A szerb és a magyar jog harmonizációja az Európai Unió ...A szerb és a magyar jog...

САДРЖАЈ – TABLE OF CONTENTS

I

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ SZEGEDI TUDOMÁNYEGYETEM

ÁLLAM- ÉS JOGTUDOMÁNYI KAR

Хармонизација српског и мађарског права са правом Европске уније

A szerb és a magyar jog harmonizációja az Európai Unió jogával

Harmonisation of Serbian and Hungarian Law with the European Union Law

ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК TEMATIKUS TANULMÁNYKÖTET

THEMATIC COLLECTION OF PAPERS

КЊИГА II II. KÖTET

VOLUME II Правни факултет у Новом Саду, Центар за издавачку делатност,

Нови Сад, 2014 Újvidéki Jogtudományi Kar, Kiadói Központ, Újvidék, 2014 Faculty of Law Novi Sad, Publishing Center, Novi Sad 2014.


II

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ ЦЕНТАР ЗА ИЗДАВАЧКУ ДЕЛАТНОСТ

Трг Доситеја Обрадовића 1 21000 Нови Сад www.pf.uns.ac.rs

ХАРМОНИЗАЦИЈА СРПСКОГ И МАЂАРСКОГ ПРАВА СА ПРАВОМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Главни и одговорни уредник Проф. др Ранко Кеча

Уредништво: Проф. др Татјана Бугарски

Проф. др Бранислав Ристивојевић Проф. др Драгиша Дракић Проф. др Слободан Орловић

За издавача: Проф. др Ранко Кеча, декан Правног факултета у Новом Саду

Проф. др Љубомир Стајић, управник Центра за издавачку делатност Мр Радмила Дабановић, главни и одговорни уредник монографских издања

Рецензенти:

Prof. Dr. József Hajdú Проф. др Драган Милков Prof. Dr. Imre Szabó Проф. др Ранко Кеча Prof. Dr. Éva Jakab, Проф. др Зоран Арсић

Dr. Blazovichné Dr. Gellén Klára Проф. др Иштван Фејеш

Технички уредници: Идејно решење корица

Др Атила Дудаш, доцент Милан Левнајић Лука Батуран, асистент

Ратко Радошевић, асистент Компјутерска обрада текста Горан Хајзлер

Штампа Тираж

„Футура“ Петроварадин 200 примерака

ISBN 978-86-7774-140-2

Објављивање ове публикације одобрио је Издавачки савет Центра за издавачку делатност Правног факултета у Новом Саду на седници одржаној 6. марта 2014. године.

Copyright © Правни факултет – Нови Сад, 2014.


III

САДРЖАЈ Др Ђорђе Попов, редовни професор Регионална политика ЕУ и прекогранична сарадња .................................... 1 Др Јожеф Салма, редовни професор О новом мађарском Грађанском законику .................................................... 17 Др Родољуб Етински, редовни професор Забрана индиректне дискриминације у српском и европском праву ......... 51 Др Зоран Арсић, редовни професор Право акционара на постављање питања у праву Републике Србије ......... 67 Др Драган Милков, редовни професор Управни поступак Србије и европско право ................................................. 91 Др Предраг Јовановић, редовни професор Социјална правда у радном праву .................................................................. 103 Др Душанка Ђурђев, редовни професор Правно регулисање железничког саобраћаја у праву ЕУ и Србије ............ 119 Др Ранко Кеча, редовни професор О решавању претходног питања у парничном поступку ............................... 137 Др Гордана Ковачек-Станић, редовни професор Битна питања везана за дете: Одлучивање и решавање конфликта ............. 157 Др Даница Попов, редовни професор Ништаве одредбе у уговору о залози ............................................................. 173 Др Љубомир Стајић, редовни професор Неке контроверзе у раду међународних хуманитарних организација ........ 191 Др Маја Станивуковић, редовни професор Дејство раније донете арбитражне одлуке у инвестиционој арбитражи .... 207 Др Душан Николић, редовни професор Хармонизација правила о непрофитним организацијама у Европи ......... 231 Др Бернадет Бордаш, редовни професор Регулисање односа међународног приватног права између Србије и Мађарске: садашњост и будућност ................................................ 249 Др Иштван Фејеш, редовни професор Нагодба у кривичном поступку Србије – корист и проблеми ..................... 273


IV

Др Сенад Јашаревић, редовни професор Стање и перспективе радничке партиципације у европској пракси и Србији ... 293 Др Снежана Бркић, редовни професор Критички осврт на одредбе о главном претресу у Законику о кривичном поступку Србије из 2011. године .................................................................... 313 Др Сања Ђајић, редовни професор Привремена примена међународних уговора: критички осврт на уговорна правила и међународну арбитражну праксу ................................. 339 Др Јожеф Хајду, редовни професор Основна начела мађарског радног права с посебним освртом на заштиту података ............................................................................................. 363 Др Магдолна Сич, ванредни професор Бездржавинска залога на покретним стварима у српском и мађарском праву (упоредно правна анализа) .............................................................................. 387 Др Татјана Бугарски, ванредни професор Екстрадиција и прекогранична сарадња Србије и Мађарске ....................... 411 Др Драгиша Дракић, ванредни професор Сукоб кривичног права и медицинске етике и психијатријске науке на примеру психијатријског вештачења ........................................................ 425 Др Бранислав Ристивојевић, ванредни професор Недостаци легислативно-техничког обликовања пристанка повређеног код трговине људима: Да ли протокол o трговини људима забрањује проституцију? ................................................................................. 449 Др Слободан П. Орловић, ванредни професор Уставни судови Србије и Мађарске као делови европског модела заштите устава .................................................................................................. 465 Др Бојан Пајтић, ванредни професор Неименовани правни послови као средства обезбеђења у српском и упоредним европским правним системима ................................................ 483 Др Чонгор Иштван Нађ, ванредни професор Просторно-временски континуум Уредбе Европске уније о стечају: примена Уредбе у новим државама чланицама ........................... 493 Др Ласло Хека, ванредни професор Промене у радном праву Хрватске у светлу приступања Европској унији ....... 507 Др Зоран Лончар, доцент Предмет управног спора .................................................................................. 521 Др Гордана Дракић, доцент О привредним приликама и уређењу аграрних односа у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца ...................................................................................... 539 Др Јелена Видић Трнинић, доцент Положај нужних наследника у правима Србије и Мађарске ....................... 549 Др Кити Бакош-Ковач, асистент Правно уређење акционарских друштава у новом Грађанском законику........ 573


V

TARTALOMJEGYZÉK Dr. Đorđe Popov, egyetemi rendes tanár Az Európai Unió regionális politikája és a határon átívelő együttműködés ...... 1 Dr. Szalma József, DSc., Dr.h.c., egyetemi rendes tanár Az új magyar Ptk – ról – tartalma, szabályozási módszere és hatályba lépése –......... 17 Dr. Rodoljub Etinski, egyetemi rendes tanár A közvetett diszkrimináció tilalma az európai és a szerb jogban ...................... 51 Dr. Zoran Arsić, egyetemi rendes tanár A részvényesek kérdésfeltevési joga a Szerb Köztársaság jogában .................. 67 Dr. Dragan Milkov, egyetemi rendes tanár Közigazgatási eljárás Szerbiában és az európai jog ........................................... 91 Dr. Predrag Jovanović, egyetemi rendes tanár Társadalmi igazságosság a munkajogban .......................................................... 103 Dr. Dušanka Đurđev, egyetemi rendes tanár A vasúti közlekedés jogi szabályozása az Európai Unióban és Szerbiában ...... 119 Dr. Ranko Keča, egyetemi rendes tanár Előzetes kérdés a peres eljárásban ..................................................................... 137 Dr. Gordana Kovaček-Stanić, egyetemi rendes tanár A gyermeket érintő lényeges kérdések: döntéshozatal és a konfliktusok feloldása .... 157 Dr. Danica Popov, egyetemi rendes tanár A zálogszerződés semmis rendelkezései a Szerb Köztársaság jogában ............. 173 Dr. Ljubomir Stajić, egyetemi rendes tanár A nemzetközi humanitárius szervezetekkel való visszaélések – jelenlegi állapot és tendenciák ........................................................................ 191 Dr. Maja Stanivuković, egyetemi rendes tanár A választottbírósági határozat joghatása a nemzetközi befektési szerződésből eredő perben ....................................................................................................... 207 Dr. Dušan Nikolić, egyetemi rendes tanár A non-profit szervezetekre vonatkozó jogszabályok harmonizációja Európában ...... 231 Dr. Bordás Bernadett, egyetemi rendes tanár A Szerbia és Magyarország közötti nemzetközi magánjogi viszonyok szabályozásának jelene és jövője ....................................................................... 249 Dr. Fejős István, egyetemi rendkívüli tanár A vádalku a szerb büntetőeljárásban - előnyök és problémák ........................... 273


VI

Dr. Senad Jašarević, egyetemi rendes tanár A munkavállalói részvétel Szerbiában és a rendszerváltó országokban – fejlődés és kilátások ........................................................................................ 293 Dr. Snežana Brkić, egyetemi rendes tanár A 2011. évi szerb Büntetőtörvénykönyv főtárgyalásra vonatkozó rendelkezéseinek kritikai elemzése .................................................................... 313 Dr. Sanja Đajić, egyetemi rendes tanár A nemzetközi szerződések ideiglenes alkalmazása ........................................... 339 Dr. József Hajdú, egyetemi tanár A magyar munkajog alapelvei, különös tekintettel az adatvédelemre ............... 363 Dr. Szűcs Magdolna, egyetemi rendkívüli tanár Birtok nélküli zálogjog (jelzálog) ingó dolgokon a szerb és a magyar jogban (összehasonlító jogi analízis) ............................................................................. 387 Dr. Tatjana Bugarski, egyetemi rendkívüli tanár A kiadatás ........................................................................................................... 411 Dr. Dragiša Drakić, egyetemi rendkívüli tanár Büntetőjog és pszichiátria Európában ................................................................ 425 Dr. Branislav Ristivojević, egyetemi rendkívüli tanár Az Egyesült Nemzetek keretében létrejött A nemzetközi szervezett bűnözés elleni egyezménynek az emberkereskedelem, különösen a nők és gyermekek kereskedelme megelőzéséről, visszaszorításáról és büntetéséről szóló Jegyzőkönyve büntetőjogi rendelkezéseinek kritikai elemzése ............... 449 Dr. Slobodan P. Orlović, egyetemi rendkívüli tanár Szerbia és Magyarország alkotmánybíróságai mint az alkotmányosság védelme európai modelljének részei .................................................................. 465 Dr. Bojan Pajtić, egyetemi rendkívüli tanár Nevesítetlen jogügyletek mint szerződési biztosítékok a szerb és az összehasonlító európai jogban ............................................................................ 483 Dr. Nagy Csongor István, egyetemi docens A Fizetésképtelenségi rendelet a tér-idő kontinuumban: a Rendelet alkalmazása az új tagországokban ..................................................................... 493 Dr. Heka László, egyetemi docens A horvátországi munkajogi változások az Európai uniós integráció tükrében ........ 507 Dr. Zoran Lončar, egyetemi docens A közigazgatási per tárgya ................................................................................. 521 Dr. Gordana Drakić, egyetemi docens A Szerb-Horvát-Szlovén Királyságban uralkodó gazdasági állapotokról és а földtulajdoni, illetve földhasználati viszonyokról .......................................... 539 Dr. Jelena Vidić-Trninić, egyetemi docens A köteles részre jogosult örökösök jogállása Szerbia és Magyarország jogában ....... 549 Dr. Bakos-Kovács Kitti, egyetemi tanársegéd A részvénytársaságok jogi szabályozása az új Polgári törvénykönyvben ......... 573


VII

TABLE OF CONTENTS

Đorđe Popov, Ph.D., Full Professor Regional Policy of EU and Cross-Border Cooperation ..................................... 1 Szalma József, Ph.D., DSc., Dr.h.c., Full Professor, academician On the New Hungarian Civil Code .................................................................... 17 Rodoljub Etinski, Ph.D., Full Professor Prohibition of Indirect Discrimination in European and Serbian Law .............. 51 Zoran Arsić, Ph.D., Full Professor Shareholders right to ask questions in the law of Republic of Serbia ................ 67 Dragan Milkov, Ph.D., Full Professor Administrative Procedure in Serbia and European Law .................................... 91 Predrag Jovanović, Ph.D.,Full Professor Social Justice in Labour Law ............................................................................. 103 Dušanka Đurđev, Ph. D., Full Professor Legal regultion of railway transport in the right EU and Serbia ........................ 119 Ranko Keča, Ph.D., Full Professor On Deciding on the Preliminary Question in Civil Litigation ........................... 137 Gordana Kovaček-Stanić, Ph.D., Full Professor Important Issues Concerning a Child: Decision-making and Resolving the Conflict .... 157 Danica Popov,Ph.D.,Full Professor Contract of Pledge That Contain a Vitiating Element ....................................... 173 Ljubomir Stajić, Full Professor Certain Controversies in the Work of International Humanitarian Organizations ...... 191 Maja Stanivuković, Ph.D., Full Professor Investment Arbitration: Effects of an Arbitral Award Rendered in a Related Contractual Dispute ....................................................................... 207 Dušan Nikolić, Ph.D., Full Professor Harmonization of Legal Rules on Non-Profit Organizations in Europe ............ 231 Bernadett Bordás, Ph.D., Full Professor Regulating Private International Law Issues Between Serbia and Hungary: Present and Future ............................................................................................... 249 Ištvan Feješ, Ph.D., Full Professor Plea Bargain in the Serbian Criminal Process – Benefits and Problems ........... 273


VIII

Senad Jašarević, Ph.D., Full Professor Present Situation and Future Prospects of Worker Participation in European Practice and Serbia ........................................................................ 293 Snežana Brkić, Ph. D., Full Professor A Critical Review of the Provision on the Trial in the 2011 Criminal Procedure Code of Serbia .................................................................................. 313 Sanja Đajić, Ph.D., Full Professor Provisional Application of Treaties: Critical Assessment of the Rule and International Investment Awards ................................................................ 339 József Hajdú, Ph.D., Full Professor Guiding Principles of the Hungarian Labour Law, with Special Regards to Data Protection ............................................................................................... 363 Magdolna Sič, Ph.D., Associate Professor Non-Possessory Pledge on Movables in Hungarian and Serbian Law (Comparative Analysis) ..................................................................................... 387 Tatjana Bugarski, Ph.D., Associate Professor International Legal Assistance in Criminal Matters – Extradition Procedure Between Serbia and Hungary ............................................................................. 411 Dragiša Drakić, Ph.D., Associate Professor Relationship Between Criminal Law and Psychiatry in Europe ....................... 425 Branislav Ristivojević, Ph.D., Associate Professor Does UN Trafficking Protocol Prohibits Prostitution?: Pitfalls of the Regulation of Consent in the Definition of Human Trafficking .......................................... 449 Slobodan P. Orlović, Ph.D., Full Professor Constitutional Courts of Serbia and Hungary as Parts of the European Model of Costitution Protection .................................................................................... 465 Bojan Pajtić, Ph.D., Associate Professor Innominate Legal Transactions as Assets to Secure Claims in Serbian and Comparative European Legal Systems ........................................................ 483 Csongor István Nagy, Ph.D., Associate Professor The Insolvency Regulation’s space-time continuum: the Regulation’s application in new Member States ..................................................................... 493 László Heka, Ph.D., Associate Professor The Changes in the Labour Law of Croatia According to the European Union Integration ............................................................................................... 507 Zoran Lončar, Ph.D., Assistant Professor Subject of Administrative Dispute ..................................................................... 521 Gordana Drakić, Ph.D., Assistant Professor On Economic Conditions and Development of Agrarian Relations in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes ...................................................... 539 Jelena Vidić-Trninić, Ph.D., Assistant Professor Status of Compulsory Heirs in Serbian and Hungarian Law ............................. 549 Kitti Bakos-Kovács, Ph.D., Junior Lecturer The Regulation of Stock Companies in the New Civil Code ............................ 573


IX

ПРЕДГОВОР

Другом књигом тематског зборника који је резултат истраживања на међународном пројекту Хармонизација српског и мађарског (домаћег) пра-ва са правом Европске уније и прекогранична сарадња, наставља се истра-живање теме овог пројекта. Хармонизација двају националних права, као тема пројекта, не значи и уједначавање правних норми Србије и Мађарске, већ њихово усаглашавање ради унапређења прекограничне сарадње. Дру-ги ниво хармонизације права тиче се односа националних права Србије и Мађарске са „наднационалним правом“ Европске уније.

Аутори са Правног факултета Универзитета у Новом Саду и Правног факултета Универзитета у Сегедину (мађ. Állam- és Jogtudományi Kar, Sze-gedi Tudományegyetem) настављају да дају допринос усаглашавању права, обрађујући теоријске и практичне правне проблеме. Сложеност овог про-јекта је утолико већа, а сам пројекат научно значајнији због чињенице да се ради о два национална права са различитим статусом суверености и оригинерности. Док је Мађарска као чланица Европске уније у процесу пуне примене њеног „комунитарног права“ (acquis communautaire), Србија још увек то није.

И у овој књизи тематског зборника разматрани су проблеми стварања и примене права из разних научних углова: теоријскоправног, социоло-шкоправног, историјскоправног, правноекономског и др. Све правне ана-лизе и понуђена решења у овим радовима свакако могу бити корисна ства-раоцима права у Србији и Мађарској, научним радницима, као и широј чи-талачкој публици.

Главни и одговорни уредник Проф. др Ранко Кеча


X


XI

ELŐSZÓ

A szerb és a magyar (belső) jog harmonizációja az Európai Unió jogával és a határon átívelő együttműködés elnevezésű nemzetközi kutatási projekt keretén belül megjelenő, sorrendben a második tanulmánykötettel folytatódik a jelölt kutatási téma további feltárása. A kutatás témáját képező két nemzeti jog harmonizálása nem jelenti Szerbia és Magyarország jogszabályainak egyöntetű-sítését, hanem azok közelítését a határon átívelő együttműködés fejlesztése céljából. A jogharmonizáció másik szintje Szerbia és Magyarország nemzeti jogának az Európai Unió „nemzetek feletti jogával“ való kapcsolatát érinti.

Az Újvidéki Egyetem Jogtudományi Karán (szerbül: Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu) és a Szegedi Tudományegyetem Állam- és Jogtudományi Karán dolgozó kutatók tudományos kutatásaikkal hozzájárulnak ehhez a jogközelí-téshez, számos jogelméleti és gyakorlati jogi kérdés feltárásával. A projekt célkitűzésének összetettségét fokozza, és ezáltal a projekt jelentőségét növeli, hogy két eltérő szuverenitási státusszal és eredetiségi szinttel rendelkező nemze-ti jogrendről van szó. Míg Magyarország az Európai Unió tagjaként a “közösségi jog” (acquis communautaire) teljes alkalmazásának a folyamatában van, Szerbia még nincs ebben a helyzetben.

Ebben a tanulmánykötetben is különböző tudományos szempontokból vizsgálják a szerzők a jogalkotással és jogalkalmazással kapcsolatos problémákat: jogelméleti, jogszociológiai, jogtörténeti, jogi-közgazdasági és más szempontokból. A tanulmányokban közölt elemzések és a problémák javasolt megoldása mindenképpen hasznára válhat a jogalkotónak, mind Szerbiában, mind Magyaror-szágon, a tudományos kutatóknak, de a szélesebb olvasóközönségnek is.

Fő- és felelős szerkesztő

Prof. Dr. Keča Ranko


XII


XIII

PREFACE

The second volume of the thematic collection of papers resulting from the research on the international project Harmonisation of Serbian and Hungarian (domestic) Law with the European Union Law and Cross-Border Cooperation, continues to explore the topics of this project. The harmonisation of two natio-nal legal systems, as the theme of the project, does not mean the unification of legal norms of Serbia and Hungary, but rather their approximation for the im-provement of cross-border cooperation. The second level of harmonisation of law concerns the relationship between national laws of Serbia and Hungary with the “supranational law” of the European Union.

The authors from the Faculty of law of the University of Novi Sad and Faculty of Law of the University of Szeged (hun. Állam- és Jogtudományi Kar, Szegedi Tudományegyetem) continue to contribute to the approximation of laws, working on theoretical and practical legal problems. The complexity of this project is even greater and the project itself is scientifically more important due to the fact that it deals with two national laws with different status of sovereignty and originality. While Hungary, as a Member State of the European Union, is in a process of full implementation of its acquis communautaire, Ser-bia is not yet in this process.

In this volume of the thematic collection of papers there are also discussed problems of creation and implementation of law from different scientific per-spectives: theoretical, sociological, historical, economical, legal and others. All legal analysis and proposed solutions in these papers can certainly be useful for the law makers in Serbia and Hungary, for scientists and the general public.

Editor in Chief Prof. Ranko Keča, Ph.D.


XIV


1

Оригинални научни рад 339.923 : 061.1EU Др Ђорђе Попов, редовни професор Универзитет у Новом Саду Правни факултет у Новом Саду e-mail: [email protected]

Регионална политика ЕУ и прекогранична сарадња

Сажетак: Регионална политика се обично дефинише као интервенција државе како би утицала на равномерну дистрибуцију при-вредних делатности као и на смањење социјалних и економских разлика међу регионима. Ако се земља или регион налазе у периферном подручју то не представља непоправљив економски недостатак. Инструменти регио-налне политике се могу усмерити непосредно на одређене делатности. Код расподеле фондова немењених регионалном развоју постоји реална опасност је да се уместо предузетничке развија својеврсна клијентели-стичка економија. Регионална политика Европске Уније се развијала и по-стала је друга финансијски најзначајнија политика Уније, после пољопри-вреде. Развој прекограничне сарадње је уско повезан са питањем регионал-ног развоја. Прекогранична сарадња треба да подстакне привредни раз-вој, да да замах свим облицима сарадње, и убрза хармонизацију услова жи-вота пограничних подручја. Разлике које су концентрисане на границама у Европи су још увек велике, а посебно у југоисточној Европи. Развој преко-граничне сарадње захтева укључивање свих нивоа власти како на држав-ном, тако и на регионалном и локалном нивоу.

Кључне речи: Регионална политика, Европска Унија, мере регионалне политике, фондови Европске Уније, предузетничка економија, клијентели-стичка економија, прекогранична сарадња, југоисточна Европа, граничне баријере, законодавство, прекограничне инвестиције, јавно-приватно партнерство, проблеми у прекограничној сарадњи.

I

Регионална политика се обично дефинише као интервенција државе како би утицала на равномерну дистрибуцију привредних делатности као и на смањење социјалних и економских разлика међу регионима. Како у

Др Ђорђе Попов, Регионална политика ЕУ и прекогранична сарадња ... (стр. 1–15)

2

свету тако и у пракси Европске уније1 најчешће је то политика која реагује на раније успостављене разлике и екс- пост покушава да смањи постојеће регионалне диспаритете, пре него политика која првенствено спречава стварање нових регионалних неравнотежа.

Либерализација трговине и/или економска интеграција2 као што је Европска Унија, може да проузрокује економско прилагођавање земље тј. географску, секторалну и професионалну реалокацију ресурса. Повећана конкуренција може приморати извесне регионе да започну са болном, али потенцијално корисном променом структуре и локација производње одно-сно трансфер ресурса из нерентабилних у рентабилне привредне делатно-сти, као и њихову реалокацију.

II

Политичари из тих подручја често имају обичај да криве интеграцију или либерализацију трговине за тешкоће настале уједначавањем правила игре. Међутим, овај приговор не мора увек да буде оправдан. Основни раз-лог за процес болног прилагођавања је често претходна трговинска зашти-та. Политика дугог и прекомерног давања уточишта домаћој привреди скраћује време реаговања локалних предузећа на међународне структурал-не притиске и повољне прилике и стога повећава трошкове усаглашавања у будућности. Уједначавања коштају и увек су „болна“, али могуће кори-сти од такве промене могу надоместити уложени напор.

Релативно ниске плате могу привући инвестиције у неки регион; ме-ђутим, у исто време могу постојати одређене тенденције агломерације и концентрације инвестиција у другим регионима. Тако је агломерациони ефекат, нарочито, иностраних инвестиција, управо једна од основних ка-рактеристика процеса инвестирања у „нове“ чланице Европске Уније- тј. посткомунистичке земље Средње и Источне Европе. Инвестиције се кон-центришу у Будимпешти, Братислави3, Темишвару, Талину, итд. и на тај начин значајно повећавају већ постојећи диспаритети у развоју. ––––––––––

1 Као таква она се обрађује и у уџбеницима. Тако нпр. у једном од највише коришће-них уџбеника Економије Европске Уније постоје посебна поглавља која указују на проблем кохезије међу регионима. Види: Arts, M./Nixson, F., The Economics of the European Union, Oxford. Univ. Press., 2001. Поглавље: The cohesion problem, стр. 189 и даље.

2 Вреди подсетити да је Европска Уније на својим почецима дефинисана као Европ-ска Економска Заједница, која је између осталог формирана и као царинска унија са превас-ходним циљем поступног смањења и укидања царинских баријера у међусобној трговини земаља чланица.

3 Колики је агломерациони ефекат инвестистиција говори и податак да је од укупно 271 региона у Европској Унији по висини БДП Праг на 5 месту, одмах иза Хамбурга, а ис-


3

На другој пак страни ако се плате утврде на националном нивоу, оне могу деловати као структурална баријера за регионе који заостају у разво-ју. У том случају, недостатак флексибилности у нивоу плата међу региони-ма упркос релативним разликама у продуктивности и условима тржишта рада значи да мање развијене области не могу да одговоре на ову ситуаци-ју смањеним трошковима рада.

Треба знати да се радна места могу отварати у подручјима у којима по-стоје људи са одговарајућим квалификацијама, професионалном обучено-шћу и искуством4. Према томе, не може се очекивати да ће подручја у који-ма постоји неквалификована радна снага привући неки значајан број инду-стријских грана које користе модерне технологије и захтевају квалификова-ну радну снагу и образовано руководство. Локација посла близу великих тр-жишта и/и тржишта у развоју доноси уштеду у трошковима транспорта.

На овом месту треба напоменути једну ствар. Ако се земља или реги-он налазе у периферном подручју то не представља непоправљив економ-ски недостатак. Утицај такве локације се може смањити или чак промени-ти, што показују успешни примери земаља као што су Финска5 или једно време Ирска (или Аустралија и Јапан и Јужна Кореја). Оно што је од најве-ћег значаја за конкурентност добара и услуга неке земље и региона јесте ефикасно стварање, упосленост и награђивање највреднијег економског фактора: људског капитала.

Инструменти регионалне политике се могу усмерити непосредно на одређене делатности. То може бити рецимо подршка постојећим техноло-гијама или прелаз на нове технологије или пословне активности. Други на-чин на који се успешно могу усмеравати средства за регионални развој су улагања у инфраструктуру, што за последицу треба да има очекивано веће интересовање инвеститора за тај регион. –––––––––– пред региона Ил д’ Франс (регион око Париза). Братислава се тако независно од општег ни-воа развијености Словачке нашла на 12 месту по висини БДП-а међу регионима Европске Уније одмах иза Беча, а испред Бремена. Newsrelease“, br. 25/2010, од 18. фебруара 2010.

4 Праг је и када је реч о незапослености најбоље пласиран регион у оквирима Европ-ске Уније. Тако стопа незапослености у Прагу износи свега 1,9% што потврђује тезе о зна-чају постојања висококвалитетне и обучене радне снаге и инфраструктуре за привредни по-тенцијал неког региона. Извор: Еуростат

5 Уопште када је реч о Европи цела Скандинавија је добар пример како се и упркос географски периферном положају може обезбедити стабилан привредни развој. Тако да се не случајно говори о „скандинавском моделу“ за који је карактеристично да је уз помоћ му-дре економске политике остварен баланс између економских, еколошких и социјалних пи-тања. Ове земље су препознатљиве по фер нивоу најамнина, високом друштвеном стандар-ду, образованој радној снази и компанијама које су усмерене на иновације. Истовремено висок квалитет инфраструктуре и јавних служби у стању је да обезбеди висок ниво квали-тета животне средине и задржавање у пракси модела државе благостања.


4

Држава се када је реч о регионалном развоју уствари налази пред сле-дећим избором: 1. стимулисати регионални развој кроз приватно улагање, 2. улагати директно у производњу и инфраструктуру за коју не постоји за-нитересованост у приватном сектору и/или 3. подстицати јавно- приватно партнерство.

Мере регионалне политике укључују: - субвенције- регионална алокација капитала, улагања у инфраструк-

туру, социјалну сигурност; - професионално обучавање за одређену врсту посла; - набавка и снабдевање добрима, услугама и инфраструктуром; - смањење каматних стопа; - пореске олакшице; - децентрализација владиних, образовних и здравствених служби; - смањење енергетских трошкова и трошкова јавног превоза; - креирање слободних локација; - издавање дозвола за локацију предузећа; - трговинска заштита.6 Тајна успеха обично није у широком избору инструмената, већ пре у

њиховој промишљеној комбинацији и примени. Нажалост, како када је реч о државним тако и регионалним фондови-

ма Европске Уније обично се дешава да корист од регионалне помоћи нај-чешће имају пре свега одређене интересне групе. То су пре свих локални политичари и бирократе који преко помоћи за регионални развој добијају додатна средства и моћ. Друго, то су различите обично организоване инте-ресне групе које добијају помоћ, као што су део сељака (пре свега са круп-нијим поседима), занатлије, индустрија, итд.

И стручњаци спадају у добитнике, јер постоје разни пројекти, технич-ка помоћ и грантови, који прате регионалну политику. Такође само у слу-чају да се помоћ троши на градњу инфраструктуре, профитирају сви кори-сници те инфраструктуре. Слично важи и за пројекте усмерене на попра-вљање ефикасности рада одређених установа, под условом да доиста дође до побољшања.

Неке индустрије такође могу да профитирају, било од коришћења субвенционисаних услуга било од директних субвениција. Такође, помоћ делимично успева да задржи део популације у циљним регионима, као и да очува неке занате, обичаје и форме културе. Постоје исто тако извесни секундарни ефекти регионалне политике који су везани за раст агрегатне тражње у циљним регионима и већи промет у радњама. И на крају постоје ––––––––––

6 Према: Мирослав Јовановић, Европска економска интеграција, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду, Београд, 2006, стр. 524.


5

и неки ефекти који су дугорочни, где позитивни ефекти не могу одмах да се мере, као што је случај са улагањем у инфраструктуру, образовање и професионални тренинг7.

III

Међутим, честе су појаве негативних ефеката овако постављене реги-оналне политике. Главни негативни ефекат осда људи све своје напоре усмеравају на то како да добију што више бесповратних или бенефицира-них средстава из различитих за то предвиђених фондова, што дестимули-саше предузетничке и иновативне напоре.

Реална опасност је да се уместо предузетничке развија својеврсна клијентелистичка економија заснована на нетраспарентним контактима са локалним политичарима и доносиоцима одлука о коришћењу средстава из различитих за то предвиђених фондова, што онда ствара погодно тле за разне облике корупције.

Осим тога , иако су мотиви за доделу различитих облика помоћи нај-чешће исправни она је у суштини увек неправична, јер од ње профитирају само одређене циљне групе, док положај већине становништва у тим реги-онима остаје непромењен без обзира да ли се ради о домаћим средствима или из извора Европске Уније8.

Но, без обзира на све слабости регионална политика се у међувремену развијала и постала је друга финансијски најзначајнија политика Уније, после пољопривреде. На регионалну политику отпада више од 35% годи-шњег буџета Уније са тенденцијом раста.9

Треба рећи да постоји известан, доста благ, утицај регионалне помоћи Европске Уније и на општи економски развој, али и истовремено и конста-товати да ефикасност коришћења ове помоћи није била свугде иста. Земље које су по становнику добијале сличан ниво помоћи развијале су врло раз-личитим темпом. Тако је Ирска у периоду 1995-2005. расла по стопи која је за 4 процентна поена виша од просека ЕУ, Шпанија за 0,7 процентних поена, Грчка 1,5 процентних поена, а Португал је био далеко испод просе-ка раста ЕУ.

То само потврђује тврдњу да за брз економски развој није одлучујуће да ли нека земља или регион добијају или не регионалну и другу помоћ, ––––––––––

7 Према: Мирослав Прокопијевић, Европска унија, Службени Гласник, Београд, 2009, стр. Стр. 485.

8 Сем у ретким случајевима регионална помоћ, као и свака помоћ, више користи уми-ривању савести давалаца него економском успону циљних региона, тј. корисника.

9 Прокопијевић, оп.цит. стр. 486.


6

него је од пресудне важности какво је пословно окружење у тој земљи или региону и да ли је оно у стању да привуче приватна директна улагања или није. Из свега напред наведеног да се закључити да је очито да су реформе много значајније од помоћи.10

IV

Развој прекограничне сарадње је уско повезан са питањем регионал-

ног развоја. Прекогранична сарадња треба да подстакне привредни развој, да да замах свим облицима сарадње, и убрза хармонизацију услова живота пограничних подручја.

Разлике које су концентрисане на границама у Европи су још увек ве-лике, а посебно у југоисточној Европи.

Проблеми који настају у развоју прекограничне сарадње огледају се пре свега у:

- различите структуре и компетенције на административном нивоу; - различито пореско и радно законодавство; - текшкоће које се јављају приликом иницијатива за сарадњу малих

и средњих предузећа имајући у виду недостатак капитала; - различитост регионалних планова у земљама које се граниче; - различити законе који регулишу планирање; - различите праксе регулације заштите животне средине и одлагања

отпада; - нерешени свакодневени проблеми око преласка границе; - различите валуте, као и нерешено питање економских разлика; - промене на тржишту рада, структури зарада које често могу води-

ти ка конфликтним ситуацијама; - низак ниво инвестиција у услуге и социјалне делатности као резул-

тат недовољних прекограничних веза као и правних и финансијских бари-јера;

- језичке препреке што отежава прекогранично кретање радне снаге. Из свега овога произилази да је у сваком појединачном случају по-

требно развијати мрежу прекограничних веза које не укључују само сарад-њу у области економије и инфраструктуре него такође и уклањање барије-ра на подручју образовања, учења језика, решавање свакодневних пробле-ма око преласка границе као и развој међусобног поверења.

У Европи постоје различитости у погледу културних навика, социјал-них питања, националних законодавстава, структуре власти, итд. Преко-гранична сарадња региона стога за резултат може и треба да има градњу ––––––––––

10 Прокопијевић, оп. Цит. Стр. 486.


7

мостова и нових чворишта развоја између различитх система, а ниуком случају не развијање нових нивоа власти кроз развој административних капацитета.

Прекогранична сарадња у југоисточној Европи је стога повезана са превазилажењем граничних баријера и разлика и са циљем практичног свођења државних граница на тачке административне евиденције, што за резултат треба да има развој привреде и услуга у прекограничним регио-нима и на дуги рок њихову трансформацију из садашње периферног стату-са у националним државама у део јединственог тржишта ЕУ.

Развој прекограничне сарадње захтева укључивање свих нивоа власти како на државном, тако и на регионалном и локалном нивоу. У противном услед постојећих разлика у државама чији су погранични региони део, мо-же доћи до несавладивих тешкоћа у развоју прекограничне сарадње.

Основни мотиви за прекограничну сарадњу могли би се систематизо-вати на следећи начин:

- трансформација границе од линије раздвајања у место спајања и комуникације међу суседима;

- превазилажење анимозитета и предрасуда становника пограничних региона које су последице историјског наслеђа;

- јачање демократских капацитета и развој успешних регионалних и локалних управних структура;

- превазилажење периферног положаја у националним размерама; - промоција економског раста и развоја и повећање животног стан-

дарда; - убрзање суштинске интеграције у Европску Унију. Прекогранична сарадња такође може имати и бројне додајне корисне

последице : На политичком плану то би могло пре свега бити: - развој европских вредности; - промоција субсидијарности и партнерства; - повећан степен економске и друштвене кохезије и сарадње; Институционално посматрано резултат прекограничне сарадње би се

могао састојати у размени искустава управних структура и социјалних партнера на нивоима регија и локалних заједница. Такође интензивирала би се и размена искустава о друштвеним и културном развоју регија, што често представља једну од претпоставки за касније интензивирање сарад-ње на плану економије и трговине као и заштите животне средине.

На друштвено-економском плану резултат могао бити и: - стварање радних места у директној вези са развојем транспортне и

телекомуникационе инфраструктуре;


8

- стварање радних места на подручјима туризма, образовања истра-живања и развоја, као и на подручју малих и средњих предузећа;

- унапређење националне инфраструктуре, која би развојем преко-граничне сарадње прелазила границе;

- унапређење туризма пре свега услед заједничких пројеката којима би логично следио и заједнички маркетинг;

- мобилизација ендогених потенцијала кроз јачање прекограничне сарадње на регионалном и локалном нивоу;

- укључивање привредних комора, синдиката, удружења предузет-ника, регионалних агенција итд.

Досадашња искуства из Европске Уније показују да највише успеха имају они заједнички програми који се развијају на принципима партнер-ства и субсидијарности, а код којих контрола на регионалном и локалном нивоу има значајно учешће.11

V

Посебна улога у развоју прекограничне сарадње према Лисабонској стратегији намењена је сарадњи малих и средњих предузећа. Од малих и средњих предузећа (SMES) се према Лисабонској стратегији очекује да подстичу конкурентност и у највећој мери утичу на раст и креацију радних места. У оквиру ње капитал предузетника је виђен као основни извор сред-става за финансирање оснивања малих и средњих предузећа.

На другој страни тржишта предузетничког капитала у Европи су врло фрагментисана што значајно омета формирање одговарајућих фондова за подстицање инвестиција у мала и средња предузећа у оквирима прекогра-ничне сарадње.

Различити приступ појединих земаља као и разлике у правној регула-тиви отежавају прекограничну сарадњу и чине је компликованом, тако да за резултат имамо да мала и средња преузећа настоје да послују само у оквирима својих „националних“ правних система. Стога је Европска коми-сија предложила сет мера креираних да омогуће превазилажење постоје-ћих баријера12. ––––––––––

11 Према: Jens Gabbe, Cross-Border Cooperation in South Eastern Europe- A Proposal, у: Regionalisierung, Regionalismus und Regionalpolitik in Südosteuropa, изд. : Südoseuropa- Ge-sellschaft, Verlag Otto Sagner, München, 2009, стр. 259.

12 Види: Communication from the Commission of 21 December 2007 to the Council , the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions (Com (2007) 853.- Non published in the Official Journal.


9

Имајући у виду искуства из других подручја Европске Уније када је реч о прекограничној сарадњи у Југоисточној Европи могуће је очекивати следеће резултате:

- унапређење прекограничне сарадње малих и средњих предузећа; - развијање нових прекограничних пословних веза између произво-

ђача и снабдевача; - развој прекограничног тржишта рада пре свега кроз сарадњу по-

слодаваца, синдиката и служби за запошљавање; - претварање заостајања изазваног положајем на граници у конку-

рентност; - експлоатација компаративних предности у граничним регионима,

али никако подстицање нелојалне конкуренције; - уједначавање прекограничних стандарда одлагања отпада; - уклањање граничних баријера на подручју администрације, еконо-

мије и технологије; Капитал предузетника је идентификован као важан облик капитала

који се улаже у мала и средња предузећа, а која се сусрећу са проблемом приступа слободним финансијским средствима, без обзира на њихов зна-чај за економски раст. Такође треба истаћи да постоји значајан потенцијал за раст средњих и малих предузећа у иновативним делатностима. Показа-ло се да компаније у које је уложен капитал предузетника настоје да поред креирања нових радних места интензивно улажу и истраживачке и развој-не делатности. Но, као што је већ истакнуто, капитал предузетника је у Европској унији разбијен дуж државних граница, што негативно утиче на формирање средстава и инвестиције.

Недостатак оквира и препреке на унутрашњем тржишту ометају мо-билност капитала. Стога Комисија предлаже низ мера како на национал-ним тако и на нивоу Уније којима би се могле прескочити постојеће бари-јере и подстаћи раст прекоганичних инвестиција и предузетнички капитал.

Неке од тих мера су: - подстицајне мере на нивоу држава чланица као што је например

формирање специјализованих јавних фондова; - обезбеђивање државне помоћи пре свега новим иновативним пред-

узећима; - подстицање развоја тржишних институција, пре свега берзи; - подстицање развоја кластера за подршку развоју идеја, предузетни-

штва и иновација; - ФП7 програм- чија је намена до подстиче заједничка истраживања

у Европи у периоду 2007-2013; Ако желе земље чланице могу да конкуришу и за средстава из JERE-

MIE (Joint European Resources for Micro to Medium Enterprises) програма Уније за подстицање малих и средњих предузећа.


10

Но, став Комисије је да подршка Уније, као и мере држава чланица сами по себи неће бити довољне. Тако да Комисија констатује, и да је би-тан фактор за развој малих и средњих предузећа кроз прекограничну са-радњу раст инвестиција у ту област из приватних извора. Да би се то остварило потребно је да Комисија и земље чланице заједнички раде на успостављању пословног окружења13које ће за резултат имати повећани интерес капитала предузетника за инвестирање у прекограничну сарадњу.

То претпоставља: - Развој интегралног финансијског тржишта како би се олакшао сло-

бодан проток капитала предузетника. - Подстицање институционалних инвеститора као и анализирање

могућности да се успостави јединствени „Европски“ режим под којим би се пласирао капитал.

- Стварање таквих правних услова кроз иновацију постојећих закона којима ће се процедуре скратити и поједноставити уз што мање админи-стративних препрека за потенцијалне инвеститоре.

- Смањивање пореских препрека и поједностављење компликованих националних пореских процедура.

- И за почетак, колективно, на нивоу Уније признавање национал-них оквира као најпрагматичнији корак на кратки рок.

VI

Како изгледа прекогранична сарадња у пракси и са којим се све те-

шкоћама сусрећу институције и појединци који су у њу инволвирани пока-зује и следећи пример.

Становници Општине Кањижа, која се једним делом наслања на гра-ницу са Републиком Мађарском годинама су незадовољни квалитетом јав-ног друмског превоза. Ову врсту превоза на територији општине у послед-њој деценији претежној мери су организовали приватни превозници.

Да би изашло у сусрет жељама грађана за повећањем квалитета јавног друмског превоза Руководство Општине Кањижа је средином 2010. иници-рало разговоре са Затвореним АД „Тиса Волан“ саобраћајним друштвом са седиштем у Сегедину, на шта је руководство предузећа „Тиса Волан“ по-зитивно реаговало. Треба рећи да на територији Србије АД „Тиса Волан“ годинама врши делатност превоза путника на линијама Сегедин- Сента- Бечеј и Сегедин- Хоргош- Суботица. Ове линије се одржавају у сарадњи са ––––––––––

13 О пословном окружењу писао сам и у раду: Ђ. Попов, Услови за стране инвестици-је у Србији, у Тематском Зборнику: Хармонизација српског и мађарског права са правом Европске Уније, изд. Правни факултет у Новом Саду, 2013, стр. 8 и даље.


11

аутобуским предузећима из Србије: „Суботица Транс“ из Суботице, „Се-вертранс“ из Сенте и „Бечејпревоз“ из Бечеја, у складу са важећом регула-тивом тј. односом 1:1 када је реч о броју линија и аутобуса за предузећа из Србије и „Тиса Волан“.

На основу урађених анализа урађен је елаборат о оснивању заједнич-ког предузећа за превоз путника у друмском саобраћају, које је са радом требало да отпочне 1. Јануара 2012. године. Елаборатом је предвиђено да оснивачи новог предузећа буду с једне стране Општина Кањижа и с друге стране огранак Затвореног АД „Тиса Волан“, ДОО за превоз путника „Par-tiscum Busz“, из Сегедина.

Треба рећи да је према оцени одговорних у Општини Кањижа по-стојање основне инфраструктуре настале са формирањем Еврорегије: Дунав- Тиса- Караш- Мориш, значајно олакшало размену информација на обе стране границе. Те је на тај индиректан начин инфраструктура Еврорегије дала свој допринос у формирању идеје о оснивању заједнич-ког предузећа, ради решавања проблема, пре свега локалног превоза, у Општини Кањижа13. Такође треба истаћи да Општина Кањижа учеству-је у већем број ИПА пројеката прекограничне сарадње14 Европске Уни-је што је исто тако, истина индиректно, допринело бољој информисано-сти руководства и стручних служби Општине Кањижа и у овом кон-кретном послу.

Међу партнерима је договорено да ново заједничко предузеће буде друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО). Предвиђена фирма преду-зећа биља је ДОО „БУС Кањижа“ Кањижа.

Предлогом Уговора о оснивању15, предвиђено је да убележени осни-вачки улог општине Кањижа буде 510. 000 евра у динарској противредно-сти, а према средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате, што би чинило 51% оснивачког капитала друштва. Истим предлогом је предвиђе-но да оснивачки улог „Partiscum Busz“-а, из Сегедина буде 490.000 евра, односно одговарајућа динарска противвредност на дан уплате, а према ––––––––––

13 О Еврорегиону Дунав- Тиса- Караш- Мориш писала је Edit Soos, у своме раду: Le-gal framework of cross- border cooperation, у Зборнику: „Хармонизација српског и мађарског права са правом Европске Уније, Универзитет у Новом Саду, Правни факултет Нови Сад, Нови Сад, 2013, стр. 525- 539.

14 То су између осталих: Развој садржаја услуга везаних за мала и средња предузећа и образовање и обезбеђивање рада Уједињене развојне пословне мреже, Ажурирање страте-гија развоја локалних општина и разрада заједничких прекограничних секторских развој-них оперативних програма и пројеката, Одрживи развој туризма на мртвајама реке Тисе, Технички, привредни и еколошки услови за развој и отварање путева на српско- мађарским граничним прелазима, Повећање туристичких капацитета у Региону Баната.

15 На основу члана 104. И 183. Закона о привредним друштвима, Сл. Гласник РС, бр. 125/2005.


12

средњем курсу Народне банке Србије, што би чинило 49% оснивачког ка-питала друштва16.

За управљање Друштвом предвиђени су следећи органи: - Скупштина, - Руководилац (Директор), - Надзорни орган. Укупан приход друштва требао би да произилази пре свега од прихо-

да од превоза путника како на редовним тако и ванредним линијама.17 Такође Елаборатом о оснивању ДОО „Бус Кањижа“ било је предвиђе-

но да АД „Тиса Волан“ стави новооснованом предузећу на коришћење је-дан број аутобуса који би се без већих улагања могли несметано користити наредних неколико година. Имајући у виду чињеницу да је Предлогом Уговора о оснивању ДОО „Бус Кањижа“ било предвиђено да Општина Ка-њижа у планираном Друштву има 51% власничког удела то предузеће би се могло сматрати по Закону о јавно- приватном партнерству и концесија-ма, јавним предузећем18пошто наведени Закон у члану 4. Став 1. Тачка 8. уређује да се као „јавно предузеће може дефинисати привредно друштво на коју јавно тело (у овом случају Општина Кањижа- прим. Ђ.П.) може не-посредно или посредно вршити доминантан утицај на основу власништва над њим или на основу финансијског удела у њему, односно поседује ве-ћину уписаног капитала“. Стога би се у складу са тиме овде радило о об-лику јавно- приватног партнерства.

VII

Међутим настали су проблеми у реализацији пројекта. Као што је у раду већ истакнуто посебни проблеми у реализацији пројеката прекогра-ничне сарадње појављују се на простору југоисточне Европе. Пре свега треба истаћи да су то у највећој мери посткомунистичке земље у којима је ––––––––––

16 Члан 8 Предлога Уговора о оснивању ДОО „Бус Кањижа“ Кањижа. 17 Према члану 6. Предлога Уговора о оснивању поред превоза путника Друштво би

требало да обавља и следеће делатности: - 4520 Одржавање и поправка моторних возила, - 4531 трговина на велико деловима и опремом за моторна возила, - 4532 трговина на мало деловима и опремом за моторна возила, - 4939 Остали превоз путника у копненом саобраћају, - 5221 Услужне делатности у копненом саобраћају, - 7912 –Делатност тур- оператера. 18 Види: Закон о јавно приватном партнерству и концесијама, Сл. Гласник РС, бр.

88/2011.


13

постојао висок степен централизације одлучивања чије превазилажење ни-је могуће остварити у кратком року, а који је у великој мери спутавао ини-цијативе локалних заједница.

Проблеми су настали управо на оним тачкама на које је као могуће изворе тешкоћа у раду већ указано. Пре свега ради се о с једне стране не-усклађности националних правних режима са прописима Европске Уније. Такође и на овом примеру се показало колико су важни напори на хармо-низацији законодавства суседних земаља, ако се оне желе истински укљу-чити у заједнички европски простор.

Тако се у случају пројекта формирања заједничког предузећа за оба-вљање локалног путничког саобраћаја показало да је у случају потенцијал-ног мађарског партнера АД „Тиса Волан“ чије је седиште у Сегедину, али се налази у државној својини за учешће у оснивању фирме ћерке у ино-странству потребна сагласност органа централне власти Мађарске у Бу-димпешти19.

С друге стране у Србији када је реч о увозу аутобуса важе норме о минимуму Еуро стандарда за моторе аутобуса. Исти стандард важи када је реч о увозу аутобуса за аутобусе које су намењени за туристички чартер, међународне линије за релативно далеке дестинације (Париз, Берлин, итд.) и локални саобраћај. То је значило да планирано предузеће које је требало да се оснује са првенственом наменом организовања локалног саобраћаја на територији Општине Кањижа такође мора користити аутобусе са одго-варајућим стандардима мотора20. На тај начин је доведен је у питање онај део елабората који се односи на економску исплативост, јер се рачунало са коришћењем аутобуса за локални превоз који су стари неколико година14. Проблем је настао и у вези са питањем да ли се ради о каботажи15 или не. Ако се би надлежни органи утврдили да се ради о каботажи било потребно ––––––––––

19 При томе вреди подсетити да је раздаљина између Сегедина и Кањиже свега 36 ки-лометара.

20 Нико од оних који се брину о поштовању одговарајућих стандарда за моторе није поставио питање квалитета путева на територији ове и других општина, тј. поставља се пи-тање да ли би можда и ту требало установити одговарајуће стандарде.

14 Члан 4: Возило може да се увезе ако је произведено у складу са условима прописа-ним нормом „Еуро 3“, и то да:.. „Уредба о увозу моторних возила, Сл. Гласник РС, бр. 23/2010.“

15 Појам каботажа најчешће се користи у контексту права обављања каботаже, одно-сно права обављања превоза путника или терета на подручју једне државе. Државе у прави-лу допуштају обављање каботаже на свом подручју једино домаћим превозницима, док ст-рани превозници не могу или под врло рестриктивним условима могу обављати превоз робе и путника између два места на територију стране државе. То је један од облика протекционизма, а државе га образлажу својим (економским) интересима и интересима јав-не безбедности.


14

обезбедити додајне дозволе, што онда претпоставља и додајно админи-стрирање16.

Такође проблем за реализацију пројекта представља и део правне ре-гулативе Србије који као принцип поставља обавезу да се број линија и во-зила када је реч о међународном саобраћају постави по принципу 1:1. Што би у овом случају значило да би, ако новоосновано предузеће „Бус Кањи-жа“ отвори нове линије за Сегедин и друга погранична места у Мађарској, неко мађарско предузеће морало отворити исти број полазака за Србију, а поставља се п

A szerb és a magyar jog harmonizációja az Európai Unió ...A szerb és a magyar jog...

Documents

Transcript of A szerb és a magyar jog harmonizációja az Európai Unió ...A szerb és a magyar jog...