90634875-obligaciono-knjiga

7/27/2019 90634875-obligaciono-knjiga

1/148

!

t

Prof, dr ore Nikoli

OBLIGACIONO PRAVO


2/148

DRUGOIZMENJ

ENO I

DOPUN

JENO

IZDANJE


3/148

4 PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Pmf. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 3

OBLIGACIONO PRAVO

Autor Prof, dr DoreNikoli

Izdavai

"PROJURI"Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava (e-mail:

[email protected])(web sile:www.projuris.org)Projurid.o.o.

Urednik Vladimir

Todorovi

Prelom i tampa "BIG

tampa", Beograd

Tirai

1.00

0

ISBN 86-86105-13-0

Napomena:Fotokopiranje ili na drugi nain umnoavanje ove knjige bez pismene dozvole

izdavaa sankcionisano je odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima iKrivinog zakonika

SADRAJ

Deo prvi

O P T I D E O

Glava prva: UVODNA RAZMATRANJA O OBLIGACIONOM PRAVU . . . 131.Pojam, predmet i znaaj obligacionog prava ................................................. 132.Formalni izvori obligacionog prava ...... ........... .......... .......... .......... .......... .... 143.Vanija naela Zakona o obligacionim odnosima ......................................... 16

Glava druga: POJAM, PODELAI IZVORI OBLIGACIJA .................................... 171.Pojam obligacije i njene osobine................................................................... 172.Podela obligacija ........................................................................................... 193.Izvori obligacija ............................................................................................ 21

Glava trea: OBLIGACIONI UGOVOR ............................................................... 22I. POJAM UGOVORA I PRINCIP SLOBODE UGOVARANJA ......................... 22

1.Pojam i znaaj ugovora ................................................................................. 222.Princip slobode ugovaranja (autonomije volje) ............................................ 23

II. USLOVI ZA ZAKLJUENJE UGOVORA .................................................... 241.Sposobnost ugovaranja ugovomika .............................................................. 242.Saglasnost volja ............................................................................................ 27

a)Pregovori .................................................................................................. 28b)Ponuda .................................................................................................... 29c)Prihvatanje (prihval) ponude (akcept) ......... .......... .......... .......... ........... .. 32d)Trenutak i mesto zakljuenja ugovora .................................................... 34

3.Predmet ugovora ........................................................................................... 344.Osnov (causa) ugovora .............. .......... .......... .......... .......... .......... .......... ...... 365.Forma ugovora .............................................................................................. 38
mailto:[email protected]://www.projuris.org/http://www.projuris.org/mailto:[email protected]


4/148

III. KAPARA I ODUSTANICA 41

1.Kapara 412.Odustanica 42

IV. PODELA OBLIGACIONIH UGOVORA43

1.Imenovani i neimenovani ugovori 44

2.Formalni i neformalni ugovori44

3.Jednostrani i dvostrani ugovori 444.Teretni i dobroini ugovori

45

5.Komutativni i aleatorni ugovori .............................46

6.Trenutni i trajni ugovori47

7.Jednostavni i meoviti 47

8.Glavni i sporedni ugovori48

9.Predugovori i glavni (konani) ugovori48

10.Kauzalni i apstraktni ugovori49

11.Ugovori sa sporazumno odreenom sadrinomi ugovori po pristupu........................................................................................................................... 5

0V. TUMAENJE UGOVORA 51VI.NEVANOST (PONITAJ) UGOVORA

521.Nitavi ugovori

532.Ruljivi ugovori 56

VII. POSEBNA DEJSTVA DVOSTRANIH (UZAJAMNIH) UGOVORA . . .58

1. Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja ......................... 59a)Odgovornost za pravne nedostatke (evikcija) .......................................... 59b)Odgovornost za materijalne nedostatke .... .......... .......... .......... .......... ...... 63

2.Prigovor neispunjenog ugovora .................................................................... 663.Raskidanje ugovora ....................................................................................... 68

a)Sporazumno raskidanje ugovora .............................................................. 68b)Jednostano raskidanje ugovora zbog neispunjenja................................... 69c)Raskidanje fiksnih ugovora ..... .......... .......... .......... .......... .......... ........... .. 72

4.Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti .......... .......... . 725.Nemogunost ispunjenja ................................................................................74a)Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovarani jedna strana...................75b)Nemogunost ispunjenja za koju odgovara dunik ................................. 75c)Nemogunost ispunjenja za koju odgovaradruga strana (poverilac) .......... .......... .......... .......... .......... .......... ........... ........76

6.Prekomerno oteenje (laesio emormis) ....................................................... 767.Zelenaki ugovor............................................................................................ 778.Ustupanje ugovora ......................................................................................... 79

VIII. OPTA DEJSTVA UGOVORA .................................................................. 801.Kakva su dejstva ugovora 802.Dejstva ugovora meu ugovaraima i njihovim naslednicima 803.Ugovor u korist treeg 82

Glava etvrta: PROUZROKOVANJE TETE ....................................................... 83I. OPTA NAELA .............................................................................................. 83

1.Prouzrokovanje tete drugome kao izvor obligacionog odnosa83

2.Vrste odgovornosti za prouzrokovanu tetu84

3.Osnovi odgovornosti 86

a)Odgovornost zbog krivice (subjektivna odgovornost)86

b)Odgovornost zbog stvorenog rizika (objektivna odgovornost)86

c)Odgovornost po osnovu pravinosti 87

4. Uslovi odgovornosti ......... .......... .......... .......... .......... ........... .......... .......... ..... 88II. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE ..................................................... 88

A. TETA88


5/148


1.Pojam tete 882.Vrste teta

39B. UZRONA VEZA 90C. KRIVICA

911.Pojam krivice i sposobnost za krivicu 912.Oblici krivice 93

a)Umiljaj (dolus)93

b)Nehat ili nepanja (culpa) 93

D. PROTIVPRAVNOST TETNE RADNJE 941. Pojam protivpravnosti i stanoviteZakona o obligacionim odnosima........................................................................................................................... 9

4

2. injenice koje iskljuuju protivpravnost tetne radnje 95a)Vrenje javne dunosti

95b)Vrenje prava

96c)Pristanak oteenog 96d)Nuna odbrana

97e)Stanje nude

97f)Dozvoljena samopomo

98

III. ODGOVORNOST ZA DRUGOG98

1.Pojam, opravdanje i pravno regulisanje odgovornosti za drugog 982.Odgovornost za maloletna lica

99

a)Odgovornost roditelja i drugog lica za maloletnika ................................. 99b)Odgovornost za duevno bolesna lica i lica zaostala u umnom razvoju .......... ........... .......... .......... .......... .......... .. 100

3. Odgovornost preduzea i drugih pravnih lica prema treem ....................... 101a)Odgovornost preduzea za svoje zaposlene ........................................... 101b)Odgovornost pravnog lica za tetukoju prouzrokuje njegov organ ................................................................... 102

IV. ODGOVORNOST ZA TETU OD OPASNE STVARII OPASNE DELATNOSTI ................................................................................... 103

1. Opta pravila o odgovornosti za tetuod opasne stvari i opasne delatnosti ......... ........... .......... .......... .......... .......... .. J04

a)Uslovi odgovornosti ............................................................................... 104b)Odgovorna lica ....................................................................................... 104c)Osloboenje od odgovornosti................................................................. 105

2. Odgovornost u sluaju udesa izazvanogmotornim vozilom u pokretu ........................................................................... 1063. Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom ...................................... 107

V. POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTI ................................................. 110-1. Odgovornost usled teroristikih akata,javnih demonstracija ili manifestacija ................. .......... .......... .......... .......... .... 1102.Odgovornost organizatora priredbi ............................................................. 1113.Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi .................................. 111


6/148

2.Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora ............................. 1113.Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa ..................... 112

VI. NAKNADA TETE ....................................................................................... 1121. Naknada materijalne tete............................................................................ 112

a)Pojam i cilj naknade ............................................................................... 112b)Oblici naknade ...................................................................................... H 2c)Dospelost obaveze naknade ..... .......... .......... .......... .......... .......... .......... . 114

2. Obim naknade materijalne tete ................................................................. 114a)Trenutak prema kome se utvruje visina tete ....................................... 114b)Merilo za utvrivanje visine tete .......................................................... 114c)Potpuna naknada .................................................................................... 115d)Snienje naknade .................................................................................. 115

2.Naknada materijalne tete u sluaju smrti,telesne povrede i oteenja zdravlja .............................................................. 117

a)Naknada materijalne tete u sluaju smrti ............................................ 117b)Naknada materijalne tete u sluajutelesne povrede i oteenja zdravlja ........................................................... 118c) Izmena dosuene naknade i neprenosivost prava .................................. 118

3.Naknada materijalne tete u sluaju povrede astii irenja neistinitih navoda .............................................................................. 1194.Naknada nematerijalne tete ...................................................................... 119

a)Naturalna restitucija .......... .......... .......... ......... .......... .......... .......... ........ 119b)Novana naknada ................................................................................... 120VII ODGOVORNOST VIE LICA ZA ISTU TETU....................................... 121Glava peta: OSTALI IZVORI OBLIGACIJA ......... .......... .......... .......... .......... .... 122I. STICAN.TE BEZ OSNOVA ............................................................................. 122

1.Pojam i subjekti sticanja bez osnova ........................................................... 1222.Opti uslovi i nastanak sticanja bez osnova ............................................... 1233.Sluajevi sticanja bez osnova .................................................................... 124

a)Isplata nedugovanog ......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... ........ 124b)Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario ..................................... 125c)Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao .......... .......... .......... .... 125d)Obogaenje usled radnje obogaenog ................................................... 125e)Obogaenje usled radnje treeg lica ili uslednekog spoljnjeg dogaaja ........................................................................... 1264. Dejstvo sticanja bez osnova ........................................................................ 126

II. POSLOVODSTVO BEZ NALOGA .......... .......... .......... ......... .......... .......... .. 1271.Pojam i subjekti poslovodstva bez naloga .................................................. 1272.Uslovi poslovodstva bez naloga .... .......... .......... .......... .......... .......... .......... 1273.Dejstvo poslovodstva bez naloga .......... .......... .......... .......... .......... .......... .. 1284.Vrenje tuih poslova protiv zabrane ........................................................ 1295.Nepravo poslovodstvo ................................................................................. 129

III. JEDNOSTRANE IZJAVE VOLJA .. .......... .......... .......... .......... .......... .......... 130

1. Javno obeanje nagrade........................................................................................................................ 13

0a)Pojam i uslovi ........................................................................................ [30b)Opozivanje i dejstvo ............................................................................... 131

2. Hartije od vrednosti ..................................................................................... 132a)Pojam i bitni sastojci .............................................................................. 132b)Vrste i ostvarivanje prava ....................................................................... 132c)Prenos hartije od vrednosti ..................................................................... 132d)Legitimacioni papiri i legitimacioni znaci .......... .......... .......... ......... ..... 133

Glava esta: DEJSTVA OBLIGACIJA ............................................................... 133I. POVERJOEVA PRAVA I DUNIKOVE OBAVEZE ................................ 133

A) PRAVO NA NAKNADU TETE ............................................................. 1331. Opta pravila o pravu na naknadu tete ....................................................... 133

a)Naknada tete zbog neispunjenje ili zadocnjenja ................................... 133b)Ugovorno proirenje, ogranienje i iskljuenje odgovornosti .............. 134c)Obim naknade i krivica poverioca .......... .......... .......... .......... .......... ...... 135

2. Ugovorna kazna ......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .. 135

a)Pojam, nastanak, karakter i znaaj ........................................................ 135b)Vrste i dejstvo ......................................................................................... 136c)Ugovorna kazna i naknada tete ............................................................. 136d)Smanjenje iznosa ugovorne kazne .......................................................... 1373. Zatezna kamata .......................................................................................... 137

B)POBIJANJE DUNIKOVIH PRAVNIH RADNJI .................................. 138C)PRAVO ZADRAVANJA (IUS RETENTIONIS).................................. 140

II. POVERIOEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUAJEVIMA . . . . 140Glava sedma: PRESTANAK OBLIGACIJA .... .......... .......... .......... .......... .......... 141I. ISPUNJENJE ....................................................................... ........................ 141

A) OPTA PRAVILA O ISPUNJENJU ........................................................ 1411.Subjekti ispunjenja ............. .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... 1412.Predmet ispunjenja ............. .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... 1433.Uraunavanje (inputacija) ispunjenja ..... .......... .......... .......... .......... .......... 1434.Vreme i mesto ispunjenja .......... .......... .......... .......... .......... .......... ......... .... 144B) DOCNJA ................................................................................................ 1441. Docnja dunika ......................................................................................... 145

a)Pojam i uslovi docnje dunika ............................................................. 145b)Posledice docnje dunika ....................................................................... 145c)Prestanak docnje dunika................................. ................................. 146

2. Docnja poverioca ........................................................................................ 146a)Pojam i uslovi docnje poverioca ............................................................ 146b)Posledice docnje poverioca ......... .......... .......... .......... .......... .......... ....... 147c)Prestanak docnje poverioca ................................................................... 147

C) POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI .......... .......... .......... .. 1471.Polaganje (deponovanje) kod suda ......... .......... .......... .......... .......... .......... 147


7/148


2.Predaja na uvanje drugom licu ................................................................ 1483.Prodaja dugovane stvari .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... ..... 148

II. OSTALI NAINI PRESTANKA OBAVEZA .............................................. 149A) PREBIJANJE (KOMPENZACIJA)............................................................ 1491.Pojam i znaaj kompenzacije ..................................................................... 1492.Uslovi prebijanja i iskljuenje prebijanja ................................................... 1493.Naini prebijanja .......................................................................................... 1504.Dejstvo prebijanja ........................................................................................ 151B)OTPUTANJE (OTPUST, OPROTAJ) DUGA ..................................... 151C)PRENOV (NOVACIJA) .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .... 153D)SJEDINJENJE (KONFUZIJA) ......... .......... .......... .......... .......... .......... ...... 154E) NEMOGUNOST ISPUNJENJA ............................................................ 155F) PROTEK VREMENA I OTKAZ ............................................................... 156G) SMRT ......................................................................................................... 156

III. ZASTARELOST ............................................................................................. 1561.Pojam i opta pravila ................................................................................... 1562.Vreme potrebno za zastarelost .......... .......... .......... .......... .......... .......... ......... 157

a)Zabrana promen roka zastarelosti ......................................................... 157b)Nastupanje, poetak i istek roka zastarelosti ........................................ 158c)Rokovi zastarelosti ......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... . 158

3.Zastoj zastarevanja ......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... ...... 1594.Prekid zastarevanja ................. .......... .......... .......... .......... ......... .......... ........ 160

Glava osma: RAZNE VRSTE OBAVEZA ........................................................... 161I.NOVANE OBAVEZE ................................................................................... 161

1.Naelo monetarnog nominalizma i odstupanja od tog naela..................... 1612.Plaanje pre roka ......................................................................................... 1623.Ugovorna kamata ........................................................................................ 162

II. OBAVEZE SA VIE PREDMETA ................................................................. 1631.Kumulativne obaveze .................. .......... .......... .......... .......... ......... .......... ... 1632.Alternativne obaveze .................................................................................. 1633.Fakultativne obaveze i fakultativna potraivanja ...................................... 164

III. OBAVEZE SA VIE DUNIKA ILI POVERILACA .................................1651.Deljive obaveze .......................................................................................... 1652.Solidarne obaveze ....................................................................................... 166

a)Solidarnost dunika (pasivne solidarne obaveze) .................................. 166b)Solidarnost poverilaca (aktivne solidarne obaveze) .......... .......... .......... . 1683. Nedeljive obaveze ....................................................................................... 170

Glava deveta: PROMENA POVERIOCA ILI DUNIKA ................................... 170L USTUPANJE POTRAIVANJA UGOVOROM (CESIJA) ............................ 170

1.Pojam i uslovi ustupanja potraivanja ......................................................... 1702.Dejstvo ustupanja potraivanja ................................................................... 172

a)Odnos prijemnika i dunika .................................................................. 172b)Odnos ustupioca i prijemnika ................................................................. 173

3. Posebni sluajevi ustupanja......................................................................... 173

a)Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaivanja................................. 173b)Ustupanje radi obezbedenja ......... .......... .......... .......... .......... .......... ....... 173

II. PROMENA DUNIKA ................................................................................... 1741. Preuzimanje duga .. .......... .......... .......... .......... .......... .......... ......... .......... ...... 174

a)Pojam i uslovi preuzimanja duga .......... .......... .......... .......... .......... ......... 174b)Dejstvo preuzimanja duga .. .......... .......... .......... .......... .......... .......... ...... 175

2.Pristupanje dugu ......................................................................................... 1753.Preuzimanje ispunjenja ......... .......... .......... .......... .......... .......... ......... .......... 175

Deo drugi

U G O V O R

I

Glava prva: P R O D A J A .................................................................................. 1761.Pojam i karakteristike ugovora 0prodaji .......... .......... .......... .......... .......... ... 1762.Bitni elementi ugovora o prodaji ................................................................. j 77

a)Stvar ili pravo ......................................................................................... 177b)Cena ...................................................................................................... 177

3.Dejstvo ugovora o prodaji ........................................................................... 1784.Naknada tete u sluaju raskida prodaje ..................................................... 1805.Sluajevi prodaje sa naroitim pogodbama ................................................. 180

a)Prodaja sa pravom pree kupovine ......................................................... 180b)Kupovina na probu ................................................................................. 181c)Prodaja po uzorku ili modelu .......... .......... .......... .......... .......... .......... .... 182d)Prodaja sa zadravanjem prava svojine ................................................. 182

Glava druga: R A Z M E N A ............................................................................... 183Glava trea: PRODAJNI NALOG ....................................................................... 183Glava etvrta: UGOVOR O POKLONU ............................................................. 186

1.Pojam i karakteristike ugovora o poklonu ................................................... 1862.Uslovi za zakljuenje i bitni elementi ugovora 0poklonu ......... .......... ...... 1863.Dejstvo ugovora o poklonu ......................................................................... 1874.Opozivanje ugovora o poklonu ......... .......... .......... .......... .......... .......... ........ 188

a)Opozicanje poklona od strane poklonodavca ......................................... 188b)Opozivanje poklona od strane treih lica ................................................ 189

Glava peta: UGOVOR O ZAJMU .. .......... .......... .......... .......... .......... .......... ........ 1901.Pojam i karakteristike ugovora 0 zajmu ..................................................... 1902.Bitni elementi ugovora 0 zajmu ................................................................ 1903.Dejstvo ugovora o zajmu ............................................................................ 191

Glava esta; UGOVOR O ZAKUPU .................................................................. 1921.Pojam i karakteristike ugovora 0 zakupu ................................................... 1922.Bitni elementi ugovora o zakupu ......... .......... .......... .......... .......... .......... ..... 1933.Dejstvo ugovora o zakupu .......................................................................... 1934.Podzakup .................................................................................................... 196


8/148

5.Otuenje zakupljene stvari ........................................................................ 1966.Prestanak zakupa ......................................................................................... 197

Glava sedma: UGOVOR O POSLUZI .................................................................. 1971.Pojam i karakteristike ugovora o posluzi ......... .......... .......... .......... .......... . 1972.Bitni elementi ugovora o posluzi .......... .......... .......... .......... .......... .......... .... 1983. Dejstvo ugovora o posluzi ........................................................................... 199

Glava osma: UGOVOR O DELU ......................................................................... 2011.Pojam, razgranienje i karakteristike ugovora o delu................................. 2012.Bitni elementi ugovora o delu ..................................................................... 2023.Dejstvo ugovora o delu ....... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... . 2034.Rizik, zaloga i prestanak ugovora o delu .................................................... 206

Glava deveta: UGOVOR O OSTAVI ................................................................... 2061.Pojam i karakteristike ugovora o ostavi ...................................................... 2062.Bitni elementi ugovora o ostavi .................................................................. 2073.Dejstvo ugovora o ostavi ............................................................................. 2084.Posebni sluajevi ostave ............................................................................ 210

a)Neprava ostava .......... .......... .......... .......... .......... .......... ......... .......... ........ 210b)Ostava u nudi ...................................................................................... 211c)Ugostiteljska ostava ................ .......... .......... .......... .......... ......... .......... ... 211

Glava deseta: UGOVOR O NALOGU ................................................................. 2111.Pojam, razgranienje i karakteristike ugovora o nalogu............................. 2112.Uslovi za zakljuenje ugovora o nalogu .................................................... 213

a)Poslovna sposobnost nalogodavca i nalogoprimca .......... ........ 213b)Ponuda za zakljuenje ugovora o nalogu ............................................... 213c)Bitni elementi ......................................................................................... 214

3.Dejstvo ugovora o nalogu ........................................................................... 2154.Prestanak ugovora o nalogu ........................................................................ 219

a)Odustanak od ugovora ............ .......... .......... ......... .......... .......... .......... ... 220b)Otkaz naloga .......................................................................................... 220c)Smrt fizikog, odnosno prestanak pravnog lica ................................... 221d)Lienje poslovne sposobnosti, odnosno steaj ..................................... 221

Glava jedanaesta: UGOVOR O PUNOMOSTVU ............................................. 2211.Pojam, razgranienje i pravne osobine ugovora o punomostvu .............. 2212.Uslovi za zakljuenje ugovora o punomostvu .......................................... 223

a)Poslovna sposobnost vlastodavca i punomonika ................................ 223b)Ponuda za zakljuenje ugovora o punomostvu.................................... 225c)Bitni elementi .................. .......... .......... .......... .......... .......... .......... ......... 226

3.Neposredno dejstvo ugovora o punomostvu ............................................. 2284.Posredno dejstvo ugovora o punomostvu ................................................ 2285.Prestanak ugovora o punomostvu ............................................................ 230

Glava dvanaesta: UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA ......... ........ 2321.Pojam i karakteristike ugovora o organizovanju putovanja ......... .......... ... 2322.Uslovi za zakljuenje ugovora o organizovanju putovanja........................ 233

a)Bitni elementi .......... .......... .......... .......... .......... .......... ......... .......... ........ 233

b)Potvrda putovanja .................................................................................. 2333.Dejstvo ugovora o organizovanju putovanja .............................................. 2344.Posebna prava i obaveze ugovornih strana ................................................. 236

Glava trinaesta: POSREDNIKI UGOVOR O PUTOVANJU .......................... 2381. Pojam i karakteristike posrednikog ugovora o putovanju ......................... 238

2. Uslovi za zakljuenje posrednikog ugovora ..................... 238a)Bitni elementi .......... .......... ......... .......... ... .......... .......... ...... 239b)Potvrda o'putovanju i potvrda o ugovoren - ......... .......... ...... 239

3. Dejstvo posrednikog ugovora o putovanju .............................................. 239Glava etrnaesta: JEMSTVO .................................................................. .2401.Pojam, nastanak i karakter jemstva ............................................................. 2402.Dejstvo jemstva ........................................................................................... 2413.Prestanak jemstva .......... .......... .......... .......... .......... .......... ..... 242

Glava petnaesta: UPUIVANJE (ASIGNACIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [ .2431.Pojam, znaaj i uslovi nastanka upuivanja ............................................... 2432.Dejstvo upuivanja .................................................................................... 244

Glava esnaesta: UGOVOR O ORTAKLUKU............................................................................................................................. . . .

. . . . . . . . . .2461.Pojam i karakteristike ugovora o ortakluku .......... .......... .......... ......... .......... 2462.Uslovi za zakljuenje ugovora o ortakluku ................................................. 2473.Neposredno dejstvo ugovora o ortakluku .......... .......... .......... .......... .......... 2494.Posredno dejstvo ugovora o ortakluku ......... .......... .......... .......... .......... ..... 2515.Prestanak ugovora o ortakluku ... .......... .......... .......... .......... .......... .......... ... 252


9/148

D e o p r v i

O P T I D E O

Glava prva

UVODNA RAZMATRANJA O OBLIGACIONOM PRAVU

1. Pojam, predmet i znaaj obligacionog prava

Pojam. Izraz "obligaciono pravo" obino se upotrebljava u dva razliitaznaenja, odnosno za oznaavanje dve razliite pojave. Tim izrazom oznaava se,najpre, jedna grana u optem sistemu pozitivnog prava,' stoje i njegovo osnovnoznaenje. Kao grana u optem sistemu pozitivnog prava, obligaciono pravo je skupoptih pravnih normi kojima se reguliu obligacioni odnosi. Ali, iako za to nijenajprikladniji, izrazom "obligaciono pravo" veoma esto se oznaava i pravna nauka

(teorija) koja se bavi naunom obradom obligacionih odnosa i pravnih normi koje teodnose reguliu.

Predmet. - Obligaciono pravo bavi se pravnim regulisanjem obligacionihodnosa,1 to znai da obligacioni odnosi, kao materija koju ono re-gulie,2predstavljaju predmet obligacionog prava.

Obligacioni odnosi predstavljaju posebnu vrstu graanskopravnih odnosa, to znai da obligaciono pravo

ini deo jedne ire celine pravnog sistema poznate kao "graansko pravo". Pri tome, za razliku od stvarnog inaslednog prava koji se, kao delovi graanskog prava, bave ve steenim imovinskim vrednostima. tj. ve

stvorenim pravnim odnosima i njihovom zatitom, obligaciono pravo se, svojim najveim delom, bavi prometom

imovinskih vrednosti, tj. pravnim odnosima u nastajanju. U tom smislu ono je pravo prometa roba i usluga, jersadri pravila o prenosu odreenih dobara, stvari ili usluga iz imovine jednog u imovinu drugog lica. Pratei taj

prelaz odreenih imovinskih vrednosti iz imovine jednog u imovinu drugog lica , obligaciono pravo istovremeno i


10/148

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 10Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 14Znaaj. - Znaaj obligacionog prava uslovljen je velikim znaajem

obligacionih odnosa,4jer se slobodno moe rei da samo mali broj pravnih odnosa

ima tako veliki znaaj kao obligacioni odnosi.Za obligacione odnose je karakteristino da su najei pravni odnosa meu

ljudima. Oni su sastavni deo naeg ivota, jer najvei deo svojih svakodnevnihpotreba zadovoljavamo stupajui u razliite obligacione odnose (npr. kad kupujemohleb i ostale ivotne namirnice, kad se prevozimo nekim od sredstava javnog

prevoza, kad odlazimo u restoran ili pozo-rite, kad nam u servisu opravljaju

automobil, kad nekome prouzrokujemo ili kad nam neko prouzrokuje tetu i si.). Na veliki znaaj obligacionih odnosa ukazije i njihova uloga, koja je odreena

funkcijom koju oni imaju u drutvu. Naime, preko obligacionih odnosa se obavljacirkulacija (promet) dobara i prava povodom njih u drutvu, odnosno prenoenjedobara i prava povodom njih izmeu subjekata. U tom procesu obligacioni odnosiimaju veoma znaajnu funkciju, jer predstavljaju pravnu formu, odnosno pravnosredstvo koje omoguuje obavljanje ekonomskog i pravnog prometa. Bezobligacionih odnosa, kao pravne forme, odnosno kao sredstava ekonomskog i

pravnog prometa, teko bi se moglo zamisliti odvijanje tog prometa, pa samim tim iraspodela dobara u drutvu.

2. Formalni izvori obligacionog prava

Pisani i nepisani izvori. - Izvori obligacionog prava u formalnom smislu moguse podeliti na pisane (zakon, podzakonski akti, meunarodne konvencije) i nepisane(obiaj, pravila morala). U savremenim pravnim sistemima pisani izvoriobligacionog prava ne samo da preovlauju, nego imaju i veu pravnu snagu odnepisanih pa zato obiaji, kao nepisano pravo, dobijaju uglavnom supsidijerankarakter.

5 To znai da se obiaj moe primeniti samo u sluaju kad nedostaju

odgovarajue odredbe pisanog prava, odnosno kad se takve odredbe pokau kaonedovoljne ili kad pisano pravo upuuje na primenu obiaja.

Pisani izvori. - Na najznaajniji izvor obligacionog prava je Zakon oobligacionim odnosima, koji je bio donet kao propis saveznog karaktera, tako da je

vaio na celoj teritoriji SFR Jugoslavije. Meutim, tim zakonom nisu regulisani sviobligacioni odnosi. Jedan deo obligacionih odnosa bio je regulisan i drugim saveznim

propisima (oblast drumskog, eleznikog, vazdunog i pomorskog prevoza;odgovornost za nuklearne tete),6dok je manji deo obligacionih odnosa bio preputenzakonodavnoj nadlenosti republika (ugovor o doivotnom izdravanju, prometnepokretnosti).

7 Pored toga, Zakon o obligacionim odnosima, ali ni republiki

propisi, ne reguliu odgovornost za tetu od ivotinje, od graevine, za pad, bacanje

ili prosipanje, kao ni ugovor o poklonu, ugovor posluzi i ugovor o ortakluku.Ustavna povelja Dravne Zajednice Srbija i Crna Gora od 2003. godine, za razliku od Ustava SFRJ od

1974. godine i Ustava SRJ od 1992. godine, nije predviala nadlenost te zajednice u regulisanju obligacionih

odnosa,8to znai da su obligacioni odnosi bili ostavljeni zakonodavnoj nadlenosti drava lan ica. 9Meu tim,stupanjem na snagu Ustavne povolje nije prestala vanost saveznih zakona i propisa koji nisu iz oblasti u kojimaje Ustavnom poveljom bila utvrena nadlenost dravne zajednice Srbija i Crna Gora, ve su se takvi propisi

primenjivali i posle stupanja na snagu Ustavne povelje kao opti akti drava lanica.1" To se odnosi i na Zakon oobligacionim odnosima koji se i po prestanku Dravne zajednice Srbija i Crna Gora primenjuje kao propisRepublike Srbije, jer je u iskljuivoj nadlenosti Republike Srbije da ureuje i obezbeuje "svojinske iobligacione odnose i zatitu svih oblika svojine".11

Sudska praksa. - Sudska praksa nije formalni izvor prava, pa ni obligacionog,jer sudovi ne stvaraju, ve samo primenjuju pravo. U tom smislu se i u UstavuRepublike Srbije propisuje da sudovi "sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optihakata, kada je to predvieno zakonom, opte-prihvaenih pravila meunarodnogprava i potvrenih meunarodnih ugovora".12Ipak, jedinstvena sudska praksa smatrase faktikim autoritetom koji u odreenoj meri uestvuje u s tvarnom regulisanjudrutvenih odnosa, iako nije formalni izvor prava, jer sudove formalno neobavezuje.

13

3. Vanija naela Zakona o obligacionim odnosima U vanija naela Zakona o obligacionim odnosima spadaju: autonomija volje,

naelo savesnosti i potenja, zabrana zloupotrebe prava, naelo jednake vrednosti

davanja, zabrana prouzrokovanja tete i dispozitivni karakter odredaba zakona.Autonomija volje. - Kao jedno od osnovnih naela na kojem se za snivaju

obligacioni odnosi, naelo autonomije volje znai da su strane u obligacionim

6 Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 22/77), Zakon o obligacionim iosnovnim maicrijalno-pravniin odnosima u vazdunoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 22/77), Zakon oodgovornosti za nuklearne tete ("Slubeni lisl SFRJ", br. 22/77), Zakon o osiguranju imovine i lica ("Slubeni listSRJ", br. 30/96), Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju ("Slubeni lisl SRJ", br. 26/95), Zakon ougovorima o prevozu u drumskom saobraaju ("Slubeni list SRJ", br. 26/95) i dr.

7 Zakon o stambenim odnosima, ("Slubeni glasnik RS", br. 12/90), Zakon o nasledivanju ("Slubeniglasnik RS", br. 46/95), Zakon o prometu nepokretnosti ( "Slubeni glasnik RS", br. 42/ 98), Zakon o zalonompravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Slubeni glasnik RS", br. 57/03), Zakon o finansijskom lizingu("Slubeni glasnik RS", br. 55/03) i dr.

K Ustavna povelja objavljena jc u "Slubenom listu SCG", br. I od 4. februara 2003. godine.yRepublika Srbija jc, posle usvajanja Ustavne povelje, p oela da donosi zakone kojima se reguliu obligacioni

odnosi, kao to su Zakon o finansijskom lizingu ("Slubeni glasnik RS", br. 55/03) i Zakon o zalonom pravu napokretnim stvarima upisanim u registar ("Slubeni glasnik RS", br. 57/03).

l. 96. st. I. Ustava Republike Srbije.111l. 20. st. 5. Zakona za sprovodcilje Ustavne povelje Dravne zajednice Srbija i Crna Gora ("Slubeni list

SCG", br. 1 od 4. februara 2003. godine).11 l. 97. ta. 7. Ustava Republike Srbije od 2006. godine.12 l. 142. st. 2. Ustava Republike Srbije od 2006. godine'3 Obrcn Stankovi-VIadiinir Vodincli, Uvod u graansko pravo, Beograd, 1996, sir. 41.A ivomir orcvi-Vladan Slankovi, nav. dclo, str. 26.

5 Andrija Gams, Uvod u graansko pravo, Beograd, 1972, str. 65; Slobodan Pcrovi, Obliga -ciono pravo,Beograd, 1980, str. 32.


11/148

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 11Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 14odnosima slobodne da svoje odnose urede po svojoj volji (l. 10. ZOO). Njihova

volja je, dakle, autonomna, tj. do odreene mere nazavisna od zakona. Autonomijavolje posebno dolazi do izraaja u ugo vornim odnosima (sloboda ugovaranja), gdesvako lice samostalno odluuje o tome da li da zakljui ugovor i o licu sa kojim estupiti u ugovorni odnos, dok sa drugim licem sporazumno odluuje i o sadrini,formi, promenama, nainu realizacije i prestariku ugovornog odnosa.

Autonomija volje je u svim pravima u veoj ili manjoj meri ograniena, s tim tosu njene granice u naem pravu odreene na dva naina: (1) jednom generalnom

odredbom kojom se predvia da su strane u obligacionim odnosima slobodne, ugranicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose uredepo svojoj volji, (l. 10. ZOO); (2) veim brojem odredbi kojima se autonomija volje upojedninim sluajevima ograniava (obavezno zakljuenje ugovora, pravo preekupovine, formalni ugovori, propisivanje obavezne sadrine ugovora i dr.).

Naelo savesnosti i potenja. - Zakonom se propisuje da su strane dune da sepridravaju ovog naela kako pri zasnivanju obligacionih odnosa, tako i priostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa (l. 12. ZOO). To znai daje njihovaobostrana dunost da lojalno postupaju jo u predu -govornoj fazi, tj. jo u fazinastanka, zatim u fazi izvrenja i, na kraju, u fazi prestanka obaveza. Primenom ovognaela obligacioni odnosi se mo-ralizuju, dobijaju moralnu sadrinu, tako da onopredstavlja najtenju sponu izmeu prava i morala.

Zabrana zloupotrebe prava. - Zakonom se izriito zabranjuje vrenje pravaprotivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato (l. 13. ZOO),ime se zakonodavac opredelio za objektivan kri-terijum zloupotrebe. Ipak, takoizraena zabrana smatra se preuskom i nedovoljnom, jer je nesporno da zloupotrebaprava postoji i u sluaju ika-noznog, nesrazmemog, prekomerenog, protivrenog ilinemoralnog vrenja prava. U sluaju zloupotrebe prava sud e, na prigovor tuenog,odbiti tnibeni zahtev, a ako je titular zloupotrebom prava drugoj straniprouzrokovao tetu, za njega nastaje obaveza njene naknade.

Naelo jednake vrednosti davanja. - Ovo naelo proizlazi iz naelapravinosti (jednako postupanje sa jednakim stvarima i nejednako postupanje sanejednakim stvarima, srazmerno njihovoj nejednakosti), i ima poseban znaaj uobligacionom pravu. Zakonom se predvia da "u zasni

vanju dvostranih ugovorastrane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja" (l. 15. st. 1. ZOO), alito naelo u punoj meri dolazi do izraaja i u obligacionim odnosima koji izviru izprouzrokovanja tete.

Povreda naela jednake vrednosti davanja povlai pravne posledice samo usluajevima koji su predvieni zakonom (l. 15. st. 2. ZOO) (prekomemo oteenje,zelenaki ugovori, promenjene okolnosti).

Zabrana prouzrokovanja tete. - Za razliku od drugih prava gde se ovazabrana izraava samo posredno, u naem pravu ona se izraava ne sa mo posredno("Ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae da je tetanastala bez njegove krivice" - l. 154. st. 1. ZOO), ve i neposredno, tj. odredbom daje "svako duan da se uzdri od postupaka kojim se moe drugom prouzrokovatiteta" (l. 16.

Zabrana prouzrokovanja tete odnosi se na sva lica, i to kako ona koja imajupoloaj strane, tako i na lica koja uopte nemaju poloaj strane u nekomobligacionom odnosu.

Dispozitivni karakter odredaba zakona. - Obligacioni odnosi regu-lisani su,uglavnom, dispozitivnim normama, to omoguuje njihovim uesnicima daodstupaju od zakonskih reenja, odnosno da drugaije ureuju meusobne odnose.Takva mogunost postoji samo ako iz neke zakonske odredbe ili iz njeno g smisla neproizlazi to drugo (l. 20. ZOO). Meutim, neki obligacioni odnosi regulisani su iimperativnim normama, od kojih uesnici obligacionih odnosa ne mogu odstupati,ve ih moraju primeujivati bezuslovno i dosledno.

Glava druga

POJAM, PODELA I IZVORI OBLIGACIJA 1. Pojam obligacije

i njene osobine

Pojam. - Obligacija se moe definisati u uem i irem smislu. U uem smislu, to je pravna obaveza odreenog lica da drugom ispu ni neku

inidbu, odnosno pravno ovlaenje odreenog lica da zahteva od drugog nekuinidbu. U tom uem znaenju obligacija je, dakle, sinonim za re dug, odnosnotrabinu.

U irem smislu se pod obligacijom podrazumeva pravni odnos izmeu dveodreene strane na osnovu koga je jedna strana (poverilac, ere-ditor) ovlaena dazahteva od druge strane (dunik, debitor) odreeno davanje, injenje ili uzdravanje

od neega to bi inae imala pravo da ini, a druga strana je duna da to ispuni. U tomirem znaenju obligacija oznaava ukupnost odnosa izmeu dva ili vie lica kojaimaju meusobna prava i obaveze.

Osobine. - Obligaciju karakteriu sledee osobine:(1) Obligacija je pravni odnos. - To znai da obligaciju prati odgova-

rajua pravna sankcija. Ako dunik dobrovoljno ne ispuni svoju obavezu, poverilac ima pravo da sudskim putem trai njeno izvrenje (tuba za


12/148

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 12Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 14ispunjenje obaveze i zahtev za prinudno izvrenje na dunikovoj imovini),

s tim to zatitu svog prava poverilac moe ostvariti i prigovorom. Meutim, nisu sve obligacije zatiene neposrednom pravnom sankcijom. To je

sluaj sa tzv. prirodnim obligacijama (obligationes natu-rales), koje su zatienesamo posredno, tj. samo u sluaju kad se dobrovoljno ispune.

(2) Obligacija je odnos izmeu odreenih lica. - Obligacija moe postojatisamo izmeu odreenih fizikih ili pravnih lica. U njemu se nalazi najmanje dva lica,ali ih moe biti i vie. Ali, bez obzira na njihov broj, svi uesnici obligacije mogu

imati poloaj dunika ili (i) poloaj poverioca, to su opti nazivi za uesnikeobligacija, bez obzira na njen konkretan izvor. Pri tome, dunik se naziva pasivnim(obaveza ini pasivu imovine), a poverilac aktivnim uesnikom obligacionog odnosa(potraivanje ini aktivu imovine).

(3) Obligacija je odnos sa odreenom sadrinom. - Obligacija stvara prava zapoverioca i obaveze za dunika. Sva ta prava i obaveze ine sa -drinu obligacije.Sadrina obligacije naziva se prestacijom, obligacionom radnjom ili inidbom.

Od sadrine treba razlikovati predmet obligacije, pod kojim se podrazumevasve ono na ta se obligacija odnosi, tj. sve ono to je dunik duan da da, uini ili neuini poveriocu. Predmet obligacije je, dakle, samo skraeni naziv za oznaavanjepredmeta dunikove obaveze.

(4) Obligacija je odnos koji ima imovinsku vrednost. - Obligacija za

poverioca mora predstavljati neki imovinski interes koji se moe izraziti u novcu. Meutim, iako se poverioev imovinski interes kod najveeg brojaobligacija moe izraziti u novcu, ima i obligacija kod kojih se taj interes ne moe novano proceniti (naknada nematerijalne tete, naknada afekcio-ne vrednosti). S obzirom na to, zakljuuje se da obligacija stvara jedan imovinsko-pravni odnos zasnovan na odreenoj koristi ili imovinskom interesu kojise, neposredno ili bar posredno, moe izraziti u novcu, pa makar i neadekvatno,odnosno da obligacija koja ni posredno ne bi imala imovinsku vrednost ne bi

predstavljala graanskopravnu obligaciju.14(5) Obligacija je odnos relativnog karaktera. - Obligacija je odnos koji

proizvodi pravna dejstva samo izmeu odreenih lica - poverioca i dunika {interpartes). Poverilac samo od dunika moe zahtevati ispunjenje obaveze, jer prema

treim licima obligacija ne proizvodi pravna dejstva. U tom smislu je i rimskamaksima da je obligacija akt koji treim licima ne moe ni tetiti ni koristiti (Res interalios acta alus eque nocere eque prodesse potest).

Meutim, od relativnosti obligacije postoje i neka odstupanja. Kod nekihodstupanja obLigacija proizvodi dejstvo prema svim treim licima (upis nekogobligacionog prava na nepokretnosti u zemljine knjige), dok kod drugih obligacija

prelazi okvire odnosa inter partes, ali ne deluje prema svima, ve samo premaodreenom treem licu (pobijanje dunikovih pravnih radnji od strane poverioca,ugovor u korist treeg, kolektivni ugovori, kod otuenja zakupljene stvari).

2. Pdela obligacija

U zavisnosti od kriterijuma koji se uzima za podelu, obligacije se mogu podeliti

na razliite naine. Svaka od tih pdela ima svoje posebne karakteristike i za svakuvae neka posebna pravila.

Pozitivne i negativne. - Prema sadrini radnje, obligacije se dele na pozitivne,kod kojih se dunik obavezuje na neko davanje ili injenje, i ne gativne, kod kojih sedunik obavezuje na neko neinjenje ili trpljenje.

Deljive i nedcljive. - Ova pdela izvrena je prema deljivosti predmeta. Deljivesu one obligacije iji je predmet deljiv i moe se rastaviti u alikvotne delove, a da setime ne izmeni njegova sutina, ni umanji njegova vrednost (npr. obaveza da seisplati sto dinara). Nedeljive se,pak, ne mogu rastaviti na delove bez povrede sutine

predmeta ili bez umanjenja njegove vrednosti (npr. obaveza da se preda knjiga). Ipak,

zakonom ili ugovorom moe se predvideti da se stvar, koja je po svojoj prirodidtljiva, smatra nedeljivom (pravna nedeljivost).

Novane i nenovane. - Obligacije su novane ako imaju za predmet odreenusumu novca, a nenovane ako imaju za predmet neku drugu stvar ili radnju. Novaneobligacije imaju vei znaaj u pravnom prometu,

MSlobodan Pcrovic, nav. delo, sir. 14.

u veoj meri su regulisane imperativnim propisima i najee se javljaju kao sloene,jer pored isplate odreene sume novca, kao glavne obaveze, dunik duguje i isplatukamate, kao sporedne obaveze.

Individualne i generine. - Individualne su one obligacije iji je predmetodreen pojedinano (individualno), tako da se obligacija moe ispuniti samopredajom tano odreenog predmeta ili izvrenjem tano odreene radnje, dok sugenerine one iji je predmet odreen po vrsti (po rodu), tako da se obligacija moeizvriti predajom ma koje stvari toga roda. U sluaju propasti po rodu odreene stvariobligacija ne prestaje,

1^ jer se kod generinih obligacija primenjuje pravilo da rod nepropada {Genus perire non consetur).

Trenutne, trajne i sukcesivne. - Podela je izvrena prema vremenu trajanjaprestacije. Trenutne su one obligacije kod kojih se prestacija izvrava u jednomtrenutku ili u jednom kraem vremenskom periodu i sastoji se iz jednog akta injenja(npr. obaveza kupca da plati cenu u gotovom), dok su trajne one kod kojih se

prestacija izvrava u duem vremenskom periodu i sastoje se iz vie akata injenja ili


13/148

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 13Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 14iz neinjenja (npr. obaveza zakupodavca da preda zakupljenu stvar zakupcu na

korienje). Sukcesivne obligacije predstavljaju posebnu vrstu trajnih obligacija kodkojih se prestacija izvrava u delovima koji jedan drugom sleduju. Znaaj ove podeleogleda se u tome to samo kod trajnih obligacija moe doi do izraaja uticaj

promenjenih okolnosti.

isto line i neline. - isto line su one obligacije koje su vezane za linostdunika, za njegova lina svojstva, tako da samo on moe da izvri obligaciju, alimogu biti vezane i za linost poverioca (npr. obaveza izdravanja). U rimskom pravu

su se nazivale obligationes intuitu perso-nae. Kod isto linih obligacija ne moe dadoe do promen linosti dunika ili poverioca, niti one prelaze na naslednike.Nelineobligacije su one koje nisu vezane za linost dunika ili poverioca.

Proste sloene. - Prema broju predmeta i lica obligacije mogu biti proste, kodkojih postoji jedan poverilac i jedan dunik i predmet dunikove obaveze je samojedna radnja, i sloene, kod kojih ima vie poverilaca ajedan dunik, ili vie dunikaa jedan poverilac, ili vie poverilaca i vie dunika, kao i one kod kojih su predmetdunikove obaveze vie radnji.

Sloene obligacije dele se na sloene obligacije sa vie lica i sloene obligacijesa vie predmeta. Sloene obligacije sa vie lica mogu biti zajednike (podeljene),solidarne i nepodeljene, dok sloene obligacije sa vie predmeta mogu bitikumulativne, alternativne i fakultativne.

Civilne i naturalne. - Prema karakteru sankcije obligacije se dele na civilne(potpune, sankcionisane, utuive), koje su snabdevene neposrednom pravnomsankcijom, i naturalne (prirodne, nesavrene, nesankcioni-sane, neutuive), koje nisusnabdevene neposrednom, ve samo posrednom pravnom sankcijom, koja jeizraena pravilom da dunik koji dobrovoljno izvri prirodnu obligaciju nema pravada zahteva povraaj s pozivom na isplatu nedugovanog. U prirodne obligacijespadaju, pre svega, za-starele obligacije.

3. Izvori obligacija

Pojam. - Izvorima obligacija nazivaju se pravne injenice, odnosno skupovi

pravnih injenica iz kojih nastaju obligacije ili injenice kojima zakon priznaje moda svojim prisustvom izazivaju nastanak obligacionih odnosa. Da bi neka injenicapostala izvor obligacija ona mora biti kao takva zakonom predviena, jer ako zakonne predvia da jedna injenica proizvodi nastanak obligacionog odnosa, onda ona inije izvor obligacija. Prema tome, iako prua odgovarajuu pravnu zatitu vezujuiza odreenu injenicu nastanak obligacionog odnosa, zakon nije izvor obligacija. On

je formalni izvor obligacionog prava, dok je izvor obligacija injenica za koju zakonvezuje nastanak obligacionog odnosa.

Podela. - Mnogobrojne pravne injeniceiz kojih izviru obligacije bile su jo odrimskog prava pa sve dodananjih dana predmet razliitih podela, tako da ni ugraanskim zakonicima ne postoji jedinstvena podela izvora obligacija.

Na Zakon o obligacionim odnosima na opti nain ne predvia izvoreobligacija, ali iz njegove odredbe u kojoj se propisuje da se tim zako nom "ureujuobligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja tete, sticanja bez osnova,

poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrenihinjenica" (l. 1), nedvosmisleno proizlazi da su izvori obligacija: ugovor,prouzrokovanie tete, sticanje bez osnova, poslovodstvo bez naloga i jednostraneizjave volje.

Navedena podela izvora obligacija ne predstavlja neku zatvorenu emu, jer se iu navedenoj zakonskoj odredbi ostavlja mogunost da obligacije mogu nastati "i izdrugih zakonom utvrenih injenica" (l. 1. ZOO), koje se, inae, ne mogu svrstati uneku od navedenih vrsta. Takav je sluaj sa obavezom izdravanja izmeu odreenihsrodnika, kao i sa obavezom izdravanja izmeu branih drugova. Te obligacije seesto nazivaju zakonskim obligacijama, iako njihov izvor nije zakon, ve injeni cesrodstva i braka za koje zakon vezuje nastanak navedenih obligacija.

1SV. l.355. st. I. Zakona o obligacionim odnosima.


14/148

Pror". di- ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 2322 PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Glava trea

OBLIGACIONI UGOVOR

I. POJAM UGOVORA I PRINCIP

SLOBODE UGOVARANJA

1. Pojam i znaaj ugovora

Pojam. - Re "ugovor" upotrebljava se za oznaavanje tri razliite stvari: (1) zapravni akt, (2) za pravni odnos i (3) za pravni dokument ili ispravu.

16

(1) Ugovor kao pravni akt. - Pod ugovorom (kao pravnim aktom)

uopte podrazumeva se saglasna izjava volje dva ili vie lica kojom se po-stie neko pravno dejstvo. On je, po samoj definiciji, dvostrani pravni po -sao, jer je za njegov nastanak neophodna izjava volje najmanje dva lica.

Ali, ugovor nije samo prost zbir izjavljenih volja, ve zajedniko delo licakojih se on tie.17

Obligacioni ugovor je, kao i ugovor uopte, saglasnost volja dva ili vie lica,kojom se, za razliku od ostalih ugovora, postie nekoobligacio-nopravno dejstvo. To

obligacionopravno dejstvo najee se ogleda u zasnivanju, ali se moe sastojati i upromeni ili gaenju nekog obligacionog odnosa. Od ostalih ugovora obligacioniugovor se razlikuje i po tome to ima prvenstveno imovinski karakter.

(2) Ugovor kao pravni odnos. - Ugovor u smislu pravnog odnosa

rezultat je ugovora u smislu pravnog akta, to znai da se pod njim po -drazumeva pravni odnos koji je proizaao iz ugovora kao pravnog akta. Za takav pravni odnos koristi se naziv "ugovorni odnos" ili "ugovor".

Pravni odnosi koji nastaju usled ugovora kao pravnog akta mogu biti razliitogkaraktera: obligacionopravni, naslednopravni, porodinopravni, radnopravni,privrednopravni, meunarodni, pa ak i upravnopravni.

(3) Ugovor kao dokument ili isprava. - Re ugovor koristi se i za oz-

naavanje ugovorne isprave, koja sadri saglasne izjave volja ugovornika. U tom smislu se govori o "slanju" i "potpisivanju" ugovora, kao i o broju"primeraka" ugovora.

Znaaj. - Obligacioni ugovor je najei i najvaniji izvor obligacija, zbog egaje njegov znaaj osobito veliki u obligacionom pravu.

2. Princip slobode ugovaranja (autonomije volje)

Pojam. - Izraz "sloboda ugovaranja" i "autonomija volje" koriste se esto kaosinonimi, s obzirom da sloboda ugovaranja predstavlja samo izraz autonomije volje

kao opte ideje, pod kojom se podrazumeva sloboda svakog pojedinca da sam, tj.prema sopstvenoj volji, oblikuje svoje pravne odnose. Princip slobode ugovaranja,

koji vlada u obligacionom pravu, najvaniji je deo autonomije volje, budui da se ona

ostvaruje preteno preko ugovora.Sloboda ugovaranja oznaava mogunost pravnih subjekata da svojomslobodnom voljom stvaraju pravnu normu koja ih obavezuje na odreeno meusobnoponaanje. U tom smislu se i propisuje: "Strane u obligacionim odnosima suslobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svojeodnose urede po svojoj volji" (l. 10. ZOO).

Sadrina. - Princip slobode ugovoranja sastoji se iz vie razliitih sloboda, odkojih su najvanije: sloboda da se ugovor zakljui ili ne zakljui, sloboda izboraugovornog partnera, sloboda ureivanja sadrine ugovora, sloboda izbora formeugovora i naina njegovog zakljuenja, sloboda odluivanja o promeni i prestankuugovora, sloboda izbora mero-davnog prava i druge.

Ogranienje. - Da bi sloboda ugovaranja bila ostvarljiva, neophodna je

ekonomska i socijalna jednakost ugovornika. Kako te jednakosti meu ugovornicimanajee nema, sloboda ugovaranja se moe zloupotrebljavati. Da bi se te zloupotrebeograniile, ali i da bi se zatitili opti drutve ni interesi, sloboda ugovaranja ni u

jednom pravnom sistemu nije apsolutna, ve je prate razliita ogranienja.To je, najpre, jedno opte ogranienje, prema kojem granicu slobode ugovaranja

predstavljaju "prinudni propisi, javni poredak i dobri obiaji" (l. 10. ZOO).Ugovorom se ne moe predvideti nita to je protivno pri nudnim propisima, javnom

poretku i dobrim obiajima (npr. ugovori pro tivni propisima kojima je cilj da sesuzbije pekulacija, iskoriavanje monopolskog poloaja i nelojalna konkurencija,kao i oni kojima se odreuje kvalitet ili cena izvesnih proizvoda).

Pored toga, postoje i mnoga druga posebna ogranienja koja su svojstvena svimili barem veini pravnih sistema.

Sloboda ugovaranja je ograniena i skoro da i ne postoji kod ugovora koji se zakljuuju na osnovu optihuslova koje je sastavila jedna strana. Pravni subjekti koji imaju mo nopolski poloaj na tritu, obino nemajuslobodu da ugovor ne zakljue, ve im se zakonom ili upravnim aktom namee obaveza da zakljue odgovarajue

ugovore (takvu obavezu imaju sva preduzea koja vre tzv. javne slube, kao to su: javni prevoz putnika i

i


15/148

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Prof, tir ordc Nikofi: OBLIGACIONO PRAVO24 15robe, komunalne usluge, PTT usluge). Obavezu da zakljue ugovor o obuvanju, u interesu treih lica, imaju i

preduzea koja vre javni prevoz putnika, kao i vlasnici motornih i prikljunih vozila i va zduhoplova.

Sloboda izbora ugovornog partnera ograniena je u korist lica koja imaju pravo pr -vcnsrva (npr. pravo

pree kupovine i si.).

Slobodu ugovaranja ograniava ponekad i zahtev da tree lice da saglasnost za zakljuenje odreenog

ugovora (npr. saglasnost nekog dravnog organa ili fizikog lica), kao i forma koju zakon trai za zakljuenje neke

vrste ugovora.

II. USLOVI ZA ZAKLJUENJE UGOVORA Ugovor nastaje saglasnimizjavama volja lica kojih se tie. Postupak usaglaavanja njihovih volja naziva sezakljuivanje ili sklapanje (stipuli-sanje) ugovora, dok se lica koja ga zakljuujunazivaju ugovorne strane, ugovarai, ugovomici, stipulanti iH kontrahenti.

Za nastanak ugovora moraju biti ispunjeni odreeni uslovi koji se odnose na:sposobnost ugovaranja ugovornika, saglasnost volja, predmet ugovora i osnov

ugovora. To su opti uslovi, jer se zahtevaju za nastanak svakog ugovora. Za zakljuenje nekih ugovora, pored optih, zahtevaju se i neki drugi uslovi, kao

to su odreena forma (najee pismena), predaja stvari (realna forma) ili saglasnostnekog treeg. To su posebni uslovi, jer su neophodni za nastanak ugovora samo usluajevima kad zakon to posebno zahteva.

1. Sposobnost ugovaranja ugovornika

Pojam. - Sposobnost ugovaranja znai da lice koje zakljuuje ugovor posedujeposlovnu sposobnost koja se zakonom zahteva za zakljuenje odreenog ugovora.Poslovna sposobnost fizikih lica. - Fizika lica se meusobno razlikuju u

pogledu svoje poslovne sposobnost i. Jedna kategorija fizikih lica poseduje poslovnusposobnost u neogranienoj meri, druga je, naelno, poslovno nesposobna, dok setreoj kategoriji fizikih lica priznaje ograniena (delimina) poslovna sposobnost.

(1) Potpuna (neograniena) poslovna sposobnost. - Potpunu poslovnusposobnost imaju punoletna fizika lica,18 nad kojima nije produeno roditeljskopravo,l


16/148

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Prof, tir ordc Nikofi: OBLIGACIONO PRAVO24 16poslove kojima se raspolae nepokretnom imovinom ili pokretnom imovinom ve-

like vrednosti.3!

Maloletnici koji su navrili 15. godinu mogu zakljuiti ugovor o radu ipreduzimati pravne poslove kojima upravljaju ili raspolau svojom zaradom iliimovinom koju su stekli svojim radom.32

Ugovori zakljueni bez saglasnosti zastupnika ogranieno poslovnosposobnih lica. - Ovi ugovori smatraju se ruljivim, s tim to mogu biti osnaeninjihovim naknadnim odobrenjem (l. 56. st. 3. ZOO). Saugo -vora ogranieno

poslovno sposobnog lica moe pozvati njegovog zakonskog zastupnika da se izjasni dali ugovor odobrava. Ako se ovaj o tome ne izjasi u roku od trideset dana od ovogpoziva, smatrae se da je odbio davanje odobrenja (l. 58. ZOO).

Zakonski zastupnik ima pravo da zahteva ponitenje ugovora koji nije odobrio, ato pravo ima i ogranieno poslovno sposobno lice kad stekne potpunu poslovnusposobnost, ako tubu za ponitaj ugovora podnese u roku od tri meseca od danasticanja potpune poslovne sposobnosti (l. 59. ZOO).

S druge strane, saugovora ogranieno poslovno sposobnog lica koji nije znaodaje ono ogranieno poslovno sposobno, kao i saugovora ogranieno poslovnosposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nesposobnost, ali je bio prevaren od

njega da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika, moe odustati od ugovorazakljuenog sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika ( l. 57. st. 1. i 2.

ZOO). Ovo pravo gasi se po isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnostdruge strane, odnosno za odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako

zakonski zastupnik odobri ugovor pre isteka tog roka (l. 57. st. 3. ZOO).Sposobnost ugovaranja pravnih lica. - Za sposobnost ugovaranja pravnih lica

karakteristino je da ona mogu zakljuivati ugovore u pravnom prometu samo u okvirusvoje pravne sposobnosti, jer u protivnom zakljueni ugovor nema pravno dejstvo asavesnoj strani se priznaje samo pravo na naknadu tete koju je pretrpela zbogzakljuenja takvog ugovora (l. 54. ZOO).

Ipak, ugovor zakljuen van okvira pravne sposobnosti pravnog lica nee imati pravno dejstvo samo ako jesaugovorapravnog lica bio nesaveslan, dok u suprotnom takav ugo^ vor ostaje na snazi, to proizlazi iz odredbekojom se predvia da ugovor koj i je zakljuen protivno optem aktu pravnog lica ostaje na snazi, osim ako je to

druga strana znala ili je morala znati ili ako je zakonom drukije odreeno (l. 22. st. 2. ZOO). U tom smislu se i uZakonu o drutvima propisuje da "pravni poslovi zastupnika privrednog drutva izvan de -latnosti drutva

navedenih u osnivakom akru, obavezuju drutva, osim ako ne dokae da je tree lice znalo ili prema okolnostimasluaja moglo znati da su ti poslovi izvan te delat -nosti, s tim da objavljivanje samo po sebi nije dovoljan dokaz zato".33

2. Saglasnost volja

Pojam i nastanak saglasnosti volja. - Za nastanak ugovora, kao dvostranogpravnog posla, neophodna je izjava volje obe ugovorne strane. Meutim, nije dovoljno

da obe strane izjave svoju volju, ve jeneophodno i da se njihove izjave volje poklapaju, s tim to one ne treba da budu podu-darne po svojoj sadrini, nego po svome cilju.34 Takva podudarnost izjava voljenaziva se saglasnost (consensus).

Do saglasnosti volja dolazi na taj nain to jedna strana preuzima ini cijativu ipredlae drugoj strani da zakljue ugovor, a druga strana prihva ta taj predlog. Prvaizjava volje naziva se ponudom, a druga prihvatanjem ponude. Meutim, ponudi injenom prihvatu ponekad prethode pregovori za zakljuenje ugovora.

Opta pravila koja se odnose na izjavu volje.-

S obzirom da su ponuda iprihvat ponude akti izjave volja, na njih se prostiru sva opta pravila koja se odnose naizjavu volje.

(!) Volja i njeni atributi. - Kao pravni posao, ugovor poiva na volji ugovornika, koja podrazumeva svest o

znaaju radnje koju preduzimaju i htenje te radnje. Pored toga, volja treba da ima i neke druge osobine. Ona morabiti ozbiljna (da nije prosta elja ili ala nekog lica), stvarna (da nije prividna), slobodna (da lice koje izjavljuje

volju nije rtva zablude, prevare ili prinude) i daje upuena na neto stoje mogue ostvarili.(2) Stvarna i izjavlj envolja. - Da bi dolio do saglasnosti volja, potrebno je da se one na neki nain izjave.

Izjava jc obino u skladu sa stvarnom voljom. Meutim, u sluaju nesklada izmeu stvarne i izjavljene volje,savreincno pravo daje prednost izjavljenoj volji (teorija izjave), ali nc zanemaruje potpuno ni pravu volju izjavioca

(teorija volje), jer vodi rauna ne samo o okolnostima koje su onemoguile slobodno obrazovanje volje (pretnja,prinuda), ve i o onim koje su uticale da se ona obrazuje pogreno (zabluda, prevara).


17/148

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Prof, tirurdc Nifculi: OBLIGAC/OWO PRAVO17 27l. 147. si. 2. Porodinog zakona. 1Ul. 147. si. 3. Porodinog

zakona.l. 64. si. 2. u vezi sa l. 193. si. 3.Porodinog zakona. 11l. 64.

si. 3. Porodinog zakona.

33 l. 25. si. 4. Zakona o drutvima ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br, 125/2004). M JakovRadii, nav. delo, str. &9.


18/148

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Prof, dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 1828(3) Naini izraavanja volje. - Saglasno principu konsensualizma, ugovorne strane su, u naelu,

slobodne u izboru naina kojima e izraziti svoju volju, to nedvosmisleno proizlazi i iz odredbe kojom se predviada se volja za zakljuenje ugovora moe izjaviti "recima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa

sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju" (l. 28. ZOO). Najee je to aktivno ponaanje (injenje) lica upitanju, ali se izjava volje moe uiniti i pasivnim ponaanjem (neinjenjem, utanjern). S obzirom na nain kako

su uinjene, izjave volje mogu biti neposredne i posredne. Neposredne (izriite) su one izjave volje koje se inepostupcima ija je neposredna svrha da pokau odreenu volju (na primer, recima izgovorenim ili napisanim ili

drugim znacima koji su uobiajeni u prometu), dok su posredne (preutne) izjave volje one koje se ine postupcimaija neposredna svrha nije izjava volje, ali se iz tih postupaka moe posredno ali sigurno zakljuiti da lice njima

izraava odreenu volju (na primer, putnik koji je uao u autobus koji je spreman za polazak, samim tim izraavavolju da zakljui ugovor o prevozu; gost koji je seo za sto u restoranu izraava volju da zakljui ugovor okorienju ugostiteljskih usluga). Ovaj nain izjave volje naziva se jo i izjava volje konkludentnim radnjama

(facta canchulentia).

S druge strane, pasivno ponaanje (utanje), pod kojim se podrazumeva stanje apsolutne uzdranosti

jednog lica od preduzimanja bilo kakvih akata kojima se volja izraava,35 u savremenom pravu smatra se kaonesaglaavanje (Qui tacet consentire non videtur). Meutim, poslovna praksa je stvorila izvesne izuzetke od ovogpravila, kod kojih se i samo utanje nekog lica, zbog posebnih okolnosti, moe uzeti kao izjava odreene volje.

a) Pregovori

Pojam. - Pregovori oznaavaju fazu koja prethodi zakljuenju ugovora u kojojzainteresovana lica usklauju meusobne stavove. Oni mogu ali ne moraju dovesti dozakljuenja ugovora.

Dejstvo. - Pravilo je da pregovori koji prethode zakljuenju ugovora neobavezuju i da ih svaka strana moe prekinuti kad god hoe (l. 30. st. 1.ZOO). Meutim, s obzirom na naelo savesnosti i potenja i naelo zabraneprouzrokovani a tete, strana koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovorodgovara za tetu nastalu voenjem pregovora (l. 30. st. 2.ZOO). Pored toga, odgovara za tetu i strana koja je vodila pregovore u named dazakljui ugovor, pa odustane od te namere bez osnovanog razlo ga i time drugoj straniprouzrokuje tetu (l. 30. st. 3 . ZOO).

Znaaj. - Iako pregovori ne obavezuju u smislu ugovora, oni su nekad relevantniu ugovornom pravu. O njima se vodi rauna kad sud ureuje tzv. sporedne takeugovora (l. 32. ZOO). Kod tumaenja ugovora sud moe zajedniku nameru stranakautvrivati rukovodei se i onim to je bilo pokrenuto njihovim pregovorima. Poredtoga, kod ugovora o posredovanju posrednik se obavezuje da nalogodavca dovede u

vezu sa licem koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora.

" Slobodan Pcrovi, nav. delo, sir. 258.

b) Ponuda

Pojam. - Ponuda je jednostrana izjava volje jednog lica kojom predlaedrugom licu da zakljue ugovor odreene sadrine. U zakonu se ponuda deftnie kao"predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojkeugovora tako da bi se njegovim prihva-tanjem mogao zakljuiti ugovor" (l. 32. st. 1.ZOO).

Uslovi. - Svaka izjava koja je usmerena na zakljuenje ugovora, ne predstavljaponudu u pravnom smislu, jer takva ponuda pretpostavlja ispunjenje sledeih uslova:

(1)Ponuda mora da potie od lica koje eli da zakljui ugovor u svoje ime. - Toznai da ponuda potie od budueg, odnosno eventualnog ugo-vornika, koji se nazivaponudilac. Trea lica mogu istupati samo kao zakonski Ili ugovorni zastupniciponudioca.

(2)Ponuda treba da je upuena licu sa kojim se eli zakljuiti ugovor. - Licekojem je upuena ponuda je budui, odnosno eventualni saugova-ra ponudioca inaziva se ponueni. To je, po pravilu, odreeno lice, posebno u sluaju kad se ugovorzakljuuje s obzirom na lina svojstva ponuenog {intuitu personae).

Ipak, ne postoje pravne smetnje da se ponuda uputi i neodreenom broju lica(tzv. opta ponuda), ali se i u tom sluaju ugovor moe zakljuiti samo sa odreenimlicem. U tom smislu se propisuje da "predlog za zakljuenje ugovora uinjenneodreenom broju lica, koji sadri bitne sastojke ugovora ijem je zakljuenjunamenjen, vai kao ponuda, ukoliko drugaije ne proizilazi iz okolnosti sluaja ili

obiaja" (l. 33. ZOO). Poseban sluaj opte ponude predstavlja izlaganje robe saoznaenjem cene (l. 34. ZOO).

(3) Ponuda mora da sadri bitne elemente ugovora (essentialia nego-tii). - To su, pre svega, oni elementi koji su, po prirodi stvari, nuni zaodreenu vrstu ugovora, tako da ugovor ne moe ni da nastane dok se onjima ne postigne saglasnost (npr. ponuda za zakljuenje ugovora o pro-daji mora, kao minimum, da sadri oznake stvari koja se prodaje i cenu po kojoj se ona prodaje).

Ponuda ne mora da sadri prirodne elemente (naturatia negotii), kao to su vreme, mesto i rok izvrenjaugovora, ni sluajne ili eventualne elemente (accidentaliu negotii), kao to su ugovorno kazna i odustanica. Ali, ako

eli da prirodni elementi koji su odreeni dispozitivnim zakonskim odredbama imaju drugaiji izgled,ponudilac injih moe oznaiti u ponudi. U tom sluaju oni postaju subjektivno bitni, tako da je za nastanak ugovora

neophodno da se i o njima postigne saglasnost volja ponudioca i ponuenog.

(4) Ponuda mora da sadri jasno i ozbiljno izraenu nameru ponudio-ca da eli da zakljui ugovor prema predloenim uslovima (animus con -

trahendi). - Jasno ne znai i izriito, jer se ponuda moe uiniti i posredno (preutno).Postojanje jasne i ozbiljne namere za zakljuenje ugovora neophodno je da bi seponuda razlikovala od poziva na pregovore ili na stavljanje ponude. Nema takve

37Jakov Radii, nav. delo, sir. 90. 3SIsto.r)Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 271. 4,1Jakov Radii, nav. delo, sir. 95. podvlai da to zahleva naelo obaveznosli izjavlje ne volje (verba ligant

homincs)

P f d D d Nik li OBLIGACIONO PRAVO 19


19/148

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Prof, dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 1928namere ako je u ponudi stavljena neka rezerva ili ograda, kao stoje klauzula "bez

obaveze", "ponuda neobavezna", "pod povoljnim uslovima" i si. Ponuda sa ogradom

nije ponuda u pravnom smislu, ve poziv za pregovore ili poziv da se ponuda uputi.Ne postoji namera za zakljuenje ugovora pa ni ponuda u pravnom smislu, u sluaju poziva da se ponuda

uputi (invitatio ojferencli). V tom smislu sc propisuje da "slanje kata loga, cenovnika, tarifa i drugih obavelenja,

kao i oglasi uinjeniputem tampe, radija, televizije ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenjeugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima" (l. 35. st. 1. ZOO). Poiljalac poziva naponudu ne eli da se njime obavee, tako da on nema status ponudioca, niti odgovara kao ponudilac. Meutim, onje, ipak, duan da prihvati ponudu koja je uinjena pod objavljenim uslovima,3(' odnosno da odbije ponudu nakoju ne pristaje,37jer nepristajanje na zakljuenje ugovora, bez opravdanog razloga, predstavlja ponaanje koje je

venire contra factuin proprium.31* Zbog toga je poiljalac poziva odgovaran za tetu koju pretrpi ponudilac, akobez osnovanog razloga ne prihvati njegovu ponudu (l. 35. st. 2. ZOO).

(5) Ponuda treba da je izjavljena u formi koja je propisana za zakljuenjeugovora ije se zakljuenje predlae.Ponuda se, naelno, moe izjaviti na bilo kojinain kojim se volja uopte moe izjaviti. Ali, ako se ponuda odnosi na ugovor za ijezakljuenje zakon zahteva posebnu formu, ona obavezuje ponudioca samo ako jeuinjena u toj istoj formi (l. 38. ZOO). Ipak, u sluaju ponude koja je u potpunostirealizovana, pri-menjuje se pravilo o konvalidaciji putem izvrenja (l. 73. ZOO). 3y

Dejstvo. - Osnovno dejstvo ponude ogleda se u tome to ona, im je ponueniblagovremeno prihvati, dovodi do nastanka ugovora. Meutim, postavlja se pitanje dali ponuda sama za sebe, tj. i pre nego to je prihvaena, stvara neko pravno dejstvo,odnosno da li obavezuje ponudioca. Po jednom shvatanju, ponuda nema nikakvo

obligacionopravno dejstvo za ponudioca (npr. u engleskom pravu), dok po drugomshvatanju, koje je prihvaeno u veini evropskih zakonodavstava, ponuda obavezujeponudioca. Drugo shvatanje prihvata i nae pravo prema kojem je ponudilac, pododreenim uslovima i za odreeno vreme, vezan svojom ponudom (l. 36. st. 1.ZOO), to znai daje on duan da ostane pri ponudi (da je odri), tj da zakljui ugovoru njenim okvirima.

40 Meutim, ponudilac tu svoju obavezu moe iskljuiti, a to

iskljuenje moe proiziiaziti i iz okolnosti posla (l. 36. st. 1. ZOO), u kom sluaju sevie ne radi o ponudi, ve o pozivu adresatu da on uini ponudu.

Vremenska vezanost ponudioca za uinjenu ponudu. - Ponudilac ne moebiti neogranieno vezan svojom ponudom, jer bi ponueni to mogao zloupotrebiti.Zato njegova obaveza da odri ponudu ima samo privremeni karakter. Pitanje je samodokle je ponudilac duan da eka na odgovor ponuenog, odnosno dokleje ponuda

otvorena za prihvatanje.Rok trajanja ponude, tj. rok u kome ponueni ima pravo da razmisli i odgovori

na ponudu (tzv. deliberacioni rok) moe biti odreen u samoj ponudi. U tom sluajuponuda obavezuje ponudioca do isteka tog roka (l. 37. st. 1 -3. ZOO).

Ako u ponudi nije odreen rok za njeno prihvatanje, pravi se razlika izmeuponude uinjene prisutnom i one koja je uinjena odsutnom licu.

(1)Ponuda uinjena prisutnom licu. - Ako se uini prisutnom licu, ponudaobavezuje ponudioca samo za kratko vreme, tako da ponueni treba da je prihvatiodmah, jer je pravilo da se takva ponuda smatra odbijenom ako nije prihvaena bezodlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizi-lazi da ponuenom pripada izvestan rok zarazmiljanje (l. 40. st. 1. ZOO). Ponuda uinjena telefonom, teleprinterom ilineposredno radio vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu (l. 40. st. 2. ZOO), toznai da se prisutnim smatraju i ona lica koja se nalaze u neposrednoj vezi, tako daponueni saznaje za ponudu neposredno od punudioca i u mogunosti je da se o njoj

direktno ponudiocu odmah izjasni.(2)Ponuda uinjena odsutnom licu. - Ponuda koja je uinjena pismom,telegramom ili preko glasonoe smatra se ponudom uinjenom od sutnom licu. Takvaponuda obavezuje ponudioca za jedan razuman rok. To je ono vreme koje je redovno

potrebno da ponuda stigne ponuenom, daje ovaj razmotri, o njoj odlui i da odgovoro prihvatanju stigne ponudiocu (l. 37. st. 4. ZOO). Taj rok nije precizno odreen, veje razliit zavisno od okolnosti svakog pojedinog sluaja.

Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti. - Dejstvo ponude se ne gasi akoponudilac ili ponueni pre isteka roka za prihvat ponude umre ili postane poslovnonesposoban, ukoliko ne proizilazi to drugo iz namere strana, obiaja ili prirode posla(l. 44. ZOO).

Opozivanje i povlaenje ponude. - U teoriji i u zakonodavstvu obino se ne

pravi razlika izmeu opozivanja i povlaenja ponude, jer se u oba sluaja ponuda gasi.Meutim, smatra se da opozivanje, kojim se okonava pravno dejstvo ponude koje jeve nastupilo, ne treba poisto

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA P f d Nik li OBLIGACIONO PRAVO


20/148

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Prof, dr ore Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 3320veivati sa povlaenjem, kojim se spreava da pravno dejstvo ponude nastupi.41

Povlaenje ponude mogue je samopre nego to je nastupilo njeno dejstvo, tj.prenego to je ponueni saznao za ponudu, to znai da je rok za povlaenje ponudekratak. U tom smislu se propisuje da se ponuda moe povui samo pod uslovom daponueni primi izjavu o povlaenjupreprijema ponude ili istovremeno sa njom (l. 36.st. 2. ZOO).

Ukoliko je nastupilo dejstvo ponude, ona se moe jedino opozvati, s tim to unaem pravu ponudilac nije ovlaen da opozove ponudu, osim u sluaju promenjenih

okolnosti.42

c) Prihvatanje (prihvat) ponude (akcept) Pojam. - Prihvatanje ponude predstavljajednostranu izjavu volje ponuenog upuenu ponudiocu kojom on izraava pristanakna uinjenu ponudu. Prihvatanjem ponude ugovor definitivno nastaje, to znai da se

njenim prihvatom ponuda pretvara u ugovor, odnosno da ugovor nije nita drugo do prihvaena ponuda.

Uslovi. - Da bi izjava volje ponuenog predstavljala prihvatanje (prihvat) ponude,odnosno da bi mogla da dovede do nastanka ugovora, ona treba da ispunjava sledeeuslove;

(1)Prihvat ponude mora da potie od ponuenog. - Ponudu moe da prihvatisamo ponueni, s tim to ona moe biti prihvaena i od strane njegovog zakonskog iliugovornog zastupnika.

(2)Prihvat ponude mora da bude nedvosmislen. - Prihvat ponude jenedvosmislen ako se na osnovu njega moe pouzdano zakljuiti da ponueni pristaje nazakljuenje ugovora. Takav zakljuak se ne bi mogao izvesti iz izvesnih neodreenikizjava, kao to su, naprimer: "Kasnije u razmotriti Va predlog" ili "Va predlog mi sedopada".

Nedvosmislena izjava o prihvatanju moe se uiniti ne samo recima, ve ikonkludentnim radnjama. U tom smislu posebno se predvia da je ponuda prihvaena"i kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao i kad uini neku drugu radnju koja se, naosnovu ponude, prakse utvrene izmeu zainteresovanih strana ili obiaja, moesmatrati kao izjava o

prihvatanju" (l. 39. st. 2).Nasuprot tome, utanje ponuenog je znak nesaglaavanja sa ponudom (Qui tacet,

consentire non videtur), tako da ono "ne znai prihvatanje ponude" (l. 42. st. 1.ZOO).43Nema dejstva ni odredba u ponudi da e se utanje ponuenog ili neko drugo

njegovo proputanje (npr. ako ne odbije ponudu u odreenom Toku, ili ako poslatustvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u odreenom roku, i si.) smatrati kaoprihvatanje ponude (l. 42. st. 2. ZOO).

Meutim, pravilo po kome utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude nije bez izuzetaka. Ponuda semoe prihvatiti i utanjein ako su se ponudilac i ponueni tako una-pred dogovorili. Zatim, u sluaju kad ponuenistoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra daje prihvatio ponudu koja se onosi na

takvu robu, ako je nije odmah Mi u ostavljenom roku odbio (l. 42. st. 3. ZOO). Isto tako, lice koje se ponudilodrugom da izvrava njegove naloge za obavljanje odreenih poslova, kao i lice u iju poslovnu delatnost spada

vrenje takvih naloga, duno je da izvri dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo (l. 42. se. 4. ZOO).1

'4

Ako ne elida se njegovo utanje shvati kao pristanak, ponueni bi morao da se ogradi, tj. da obavesti ponudioca da neprihvata ponudu. Inae, u sluaju kad utanje ponuenog ima znaaj prihvata ponude, ugovor se smatra

zakljuenim u trenutku kad ponuda, odnosno nalog stigne ponuenom (l. 42. st. 5. ZOO).

(3)Prihvat ponude mora po sadrim u potpunosti da odgovara ponudi i da budebezushvan - To znaci da ponueni mora da prihvati ponudu u celosti, tj. onakvu kakvaje, bez ikakvih izmena, uslova ili rezervi. Ukoliko ponueni izjavi daprihvata ponudu1 istovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se daje ponuduodbio i daje sa svoje strane uinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu (tzv. kontraponuda) (cl. 41. ZOO).

(4)Prihvat ponude mora ponudiocu da stigne blagovremeno.Prihvat ponudesmatra se blagovremenim ako ponudiocu stigne u roku u kojem je ponudilac vezan

svojom ponudom. Zadocneli prihvat ponude nema dejstvo prihvata i ne dovodi do

zakljuenja ugovora, ali se smatra kao nova ponuda koju ponueni ini ponudiocu (l.43. st. 1. ZOO).

Ako uredno poslala izjava o prihvatanju stigne ponudiocu sa zadoenjenjem, ugovor se smatra zakljuenimukoliko je ponudilac znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno (l. 43. st. 2. ZOO). AH, ugovor utakvom sluaju nije sklopljen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idueg radnog dana po prijemu izjave, ili ipre njenog prijema a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuenog da se zbog zakanjenja nc smatravezan svojom ponudom (l. 43. st. 3. ZOO).

(5) Prihvat ponude treba da bude uinjen u onoj istoj formi koja sezakonom zahteva za ugovor ije se zakljuenje predlae (l. 38. st. 2- ZOO).

ii Jakov Radii, nav. dclo, str. 97. JakovRadii, nav. dclo, sir. 9X.

43 utanje postoji kad ponudilac pismom predloi ponuenom da zakljue odreeni ugovor, aovaj na ta pismo nc odgovori, niti preduzme bilo kakav akt na osnovu kojeg bi sc moglo zakljuili daje ponuda prihvaena, ili kad jedno lice pismom obavesti drugog, koji nije advokat da ga odreuje za svog zastupnika u obavljanju odreenog pravnog posla, a ovaj uti i nita nc'podu -zima to bi dalo osnova zakljuku da sc prihvatio zastupanja.

44 Zakonom o obligacionini odnosima predviaju sc i drugi sluajevi u kojima sc utanjem izraava odreena volja (v.l. 596; l. 750; l. 901. st. 3).


21/148

34 PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 35

d) Trenutak i mesto zakljuenja ugovora

Trenutak zakljuenja ugovora. - Kad se ugovor zakljuuje izmeu prisutnihlica, pitanje trenutka zakljuenja ugovora se i ne postavlja, jer je oigledno da jeugovor zakljuen u trenutku kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvataponudu. Meutim, pitanje je sloenije kad se ugovor zakljuuje izmeu odsutnih lica,jer se u tom sluaju, posle prijema ponude, mogu razlikovati nekoliko trenutaka koji

se nameu kao trenuci u kojima je ugovor zakljuen. Odreivanje trenutka u kojem je ugovor zakljuen nema samo teorijski znaaj,

ve za sobom povlai i itav niz praktinih posledica.Taj momenat vano je utvrditizbog toga to: od tog trenutka ugovor poinje da proizvodi dejstvo; prema njemu seceni sposobnost ugovaranja; od njega poinju tei izvesi rokovi (rokovi zastarelosti,rokovi za izvrenje obaveze); prema njemu se odreuje zakon koji e se na ugovorprimeniti; taj momenat je od vanosti i za podizanje paulijanske tube, kao i tube zaponitaj ugovora zbog prekomernog oteenja.

O vremenu zakljuenja ugovora postoje razliita shvatanja, koja objanjavaju sledee teorije: (I)teorijaizjave (emisije), prema kojoj se ugovor smatra zakljuenim u trenutku kad ponueni izjavi da prihvata ponudu;(2) teorija otposlanja (ekspedicije), prema kojoj se ugovor smatra zakljuenim u trenutku kad ponueni poalje

ponudiocu prihvat ponude; (3) teorija prijema, prema kojoj se smatra daje ugovor zakljuen u trenutku kad

ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu; (4) teorija saznanja, prema kojoj se smatra daje ugovor

zakljuen u trenutku kad ponudilac sazna daje ponueni prihvatio ponudu.U naem pravu je, u vezi sa vremenom zakljuenja ugovora usvojena teorija

prijema, to nedvosmisleno proizilazi iz odredbe kojom se predvia daje ugovorzakljuen onog asa "kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu" (l.31. st. 1. ZOO).

Mesto zakljuenja ugovora. - Kao mesto zakljuenja ugovora uzima se mesto ukome je ponudilac imao svoje sedite, odnosno prebivalite u trenutku kad je uinioponudu (l. 31. st. 2. ZOO).

3. Predmet ugovora

Pojam. - U Optem imovinskom zakoniku za Crnu Goru za predmet ugovora seuopteno kae da je to "ono o emu je ugovor", ali u pravnoj teoriji ne postoji

saglasnost oko toga staje predmet ugovora. Jedni smatraju da ugovor nema svojpredmet, ve da predmet ima samo obligacija koja iz njega nastaje, dok drugi misle dasu predmet ugovora obaveze koje iz njega nastaju. Ipak, s obzirom na injenicu daugovor raa obligaciju, iju sadrinu ine prava i obaveze, a predmet dugovanainidba (presta-cija), zakljuuje se da ono to ini neposredni predmet ugovorneobligacije (obaveze), jeste, u isto vreme, i posredni predmet ugovora.

45To znai da

inidba (prestacija) koju jedna ugovorna strana duguje drugoj, a koja se moe sastojati

u nekom davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju, predstavlja neposredni predmetobaveze, ali i posredni predmet samog ugovora koji je tu obavezu stvorio. Do

predmeta ugovora dolazi se, inae, kroz odgovor na pitanje na staje obavezan dunikpoveriocu (quod debetur), koji pokazuje da istovetan predmet - inidbu (prestaciju) -imaju i ugovor i obaveza koju je on stvorio.

90634875-obligaciono-knjiga

Documents

Transcript of 90634875-obligaciono-knjiga