¡nji Izveštaj 2015.pdf

Raporti Vjetor

2009

B A N K A Q E N D R O R E E R E P U B L I K Ë S S Ë K O S O V Ë S

C E N T R A L N A B A N K A R E P U B L I K E K O S O VA

C E N T R A L B A N K O F T H E R E P U B L I C O F K O S O V O

P R I Š T I N A , J U N 2 0 1 6

Godišnji Izveštaj 2015

2 |

Efficiency of Banks in South-East Europe: With Special Reference to Kosovo CBK Working Paper no. 4

Godišnji izveštaj 2015 CBK

|1

kredi

BANKA QENDRORE E REPUBLIKËS SË KOSOVËS

CENTRALNA BANKA REPUBLIKE KOSOVA

CENTRAL BANK OF THE REPUBLIC OF KOSOVO

Godišnji izveštaj 2015

CBK Godišnji izveštaj 2015

2|


|3

SADRŽAJ

Uvodna reč Predsednika Odbora .................................................................................. 11

Uvodna reč Guvernera .................................................................................................. 13

Odbor Centralne Banke, Izvršni odbor i Revizorski komitet .......................................... 15

Organizaciona struktura CBK-a, 31. decembar 2015. godine ....................................... 19

1. Izvršni rezime ............................................................................................................ 21

2. Spoljna ekonomska sredina ...................................................................................... 25

3. Kosovska ekonomija ................................................................................................. 27

3.1. Realni sektor .................................................................................................................................... 27

3.2. Cene ................................................................................................................................................. 27

3.3. Registar preduzeća .......................................................................................................................... 29

3.4. Fiskalni sektor .................................................................................................................................. 29

3.5. Spoljni sektor .................................................................................................................................... 31

3.6. Financijski Sektor ............................................................................................................................. 34

3.7. Makro-ekonomske projekcije za 2016. godinu ................................................................................ 55

4. Nadzor, regulisanje i licenciranje finansijskih institucija ............................................. 57

4.1. Prelaz sa Bazela I na Bazel II .......................................................................................................... 57

4.2. Podrška za hitnu likvidnost .............................................................................................................. 58

4.3. Nadzor zasnivan na rizik bankarskih institucija ............................................................................... 59

4.4. Regulatorni sistem izveštavanja spoljnog nadzora .......................................................................... 59

4.5. Regulatorni okvir i proces licenciranja ............................................................................................. 60

4.5.1. Regulatorni okvir ........................................................................................................................... 60

4.6. Priručnik za likvidaciju banaka ......................................................................................................... 63

4.7. Licenciranje ...................................................................................................................................... 63

4.8. Bankarski nadzor ............................................................................................................................. 72

4.9. Nadzor osiguranja ............................................................................................................................ 72

4.10. Nadzor mikrofinancijskih institucija i nebankarskih financijskih institucija ..................................... 73

4.11. Nadzor penzija i tržišta hartija od vrednosti ................................................................................... 74

4.12. Sprečavanje pranja novca ............................................................................................................. 74

5. Usluge pružene vlastima, finansijskoj zajednici i javnosti .......................................... 77

5.1. Operacije i upravljanje gotovinom .................................................................................................... 77

5.2. Održavanje i transakcije računa ....................................................................................................... 80

5.3. Platni sistem ..................................................................................................................................... 83

5.4. Upravljanje sredstvima ..................................................................................................................... 89

5.5. Kreditni registar Kosova ................................................................................................................... 93

5.6. Aktivnosti u oblasti ekonomskih analiza i finansijske stabilnosti ...................................................... 95


4|

5.7. Glavne aktivnosti u oblasti statistika tokom 2015. Godine............................................................... 96

5.8. Ponovno razmatranje zahteva finansijskih institucija ....................................................................... 97

6. Unutrašnja kretanja ................................................................................................... 98

6.1. Interna revizija .................................................................................................................................. 98

6.2. Ljudski resursi .................................................................................................................................. 99

6.3. Pravna aktivnost CBK-a ................................................................................................................... 99

6.4. Informaciona tehnologija ................................................................................................................ 100

6.5. Funkcija upravljanja rizikom ........................................................................................................... 100

7. Spoljni odnosi i međunarodna saradnja .................................................................. 101

7.1. Međunarodni odnosi ....................................................................................................................... 101

7.2. Aktivnosti finansijskog obrazovanja ............................................................................................... 102

7.3. Tehnička pomoć ............................................................................................................................. 102

8. Finansijski izveštaji CBK-a ...................................................................................... 104

9. Statistički dodatak ................................................................................................... 139

10. Reference .............................................................................................................. 166


|5

SPISAK SKRAĆENICA

NSS Neto strana sredstva

KAP Kosovska Agencija za Privatizaciju

ASK Agencija za statistiku Kosova

PAK Poreska administracija Kosova

ATM Bankomat (engl. Automated Teller Machine)

ATP Agencije za transfer novca

SB Svetska Banka

EU Evropska Unija

BEC Glavne ekonomske kategorije (engl. Broad Economic Categories)

BEEP Projekat o poboljšanju poslovnog ambijenta (engl. Business Environment Enhancement

Project)

EBOR Evropska banka za obnovu i razvoj

BIC Business Identifier Code

BIS Banka za međunarodna poravnanja (engl. Bank for International Settlements)

BKS Kosovski biro za osiguranja

BKT Banka Kombëtare Tregtare

BPB Banka për Biznes

CBK Centralna banka Republike Kosovo

CAR Pokazatelji adekvatnosti kapitala (engl. Capital Adequacy Ratio)

CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja centralne Evrope (engl. Central European Free

Trade Agreement)

CPI Indeksi potrošačkih cena (engl. Consumer Price Index)

DJI Dow Jones Industrial Average

ORZ Odeljenje za rad i zapošljavanje

OFSEA Odeljenje za finansijsku stabilnost i ekonomske analize

SPT Specijalna prava tiraža

ECB Evropska centralna banka (engl. European Central Bank)

EFSE Evropski fond za jugoistočnu Evropu (engl. Euroepan Fund for Southeastern Europe)

JIE Jugoistočna Evropa

EULEX Misija Evropske Unije za vladavinu prava

EUROSTAT General Directorate of European Statistics

MMF Međunarodni monetarni fond

SKPF Slovenački Kosovski penzioni fond

GBR Great Britain Pound

HHI Herfindahl-Hirschman indeks (engl. Herfindahl-Hirschman Index)

IAIS Međunarodna asocijacija supervizora osiguranja (engl. International Association for

Insurance Supervisors)

SDI Strane direktne investicije

MFI Mikro-finansijske institucije

IPI Indeks uvoznih cena (engl. Imports Price Index)

EKK Elektroenergetska korporacija Kosova


6|

KKP Nacionalni Savet plaćanja

KMB Komercijalna Banka

ODK Ostale depozitne korporacije

MF Ministarstvo finansija

MRSZ Ministarstvo rada i socijalne zaštite

MTPL Osiguranje auto odgovornosti

NLB Nova Ljubljanska Banka

NPL Neprofitni krediti (engl. Non Performing Loans)

NOSD Neprofitna organizacija u službi domaćinstava

BDP Bruto Domaći Proizvod

PCB Procredit Bank

MIP Međunarodna investiciona pozicija

POS Prodajno mesto (engl. Point of Sale)

pp Procentni poeni

PPI Indeks proizvođačkih cena(engl. Producer Price Index)

PPP Paritet kupovne moći (engl. Purchasing Power Parity)

PTK Pošta i telekomunikacije Kosova

RBK Raiffeisen Bank of Kosovo

REER Realna efektivna stopa razmenjivanja (engl. Real Effective Exchange Rate)

KRK Kreditni Registar Kosova

ROAA Prosečni povratak mesečnih aktiva (engl. Return on Average Assets)

ROAE Prosečni povratak kapitala (engl. Return on Average Equity)

RTGS Poravnanje plaćanja u realnom vremenu (engl. Real Time Gross Settlement)

RWA Rizična aktiva (engl. Risk Weighted Assets)

ESCB Evropski sistem centralnih banaka

ESMK Elektronski sistem među-bankarskog kliringa

SEPA Zona koja koristi Evro kao jedinu valutu plaćanja (engl. Single Euro Payment Area)

SFR Swiss Franc

SRK Sistem registra računovodstva

SWIFT Society for Worldwide International Financial Telecommuniacation

TEB Türk Ekonomi Bankasi

TPŠK Trust penzione štednje Kosova

TPL Odgovornost trećeg lica (engl. Third Party Liability)

PDV Porez na dodatu vrednost

UNMIK Misija Ujedinjenih Nacija na Kosovu (engl. United Nations Mission in Kosovo)

USAID Američka agencija za međunarodni razvoj (engl. United States Agency for International

Development)

USD United States Dollar

VPN Tehnologija šifrovanja i virtuelnih veza


|7

SPISAK SLIKA

1. Stopa inflacije u evrozoni ----------------------------------------------------------------------------------------------- 25

2. Stopa među-bankarskog kreditovanja EURIBOR i stopa re-finansiranja ECB-a ------------------------- 26

3. Realan porast BDP-a ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 27

4. Stopa inflacije -------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 27

5. Kretanje cena prema komponentama ------------------------------------------------------------------------------- 27

6. Indeksi potrošačkih cena, cena proizvoda i uvoza --------------------------------------------------------------- 28

7. Kretanje cena uvoza ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 28

8. Kretanje cena proizvodnje ---------------------------------------------------------------------------------------------- 28

9. Registrovanje poslovanja, ---------------------------------------------------------------------------------------------- 29

10. Struktura novih preduzeća --------------------------------------------------------------------------------------------- 29

11. Bilans tekućeg računa --------------------------------------------------------------------------------------------------- 32

12. Izvozi, uvozi i trgovinski bilans----------------------------------------------------------------------------------------- 32

13. Doznake --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 33

14. Struktura stranih direktnih investicija prema komponentama -------------------------------------------------- 33

15. Struktura sredstava finansijskog sistema --------------------------------------------------------------------------- 34

16. Neto strana sredstva prema institucijama -------------------------------------------------------------------------- 35

17. Stopa koncentracije u bankarskom sektoru ------------------------------------------------------------------------ 36

18. Struktura sredstava bankarskog sektora --------------------------------------------------------------------------- 36

19. Sredstva bankarskog sektora ------------------------------------------------------------------------------------------ 36

20. Struktura hartija od vrednosti ------------------------------------------------------------------------------------------ 37

21. Krediti prema sektorima ------------------------------------------------------------------------------------------------- 37

22. Krediti prema ekonomskim sektorima ------------------------------------------------------------------------------- 38

23. Kreditiprema ekonomskoj delatnosti --------------------------------------------------------------------------------- 38

24. Struktura dospeća kredita ---------------------------------------------------------------------------------------------- 39

25. Vrednost depozita u bankarskom sektoru -------------------------------------------------------------------------- 39

26. Struktura depozita -------------------------------------------------------------------------------------------------------- 40

27. Struktura depozita prema dospeću ----------------------------------------------------------------------------------- 40

28. Oročeni depoziti ----------------------------------------------------------------------------------------------------------- 41

29. Prosečna kamatna stopa u kreditima i depozitima --------------------------------------------------------------- 41

30. Prosečna kamatna stopa u kreditima preduzeća ----------------------------------------------------------------- 42



33. Prosečna kamatna stopa u kreditima prema ekonomskim sektorima --------------------------------------- 43

34. Prosečna kamatna stopa u kreditima domaćinstava ------------------------------------------------------------ 43

35. Prosečna kamatna stopa u depozitima ----------------------------------------------------------------------------- 43

36. Prosečna kamatna stopa u depozitima za preduzeća ----------------------------------------------------------- 44

37. Prosečna kamatna stopa u depozitima za domaćinstva -------------------------------------------------------- 44


8|

38. Finansijski učinak bankarskog sektora ------------------------------------------------------------------------------ 44

39. Prihodi i rashodi bankarskog sektora -------------------------------------------------------------------------------- 45

40. Pokazatelji profitabilnosti bankarskog sektora -------------------------------------------------------------------- 45

41. Izveštaj nevalitetnih kredita u ukupnim kreditima na Kosovu i regionu ------------------------------------- 46

42. Pokazatelj adekvatnosti kapitala u bankarskom sektoru na Kosovu i regionu ---------------------------- 46

43. Sredstva penzijskog sektora ------------------------------------------------------------------------------------------- 47

44. Sredstva osiguravajućih kompanija ---------------------------------------------------------------------------------- 48

45. Ugovorene premije i isplaćene štete --------------------------------------------------------------------------------- 49

46. Pokazatelji profitabilnosti sektora osiguranja ---------------------------------------------------------------------- 49

47. Sredstva mikro-finansijskog sektora --------------------------------------------------------------------------------- 50

48. Struktura sredstava mikro-finansijskog sektora ------------------------------------------------------------------- 50

49. Krediti po domaćinstvima prema dospeću ------------------------------------------------------------------------- 50

50. Krediti mikro-finansijskog sektora prema ekonomskim sektorima -------------------------------------------- 51

51. Rast kredita mikro-finansijskog sektora prema preduzećima -------------------------------------------------- 51

52. Krediti po preduzećima prema dospeću ---------------------------------------------------------------------------- 51

53. Lizinzi mikro-finansijskog sektora ------------------------------------------------------------------------------------- 52

54. Struktura lizinga mikro-finansijskog sektora------------------------------------------------------------------------ 52

55. Kamatne stope na kredite MMF-a ------------------------------------------------------------------------------------ 53

56. Prosečna kamatna stopa na kredite mikro-finansijskog sektora ---------------------------------------------- 53

57. Prosečna kamatna stopa na kredite mikro-finansijskog sektora ---------------------------------------------- 53

58. Prihodi i rashodi mikro-finansijskog sektora------------------------------------------------------------------------ 55

59. Struktura finansijskog sistema na Kosovu -------------------------------------------------------------------------- 55

60. Pokazatelji profitabilnosti mikro-finansijskog sektora ------------------------------------------------------------ 55

61. Pokazatelji kvaliteta kreditnog portfelja mikro-finansijskog sektora ------------------------------------------ 64

62. Struktura finansijskog sistema na Kosovu -------------------------------------------------------------------------- 65

63. Broj banaka, filijala i pod-filijala banaka ----------------------------------------------------------------------------- 66

64. Geografsko prostiranje stanovnika i mreža filijala/ pod-filijala banaka prema regionima --------------- 66

65. Broj osiguravača, filijala, pod-filijala i agenti osiguravača ------------------------------------------------------ 68

66. Geografsko prostiranje stanovnika i mreža filijala osiguravajućih kompanija ----------------------------- 68

67. Broj mikro-finansijskih institucija i njihovo geografsko prostiranje prema regionu ------------------------ 69

68. Broj nebankarskih institucija i njihovo geografsko prostiranje prema regionu ----------------------------- 69

69. Broj menjačnice tokom godina kao njihovo geografsko prostiranje prema regionu ---------------------- 71

70. Broj žalbi prema finansijskim institucijama ------------------------------------------------------------------------- 77

71. Snabdevanje gotovinom ------------------------------------------------------------------------------------------------ 77

72. Prijem gotovine ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 78

73. Snabdevanje novčanicama evro prema apoenima -------------------------------------------------------------- 78

74. Snabdevanje kovanicama evro prema apoenima ---------------------------------------------------------------- 78

75. Novčanice evro primljene prema apoenima------------------------------------------------------------------------ 78

76. Kovanice evro primljene prema apoenima ------------------------------------------------------------------------- 79


|9

77. Izvoz gotovine ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 79

78. Uvoz gotovine-------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 79

79. Broj zastarelih novčanica povučenih iz opticaja ------------------------------------------------------------------ 79

80. Proporcija novčanica povučenih iz opticaja od ukupno primljenih ------------------------------------------- 80

81. Snabdevanje novim novčanicama ------------------------------------------------------------------------------------ 80

82. Proporcija novih novčanica uvedenih u opticaju od ukupno primljenih ------------------------------------- 80

83. Evro novac falsifikovan konfiskovan na nivou Kosova ---------------------------------------------------------- 81

84. Obim domaćih odlazećih transakcija -------------------------------------------------------------------------------- 81

85. Vrednost domaćih odlazećih transakcija ---------------------------------------------------------------------------- 81

86. Obim domaćih dolazećih transakcija -------------------------------------------------------------------------------- 81

87. Vrednost domaćih dolazećih transakcija ---------------------------------------------------------------------------- 82

88. Obim međunarodnih dolazećih transakcija ------------------------------------------------------------------------- 82

89. Vrednost međunarodnih dolazećih transakcija -------------------------------------------------------------------- 82

90. Obim međunarodnih odlazećih transakcija ------------------------------------------------------------------------- 82

91. Vrednost međunarodnih odlazećih transakcija -------------------------------------------------------------------- 83

92. Evoluiranje depozita glavnih klijenata CBK-a ---------------------------------------------------------------------- 84

93. Broj transakcija u ESNK------------------------------------------------------------------------------------------------- 84

94. Vrednost transakcija u ESNK ------------------------------------------------------------------------------------------ 84

95. Dnevni prosek broja transakcija u ESNK --------------------------------------------------------------------------- 84

96. Dnevni prosek iznosa transakcija u ESNK ------------------------------------------------------------------------- 85

97. Godišnji obim transakcija ESNK-a prema njihovim vrstama --------------------------------------------------- 85

98. Godišnja vrednost transakcija ESNK-a prema njihovim vrstama --------------------------------------------- 85

99. Broj transakcija prema sekcijama ESNK-a ------------------------------------------------------------------------- 85

100. Vrednost transakcija prema sekcijama u ESNK-a ---------------------------------------------------------------- 87

101. Broj debitnih kartica prema njihovim vrstama --------------------------------------------------------------------- 87

102. Broj kreditnih kartica prema njihovim vrstama --------------------------------------------------------------------- 87

103. Broj terminala ATM-a ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 87

104. Broj terminala POS-a ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 88

105. Godišnji obim transakcija elektronskih instrumenata plaćanja ------------------------------------------------ 88

106. Godišnja vrednost transakcija elektronskih instrumenata plaćanja ------------------------------------------ 90

107. Izveštaj raspodele investicija portfolija CBK-a --------------------------------------------------------------------- 90

108. Krajnji bilans sredstava uloženih od strane CBK prema njihovom stanju 31. decembra dotičnih

godina ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 90

109. Raspodela investicionog portfolija na kraju godine -------------------------------------------------------------- 91

110. Stopa povraćaja u depozitima uloženih od strane CBK-a i jednomesečna norma EURIBOR-a ------ 91

111. Stopa povraćaja investicija u portfoliju i rizik za dva šestomesečna perioda ------------------------------ 91

112. Prosečni vremenski horizont izražen dnevno do dospeća za dve kategorije plasmana ---------------- 93

113. Struktura Hartija od vrednosti prema roku dospeća ------------------------------------------------------------- 93

114. Struktura učesnika u aukcijama --------------------------------------------------------------------------------------- 93


10|

115. Godišnja prosečna stopa povraćaja --------------------------------------------------------------------------------- 93

116. Aukcije državnih obveznica i vladinih obveznica ----------------------------------------------------------------- 93

117. Broj istraživanja u sistemu RKK-a ------------------------------------------------------------------------------------ 94

118. Broj novih kredita --------------------------------------------------------------------------------------------------------- 94

119. Broj zahteva za kreditne izveštaje ------------------------------------------------------------------------------------ 94

120. Struktura prema obrazovanju ------------------------------------------------------------------------------------------ 99

SPISAK TABELA

1. Godišnji realni rast BDP-au evrozoni -------------------------------------------------------------------------------- 25

2. Broj finansijskih institucija----------------------------------------------------------------------------------------------- 35

3. Struktura sredstava u bankarskom sektoru ------------------------------------------------------------------------ 37

4. Struktura obaveza bankarskog sistema ----------------------------------------------------------------------------- 40

5. Pokazatelji rizika bankarskog sistema ------------------------------------------------------------------------------- 46

6. Broj banaka, filijala i pod-filijala banaka ----------------------------------------------------------------------------- 65

7. Geografsko prostiranje filijala i pod-filijala banaka --------------------------------------------------------------- 66

8. Broj osiguravača, filijala, pod-filijala i agenti osiguravača ------------------------------------------------------ 67

9. Geografsko prostiranje filijala osiguravača ------------------------------------------------------------------------- 67

10. Broj mikro-finansijskih institucija i njihovo geografsko prostiranje prema regionu ------------------------ 68

11. Broj nebankarskih institucija i njihovo geografsko prostiranje prema regionu ----------------------------- 69

12. Broj žalbi po godinama -------------------------------------------------------------------------------------------------- 70

13. Broj žalbi prema institucijama------------------------------------------------------------------------------------------ 71

14. Iznos transakcija prema glavnim vrstama isplata ----------------------------------------------------------------- 81

15. Nivo depozita glavnih klijenata ---------------------------------------------------------------------------------------- 82

16. Nivo depozita prema vrstama računa-------------------------------------------------------------------------------- 83

17. Pokazatelji koncentracije za primljene/ulazne transakcije u ESMK ------------------------------------------ 86

18. Broj računa ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 88

19. Uporedna tabela instrumenata i terminala plaćanja ------------------------------------------------------------- 89


|11

Uvodna reč Predsednika Odbora

Dragi čitaoci,

Imam posebno zadovoljstvo da Vam u ime Odbora Centralne Banke Republike Kosova putem

Godišnjeg izveštaja 2015. godine predstavim trendove ključnih ekonomskih kretanja tokom 2015.

godine i aktivnosti CBK-a ka promovisanju i očuvanju stabilnosti finansijskog sektora.

Objavljivanje njenog Godišnjeg izveštaja CBK smatra više od ispunjavanja pravne i

institucionalne obaveze, kao ključni elemenat transparentnosti koji doprinosi unapređenju

komuniciranja sa čitaocima, svih profila, kao šira javnost, institucije civilnog društva, učesnici u

finansijskom tržištu, nosioci vlasništva interesa ili potencijalni investitori. U tom okviru verujem

da pročitanje ovog Izveštaja će vam omogućiti da imate potpunu ideju o radu i dostignuća

Centralne Banke Republike Kosova tokom 2015. godine.

Aktivnosti Centralne Banke bili su orijentisani prema uspešnom ispunjavanju ovlašćenja i

dužnosti utvrđenih Zakonom o Centralnoj Banci Republike Kosova. U tom okviru, Upravni Odbor

Centralne Banke Republike Kosova u 2015. godini je radio na ukupnom poboljšanju mnogih

važnih procesa koji obezbeđuju funkcionisanje, nadzor i efikasno postizanje strateških ciljeva

CBK-a. Poseban fokus je bio pregled postojeće zakonske regulative, ali i dopuna ove regulative

novim potrebnim aktima. Tokom ove godine, Odbor Centralne Banke Republike Kosova,

odobravajući 18 novih uredbi, u oblasti regulisanja finansijskog sektora, penzijskog sektora,

sektora plaćanja i centralnog bankarstva. Sve ovo je dovelo do povećanja učinka finansijskih

institucija poboljšajući kvalitet upravljanja rizika, očuvajući adekvatnost kapitala, likvidnosti,

hitnu podršku za likvidnost, opšti kvalitet kreditnog portfolija, investicija i pre svega

racionalizacijom troškova finansijskog posredovanja. Unapređenje regulatornog okvira je imalo

za cilj podržavanje evropskih integracija i pravno i regulativno usklađivanje sa acquis

communautaire Evropske Unije u oblasti centralnog bankarstva.

U funkciji unapređenja za stručni i sveobuhvatni pristup svih mehanizama vladanja i polaganja

računa, Odbor CBK-a neprekidno nadgleda sprovođenje politike kao i ispunjavanje dužnosti

Centralne Banke kako bi se osiguralo da se to radi ispravno i u saglasnosti sa zakonskim

zahtevima, standardima i najboljom praksom centralnog bankarstva. Odbor CBK-a je i dalje

obogatio opšti okvir upravljanja CBK-a podržavajući odgovarajući budžet, stalnim nadgledanjem

njegovog izvršenja kao i održavanjem finansijske i operativne nezavisnosti CBK-a.

Unapređenje unutrašnjeg regulatornog okvira u CBK je usmeren ka stvaranju efikasnog i

efektivnog okruženja interne kontrole. Glavni fokus je bio na ispunjavanje obaveza u vezi sa

upravljanjem rizika institucije. U tom smislu odobrena je Politika upravljanja rizicima koja

utvrđuje načela i smernice potrebne za upravljanje rizikom, dok interna pravila se predviđa da se

bave specifičnim rizicima.

Rast kvaliteta finansijskog izveštavanja CBK-a, rast nivoa analiza, statistike i drugih publikacija

u funkciji sveobuhvatne transparentnosti je označio napredak tokom 2015. godine.

CBK tokom 2015. godine, nastavio je blisku saradnju sa ključnim međunarodnim mehanizmima,

kao što su: Američki trezor i USAID, Evropska centralna banka, Svetska banka, Međunarodni

monetarni fond itd. povećanje kredibiliteta CBK-a u međunarodnoj areni. Odbor CBK-a, naglasio

značaj rešavanja kao i efikasno i odgovarajuće ispunjavanje preporuka i saveta primljenih od

strane ovih mehanizama.


12|

Održavanje finansijske stabilnosti u zemlji, za Odbor CBK-a i uopšte za instituciju ostaje,

najznačajnija tačka u agendi aktivnosti CBK-a. Finansijski sektor Kosova je 2015. godine odrazio

značajan rast i održivost. Ovo je očigledno u svim sastavnim komponentama kapitala,

profitabilnosti, likvidnosti i kvaliteta upravljanja rizicima. Ukupna sredstva su dostigla na nivo

od 4.9 milijardi evra ili godišnji rast od 8.1 odsto. Ovaj rast prvenstveno odražava povećanje

sredstava komercijalnih banaka koje se poklapa sa godišnjim porastom od 6.3%, dok su ukupna

sredstva u penzionom sektoru povećana za 13.1%. Bankarski sektor je nastavio da smanjuje

kamatne stope kao na kreditima tako i na depozitima. Prosečna kamatna stopa tokom meseca

decembra 2015. bila je 7.7%, dok je prosečna kamatna stopa u depozitima bila 1.2%. Bankarski

sektor nastavlja da ima dobar kvalitet kreditnog portfolija sa jednom stopom nenaplativih

kredita od 6.2% u decembru 2015. godine, koji je bio manji od stope od 8.3% u decembru 2014.

godine.

Rad i posvećenost domaćeg osoblja tokom 2015. godine kao i podrška bez oklevanja

međunarodnih partnera se lako sinhronizovani u okviru definisanim okvirom jasne vizije i

kontinuirana promocija domaćeg finansijskog sektora. Stoga,sva dinamična aktivnost, koja se

izražava kroz ovaj izveštaj, predstavlja odraz visoke posvećenosti zaposlenih CBK-a i njegovih

organa odlučivanja kao i podrška međunarodnih partnera u pogledu kontinuiranog povećanja

kvaliteta CBK-a. Prema tome, želeo bih da svoj govor zaključim ovim uvodnim govorom godišnjeg

izveštaja CBK-a za 2015. godinu, izražavajući duboku zahvalnost svim zaposlenima u CBK kao i

finansijskim institucijama na njihovoj podršci i doprinosu koji su dali CBK-u, kao što su Američki

trezor, Međunarodni Monetarni Fond, Svetska Banka, Nemački fond za razvoj, Evropska

centralna banka i Centralne banke regiona.

Prof. Dr. Bedri Peci

Predsednik Odbora

Centralne Banke Republike Kosova


|13

Uvodna reč Guvernera

Globalna ekonomija je tokom 2015. godine okarakterisana povoljnim razvojem, gde je značajan

doprinos imao oporavak ekonomije evrozone. Mere kvantitativnog olakšavanja koje su preduzete

od strane Evropske Centralne Banke su jačale unutrašnju potražnju, koja je predstavljala glavni

podsticaj ekonomskog porasta. Dešavanja u evrozoni su se odrazila pozitivno u ekonomiji

zapadnog Balkana, koja su generalno ubrzala ritam ekonomskog porasta. Deflatorni pritisci u

Evrozoni su i dalje bili prisutni i tokom 2015. godine, određivanjem potrebe nastavka mera

količinskog olakšavanja. Dešavanja cena u evrozoni su nastavila da se odražavaju i u

ekonomijama zapadnog Balkana, gde su registrovane niske stope inflacije.

Kosovska ekonomija je tokom 2015. godine je, slično sa dešavanjima u evrozoni i zemljama

regiona,ubrzala ritam rasta. Porast potrošnje i investicija privatnog sektora predstavlja faktore

sa glavnim doprinosom u ekonomskom rastu zemlje, dok je visoka stopa trgovinskog deficita

nastavila da ima negativan uticaj u ekonomskom rastu zemlje. Visoka podrška ekonomije u

uvozu nastavlja da u velikoj meri diktira tok opšteg nivoa cena, koja je 2015. godini je

okarakterisana deflacijom. Rast budžetskih rashoda u skladu sa granicama utvrđenim fiskalnim

pravilima, pored stabilnog rasta budžetskih prihoda, nastavlja da zadrži budžetski deficit i javni

dug na niskom nivou, što odražava stabilnost javnih finansija u ekonomiji zemlje. Kosovo

nastavlja da ima zdrav finansijski sistem, što predstavlja veoma važan izvor rasta i stabilnosti

domaće privrede.

Bankarski sektor je označio ubrzan rast kreditiranja, naročito za preduzeća, služeći kao važan

izvor finansiranja rasta privatnog investicija u 2015. godini. Među sektorima sa najvećim rastom

primljenih kredita su poljoprivreda i proizvodnja, što pokazuje na orijentaciju bankarskog

kreditiranja prema finansiranju potencijalno produktivnijih sektora ekonomije. Ubrzavanje

tempa rasta kreditiranja odražava poboljšanje uslova kreditiranja od strane banaka i porast

zahteva za kreditima od strane preduzeća i domaćinstva. Poboljšanje uslova kreditiranja za

korisnike kredita se ostvaruje preko oštrog pada kamatne stope na kredit, koji je sada smanjen

do nivoa približno prosečne kamatne stope na druge zemlje u regionu. Ubrzavanje rasta kredita i

poboljšanje kreditnih uslova za korisnike kredita pokazuje da je Kosovo ostvarilo značajan

napredak u olakšavanju pristupa finansijama, što predstavlja jednog od najvažnijih preduslova

za što veći ekonomski razvoj. Pored ovih dešavanja, bankarski sektor je postigao da i dalje ojača

svoju stabilnost, smanjujući i dalje stopu koja je ionako niska, neprofitnih kredita, kao i

povećanjem nivoa kapitalizacije.

Što se tiče dešavanja u drugim komponentama finansijskog sistema, investicije penzionih

fondova beleže pozitivne prinose u 2015. godini, ali manje nego prethodne godine, kao rezultat

dešavanja u globalnim finansijskim tržištima. Mikro-finansijske institucije i dalje su nastavile da

prošire svoje aktivnosti kreditiranja, služeći kao važan izvor finansiranja, posebno za pojedince i

mala preduzeća. Manje povoljna dešavanja su okarakterisale sektor osiguranja, koji je u 2015.

godini zabeležio blagi pad u vrednosti od premija, dok finansijski učinak sektora i dalje je krhak.

Centralna Banka Republike Kosova tokom 2015. godine ostvarila je svoje ciljeve koji proizilaze od

Zakona o centralnoj banci, uključujući i svoj primarni cilj koji ima za cilj da se sačuva stabilnost

finansijskog sistema. Tokom ove godine, CBK je započeo sprovođenje Strateškog plana za period

2015-2019, koji jasno definiše put razvoja kapaciteta ove institucije u svim oblastima poslovanja.

U okviru posebnih aktivnosti, tokom 2015. godine, CBK je izdao konačnu dozvolu jednoj stranoj

banci da operiše preko svoje filijale na Kosovu, kao i licencirana dve nove kompanije za

osiguranje, čime se stvaraju uslovi za dalji razvoj konkurentnosti u finansijskom sistemu zemlje.

Kako bi se osigurala finansijska stabilnost, CBK je obavio pregled komercijalnih banaka prema


14|

pristupu nadzora zasnovan na rizik. Ovo predstavlja i ispunjenje jednog od glavnih kriterijuma

koji proizlazi iz programa potpisanog između Republike Kosova i Međunarodnog monetarnog

fonda. Ispunjavanje i razvoj regulatornog okvira finansijskog sistema je i dalje važna aktivnost

CBK-a, kroz koji se utvrđuju pravila za obezbeđivanje razvijenog i stabilnog finansijskog sistema,

kao i ispunjavanje zahteva koji proističu iz procesa integracije zemlje na putu ka Evropskoj Uniji.

Isto tako, u skladu sa zahtevima članstva u Evropskoj Uniji, CBK po prvi put je počeo

izveštavanje o statistiku platnog bilansa u Eurostatu. Tokom 2015. godine, CBK je nastavio da

uspešno sprovodi svoje druge funkcije i na taj način doprinosi razvoju efikasnog i stabilnog

finansijskog sektora, koji bi bio u stanju da podrži dalji razvoj ekonomije zemlje.

Bedri Hamza

Guverner Centralne Banke

Republike Kosova


|15

Odbor Centralne Banke, Izvršni odbor i Revizorski komitet

Odbor Centralne Banke

Aktivnosti Odbora Centralne Banke su bile orijentisane na uspešno ispunjavanje dužnosti i

odgovornosti koje su određene Zakonom o Centralnoj Banci Republike Kosovo. Za ovu

svrhu,Odbor je održavao stalne sastanke na kojima je obaveštavan i gde su razmatrana sva

pitanja uvezi sa opštim tokovima finansijskog sistema na Kosovu. Odbor Centralne Banke je

održao ukupno 16 sastanaka.

Odbor je razmotrio i usvojio izdavanje i dopunjivanje uredbi iz oblasti finansijskog sistema na

osnovu zahteva i predloga od strane Izvršnog Odbora, kao u nastavku:

- Uredba o hipotekarnim kreditima

- Uredba o procene nepokretnih imovina

- Uredba o adekvatnosti kapitala

- Uredba o kliringu i funkcionisanju računa za poravnanje

- Uredba o minimalnim zahtevima bezbednosti

- Uredba o postupku izricanja administrativnih kazni

- Uredba o deponovanju sredstava kao garancija, adekvatnost kapitala, finansijskog

izveštavanja, upravljanje rizicima, investicija i likvidnosti

- Uredba o sefu

- Uredba o individualnim računima učesnika

- Uredba o registraciji, nadzoru i aktivnostima NBFI

- Uredba o određivanju strukture premije za obavezno osiguranje od auto-odgovornosti

- Uredba o određivanju uslova i kriterijuma za povlačenje sredstava iz Kosovskog penzionog

fond za učesnike sa stalnim emigracijom

- Uredba o hitnoj podršci likvidnosti

- Uredba o adekvatnosti kapitala banaka

- Uredba za stambenim hipotekarnim kreditima

- Uredba o sistemu standardnih brojeva bankovnih računa

- Uredba o raspodeli kreditnih linija prema bankama

- Uredba o raspodeli kreditnih linija za MFI i NFBI

Odbor Centralne Banke je takođe usvojio:

- Delimičnu promenu organizacione strukture

- Plan o radu za Odeljenje interne revizije za 2015. godinu

- Imenovao“Deloitte Kosova sh.p.k” kao spoljnog revizora CBK-a

- Godišnji izveštaj interne revizije za 2014. godinu


16|

- Godišnji izveštaj CBK-a za 2014. godinu

- Finansijske izveštaje CBK-a za 2014. godinu i izveštaj spoljnog revizora

- Budžet CBK-a za 2016. godinu

- Odluku o računima na čuvanje

- Godišnji plan interne revizije za 2016. godinu

- Izveštaji i periodični pregledi finansijskog stanja CBK-a;

U cilju ispunjavanja odgovornosti koje su određene zakonom, Odbor je blagovremeno izvršio sve

obaveze u vezi sa:

- Sprovođenjem procesa nominacija i imenovanja u okviru odgovornosti koje su određene

Zakonom o CBK-u;

- Razmatranje svih izveštaja i preporuka Izvršnog odbora i Guvernera, u cilju ispunjenja

finansijske stabilnosti; i

- Ostala pitanja koje su pod odgovornošću Odbora Centralne Banke.

Dana 31. decembra 2015. godine, Odbor Centralne Banke Republike Kosova je bio sačinjen od

sledećih članova:

Bedri Peci, Predsednik Odbora Centralne Banke

Bedri Hamza, Guverner i član Odbora Centralne Banke

Behxhet Brajshori, član

Nuhi Ahmeti, član

Jedno upražnjeno mesto ne-izvršnog člana Odbora Centralne Banke.

Izvršni odbor

U skladu sa zakonom br. 03/L-209 o Centralnoj Banci Republike Kosovo, odnosno člana 34. tačka

3. Izvršni Odbor čine Guverner (predsedavajući Izvršnog Odbora) i vice- guverneri.

Dana 31. decembar 2015. godine, Izvršni Odbor su činili Bedri Hamza (Guverner/Predsedavajući

Izvršnog Odbora), Lulzim Ismajli (Viceguverner za bankarske operacije), Fatmir Gashi

(Viceguverner za opšte funkcije) i Fehmi Mehmeti(Viceguverner za finansijski nadzor).

Tokom 2015. godine, Izvršni Odbor Centralne Banke Republike Kosova je održao 25 sastanaka.

U okviru svojih kompetencija, Izvršni odbor je tokom 2015. godine Upravnom Odboru CBK-a

preporučio sledeće:

- Izdavanje i dopunu 18 uredbi;

- Usvajanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja CBK-a za 2014. godinu;

- Usvajanje periodičnih finansijskih izveštaja za 2015. godinu,


|17

- Delimično izmenjivanje Organizacione strukture CBK-a;

- Usvajanje Odluke za račune pod nadzorom; i

- Usvajanje budžeta CBK-a za 2016. godinu.

Izvršni odbor je tokom 2015. godine, osim navedenog, u skladu sa važećim zakonodavstvom

preduzeo sledeće radnje/odluke:

- Usvojio je licencu za banku i produženje roka poslovanja jedne kancelarije koja zastupa

stranu banku;

- Usvojio je licencu za dve osiguravajuće kompanije i za dva posrednika osiguranja, usvojio je

zahtev za promenu naziva dveju osiguravajućih kompanija i zahtev promene vlasnika jedne

osiguravajuće kompanije, kao i odbio zahtev za licencu za posrednika osiguranja;

- Usvojio je licencu (registrovanje) za dve nebankarske finansijske institucije;

- Usvojio je dopunu Strateškog plana CBK-a za 2015-2019. Godinu u skladu sa preporukama

koja proizilaze iz programa saradnje između CBK-a i Evropske Centralne Banke;

- Izdao je/izmenio i dopunio 14 internih pravnih akata u kojima se obuhvataju interne politike

i pravila, priručnici, procedure, itd;

- Izdao je dva uputstva za finansijske institucije;

- Izrekao je administrativne mere prema šesnaest finansijskih institucija;

- Usvojio je izmenu tarifa graničnog osiguranja auto-odgovornosti;

- Usvojio je izmenu/dopunu tarifa CBK-a.

Izvršni odbor je obavljao i druge zadatke u skladu sa Zakonom o Centralnoj Banci Republike

Kosova i drugog važećeg zakonodavstva.

Revizorski komitet

U skladu sa članom 62. Zakona br. 03/L-209 o Centralnoj Banci Republike Kosova i statuta

Revizorskog komiteta, funkcioniše i Revizorski Komitet.

Ciljevi Revizorskog Komiteta su asistencija Upravnog odbora CBK-a u vezi sa ispunjenjem

odgovornosti u odnosu na unutrašnju reviziju, unutrašnjih kontrola, poslovnu etiku i

transparentnim upravljanjem kao i o finansijskom izveštaju CBK-a

Revizorski Komitet se imenuje od strane Odbora Centralne Banke i sastoji se od tri članova (dva

neizvršna člana koji su izabrani iz redova Odbora Centralne Banke i jednog spoljnog člana–

eksperta iz oblasti računovodstva i revizije).

31. decembra 2015. godine, Revizorski Komitet su činili sledeći članovi:

Prof. Dr. Bedri Peci, Predsednik revizorskog komiteta;

Prof. Dr. Arben Dermaku, spoljni član i

Nuhi Ahmeti, član.


18|

Komitet za reviziju je tokom 2015. godine održao ukupno 10. sastanaka. Na sastancima Komiteta

su tretirana razna pitanja koja se odnose na oblasti koja se nalaze u svoj delokrug u smislu

pregleda. Komitet za reviziju tokom 2015. godine je obavio niz aktivnosti, među kojima i:

- Razmatrao rezultate revizije prikazane u kvartalnim i godišnjim izveštajima interne revizije;

- Razmatrao godišnji plan interne revizije za 2015. i 2016. godinu predložen za odobrenje od

strane Odbora CBK;

- Razmatrao rezultate eksterne revizije za 2014. godine;

- Doprineo procesu sprovođenja preporuka nezavisne eksterne procene i pomagao upravu u

tom smislu;

- Pripremio i dostavio Odboru CBK godišnji izveštaj Odbora za reviziju; kao i

- Razvio i druge važne aktivnosti koje se odnose na njegov delokrug.


|19

Organizaciona struktura CBK-a, 31. decembar 2015. godine

Ode

ljenje

za

zalbe

I

koris

nike

fin

uslug

a

Zam

enik

Guv

erne

ra-F

inan

sijsk

a

Supe

rvizij

a

Ode

ljenje

za

nadz

or M

MF

I

IFJB

Ode

ljenje

za

nadz

or u

mes

tu

Ode

ljenje

za

nadz

or u

mes

tu

Ode

ljenje

za

stan

dard

e I

regu

laciju

Odel

enje

za

spre

cava

nje

pran

ja n

ovca

Ode

ljenje

za

izves

taje

I

anali

zu

Ode

ljenje

za

izves

taje

I

analo

izu

Ode

ljenje

za

licen

ciran

je

Odel

jenj

e za

nadz

or

penz

ija I

trzis

ta

Ode

ljenje

za

Harti

je od

vredn

osti

Guv

erne

rIz

vrsn

i Odb

or

Odel

jenj

e za

odrzi

vost

rada

I bez

bedn

ost

Zam

enik

Guv

erne

ra -

Bank

arsk

e O

pera

cije

Depa

rtman

za u

prav

ljanje

infor

mac

ijam

a

Ode

ljenje

siste

ma

placa

nja

Depa

rtman

goto

vine

I

bank

arsk

ih

odno

sa

Ode

ljenje

oper

ativn

og

siste

ma

Ode

ljenje

za

goto

vinsk

o

placa

nje

Odel

jenj

e

kred

itnog

regi

stra

Ode

ljenje

za

nadz

or I

anali

zu

siste

ma

Ode

ljenje

za

bank

arsk

e

odno

se

Depa

rtman

upra

vljan

ja

sred

stav

a

Ode

ljenje

za

inves

tiran

je

Odel

jenj

e za

tehn

olog

iju I

info

rmac

ione

sist

eme

Ode

ljenje

stat

istike

I

platn

og b

ilans

aKabin

et G

uver

nera

Ode

ljenje

za

ljuds

ke

odno

se

ODB

OR

CBK

Depa

rtman

za

spolj

ne

odno

se

Zam

enik

Guv

erne

ra-

Gen

eraln

e F

unkc

ije

Kanc

elar

ija za

stra

tesk

o

plan

iranj

e up

ravl

ajnj

e riz

icim

a

Ipro

jeka

ta p

onoc

i

Depa

rtman

za

ekon

omsk

u

anal

izu I

finan

sijs

ku

stab

ilnos

t

Depa

rtman

za

adm

inist

racij

u

Ode

ljenje

za

racu

novo

dstvo

Ode

ljenje

za

adm

inist

rativ

ne

uslug

e I

trans

port

Ode

ljenje

za

bezb

edno

st

Ode

ljenje

za

naba

vke

Odel

jenj

e za

preg

lede

Ode

lenje

Diviz

ioni i

Mbik

ëqyr

jes

dhe

Anall

izave

Depa

rtman

za

unut

rasn

ju

reviz

iju

Depa

rtman

za p

ravo

Depa

rtman

za

planir

anje

I

finan

sijsk

o

izves

tava

nje

Depa

rtman

stat

istike

Kom

itet R

eviz

ije

Depa

rtman

za

nadz

or

bana

ka

Depa

rtman

za

nadz

or

osigu

ranja

Depa

rtman

za

licen

ciran

je I

regu

lisan

je

Sef U

nutra

snje

Reviz

ije


20|

-


|21

1. Izvršni rezime

Globalna ekonomska aktivnost je oporavljena tokom 2015. godine, iako sa uočljivim razlikama

između regiona. Evrozona je okarakterisana širenjem ekonomske aktivnosti, podržavana rastom

unutrašnje potražnje što se u velikoj meri može prepisati pozitivnom uticaju koje su imale mere

programa kvantitativne olakšice preduzetog od strane Evropska Centralna Banka. Isto tako,

niske cene glavne robe na međunarodnim tržištima, koja je vladala tokom 2015. godine, su

tumačeni na porast raspoloživih prihoda potrošača i rast profitabilnosti firmi u određenim

sektorima ekonomije, podsticanjem postepenog povećanja investicija u evrozoni. Jačanje domaće

potražnje u evrozoni u 2015. godini se pozitivno odrazilo na ekonomski razvoj zemalja Zapadnog

Balkana. Tokom ovog perioda, ekonomska aktivnost u ovom regionu je okarakterisan rastom,

povećanjem domaće potražnje i jačanja inostrane potražnje.

Kosovska ekonomija se okarakterisala porastom aktivnosti u 2015. godini u odnosu na prethodnu

godinu. Prema preliminarnim statistikama Agencije za statistiku Kosova za tromesečni BDP,

proizilazi da je ekonomija Kosova tokom poslednjih četiri meseci 2015. godine obeležila porast. Za

celu 2015. godinu, procene CBK-a su da stopa realnog rasta BDP-a bila je 3.5 odsto, dok je za

2016. godinu, predviđanja CBK su da je realna stopa realnog porastadostići 3.7 odsto. Ekonomski

porast tokom 2015. godine podržana rastom domaće potražnje, dok je neto izvoz je imao

negativan uticaj na stopu ekonomskog rasta. U okviru domaće potražnje, procenjuje se da je

realni rast BDP-a u 2015. godini da je rezultiralo od rasta potrošnje i privatnih investicija, dok

javna potrošnja i javne investicije se procenjuje da su opali. Rast bankarskih kreditiranja kao i

rast priliva transfera iz inostranstva u vidu doznaka i naknade zaposlenih imale značajan

doprinos na povećanje privatne potrošnje. Takođe, povećanje plata i penzija u javnom sektoru

aprila 2014. godine zemlji je imalo puni efekat u 2015. godini, što je rezultiralo rastom

raspoloživog dohotka u domaćoj ekonomiji. U istom periodu, rast SDI-a i novih investicionih

kredita doprineli su jačanju pozicije privatnih investicija. Prema proizvodnom pristupu,

ekonomski rast u 2015. godini bio je uglavnom ishod povećane dodatu vrednost aktivnosti u

građevinskom sektoru, poljoprivredi i u snabdevanju električnom energijom.

U skladu sa razvojem u inostranim tržištima, kosovska ekonomija je okarakterisana padom

nivoa cena u prvih devet meseci 2015. godine. Prosečna godišnja stopa inflacije, izražena kroz

indeks potrošačkih cena, do septembra 2015 bio je -0.6 odsto (0.5 odsto do septembra 2014.

godine). Glavni doprinos na ukupnom padu cena na Kosovu u ovom periodu bio je pad cena

usluga prevoza, što je zbog pada cena nafte.

Tokom 2015. godine, fiskalni sektor je okarakterisan rastom budžetskih prihoda i rashoda u

odnosu na prethodnu godinu. Prihodi budžeta beleže neto vrednost 1.46 milijardi evra, što

predstavlja godišnji rast od 9.3 odsto, dok budžetski rashodi u 2015. godini su dostigli vrednost

od 1.55 milijardi evra, što je godišnji rast od 5.1 odsto. Shodno, ove godine, budžetski deficit

Kosova beleži ukupno oko 112 miliona evra (143 miliona evra u 2014. godini). Ukupni deficit

prema fiskalnom pravilu, gde su smanjeni troškovi prenesenih sopstvenih prihoda i rashoda

KAP-a je bio oko 78 miliona evra ili -1.3 odsto BDP-a (-2.2 odsto BDP-a u 2014. godini). U 2015.

godini, javni dug je dostigao 748.9 miliona evra (28.5 odsto godišnjeg rasta), dok kao procenat

BDP-a dostigao je na 12.98 odsto (10.63 odsto u 2014. godini).

Ekonomija zemlje je nastavila da se suoči sa neravnotežom naspram spoljnog sektora. Dok

dodata vrednost od proizvodnih sektora u zemlji ostaje na niskom nivou, rast domaće potražnje je

doprineo na dalje povećanje uvoza. Rast potrošnje i investicija u prvih devet meseci 2015. godine

je uticao na rast uvoza, što je preveden kao rast deficita na tekući račun. Takođe, u okviru

tekućeg i kapitalnog računa, padom su okarakterisani pozitivni bilansi računa primarnog i

sekundarnog prihoda. Sa druge strane, obeleženi su dalji porasti njihovog bilansa što i dalje je


22|

pozitivan. Deficit tekućeg i kapitalnog računa obeležio je vrednost od 501,8 miliona evra u 2015.

godini (8,8 odsto BDP-a), što je godišnji rast od 20.7 odsto. Doznake primljene na Kosovu, koja

ujedno predstavljaju najveću kategoriju u okviru računa sekundarnih prihoda, u iznosu od 752.4

miliona evra, što predstavlja godišnji rast od 8.5 odsto. U okviru finansijskog računa, primljeni

SDI na Kosovu se okarakterišu sa značajnim rastom u 2015. godini u odnosu na prethodnu

godinu. Strane direktne investicije (SDI) primljenih na Kosovu u 2015. godini dostigla vrednost

od 324.4 miliona evra (151.2 miliona evra u 2014. godini).

U 2015. godini, finansijski sistem je okarakterisan sa rastom aktivnosti, uglavnom kao rezultat

značajnog rasta aktivnosti u bankarskom i penzionom sektoru. Vrednost ukupnih sredstava

finansijskog sistema na Kosovu iznosio je 4.91 milijardi evra, što odgovara godišnjem rastu od 8.1

odsto. Ukupno sredstava bankarskog sektora u 2015. godini je dostiglo vrednost od 3.39 milijardi,

što predstavlja godišnji rast od 6.3 odsto. U okviru sredstava bankarskog sektora, ukupna

vrednost kredita izdatih od strane komercijalnih banaka beleži godišnji rast od 7.3 odsto,

postigavši 2.02 milijardi evra. U istom periodu, ukupna vrednost depozita u bankarskom sektoru

iznosila je 2.70 milijardi evra, što predstavlja godišnji rast od 6.5 odsto. U 2015. godini, ključni

pokazatelji profitabilnosti bankarskog sektora su poboljšani kao rezultat značajnog rasta profita.

Takođe, tokom 2015. godine, pokazatelji adekvatnosti kapitala dostigao je 19.0 odsto u odnosu na

17.8 odsto pre godinu dana, pokazujući na ovaj način dodatno jačanje poziciju kapitalizacije

bankarskog sektora. Izloženost bankarskog sektora kreditnom riziku je još smanjen zbog

smanjenja učešća nenaplativih kredita prema ukupnim kreditima na 6.2 odsto, u poređenju sa

8.3 odsto u 2014. godini. Zadovoljavajuću situaciju stabilnosti bankarskog sektora pokazao je i

položaj likvidnosti, koji nastavlja da bude jak.

U 2015. godini, ukupno sredstava osiguravajućih kompanija koje posluju u zemlji dostigle su

152.7 miliona evra, sa rastom od 9.1 odsto. Vrednost ukupno napisanih premija u 2015. Godini je

postigla na 80.0 miliona evra, što predstavlja godišnji pad od 2.6 odsto, dok je u istom periodu,

ukupno isplaćenih šta ta potraživanja od strane osiguravajućih kompanija i Kosovskog biroa za

osiguranja (BKS) beleži godišnji rast od 13.8 odsto i dostigle su vrednost od 36.8 miliona evra.

Sektor osiguranja zabeležio je gubitak u vrednosti od 7.7 miliona evra u 2015. godini, u poređenju

sa gubitkom od 2.5 miliona evra u prethodnoj godini.1 Produbljivanje gubitka je zbog značajnog

gubitka u okviru aktivnosti neživotnih osiguranja, dok finansijski učinak za životno osiguranje je

bio pozitivan.

Mikro-finansijski sektor u 2015. godini obeležio je povećanje aktivnosti kreditiranja. Vrednost

ukupnih sredstava MFI-a iznosio je 119.7 miliona evra, što odgovara godišnje rastu od 6.0 odsto.

U 2015. godini, mikro-finansijski sektor ostvario je dobit u iznosu od 2.5 miliona evra (0.7 miliona

evra u 2014. godini), rast koji se pripisuje ubrzanom rastu prihoda, dok rashodi su porasli

sporijim tempom.

Penzioni fondovi su okarakterisani pozitivnim učinkom u 2015. godini. Ukupna vrednost

sredstava Fonda Penzione Štednje Kosova (FPŠK) u 2015. godini iznosio je 1.23 milijardi evra,

što odgovara godišnjem rastu od 13.1 odsto. Do kraja 2015. godine, povraćaj na investicije iznosio

je 29.6 miliona evra (ili 2.3 posto) u poređenju sa povraćajem od 66.7 miliona (ili 6.3 odsto) u

2014. godini. Najniži povraćaj ostvaren u 2015. godini bio je negativni povraćaj od investicije u

inostranom sektoru, naročito u drugom i trećem kvartalu 2015. godine.

U okviru aktivnosti licenciranja finansijskih institucija, tokom 2015. godine, CBK je odobrio

konačno licenciranje za T.C. Ziraat Bankasi A.S. iz Turske, za otvaranje filijale u Prištini. Na

ovaj način, broj banaka koje posluju u Republici Kosovo je stigao na 10, od kojih 4 su filijale

poznatih bankarskih grupa kapitala poreklom iz Evropske unije, 4 su filijale stranih banaka dok

1 Podaci za sektor osiguranja su zasnovani na revidirane finansijske izveštaje.


|23

dve banke su od lokalnog kapitala. Takođe, u 2015. godini su davane dve licence za rad

osiguravajućih kompanija, odnosno za kompanije Scardian i Prisig, povećavajući broj

osiguravajućih kompanija u zemlji na 15.

U funkciji jednog stabilnog bankarskog sistema, u 2015. godini su vršene ispitivanja poslovnih

banaka prema predviđenom planu. U skladu sa međunarodnom praksom u odgovarajuću oblast,

posebna pažnja je posvećena kreditnom riziku, riziku likvidnosti, tržišnom riziku i drugih rizika,

na osnovu pristupa nadzora zasnovanog na rizik. CBK i tokom 2015. godine je posvećen

usvajanju najboljih praksi nadzora osiguranja, prema načelima Međunarodnog udruženja

nadzornika osiguranja i nadzora zasnovanog na rizik, čime se doprinosi na povećanje

transparentnosti poslovanja osiguravača prema javnosti. U cilju očuvanja stabilnosti finansijskog

sektora, tokom 2015. godine, CBK je nastavio sa redovnim ispitivanjem i penzionih fondova i

drugih finansijskih institucija.

Centralna Banka Republike Kosova, odnosno finansijski nadzor igra ključnu ulogu u zaštiti

korisnika finansijskih usluga na Kosovu. U tom smislu, od aprila 2015. godine stupila na snagu

uredba o unutrašnjem procesu razmatranja žalbi. Tokom 2015. godine, CBK je razmotrio oko 442

žalbi korisnika finansijskih usluga (fizička i pravna lica), gde 221 žalbe su podnete protiv

banaka, MFI i NBFI, dok preostalih 221 žalbi su bile podnete protiv osiguravajućih kompanija.

Na kraju 2015. godine, Skupština Kosova je usvojila Zakon o osiguranjima, stvarajući tako

osnovu za unapređivanje regulisanja ovog sektora. Tokom 2015. godine, CBK je usvojio niz novih

regulatornih akata za bankarski nadzor i nadzor mikro-finansijskih institucija i ne-bankarskih

finansijskih institucija, sa ciljem daljeg jačanja opšteg regulatornog okvira i usklađivanja sa

međunarodnim standardima. Tokom ove godine je takođe nastavljeno sa izmenama i dopunama

regulatornog okvira za nadzor penzija u skladu sa zahtevima Zakona o penzijskim fondovima. U

2015. godini, u okviru funkcije za sprečavanje pranja novca (SPN), počeo da radi sistem praćenja

transakcija. Cilj ove aktivnosti je rast praćenja transakcija putem informacionog sistema CBK-a.

Kao i prethodnih godina, i tokom 2015. godine, CBK je obezbedio kvantitativne i kvalitativne

ponude gotovine za bankarski sektor kako bi se omogućilo obavljanje transakcija u gotovini u

ekonomiji. Među važnim aktivnostima u oblasti platnog sistema u 2015. godini bio je početak

sprovođenja novog platnog sistema (ATS). U 2015. godini na elektronskom sistemu među-

bankarskog kliringa(ESMK) su takođe dodane još dve učesničke institucije, odnosno "Ziraat

Bank" i "Fond penzione štednje Kosova". U 2015. godini, u ESMK su obrađene 9,8 miliona

transakcija u ukupnoj vrednosti od oko 7,5 milijardi evra. U poređenju sa prethodnom godinom,

obim transakcija povećan je za 8,7 odsto, dok vrednost transakcija je povećana za 9,4 odsto. Čak

Kreditni registar Kosova (KRK) je postigao napredak u 2015. godini, gde su registrovani 183

korisnika, kao ishod zahteva podnesenih od strane institucija članica, dok istraživanje o

obavezama i kreditne istorije kreditnih podnosioca zahteva iznosio je 602.642 istraživanja.

U 2015. godini, sva sredstva pod upravljanjem CBK-a su uložena u finansijske instrumente koji

se svrstavaju u kategoriji sigurnih i likvidnih instrumenata. CBK je ostvario pozitivne povraćaje

od investicija, gde je ostvareni povraćaj bio povoljniji od ulaganja u bankarske depozite u odnosu

na povraćaj iz ulaganja u hartije od vrednosti. Kriza dugova u evrozoni je učinila da državne

hartije od vrednosti budu manje povoljne za investicije u odnosu na bankarske depozite.

U cilju postizanja svojih ciljeva, CBK je nastavila da obrati posebnu pažnju na analizu oko

ekonomskih kretanja u zemlji kao i analize koje se odnose na procenu finansijske stabilnosti i

aktivnosti finansijskog sistema zemlje. Osim periodičnih publikacija, CBK već redovno obavlja

makroekonomske projekcije, obogaćivanjem na ovaj način analizu o makro-ekonomskim

kretanjima u zemlji i pružanje pregleda na očekivanim kretanja u domaćoj ekonomiji. U 2015.

godini, dostigla je po prvi put da se objavi Izveštaj o prekomernog zaduživanja, izveštaj koji može


24|

da posluži kao važan izvor informacija za CBK u procesu procene finansijske stabilnosti a takođe

može poslužiti i bankama u procesu izrade njihove politike.

Tokom 2015. godine,veliki napredak je postignut u statističkoj funkciji CBK-a unapređivanjem

daljeg usaglašavanja statistika prema acquis. Ove godine, po prvi put, CBK je počeo sa

izveštavanjem podataka u Eurostat o platnom bilansu i statistikama međunarodnih usluga. U

nastojanju da se poboljša kvalitet statistike, CBK je proširio listu pokrića, uvođenjem u

izveštavanje nove institucije i kompanije u 2015. godini, kao i napredovanje u pogledu

periodičnosti i skraćenja vremena objavljivanja statističkih podataka.

CBK je nastavio blisku saradnju sa međunarodnim značajnim institucijama uključujući

Međunarodni Monetarni Fond, Svetsku Banku kao i sa ostalim međunarodnim finansijskim

institucijama kao što su Evropska Centralna Banka, Evropska Banka za obnovu i razvoj,

centralne banke zemalja regiona i sa ostalim institucijama sa kojima CBK ima sporazume o

saradnji. Tokom 2015. godine, je završen program tehničke saradnje ECB-a sa centralnim

bankama regiona zapadnog Balkana, koji ima za cilj pripremanje centralnih banaka zemalja

regiona za uključivanje u Evropski sistem centralnih banaka (ESCB). Drugi važan događaj u

oblasti inostranih odnosa je i nastavak programa finansijskog obrazovanja i obeležavanje

Međunarodne nedelje novca.


|25

2. Spoljna ekonomska sredina

2.1. Evrozona i zapadni Balkan

Realna stopa privrednog rasta u evrozoni u 2015. godini je bila 1,6 odsto, u poređenju sa stopom

rasta od 0,9 odsto zabeležene u 2014. godini, što ukazuje na dalje poboljšanje ekonomske

aktivnosti u poređenju sa prethodnom godinom (tabela 1). Tokom 2015. godine, ekonomski rast u

evrozoni je podržan rastom domaće potražnje, što se može pripisati uglavnom pozitivnom uticaju

koji su imale mere programa kvantitativnog olakšanja od strane Evropske centralne banke

(ECB). Isto tako, niske cene primarnih proizvoda na međunarodnim tržištima, koje su vladale

tokom 2015. godine, su odražavale na povećanje raspoloživog prihoda potrošača i povećanje

profitabilnosti preduzeća, čime se podstiče postepeni rast investicija u evrozoni.

Tabela 1. Godišnji realni porast BDP-a u izabranim zemljama Evrozone

Izvor: Eurostat (2016)

Među zemljama evrozone, istaknut

ekonomski porast su imale Nemačka,

Francuska i Španija (tabela 1). U 2015.

godini, rastuće ekonomije kao što su

Kina, Rusija i Brazil, suočene su

sporijim ekonomskim rastom.

Smanjenjem potražnje iz ovih zemalja

dovelo je do slabljenja pozicije neto

izvoza evrozone. Međutim, rast

potražnje iz razvijenih zemalja kao i

slabljenje evra u odnosu na druge valute

je u određenoj meri nadoknadilo

negativan uticaj iz zemalja u razvoju. Za

2016. godinu, ECB je predvidela rast

BDP-a od 1,4 odsto, što je sporiji rast u odnosu na početna očekivanja, kao ishod slabljenja

globalnog ekonomskog rasta i jačanje evra u odnosu na druge valute.

Prema podacima Eurostata, prosečna godišnja stopa inflacije u evrozoni u 2015. godini bila je 0,0

odsto. Za 2016. godinu, ECB predviđa da će prosečna stopa inflacije u evrozoni biti 0,1 odsto

(slika 1).

ECB je nastavila da drži nepromenjenu stopu refinansiranja u 2015. godini. Međutim, lansiranje

širokog podsticajnog programa od marta 2015. godine, uticalo je na pad mesečnih i godišnjih

kamatnih stopa među-bankarskog kreditiranja Euribor. U 2015. godini, mesečne stope Euribor

pale su u proseku od -0,07 odsto od 0,12 odsto u 2014. godini. S druge strane, prosečne godišnje

Opis 2012 2013 2014 2015

Evrozona -0.9 -0.3 0.9 1.6

Nemačka 0.4 0.3 1.6 1.7

Francuska 0.2 0.7 0.2 1.2

Italija -2.8 -1.7 -0.3 0.8

Austrija 0.8 0.3 0.4 0.9

Španija -2.6 -1.7 1.4 3.2

Grčka -7.3 -3.2 0.7 -0.2

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

2012 2013 2014 2015 2016* p

Slika 1. Stopa inflacije u evrozoni, u procentima

* Parashikim i BQE-së

Izvor: Eurostat (2016)


26|

stope su smanjene u proseku od 0,17 procenata u 2015. godini, od proseka 0,48 odsto u 2014.

godini (slika 2).

Jačanje domaće potražnje u evrozoni

tokom 2015. godine pozitivno se odrazilo

na ekonomski razvoj zemalja Zapadnog

Balkana. Tokom ovog perioda,

ekonomska aktivnost u ovom regionu je

okarakterisana rastom, koja je

zasnovana na povećanju domaće

potražnje i jačanja inostrane potražnje.

U 2015. godini, realni rast BDP-a na

zapadnom Balkanu procenjuje se da je

oko 2,4 odsto, dok za 2016. godinu, MMF

predviđa ubrzanje prosečni rasta BDP-a

na 3,2 odsto.

Niske cene nafte, energije i hrane na međunarodnom tržištu uticale su i na nivo cena u zemljama

Zapadnog Balkana, gde prosečna stopa inflacije, procjenjuje se da je bila 0,9 odsto u 2015. Godini.

U regionu, Albanija je imala najvišu stopu inflacije od 2,2 odsto u 2015. godini, a samo Kosovo se

karakteriše deflacijom od 0,5 odsto. Za 2016. godinu, za zemlje Zapadnog Balkana, MMF je

predvideo rast prosečne stope inflacije od 1,7 odsto.

Tokom 2015. godine, program kvantitativnog olakšanja od strane ECB i olakšana monetarna

politika je odražena na slabljenje evra u odnosu na glavne valute. Prosečan devizni kurs evra u

odnosu na dolar u 2015. godini u odnosu na 2014. godinu je obezvređen za 16,6 odsto. U odnosu

na britansku funtu i švajcarski franak, evro je obezvređen za 9,3 odnosno 12,2 odsto. Što se tiče

valute zemalja u regionu, u 2015. godini, evro je vrednovan u odnosu na srpski dinar za 3 odsto u

proseku, dok je obezvređen u odnosu na hrvatsku kunu i albanski lek za 0,2 odsto.

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

Mar

Jun

Se

p

Dec

Mar

Jun

Se

p

Dec

Mar

Jun

Se

p

Dec

Mar

Jun

Se

p

Dec

Mar

Jun

Se

p

Dec

Mar

Jun

Se

p

Dec

Mar

Jun

Se

p

Dec

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

1m 12m Stopa refinansiranja ECB-a, (desna strana)

Slika 2. Stopa međubankarskog kreditiranja EURIBOR i stopa refinanciranja ECB-a

Izvor: Euribor (2016) i ECB (2016)


|27

3. Kosovska ekonomija

3.1. Realni sektor

Kosovsku ekonomija je 2015. godine

pratio ubrzani ritam porasta. Prema

procenama CBK-a, nominalna vrednost

BDP-a u 2015. godini iznosila je 5.73

milijardi evra, koja predstavlja realnu

stopu porasta od 3.5 odsto (1.2 odsto u

2014. godini) (slika 3). Ekonomski porast

je tokom ove godine bio rezultat porasta

domaće potražnje, odnosno privatne

potrošnje i investicija. Sa druge strane,

neto izvozi su povećali njihov negativan

uticaj u stopi ekonomskog porasta.

Prema pristupu proizvodnje, ekonomski

porast u 2015. godini je bio uglavnom

rezultat porasta dodatne vrednosti aktivnosti u sektoru građevinarstva, snabdevanja električnom

energijom i dodate vrednosti aktivnosti u sektoru hotela i restorana.

Prema preliminarnim statistikama objavljenim od strane Agencije za statistike Kosova (ASK), u

prvom tromesečju 2015. godine, BDP je obeležio godišnji porast od 1.7 odsto, u odnosu na porast

od 0.3 odsto, koliko je bila istom periodu prethodne godine. U drugom tromesečju 2015. godine je

ekonomija Kosova okarakterisana brzim godišnjim porastom od 4.7 odsto (godišnji pad od 1.7

odsto u istom periodu 2014. godine), dok je u trećem tromesečju 2015. godine realni porast BDP-a

bio 4.0 odsto (3.0 odsto u istom

tromesečju 2014. godine). Na osnovu

procena za porast privatne potrošnje kao

i jačanja pozicije investicija,

preliminarni podaci ASK-a za četvrto

tromesečje 2015. godine sugerišu da je

realno dostizanje BDP-a bilo 5.0 odsto.

Povećanje bankarskog kreditiranja kao i

povećanje priliva transfera iz

inostranstva u vidu doznaka i naknade

radnika su rezultirale porastom

privatne potrošnje tokom 2015. godine.

Isto tako, povećanje plata i penzija u

javnom sektoru aprila 2015. godine je

imalo pun efekat u 2015. godini, što je

rezultiralo porastom raspoloživog

dohotka u domaćoj ekonomiji. U istom

periodu, porast SDI-a i novih

investicionih kredita doprineo je jačanju

pozicije privatnih investicija.

3.2. Cene

Opšti nivo cena na Kosovu, izražen kroz

indeks potrošačkih cena (engl:

2.8

3.4

1.2

3.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0

2012 2013 2014 2015*

* Procena CBK-a

Izvor: KAS (2016)

Slika 3. Realna stopa rasta BDP-a

-1.5

-0.5

0.5

1.5

2.5

3.5

4.5

Jan

uar

Fe

brua

rM

art

Ap

ril

Maj

Jun

Jul

Av

gus

tS

ep

tem

bar

Ok

tob

arN

ove

mb

ar

De

cem

ba

rJa

nua

rF

ebr

uar

Mar

tA

pri

lM

ajJu

nJu

lA

vgu

st

Se

pte

mb

arO

kto

bar

No

vem

ba

rD

ece

mb

ar

Jan

uar

Fe

brua

rM

art

Ap

ril

Maj

Jun

Jul

Av

gus

tS

ep

tem

bar

Ok

tob

arN

ove

mb

ar

De

cem

ba

rJa

nua

rF

ebr

uar

Mar

tA

pri

lM

ajJu

nJu

lA

vgu

st

Se

pte

mb

arO

kto

bar

No

vem

ba

rD

ece

mb

ar

2012 2013 2014 2015

Izvor: ASK (2016)

Slika 4. Stopa inflacije, godišnja razlika u procentima

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

2012 2013 2014 2015

Alkoholna pića i duvan Elek. Energija, gas i ostala gorivaObuča Hrana i bezalkoholna pićaTransport Obrazovanje

Slika 5. Kretanje cene ključnih komponenti, godišnja procentualna razlika

Izvor: ASK (2016)


28|

Consumer Price Index: CPI), u 2015.

godini je karakterizovan deflacijom od

0,5 odsto, u poređenju sa inflacijom od

0,4 odsto u 2014. godini (slike 4).

Padu ukupnog nivoa cena je najviše

doprineo pad cena obrazovnih usluga za

22.6 odsto, usluga prevoza za 7.5 odsto,

usluga restorana i hotela za 2.1 odsto,

rekreacije i kulture za 0.6 odsto i

komunikacionih sredstva za 0.2 odsto.

Pad cena obrazovnih usluga se pripisuje

odluci vlade na popust plaćanja od 50

odsto za studente javnih univerziteta,

dok se pad cena usluga prevoza pripisuje

padu cene naftnih derivata. S druge

strane, cene alkoholnih pića i duvana su

porasle za 6.5 odsto, kao i cene

stanovanja, vode, struje, gasa i drugih

goriva povećane su za 1.6 odsto.

Povećane su takođe i cene hrane i

bezalkoholnih pića koje su bile za 0.4

odsto veća u odnosu na prethodnu

godinu. Ova kategorija proizvoda

predstavlja oko 40.9 odsto potrošačke

korpe Kosova (slika 5).

Kretanje cena na Kosovu je slična

kretanju cena na međunarodnim

tržištima kao posledica visoke zavisnosti

kosovske ekonomije od uvoza. Ovo se vidi

od sličnog ponašanja indeksa cena uvoza

i indeksa potrošačkih cena na Kosovu

(slika 6).

Cene uvoza u 2015. godini u odnosu na

prethodnu godinu su beležile pad u

proseku od 1.0 odsto. Cene mineralnih

proizvoda (uglavnom nafte i njenih

derivata), koje su glavna kategorija

indeksa uvoznih cena, zabeležili su

najveći pad (15.6 odsto), zatim cene

plastike (5.2 odsto), osnovnih metala (4.0 odsto) kao i prevoznih sredstava (1.7 odsto). S druge

strane, cene biljnih proizvoda i jestivog ulja su beležile najveći rast cena (25.6 odsto odnosno 8.2

odsto), iza koje sledi mašinska oprema (6.9 odsto) (slika 7).

Indeks cena proizvodnje u 2015. godini beležio je prosečni godišnji rast od 2.7 odsto. Rast cena

proizvodnje je više bila izražena u cenama proizvodnje hemijskih proizvoda, zatim cena

električne energije, gasa, pare i klimatizacije, cene proizvodnje drveta i proizvoda od drveta. S

druge strane, pad cena proizvoda je najviše bilo izraženo u proizvodnji metalnih proizvoda,

proizvodnji kože i kožnih proizvoda, pad cena proizvodnje papira i papirnih proizvoda (slika 8).

90

95

100

105

110

115

120

125

130

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

2012 2013 2014 2015

Cene potrošnje Cene proizvodnje Cene uvoza

Slika 6. Indeksi cena potrošnje, proizvodnje i uvoza

Izvor: ASK (2016)

-20-15-10-505

101520253035

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

2012 2013 2014 2015

Mineralni proizvodi Plastika Osnovni metali

Prevozna sredstva Biljni proizvodi Mašinska oprema

Žive životinje

Slika 7. Kretanje cena uvoza, godišnja razlika u procentima

Izvor: ASK (2016)

-20

-10

0

10

20

30

40

50

60

70

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

2012 2013 2014 2015

Hemijski proizvodi Električna energija Proizvodnja drva

Metalni proizvodi Kožni proizvodi Proizvodnja papira

Slika 8. Kretanje cena proizvoda, godišnja razlika u procentima

Izvor: ASK (2016)


|29

3.3. Registar preduzeća

Što se tiče registra preduzeća, zabeležen

je rast broja registrovanih preduzeća kao

i povećanje broja zatvorenih preduzeća.

Broj novih preduzeća registrovanih u

2015. godini bio je 9,833, što predstavlja

više od 429 preduzeća u odnosu na

prethodnu godinu, dok je zatvoreno

2,205 preduzeća ili 534 preduzeća više

nego u prethodnoj godini (slika 9).

I tokom 2015. godine najveći broj

registrovanih preduzeća je bio u sektoru

trgovine sa 2,903 novih preduzeća, posle

koje sledi sektor proizvodnje sa 1,047

preduzeća, ugostiteljstva sa 1,018

preduzeća i poljoprivrede sa 945

preduzeća (slika 10). U odnosu na isti

period prošle godine, poljoprivredni

sektor je zabeležio najveći rast

registrovanih preduzeća od 271

preduzeća više, posle koje sledi trgovina

gde je zabeležen rast registrovanih

preduzeća od 89 preduzeća, kao i sektor

proizvodnje gde je zabeležen rast

registrovanih preduzeća od 69 više u

odnosu na prethodnu godinu. S druge

strane, u građevinski sektor je

zabeleženo 50 manje registrovanih preduzeća u odnosu na prethodnu godinu, u sektoru

ugostiteljstva 16 preduzeća manje i u sektoru prevoza 10 preduzeća manje.

3.4. Fiskalni sektor

Tokom 2015. godine, fiskalni sektor je okarakterisan sa rastom prihoda i budžetskih rashoda u

odnosu na prethodnu godinu. Budžetski prihodi2 u 2015. godini dostigli su bruto vrednost od 1.49

milijardi evra. Ako se umanje 35.7 miliona evra povraćaja PDV-a i drugih poreza od Carine

Kosova i Poreske administracije Kosova, onda su budžetski prihodi zabeležili neto vrednost od

1.46 milijardi evra, što predstavlja godišnji rast od 9.3 odsto. Budžetski rashodi3 u 2015. godini

dostigli su vrednost od 1.55 milijardi evra, što predstavlja godišnji rast od 5.1 odsto. Shodno

tome, tokom ovog perioda, budžet Kosova beleži ukupni deficit od oko 112 miliona evra, u

poređenju sa deficitom od oko 143 miliona evra koliko je zabeleženo u 2014. godini. Ukupan

deficit prema fiskalnom pravilu, gde su odbijeni troškovi od ličnih prihoda prenesenih u iznosu od

29 miliona evra i troškovi KAP-a u iznosu od 6 miliona evra, bilo je oko 78 miliona evra ili -1.3

odsto BDP-a(-2.2 odsto BDP-a u 2014. godini).

2 U okviru budžetskih prihoda nisu obuhvaćeni prihodi od kredita, prihodi od privatizacije, prihodi namenjeni KAP-u, prihodi od opštih grantova

donatora, povraćaj kredita iz javnih preduzeća i prihodi od depozita u poverenju. 3 U okviru budžetskih rashoda nisu uključene isplate glavnice duga, isplate donatorskih garantova i isplate iz depozita u poverenju.

-1500

-1000

-500

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

2012 2013 2014 2015

Nova poslovanja Zatvorena poslovanja

Slika 9. Registracija poslovanja, ne-kumulativnih

Izvor: ASK (2016)

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

TM1 TM2 TM3 TM4 TM1 TM2 TM3 TM4 TM1 TM2 TM3 TM4 TM1 TM2 TM3 TM4

2012 2013 2014 2015

Poljoprivreda Proizvodnja Građevinarstvo Trgovina

Ugostiteljstvo Transport Nekretnine

Slika 10. Struktura novih preduzeća

Izvor: ASK (2016)


30|

3.4.1. Budžetski prihodi

Struktura budžetskih prihoda na Kosovu se dominiraju od poreskih prihoda, koji su tokom 2015.

godine imali udeo od oko 87.1 odsto ukupnih budžetskih prihoda, dok preostali deo od 12.9 odsto

su ne-poreski prihodi. Poreski prihodi su povećani za 9.2 odsto i dostigli vrednost od 1.27

milijardi evra. Što se tiče strukture poreskih prihoda primećen je rast prikupljenih prihoda od

internih poreza, ali iz prikupljenih prihoda od graničnih poreza. Prikupljeni prihodi od lokalnih

poreza dostigli su bruto iznos od 332.8 miliona evra. Ako se odbiju prinosi poreske administracije

od 28.8 miliona evra onda neto prihodi od lokalnih poreza su porasli za 11.5 odsto i dostigli su

neto iznos od 304.0 miliona evra. Prikupljeni prihodi od graničnih poreza su dostigli bruto

vrednost od 951.8 miliona evra. Ako se odbiju carinski prinosi od 6.9 miliona evra, onda

prikupljeni neto prihodi na granici su dostigla vrednost od 944.9 miliona evra ili 8.8 odsto više u

odnosu na 2014. godinu.

Isto tako, ne-poreski prihodi su povećani za 9.9 odsto i dostigli vrednost od 187.8 miliona evra. U

okviru ne-poreskih prihoda, glavne komponente su sopstveni prihodi opština i sopstveni prihodi

na centralnom nivou. Sopstveni prihodi na centralnom nivou su zabeležili rast od 35.2 odsto i

dostigli iznos od 49.3 miliona evra, dok su sopstveni prihodi opština, izuzimajući porez na

imovinu od 19.8 miliona evra, zabeležili pad od 5.8 odsto i dostigli vrednost od 38.1 miliona evra.

Realizacija budžetskih prihoda je beležilo poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu. Nivo

realizacije je bio 96 odsto plana za 2015. godinu, što je za 6.8 procentnih poena viši od stope

realizacije u 2014. godini.

3.4.2. Budžetski rashodi

Tekući rashodi, koji se uglavnom sastoje od plata i dnevnica, robe i usluga i subvencija i

transfera dostigli su iznos od 1.15 milijardi evra, što odgovara godišnjem rastu od 9.2 odsto. S

druge strane, kapitalne investicije, koje su u 2015. godini iznosile oko 26 odsto ukupnih rashoda,

beležile su vrednost od 403.9 miliona evra što predstavlja godišnji pad od 1.8 odsto.

U okviru tekućih rashoda, plate i dnevnice, subvencije i transferi su beležili porast u odnosu na

prethodnu godinu, dok su robe i usluge beležile pad. Vladini rashodi za plate i dnevnice su

povećani za 8.2 odsto i dostigli su iznos od 525.0 miliona evra. Subvencije i transferi su takođe

povećani za 15.8 odsto i dostigli vrednost od 418.1 miliona evra. S druge strane, vladini rashodi

za robe i usluge su beležili pad za 0.2 odsto i beležili su vrednost od 205.5 miliona evra.

Izvršenje planiranih budžetskih rashoda u 2015. godini bilo je oko 95 odsto od plana (91 odsto u

2014. godini). Plate i dnevnice, kao i subvencije i transferi beležili su veći nivo realizacije u

poređenju sa planom (98 odsto za svaku kategoriju), dok su kapitalni rashodi realizovani u

iznosu od 88 odsto od plana u poređenju sa stopom realizacije od 80 odsto u prethodnoj godini.

3.4.3. Javni dug

Javni dug na kraju 2015. godine je dostigao na 748.9 miliona evra, što je za 28.5 odsto više u

odnosu na prethodnu godinu, dok je kao procenat BDP -a dostigao na 12.98 odsto od 10.63 odsto

koliko je bilo prethodne godine. Uprkos povećanju, ovaj nivo duga drži Kosovo u poziciji zemlje sa

najnižim nivoom javnog duga u poređenju sa drugim zemljama u regionu. Prema procenama

MMF-a, prosečni javni dug u zemljama zapadnog Balkana, u 2015. godini dostigao je stopu od

60.5 odsto BDP-a. Unutrašnji dug vlade, koji je u najvećem delu dug u obliku hartija od vrednosti

prema bankama (67 odsto od ukupnog unutrašnjeg duga) i penzionim fondovima (25 odsto),

dostigao je vrednost od 377.8 miliona evra u 2015. godini, godišnji rast od 47.3 odsto. U istom

periodu, spoljni dug vlade beleži godišnji rast od 13.7 odsto, dostižući vrednost od 371.2 miliona


|31

evra. Dok je proteklih godina javni dug je bio dominiran od strane spoljnog duga, na kraju 2015.

godine unutrašnji dug je imao veći udeo, predstavljajući 50.4 odsto od ukupnog javnog duga.

3.4.4. Tržište vladinih hartija od vrednosti

Prema objavljenom kalendaru od strane Ministarstva finansija, tokom 2015. godine su održane

21 aukcija za emitovanje hartija od vrednosti, u nominalnom iznosu od 398.6 miliona evra.

Ukupan broj aukcija je bio isti kao i 2014. godine, dok je emitovana nominalna vrednost bila 0.4

odsto niža.

Tokom 2015. godine, Vlada Kosova je emitovala manji broj i manju vrednost trezorskih zapisa u

odnosu na prethodnu godinu. Do decembra 2015. godine, broj emitovanih trezorskih zapisa je 14

u odnosu na 17 do decembra 2014. godine. Pored smanjenja u broju, emitovanje trezorskih zapisa

je beležilo pad i na vrednosti u 278.6 miliona evra od 345.0 miliona evra koliko je bio u decembru

2014. godine. S druge strane, emitovanje obveznica je beležilo povećanje u broju i vrednosti

tokom 2015. godine u odnosu na prethodnu godinu. Do decembra 2015. godine, emitovane su

vladine obveznice u iznosu od 119.95 miliona evra u poređenju sa 4 u iznosu od 52.0 miliona evra

do decembra 2014. godine. Štaviše, tokom 2015. godine po prvi put su emitovane tri vladine

obveznice sa rokom dospeća od 3 i 5 godina.

Od osnivanja tržišta hartija od vrednosti u 2012. godini, licitirani iznos u većini slučajeva je

premašio zahtevani (najavljeni) iznos na aukcijama od strane Odeljenja trezora u okviru

Ministarstva finansija. U decembru 2015. godine, ponuđeni iznos je bio 1.55 puta veći od

zahtevanog (objavljenog) iznosa. U odnosu na prethodnu godinu, ovaj odnos je ostao na 1.36.

Porast odnosa između ponuđenog i objavljenog iznosa je bio kao rezultat većeg licitiranja od

strane učesnika u aukciji pored najnižeg najavljenog iznosa od strane vlade u toku 2015. godine.

Ovaj odnos odražava visok interes subjekata koji učestvuju, na domaćem tržištu u vreme kada

mogućnosti za ulaganje u hartijama od vrednosti od stranih vlada su manje atraktivne kao

rezultat niskih stopa koje preovlađuju u ovim tržištima.

Ukupna prosečna kamatna stopa na hartije od vrednosti tokom 2015. godine bila je veća (1.94

odsto) u odnosu na prethodnu godinu (1.57 odsto). Povećanju je doprinelo emitovanje obveznica

za 3 i 5 godine po prvi put, koje takođe nose veće kamatne stope u poređenju sa onima iz

trezorskih zapisa. Najveća kamatna stopa od 4.9 odsto je zabeležena u obveznicama sa rokom

dospeća od 5 godina, dok je najniža stopa od 0.6 odsto zabeležena na trezorskim zapisima sa

rokom dospeća od 91. dana. Važno je napomenuti da tokom 2015. godine, prosečna kamatna

stopa u trezorskim zapisima sa rokom dospeća do 182 dana je okarakterisana rastom, dok je

prosečna kamatna stopa u trezorskim zapisima sa rokom dospeća do 364 dana beležila blagi pad.

Dok je prosečna kamatna stopa u trezorskim zapisima sa rokom dospeća od 91 dana i onih sa

rokom dospeća od 2 godine nije promenjena u odnosu na prethodnu godinu.

3.5. Spoljni sektor

Spoljni sektor na Kosovu se okarakterisao pogoršanjem položaja tekućeg i kapitalnog računa u

2015. godini u odnosu na prethodnu godinu, dok u istom periodu položaj financijskih računa je

poboljšan. Tekući i kapitalni računi su u 2015. godini označili povećanje deficitu, kao posledica

deficita u računima robe i označenog pada u pozitivnom bilancu računa primarnih i sekundarnih

prihoda. U ovom periodu, pozitivni bilans usluga karakteriše se rastom.


32|

Deficit tekućeg i kapitalnog računa

označio je vrednost od 501.8 milion evra

u 2015. godini, godišnji rast od 20.7

odsto. Pogoršanje deficita tekućeg

računa se uveliko pripisuje povećanju

deficita robe od 2.5 odsto, kao i padu

označenom u pozitivnom bilansu računa

primarnih i sekundarnih prihoda od 31.5

odnosno 1.9 odsto. U 2015. godini, bilans

trgovinskog računa usluga

okarakterisan je godišnjim rastom od 5.5

odsto. (slika 11).

Deficit računa roba postigao je vrednost

od 2.3 milijardi evra u 2015. godini, što

predstavlja porast od 4.3 odsto u

poređenju sa istim periodom u

prethodnoj godini (slika 12).Ukupan

izvoz u 2015. godini postiže vrednost od

325.3 milion evra,što se poklapa sa

slabim godišnjim porastom od 0.2 odsto.

Rast izvoza tokom ove periode se

pripisuje rastu vrednosti izvoza plastike

i gume, kao i izvozima pića i duvana.

Ipak, u 2015. godini, sve velike

kategorije robe koje izvozi Kosovo

karakterizovane su padom. Kategorija

osnovnih metala, kao kategorija sa

najvećim učešćem robe koje izvozi Kosovo (49 odsto), označila je godišnji pad od 5.8 odsto u 2015.

godini. Isto tako godišnji pad od 6.9 odsto karakteriše kategoriju mineralnih proizvoda, koja ima

učešće od 13 odsto u celokupnom izvozu zemlje. Dok pad vrednosti izvoza osnovnih metala u

2015. godini se najviše pripisuje smanjenju cena metala na međunarodnom tržištu,pad izvoza

mineralnih proizvoda tokom ovog perioda pripisuje se padu izvoza električne energije.

Vrednost ukupnog uvoza na Kosovu, u 2015. godini, postigla je 2.6 milijardi evra, što predstavlja

godišnji rast od 3.8 odsto. U okviru ukupnog uvoza, rastom se karakteriše kategorija mašina i

električne opreme, kategorija osnovnih metala, kategorija pića i duvana, hemijskih proizvoda kao

i kategorija robe od plastike i gume. U 2015. godini, sa padom vrednosti izvoza karakterišu se

mineralni proizvodi. Uprkos značajnog povećanja u količini naftnih proizvoda u 2015. godini, šta

predstavlja glavnu pod-kategoriju u okviru mineralnih proizvoda, pad vrednosti uvoza u ovoj

kategoriji bila je kao posledica niskih cena nafte na međunarodnim tržištima.

U okviru strukture uvoza, učešće kapitalne robe u 2015. godini bila je 9 odsto, kategorija koja je

okarakterisan sa godišnjim porastom od 9.1 odsto. Vrednost uvoza intermedijarne robe porasla je

u 2015. godini za 2.5 odsto, dok vrednost robe široke potrošnje u tom periodu povećana je za 4.3

odsto. Intermedijarna roba nastavlja da ima najveće učešće unutar strukture celokupne uvožene

robe u zemlji (49 odsto),dok roba za širu potrošnju ima učešće od 36 odsto. Preostalo učešće od

oko 6 odsto pripada robi uvoza bez kategorizacije. Glavni trgovinski partneri Kosova u 2015.

godini nastavljaju biti države EU-a, i države zapadnog Balkana. Kao posledica brzog rasta

vrednosti uvoza u 2015. godini, stepen pokrića uvoza sa izvozima je smanjen na 12.3 odsto, od

12.8 odsto koliko je bilo u 2014. godini.

-2,500

-2,000

-1,500

-1,000

-500

0

500

1,000

Tekuči račun Robe Usluge Primarni prihodi Sekundarniprihodi

2012 2013 2014 2015

Slika 11. Bilans tekućeg računa, u milionima evra

Izvor: CBK (2016)

-3.0

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

2012 2013 2014 2015

Uvoz Trgovinski bilans Izvoz

Slika 12. Uvoz, izvoz i trgovinski bilans, nekumulativni, u miliardima evra

Izvor: KAS (2016)


|33

Trgovina uslugama se karakteriše rastom pozitivnog bilansa u 2015. godini. Bilans usluga

postigao je vrednost od 354.4 milion evra, godišnji rast od 5.5 odsto, kao rezultat brzog rasta

izvoza usluga u odnosu na uvozne usluge. Izvoz usluga označio je godišnji rast od 3.8 odsto, uz

postizanje vrednosti od 796.4 milion evra. U istom periodu, vrednost uvoza usluga označila je

rast od 2.5 odsto, i postigla vrednost od 442.0 miliona evra. U okviru izvoznih usluga, usluge

putovanja okarakterisane su godišnjim rastom od 12.0 odsto u 2015. godini, dok kategorija

kompjuterskih, informativnih i usluga telekomunikacije kao i kategorija usluga poslovanja

okarakterisana je padom od 24.4 odnosno 18.8 odsto. Što se tiče uvoza usluga, dve glavne

kategorije usluga, to jest usluge prevoza i putovanja označile su rast od 47.3 odsto odnosno 12.2

odsto.

Račun primarnih prihoda u 2015. godini, imao je pozitivan bilans od 78.0 milion evra, koji je za

31.5 odsto niži u odnosu na bilans prethodne godine. Niži bilans primarnih prihoda se pripisuje

višem nivou uplaćivanja koje su vršila strana preduzeća na Kosovu kod investitora, uglavnom u

obliku dividende. Ostvareni prihodi od strane stranih investitora,u 2015. godini dostigli su do

119.2 miliona evra od 74.4 milion evra koliko ih je bilo prethodne godine. Najveća kategorija

unutar prihoda računa primarnih prihoda ostaju prihodi od nadoknade zaposlenih. Prihodi od

nadoknade zaposlenih, čija se struktura dominira od prihoda sezonskih radnika van zemlje,

dostižu vrednost od 210.3 milion evra u 2015. godini, godišnji porast od 1.8 odsto.

U 2015. godini, račun sekundarnih

prihoda označio je vrednost od 1.1

milijardi evra, što predstavlja pad od 1.9

odsto. Najniži bilans sekundarnih

prihoda pripisuje se niskom nivou

donacija i različitih grantova, kao i

smanjenje troškova raznih

međunarodnih institucija koje deluju na

Kosovu. Sa druge strane, doznake

primljene na Kosovu, koje istovremeno

predstavljaju i najveću kategoriju unutar

računa sekundarnih prihoda, dostigle su

vrednost od 752.4 miliona evra, što

predstavlja jedan godišnji rast od 8.5

odsto (slika 13). Doznake koje se primaju

na Kosovu dolaze najviše iz Nemačke i

Švajcarske, zemlje ove od kojih se šalje

37 odsto, to jest 22 odsto ukupnih

doznaka primljenih na Kosovu. Jedan

značajan deo doznaka u 2015. godini

primljeno je od strane S.A.D.-a, odnosno

8 odsto ukupnih doznaka primljenih na

Kosovu.

Druga bitna komponenta unutar platnog

bilansa je i kategorija stranih direktnih

investicija (SDI). Bilans SDI-a je u 2015.

godini bio 287.3 milion evra, što predstavlja visoki porast u odnosu na vrednost od 123.8 milion

evra u prethodnoj godini. Strane direktne investicije (SDI) primljene na Kosovu tokom 2015.

godine dostigle su vrednost od 324.4 miliona evra (151.2 milion evra u 2014. godini). Unutar

strukture SDI-a, sa povećanjem vrednosti okarakterisale su se obe forme SDI-a, obuhvatajući

kapital i fond investicija u deonicama, kao i investicije u instrumentima duga. Kapital i fond za

3.6%

2.5%

11.7%

8.5%

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%

14.0%

2012 2013 2014 2015

0.0

100.0

200.0

300.0

400.0

500.0

600.0

700.0

800.0

Doznake u milionima evra (desna strana)

Godišnja razlika, u procent ima

Slika 13. Primanje doznaka

Izvor: CBK (2016)

-30

20

70

120

170

220

270

320

370

2012 2013 2014 2015

Kapital i fond investicija u akcije Instrumenti dugova

Izvor: CBK (2016)

Slika 14. Struktura Stranih direktnih investicija prema komponentama , u milionima evra


34|

investicije u deonicama, koji sačinjava oko 71.0 odsto ukupnih SDI-a, označio je vrednost od 243.7

milion evra ili 109.1 odsto više nego u prethodnoj godini. Veću stopu porasta (133.2 odsto)

označili su i SDI-i u obliku instrumenata duga koji su dostigli vrednost od 80.7 miliona evra u

2015. (slika 14).

SDI na Kosovu su koncentrisani u sektorima kao što su nekretnine (58 odsto ukupnih SDI-a),

financijske usluge (20 odsto), građevinarstvo (14 odsto), i industrija (7 odsto) itd. U 2015. godini,

skoro su se svi sektori okarakterisali rastom što se tiče primanja SDI-a. Vrednost investicija u

nekretnine bila je viša za 47.5 milion evra u odnosu na 2014. godinu, investicije u financijskom

sektoru bile su više za 22.4 miliona evra. Takođe i investicije u građevinarstvu i industriji koje su

u 2014. godini označile povlačenje kapitala (kupovina nekoliko stranih kompanija od strane

domaćih vlasnika), u 2015. godini označile su značajni rast. Što se tiče porekla SDI-a, Švajcarska

predstavlja mesto odakle najviše dolaze SDI-i u 2015. godini (72.9 milion evra), koju prati Turska

sa 57.8 milion evra, Nemačka sa 45.3 milion evra, Albanija sa 40.7 milion evra, Austrija sa 33.5

milion evra, itd.

3.6. Financijski Sektor

3.6.1 Opšte karakteristike

U 2015. godini, ukupna vrednost

financijskih sredstava Kosova dostigla je

vrednost od 4.91 milijardi evra,

označavajući godišnji rast od 8.1 odsto

(7.3 odsto u 2014. godine). Bankarski

sektor i penzijski sektor nastavljaju

imati glavni doprinos u proširenju

aktivnosti financijskog sistema u zemlji.

Sektor osiguranja, nezavisno proširenju

aktivnosti, imao je mali doprinos u

povećanju ukupnih sredstava

financijskog sistema. Dok, sredstva

mikro financijskog sektora i financijskih

pomagača imali su skoro neutralan doprinos u povećanju ukupnih sredstava financijskog

sektora.

Struktura sredstava financijskog sistema u 2015. godini nastavila je biti dominirana od strane

sredstava bankarskog sektora, praćena od strane penzijskog fonda (slika 15). Što se tiče broja

institucija, tokom 2015. godine, financijskom tržištu u zemlji je dodata još jedna kompanija za

osiguranje sa domaćim kapitalom (kojoj je data licenca). Takođe, tokom 2015. godine broj

financijskih pomagača povećan je na 44 (42 u 2014. godini) (tabela 2).

70.1%

3.1%

2.5%0.2%

24.1%

2014

BankeOsiguranjaMikro-finansijskeFinansijski pomoćniciPenzioni

69.0%

3.1%2.4%

0.2%

25.2%

2015

BankeOsiguranjaMikro-finansijskeFinansijski pomoćniciPenzioni

Slika15. Struktura sredstava finansijskog sistema

Izvor: CBK (2016)


|35

Tabela 2. Broj financijskih institucija4

Izvor: CBK (2016)

Vrednost neto stranih sredstva (NSS)

financijskog sistema na Kosovu za 2015.

godinu dostiglo je vrednost od 1.39

milijardi evra (1.37 milijardi evra za

2014. godinu), koja se poklapa sa

godišnjim rastom od 1.3 odsto. Ova stopa

rasta odražava se vidljivim

usporavanjem povećanja NSS-a, u

odnosu na 2014. godinu, godišnja stopa

rasta bila je 32.3 odsto (slika 16).5 Ovo

usporavanje stope rasta pripisuje se

padu investicija u spoljnim tržištima od

strane bankarskog sektora. Najveće učešće u ukupnim NSS-ima nastavlja imati penzijski fond

(oko 78 odsto NSS-a), dok se preostali deo se u najvećoj meri sastoji od NSS-a bankarskog

sistema.

Potražnja prema spoljnjem sektoru u 2015. godini dostigla je vrednost od 1.65 milijardi evra (1.61

milijardi evra za 2014. godinu),označavajući tako godišnji rast od 2.6 odsto, što predstavlja

naglašeno usporavanje stope porasta u odnosu na godišnji rast od 26.8 odsto6 u 2014. godini. U

istom periodu, obaveze prema spoljnjem sektoru postigle su vrednost od 267.0 milion evra, uz

označavanje godišnjeg rasta od 9.7 odsto (2.4 odsto za 2014. godinu). Najveći rast obaveza prema

spoljnom sektoru je rezultat ubrzanog rasta depozita nerezidenata u domaćim bankama, koja

beleži godišnji rast od 28,0 odsto u 2015. godini (0,2 odsto u 2014. godini).

Izloženost finansijskog sektora prema spoljnom sektoru nastavlja da ostaje naglašeniji u okviru

sredstava, pored manje izloženosti u okviru obaveza. Preciznije, spoljna sredstva su prema

ukupnim sredstvima finansijskog sistema u 2015. godini imale učešće od 33.8 odsto dok su

spoljne obaveze prema ukupnim obavezama finansijskog sistema imale učešće od 5.5 odsto. Što

se bankarskog sistema tiče, spoljna sredstva predstavljaju 16.7 odsto ukupnih sredstava, dok

obaveze prema spoljnjem sektoru predstavljaju samo 6.0 odsto ukupnih obaveza.

3.6.2 Bankarski sektor

Struktura bankarskog sektora na Kosovu u 2015. godini bila slična prethodnim periodima.

Prema vlasništvu, struktura bankarskog sektora nastavlja biti dominirana od strane banaka sa

stranim kapitalom, čija sredstva čine 90.1 odsto ukupnih sredstava u bankarskom sektoru, dok

preostali deo upravlja se od strane banaka sa domaćim kapitalom.

4 Broj finansijskih institucija predstavlja broj institucija koja su licencirana da posluju na tržištu Kosova.

5 U ovom kontekstu, finansijski sektor ne obuhvata Centralnu Banku

6 U okviru potraživanja finansijskog sektora Kosova prema spoljnom sektoru nije obuhvaćena kategorija “gotovina”. To je zato što se evro u

monetarnim i finansijskim statistikama smatra kao spoljno sredstvo (potraživanje prema ne-rezidentima ), ali su ova sredstva na Kosovu.

Opis 2012 2013 2014 2015

Komercijalne banke 9 9 10 10

Osiguravajuća društva 13 13 14 15

Penzioni fondovi 2 2 2 2

Finansijski pomoćnici 38 39 42 44

Mikro-finansijske institucije 17 17 18 18

-100

50

200

350

500

650

800

950

1,100

Mar

Jun

Se

pt

Dece

Mar

Jun

Se

pt

Dece

Mar

Jun

Se

pt

Dece

Mar

Jun

Se

pt

Dece

2012 2013 2014 2015

NSA komercijalnih banaka NSA drugih finansijskih institucija

Slika 16. Neto strana aktiva (NSA) prema institucijama, u milionima evra

Izvor: CBK (2016)


36|

Stopa koncentracije tržišta u

bankarskom sektoru je nastavila

trendom opadanja sredstava i

kredita, i takođe u depozitima u

odnosu na prethodnu godinu gde je

stopa koncentrisanja na tržište u

depozitima imala porast. Pad

koncentracije u sredstvima bio je

rezultat brzog rasta sredstava

malih banaka u odnosu na sporiji

rast sredstava tri većih banaka

(slika 17). Dok, opadanje stepena

koncentracije je u depozitima

došao kao posledica opadanja

depozita u dve najveće banke, u

odnosu na viši porast depozita u drugim bankama.

Aktivnosti bankarskog sektora

Sredstva

Bankarski sistem u 2015. godini

proširio je vrednost sredstava na 3.39

milijardi evra, što se poklapa sa

godišnjim rastom od 6.3 odsto (4.1

odsto u 2014. godini) (slika 18).

Najveći doprinos u porastu sredstava

bankarskog sistema je imalo proširenje

kreditnog portfolija koji nastavlja da

bude dominantna kategorija u

strukturi sredstava bankarskog

sektora. Ubrzavanje rasta aktivnosti

bankarskog sektora odražava i održivi

tok depozita, koji su takođe označili

ubrzanje ritma rasta.

U okviru sredstava bankarskog sektora,

najznačajniji godišnji rast od 23.4 odsto

označila je kategorija hartija od

vrednosti (8.3 odsto u 2014. godini)

(slika 19). Shodno tome, učešće

kategorije hartija od vrednosti u

ukupnim sredstvima dostiglo je 14.0

odsto, od 12.0 odsto koliko je bilo u

2014. godini. Proširenje portfolija

hartija od vrednosti tokom 2015. godine

pripisuje se uglavnom porastu

investicije u hartijama od vrednosti

stranih vlada, u odnosu na prethodnu

godinu gde su glavni doprinos u rastu imale investicije u hartije od vrednosti Vlade Kosova. U

2015. godini,investicije u hartijama od vrednosti stranih vlada okarakterisale su se rastom od

1700

1750

1800

1850

1900

1950

2000

2050

2012 2013 2014 2015

Aktiva (HHI) Krediti (HHI) Depoziti (HHI)

Slika 17. Stopa koncentracije na bankarskom sektoru

Izvor: CBK (2016)

6.8%

8.1%

4.1%

6.3%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

4,000

2012 2013 2014 2015Gotovina i bilan s sa CBK Bilans sa ko mercijalnim bankama

Hartija od vrednosti Bruto kredit i

Fiksn a aktiva Ostala aktivaGodišnja razlika ukupno akt iva (desni st rana)

Slika 18. Struktura aktiva bankarskog sektora

Izvor: CBK (2016)

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

2012 2013 2014 2015

Bruto kredita Hartija od vrednosti

Bilans sa komercijalnim bankama Gotovina i bilans sa CBK

Slika 19. Aktiva bankarskog sistema, godišnja razlika

Izvor: CBK(2016)


|37

29.4 odsto u odnosu na pad od 25.0 odsto označene u 2014. godini. Dok, investicije u hartijama od

vrednosti Vlade Kosova u 2015. godini označile su godišnji rast od 17.4 odsto, što predstavlja

sporiji rast, u poređenju sa godišnjim rastom od 92.6 odsto zabeleženog u prethodnoj godini. Ovo

se takođe odrazilo na pad učešća hartija od vrednosti Vlade Kosova na 47.8 odsto, pored

proširenja hartija od vrednosti stranih vlada na 52.2 odsto ukupnog portfolija hartija od

vrednosti u sektoru bankarstva u 2015. godini (slika 20). Ova dešavanja mogu biti kao posledica

niže ponude Vlade Kosova za izdavanje

hartija od vrednosti u odnosu na

prethodnu godinu.

Gotovina i bilans u CBK.-u takođe su

označili značajan rast tokom 2015.

godine. u 2015. godini, gotovina se

okarakterisala godišnjim rastom od 9.9

odsto u odnosu na pad od 3.5 odsto u

2014. Godini. Rast ove kategorije

odražava porast depozita u bankarski

sektor i takođe niske kamatne stope, pa

čak i negativne, u međunarodnim

tržištima koje su ograničile mogućnosti

komercijalnim bankama za investicije u

ovim tržištima. Ovi razvoji su uticali i na smanjenju bilansa sa komercijalnim bankama, koje

obuhvataju depozite i kreditne linije u bankama van zemlje. Ova kategorija registrovala je

godišnji pad od 19.1 odsto u 2015. godini, šta je izazvalo smanjenje učešća ove kategorije na 9.3

odsto ukupnih sredstava u 2015. godini(tabela 3).

Tabela 3. Struktura sredstava bankarskog sektora

Izvor: CBK (2016)

Krediti

Krediti bankarskog sektora nastavili su

da se okarakterišu ubrzanim rastom od

prethodne godine. U 2015. godini,

ukupna vrednost kredita dostigla je 2.02

milijardi evra, što predstavlja godišnji

rast od 7.3 odsto (4.2 odsto u 2014.

godini) (slika 21). Porast kreditiranja

tokom 2015. godine se pripisuje

olakšicama uslova kreditiranja od

strane banaka, ostvarenim putem

Miliona evra Učešće (%) Miliona evra Učešće (%) Miliona evra Učešće (%) Miliona evra Učešće (%)

Gotovina i bilans sa CBK 425.7 15.0% 463.3 15.1% 447.1 14.0% 491.2 14.5%

Bilans sa komercijalnim bankama 287.9 10.2% 339.9 11.1% 390.7 12.3% 316.0 9.3%

Hartije od vrednosti 256.6 9.1% 354.5 11.6% 383.8 12.0% 473.5 14.0%

Bruto krediti 1,763.4 62.3% 1,805.8 59.0% 1,882.4 59.1% 2,019.4 59.6%

Fiksna aktiva 57.7 2.0% 55.5 1.8% 53.7 1.7% 57.3 1.7%

Druga aktiva 38.1 1.3% 40.3 1.3% 27.9 0.9% 29.8 0.9%

Ukupno 2,829.3 100% 3,059.3 100% 3,185.6 100% 3,387.3 100%

Opis2012 2013 2014 2015

23.3% 28.2%

50.2% 47.8%

76.7% 71.8%

49.7%52.2%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2012 2013 2014 2015

Vlada Kosova Strane vlade Druge finansijske i nef inansijske korporacije

Slika 20. Struktura hartija od vrednosti, u procentima

Izvor: CBK (2016)

0%

2%

3%

5%

6%

8%

9%

11%

12%

2012 2013 2014 2015

Stopa rasta ukupno kredita Stopa rasta kredita za preduzeća

Stopa rasta kredita za domaćinstva

Slika 21. Krediti prema sektorima, godišnja razlika

Izvor: CBK (2016)


38|

smanjenja kamatne stope, proširenju iznosa kredita kao i roka dospeća u pruženim kreditima,

kao i porasta potražnje za kredit od strane preduzeća i domaćinstva. Porast zahteva za kredit,

koji su u značajnoj meri podstaknuti padom kamatnih stopa u kreditima tokom ove godine.

Unutar ukupnih kredita, krediti za domaćinstva u 2015. godini zabeležila porast od 9.7 odsto

(10.2 odsto u 2014. godini). Porast kreditiranja domaćinstva pripisuje se porastu od 27.7 odsto

novih hipotekarnih kredita i porastu od 55.8 odsto novih kredita sa povoljnim uslovima, u odnosu

na pad od 2.8 odsto novih potrošačkih kredita.

Glavni doprinos u ubrzanom porastu ukupnih kredita sektora dali su krediti za preduzeća, koji

snose glavni teret unutar ukupnih kredita (65.9 odsto ukupnih kredita). Ovi krediti označili su

godišnji porast od 6.1 odsto u 2015. godini (3.2 odsto u 2014. godini) (slika 21).

Struktura kreditiranja preduzeća prema

ekonomskoj delatnosti nastavlja da se

vodi od namenjenih kredita u sektoru

trgovine (sa učešćem od 51.2 odsto),

praćena od onih za sektor proizvodnje

(12.3 odsto) i sektora građevine (7.5

odsto). Sektor poljoprivrede nastavlja da

ima niže učešće u bankarskom

financiranju od 4.5 odsto, ali tokom ovog

perioda okarakterisan je ubrzanim

rastom (slika 22).

Što se tiče zadnjih trendova kreditiranja

u ekonomskom sektoru, do 2015. godine

kreditiranje svih sektora označilo je

rast,uz izuzetak sektora građevine koji

nastavlja da se okarakteriše trendom

pada od 2013. godine. Vredi se

naglasiti da sektori koji uglavnom

imaju niže učešće u bankarskom

kreditiranju, kao što je sektor

poljoprivrede i financijskih usluga,

tokom 2015. godine označili su

značajan rast, što predstavlja bitan

razvoj za podršku ekonomskog razvoja

zemlje.

Najizraženiji godišnji rast od 55.1 odsto

u okviru kredita preduzeća označilo je

kreditiranje za sektor financijskih usluga koji predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na pad

od 11.9 odsto označenom u 2014. godini. Ovaj oporavak, do neke mere, može da se pripisuje

povećanju registracije novih preduzeća sa aktivnostima finansiranja i osiguranja, gde 2015.

godina odražava najveći broj registracija u ovom sektoru u odnosu na sve prethodne periode.

Naime, do 2015. godine, broj novih preduzeća registrovanih tokom 2015. godine bio je 95

preduzeća, što predstavlja dva puta više novih registrovanih preduzeća u ovom sektoru u toku

prethodne godine (43 do 2014. godine).

Trgovina, 51.2%

Proizvodnja, 12.3%

Građevinarstvo, 7.5%

Finansijske usluge, 7.1%

Poljoprivreda, 4.5%

Ostalo, 17.5%

Slika 22. Krediti prema ekonomskim sektorima u procentima (decembar 2015)

Izvor: CBK (2016)

-11%

-7%

-3%

1%

5%

9%

13%

17%

21%

25%

2012 2013 2014 2015

Proizvodnja Poljoprivreda Trgovina Građevinarstvo

Izvor: CBK (2016)

Slika 23. Krediti prema ekomoskoj delatnosti, godišnja razlika


|39

Drugu najvišu stopu porasta od 20.3 odsto registrovao je sektor poljoprivrede što predstavlja

značajno poboljšanje sa porastom od 8.7 odsto označenoj u 2014. godini (slika 23). Poboljšanje

može biti uticano od udvostručenja budžeta vlade za 2015. godinu za program subvencija i

grantova u ovom sektoru,što se odrazilo i u porastu broja novih poslovanja registrovanih u ovom

sektoru. Do 2015. godine, izveštavano je oko 40 odsto više novih poslovanja u sektoru

poljoprivrede u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, i kamatna stopa novih

kredita prema sektoru poljoprivrede u 2015. godini označila je značajno smanjenje od 4.3

procentnih poena u odnosu na druge sektore. Kao posledica značajnog smanjenja u 2015. godini,

kamatna stopa u kreditima za poljoprivredna preduzeća bila je najniža od svih ostalih sektora u

odnosu na prethodne godine gde kamatna stopa za poljoprivredna preduzeća je bila viša.

Kreditiranje sektora trgovine u 2015. godini označio je porast od 1.3 odsto što predstavlja

usporenje u poređenju sa porastom od 5.3 odsto označenom u 2014. godini (slika 23). Sporiji

ritam rasta, između ostalog, odražava sličan tok trgovinskih aktivnosti Kosova sa drugim

zemljama, gde se primećuje slabiji

učinak kako u izvozu tako i u uvozu.

Porast primljenih kredita označio je i

sektor proizvodnje, koji iako sa sporijim

ritmom porasta u odnosu na prethodnu

godinu, bio među sektorima sa najvišim

rastom kreditiranja tokom 2015. godine.

Godišnja stopa kredita za ovaj sektor u

2015. godini bila je 7.3 odsto (16.2 odsto

u 2014. godini) (slika 23).

Sa druge strane, i uprkos padu

kamatnih stopa i olakšica opštih

standarda kredita od strane banaka,

kreditiranje sektora građevine nastavlja

da pada. U 2015. godini, krediti za sektor građevine registrovali su godišnji pad od 7.0 odsto (pad

od 9.9 odsto u 2014. godini).

Prema roku dospeća, struktura ukupnih kredita nastavlja se dominirati od strane srednjoročnih

kredita, to jest kredita sa rokom dospeća ’preko 2 do 5 godina’ (slika 24). Ipak, u odnosu na

prethodne periode, primećuje se

tendencija prelaska ka dugoročnom

kreditiranju. U 2015. godini, kratkoročni

krediti ’do 1 godinu’ označili su delimični

pad u strukturi, dok kategorija

dugoročnih kredita ’do 5 godina’

nastavlja da raste brzim ritmom.

Obaveze

Struktura obaveza u bankarskom

sistemu dominira se depozitima, koji

čine 79.8 odsto ukupnih obaveza, uz

predstavljanje tako ključnog izvora

financiranja aktivnosti bankarskog

sektora. Visoka podrška depozita

prikupljena tokom godinu dana,i pogotovo depozita domaćinstva koje se smatraju održivim

izvorom financiranja, izbegava izlaganje sektora prema kretanjima u spoljnim financijskim

tržištima.

21.1% 25.0% 23.5% 18.2%

7.4%7.7% 7.3%

9.6%

41.6%38.9% 39.6%

38.1%

26.6% 25.4% 26.4% 30.5%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2012 2013 2014 2015

Do 1 godine Od 1 do 2 godine Od 2 do 5 godine

Od 5 do 10 godina Preko 10 godina

Slika 24. Struktura kredita prema roku dospeća, u procentima

Izvor: CBK (2016)

8.3% 7.5%

3.6%

6.5%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

2,000

2,100

2,200

2,300

2,400

2,500

2,600

2,700

2,800

2012 2013 2014 2015

U m

ilio

nim

a ev

ra

Depoziti Godišnja razlika (desna strana)

Slika 25. Vrednost depozita u bankarskom sektoru, godišnja razlika

Izvor: CBK (2016)


40|

Kategorija bankarskog bilansa sa drugim bankama u 2015. godini postigla je vrednost od 43.4

milion evra što predstavlja godišnji rast od 37.2 odsto. Kategorija drugih zajmova (obuhvatajući i

certifikate depozita) zabeležila je rast od 24.7 odsto u 2015. godini i postigla vrednost od 17.6

milion evra (tabela 4).

Značajnim porastom su karakterizovana i sopstvena sredstva bankarskog sektora, koja su druga

kategorija sa učešćem sa 11.6 odsto u ukupnim obavezama sektora. U 2015. godini, sopstvena

sredstva označile su godišnji porast od 21.9 odsto (16.3 odsto u 2014. godini). Porast sopstvenih

sredstava je uglavnom bio rezultat velikog profita stečenog od strane bankarskog sektora tokom

2015. godine.

Tabela 4. Struktura obaveza bankarskog sistema

Izvor: CKB (2016)

Depoziti

Vrednost ukupnih depozita u

bankarskom sektoru Kosova dostiže

2.70 milijardi evra u 2015. godini, što

predstavlja porast od 6.5 odsto (3.6

odsto u 2014. godini) (slika 25). Ova

stopa porasta predstavlja obnovu toka

depozita u odnosu na prethodne godine,

gde ritam rasta depozita je bio usporen.

Povećanju depozita, među ostalom,

moglo je doprineti i prestanak trenda

pada kamatnih stopa u depozite od

drugog tromesečja 2015. godine.

Struktura ukupnih depozita sektora

dominira se depozitima domaćinstva,

koje čine 72.7 odsto ukupnih depozita.

Depoziti preduzeća sa učešćem od 21.6

odsto su druga kategorija po težini u

strukturi. Dok, ostali deo od 5.7 odsto

sastoji se od drugih depozita

(nerezidentni depoziti, nevladine

organizacije, centralna i lokalna vlast)

(slika 26).

Što se tiče toka depozita, ritam rasta

ukupnih depozita se najviše diktira od

strane depozita domaćinstava kao dominantna kategorija. U 2015. godini,depoziti domaćinstava

registrovali su godišnju stopu rasta od 6.3 odsto (4.1 odsto u 2014. godina).

Milioni evra Učešće (%) Milioni evra Učešće (%) Milioni evra Učešće (%) Milioni evra Učešće (%)

Bilans od drugih banaka 6.0 0.2% 16.5 0.5% 31.6 1.0% 43.4 1.3%

Depoziti 2,279.0 80.6% 2,449.0 80.1% 2,537.5 79.7% 2,701.4 79.8%

Drugi zajmovi 18.9 0.7% 13.4 0.4% 14.1 0.4% 17.6 0.5%

Ostale obaveze 223.6 7.9% 246.2 8.0% 232.1 7.3% 194.3 5.7%

Subordinirani dug 31.0 1.1% 56.3 1.8% 47.3 1.5% 36.8 1.1%

Sopstvena sredstva 270.8 9.6% 277.8 9.1% 323.0 10.1% 394.0 11.6%

Ukupno obaveza 2,829.3 100% 3,059.3 100% 3,185.6 100% 3,387.3 100%

Opis2012 2013 2014 2015

5.1% 3.5% 4.0% 2.6%

14.7% 16.2% 15.6% 17.8%

72.0% 72.5% 72.8% 72.7%

4.9% 4.8% 5.1% 5.7%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2012 2013 2014 2015

DFK KTP NFK Domaćinstva Ostalo

Slika 26. Struktura depozita, u procentima

Izvor: CBK (2016)

33.0% 36.8%47.2%

54.7%

51.4% 46.7%31.7%

24.7%

15.6% 16.5% 21.1% 20.6%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2012 2013 2014 2015

Prenosivi depoziti Oročeni depoziti Štedni depozit i

Slika27. Struktura depozita prema roku dospeća

Izvor: CBK (2016)


|41

Porast je zabeležen i u depozitima

preduzeća koji su u 2015. godini bili za

4.2 odsto u odnosu na 2014. godinu

(godišnji rast od 0.7 odsto u 2014.

godini). Drugi depoziti (nerezidentni

depoziti, nevladine organizacije,

centralne i lokalne vlasti, itd.) takođe su

se okarakterisale sa ubrzanim rastom,

uz označavanje godišnje stope rasta od

19.0 odsto u 2015. godini (9.4 odsto u

2014. godini), kao posledica značajnih

depozita nerezidenata u bankama koje

posluju na Kosovu.

Struktura depozita prema roku dospeća

pretrpela je značajne promene u prethodnim godinama. Oročeni depoziti nastavljaju da sužavaju

učešće u strukturi sa značajnim ritmom od 2013. godine, što može biti kao rezultat pada

kamatnih stopa tokom tog perioda. U 2015. godini, oročeni depoziti suzili su učešće na 24.7 odsto

ukupnih depozita (od 31.7 odsto u 2014. godini), dok prenosivi depoziti proširili su svoje učešće na

54.7 odsto (47.2 odsto u 2014. godini). Preostala kategorija, ona depozita štednje, u 2015. godini

smanjila je učešće na 20.6 odsto ukupnih depozita (od 21.1 odsto na kraju 2014. godine) (slika

27).

Iako ukupni oročeni depoziti su

okarakterisani padom, unutar njihove

strukture primećuje se jedan značajan

prelaz prema dužim rokovima dospeća.

Depoziti sa dužim dospećem ’preko 2

godine’ i one srednjoročni ’preko 1 do 2

godine’ povećali su učešće u strukturi,

dok kratkoročni depoziti ’do 1 godine’

smanjili su učešće u strukturi ukupnih

oročenih depozita (slika 28). Ova

kretanja su u saglasnosti sa kretanjem

kamatnih stopa, koje ostaju viša u

depozitima sa dužim dospećem.

Kamatne stope

Kamatne stope u kreditu tokom 2015.

godine označile su značajan pad. U 2015.

godini, prosečna kamatna stopa u

kreditu smanjila se na 7.7 odsto od 9.3

odsto kolika je bila u 2014. godini. Sa

druge strane, depoziti su označili blagi

porast, u odnosu na 2014. godinu gde su

označili značajan pad. U 2015. godini,

prosečna kamatna stopa u depozite

dostigla je 1.2 odsto od 1.1. odsto koliko

je bila u 2014. godini. Razlika između kamatne stope u kreditu i kamatne stope u depozitu u

2015. godini smanjila se za 6.5 odsto od 8.2 odsto kolika je bila u 2014. godini. (slika 29).

1.9%1.2% 1.2%

2.6%

1.3%

5.7%

7.7%8.5%

6.8%

8.4%

0%

2%

4%

5%

7%

9%

11%

Bosna iHercegovina

Kosovo Crna Gora Makedonija Albanija

Kamatna stopa na depozite Kamatna stopa na kredite

Slika 30. Kamatne stope na Kosovu i u zemljama regijona

Izvor: MMB, Centralne banke dotičnih zemalja (2016)

56.5%62.1%

50.5%

26.0%

25.1% 18.8%

22.7%

35.3%

18.3% 19.1%26.8%

38.7%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2012 2013 2014 2015

Do 1 godine Od 1 do 2 godine Preko 2 godine

Slika 28. Oročeni depoziti

Izvori: CBK (2016)

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r2011 2012 2013 2014 2015

Kamatne stope u kredite Kamatne stope u depozite (desni strana)

Razlika krediti-depoziti

Slika 29. Prosečna kamatna stopa na kredite i depozite

Izvor: CBK (2016)


42|

Slika 30A pokazuje da su kamatne stope na Kosovu, kako za kredite tako i za

depozite,konvergirale u stopama koja se primenjuju od strane ostalih zemalja regiona.7U 2015.

godini, kamatna stopa za kredit je na Kosovu bila manja nego u Albaniji i Crnoj Gori, dok je bila

veća od Bosne i Hercegovine i Makedonije. Što se tiče depozita, Kosovo i Crna Gora su imale

najniže kamatne stope među zemljama regiona.

Kamatna stopa u kreditu

Tokom 2015. godine, kamatna stopa u

kreditu označila je pad kako u kreditu

preduzeća tako i u kreditima

domaćinstva. Ipak, od drugog tromesečja

2015. godine, pad je bio više naglašen u

kreditu za preduzeća, u odnosu na one

za domaćinstva. U 2015. godini,

prosečna kamatna stopa u kreditima za

preduzeća smanjila se na 7.4 odsto od

9.6 odsto koliko je bila u 2014. godini. U

okviru kredita za preduzeća, investicioni

krediti nastavljaju se okarakterisati sa

nižim kamatnim stopama sa prosekom

od 7.2 odsto u 2015. godini, dok prosek

kamatne stope za ne-investicione kredite bio je 7.8 odsto u 2015. godini (slika 30).

Najniži nivo kamatnih stopa za

investicione kredite mogao je da

podstakne ubrzani rast novih kredita

ove kategorije, koji su označili godišnji

rast od 20.8 odsto u 2015. godini, u

odnosu na ne-investicione nove kredite,

koji su označili godišnji rast 7.1 odsto u

2015. godini. Sa padom kamatnih stopa

okarakterisane su i druge kategorije kao

dozvoljeno prekoračenje i različite

kreditne linije za preduzeća. Kamatna

stopa za različite kreditne linije za

preduzeća označila je značajni pad, uz

dostizanje na 8.5 odsto od 11.8 odsto

koliko je bilo u 2014. godini. Dok prosečna kamatna stopa u dozvoljenom prekoračenju preduzeća

smanjila se na 7.1 odsto od 9.4 odsto u 2014. godini.

Prema roku dospeća kredita, naj izraženiji pad kamatne stope od 2.8 procentnih poena

registrovana je kod kredita sa srednjoročnim rokom dospeća (slika 31). U 2015. godini, najniža

kamatna stopa od 6.9 odsto registrovana je kod kredita sa rokom dospeća ’preko 5 do 10 godina’

što se i odrazilo i na veliki godišnji rast od 62.6 odsto novih kredita u ovoj kategoriji tokom istog

perioda. Najviša kamatna stopa od 8.0 odsto registrovala se za kredite sa rokom doseća ’do 1

godine’.

7 Kamatne stope za Srbiju nisu obuhvaćene zbog nedostatka podataka upoređivanja sa ostalim zemljama.

3%

6%

9%

12%

15%

18%

21%

24%

27%

30%

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

2011 2012 2013 2014 2015Do 1 godine Preko 1 do 2 godinePreko 2 do 5 godina Preko 5 do 10 godina

Slika 32. Prosečna kamatna stopa u kreditima preduzeća, prema dospeću

Izvor: CBK (2016)

6%

8%

9%

11%

12%

14%

15%

17%

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

2011 2012 2013 2014 2015Investivni Neinvestivni Dozvoljeni minus Kreditna linija

Slika 31. Prosečna kamatna stopa u kreditima preduzeća

Izvor: CBK


|43

Prema ekonomskoj aktivnosti, sa padom

kamatnih stopa okarakterisani su

krediti za sve ekonomske sektore, ali naj

naglašeniji pad zabeležen je u kreditima

sektora poljoprivrede i usluga. U 2015.

godini, prosečna kamatna stopa u

kreditu za sektor poljoprivrede smanjio

se na 7.1 odsto od 11.3 odsto koliko je

bila u 2014. godini (slika 32). Smanjenje

kamatne stope za ove kredite ocenjuje se

kao bitan doprinos ubrzavanja rasta

kredita za sektor u poljoprivedi, koji je

od 2015. godine bio sektor sa najvećim

rastom kreditiranja. Kamatna stopa u

kreditima za sektor usluga (uključujući i

trgovinu koja predstavlja 70.2 odsto ukupnih kreditnih deonica usluga) smanjila se za 7.4 odsto

(10.0 odsto u 2014. godini), što se odrazilo takođe na ubrzano povećanje kreditovanja za ostale

usluge (uključujući i financijske usluge u odnosu na prethodnu godinu), dok za trgovinske kredite

je usporena. Pad su označile i kamatne stope za kredite za sektor industrije, koje su se smanjile

na 7.4 odsto u 2015. godini(8.9 odsto u 2014. godini).

Što se tiče kredita za domaćinstva, u 2015. godini, prosečna kamatna stopa smanjila se na 8.4

odsto od 8.9 kolika je bila u 2014. godini. Najizraženiji pad registrovan je kod hipotekarnih

kredita, gde se prosečna kamatna stopa smanjila na 7.0 odsto od 7.9 odsto u 2014. godini. Dok,

prosečna kamatna stopa za potrošačke kredite smanjena je na 8.7 odsto od 9.1 odsto koliko je bila

u 2014. godini (slika 33).

U okviru hipotekarnih kredita, krediti sa dugoročnim rokom dospeća imali su niže kamatne stope

u odnosu na one kratkoročne. Najniža kamatna stopa od 5.9 odsto zabeležena je u hipotekarne

kredite sa rokom dospeća ’preko 10

godina’, dok najviša od 7.4 odsto

registrovana je za kredite sa rokom

dospeća ’preko 2 do 5 godina’.U okviru

hipotekarnih kredita, krediti sa rokom

dospeća ‘preko 10 godina’ označili su

značajan pad prosečne kamatne stope od

1.9 procentnih poena.

Kamatne stope u depozite

Trend rasta kamatne stope u ukupne

depozite od drugog tromesečja 2015.

godine uglavnom odražava porast

kamatne stope u depozite

domaćinstva,koji dominiraju strukturu

depozita u bankarskom sistemu. Dok je, kamatna stopa u depozitima preduzeća prekinula trend

pada u četvrtom tromesečju 2015. godine. Ipak, vredi se naglasiti da tokom najvećeg dela 2015.

godine (izuzev trećeg tromesečja), kamatna stopa u depozite preduzeća bila je najviša u odnosu

na kamate za depozite domaćinstva (slika 34).

U 2015. godini, kamatna stopa u depozite za preduzeća smanjila se za 1.5 odsto od 1.6 odsto

kolika je bila u 2014. godini (slika 34). Kamatna stopa u oročenim depozitima smanjena je na 1.5

2%

5%

8%

11%

14%

17%

20%

23%

26%

29%

32%

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

2011 2012 2013 2014 2015

Sektor poljoprivrede Sektor industrije Sektor usluga

Slika 33. Prosečna kamatna stopa na kredite, prema ekonomskim sektorima

Izvor: CBK (2016)

5%

7%

8%

10%

11%

13%

14%

16%

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

2011 2012 2013 2014 2015

Krediti za domaćinstva Potrošački krediti Hipotekarni krediti

Slika 34. Prosečna kamatna stopa na kredittima za domaćinstva

Izvor: CBK (2016)


44|

odsto u 2015. godini (1.6 odsto u 2014. godini), dok za štedne depozite kamatna stopa se smanjila

na 0.1 odsto u 2015. godini (0.7 odsto u 2014. godini) (slika 35).

Prema roku dospeća, najniže kamatne

stope bile su prisutne u depozitima sa

rokom dospeća ’preko 1 meseca do 3

meseca’ (0.7 odsto), dok najviše kamatne

stope u depozitima sa rokom dospeća

’preko 2 godine’ (3.2 odsto).

Prosečna kamatna stopa u depozitu

domaćinstava u 2015. godini dostigla je

na 1.1 odsto od 0.9 odsto kolika je bila u

2014. godini. Pozitivan trend prosečne

kamatne stope uglavnom odražava blag

rast kamatne stope u oročene depozite.

U 2015. godini, kamatna stopa u oročene

depozite dostigla je na 1.1 odsto od 0.9 odsto koliko je bila u 2014. godini(slika 36).

U okviru oročenih depozita, najniža kamatna stopa od 0.2 odsto registrovana je u depozitima sa

rokom dospeća ’do 1 meseca’, dok ona

najviša od 2.2 odsto registrovana je u

depozitima sa rokom dospeća ’preko 2

godine’. Dok, najznačajniji godišnji rast

od 0.6 procentnih poena označila je

kamatna stopa u depozitima sa rokom

dospeća ’preko 1 godine do 2 godine’.

Sa druge strane kamatna stopa u

depozitu domaćinstva u 2015. godini

smanjena je na 0.3 odsto od 0.6 odsto

koliko je bila u 2014. godini. Niske

kamatne stope u oročenim depozitima i

onim štednji u dve zadnje godine

doprinele su u kretanju domaćinstva i

preduzeća ka prenosive depozite, koje su

dospele da postanu kategorija sa

najvećim teretom u ukupnim depozitima.

Učinak bankarskog sektora

Ostvaren profit od strane bankarskog

sektora u 2015. godini dostigao je

vrednost od 94.7 milion evra (60.5 milion

evra u 2014. godini), što predstavlja

najveći iznos koji predstavlja najviši

iznos profita registrovanog od početka

funkcionisanja ovog sektora (slika 37).

Porast profita je tokom ove godine

rezultovao umanjenim smanjenjem

troškova bankarskog sektora,.

U 2015. godini, prihodi bankarskog sektora dospeli su vrednost od 238.2 milion evra, što

predstavlja godišnji pad od 2.9 odsto (slika 38). Glavni doprinos u padu ukupnih prihoda imali su

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

4.5%

5.0%

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

2012 2013 2014 2015Kamata na prenosive depozite Kamata na štedne kredite

Kamata na oročene depozite

Slika 36. Prosečna kamatna stopa na depozite za preduzeća, prema kategorijama

Izvor: CBK (2016)

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

2012 2013 2014 2015Kamata na prenosive depozite Kamata na štedne kredite

Kamata na oročene depozite

Slika 37. Prosečna kamatna stopa na depozite za domaćinstva, prema kategorijama

Izvor: CBK (2016)

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

4.5%

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

Mar

t

Jun

Se

pte

mb

ar

De

cem

ba

r

2011 2012 2013 2014 2015Kamate na depozite za domaćinstva Kamata na depozit ima za preduzeća

Slika 35. Prosečna kamatna stopa na depozite

Izvor: CBK (2016)


|45

prihodi od kamata koji u 2015. godini su

označili godišnji pad od 5.7 odsto. Pad

kamatnih prihoda u velikoj meri se

pripisuju smanjenju kamatnih prihoda

kredita kao posledica pada kamatnih

stopa, bez obzira ubrzavanja kreditnih

aktivnosti tokom ovog perioda.

Beskamatni prihodi u 2015. godini

označili su godišnji rast od 7.2 odsto

uglavnom kao rezultat povećanja

prihoda od tarifa i provizija, koje između

ostalog odražava pružene usluge u

bankarskim filijalama.

Ukupna vrednost troškova bankarskog

sektora u 2015. godini dostigla je vrednost od 143.5 milion evra, što predstavlja godišnji pad of

22.3 odsto (slika 38). Smanjivanje ukupnih troškova u velikoj meri je bio rezultat smanjenja ne-

kamatnih troškova koji su označili godišnji pad od 88.6 odsto. U okviru istih, značajni pad

označili su troškovi provizije kredita koji su registrovali godišnji pad od 141.1 odsto, uglavnom

kao rezultat smanjenja neprofitnih

kredita. Takođe, u padu ukupnih

troškova značajan uticaj su imali i

kamatni troškovi koji su označili godišnji

pad od 48.7 odsto, uglavnom kao rezultat

pada od 54.0 odsto kamatnih troškova u

depozitima. Bez obzira na blagi rast

kamatnih stopa depozita tokom najvećeg

dela 2015. godine, naglašeno smanjenje

istih tokom dve zadnje godine odrazilo se

u padu troškova u 2015. godini. Opšti i

administrativni troškovi, koji

predstavljaju najveći deo ukupnih

troškova, bile su jedina kategorija koja je

označila pad, uz registrovanje godišnje

stopa rasta od 5.2 odsto u 2015. godini.

Ovaj porast se pripisuje ostalim ne-

kamatnim troškovima (marketing,

pravni troškovi, neobjavljeni troškovi,

itd.), dok se niža stopa pripisuje i rastu

troškova osoblja.

Odnos troškova prema prihodima

sektora označio je vidljivo poboljšanje u

odnosu na prethodnu godinu kao rezultat

značajnog pada troškova. U 2015. godini,

ovaj pokazatelj je poboljšan na 60.3

odsto, u odnosu na 75.3 odsto koliko je

bio u prethodnoj godini. Realizovani

profit u 2015. godini uticao je na dalje poboljšanje pokazatelja profitabilnosti, kao što je povraćaj

u proseku sredstava (ROAA) i Povratak proseka kapitala (ROAE). ROAA dostigao je na 2.9 odsto,

18.526.0

60.5

94.7

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0

40

80

120

160

200

240

280

2012 2013 2014 2015

Prihodi Rashodi Neto profit (desni strana)

Slika 38. Finansijski performansa bankarskog sektora, u milionima evra

Izvor: CBK(2016)

-25%

-20%

-15%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

Mar

Jun

Se

pt

Dece

Mar

Jun

Se

pt

Dece

Mar

Jun

Se

pt

Dece

Mar

Jun

Se

pt

Dece

2012 2013 2014 2015

Prihodi Rashodi

Slika 39. Prihodi i rashodi bankarskog sektora, godišnja razlika

Izvor: CBK (2016)

0.7% 0.9%2.0%

2.9%

7.1%

9.4%

20.3%

26.4%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

2012 2013 2014 2015

U m

ilio

nim

a evr

a

Prof it ROAA (desna strana) ROAE (desnA strana)

Slika 40. Pokazatelji profitabilnosti bankarskog sektora

Izvor: CBK (2016)


46|

od 2.0 odsto koliko je bio u 2014. godini, dok ROAE dostigao na 26.4 odsto, od 20.3 odsto koliko je

bio u 2014. godini (slika 40).

Rizici bankarskog sektora

Rizici prema kojima je izložen bankarski sektor Kosova ostaje na niskom nivou i u 2015. godini.

Šta više, bankarski sektor registrovao je pad u izlaganju prema kreditnom riziku i solventnosti.

Tabela 5. Pokazatelji rizika bankarskog sektora

Izvor: CBK(2016)

U 2015. godini je odnos neprofitnih

kredita(NPK) prema ukupnim kreditima

spao je na 6.2 odsto od 8.3 odsto koliko je

bio u 2014. Godini. Ovo opadanje je bilo

rezultat vrednosti nenaplativih

kredita,kao i ubrzanog rasta proširenja

kreditnih rezervi tokom 2015. godini

(tabela 5). Kosovo nastavlja da bude

mesto sa najboljim kvalitetom kreditnog

portfolija u odnosu na ostale zemlje

regiona, koje imaju prosek odnosa NPK-

a prema ukupnim kreditima od oko 16

odsto (Slika 41)8

Štaviše, pokriće neprofitnih kredita sa

provizijama za gubitke od kredita u

2015. godini je povećana, što pokazuje

dobru zaštitu sektora od mogućih

gubitaka. Odnos pokrića neprofitnih

kredita sa provizijama u 2015. godini,

povećan je na 115.1 odsto od 114.4

odsto u 2014. godini. Bankarski sektor

takođe se okarakterisao sa padom

trenda koncentracije u kreditnom

riziku. Stepen kreditnog izlaganja u

bankarskom sektoru, koji se meri kao

odnos vrednosti ukupnih velikih

izlaganja prema kapitalu prve klase, u

2015. godini, smanjen je na 67.1 odsto od 97.1 odsto u 2014. godini. Pad se uglavnom pripisuje

naglašenom rastu kapitala prve klase kao posledica velikog rasta profita ostvarenog u 2015.

godini, ali doprinos je imala i pad vrednosti velikih izlaganja.

8 Pokazatelj za Crnu Goru nije prikazan zbog raspoloživosti podataka

6.2%

10.3%

13.7%

18.2%

21.6%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

Kosovo Makedonija Bosna iHercegovina

Albanija Srbija

Slika 41. Odnos između nenplativih kredita i ukupno kredita na Kosovu i zemljama u regionu 2015


20.9%

19.0%

15.7%15.5% 15.0%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

Srbija Kosovo Albanija Makedonija Bosna iHercegovina

Slika 42. Pokazatelji adekvatnosti kapitala (CAR-Capital Adequacy Ratio) u bankarskom sektoru na Kosovu i zemljama u regionu, 2015


Opis 2012 2013 2014 2015

CAR - Pokazatelji adekvatnosti kapitala 14.2% 16.7% 17.8% 19.0%

NPK - Odnos neprofitnih kredita i ukupno kredita 7.5% 8.7% 8.3% 6.2%

Pokrivenost NPK-a provizijama 112.6% 110.6% 114.4% 115.1%

Odnos kredit/depozita 77.4% 73.7% 74.2% 74.8%

Odnos likvidnosti 40.8% 48.0% 43.6% 44.9%

Stopa kreditnog izlaganja 93.4% 129.7% 97.1% 67.1%


|47

Izloženost bankarskog sektora prema rizicima likvidnosti nastavlja biti niska i uprkos ubrzanom

rastu kreditiranja, uglavnom kao rezultat ubrzanog rasta depozita. U 2015. godini, odnos kredita

prema depozitima označio je blagi porast od 74.8 odsto od 74.2 odsto koliko je bilo u2014. godini,

kao rezultat najvećeg godišnjeg rasta kredita u odnosu na pokazatelje likvidnih sredstava prema

kratkoročnim obavezama, što ostaje dosta iznad minimalnog nivoa određenim sa regulativnim

zahtevima. Odnos likvidnih sveobuhvatnih sredstava prema kratkoročnim obavezama povećan je

na 44.9 odsto u 2015. godini u odnosu na 43.6 odsto u 2014. godini,i nastavlja da bude dosta

iznad minimalnog nivoa od 25 odsto zahtevanog od strane Centralne Banke.

Kapital bankarskog sektora označio je rast tokom 2015. godine kao posledica neto dobiti, i

rezultovao je na povećanje kvaliteta kapitala kao i pokazatelja kapitalizma sektora. U 2015.

godini Pokazatelj adekvatnosti kapitala, koji predstavlja odnos između ukupnih regulatornih

kapitala i sredstava rizikom ponderisana, dostigla je na 19.0 odsto u odnosu na 17.8 odsto koliko

je bilo prethodne godine. U odnosu na ostale zemlje regiona, Kosovo nastavlja da bude među

zemljama sa najvišim stepenom pokazatelja adekvatnosti kapitala (Slika 42)9. Prosečan stepen

ovog pokazatelja u ostalim zemljama regiona, 2015. godine, bio 16.8 odsto.

Bankarski sektor Kosova nastavlja da ima nisku izloženost, uzimajući u obzir činjenicu da skoro

svi krediti i depoziti nastavljaju nositi fiksne kamatne stope (91.5 odsto ukupnih kredita,

odnosno 100.0 odsto depozita) kao i zbog činjenice da bilans stanja bankarskog sektora skoro u

celini je denominiran u evrima (99.7 odsto u 2015. godini) i kao posledica ima nisku izloženost

prema riziku deviznog kursa.

Bankarski sektor je i tokom 2015. godine nastavio sa razvojem elektronskih kanala pružanja

usluga klijentima u visokoj stopi automatizma sa jedne strane, koji je propraćen još jednom

stopom u porastu njihove izloženosti prema operativnom riziku. Ipak, banke su pokazane aktivne

u preduzimanju mera za sprovođenje preporuka CBK-a, koje imaju za cilj osiguranje

usklađenosti adekvatnosti sa regulativnim zahtevima i smanjivanjem operacionog rizika u

bankarskom sektoru.

3.4.3 Penzijski sektor

Vrednost sredstava u penzijskom sektoru u 2015. godini dostigao je na 1.24 milijardi evra,

obeležavajući godišnji rast od 13.1 odsto (slika 43). Kosovski penzioni štedni fond (KPŠF)

predstavlja najveći deo sredstava sektora (99.4 odsto), dok preostali deo (0.6 odsto) upravlja se od

strane Slovenačko-Kosovskog penzijskog

fonda (SKPF).

U 2015. godini, ukupna vrednost

sredstava KPŠF-a dostigla je vrednost

od 1.23 milijardi evra, što se poklapa sa

godišnjim porastom od 13.1 odsto, rast

koji je usporen u odnosu na godišnji

porast od 19.1 odsto u 2014. godini.

Usporavanje rasta sredstava KPŠF-a

pripisuje se toku novih naplata i učinku

povraćaja investicija. Nove naplate do

2015. godine dostigle su vrednost od

137.5 milion evra od oko 508.0 hiljada

doprinosioca, što se poklapa sa godišnjim rastom od 6.8 odsto (godišnji rast od 8 odsto u 2014.

godini).

9 Pokazatelj za Crnu Goru nije prikazan zbog raspoloživosti podataka

29.7%23.3%

19.1%

13.1%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

0

150

300

450

600

750

900

1,050

1,200

1,350

2012 2013 2014 2015

U p

rocen

tim

a

U m

ilio

nim

a ev

ra

Ukupno aktiva Godišnji rast (desni stub)

Slika 43. Aktiva penzionog sektora, u milionima evra

Izvor: CBK (2016)


48|

Povraćaj od investicija KPŠF-a u 2015. godini bio je pozitivan, ali u nižoj vrednosti u odnosu na

prethodnu godinu. Do 2015. godine, povraćaj investicija dostiže vrednost od 29.6 milion evra (ili

2.3 odsto), u odnosu na povraćaj od 66.7 milion evra (ili 6.3 odsto) do 2014. godine. Ovo je bilo kao

rezultat negativnog povraćaja investicija u spoljašnjem sektoru tokom drugog i trećeg tromesečja

2015. godine. Najniži povraćaj investicija tokom 2015. godine, uticao se od velikih kretanja u

globalnim financijskim tržištima tokom drugog i trećeg tromesečja 2015. godine kao rezultat

ekonomskih i političkih razvoja u nekoliko zemalja evrozone i prognoze za usporavanje rasta

ekonomske krize, koja se odrazila i u ekonomiji SAD-a, i kao posledica uticalo je na učinku

spoljašnjih investicija KPŠF-a. 31. decembra 2015. godine, cena deonica KPŠF-a dospela je 1.317

evra (1.288 evra u 2014. godini).

Slovačko-Kosovski penzijski fond označio je godišnji rast sredstava i pozitivni povraćaj od

investicija. U 2015. godini, vrednost ukupnih sredstava SKPF-a dospela je na 6.0 milion evra,

obeležavajući godišnji rast od 3.0 odsto, koja je takođe niža od rasta od 9.2 odsto u 2014. godini.

Usporavanje rasta vrednosti sredstava SKPF-a je kao posledica sporijeg rasta novih naplata i

takođe nižeg rasta povratka u investicijama. Vrednost naplaćenih doprinosa 2015. godine

dostigla je do 461.4 hiljade evra od strane 4,025 doprinosioca, što se poklapa sa godišnjim rastom

od 1.8 odsto. Ovo predstavlja blago usporenje u odnosu na 2014. godinu kada se naplatilo 453.2

hiljada evra (2.1 odsto godišnjeg rasta) od strane 393.0 hiljade doprinosioca.

Bruto povraćaj investicija SKPF-a do 2015. godine dospeo je na 158.7 hiljade evra, što je vidljivo

niže u odnosu na 371.9 hiljade evra registrovanih u 2014. godini. Slično sa KPŠF-om, učinak

investicija SKPF-a bio je pod uticajem kretanja globalnog financijskog tržišta tokom drugog i

trećeg tromesečja 2015. godine. Na zadnji dan 2015. godine, cena deonica SKPF-a dospela je na

145.30 evra (145.16 evra u 2014). godini10

.

3.4.4 Sektor osiguranja11

Ukupna sredstava u sektoru osiguranja u 2015. godini zabeležila su godišnji rast od 9,1 odsto,

dostigavši iznos od 152.7 miliona evra (slika 44). Neživotno osiguranje predstavlja najveći deo

sektora (90,0 odsto ukupnih sredstava sektora), i zabeležio godišnji rast od 9,2 odsto, za razliku

od prethodne godine, kada je zabeležen godišnji rast od 5,1 odsto. Rast sredstava neživotnog

osiguranja je uglavnom posledica početka rada dva novih kompanija u ovom sektoru. Dok ostatak

sektora osiguranja predstavlja životno

osiguranje, što predstavlja 10,0 odsto

ukupnih sredstava u sektor osiguranja.

Sredstva životnog osiguranja u 2015.

godini zabeležila su rast od 7,7 odsto (9,2

odsto u 2014. godini).

Aktivnost u sektoru osiguranja

Vrednost ukupnih napisanih premija u

2015. godini je dostigla na 80,0 miliona

evra, što predstavlja godišnji pad od 2,6

odsto, za razliku od prošle godine kada

su napisane premije rasle za 3,8 odsto.

Struktura napisanih premija je

sačinjena uglavnom od neživotnih osiguranja, koje predstavljaju 96.6 procenata napisanih

premija. Prema tome i tok ukupnih premija se diktira od trenda premije neživotnih osiguranja.

10

Osnovna vrednost deonica za SKPF je 100 u odnosu na onu KPŠF-a koja je 1. 11

Podaci za sektor osiguranja su zasnovani na revidirane finansijske izveštaje.

119.8 126.3137.5

12.914.1

15.2

0

20

40

60

80

100

120

140

160

2013 2014 2015

Neživotno osiguranje Životno osiguranje

Izvor: CBK (2016)

Slika 44. Aktiva osiguravajućih društava, u milionima evra


|49

Napisane premije neživotnih osiguranja u 2015. godini dostigle su vrednost od 77,3 miliona evra

što odgovara padu od 3,0 odsto, u poređenju sa godišnjim rastom od 3,4 odsto zabeležen u 2014.

godini.

Premije životnog osiguranja

predstavljaju samo 3,4 procenata

ukupnih premija u sektoru. U 2015.

godini, premije životnog osiguranja

dostigle su vrednost od 2,7 miliona evra,

što predstavlja godišnji rast od 11,1

procenata (18.9 procenata u 2014.

godini). Rast premije neživotnih

osiguranja doprineo na ublažavanje

godišnjeg pada napisanih premija.

Ukupne isplaćene štete od strane

osiguravajućih kompanija i Kosovskog

biroa za osiguranje (BKS) u 2015. godini

dostigle su vrednost od 36,8 miliona evra, beležeći godišnji rast od 13,8 odsto, za razliku od prošle

godine kada je vrednost isplaćenih šteta obeležila godišnji pad od 16,8 odsto. Značajan uticaj na

rast ukupnih isplaćenih šteta je rast u isplaćene štete za neživotna osiguranja, što beleži rast od

14,6 odsto, u poređenju sa godišnjim padom od 16,6 odsto u 2014. godini. Takođe, rast je obeležen

i za isplate šteta za životno osiguranje, koja su zabeležili godišnji rast od 38,3 odsto, u poređenju

sa godišnjim padom od 5,0 odsto zabeleženog u 2014. godini. Isplaćene štete od strane Kosovskog

biroa za osiguranje (BKS) su takođe u porastu, beležeći rast godišnje stope od 6,8 odsto (-18.2

odsto u 2014. godini).

Rast isplaćenih šteta i smanjenje vrednosti premija rezultiralo je rastom odnosa ukupnih

isplaćenih šteta i premija, što u 2015. godini iznosi 46,0 odsto u poređenju sa 39,4 odsto u 2014.

godini (slika 45).

Performansa sektora osiguranja

U 2015. godini, sektor osiguranja

zabeležio je gubitak u vrednosti od 7,7

miliona evra, u poređenju sa gubitkom

od 2,5 miliona evra u prethodnoj godini.

Produbljivanje gubitka je bio rezultat

značajnog gubitka zabeleženog u okviru

neživotnih osiguranja, dok finansijski

učinak životnog osiguranja je pozitivan.

Tokom 2015. godine, neživotno

osiguranje zabeležilo je gubitak od 8,1

miliona evra (gubitak od 3,0 miliona u

2014. godini), dok životno osiguranje je

ostvarilo profit u iznosu od 377.9 hiljada

evra u 2015. godini (487.5 hiljada evra u 2014. godini). Produbljivanje gubitka sektora je i dalje

negativno uticalo na pokazatelje profitabilnosti kao što je povraćaj na prosek sredstava (ROAA) i

povraćaj na prosečni kapital (ROAE). ROAA je pogoršan na -5.3 procenata (-1.8 odsto u 2014.

godini), dok je ROAE u -16.0 procenata (-5.5 odsto u 2014. godini) (slika 46). Sektor osiguranja se

takođe okarakterisao sa padom nivoa likvidnosti. Odnos između gotovine i gotovinskih

ekvivalenata naspram rezervi je pao na 101.1 odsto u 2015. godini (u 2014. godini bio 119,3

70.879.1

82.080.0

31.0

38.9

32.436.8

43.8% 49.1%

39.4%46.0%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

2012 2013 2014 2015

Ugovorene premije Isplaćene štete Štete/Premije (desna strana)

Slika 45. Ugovorene premije i isplaćene štete, u milionima evra

Izvor: CBK (2016)

-18%

-16%

-14%

-12%

-10%

-8%

-6%

-4%

-2%

0%

-9

-7

-5

-3

-1

1

3

2012 2013 2014 2015

Në p

ërq

ind

je

Në m

ilio

në eu

ro

Prof it i ROAA (boshti i djathtë) ROAE (boshti i djathtë)

Slika 46. Pokazatelji profitabilnosti sektora osiguranja

Izvor: CBK (2016)


50|

odsto), dok odnos između gotovine i gotovinskih ekvivalenata prema ukupno obaveza pao je na

91,9 odsto (u 2014. godini bio je 102,3 odsto).

3.4.5 Mikrofinansijski sektor12

Aktivnost mikro-finansijskog sektora

Mikrofinansijski sektor se karakteriše

ubrzanim širenjem aktivnosti, gde

vrednost celokupnih sredstava sektora u

2015. godini iznosio je 119,7 miliona

evra, što odgovara godišnjem rastu od

6,0 odsto (slika 47). Struktura sredstava

mikro-finansijskog sektora se dominira

od kredita koji čine 68.8 posto ukupnih

sredstava ovog sektora. Druga

kategorija po važnosti su lizinzi sa

učešćem od 18,2 odsto ukupnih

sredstava sektora (slika 48). Aktivnost

mikro-finansijskog sektora u velikoj

meri se oslanja na zaduživanja iz

spoljnog sektora. U 2015. godini, ukupna spoljna zaduživanja iznosile su 62,7 miliona evra, što

predstavlja godišnji rast od 1,4 odsto (pad od 1,4 odsto u 2014. godini).

Krediti

Vrednost ukupnih kredita mikro-

finansijskog sektora u 2015. godini

iznosio je 82,4 miliona evra, što

predstavlja ubrzan godišnji rast od 10,7

procenata (2,9 odsto u 2014. godini).

Tokom 2015. godine, krediti preduzeća

beležili su najveću stopu godišnjeg rasta

(15,6 odsto) u odnosu na kredite za

domaćinstva (8,2 odsto). Međutim,

krediti za domaćinstva, su bili najveća

kategorija kredita mikro-finansijskog

sektora, oni koji su dali glavni doprinos

rastu ukupnih kredita izdatih od ovog

sektora.

Krediti za domaćinstva u 2015. zabeležili su godišnji rast od 8,2 odsto, što predstavlja značajan

oporavak u poređenju sa godišnjim padom od 0,4 odsto zabeležen u 2014. godini. Krediti za

domaćinstva predstavljaju 64,5 odsto ukupnih kredita mikro-finansijskog sektora u 2015. godini.

Struktura kredita za domaćinstva prema roku dospeća i dalje se dominira od kredita sa rokom

dospeća ‘od 1 do 2 godine’ što predstavlja 47.0 posto ukupnih kredita, zatim slede oni sa rokom

dospeća ‘od 2 do 5 godina’ što predstavlja 29.9 posto ukupnih kredita. Kratkoročni krediti ‘do 1

godine’ sačine 21.4 posto ukupnih kredita, dok manje učešće kredita za domaćinstvo imaju

krediti sa rokom dospeća ‘preko 10 godina’ koji sačine 0,2 odsto (slika 49).

12

Mikro-finansijski sektora se odnosi i na pet finansijske nebankarske institucije koja su licencirana za aktivnosti kreditiranja.

-9.0%

-2.5%

0.0%

6.0%

-15%

-12%

-9%

-6%

-3%

0%

3%

6%

108

110

112

114

116

118

120

2012 2013 2014 2015

U p

rocen

tim

a

U m

ilio

nim

a ev

ra

Ukupno aktiva Godišnji rast (desna strana)

Slika 47. Aktiva mikrofinansijskog sektora, u milionima evra

Izvor: CBK (2016)

Bruto krediti, 68.8%

Lizinzi , 18.2%

Bilans sa komercijalnim

bankama , 6.6%

Fiksna aktiva, 3.2%

Druga aktiva, 2.5%

Gotovina, 0.6%

Slika 48. Struktura aktiva mikrofinansijskog sektora

Izvor: CBK (2016)


|51

Kreditiranje preduzeća, tokom 2015.

godine, zabeležilo je rast od 15,6 odsto u

poređenju sa rastom od 9,9 odsto

zabeležen u 2014. godini. Struktura

kreditiranja preduzeća po ekonomskim

sektorima i dalje je slična prethodnim

periodima. Glavna kategorija ostaju

krediti namenjeni drugim uslugama

koje, u 2015. godini, sačine 26,5 odsto

ukupnih kredita u mikro-finansijskom

sektoru. Za razliku od bankarskog

sektora, gde krediti za poljoprivredu

predstavlja najnižu kategoriju

učešća,kod mikro-finansijskih

institucija, poljoprivreda uživa najveću

podršku koja se predstavlja kao druga

po veličini prema težini, sa udelom od

25,4 odsto. Građevinski krediti, koji

imaju 19,9 odsto udela u ukupnim

kreditima u mikro-finansijskom sektoru,

i dalje su treća kategorija prema učešću

u ukupnim kreditima u mikro-

finansijskom sektoru. Dok kreditiranje

sektora trgovine predstavlja 18,9 odsto

ukupnog mikro-finansijskog

kreditiranja za razliku od bankarskog

kreditiranja gde ima veće učešće.

Industrijski sektor ostaje sektor sa

najnižim pristupom u mikro-

finansijskom finansiranju sa učešćem od

samo 9,0 procenata (slika 50).

Što se tiče toka kreditiranja po

ekonomskim sektorima, krediti za

trgovinski sektor zabeležili su najveći

godišnji rast od 22,7 procenata u 2015.

godini (19,1 procenata u 2014. godini)

(slika 51). Kreditiranje sektora industrije

je okarakterisana sa godišnjim rastom od

21,7 posto (20.6 posto u 2014. godini),

dok kreditiranje u građevinskom sektoru

beleži godišnji rast od 18,3 posto (12.8

posto u 2014. godini). Izraženiji rast kreditiranja mikro-finansija u sektoru trgovine tokom

usporavanja rasta bankarskog kreditiranja u trgovinskom sektoru; kao i značajan rast

kreditiranja mikro-finansija za građevinski sektor pored pada bankarskog kreditiranja za ovu

delatnost može poslužiti kao dokaz za povećanje sposobnosti mikro-finansijskog sektora da

ispunjava bankarsko kreditiranje i istovremeno može predstavljati rast pritiska konkurentnosti

mikro-finansijskog sektora naspram bankarskom sektoru.

16.4% 15.3% 14.9%21.4%

49.5%41.1% 45.9%

47.0%

33.6%43.1% 39.0%

29.9%

0.4% 0.6% 0.2%1.6%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2012 2013 2014 2015

Do 1 godine Preko 1 do 2 godine Preko 2 do 5 godine

Preko 5 do 10 godine Preko 10 godina

Izvor: CBK (2016)

Slika 49. Krediti prema domaćinstvima prema dospeću, u procentima

Poljopriv reda,25.4%

Građev inarstvo,

19.9%Trgov ina, 18.9%

Industrija,9.0%

Ostale usluge, 26.5%

Slika 50. Krediti mikrofinansijskog sektora prema ekonomskim sektorima, u procentima

Izvor: CBK (2016)

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

2013 2014 2015

Poljoprivreda Industrija Građevinarstvo

Trgovina Ostale usluge

Izvor: CBK (2016)

Slika 51. Rast kredita mikrofinansijskog sektora prema preduzećima, prema ekonomskim sektorima


52|

Kreditiranje u sektor poljoprivrede beleži ubrzani godišnji rast od 15,4 odsto (3,6 odsto u 2014.

godini).Kreditiranje u sektoru drugih

usluga13

, koji takođe dominira strukturu

ukupnih kredita u 2015. godini

zabeležilo je godišnji rast od 6,4 odsto

što je slično prethodnoj godini (6,0

procenata u 2014. godini).

Struktura kredita sektora prema

preduzećima prema roku dospeća i dalje

ostaje dominirana od kredita sa

srednjim rokom dospeća. U 2015. godini,

krediti sa rokom dospeća ‘od 1 do 2

godine’ čine 42,8 odsto ukupnih kredita,

zatim slede krediti sa rokom dospeća‘od

2 do 5 godina’ koji sačinjavaju 40,3

posto. Treća kategorija po težini u strukturi ukupnih sredstava ostaju kratkoročni krediti 'od 1

godine’ sa udelom od 15,6 odsto. Najmanje učešće u strukturi sa 1,2 odsto su krediti sa rokom

dospeća ‘od 5 do 10 godina’ (slika 52).

Lizinzi

Lizinzi, kao druga kategoriju po težini u

strukturi ukupnih sredstava sektora

mikro-finansija u 2015. godini iznosio je

21,8 miliona evra (slika 53), beležeći

godišnji pad od 2,5 odsto. Ukupan pad

lizinga se uglavnom može pripisati padu

lizinga domaćinstava, koji je opao za 3,7

odsto u 2015. godini. U 2015. godini,

linzinzi domaćinstava se okarakterišu

padom kategorije hipoteke a takođe i u

kategoriji ostalih lizinga.

Najveći doprinos padu lizinga za

domaćinstva su hipotekarni lizinzi, koji

su zabeležili godišnji pad od 3,7 odsto u

poređenju sa godišnjim rastom od 110,8

odsto zabeleženom u 2014. godini. Ostali

lizinzi beleže godišnji pad od 2,9 odsto

(godišnji rast od 15,2 posto u 2014.

godini). Lizing za domaćinstva diktiraju

tok ukupnih lizinga jer sačinjavaju

dominantnu kategoriju od 52,8 odsto

strukture lizinga (slika 54). Struktura

lizinga za domaćinstva po roku dospeća i

dalje se dominira od dugoročnih lizinga

‘više od 10 godina’, uz učešće od 46,8

odsto u strukturi, prosleđeno lizinzima sa rokom dospeća ‘od 5 do 10 godina’ sa učešćem od 39,5

odsto.

13

U kategoriji ostalih usluga se obuhvataju: rudnici, energetika, ugostiteljstvo, ostala trgovina, finansijske usluge i nekretnine

15.8% 17.6%10.5% 15.6%

35.0%37.5%

44.5%42.8%

47.9% 43.6% 44.3% 40.3%

1.3% 1.2% 0.7% 1.2%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2012 2013 2014 2015

Do 1 godine Preko 1 do 2 godine Preko 2 do 5 godine Preko 5 do 10 godine

Izvor: CBK (2016)

Slika 52. Krediti prema preduzećima prema dospeću, u procentima

20.822.1 22.4 21.8

16.2 16.0

10.4 10.3

4.76.1

12.0 11.5

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

2012 2013 2014 2015

Ukupno lizinga (desni strana) Lizinzi preduzeća Lizinzi domaćinstava

Izvor: CBK (2016)

Slika 53. Lizinzi mikrofinansijskog sektora, u milionima evra

22.4% 27.5%

53.5% 52.8%

77.6% 72.5% 46.5% 47.2%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2012 2013 2014 2015

Lizinzi domaćinstava Lizinzi preduzeća

Izvor: CBK (2016)

Slika 54. Struktura lizinga mikrofinansijskog sektora


|53

Doprinos na padu ukupnih lizinga su imali i lizinzi preduzeća koja su se okarakterisala sa

blagim godišnjim padom od 1,0 odsto i

čine 47,2 odsto ukupno lizinga mikro-

finansijskog sektora. U okviru lizinga

preduzeća bila je kategorija lizinga za

opremu koji su doveli do pada ove

kategorije. Istovremeno, drugi lizinzi,

kao najveća kategorija prema težini

(učešće od 83,2 odsto u ukupnoj

strukturi lizinga), uticalo je da ovo

opadanje ne bude veoma osetljivo za ovu

kategoriju. Do 2015. godine, lizinzi za

opremu zabeležili su izraženiji godišnji

pad od 36.5 odsto, prosleđeni

hipotekarnim lizinzima, koji su zabeležili pad od 12,6 odsto. Za razliku od ovih kategorija, drugi

lizinzi su okarakterisani godišnjim rastom od 9,8 odsto ublažavanjem značajnog pada ukupnih

lizinga prema preduzećima.

Struktura lizinga preduzeća prema roku

dospeća je bila dominirana

srednjoročnim lizinzima slično sa istim

periodom prethodne godine. Tačnije,

dominirali su lizinzi sa rokom dospeća

‘od 2 do 5 godina’ sa učešćem od 89,4

odsto u strukturi, zatim lizinzi sa rokom

dospeća ‘od 1 do 2 godine’ sa učešćem od

7,6 odsto.

Kamatne stope

Prosečna kamatna stopa na kredite

mikro-financijskog sektora u 2015.

zabeležila pad, prekidajući tako

povećavajući trend koji je praćen tokom

protekle tri godine. U 2015. godini,

prosečna kamatna stopa na kredite

mikro-kreditnog sektora smanjila se na

22,3 odsto od 23,3 odsto u 2014. godini

(slika 55). Ovaj tok odražava pad

prosečne kamatne stope na kredite za

preduzeća, dok prosečna kamatna stopa

na kredite za domaćinstva nastavila da

prati rastući trend u poslednje tri

godine. Prosečna kamatna stopa na

kredite za preduzeća u 2015. godine

smanjena je na 19,9 odsto u odnosu na

22,6 odsto u 2014. godini. S druge strane, prosečna kamatna stopa kredita za domaćinstva je

porasla na 24,4 odsto od 23,8 odsto u istom periodu prošle godine. (slika 56).

U okviru kredita za preduzeća, najniža kamatna stopa kredita je bila kod kredita za sektor

usluga. Ova kategorija takođe se okarakteriše oštrim padom kamatne stope sa 1,8 procentnih

poena, koja je pala na 19,9 odsto u 2015. godini od 21,7 odsto u 2014. Prosečna kamatna stopa na

22.5%

22.6%

23.3%

22.3%

22%

22%

22%

22%

23%

23%

23%

23%

23%

2012 2013 2014 2015

Slika 55. Kamatne stope u kreditima MMF-a, u procentima

Izvor: CBK (2016)

23.7% 23.7% 23.8% 24.4%

19.4%

19.8%

22.6%

19.9%

22.6% 22.6%

23.3%

22.3%

18%

19%

20%

21%

22%

23%

24%

25%

2012 2013 2014 2015

Za domaćinstva Za preduzeća Prosečna stopa u kreditima

Izvor: CBK (2016)

Slika 56. Prosečna kamatna stopa u kreditima mikrofinansijskog sektora

25.7%25.0%

25.5%25.5%

22.6%

25.3%

23.8% 23.6%

20.6% 20.4%

21.7%

19.9%

15%

17%

19%

21%

23%

25%

27%

2012 2013 2014 2015

Sektor poljoprivrede Sektor industrije Sektor usluga

Izvor: CBK (2016)

Slika 57. Prosečna kamatna stopa u kreditima mikrofinansijskog sektora, prema ekonomskim sektorima


54|

kredite u sektoru industrije je takođe pala, padajući na 23,6 odsto u 2015. godini sa 23,8 odsto u

2014. godini. Dok prosečna kamatna stopa na kredite poljoprivrednog sektora je ostala na

sličnom nivou istog perioda prethodne godine, ostajući na 25.5 posto (slika 57).

Performans mikrofinansijskog sektora

Mikro-finansijski sektor se okarakteriše

poboljšanom finansijskom performansom

u poređenju sa poslednjim godinama. Do

2015. godine, mikro-finansijski sektor je

imao profit od 2,5 miliona evra, u

poređenju sa profitom od 0,7 miliona

evra ostvarenog u 2014. godini. Značajan

rast profita je bio rezultat ubrzanog

rasta prihoda, dok troškovi su rasli

sporim tempom.

Do 2015. godine, mikro-finansijski

sektor ostvario prihode u iznosu od 21,1

miliona evra, što predstavlja značajan

godišnji rast od 9,4 odsto u poređenju sa

rastom od 0,5 odsto obeležen do 2014.

godine. U međuvremenu, potrošnja do

2015. godine iznosila je 18,7 miliona

evra, što predstavlja blagi rast od 0,5

odsto za razliku od pada od 4,9 odsto do

2014. godine (slika 58).

Ubrzani rast prihoda do 2015. godine bio

je rezultat rasta prihoda od kamata, koji

su bili oko 7,0 odsto veći u odnosu na

prethodnu godinu (godišnji rast od 3,3

odsto u 2014. godini) kao i ne-kamatnih

prihoda koji beleže godišnji rast od 21,4 odsto (pad od 11,4 procenata u 2014. godini). U okviru

ne-kamatnih prihoda, prihodi od usluga zabeležili su godišnji rast od 164,9 odsto, za razliku od

rasta od 11,2 odsto u 2014. godini. Administrativni prihodi u 2015. godini imali su rast od 23,2

odsto u poređenju sa godišnjim rastom od 5,6 odsto u prethodnoj godini. Dok ostali operativni

prihodi su označili rast od 2,0 odsto u poređenju sa padom od 18,0 odsto u 2014. godini.

Sa druge strane, rast troškova je bio zbog rasta ne-kamatne potrošnje koja je u 2015. iznosila

12,3 miliona evra,rast od 0,1 odsto u poređenju sa padom od 8,5 odsto u prethodnoj godini, kao i

rashoda od kamata, koji je iznosio 4.0 miliona evra, što predstavlja rast od 5,0 odsto. U okviru ne-

kamatnih rashoda, troškovi za provizije za kreditne gubitke beležili rast od 8,7 odsto za razliku

od pada od 46.7 odsto u 2014. godini. Dok troškove osoblja i administrativne troškove

okarakteriše godišnji pad od 0.7 odsto (pad od 1.5 odsto u 2014. godini). Ostali operativni rashodi

takođe su opali za 4.5 odsto u poređenju sa 7.3 odsto u prethodnoj godini. Pad troškova osoblja i

drugih operativnih troškova uticao je i doprineo na usporavanje rasta ukupnih troškova u mikro-

finansijskom sektoru.

Odnos troškova i prihod mikro-finansijskog sektora je značajno poboljšan u odnosu na prošlu

godinu. U 2015. godini, ovaj pokazatelj je opao na 88.4 odsto u odnosu na 96.2 odsto koliko je bio

do 2014. godine. Ovo je bio ishod ubrzanog rasta prihoda mikro-finansijskog sektora do 2015.

godine i usporavanja potrošnje tokom ovog perioda.

-15%

5%

25%

45%

65%

85%

105%

125%

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

2012 2013 2014 2015

U p

rocentim

a

U m

ilio

nim

a evr

a

Prihodi Rashodi Rashodi/prihodi (desni strana)

Izvor: CBK (2016)

Slika 58. Prihodi i troškovi mikrofinansijskog sektora

-3.7

-0.30.6

2.1

-14.0

-1.1

2.4

7.6

-20.0

-15.0

-10.0

-5.0

0.0

5.0

10.0

-5.0

-4.0

-3.0

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

2012 2013 2014 2015

U p

rocen

tim

a

U m

ilio

nim

a ev

ra

Neto profit ROAA ROAE

Izvor: CBK (2016)

Slika 59.Pokazatelji profitabilnosti mikrofinansijskog sektora


|55

Ostvareni profit do 2015. godine je uticao na značajno poboljšanje pokazatelja profitabilnosti gde

Prosečni povratak mesečnih aktiva (ROAA) poboljšane za 2.1 odsto (0.6 odsto u 2014. godini), dok

je Prosečni povratak kapitala (ROAE)

poboljšana 7.6 odsto (2.4 odsto u 2014.

godini) (slika 59).

Mikrofinansijski sektor i dalje se

karakteriše sa relativnim niskim nivoom

nenaplativih kredita i zadovoljavajućim

nivoom provizija za pokrivanje

nenaplativih kredita. U 2015. godini

učešće nenaplativih kredita u ukupno

kredita smanjeno je na 4,2 odsto, u

poređenju sa stopom od 4,8 odsto u 2014.

godini. Takođe, pokrivenost provizijama

značajno je poboljšano na 124.7 odsto u

2015. godini, upoređene sa nivoom od

113.1 posto u 2014. godini (slika 60).

3.7. Makro-ekonomske projekcije za 2016. godinu

CBK projekcije za 2016. godinu ukazuju na to da ekonomija Kosova će biti okarakterisana

realnim porastom od 3.7 odsto. Ovaj porast se očekuje da bude generisan od domaće potražnje,

dok neto izvozi se očekuju da i dalje imaju negativan doprinos porastu BDP-a.

Potrošnja, kao glavna komponenta domaće potražnje, očekuje se da će zabeležiti realni rast od 2.3

odsto, na osnovu očekivanja da privatna potrošnja raste za 2.9 odsto i javna potrošnja će ostati na

sličnom nivou kao i prethodne godine. Faktori koji se očekuje da će uticati na rast privatne

potrošnje, između ostalog, su i rast doznaka i rast kredita. Do kraja 2016. godine, očekuje se da

će doznake da zabeleže godišnji porast od oko 3.0 odsto, što je niži porast u poređenju sa rastom

od 8.4 odsto zabeležen u prethodnoj godini. Ovaj usporeni rast doznaka se uglavnom pripisuje

činjenici da je visoki rast doznaka u poslednjoj godini uticao na rast osnove doznaka. Isto tako,

krediti za domaćinstva, koji su u protekle dve godine značajno porasli (10.2 odsto u 2014. godini i

9.7 odsto u 2015. godini), ovaj trend se očekuje da nastavi da raste i u 2016. godini.

Predviđa se da će investicije u 2016. godini zabeležiti veći porast od onog u 2015. godini. Očekuje

se da će realna stopa porasta ukupnih investicija u 2016. godini biti 9.7 odsto u poređenju sa 9.1

odsto koliko se procenjuje da je bilo u 2015. godini.Za razliku od 2015. godine, kada javne

investicije su neznatno opale, 2016. godina se očekuje dase okarakteriše značajnim rastom javnih

investicija, koje se očekuje da zabeleže realni rast od 11.7 odsto. Takođe, privatne investicije, koje

su prošle godine bile oko 74.6 odsto ukupnih investicija, očekuje se da će zabeležiti rast u 2016.

godini. Očekuje se da realna stopa rasta privatnih investicija biti oko 9.0 odsto. Značajan

doprinos rastu privatnih investicija se očekuje da ima bankarsko kreditiranje, koje se odlikuje

brzim tempom rasta i manjim kamatama. Isto tako, promene u poreskoj politici, kao što je

oslobađanje od PDV proizvodnih linija i mašina koji se odnose na proizvodnju, kao i oslobađanje

od PDV-a u opremi informacionih tehnologija, očekuje se da podstaknu privatne investicije. Rast

ukupne investicione pozicije se očekuje da doprinese rastu SDI-a, koje i prethodnih godina su bile

pozitivno povezane sa ukupnim ekonomskim aktivnostima.

Neto izvoz robe i usluga u 2016. godini očekuje se da će nastaviti da ima negativan uticaj na rast

BDP-a. Ovaj negativan uticaj neto izvoza pripisuje se rastu domaće potražnje za koji se očekuje

da dovede do rasta uvoza. U okviru roba, trenutna predviđanja su da izvozi rastu za oko 3,4 odsto

realno, dok uvoz se očekuje da raste za oko 3,7 odsto. Prema tome, trgovinski robni deficit se

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

140%

0%

2%

4%

6%

8%

Jun

Se

pte

mbar

Dece

mb

ar

Mart

Jun

Se

pte

mbar

Dece

mb

ar

Mart

Jun

Se

pte

mbar

Dece

mb

ar

Mart

Jun

Se

pte

mbar

Dece

mb

ar

2012 2013 2014 2015NPK Provizije gubitaka od kredita (desna strana)

Slika 60. Pokazatelji kvaliteta kreditnog portfeljeja mikrofinansijskog sektora

Izvor: CBK (2016)


56|

očekuje da se produbi na oko 3,8 odsto realno. Sa druge strane, pozitivan stav trgovine u okviru

usluga očekuje se da će ostati na sličnom nivou kao prošle godine.

Trend cena na Kosovu je u velikoj meri u skladu sa kretanjem cena na međunarodnim tržištima,

naročito cena hrane i nafte. Ove dve kategorije proizvoda, koje čine oko 50 odsto potrošačke korpe

građana Kosova, su okarakterisane sa padom cena u 2015. godini i očekuje se da će ostati

stabilne u 2016. godini. Prema tome, kosovska ekonomija se karakteriše deflacijom od 0,5 odsto

prošle godine, očekuje se da se okarakteriše niskim nivoom inflacije od oko 0,6 odsto u 2016.

godini.

Godišnja stopa rasta bankarskog kreditiranja u 2016. godini, se očekuje da bude sličnakao

prethodne godine, oko 7 odsto. Olakšanje standarda kreditiranja od strane banaka, pad

kamatnih stopa na kredite, ali i rast ukupne potrošnje u zemlji se očekuje da podstiču rast

potražnje za kreditima. Predviđanja CBK za rast kreditiranja su takođe u skladu sa izveštajima

banaka u okviru anketa bankarskih kreditiranja, čiji rezultati ukazuju na to da će biti ubrzanje

kreditne aktivnosti tokom sledećih perioda. Depoziti se očekuju da će nastaviti trend rasta koji se

karakteriše u poslednjih nekoliko godina. Ključni nosioci rasta depozita i dalje će biti

domaćinstva. Rast depozita domaćinstava u 2016. godini očekuje se da bude oko 5,9 odsto.

Očekivani priliv depozita je povezan sa nacionalnim raspoloživim prihodima koji se očekuju da

rastu za 3,6 odsto u 2016. godini.


|57

4. Nadzor, regulisanje i licenciranje finansijskih institucija

I tokom 2015. godine, finansijski nadzor je nastavio sa razvojnim projektima u cilju daljeg

napredovanja finansijskog nadzora u skladu sa najboljim međunarodnim standardima i radi

stvaranja odgovarajućeg regulatornog okvira, koji omogućava odgovarajući nadzor nad

finansijskim institucijama na Kosovu. Ovi projekti su deo tekućih reformskih napora i finansijske

kontrole kako bi dopunjavali izdate preporuke misije za procenu finansijskog sektora FSAP-a

sprovedenog od strane Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u 2012. godini. Takođe,

u 2015. Godini, centralna banka je bila deo radnih grupa i stalnih diskusija u okviru aktivnosti

vezanih za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju –SSP, između Republike Kosova i Evropske

unije. Nakon potpisivanja ugovora i identifikovanja pitanja koja se treba uputiti za dalje

usklađenje zakonodavstva sa direktivama EU-a, što se tiče regulisanja finansijskog sektora,

centralna banka je doprinela na pripremi akcionog plana u pogledu predviđenih aktivnosti za

ispunjavanje obaveza koja proističu iz SSP-a.

Sledeći projekti su podržani od strane važnih međunarodnih institucija usvajanjem novih

međunarodnih praksi, koje su uzele u obzir i nedavne izmene u regulisanju finansijskih

institucija nakon nedavne finansijske krize iz 2008. godine. U nastavku su detaljnije prikazani

projekti koji su razvijeni tokom 2015. godine.

4.1. Prelaz sa Bazela I na Bazel II

Finansijski nadzor je izabrao postepeni pristup ka usklađivanju sa međunarodnim standardima,

sa posebnim osvrtom na relevantnim direktivama Evropske Unije za nadzor banaka, koje

regulišu aktivnosti kreditnih institucija i određuju zahteve za njihov kapital. To je postepeni

proces, uzimajući u obzir da nakon nedavne finansijske krize 2008. godine, međunarodni

standardi poznati kao Bazelski okvir II, su prošli kroz mnoge promene za upućivanje pitanja koja

su se smatrale kao pokretački faktor finansijske krize kao i uzimajući u obzir razvoj i potrebe

bankarskog sistema na Kosovu.

U tom smislu, CBK tokom 2014. i 2015. godine nastavio sa izdavanjem postojećih propisa i

usvajanjem nekih novih propisa prilikom kojih su uputile niz zahteva za banke u skladu sa

standardima Bazela II, prema standardizovanim pristupima. Međutim, usklađivanje postojećih

propisa za nadzor i uređenje banaka sa Bazelskim okvirom za kapitalne zahteve i evropskim

direktivama je složen projekat i zahteva više vremena, stoga, strategijom CBK-a je predviđen da

bude završen u periodu 2015 - 2019 godine.

Tokom 2015. godine, u smislu Bazelskog okvira II su vršene promene Uredbe o adekvatnosti

kapitala banaka, preko kojih se utvrđuju zahtevi za kapital za obraćanje zahteva prema

hipotekarnim stambenim kreditima. Ova promena je rezultat usvajanja novog propisa za

stambene hipotekarne kredite, koji se zasniva na Direktivi EU i Bazelskim standardima. Takođe,

tokom 2015. godine su pripremljene dve važne uredbe u vezi prilagođavanja zahtevima Bazela,

uredba o upotrebi spoljnih procena kredita za potrebe izračunavanja regulatornog kapitala, koji

je sada već na snazi nakon usvajanja od strane Odbora CBK 28. januara 2016. godine, kao i

uredba o upravljanju rizikom kamatne stope u bankarskoj knjizi, usvojena od strane Odbora 29.

aprila 2016. godine,nakon obavljanja svih priprema i studije njenog uticaja na bankarski sektor.

Lekcije iz krize od 2008. godine istakle su potrebu za reviziju Bazela II, koji je danas u smislu

revidiranog okvira poznat kao Bazel III (ili Direktiva IV kapitala i poznata uredba kao što je


58|

"The Single Rule Book"). Ove promene, uglavnom uključuju pregled zahteva za kapital i

konstitutivne elemente kapitala u cilju poboljšanja kvaliteta, uspostavljanje uslova za potrebe

praćenja rizika odlikvidnosti, odnos leveridža, itd.

Prema planu bankarskog nadzora za usklađivanje propisa sa Bazelom II i direktivama Evropske

unije, nastaviće se sa ispunjavanjem regulatornog okvira kako bi se prilagodila potrebne uslove

izdate od ovih standarda u narednim godinama, sa posebnim naglaskom na potpuno usvajanje

prvog stuba i dalje unapređenje usvajanje drugog stuba Bazela II.

Uz ove promene se predviđa puno usvajanje standardizovanog pristupa za merenje rizika od

izloženosti kreditnom riziku, proširenjem broja klasa izloženosti kako bi odražavali prema

razvojima u bankarskom tržištu na Kosovu kao i usvajanje naj naprednijih načela za obračun

izloženosti opisanom rizikom za svaku klasu izloženosti; načela i metode poznavanja tehnika

ublažavanja kreditnog rizika. Isto tako, biće prilagođeni i zahtevi za kapital za pokrivanje

tržišnog rizika kao i razmotriće se definicija kapitala u skladu sa novim okvirom Bazela III.

Kao drugi važan korak ovog projekta je i prilagođavanje zahtevima drugog stuba- u vezi sa

razmatranjem od strane nadzornika unutrašnjeg procesa banaka za procenu potreba banaka za

kapital. Takođe, stupanjem na snagu novih zahteva za kapital, biće pregledani i ažurirani

minimalni uslovi za objavljivanje informacija od strane banaka, koji utiču na rast

transparentnosti za sve zainteresovane strane i koje su poznate kao zahtevi trećeg stuba

Bazelskog okvira sa ciljem rasta tržišne discipline kroz zahteve za objavljivanje i rast

transparentnosti.

U tom smislu, septembra 2014. godine, CBK je počeo sa konkretnim projektom za usvajanje i

sprovođenje regulatornog okvira poznat kao Bazelski okvir o kapitalu. Kao dugoročni cilj Kosova

da se pridruži Evropskoj uniji i kao jedan od glavnih strateških ciljeva, CBK je počeo ovaj

projekat dobivši snažnu podršku od Nemačke institucije za međunarodnu saradnju- GIZ.

Tokom prvog kvartala vršena je detaljna komparativna studija postojećeg pravnog i regulatornog

okvira u odnosu na standarde Bazela za identifikaciju oblasti koje nisu u skladu i koje zahtevaju

neophodne izmene i dopune. Tokom naredne dve godine će se raditi sa pojačanim intenzitetom u

usvajanju standarda Bazel-a i za usklađivanje pravnog i regulatornog okvira sa posebnim

direktivama EU-a oko ove oblasti. Imajući u vidu da Kosovo ima bankarski sektor koji nije puno

složen u poređenju sa razvijenim zemljama u pogledu razvoja finansijskih usluga i izloženosti na

finansijske napredne instrumente, procenjuje se u toku ovog dvogodišnjeg perioda će se postići

puno usvajanje glavnih standarda i zahteva, u meri u kojoj su primenjive za specifičnosti

bankarskog sektora za dalje unapređenje uređenja i nadzora banaka koja posluju u Republici

Kosova.

4.2. Podrška za hitnu likvidnost

Podrška hitne likvidnosti (PHL) se odnosi na stvaranje zaštitnog okvira za bankarski sektor u

slučajevima kada su banke solventne, ali nelikvidne. Angažovanje u ovoj oblasti se proteže u dva

smera, za razvoj metodologije i za uredbe. PHL je šema koja se sastoji od tri izvora finansiranja,

uključujući: Budžet Kosova, CBK i obavezne rezerve komercijalnih banaka.


|59

Dana 30. septembra 2015. godine, Upravni odbor Centralne banke Republike Kosova usvojio je

Uredbu o vanrednim situacijama za likvidnost, koja obuhvata dva specifična obrasca. Pored

dotične uredbe, CBK je usvojio i Postupak za hitnu podršku za likvidnost, koji dalje osnažuje

uredbu u operativnom smislu.

4.3. Nadzor zasnivan na rizik bankarskih institucija

U cilju sprovođenja nadzorne strategije i usklađivanju nadzornih standarda i praksi Evropske

unije, CBK tokom 2015. godine uz podršku tehničke pomoći od strane MMF je završio novu

nadzornu metodologiju- nadzor na osnovu rizika. Ova metodologija ima za cilj da identifikuje

kritične i potencijalne rizike sa kojima se suočavaju institucije, gde kroz pregled koji je fokusiran

na nadzor, procenjuje se upravljanje ovih rizika od strane finansijskih institucija i sposobnosti

institucije da se suočava sa negativnim mogućim posledicama. U cilju sprovođenja ove

metodologije je sastavljen Priručnik nadzora zasnivan na rizik za banke, gde tokom 2014. i 2015.

godine, izuzimajući neke banke koje su male i nedavno otvorene, gotovo sve banke su ispitana

(potpuno ispitivanje) u skladu sa novim Priručnikom nadzora zasnovanom na rizika banke.

Priručnik zasnovan na rizik za banke, u avgustu 2015 usvojen je od Izvršnog odbora CBK-a, koji

istovremeno zaokružuje izvršeni posao u ovom dokumentu i smatra se značajan napredak u

oblasti nadzora zasnovanog na rizik za banke.

Prema tome, ovaj pristup nadzora je pokazan kao veoma pro-aktivan, čime je omogućeno najbliže

praćenje banki, sa fokusom na najvećim rizicima koji ih prate. Priručnik sadrži kombinaciju

matrice rizika, koja uzima u obzir četiri vrste bankarskih rizika kao što su kreditni rizik, rizik

likvidnosti, tržišni rizik i operativni rizik s jedne strane, i primenu sistema "CAMELS" procene

banaka s druge strane.

4.4. Regulatorni sistem izveštavanja spoljnog nadzora

Finansijski nadzor tokom 2015. godine je okončao izgradnju novog izveštajnog okvira za

finansijske institucije. U početku se radilo na stvaranju novog izveštajnog okvira

podrazumevajući formulare izveštavanja, radi nastavljanja sa izgradnjom softvera za direktno

izveštavanje (on-line) finansijskih investicija, njihovu obradu kao i generisanje izveštaja.

Projekat je okončan u prvom delu 2016. godine uključujući sve neophodne promene u pravnom

okviru, uključujući i usvajanje promena u Uredbama za izveštavanje banaka, mikro-finansijskih

institucija i ne-bankarskih finansijskih institucija CBK-a.

Sprovođenje Regulatornog sistema izveštavanja spoljnog nadzora za finansijski nadzor i

finansijske institucije generalno, uticaće na usklađivanje izveštavanja finansijskih institucija

prema Standardima međunarodnog finansijskog izveštavanja (MSFI) i realizaciji razumnog

pristupa u nadzoru ovih institucija, i u porastu bezbednosti podataka, njihovoj elektronskoj

izradi, efektivnom nadzoru i tačnijim izveštavanjem od strane finansijskih institucija u CBK.


60|

4.5. Regulatorni okvir i proces licenciranja

4.5.1. Regulatorni okvir

Centralna Banka Kosova je od njenog samog osnivanja, uz neprekidnu podršku priznatih

međunarodnih institucija kao Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, USAID, Američki

trezor, KfW, GIZ, Evropska centralna banka, itd., izgradio je regulatorni okvir za regulisanje i

nadzor finansijskih institucija na osnovu najboljih međunarodnih praksi. CBK, u poslednjih

nekoliko godina, počeo je postepeni proces u pravcu usklađivanja sa osnovnim načelima

nadgledanja banaka izdatih od strane BIS - Bankfor International Settlements, ključna načela za

nadzor osiguravajućih kompanija izdatih od strane IAIS - International Association for Insurance

Supervision i evropskih direktiva koje se bave regulisanjem finansijskih institucija, kao najbolji

međunarodni standardi i prakse za regulisanje i nadzor finansijskih institucija. Ovo je

neprekidni i složeni proces jer zahteva izmenu i dopunu postojećeg pravnog i regulatornog okvira

kao i zahteva adekvatan način tako da se pažljivo prouče posebne okolnosti Kosova, pravu

adaptaciju ovih standarda za potrebe finansijskog sektora na Kosovu. Ovo, uzimajući u obzir i

činjenicu da ovi standardi su podvrgnuti brojnim promenama u razvijenim zemljama uglavnom u

poslednjoj deceniji, pa stalno se zahteva njihovo razmatranje i dopunjavanje.

Izrada i pregled uredbi finansijskog nadzora (banaka, mikro-finansijskih institucija, ne-

bankovnih finansijskih institucija, osiguranja i penzionih fondova) se vrši od strane radnih

grupa, uz učešće predstavnika odgovarajućih odeljenja, kao što su odeljenja za bankarski nadzor,

licenciranja, osiguranja, penzije, pravno odeljenje kao i druga odeljenja, u zavisnosti od oblasti

koja se obrađuje i njegova povezanost sa relevantnim odeljenjima CBK-a. Tokom pripreme uredbi

i svakog regulatornog instrumenta, CBK sarađuje sa industrijom kroz sastanke i stalnu

komunikaciju sa regulisanim subjektima, uglavnom preko relevantnih institucija, kao što su

Udruženje kosovskih banaka, Udruženja osiguravajućih kompanija, Udruženjem mikro-

finansijskih institucija, u transparentnom procesu uz pomoć kojeg se pruža mogućnost svim

interesnim stranama koji daju svoje komentare tokom procesa pripremanja. Ovaj proces je stalno

pomogao da razjasni specifična pitanja koje se adresiraju uredbama i njihovo pravo uređenje,

uzimajući u obzir njihov uticaj na stabilnost finansijskog sistema na Kosovu i na ekonomski

razvoj zemlje.

4.5.2. Novi regulatorni bankarski akti tokom 2015. godine

Tokom 2015. godine su pripremljene sledeće uredbe za regulisanje bankarskih institucija:

Uredba za procenu nepokretne imovine (usvojena od strane Odbora CBK-a 26. februara

2015. godine).

Uredba o stambenim hipotekarnim kreditima (usvojena od strane Odbora CBK 22.

decembra, 2015. godine.

Dopuna i izmena Uredbe za raspodelu kreditnih sredstava (usvojena od strane Odbora

CBK 22. decembra 2015. godine).

Pravila o sefovima banaka (usvojena od strane Odbora CBK-a 30. aprila 2015. godine).


|61

Uredba za korišćenje spoljnih kreditnih procena za potrebe izračunavanja

regulatornog kapitala (usvojena od strane Odbora CBK 28. januara, 2016. godine).

Uredba o upravljanju rizikom kamatne stope u knjigu banaka(usvojena od strane Odbora

CBK-a 29. aprila2016. godine).

4.5.3. Novi regulatorni akti za nadzor MFI i NBFIu 2015. godini

Tokom 2015. godine su pripremljene i usvojene sledeće uredbe za uređivanje mikro-finansijskih

institucija i ne-bankarskih finansijskih institucija:

Uredba o registraciji, nadzor i aktivnosti ne-bankarskih finansijskih institucija

(usvojena 28. maja, 2015. godine);

Uredba o raspodeli sredstava kredita za MFI i NBFI (usvojena 22. decembra, 2015. godine);

4.5.4. Dopuna regulatornog okvira za nadzor osiguravajućih kompanija

Dana 30. novembra 2015. godine, usvojen je u Skupštini Zakon o osiguranju i objavljen je u

Službenom listu Republike Kosova 24. decembra 2015. godine. Takođe, 23. juna 2015. godine je

usvojena uredba o utvrđivanju strukture premija za obavezno osiguranje auto-odgovornosti. Cilj

ove uredbe je utvrđivanje strukture premije, koju osiguravajuće kompanije moraju da primenjuju

u određivanju premije za obavezno osiguranje.

Tokom 2015. godine, nastavile su sa radom radne grupe koje su imenovane za izmenu uredbi o

nadzoru osiguranja, kako bi se postojeći propisi transformisali u uredbe zasnovane na novi Zakon

o osiguranju. Ove grupe su završile izmene i dopune skoro svih uredbi osiguranja pretvarajući ih

u uredbe zasnovane na novi zakon i vršeći potrebne izmene/dopune, u zavisnosti od potreba

utvrđenih tokom ispitivanja i nadzora osiguravajućih kompanija tokom ovog perioda od preko

deset godina njihovog postojanja.

U okviru ovog procesa su od strane Odbora CBK-a okončane i usvojene sledeće Uredbe:

- Uredba o deponovanju sredstava kao garancija, adekvatnost kapitala, finansijski izveštaj,

upravljanje rizikom, investicijama i likvidnošću (30. april 2015. godine);

- Uredba o određivanju strukture premije za obavezno osiguranje od auto-odgovornosti (23.

jun 2015. godine);

- Uredba o investiranju sredstava za pokrivanje tehničkih i matematičkih provizija, kao i

investiranje osnovnog kapitala osiguranika (25. februar 2016. godine);

- Uredba o spajanjima i akvizicijama (25. februar 2015. godine)

- Uredba o uslovima održavanja rizika i pokrivanja putem re-osiguranja (31. mart 2016.

godine);

- Uredba o otvaranju kancelarija predstavništava unutar Republike Kosovo od strane stranih

osiguravača (31. mart 2016. godine);


62|

- Uredba o spoljnoj reviziji osiguranja, posrednika osiguranja, službenika za štete i Kosovskog

Ureda Osigurana (28. april 2016. godine);

- Uredba o internoj kontroli i internoj reviziji osiguranika (28. april 2016. godine);

- Uredba o procenjivanju i održavanju tehničkih i matematičkih provizija za životne i ne-

životne osiguranike (28. april 2016. godine);

Trenutno su u procesu okončanja sledeće Uredbe o nadgledanju osiguranja:

- Uredba o adekvatnosti kapitala osiguranika;

- Uredba o objavljivanju informacije;

- Uredba o delegiranju funkcija;

- Uredba o licenciranju posrednika u osiguranju;

- Uredba o licenciranju obrađivača šteta u osiguranju;

- Uredba o ugovorima osiguranja;

- Uredba o arbitraži;

- Uredba o direktorima i višim rukovodiocima;

- Uredba o objavljivanju informacija;

- Uredba o procenu i tretiranju šteta;

- Uredba o izveštavanju osiguravača;

- Uredba o otvaranju i zatvaranju unutar i van Republike Kosova filijala i ekspozitura

osiguravača; i

- Uredba o konsolidovanom nadzoru grupa osigurača.

- Uredba o otvaranju i zatvaranju unutar i van Republike Kosova filijala i ekspozitura

osiguravača; i

- Uredba o konsolidovanom nadzoru grupa osigurača.

Pripremanje i usvajanje izmena i dopuna ovih uredbi je određena sa visokim prioritetom za 2016.

godinu, sa ciljem da se pripremi neophodni regulatorni okvir za usvajanje novih zahteva novog

Zakona o osiguranju.

4.5.5. Dopuna regulatornog okvira za nadzor penzionih fondova

Tokom 2015. godine nastavljeno je sa izmenama i dopunama regulatornog okvira o penzijskom

nadzoru u skladu sa zahtevima Zakona o penzijskim fondovima i rešavanje pitanja u vezi sa

nadzorom penzionih fondova koje se procenjuju kao potrebne da se rešavaju uz pomoć

sekundarnog zakonodavstva, na osnovu uslova Zakona o penzionim fondovima. Divizija za

regulativu u saradnji sa Divizijom za nadgledanje penzionih fondova su tokom 2015. godine

pripremile sledeće Uredbe, koje su usvojene od strane Odbora CBK-a:

Uredba o individualnim računima učesnika (usvojena od strane Odbora CBK 30. aprila,

2015. godine);


|63

Uredba o utvrđivanju uslova i kriterijuma za povlačenje sredstava iz KPSF-a za

učesnike sa trajnom imigracijom(usvojena od strane Odbora CBK-a, 23. juna 2015. godine);

4.5.6. Dopuna Uredbe o SPN / FT i priprema priručnika

Tokom 2015. godine je završeno razmatranje Uredbe za Sprečavanje Pranja Novca i Finansiranja

Terorizma, od strane radne grupe koju čine pripadnici Divizije za SPN/FT i Divizije

standardizacije i regulisanja. Nacrt ove uredbe sa novim promenama u cilju prilagođavanja

zahteva nedavnih izmena i dopuna Zakona o sprečavanju pranja novca je završen i uzeti su u

obzir i komentari industrije oko ovog nacrta, koji se očekuje da se usvajajuod strane Odbora CBK

tokom 2016. godine.

Takođe, razmatrane su i izmene i dopune u procesu Zakona o SPN koje je CBK dostavio radnoj

grupi,koja je imenovana u okviru Ministarstva finansija.

4.6. Priručnik za likvidaciju banaka

Tokom 2015. godine nastavila se revizija priručnika za likvidaciju banaka, kako bi se adresirali

novi pravni zahtevi i uspostavio jasni operativni okvir za rešavanje slučajeva kada banke mogu

da se suoče sa poteškoćama, u cilju stvaranja adekvatnih postupaka u njihovom brzom i pravom

rešavanju. Kroz nove promene stvoriće se jasna institucionalna infrastruktura u okviru CBK-a, a

i jasno će se utvrditi postupci koje treba pratiti u slučaju uzimanja pod upravom ili likvidiranju

banaka. Ovi posebni postupci će olakšati i ubrzati moguće odluke CBK-a, u saradnji sa

relevantnim akterima, kao što je Fond za osiguranje depozita, izjašnjavajući način komunikacije

između njih i odgovornosti delovanja za svaki organ. Ovo će olakšati rešavanje mogućih problema

i njihovo pravo rešavanje u budućnosti, u slučajevima kada je potrebna intervencija CBK-a za

poboljšanje i rešavanje problema banaka.

4.7. Licenciranje

Centralna Banka Republike Kosova ima kao primarni cilj podsticanje i održavanje pravilnog i

stabilnog financijskog sistema. Ovaj cilj je usko povezan sa dužnostima i odgovornostima

Departmana za Licenciranje i Standardizaciju (DLS). Glavna odgovornost DLS-a je licenciranje

svih financijskih institucija, aspekti regulisanja i njihova standardizacija, kao i zaštita klijenata

ovih institucija. Kriterijumi licenciranja određeni zakonodavstvom, imaju za cilj osiguranje

pravilnog tržišta regulisanog putem postupka koji je izgrađen na osnovu načela pravde,

pravičnosti i jednakosti. Uslovi i kriterijumi licenciranja su nadzornog karaktera i nemaju za cilj

postavljanje prepreka prema investitorima, bilo da su unutrašnji ili spoljašnji. Ulazak stranih

investitora na kosovskom tržištu, posebno u financijskom sektori, dokazuje otvorenu politiku

CBK-a prema stranim investicijama, bez narušavanja njihovih prava i ravnopravnog tretiranja

svih investitora prema pravnim zahtevima na Kosovu, zasnovanih na standardima Evropske

Unije.

Struktura financijskog sistema na kraju 2015. godine je bila sledeća: broj banaka koje operišu u

Republici Kosovo je 10, od kojih su 4 filijale poznatih bankarskih grupa sa poreklom kapitala iz

zemalja Evropske Unije, dok su 4 filijale stranih banaka i dve banke sa domaćim kapitalom.

Banke na Kosovu vrše svoju delatnost na osnovu zakonodavstva primenjenog u Republici Kosovo

i regulativnog okvira na snazi Centralne banke Republike Kosova. Osim ovih deset banaka,

struktura financijskog sistema na Kosovu se sastoji i od 1 kancelarije predstavništva strane

banke, 13 mikro-financijskih institucija, kao i 49 nebankarskih financijskih institucija,


64|

podeljenih prema aktivnostima: 4 sa aktivnošću za davanje kredita/lizinga, 1 sa aktivnošću za

faktoring, 6 sa aktivnošću usluga transfera i isplata i 38 sa aktivnošću razmene valute.

Slika 61. Struktura financijskog sistema na Kosovu

U saglasnosti i u izvršenju zahteva koji proizlaze iz Zakona br. 03/L-093 za Banke, mikro-

financijske institucije i nebankarske financijske institucije normalnog funkcionisanja bankovne

aktivnosti, CBK je tokom 2015. godine doneo odluke koje su vezane za:

- izdavanje konačnih licenci za stranu banku za otvaranje filijale u Prištini;

- odobravanje u vezi sa produženjem roka za delovanje zastupničke kancelarije “Atlas Bank”

u Prištini;

- odobravanje registracije dviju nebankarskih financijskih institucija;

- odobravanje dodavanja aktivnosti operativnog lizinga za jednu nebankarsku financijsku

instituciju;

- odobravanje promene imena jedne financijske nebankarske institucije;

- odobravanje promene statusa banaka i finansijskih institucija;

- odobravanje direktora i visokih menadžera banaka i financijskih institucija;

- odobravanje kupoprodaje deonica financijskih institucija;

- odobravanje otvaranja, premeštanja, zatvaranja filijala i ekspozitura banaka;

- odobravanje otvaranja, premeštanja kancelarija/agenata MFI-a i NBFI-a;

- odobravanje spoljnih revizora banaka, MFI-a i NBFI-a i osiguravača.

Aktivnost licenciranja CBK-a, tokom 2015. godine se sastojao u izdavanju konačne licence za T.C.

Ziraat Bankasi A.S. Ankara, Turska, za otvaranje filijale u Prištini, kao i u produženju roka rada

zastupničke kancelarije u Prištini Atlas Banke AD, Crna Gora, u Prištini.

FINANCIJSKI NADZOR

Komercijalne banke 10 (deset)

Banka sa inostranim kapitalom

8 (osam)

Banka sa domaćim kapitalom

2 (dva)

Osiguravač

15 (petnaest)

Osiguravač sa inostranim kapitalom

9 (devet)

Osiguravač sa domaćim

kapitalom

6 (šest)

Mikrofinancijske institucije MFI 13

(trinaest)

MFI sa inostranim kapitalom

10 (deset)

MFI sa domaćim kapitalom

3 (tri)

Nebankarske financijske institucije

NBFI

49 (četrdeset devet)

NBFI sa inostranim kapitalom

4 (četiri)

NBFI sa domaćim kapitalom

45 (četrdeset pet)

Penzioni fondovi

2 (dva)

Inostrani kapital

1 (jedan)

Domaći kapital

1 (jedan)


|65

Takođe, odobrene su registracije za 2 nebankarske financijske institucije za obavljanje aktivnosti

razmene valute. U funkciji proširenja aktivnosti, tokom ove godine, CBK je odobrila dodavanje

aktivnosti operativnog lizinga za nebankarsku financijsku instituciju Raiffeisen Leasing Kosova.

U procesu licenciranja, CBK je posebnu pažnju pridala sprovođenju principa i osnovnih pravila

za odgovoran i efektivan pravac banaka, procenjujući njihove organizacione strukture,

upravljanje, kao i podelu odgovornosti. Na osnovu važećih propisa, CBK je odobrila 5 novih

članova Upravnog odbora, jednog člana Odbora za reviziju, jednog direktora filijale strane banke,

kao i 4 viših bankarskih menadžera.

Istovremeno, CBK je odobrio direktore i

visoke menadžere mikro-financijskih i

nebankarskih financijskih institucija.

Tokom ovog perioda odobreno je 6 novih

članova Upravnog odbora, 4 izvršnih

direktora i 1 visoki menadžer. Takođe,

odbijen je zahtev za imenovanje izvršnog

direktora kao predsednika Upravnog

odbora.

Banke sprovode svoju aktivnost sa

filijalama/ekspoziturama otvorenim

unutar teritorije zemlje (vidi tabelu 1).

CBK je ove godine odobrila otvaranje 4

ekspozitura, 12 premeštanja filijala i ekspozitura, kao i zatvaranje 16 ekspozitura. Banke su i ove

godine nastavile zatvaranje ekspozitura, gde je zatvoreno 13 ekspozitura, uglavnom male jedinice

nakon procene njihovog rada i efikasnosti, i zbog toga što su banke u poslednje vreme investirale

u proširenju automatskih usluga, kako bi se klijentima pružila mogućnost da izvrše transakcije

preko: e-bankinga, bankomata, prodajnih terminala.

Tabela 6. Broj banaka, filijala i ekspozitura banaka

Izvor: CBK (2016)

Geografska podela filijala i ekspozitura banaka uključuje skoro celu teritoriju zemlje. Najveća

koncentracija filijala i ekspozitura i dalje se ističe u regionu Prištine (35%), gde je i najveća

koncentracija stanovništva (25%).

Godina Banke Filijale Ekspoziture

2004 7 45 194

2005 7 35 171

2006 6 33 170

2007 9 34 183

2008 8 46 233

2009 8 49 238

2010 8 49 254

2011 8 43 259

2012 9 43 258

2013 9 44 245

2014 9 45 223

2015 10 45 210

7 7 6 9 8 8 8 8 9 9 9 10

4535 33 34

46 49 49 43 43 44 45 45

194

171 170183

233 238254 259 258

245

223210

0

50

100

150

200

250

300

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Banke Filijale Ekspoziture

Slika 62. Broj banaka, filijala i ekspozitura banaka

Izvor: CBK (2016)


66|

Tabela 7. Geografska podela filijala i ekspozitura banaka

Izvor: CBK (2016)

Što se tiče aktivnosti industrije

osiguranja, tokom 2015. godine je

primljeno ukupno 488 zahteva za

odobravanje različitih obrazaca, počevši

od aplikacija za osiguranje, posrednike

(brokerska preduzeća, kompanije

agenata, regulatori/obrađivači šteta i

agenti u osiguranjima), distribuciju

dividendi i promenu imena kompanija i

kupoprodaju deonica preduzeća i odluke

za njihov transfer i osnivačkog kapitala,

odobravanje statuta i njihovu promenu i

promenu odluka, odobravanje

predsednika/članova odbora višeg rukovodstva (zamenici izvršnih direktora i direktora

relevantnih odeljenja), unutrašnjih i spoljašnjih revizora, individualnih posrednika, internih i

spoljnih agenata, odobravanje za otvaranje (preseljenje) kancelarija i za licenciranje i odobrenje

novih proizvoda i promenu uslova i tarifa za proizvode.

U okviru odobrenja i odbijanja (ukidanja

aplikacija od samih institucija koje se

bave osiguranjem i ukidanja od strane

CBK-a zbog neispunjavanja kriterijuma

za odobravanje), obrađene su na sledeći

način:

Izdate su 2 licence za osiguravajuća

društva, za osiguravajuće društvo

Scardian i Prisig i 2 posrednika

osiguranja, “L.I.F.E Kosova” D.O.O

(kompanija agenata za životno

osiguranje), TEB – posrednik u

osiguranju (dodatna aktivnost) i odbijen

je zahtev za licenciranje posrednika osiguranja.

Odobreno je 14 direktora odeljenja – višeg menadžmenta industrije osiguranja (od kojih su 2 iz

KBO-a).

Br. % Br. % Br. % Br. % Br. %

2004 60 24% 37 15% 60 24% 59 24% 30 12% 246

2005 68 32% 39 18% 35 16% 39 18% 32 15% 213

2006 68 33% 37 18% 37 18% 41 20% 26 12% 209

2007 70 31% 39 17% 40 18% 45 20% 32 14% 226

2008 97 34% 44 15% 51 18% 59 21% 36 13% 287

2009 97 33% 46 16% 52 18% 64 22% 36 12% 295

2010 100 32% 49 16% 57 18% 66 21% 39 13% 311

2011 102 33% 50 16% 59 19% 64 21% 35 11% 310

2012 101 33% 50 16% 59 19% 67 22% 33 11% 310

2013 102 34% 47 16% 52 17% 62 21% 35 12% 298

2014 97 35% 45 16% 46 17% 55 20% 34 12% 277

2015 97 35% 45 16% 46 17% 55 20% 34 12% 277

UkupnoGodinaPriština Prizren Peć Gnjilane Mitrovica

25%

22%

18%20%

14%

35%

16% 17%

20%

12%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

Priština Prizren Peć Gnjilane Mitrovica

Përqindja e popullsisë Degët/nëndegët e bankave

Slika 63. Geografska raspodela stanovnika i mreže filijala/ekspozitura banaka prema regionima

Izvor: CBK (2016)

8 9 10 11 11 12 13 1548 48 49 51 56 56 69 74

179 186 206 224 240268

316

436

364390

424 447 458492

538

717

0

100

200

300

400

500

600

700

800

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Centralne kancelarije Filijale Ekspoziture Agenti (agent/operator)

Slika 64. Broj osiguranika, filijala, ekspozitura iagenata osiguranika

Izvor: CBK (2016)


|67

Odobrena su 2 člana odbora (osiguravajućih društva) i 8 članova odbora, i odbijen je jedan član

odbora;

Odobrena je promena imena i kupoprodaja deonica osiguravajućeg društva Dardania A.D.

osiguravajućem društvu EUROSIG D.A; odobrenje promene imena osiguravajućeg društva

“SIGMA” A.D., u “SIGMA Interalbanian Vienna Innsurance Group” D.A.; odobrenje distribucije

dividende osiguravajućeg društva “SIGMA Interalbanian Vienna Insurance Group“ D.A., i

odobren je statut društva za osiguranje Croatia osiguranje.

Odobreno je ukupno 28 spoljnih revizora, od kojih 15 pripadaju društvima za osiguranje, 8

posrednicima za osiguranje i preostali deo KBO-u, Kosovskom fondu za penzione štednje i

Slovenačko-kosovskom fondu, dok je u okviru unutrašnjih revizora odobreno 6 revizora, a svi su

od osiguravajućih društava.

Istovremeno je odobreno 2 nezavisnih posrednika za posredovanje u osiguranjima.

Takođe, odobreno je 171 internih

agenata u osiguranjima (odbijen je jedan

(1) unutrašnji agent u osiguranjima i za

9 unutrašnjih agenata je otkazana

procedura od samih kompanija ili CBK-a

zbog nedostatka dokumentacije i

neispunjavanja kriterijuma), a odobreno

je i 53 spoljnih agenata u osiguranjima

osiguravajućih društva.

Tokom 2015. godine, odobreno je

otvaranje 91 novih kancelarija (centralne

kancelarije, filijale i nove kancelarije), i

20 premeštaja sadašnjih kancelarija.

U okviru odobrenja za nove proizvode, tokom 2015. godine je odobreno 29 novih dobrovoljnih

proizvoda, promena uslova i postojećih tarifa, kao i odobren je TPL za dve nove osiguravajuće

kompanije “Scardian” i “Prisig”),.

Tabela 8. Broj osiguravača, filijala, ogranaka i agenata osiguravača

Izvor: CBK (2016)

Godine Centralne kancelarije Filijale Ekspoziture Agenti (agent/operator)Od kojih, stranih

agenata

2008 8 48 179 364 na

2009 9 48 186 390 na

2010 10 49 206 424 na

2011 11 51 224 447 na

2012 11 56 240 458 na

2013 12 56 268 492 na

2014 13 69 316 538 20

2015 15 74 436 717 71

25%

22%

18%20%

14%

18%16%

24%26%

16%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

Priština Prizren Peć Gnjilane Mitrovica

Përqindja e popullsisë Filialet e siguruesve

Slika 65. Geografska raspodela stanovnika i mreže filijala osiguravajućih društava

Izvor CBK (2016)


68|

Tabela 9. Geografska podela filijala osiguravača

Izvor: CBK (2016)

Što se tiče drugih financijskih institucija, na kraju 2015. godine, radilo je 13 mikro-financijskih

institucija,14

raspoređenih gotovo na celokupnoj teritoriji Republike Kosova.

MFI, na kraju 2015. godine, obavljale su svoju aktivnost u 100 filijala/ekspozitura, raspoređenih

unutar teritorije zemlje. Tokom 2015. godine, odobreno je otvaranje 4 ekspozitura, 2 zatvaranja

ekspozitura, kao i 12 premeštaja filijala i ekspozitura MFI-a.

Tabela 10. Broj mikrofinancijskih institucija i njihova geografska podela po regionima

Izvor: CBK (2016)

Na kraju 2014. godine broj nebankarskih

financijskih institucija, koje su delovale

na Kosovu, dostigao je na 49, od kojih 4

sa stranim kapitalom i 45 sa domaćim

kapitalom. Prema aktivnostima,

podeljene su na sledeći način: 2

institucije obavljaju aktivnost davanja

kredita, 2 institucije aktivnost lizinga, 1

institucija aktivnost faktoringa, 6

institucija usluge novčanog transfera i

plaćanja i 38 institucija aktivnost

menjačnice.

14

Za jednu mikrofinancijsku instituciju je suspendovana registracija.

Br. % Br. % Br. % Br. % Br. %

2008 7 14% 9 18% 14 28% 14 28% 7 14% 51

2009 7 14% 9 18% 14 28% 14 28% 7 14% 51

2010 9 17% 9 17% 13 25% 14 27% 7 14% 52

2011 10 19% 9 17% 14 26% 14 26% 7 13% 54

2012 10 17% 10 17% 15 25% 15 25% 9 15% 59

2013 10 17% 10 17% 15 25% 15 25% 9 15% 59

2014 10 16% 10 16% 16 25% 17 27% 10 16% 63

2015 13 18% 12 16% 18 24% 19 26% 12 16% 74

UkupnoGodinePriština Prizren Peć Gnjilane Mitrovica

Godina Region Prištine Region Prizrena Region Peći Ukupno

2004 6 2 5 13

2005 7 2 5 14

2006 8 2 5 15

2007 8 2 5 15

2008 7 2 5 14

2009 7 2 5 14

2010 7 2 4 13

2011 8 3 4 15

2012 8 2 4 14

2013 8 2 4 14

2014 7 2 4 13

2015 7 2 4 13

6

7

8 8

7 7 7

8 8 8

7 7

2 2 2 2 2 2 2

3

2 2 2 2

5 5 5 5 5 5

4 4 4 4 4 4

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Region Prišt ine Region Prizrena Region Peći

Slika 66. Broj mikrofinansijskih institucija i njihova geografska raspodela prema regionima

Izvor: CBK (2016)


|69

Tabela 11. Broj nebankarskih financijskih institucija i njihova geografska podela po regionima:

Izvor: CBK (2016)

Registracija nebankarskih financijskih

institucija koje obavljaju aktivnost

menjačnice nastavljena je i tokom 2015.

godine, iako sporijim tempom rasta u

poređenju na prethodnu godinu.

Konkretno, licencirane su 2 nove

institucije za aktivnost razmene deviza.

Na kraju 2015. godine, na tržištu

razmene deviza, aktivnost se sprovodila

od strane 38 registrovanih kancelarija za

razmenu valuta.

Što se tiče geografske raspodele

kancelarija za razmenu deviza, one su

lokalizovane i obavljaju svoju aktivnost širom zemlje, sa izuzetkom regiona Mitrovice. Njihova

najveća koncentracija ostaje u regionu Gnjilana i Peći.

GodinaRegion

Prištine

Region

PrizrenaRegion Peći

Region

Gnjilana

Region

MitroviceUkupno

2004 5 1 0 0 1 7

2005 7 3 0 1 0 11

2006 9 4 3 6 0 22

2007 11 7 6 6 0 30

2008 15 6 5 6 0 32

2009 14 6 6 6 0 32

2010 14 7 7 6 0 34

2011 15 7 10 7 0 39

2012 15 7 11 7 0 40

2013 16 6 12 9 0 43

2014 17 6 12 12 0 47

2015 17 7 12 13 0 49

3

6

16

2321

23

26

3031

33

3638

0

5

10

15

20

25

30

35

40

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Region Prištine, 18%

Region Prizrena, 16%

Region Peći, 32%

Region Gnjilana, 34%

Region Mitrovice, 0%

Slika 68. Broj menjačnica tokom godina i njihova geografska raspodela u 2015. godini prema regionima

Izvor: CBK (2016) Izvor: CBK (2016)

5

7

9

11

1514 14

15 1516

17 17

1

34

76 6

7 7 76 6

7

3

65

67

1011

12 12 12

1

6 6 6 6 67 7

9

1213

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Region Prišt ine Region Prizrena Region Peći Region Gnjilana Region Mitrovice

Slika 67. Broj nebankarskih finansjskih institucija i njihova geografska raspodela prema regionima

Izvor: CBK (2016)


70|

4.7.1 Žalbe korisnika financijskih usluga

Kao izdavač dozvola, regulator i nadzornik financijskih institucija, Centralna banka Republike

Kosova, odnosno financijski nadzor ima ključnu ulogu u zaštiti prava korisnika financijskih

usluga na Kosovu.

U okviru financijskih nadzora posluje divizija koja obavlja prijem, sistematizaciju i razmatranje

žalbi o usklađenosti financijskih aktivnosti sa zakonima i propisima na snazi, kao i standardima

koji usmeravaju financijski nadzor, prateći njihovo ponašanje na tržištu. Cilj ove divizije je

uspostavljanje odgovarajućih osnova za adekvatno otkrivanje prema potrošačima i zaštitu

korisnika usluga i proizvoda financijskih institucija na Kosovu. Ovo odeljenje razmatra žalbe

koje su upućene od strane osiguranika, depozitora/korisnika kredita i korisnika svih usluga i

proizvoda financijskih institucija pod nadzorom CBK-a, a obezbeđuje i nadzor i propis sa

konkretnim preporukama za identifikovane prakse, kao nepovoljne za potrošače za njihovo

adresiranje u budućim aktivnostima.

Tabela 12. Broj žalbi po godinama

Izvor: CBK (2016)

Aktivnost financijskog nadzora u odnosu na tretiranje žalbi korisnika financijskih usluga tokom

2015. godine obuhvata:

Nastavak sprovođenja projekta koji je u uskoj saradnji sa timom stručnjaka Svetske banke za

zaštitu potrošača financijskih usluga, i koji za 2015. godinu uključuje:

a) Sprovođenje Uredbe o unutrašnjem procesu tretiranja žalbi – ova uredba je usvojena 2014.

godine i u aprilu 2015. godine je stupila na snagu. Stupanjem na snagu ove uredbe, odeljenje

je pratilo proces sprovođenja uredbe u koordinaciji sa financijskim institucijama.

b) Objavljivanje članka o načinu ulaganja žalbe – na zvaničnom sajtu CBK-a, odnosno kod dela

Financijskog obrazovanja objavljen je članak koji objašnjava način ulaganja žalbe za

korisnike financijskih usluga.

c) Razmatranje žalbi korisnika financijskih usluga primljenih na dnevnoj bazi. Sve žalbe su

razmatrane pravovremeno u zavisnosti od njihove specifičnosti. Razmatranje žalbi je dovelo

do ispitivanja u okviru financijskog nadzora financijskih institucija, koja su rezultirala

preduzimanjem administrativnih mera prema financijskim institucijama i uticala su na

regulisanje praksi u pružanju financijskih usluga/proizvoda.

d) Učestvovanje osoblja u aktivnostima koje se odnose na zaštitu potrošača – kao rezultat

sporazuma o razumevanju sa Ministarstvom za trgovinu i industriju (MTI), učestvovanje na

okruglom stolu koji je organizovao Kosovo Advocacy and Development Center (KADC), na

temu „Put ka ostvarivanju prava potrošača“, kao i učestvovanje osoblja u javnoj raspravi

koju je organizovao MTI, „Program o zaštiti potrošača za period 2016-2016. godine“.

2015 2014 2013 2012

Komercijalne banke/MFI, NBFI, Penzijski fondovi 221 158 74 36

Osiguravajuća društva 221 195 153 70

Ukupno 442 353 227 106

Finansijska industrijaBroj žalbi


|71

Razmatrano je oko 442 žalbi korisnika

financijskih usluga (fizička i pravna

lica):

a) Ukupan broj žalbi za banke, MFI i

NBFI upućene CBK-u za 2015.

godinu je bio 221, dok su se

najčešće žalbe odnosile na:

kategorizaciju u registru kredita

(27%) i razna pitanja vezana za

kredit (32%).

b) Ukupan broj žalbi protiv

osiguravajućih kompanija

upućenih CBK-u za 2015. godinu je

221. Najčešće žalbe su bile na ne-pravovremenoj naknadi materijalne i nematerijalne štete

od strane TLP-a (46% od ukupnog broja žalbi), ne-naknađivanje medicinskih troškova iz

zdravstvenog osiguranja (21% od ukupnog broja žalbi) i aplikaciju malus-a (17% od

ukupnog broja žalbi).

Tabela 13. Broj žalbi po institucijama

Izvor: CBK (2016)

Iz gore navedenih podataka možemo primetiti da su žalbe protiv osiguravajućih društva (50% od

ukupnog broja žalbi) u relativno malo većem broju u odnosu na komercijalne banke ili druge

mikrofinancijske institucije i nebankarske financijske institucije. Na broju žalbi prema

osiguravajućim društvima nastavlja da ima uticaj sprovođenje Uredbe o sprovođenju Bonus –

Malus sistema, naročito sprovođenje kod privatnih lica, koja su obavila kupoprodaju vozila, ali

nisu završila administrativne postupke određene prema Zakonu za obavezno osiguranje

autoodgovornosti.

Što se tiče žalbi za komercijalne banke, MBI i NBFI, primećujemo da se veći broj odgovornosti

odnosi na kategorizaciju u kreditnom registru, s obzirom da stranke nastavljaju da se direktno

žale CKB-u ukoliko nisu upoznate da se izveštavanje u kreditnom registru obavlja od strane

financijskih institucija.

U sledećoj tabeli je predstavljen i broj žalbi razmatranih od strane divizije žalbi korisnika

financijskih usluga, odakle primećujemo rast broja žalbi tokom godina. U odnosu na 2014.

godinu, tokom 2015. godine imamo povećanje broja tretiranih žalbi.

Institucije Broj žalbi Učešće

Komercijalne banke 191 43%

Osiguravajuća društva 221 50%

Mikrofinansijske institucije 27 6%

Posrednici osiguranja 0 0%

Nebankarske finansijske institucije 3 1%

Agencije za transfer novca 0 0%

Menjačnice 0 0%

Penzijski fondovi 0 0%

Ukupno žalbi 442 100%

442

353

227

106

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

2015 2014 2013 2012

Slika 69. Broj žalbi protiv finansijskih institucija

Izvor: CBK (2016)


72|

Istovremeno, nastavlja se rast broja žalbi kao rezultat podizanja svesti financijskih korisnika o

njihovom pravu na ostvarivanje žalbe.

4.8. Bankarski nadzor

Tokom 2015. godine, nastavilo se ispitivanje banaka, prema godišnjem planu ispitivanja za 2015.

godinu, primenjujući pristup nadzora zasnovanom na riziku, kao i određujući vrstu ispitivanja:

potpuna ispitivanja i fokusirana ispitivanja.

Ispitivanja na licu mesta, kao veoma važan deo procesa nadzora banaka, imala su za cilj blisko

procenjivanje profila rizika banaka, kao i praćenje ispunjavanja preporuka i odluka koje

proizlaze iz prethodnih ispitivanja.

Tokom 2015. godine, sprovedeno je ukupno 9 ispitivanja banaka, od kojih 5 potpunih ispitivanja i

4 fokusiranih ispitivanja. Ispitivanja su obavljena upućivanjem niza nalaza, od kojih su neka

praćena odlukama o administrativnim merama. Sve ove se obavilo u funkciji primene

zakonodavstva na snazi. Izveštaji ispitivanja su pripremljeni na osnovu vrste bankarskih rizika

kao: kreditni rizik, rizik likvidnosti, tržišni i operativni rizik. Do sada, isključujući neke banke

koje su male i nedavno otvorene, skoro sve banke su ispitane (potpuno ispitivanje) u skladu sa

Priručnikom nadzora zasnovanog na riziku za banke.

Takođe, ispitivanja su uključila i procenu unutrašnjih kontrola, usklađenost sa pravnim okvirom

CBK-a na snazi, odnosno usklađenost sa bankarskim propisima, najboljim bankarskim

praksama, procenom kapitala, procenom politika i postupaka, menadžmentom, zaradom, kao i

ispitivanjem oblasti informacione tehnologije. Glavni rizik u okviru bankarskog sektora tokom

2015. godine, ostaje kreditni rizik. Tokom ispitivanja je procenjen i operativni rizik banaka, način

upravljanja i date su relativne preporuke za implementaciju. Potvrđeno je da su banke preduzele

mere za rešavanje preporuka ispitivanja, u cilju obezbeđivanja usklađenosti sa regulativnim

zahtevima CBK-a i ka smanjenju operativnog rizika.

Takođe, tokom ispitivanja u bankama ispitana je i oblast informacione tehnologije, sa fokusom na

procenu rizika banke u ovoj oblasti, ukupnu bezbednost sistema informacione tehnologije, kao i

stvaranju i ispunjenju sigurnosnih sistema informacione tehnologije. Na osnovu procena iz

ispitivanja, date su odgovarajuće preporuke za implementaciju, gde je utvrđeno da su ih banke

ispunile.

Iz ispitivanja, možemo zaključiti da su banke zdrave i stabilne i uglavnom su bile u skladu sa

pravnim okvirom CBK-a.

Završetak ispitivanja u okviru određenih granica je bio strukturni kriterijum u okviru Stand-by

programa sa Međunarodnim monetarnim fondom. Radi se o ispitivanjima, nakon ulaska Vlade

Kosova u Stand-by programu sa Međunarodnim monetarnim fondom. Do sada, završena su sva

ispitivanja kao deo strukturnih kriterijumima, pre rokova određenih od Međunarodnog

monetarnog fonda.

4.9. Nadzor osiguranja

U skladu sa ciljevima CBK-a, odnosno obezbeđenja održivosti tržišta osiguranja i zaštite

osiguranja, CBK je i tokom 2015. godine nastavila svoju aktivnost ostvarujući kontinuirana

ispitivanja na licu mesta osiguranika kao i potpuna i fokusirana ispitivanja i ad-hoc ispitivanja

za osiguravajuća društva i posrednike osiguranja.

Klasifikacija osiguranika, da bi bili predmet ispitivanja, zasniva se na nekoliko faktora, počevši

od analize financijskih pokazatelja iz redovnih izveštavanja u CBK, mišljenja o financijskim

izveštajima od strane spoljnih revizora, žalbi osiguranika u CBK, kao i prethodnih perioda


|73

realizovanih ispitivanja. To je uticalo na primenu selektivnog pristupa u utvrđivanju prioriteta

rizičnijih institucija da bi bile predmet narednih ispitivanja od strane CBK-a i samim tim na

podizanju nivoa efikasnog nadzora.

Stoga, za 2015. godinu realizovano je ukupno 11 ispitivanja od kojih su šest bila potpuna

ispitivanja, a četiri fokusirana ispitivanja, dok je jedna institucija kao rezultat ispitivanja na

kraju 2014. godine podvrgnuta procesu savetovanja za period od pet meseci tokom 2015. godine.

Cilj potpunih ispitivanja je bio i procena opšte situacije kompanije, uključujući i efikasnost rada

internih kontrola, sprovođenje preporuka iz prošlih ispitivanja, saglasnost sa zakonima i

propisima CBK-a, procenu upravljanja i nadzora kompanija od strane vodećih organa, prakse

osiguravača, procenu politika i procedura za upravljanje rizicima, a sve u cilju funkcije zaštite

osiguranika i očuvanja financijske stabilnosti osiguravača.

Ispitivanja na licu mesta osiguravača, u nekoliko slučajeva su identifikovala neusklađenost sa

pravnim okvirom CBK-a, kao i nezdrave prakse kao što su: nedostatak rukovodeće aktivne uloge

upravnog odbora preduzeća, nedostatak efikasnog sistema internih kontrola, slabi nivo interne

revizije, kašnjenja u tretiranju i plaćanju šteta, kao i veliki broj suspendovanih šteta,

nepoštovanje IFRS standarda za određene pozicije financijskih izveštaja, loše i nezdrave prakse

upravljanja sredstvima preduzeća, slabosti i loše prakse u transakcijama sa povezanim

strankama, potcenjivanje tehničkih rezervi, angažovanje u prodaji nelicenciranih proizvoda kao i

prodaja proizvoda putem nelicenciranih posrednika. Takođe, na osnovu redovnih izveštaja

osiguravača u CBK-u, evidentirani su slučajevi nepoštovanja zakonskih zahteva u odnosu na

minimalni nivo kapitala, likvidnost i rizik osiguranja.

Za sva ispitivanja su pripremljeni izveštaji, u kojima su pokrenuta i adresirana pitanja

evidentirana tokom ispitivanja, zajedno sa dotičnim preporukama. Kompanije u pitanju su

izvestile i nastavljaju da izveštavaju na mesečnoj osnovi CBK-u o preuzimanju potrebnih

aktivnosti za njihova eliminisanja/poboljšanja.

Takođe, kao rezultat nalaza iz realizovanih ispitivanja i loše financijske performanse, izdate su

od strane CBK-a odluke u kojima su izrečene kazne i druge pravne mere predviđene

zakonodavstvom na snazi, kao što su: dodatak sredstava za ispunjenje regulativnih zahteva za

minimalni zahtevani kapital, nivo solventnosti i rizik osiguranja, novčane kazne i otpuštanje

službenika osiguravača.

4.10. Nadzor mikrofinancijskih institucija i nebankarskih financijskih institucija

Nadzor mikrofinancijskih institucija i nebankarskih financijskih institucija, imao je u fokusu

podizanje svesti takvih institucija u cilju sprovođenja odgovarajućih operativnih praksi. U tom

smislu, tokom 2015. godine nastavilo se izvođenje zasnovanog nadzora mikrofinancijskih i

nebankarskih institucija, obavljajući direktna ispitivanja sa fokusom na prilagodljivost

kapaciteta za upravljanje prema rizicima ovog sektora i posebno kreditnog rizika koji je bio

referentna tačka nadzorne aktivnosti, usklađenost ovih institucija sa propisima CBK-a i internim

institucionalnim politikama, kao i nastavak praćenja od spolja prema ovom sektoru.


74|

Na osnovu prostora određenog za ispitivanje mikrofinancijskih i nebankarskih financijskih

institucija, tokom 2015. godine ispitano je deset (10) institucija, odnosno sedam (7)

mikrofinancijskih institucija i tri (3) nebankarskih financijskih institucija. U relevantnim

ispitivanjima realizovanim sa mikrofinancijskim i nebankarskim financijskim institucijama,

evidentirano je da uprkos potrebe daljeg razvijanja, ove institucije su nastavile napredovanje

neophodne infrastrukture u funkciji njihovog upravljanja, kao što su:politike, postupci i sistemi u

identifikovanju, prepoznavanju i praćenju relevantnih rizika u odnosu na njihovu složenost.

Međutim, u slučaju identifikovanja ozbiljnih nesprovođenja zakonskih odredbi, preduzete su

administrativne i korektivne mere u skladu sa zakonodavstvom na snazi. Odgovarajuće mere su

uglavnom rezultirale kao poboljšavajuće za te institucije i mikrofinancijski i nebankarski sektor

uopšte.

Pored redovnih ispitivanja, ovaj departman je nastavio da prati ispunjavanje preporuka za

mikrofinancijske institucije i nebankarske financijske institucije, kao i procene metodologije za

opšte provizije za gubitke iz kredita za neke od ovih institucija.

Održana je i prezentacija za kancelarije devizne razmene o nalazima prethodnih ispitivanja u

cilju daljeg podizanja svesti i realizovanja što adekvatnijeg funkcionisanja i u skladu sa važećim

regulatornim okvirom.

4.11. Nadzor penzija i tržišta hartija od vrednosti

U cilju očuvanja stabilnosti financijskog sektora, tokom 2015. godine sprovedena su ispitivanja

penzionih fondova u skladu sa godišnjim planom. Nadzor penzija je bio konsistentan sa

međunarodnim praksama u relevantnoj oblasti, podržavajući pristup zasnovan na riziku.

Posebna pažnja je posvećena upravljanju fondova, strategiji investicija, efikasnosti interne

kontrole, očuvanju adekvatne likvidnosti i drugim rizicima.

Nadzor penzija je i tokom 2015. godine sproveo potpuna i fokusirana ispitivanja u penzijskim

fondovima, u cilju primene bližeg nadzora fondova. Osim toga, tokom prošle godine realizovano je

5 ispitivanja penzionih fondova, od kojih dva potpuna i tri fokusirana.

Potpuna i fokusirana ispitivanja su realizovana u skladu sa godišnjim planom 2015. godine, sa

ciljem da se proceni opšte stanje penzionih fondova, odnosno procena upravljanja fondovima,

politike i postupci, menadžment, učinak investicija, efikasnost internih kontrola kao i

usklađenost sa zakonima i propisima CBK-a.

U međuvremenu, ispitivanja fokusirana na penzione fondove imala su za cilj praćenje ispunjenja

preporuka iz prethodnih ispitivanja CBK-a.

4.12. Sprečavanje pranja novca

Divizija za sprečavanje pranja novca (SPN) za funkcionisanje i obavljanje aktivnosti u

ostvarivanju svog funkcionalnog mandata, tokom 2015. godine, kao referentnu tačku aktivnosti

imao je Strateški plan Centralne banke Republike Kosova, godišnji plan financijskog nadzora,

godišnji plan i strategiju i akcioni plan Odeljenja za sprečavanje pranja novca.

2015. godine, stavljen je u funkciju sistem nadzora transakcija. Cilj realizovanja ove aktivnosti

bio je povećanje nadzora transakcija putem informacionih sistema Centralne banke Republike

Kosova. Ostvarivanje ovog cilja uključilo je povećanje saradnje sa ostalim sektorima i odeljenjima

van funkcije financijskog nadzora, kao i adaptaciju sistema informacione tehnologije. DSPN je

2015. godine opremljeno pristupom na Inform sistemu15

(SWIFT), koji je omogućio praćenje, do

15

Elektronski međunarodni platni sistem SWIFT, koji rukovodi i održava Departman za plaćanja u okviru poslovanja CBK-a, gde banke preko

ovog koda identifikuju i lakše prate međunarodne transakcije.


|75

određene mere, međunarodnih transfera unutar i van zemlje, u različitim vremenskim

periodima.

Na aktivan način, Divizija je učestvovala i u među-institucionalnoj radnoj grupi u vezi sa

izradom koncept dokumenta za izmenu Zakona o sprečavanju i borbi protiv pranja novca i

finansiranja terorizma, gde je nacrt zakona uz pomoć stručnjaka kancelarije Evropskog saveta na

Kosovu u fazi javnih konsultacija kako bi se dostavio Skupštini Kosova.

4.12.1 Nadzor financijskih institucija za Sprečavanje Pranja Novca i Finansiranje Terorizma

Nadzor na licu mesta financijskih institucija je fokusiran u pogledu zaštite njihovih sistema, kroz

primenu standarda i zakonodavstva za sprečavanje i borbu protiv pranja novca i finansiranja

terorizma. Glavni fokus Odeljenja u izveštajnom periodu bio je da se izvrši pregled banaka i

financijskih institucija u oblasti SPN/FT.

Plan ispitivanja divizije za 2015. godinu sadržavao je ukupno 15 ispitivanja, sa fokusom na

komercijalne banke i mikrofinancijske institucije i nebankarske financijske institucije. Kao

rezultat ovog plana, u oblasti sprečavanja pranja novca obavljeno je ukupno 13 ispitivanja, od

kojih 7 u komercijalnim bankama, 3 u mikrofinancijskim institucijama i ostale 2 u nebankarskim

financijskim institucijama i 1 ispitivanje je fokusirano na osiguravajućem društvu. Praktičan

referenti dokument ovih ispitivanja, bio je priručnik ispitivanja PN/FT, izrađen od strane divizije

i odobren od strane upravnog odbora 2014. godine.

Osim ispitivanja koja su planirana i određena u godišnjem planu, DSPN je sprovela i fokusirana

ispitivanja, uglavnom kao rezultat slučajnih situacija i na osnovu rizika. U tom smislu, odeljenje

je obavilo 1 (jedno) zajedničko ispitivanje sa odeljenjem za bankarski nadzor i 1 (jedno) sa

nadzorom osiguranja. Ispitivanja su fokusirana na ključne oblasti, koje se smatraju većim

rizikom za utvrđivanje nivoa usklađenosti sa zakonodavstvom i najboljim međunarodnim

praksama16

za zaštitu financijskog sistema od mogućnosti uvođenja i korišćenja sredstava

sumnjivog porekla.

Ključna tačka procene tokom ispitivanja određenih u financijskim institucijama bile su obaveze i

zakonske i regulativne odgovornosti financijskih institucija, u cilju sprečavanja pranja novca i

finansiranja terorističkih aktivnosti prema standardima i najboljim praksama oblasti. Banke su

izradile politike i postupke koje stvaraju mogućnosti za efikasne mere u SPN/FT. Banke u

stranom vlasništvu su stvorile ove politike i procedure uz pomoć matičnih banaka, koje su

odobrene od strane upravnog odbora. Uopšte, politike i procedure su jasne, odgovarajuće i u

skladu sa važećim propisima i praksama i međunarodnim smernicama za SPN/FT.

Identifikacija klijenta je jedan od glavnih aspekata koji zahteva pažljiv tretman i posvećuje mu

se posebna pažnja i sa međunarodnim standardima, koji zahtevaju primenu mera za efikasnu

borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Divizija za sprečavanje pranja novca u okviru

Centralne banke, tokom ispitivanja na licu mesta, tretirala je aspekt identifikacije klijenta i

određivanje vlasnika korisnika, prema zakonodavstvu na snazi i najboljim praksama. Iz

ispitivanja u bankama, uopšte rezultira da je identifikacija klijenata na dobrom nivou.

Ispitane financijske institucije su nastavile da preduzimaju mere u smislu povećanja ljudskih i

tehničkih kapaciteta u okviru institucija, regrutovanjem posebnog osoblja za usklađenost

SPN/FT i postajući nezavisne u velikoj meri od funkcije interne kontrole. Ove godine je divizija

prihvatila preduzete mere i aktivnosti na proaktivan način od banaka, na kontinuiranoj osnovi.

16

Međunarodni standardi Task Force za financijsku aktivnost FATF i direktive Evropske unije 3 i 4 za zaštitu financijskih sistema od mogućnosti

pranja novca ili finansiranja terorizma”


76|

Takođe, financijske institucije su preduzele znatne mere u pravcu povećanja efikasnosti nadzora,

procedure identifikacije klijenata i otvaranja novih računa i određivanja vlasnika korisnika.


|77

5. Usluge pružene vlastima, finansijskoj zajednici i javnosti

5.1. Operacije i upravljanje gotovinom

Centralna banka Republike Kosova (CBK) je nadležna za obezbeđivanje adekvatnog snabdevanja

lokalne ekonomije sa evro novčanicama i kovanicama. CBK obavlja ovu funkciju na indirektan

način preko bankarskog sektora koji je direktno povezan sa poslovanjima i građanima.

Odgovornosti CBK-a u vezi sa operacijama i upravljanjem gotovinom tokom 2015. godine, kao i

prošlih godina, ticale su se evra kao valute koja se zvanično koristi na Kosovu.

Tokom 2015. godine, CBK je obezbedio kvalitetnu i kvantitativnu ponudu evro novčanica i

kovanica za bankarski sektor u cilju izmirenja transakcija gotovinom privrede i građana. Zbog

toga, funkcija za obezbeđivanje odgovarajuće količine novčanica i kovanica za gotovinske

transakcije u privredi je ispunjena na uspešan način od strane CBK-a.

Ukupna vrednost snabdevanja gotovinom za 2015. godinu zabeležila je blagi pad od 6.19 odsto u

odnosu na 2014. godinu. Struktura gotovine snabdevane prema apoenima, koja je prvenstveno

određena od zahteva bankarskog sektora, nije imala bilo koju značajnu promenu od prošle

godine. Kod evro novčanica nastavili su da dominiraju zahtevi za snabdevanje sa apoenima – 10,

20 i 50 evra, dok su zahtevi za količinu apoena od 5, 100, 200 i 500 evra ostali znatno niži. Tokom

2015. godine, zahtevi za količinu nižih apoena u iznosu od 50 i 5 evra imali su neznatno

povećanje u poređenju sa prethodnom godinom, dok su zahtevi za količinu apoena u iznosu od 20

i 10 evra imali blag pad.

Kao što je prikazano na sledećim slikama, tokom 2015. godine, CBK je isporučila bankarskom

sektoru preko 9.5 miliona komada evro novčanica (u iznosu od preko 299.1 miliona evra) i preko

4.5 miliona komada evro kovanica (u iznosu od oko 0.72 miliona evra).

700

710

720

730

740

750

760

770

780

790

800

2012

2013

2014

20

15

U m

ilionim

a e

vra

Slika 71. Prijem gotovine (iznos), u milionima evra

Izvor: CBK (2016)

240

250

260

270

280

290

300

310

320

330

20

12

2013

2014

20

15

U m

ilionim

a e

vra

Izvor: CBK (2016)

Slika 70. Snabdevanje gotovinom (iznos), umilionima evra


78|

Obimi zahteva za snabdevanje za kovanicama tokom 2015. godine obeležili su povećanje od preko

74.6 odsto u poređenju sa 2014. godinom. Zahtev za snabdevanje sa evro kovanicama, u 2015.

godini, uglavnom je dominiran kovanicama sa manjom vrednošću od 1 do 5 centi. Obimi zahteva

za snabdevanje sa nižim apoenima u vrednosti od 5 centi, 2 centa i 1 centa, tokom 2015. godine,

obeležili su grupni rast od oko 35.2 odsto, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na godinu

dana ranije. Obimi zahteva za snabdevanje apoenima od 10 centi do 2 evra u odnosu na

prethodnu godinu, obeležili su grupni rast od oko 577 odsto, što predstavlja značajniji rast u

odnosu na godinu dana ranije.

Ukupna vrednost gotovine primljene kao depozit zabeležila je blagi pad od oko 2.4 odsto u 2015.

godini, u odnosu na prethodnu godinu. CBK je primio više od 14.6 miliona komada novčanica

(prosečno oko 58,000 komada novčanica dnevno) i 1.5 miliona evro komada kovanica (prosečno

oko 6,000 komada kovanica dnevno) kao depozit gotovine iz bankarskog sektora. Izraženi u

vrednosti, ovi depoziti su dostigli približno iznose od 775 miliona evra novčanica i 1.2 miliona

evra kovanica. Struktura evro novčanica primljenih tokom 2015. godine, kao što se vidi na dole

navedenoj slici nije imala velike promene u odnosu na prethodnu godinu, dok je struktura

kovanica primljenih tokom 2015. godine, odnosno evidentiranje kovanica od 1 evra, 20 centi i 10

centi, obeležila povećani obim depozita u odnosu na druge kovanice koje su zabeležile blagi pad.

Tokom 2015. godine, deponovana neto gotovina17

bila je u višem iznosu nego isporučena gotovina.

U stvari, dostižući oko 477 miliona evra, takva promena je u jednoj meri bila viša nego u

prethodnoj godini, kada je bila oko 476 miliona evra. Ovo povećanje je uglavnom zabeleženo zbog

potražnje evro novčanica iz bankarskog sektora.

17

Minus depoziti: podizanja.

31

,30

0

2,3

00 7

01

,60

0

2,4

23

,70

0 3,5

42

,90

0

3,4

77

,20

0

1,1

59

,10

0

30

,80

0

8,1

00 57

6,2

00

2,8

68

,00

0

2,7

38

,40

0

1,9

21

,40

0

1,4

25

,60

0

500 euro 200 euro 100 euro 50 evra 20 evra 10 evra 5 evra

2014 2015

Izvor: CBK (2016)

Slika 72. Snabdevanje evro novčanicama prema apoeima (broj komada)

65,0

00

91

,00

0

32

,80

0

80

0

0

1,0

57

,50

0

698,0

00

664,5

00

74

,00

0

24

2,0

00

263,2

00

31

3,2

00

39

2,8

00

1,4

25,5

00

93

2,0

00

91

5,0

00

2 evra 1 evro 50 centi 20 centi 10 centi 5 centi 2 centa 1 cent

2014 2015

Izvor: CBK (2016)

Slika 73. Snabdevanje evro kovanicama prema apoenima (broj komada)

28

5,9

00

13

6,7

00

2,1

36

,30

0

6,0

79

,60

0

3,3

60

,20

0

3,1

32

,20

0

1,4

41

,90

0

32

9,3

00

21

6,1

00 1,7

43

,10

0

6,2

02

,40

0

2,8

07

,30

0

1,9

84

,40

0

1,3

49

,40

0

500 evra 200 evra 100 evra 50 evra 20 evra 10 evra 5 evra

2014 2015

Izvor: CBK (2016)

Slika 74. Primljene evro novčanice prema apoenima (broj komada)

36

2,0

00

34

5,5

00

18

0,0

00

34

4,0

00

10

8,0

00

0 0 0

28

7,5

00

42

5,0

00

16

0,0

00

37

2,0

00

248

,000

0 0 0

2 evra 1 evro 50 cent 20 cent 10 cent 5 cent 2 cent 1 cent

2014 2015

Izvor: CBK (2016)

Slika 75. Primljene evro kovanice prema apoenima (broj komada)


|79

S obzirom da CBK održava samo neophodni optimalni nivo gotovine za obavljanje operacija,

viškovi su poslati u evrozoni, gde se zatim koriste za obavljanje međunarodnih isplata i, kroz

investicije, vraćaju se u kamatonosna sredstva. Neto isporuke gotovina u 2015. godini dostigle su

iznos od 490.2 miliona evra, što je više nego godinu dana ranije kada su bile 473.9 miliona evra.

Ovo povećanje neto isporuka u 2015. godini obeleženo je i kao rezultat zahteva za evro novčanice

iz bankarskog sektora. Tok izvoza i uvoza gotovine tokom poslednjih nekoliko godina je prikazan

u dve naredne slike.

Poslovanja gotovim novcem su nastavila da se odvijaju putem moderne opreme za procesiranje i

u skladu sa standardnim pravilima i procedurama CBK-a. Tokom 2015. godine, CBK je

opremljen novim najmodernijim mašinama za procesiranje koje su testirane od strane Evropske

centralne banke (ECB) što se tiče aspekta usklađenosti sa pravilima ECB-a. Sva gotovina

primljena od komercijalnih banaka i drugih institucija je procesirana (oko 14.6 miliona komada

evro novčanica i 1.5 miliona komada evro kovanica) i klasifikovana je prema stepenu

usklađenosti.

Oko 3.8 miliona komada evro novčanica (25.8 odsto od ukupnog broja deponovanih evro

novčanica od strane bankarskog sektora) tokom 2015. godine je klasifikovano kao nepodobno za

ponovni promet (previše zastarele/oštećene) i uklonjene su iz prometa slanjem u bankama

evrozone. Tako značajan obim neodgovarajućih evro novčanica uklonjen iz prometa znatno je

uticao na poboljšanje kvaliteta gotovine u prometu u Republici Kosovo. Novčanice koje su najviše

klasifikovane kao suviše zastarele/oštećene i koje su uklonjene iz prometa pripadaju apoenima od

20, 10 i 5 evra. One su sačinjavale oko 77 odsto neodgovarajućih novčanica primljenih kao

posledica njihovog većeg prometa u privredi.

Kvalitet gotovine u prometu je poboljšan i kroz snabdevanje bankarskog sektora sa potpuno

novim evro novčanicama, koje su donete iz evrozone. Tokom 2015. godine, CBK je isporučila

480

490

500

510

520

530

540

550

560

570

2012

20

13

20

14

2015

Në m

ilionë e

uro

Izvor: CBK (2016)

Slika 76. Izvoz gotovog novca (vrednost), u milionima evra

-

10

20

30

40

50

60

70

80

20

12

2013

20

14

20

15

Në m

ilionë e

uro

Izvor: CBK (2016)

Slika 77. Uvoz gotovog novca (vrednost), u milionima evra

14

,80

0

7,5

00

125,0

00 4

43

,00

0

1,2

03

,000

1,2

97

,00

0

1,1

22

,000

25

,00

0

19,3

00

14

9,0

00

676

,000 1

,03

0,0

00

954,0

00

92

6,0

00


2014 2015

Izvor: CBK (2016)

Slika 78. Broj zastarelih novčanica povučenih iz opticaja (broj komada)

5.1

8%

5.4

9%

5.8

5%

7.2

9%

35

.80

%

41

.41

%

77.8

1%

7.5

9%

8.9

3%

8.5

5%

10

.90

%

36

.69

%

48.0

7%

68.6

2%


2014 2015

Izvor: CBK (2016)

Slika 79. Srazmer novčanica povučenih iz opticaja od ukupno primljenih


80|

bankarskom sektoru više od 3.6 miliona komada novih evro novčanica (37.7 odsto od ukupnog

broja isporučenih evro novčanica). Oko 82 odsto novih isporučenih novčanica tokom 2015. godine

bile su novčanice nižih apoena (20, 10 i 5 evra), koje su uglavnom isporučene komercijalnim

bankama u cilju opremanja njihovih bankomata. Potom, sve upotrebljene evro novčanice koje su

isporučene bile su vrhunskih standarda kvalitete (odgovarajući kvalitet za bankomate – ATM

standard).

Što se tiče mera protiv falsifikovanja,

Departman za novac i bankarske odnose

je pratio slučajeve falsifikovanog novca

tokom 2015. godine. Posebno, nastavio je

da sarađuje sa vlastima za unapređenje

izveštavanja novca za koji se sumnja da

je falsifikovan. Departman za novac i

bankarske odnose zajedno sa

Laboratorijom za forenziku objavili su na

sajtu18

CBK-a statistike o falsifikovanom

novcu na nivou Republike Kosovo. Osim

toga, obrazovni materijali su objavljeni u

cilju informisanja javnosti o

bezbednosnim karakteristikama novčanica serije Evropa.

5.2. Održavanje i transakcije računa

CBK pruža bankarske usluge Ministarstvu finansija, Kosovskoj agenciji za privatizaciju (KAP) i

drugim institucijama, kao što su banke i druge finansijske institucije, javni subjekti, strane

banke, centralne banke, međunarodne finansijske institucije (Međunarodni monetarni fond,

Svetska banka) i međunarodne organizacije, kao što je navedeno u članu 9. zakona br. 03/L-209 o

CBK-u. U 2015. godini, kao i prethodnih godina, ove usluge se uglavnom sastojale od održavanja

računa i plaćanja, isključujući bilo koji oblik kreditiranja.

CBK je podržao napredak procesa transakcije i raspodele Ministarstva finansija i Kosovske

agencije za privatizaciju. Oblici plaćanja i način komunikacije su prilagođeni njihovim

zahtevima. Vredi pomenuti kompletnu elektronizaciju obavljanja međunarodnih naloga transfera

Ministarstva finansija. Tokom 2015. godine sve međunarodne isplate su realizovane putem

SWIFT mreže, skraćujući vreme i povećavajući efikasnosti obrade.

18

http://bqk-kos.org/?id=31

0 0 3,0

00

12

9,0

00

1,4

43

,00

0

1,7

25

,00

0

953

,00

0

0 0

202

,000

445,4

00

1,0

61,1

00

890,0

00

1,0

09,6

00


2014 2015

Slika 80. Snabdevanje novim novčanicama (broj komada)

Izvor: CBK (2016)

0.0

0%

0.0

0%

0.4

3%

5.3

2%

40.7

3%

49.6

1%

82

.22

%

0.0

0%

0.0

0%

35.0

6%

15

.53

%

38.7

5%

46.3

2%

70

.82

%


2014 2015

Izvor: CBK (2016)

Slika 81. Srazmer novih novčanica puštenih u opticaj od ukupno snabdevenih

17

42

67

11

5

23

8

29

50

4

23

65

27

3

12

2

53

17


2014 2015

Izvor: Kosovska agencija za forenziku (2016)

Slika 82. Lažne evro novčanice, zaplenjene na nivou Kosova (broj komada)


|81

Tabela 14. Iznos transakcije prema glavnim vrstama plaćanja (u hiljadama evra)

Vrste transakcija 2011 2012 2013 2014 2015

Transakcije gotovog novca +535.190 +468.755 +470.786 +475.752 +476.310

Depozit gotovog novca 760.082 762.596 737.524 794.989 776.195

Podizanje gotovog novca 224.892 293.841 266.738 319.237 299.885

Domaći transferi +462.867 +335.267 +581.797 +839.345 +942.520

Ulazni domaći transferi 1.615.232 1.568.574 1.554.535 1.615.753 1.677.024

Izlazni domaći transferi 1.152.365 1.233.308 972.738 776.408 734.504

Međunarodni transferi -558.778 -366.873 -321.676 -714.099 -441.312

Ulazni međunarodni transferi 266.706 372.967 653.710 404.473 538.375

Izlazni međunarodni transferi 825.483 739.840 975.386 1.118.572 979.687

Izvor: CBK (2016)

Dok je najveći deo operacija gotovinom CBK-a izvršen u ime i na račun komercijalnih banaka,

najveći deo domaćih plaćanja CBK-a je izvršen u ime i na račun trezora- Ministarstvo finansija.

CBK je, u ime svojih klijenata, obradio skoro 430 hiljada odlaznih domaćih naloga isplate (porast

od 26% u odnosu na prethodnu godinu) i primila je u njihovo ime skoro 129 hiljada dolaznih

naloga isplate (porast od 10% u odnosu na prethodnu godinu). Izraženo u vrednosti, odlazni

domaći nalozi isplate su dostigli iznos od preko 734,5 miliona evra (povećanje od 5,4% u odnosu

na prethodnu godinu ) i dolazni domaći nalozi isplate su dostigli iznos od preko 1.68 milijardi

(povećanje od 3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu). Najveći broj i iznos domaćih transakcija

je CBK izvršio po nalogu i za trezor.

-

50,000

100,000

150,000

200,000

250,000

300,000

350,000

400,000

450,000

500,000

20

12

20

13

20

14

20

15

Nu

mri

i tr

an

sa

ksio

nev

e

Izvor: CBK (2016)

Slika 83. Obim domaćih odlaznih transakcija, broj

-

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

2012

2013

2014

2015

Në

mili

on

ë e

uro

Izvor: CBK (2016)

Slika 84. Vrednost domaćih odlaznih transakcija,

u milionima evra

-

300

600

900

1,200

1,500

1,800

20

12

20

13

2014

20

15

Në

mili

on

ë e

uro

Izvor: CBK (2016)

Slika 86. Vrednost domaćih dolaznihtransakcija, u milionima evra

-

20,000

40,000

60,000

80,000

100,000

120,000

140,000

2012

2013

2014

2015

Nu

mri

i tr

an

sa

ksio

nev

e

Izvor: CBK (2016)

Slika 85. Obim domaćih dolaznih transakcija, broj


82|

Što se tiče domaćih odlaznih isplata, treba napomenuti da su sve komercijalne banke same to

generisale, dok su institucije osiguranja najveći broj njihovih uplata vršile preko komercijalnih

banaka. U stvari, svi drugi vlasnici računa CBK-a koriste usluge plaćanja koje nudi CBK na

ograničen način, jer svi oni imaju račune u komercijalnim bankama.

Što se tiče međunarodnih transakcija, najveći broj njih je izvršen od strane CBK-a po nalogu

trezora. S druge strane, uzimajući u obzir njihovu vrednost, najveći deo međunarodnih

transakcija izvršen od strane CBK-a je bio u vezi sa transferom sredstava komercijalnih banaka.

Godišnji podaci za poslednjih pet godina, o međunarodnim transakcijama, su prikazani na

sledeće četiri slike.

Dana 31. decembra 2015, depoziti Vladinih institucija Kosova su dostigli iznos od 248,8 miliona

evra, dok su KAP-a dostigli iznos od 486.8 miliona evra.

Tabela 15. Nivo depozita glavnih klijenata (u hiljadama evra)

Stanje računa 2011 2012 2013 2014 2015

Ukupno stanje 1.103.395 1.344.440 1.480.775 1.238.404 1.321.025

Vladine institucije 194.326 271.692 206.838 155.481 248.780

Kosovska agencija za privatizaciju 585.763 549.403 550.328 557.801 486.819

Komercijalne banke 209.700 302.147 327.843 315.932 316.406

Ostali 113.607 221.198 395.765 209.190 269.019

Izvor: CBK (2016)

-

100

200

300

400

500

600

700

20

12

20

13

20

14

20

15

Në

mili

on

ë e

uro

Izvor: CBK (2016)

Slika 88. Vrednost međunarodnih dolaznih transakcija, u milionima evra

-

100

200

300

400

500

600

20

12

20

13

20

14

20

15

nu

mri i t

ran

sa

ks

ion

ev

e

Izvor: CBK (2016)

Slika 87. Obim međunarodnih dolaznih transakcija, broj

-

200

400

600

800

1,000

1,200

20

12

20

13

20

14

20

15

Në m

ilio

në e

uro

Izvor: CBK (2016)

Slika 90. Vrednost međunarodnih odlaznih transakcija, u milionima evra

-

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

2012

2013

2014

2015

Nu

mri i

tran

sa

ksio

nev

e

Izvor: CBK (2016)

Slika 89. Obim međunarodnih odlaznih transakcija, broj


|83

Među ostalim vlasnicima računa,

komercijalne banke i institucije

osiguranja su najvažnije što se tiče nivoa

depozita u CBK-u. Depoziti

komercijalnih banaka i institucija

osiguranja izvršena u CBK-u, uglavnom

se bave pravnim zahtevima i

obavezama. Oni su činili 24,3 odsto

ukupnih depozita izvršenih u CBK-u na

kraju 2015. godine. Dana 31. decembra

2015. godine, depoziti komercijalnih

banaka i kompanija osiguranja su bili u

iznosu od 320,9 miliona evra.

Tabela 16. Nivo depozita prema vrstama računa (u hiljadama evra)

Vrste računa 2011 2012 2013 2014 2015

I. Tekući račun 677.943 1.146.445 1.266.824 1.173.404 1.321.025

Kosovska agencija za privatizaciju 265.310 549.403 503.328 557.801 486.819

Vladine institucije 89.326 73.697 12.888 90.481 248.780

Komercijalne banke 209.700 302.147 327.843 315.932 316.406

Međunarodne institucije (MMF,

SB) 73.393 169.341 156.479 155.885 185.466

TKPK + javne institucije (PTK,

KEK itd) 20.953 27.339 209.655 20.845 51.212

FODK + ostalo 10.770 19.060 24.349 26.385 27.669

Kompanije osiguranja 7.693 4.983 4.955 5.738 4.528

Međunarodne institucije (EULEX

itd) 729 406 206 268 144

Dodatni penzioni fondovi 68 68 68 68 0

II. Oročeni depoziti 425.453 152.000 133.000 65.000 0

Kosovska agencija za privatizaciju 320.453 0 20.000 0 0

Vladine institucije 105.000 152.000 113.000 65.000 0

Komercijalne banke 0 0 0 0 0

Međunarodne institucije (MMF,

SB) 0 0 0 0 0

TKPK + javne institucije (PTK,

KEK itd) 0 0 0 0 0

FODK + ostalo 0 0 0 0 0

Kompanije osiguranja 0 0 0 0 0

Međunarodne institucije (EULEX

itd) 0 0 0 0 0

Dodatni penzioni fondovi 0 0 0 0 0

III. Hartije od vrednosti Vlade 0,00 45.995,19 80.950,60 0,00 0,00

Vladine institucije 0 45.995 80.951 0 0

Ukupno stanje 1.103.395 1.344.440 1.480.775 1.238.404 1.321.025

Izvor: CBK (2016)

5.3. Platni sistem

Jedna od primarnih funkcija CBK-a je funkcionisanje efikasnog, bezbednog i održivog plaćanja u

zemlji, kao ključni stub finansijske i ekonomske infrastrukture jedne zemlje.

Tokom 2015. godine, međubankarski platni sistem se odlikovao održivošću, bezbednošću i

visokom interoperabilnom efikasnošću, realizujući blagovremeni kliring i poravnanje i u skladu

sa standardima i procedurama. Takođe, registar bankovnih računa je dobro funkcionisao i

zabeležio je povećanje pristupa korisnika, kao rezultat razmatranja i usklađivanja propisa u

-

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1,000

2011 2012 2013 2014 2015

Vre

dn

ost u

mili

onim

a e

vra

Vladine institucije Kosovska agencija za privatizaciju

Komercijalne banke

Izvor: CBK (2016)

Slika 91. Evoluiranje depozita glavnih klijenata CBK-


84|

RBR-om. Ovaj registar prolazi kroz promene i poboljšanja u cilju automatizacije procesa i

omogućavanja elektronske komunikacije.

Među važnim aktivnostima u oblasti platnog sistema u 2015. godini bili su početak primene

novog platnog sistema (ATS/RTGS+ACH).

5.3.1 Operisanje elektronskog sistema međubankarskog kliringa

Elektronski sistem međubankarskog kliringa (ESMK) omogućava obradu niza instrumenata

plaćanja, međubankarskog kliringa i poravnanja hartija od vrednosti.

Tokom 2015. godine, u Elektronski sistem međubankarskog kliringa su takođe dodate još dve

institucije učesnice „Ziraat Bank“ i „Fond penzioni štednje Kosova“, što je učinilo da broj učesnika

u sistemu stigne do broja 13.

Statistički pokazatelji aktivnosti ESMK-a odrazili su povećanje obima i vrednosti transakcija

predstavljenih su na sledeći način:

Obrađeno je 9,8 miliona transakcija u ukupnoj vrednosti od oko 7,5 milijarde evra.

U poređenju sa transakcijama EMSK-a u prethodnoj godini, obim transakcija se povećao za

8,66%, dok se vrednost transakcija povećala za 9,39%.

Neprekidan rast obima i vrednosti međubankarskih transakcija EMSK-a odražava relativni rast

bezgotovinskog plaćanja i povećanje poverenja u bankarski sistem.

U okviru EMSK-a se realizuju određene kategorije plaćanja kao što su: redovne isplate

(pojedinačne i grupne), prioritetne isplate (pojedinačne i grupne), Kos-giro, Direktni debit i

4,1

89,7

79

4,3

29,6

78

6,7

93,4

30

9,0

51,4

27

9,8

35,0

56

2011 2012 2013 2014 2015

Slika 92. Broj transakcija u ESMK

Izvor: CBK (2016)

5,0

86,5

57,6

17.4

4

5,6

80,9

57,5

32.0

0

6,4

35,1

80,3

48.0

0

6,8

30,3

12,3

37.0

0

7,4

71,5

35,4

98.0

0

2011 2012 2013 2014 2015

Slika 93. Vrednost transakcija u ESMK

Izvor: CBK (2016)

20,5

10,3

13

22,9

07,0

87

25,9

48,3

08

27,5

41,5

82

30,1

27,1

59

2011 2012 2013 2014 2015

Slika 95. Dnevni prosek vrednosti transakcija uESMK

Izvor: CBK (2016)

16,8

94

17,4

58

27,3

93

36,3

51

39,4

98

2011 2012 2013 2014 2015

Sl ika 94. Dnevni prosek broja transakcija u ESMK

Izvor: CBK (2016)


|85

poravnanje hartija od vrednosti. Nivoi rasta, kako obima, tako i vrednosti ovih kategorija

plaćanja za 2014. i 2015. godine su prikazani na sledećim grafikonima:

Redovne uplate (pojedinačne i grupne)

čine oko 50,6% obima i oko 57,2% od

vrednosti transakcija EMSK-a.

Kos-Giro transakcije predstavljaju

posebnu vrstu redovnih transakcija koje

su takođe obrađene kroz sesije kliringa i

poravnanje na neto osnovi. Tokom 2015.

godine, broj Kos-Giro plaćanja je

porastao za 33,1%, dok je njihova

vrednost zabeležila rast od oko 10,4%.

Prioritetne transakcije (hitne) se

obrađuju i poravnaju u toku radnog

vremena na bruto osnovi. Slično

redovnim transakcijama, prioritetne transakcije prolaze kroz EMSK-a ili kao pojedinačne

transakcije, ili kao grupne transakcije, koje još uvek predstavljaju mali deo ukupnih transakcija

EMSK-a. 2015, godine, u pogledu obima, one su predstavljale manje od 1% transakcija, dok je u

pogledu vrednosti, one su predstavljale oko 9.5% transakcija.

Direktni debit, kao novi instrument i

šema plaćanja na Kosovu, se još uvek ne

koristi u meri u kojoj se koriste drugi

instrumenti plaćanja. Dakle, tokom

2015. godine, ova vrsta transakcija je

ukupno predstavljala manje od 1% od

obima i vrednosti transakcija EMSK-a.

Pregled obrađenih isplata putem sistema

EMSK-a tokom 2015. prema sesijama,

pokazuje izraženiju koncentraciju u

prvoj sesiji kliringa, u poređenju sa

druge dve sesije. Izbegavanje

preopterećenja tokova plaćanja tokom

poslednje sesije kliringa, umanjuje dodatne rizike u okviru funkcionisanja platnog sistema.

1,032,043

26,079

3,731,436

3,233,049

1,013,620

14,582

618

1,210,355

28,645

3,766,942

3,463,257

1,349,316

15,565

976

Redovne

Prioritetne

Redovne-masivne

Prioritetne-masivne

Obrtnaplaćanja

Direktni debit

Hartije odvrednost i

2015 2014

Slika 96. Godišnji obim transakcija ESMK-a

prema njihovim vrstama

Izvor: CBK (2016)

3,329,886,961

666,722,026

536,499,429

645,334,638

949,316,256

7,182,931

695,370,096

3,677,815,746

712,772,611

595,030,788

707,508,538

1,048,213,712

7,152,037

723,042,066

Redovne

Prioritetne

Redovne-masivne

Prioritetne-masivne

Obrtnaplaćanja

Direktnidebit

Hartije odvrednosti

2015 2014

Slika 97. Godišnja vrednost transakcija ESMK-aprema njihovim vrstama

Izvor: CBK (2016)

Izvor: CBK (2016)

66.15%

10.59%

19.12%

4.15%

Sesija I Sesija II Sesija III Sesija IV

Slika 98. Broj transakcija prema sesijama u ESMK-u

Izvor: CBK (2016)

45.77%

25.30%

26.55%

2.38%

Sesija I Sesija II Sesija III Sesija IV

Slika 99. Vrednost transakcija prema sesijama u ESMK

Izvor : CBK (2016)


86|

Broj i vrednost transakcija prema sesijama:

Ukupna vrednost poravnanih transakcija u EMSK-u je 7.475.585.326 evra, gde tri prve

institucije sa najvećim iznosom za pokrenute transfere čine 61.16% od ukupnog broja, dok sve

ostale institucije čine 38.84%. Što se tiče broja pokrenutih transfera, od njihovog ukupnog broja

od 9.837.977, tri prve institucije sa najvećim brojem pokrenutih transfera čine 66.19% od

ukupnog broja, dok sve ostale institucije čine 33,81%.

Što se tiče primljenih transfera, tri institucije sa najvećom vrednošću primljenih transfera čine

65,84% od ukupnog broja, dok sve ostale institucije čine 34,16%. Dok od ukupnog broja

primljenih transfera, prve tri institucije čine 60.03% od ukupnog broja, dok su sve ostale

institucije čine 39.97%.

Detaljan pregled pokazatelja koncentracije najaktivnijih institucija učesnica u EMSK-u tokom

2015. godine, prema ukupnoj aktivnosti u ovom sistemu je prikazan u sledećoj tabeli:

Tabela 17. Pokazatelj koncentracije za pokrenute/poslate transakcije u EMSK-u

Izvor: CBK (2016)

5.3.2 Nadzor, analiza i razvoj platnih sistema

Zakon o platnom sistemu ovlašćuje CBK za nadzor platnog sistema, kako bi se obezbedila

efikasnost, pouzdanost i njena usklađenost sa zakonskim odredbama, održavanje poverenja

javnosti u instrumente i platni sistem i unapređenje slobodne konkurencije na tržištu usluga

plaćanja.

U okviru nadzora platnih sistema, ona je preduzela aktivnosti i povećavala i razvijala

odgovarajuću funkciju u skladu sa međunarodnim principima i standardima.

Takođe, tokom ovih godina, vršene su redovne inspekcije banaka u cilju nadgledanja obradu

plaćanja u skladu sa procedurama utvrđenim zakonskim odredbama.

Izvršili smo redovno objavljivanje analitičkih pokazatelja za instrumente plaćanja na Kosovu.

Nastavljeno je objavljivanje redovnih analiza o razvoju platnih sistema, kao i drugih

informativnih materijala sa karakterom finansijskog obrazovanja javnosti. Tokom ove godine,

objavili smo ove analize:

Analiza o upotrebi instrumenata plaćanja na Kosovu (tromesečno);

Analiza o razvoju šeme plaćanja Kos-Giro i Direktnog debita;

Analiza o smanjenju transakcija gotovog novca;

Do kraja 2015. godine oni su završili nekoliko faza projektu ATS-a, kao što su: početne studije;

instalacija hardvera; razvoj softvera i dokumentacije.

Takođe, u cilju unapređenja znanja i pripremu učesnika za sprovođenje novog platnog sistema, u

CBK-u je organizovan seminar u saradnji sa SWIFT-om. Tema seminara je bila „ISO 20022,

standardi za sisteme bruto poravnanja u realnom vremenu (RTGS)“.

U cilju usklađivanja sa najboljim međunarodnim praksama i preporukama ECB-a u oblasti

platnog sistema, pregledane su, poboljšane i prilagođene ove uredbe i smernice:

a) Uredba o Sistemu standardnih brojeva bankovnih računa,

ESMK Sistem Obim Iznos

3 banke 66.19% 61.16%

7 drugih banaka 33.81% 38.84%

Ukupno 9,837,977 7,475,585,326


|87

b) Uredba o kliringu i funkcionisanju računa poravnanja i

c) Smernice za identifikaciju odlaznih međunarodnih uplatnica.

5.3.3 Instrumenti plaćanja i bankarska infrastruktura za usluge plaćanja

Što se tiče instrumenata plaćanja i bankarske infrastrukture za usluge plaćanja, vredi

napomenuti da se pojavio jedan održivi razvoj, na čelu sa povećanjem i širenjem, kako u primeni

inovativnih tehnologija, tako i korišćenju elektronskih instrumenata.

Na osnovu metodologije za izveštavanje instrumenata plaćanja, komercijalne banke su nastavile

redovno izveštavanje statističkih podataka o instrumentima plaćanja u Odeljenju sistema

plaćanja u CBK-u.

Od prikupljenih, obrađenih i analiziranih podataka tokom 2015. godine je stvoren širok pregled

razvoja nacionalnog platnog sistema.

Broj kartica sa funkcijom plaćanja je kontinuirano povećan. Mreža bankarskih terminala na

Kosovu takođe je u porastu. U decembru 2015. godine, prijavljeno je 837,747 debitnih kartica,

203.845 kreditnih kartica. Ove kartice se mogu koristiti na 540 terminala ATM-a (bankomat) i

9.705 terminala POS-a (prodajne tačke) postavljenih širom Kosova.

U odnosu na prethodnu godinu, broj ATM terminala je povećan za 8,4%, a broj POS terminala za

3,8%.

0

50,000

100,000

150,000

200,000

250,000

2011 2012 2013 2014 2015

Visa MasterCard Lokalne kart ice Drugo

Slika 101. Broj kredit kartica prema vrsti

Izvor: CBK (2016)

0

100,000

200,000

300,000

400,000

500,000

600,000

700,000

800,000

900,000

2011 2012 2013 2014 2015

VISA MasterCard Lokalne kart ice Drugo

Slika 100. Broj debit kartica prema vrsti

Izvor: CBK (2016)

0

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

12,000

2011 2012 2013 2014 2015

Nu

mri

Slika 103. Broj POS terminala

Izvor: CBK (2016)

420

440

460

480

500

520

540

560

2011 2012 2013 2014 2015

Bro

j

Slika 102. Broj ATM terminala

Izvor: CBK (2016)

Slika 101. Godišnji obim transakcija na elektronskim

instrumentima plaćanja

Slika 102. Godišnja vrednost transakcija na

elektronskim instrumentima plaćanja


88|

Godina 2015. je okarakterisana rastućim trendom korišćenja instrumenata elektronskog

plaćanja. Broj plaćanja putem e-bankinga se povećao 46,3%, dok se njihova vrednost povećala za

36,2%.

Broj plaćanja u terminalima POS-a se povećao za 16,5%, dok se njihova vrednost povećala za

27,3%. Takođe i podizanje gotovine sa ATM terminala je zabeležilo porast. Broj podizanja sa

ATM-a je, 2015. godine, povećan za oko 5%, dok je vrednost podizanja porasla za 22,7%.

Iz bankovnih izveštaja pokazuje se da je na kraju 2015. godine, ukupan broj korisnika

bankarskih računa bio oko 1,89 miliona, što predstavlja smanjenje od 1,6% u odnosu na kraj

2014. godine. Oko 98,52% računa pripadaju stanovnicima, dok oko 1,48% strancima.

Od ukupnih računa, na kraju 2015. godine, oko 187,3 hiljada računa su imali „online“ pristup

putem interneta da izvrše isplatu ili da provere stanje računa, beležeći rast od 18,7% u odnosu na

2014.

Tabela 18. Brojevi računa

Izvor: BQK (2016), Izveštaji banaka prema “metodologiji za izveštavanje o platnim instrumentima”

Na osnovu statističkih podataka, razvoj infrastrukture ima mnogo brži ritam u poređenju sa

zemljama u regionu. Ostaje ohrabrujući brzi trend povećanja upotrebe elektronskih platnih

instrumenata.

Što se tiče poređenje Kosova sa zemljama u regionu, vidi se da je brzi trend razvoja u poslednjih

nekoliko godina uticao da Kosovo danas poboljša svoju poziciju u odnosu sa susednim zemljama.

Slika 104. Godišnji obim transakcija elektronskih instrumenata plaćanja

Izvor: CBK (2016)

Slika 105. Godišnja vrednost transakcija elektronskih instrumenata plaćanja

Izvor: CBK (2016)

9,926,136

4,696,836

1,579,838

10,422,617

5,471,695

2,311,564

Povlačenja iz ATM-a

Plaćanja u POS-u

e-bankarstvo

2015 2014

996,236,120

238,113,801

4,220,405,695

1,222,659,417

303,214,034

5,746,325,675

Povlačenja iz ATM-a

Plaćanja u POS-u

e-bankarstvo

2015 2014

2013 2014 2015 2013 2014 2015

Računi klijenata (1+2) 1,855,383 1,917,513 1,886,644 131,365 157,761 187,297

1-Računi rezidenata (a+b)(%) 98.62% 98.37% 98.52% 97.10% 97.22% 97.64%

a-Individualni(%) 93.25% 93.18% 93.21% 80.11% 79.66% 79.43%

b-Kompanije (%) 6.75% 6.82% 6.79% 19.89% 20.34% 20.57%

2-Računi ne-rezidenata (c+d) (%) 1.38% 1.63% 1.48% 2.90% 2.78% 2.36%

c-Individualni (%) 96.35% 96.60% 96.84% 92.50% 91.99% 91,27%

d-Kompanije (%) 3.95% 3.40% 3.16% 7.50% 8.01% 8.73%

Opis računaUkupno računa klijenata Dostupni sa interneta


|89

Tabela 19. Uporedna tabela platnih instrumenata i terminala19

Izvor: CBK (2016) i centralne banke ili nadzorni organi dotičnih država

5.3.4. Smanjenje isplata gotovog novca

Uprkos tome što je osnovni oblik plaćanja na Kosovu još uvek gotov novac, poslednjih nekoliko

godina se primećuje brzo povećanje korišćenja elektronskih instrumenata za plaćanje.

Iz statističkih podataka za 2015, primećuje se povećanje broja i vrednosti kreditnih transfera,

koji predstavljaju jednu alternativu bezgotovinskog plaćanja. Sa značajnim povećanjem upotrebe

su okarakterisana i plaćanja putem elektronskih instrumenata kao što su: transakcije putem

debitnih kartica, kreditnih kartica i e-bankarstvo utičući na smanjenje plaćanja u gotovini.

U cilju povećanja efikasnosti u izvršenju transakcija sa karticama, CBK je predvideo sprovođenje

sistema funkcionalnosti međubankarskih platnih kartica, da se obezbedi funkcionalnost između

izdavalaca kartica.

Tokom ove godine, potpisan je ugovor za pomoć iz programa Vlada-za-Vladu (G2G program), kao

partnerstvo od strane USAID-a za razvijanje lokalnih kapaciteta u studiji izvodljivosti za

uspostavljanje međubankarskog sistema za transakcije sa POS-om i ATM-om.

5.4. Upravljanje sredstvima

Centralna Banka Republike Kosova (CBK) je odgovorna za plasman financijskih sredstava pod

upravljanjem kao i za operisanje centralnog depozitnog sistema i elektronske platforme za

trgovanje hartijama od vrednosti Vlade Republike Kosova. Posebno, zadatak upravljanja

međunarodnim rezervama je naveden u okviru Zakonu o Centralnoj banci Republike Kosova.

5.4.1. Upravljanje investicijama

Prema politici investiranja usvojene od strane Izvršnog odbora CBK, glavni utvrđeni ciljevi

tokom upravljanja sredstava su: bezbednost, likvidnost i povraćanje investicija.

Tokom 2015. godine, sva sredstva su investirana u finansijske instrumente koji spadaju u

kategoriju sigurnih, likvidnih i sa superiornim kreditnim rejtingom.

Kategorije finansijskih instrumenata u koje su investirana sredstva su:

Oročeni bankarski depoziti sa rokom dospeća do jedne godine, odnosno oročeni bankarski

evro-depoziti kod komercijalnih i centralnih banaka najkredibilnijih država Evrozone;

trezorni zapisi zemalja evrozone sa rokom dospeća do jedne godine

Državne obveznice zemalja evrozone sa rokom dospeća do tri godine i;

19

Podaci u tabeli su od 2014 godine, jer većina zemalja u regionu podatke za 2015 godinu još nisu objavili.

Opis StanovnikaATM na milion

stanovnika

POS na milion

stanovnika

Kreditne kartice na

milion stanovnika

Debitne kartice na

milion stanovnika

E-bankarstvo na

milion stanovnika

Kosovo 1.82 274 5,137 66,842 372,577 86,681

Albanija 2.89 281 2,276 29,351 268,926 50,246

Češka Republika 10.51 423 9,618 150,795 894,314 -

Turska 76.67 594 31,163 743,523 1,376,202 -

Slovenija 2.06 821 15,962 56,465 1,158,719 -

Bugarska 7.24 776 10,532 129,549 868,282 -

Mađarska 9.88 494 10,617 140,928 756,474

Bosna i Hercegovina 3.83 372 6,004 - - 55,760

Crna Gora 0.62 560 20,619 78,813 573,292 101,598

Hrvatska 4.25 993 23,415 50,100 1,588,397 -

Makedonija 2.06 466 18,945 154,344 597,812 273,203


90|

Državne obveznice Republike Kosova kojima se trguje na sekundarnim tržištima hartija

od vrednosti sa rokom dospeća do tri godina.

Centralna banka Republike Kosova je

održala jednu adekvatnu raspodelu

portfolija u odnosu na situaciju tržišta

evrozone, takođe pomagajući aktivnost

trgovanja finansijskim instrumentima u

unutrašnjem tržištu zemlje. Otežana

situacija u finansijskim tržištima a

posebno na evropskom tržištu je učinila

da strategija investiranja bude

fokusirana na investiranje sredstava sa

dužim rokom, kao i stimuliranjem

domaćeg tržišta kupovinom dužničkih

instrumenata na sekundarnom tržištu

emitovanim od strane Vlade Republike

Kosova. Shodno tome, uprkos

nepovoljnim stopama na finansijskim

tržištima, postigli smo pozitivna

povraćanja interesa poštujući primarne

ciljeve investicione politike.

Raspodela portfolija CBK-a u glavnim

kategorijama finansijskih instrumenata

prikazana na slici 103 pokazuje visoku

koncentraciju investicija u bankarskim

depozitima, kao instrumentima sa

visokim prinosom investiranja. Tokom

cele godine bankarski depoziti u proseku

ostaju koncentrisana iznad 60 odsto od

ukupnog portfolija. Zbog plasmana na

duži rok, vremenski horizont

postavljanja sredstava je uravnotežen sa

zadržavanjem višeg nivoa likvidnosti u

tekućim računima. Shodno tome držanje

gotovog novca tokom cele godine u

proseku prelazi 20 odsto od ukupnog

portfolija.

Hartije od vrednosti emitovane od

strane država evrozone čine instrument

sa najmanjim učešćem u ukupnom

portfoliju zbog nepovoljnih uslova

vraćanja investiranja za instrumente

suverenog duga. Investicija u hartijama

od vrednosti koje je emitovala Vlada Republike Kosova je pomogla u održavanju adekvatnog

nivoa investicija sa učešćem od 11 odsto od ukupnog portfolija.

Nivo ukupnih sredstava u portfoliju prikazan na slici 107 pokazuje relativno malo povećanje

sredstava u toku poslednjih pet godina. U odnosu na prethodnu godinu imamo povećanje

60.0 58.863.7

67.965.0

61.964.4

60.1

66.769.0 69.2 68.6

29.2 30.525.5

23.1 22.0 22.9 20.825.7

20.2 21.3 20.9 20.5

10.8 10.7 10.8 9.013.0 15.2 14.8 14.2 13.1

9.6 9.8 10.9

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

Bankarski depoziti Tekući račun Hartije od vrednosti

Slika 106. Izveštaj raspodele investicionog

portofolija CBK-a

Izvor: CBK (2016)

1,064

1,207

1,346

1,1041,175

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

2011 2012 2013 2014 2015

U m

ilio

nim

a ev

ra

Slika 107. Konačan bilans sredstava uloženih od

strane CBK-a prema njihovom stanju 31.

decembra dotičnih godina.

Izvor: CBK (2016)

31.599.5

56.03

323.4241.19

1007.3

821.5

729.37660.16

805.83

25

286

561

120.81 128.09

0

200

400

600

800

1,000

1,200

2011 2012 2013 2014 2015

Tekući račun Bankarski depoziti Hartije od vrednosti

Slika 108. Distribucija investicionog portofolija na

kraju svake godine

Izvor: CBK (2016)


|91

ukupnog iznosa kao rezultat povlačenja sredstava iz inostranstva u unutrašnjem tržištu

doprinosioca portfolija CBK-a, kao komercijalnih banaka tako i penzionih fondova.

Najveće učešće u bankarskim

depozitima se vidi na slici 108 gde je

predstavljen finansijski portfolio po

kategorijama finansijskih instrumenata

za 2015. godinu u poređenju sa

prethodnim godinama.

5.4.1.2. Performansa portfolija za 2015. godinu

2015. godina je poznata kao turbulentna

godina u finansijskim tržištima i

karakteriše se sa kontinuiranom

dužničkom krizom u evrozoni. Kao i u

2014. godini tako i u 2015. godini

Centralna banka Kosova je nastavila da

snizi kamatne stope, gde je u decembru

2015. godine snizila stopu depozita na

istorijski rekordan nivo od (-0.30%).

Većina komercijalnih banaka u evrozoni

su pratile praksu CEB-a primenjujući

negativne stope za likvidna sredstva.

Tako su u toku 2015. godine stvorene

poteškoće u održavanju likvidnosti kod

komercijalnih banaka.

Slika 110 predstavlja kretanje povraćaja

od investicija u portfolio CBK-a u odnosu

na među-bankarskom tržištu evrozone,

odnosno 1. mesečna stopa EURIBOR-

a(prosečna stopa međubankarskog

kreditiranja u evrima) koja se smatra

referentna stopa za oročene depozite

CBK-a u centralnim bankama i

komercijalnim bankama zemalja

evrozone. Referentna tačka se utvrđuje u

odnosu na podatke prosečnog

vremenskog horizonta investicionog

portfolija. U slici 110 vidimo da uprkos

istorijski niskim stopama na među-

bankarskom tržištu, CBK je imala bolji

učinak od prosečne stope EURIBOR-a

ostvarujući pozitivan povraćaj od

investiranih sredstava.

Slika 106 predstavlja povoljniji prinos investiranih sredstava ostvarenih u bankarskim

depozitima u odnosu na hartije od vrednosti. Dužnička kriza u evrozoni je učinila da hartije od

vrednosti vlade budu manje povoljnije za investicije u odnosu na bankarske depozite.

Struktura vremenskog horizonta takođe se menja za bankarske depozite u poređenju sa

hartijama od vrednosti kao što je prikazano na slici 111.

-0.25

-0.20

-0.15

-0.10

-0.05

0.00

0.05

0.10

0.15

0.20

0.25

Depoziti EURIBOR 1M

Izvor: CBK (2016)

Slika 109. Stopa povraćaja u depozite uložene odstrane CBK-a i stopa EURIBOR jednomesečna

0.050

0.125

0.016

0.030

0.000

0.020

0.040

0.060

0.080

0.100

0.120

0.140

Prvo šestomesečje Drugo šestomesečje

Norma mestare e kthimit në depozita Norma mesatare e kthimit në letra me vlerë

Slika 110. Stopa povraćaja investicija u portfolio i rizik za

dva šestomesečna perioda 2015. godine

Izvor: CBK (2016)

157

212

0 50 100 150 200 250

Ditë

Bankarski depoziti Hartije od vrednosti

Slika 111. Prosečni vremenski horizont izražen u danima

do dospeća za dve kategorije plasmana

Izvor: CBK (2016)


92|

5.4.2. Upravljanje rizikom

Investicija sredstava se obavlja u hartijama od vrednosti izdatih od najkredibilnijih zemalja

evrozone i u bankarskim institucijama sa superiornim kreditnim procenjivanjem prema

procenama Međunarodnih kreditnih agencija kao što su: Standard&Poor’s dhe Moody’s.

Finansijski rizici sa kojima se suočavamo (upravljanjem) tokom investiranja finansijskih

sredstava od strane CBK-a su: kreditni rizik, rizik kamatne stope, rizik likvidnosti i operativni

rizik.

Kreditni rizik - Investicioni portfolio je

raspodeljen tako kako bi se održao

kreditni rizik na niskom nivou. Sve

investicije su realizovane u odnosu na

kriterijume kratkoročnog kreditnog

rangiranja definisanih u Politici

investicija P-2/A-2 (Moody’s/S&P), i u

izuzetnim slučajevima na tržištu, kao u

slučaju negativnih kamatnih stopa sa P-

3/A-3.

Rizik kamatne stope- je meren

poređenjem stopa prinosa na investicije u

portfoliju CBK-a sa 2. mesečnom stopom

EURIBOR-a (prosečna stopa među-bankarskog kreditiranja u evrima) kao komparativna stopa.

Rizik likvidnosti - investicije su izvršene u skladu sa vremenskim horizontom određenim

investicionom politikom. Instrumenti u kojima se uložilo uglavnom su kratkoročni instrumenti

kao što su bankarski depoziti, trezorni zapisi i državne obveznice.

Operativni rizik – Ovaj rizik postoji u svim aktivnostima i da bi se smanjio operativni rizik,

investicije su realizovane sa preciznošću podvrgavajući se efikasnoj kontroli za svaku transakciju.

5.4.3 Vladine Hartije od vrednosti

U skladu sa zakonom o javnom dugu

CBK deluje kao fiskalni agent za

Ministarstvo finansija (MF).

Prema kalendaru emitovanja vladinih

hartija od vrednosti, u 2015. godini su

održane 21 aukcija kroz elektronsku

platformu: 4 aukcije trezorskih zapisa sa

rokom dospeća od 91 dana, 4 aukcije

trezorskih zapisa sa rokom dospeća od

182 dana, 6 aukcije trezorskih zapisa sa

rokom dospeća od 364 dana i 4 aukcije za

državne obveznice sa rokom dospeća od

dve godine, 2 aukcije za državne

obveznice sa rokom dospeća od tri godine

(jedan od njih ponovo otvoren) i 1 aukcija za vladine obveznice sa rokom dospeća od 5 godina. Na

slici 112 je prikazana struktura vladinih hartija od vrednosti izražena u procentima prema roku

dospeća.

10.04%

22.23%

37.64%

18.81%

7.53%

3.76%

Trezorski zapisi sa rokom dospeća od 91 danaTrezorski zapisi sa rokom dospeća od 182 danaTrezorski zapisi sa rokom dospeća od 364 danaVladine obveznice sa rokom dospeća od 2 godine

Slika 112. Struktura hartija od vrednosti premarokovima dospeća

Izvor: CBK (2016)

73.35%

21.27%

4.51%

0.87%

Primarni akteri Penzioni fodnovi Osiguravajuća društva Ostali

Slika 113. Struktura učesnika na aukcijama

Izvor: CBK (2016)


|93

Slika 113 prikazuje strukturu

institucija koje učestvuju u aukcijama

hartija od vrednosti Vlade Kosova.20

Po prvi put u 2015. godini su emitovane


tri i pet godina. U poređenju sa

prethodnom godinom, prosečna godišnja

stopa povraćaja trezorskih zapisa sa

rokom dospeća od 91. dana je beležila

rast od 12.50 %, za trezorske zapise sa

rokom dospeća od 182 dana je zabeležen

rast od 22.39 %, za trezorske zapise sa

rokom dospeća do 364 dana je zabeležen

pad od 8.72 %. Prosečna godišnja stopa

prinosa za sve trezorske zapise u 2015.

godini je bila veća za 2.32% u odnosu na

2014. godinu. Prosečna stopa prinosa za


2 godine u 2015. godini je zabeležila rast

od 1.09 %. Prosečna stopa prinosa za

trogodišnje državne obveznice za 2015.

godinu je bila 3.09%, dok za

petogodišnje državne obveznice je bila

4.94%.

Na slici 114. su prikazane sve aukcije na

kojima se može videti da je najveća

potražnja bila za jednogodišnje

trezorske zapise i za državne obveznice na dve i tri godine.

Aktivnosti na sekundarnim tržištima hartija od vrednosti Vlade Republike Kosova su

nastavljene sa dodatnim intenzitetom. Zabeležen je značajan napredak i povećanje interesovanja

za kupovinu hartija od vrednosti Vlade

Republike Kosova.

5.5. Kreditni registar Kosova

Članice sistema Kreditnog Registra

Kosova (KRK) su sve finansijske

institucije utvrđene od strane Centralne

banke da pružaju kreditne usluge,

uključujući sve licencirane banke i

mikro-finansijske institucije kao i one

ne-bankarske finansijske institucije i

kompanije osiguravanja licencirane da

obavljaju posebne kreditne aktivnosti.

Tokom 2015. godine, KRK je registrovao

183 korisnika na osnovu podnetih zahteva od strane kreditnih institucija.

20

Učesnici na tržištu hartija od vrednosti Vlade su svi Primarni akteri, Kosovski penzioni štedni fond kao primarni učesnik, osiguravajuća društva i

drugi učesnici kroz primarne aktere.

0.56% 0.63%

1.34%1.64%1.72% 1.57%

2.76% 2.79%3.09%

4.94%

0.000

0.010

0.020

0.030

0.040

0.050

0.060

Godina 2014 Godina 2015

Trezorski zapisi 91 dan Trezorski zapisi 182 dana Trezorski zapisi 364 dana

Vladine obveznice 2 godine Vladine obveznice 3 godine Vladine obveznice 5 godina

Slika 114. Prosečne godišnje stope povraćaja za 2014. i 2015. godinu u procentima

Izvor: CBK(2016)

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

0

10000000

20000000

30000000

40000000

50000000

60000000

70000000

Jan Jan Feb Mar Mar Apr Apr Maj Maj Jun Jun Jul Jul Avg Avg Sep Okt Okt Nov Dec Dec

Ponuđeni iznosi Izdati iznosi Stopa povraćaja (desna strana)

Izvor: CBK (2016)

Slika 115. Aukcije trezorskih zapisa i vladinih obveznica za 2015. godinu

427

385

314

183

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

2012 2013 2014 2015

Slika 116. Broj registrovanih korisnika

Izvor: CBK (2016)


94|

Trenutno u KRK su registrovana 1309

aktivnih korisnika kreditnih institucija.

U nastavku kroz sliku broj 119 je

prikazan broj korisnika registrovanih u

KRK sistemu za 2012, 2013, 2014 i

2015. godinu.

Kreditne institucije pristupaju sistemu

KRK u cilju istraživanja o obavezama i

kreditnom istorijom kreditnih

aplikanata, gde prema statističkim

podacima koji proizlaze iz KRK sistema,

broj istraživanja tokom 2015. godine,

iznosi 602,642 istraživanja.

Jedan pregled o ovoj aktivnosti na

godišnjoj osnovi je prikazan na slici 117.

Svi pružaoci kredita su dužni da prijave

Kreditnom registru sve aplikacije za

kredite i izdate kredite svojim klijentima

u skladu sa uslovima relevantne

smernica izdate od strane Centralne

banke, ove informacije treba da budu

tačne, potpune i blagovremene.

Kreditne institucije moraju uključiti

klauzulu pristanka u svojim obrascima

za kredite i u njihovim ugovorima

kredita, kao i da dobiju pismeni ili

elektronski potpis klijenata, koji

ovlašćuje podnošenje svojih kreditnih

informacija kod Kreditnog registra.

Tokom 2015. godine, od strane

kreditnih institucija, u sistemu

kreditnog registra je prijavljeno

173,796 novih kredita.

Prijavljeni krediti od strane institucija

članica u sistemu KRK, klasifikuju se

prema Uredbi o upravljanju kreditnim

rizikom.

Takođe, kreditne institucije na osnovu

uputstva za kreditni registar moraju ažurirati status bilo kog aktivnog kredita na mesečnom

nivou prema stanju poslednjeg kalendarskog dana u svakom mesecu.

Na slici 118. i 119. su prikazane kreditne izloženosti na osnovu prijavljenih klasifikacija u KRK

sistemu za 2012, 2013, 2014 i 2015. godinu.

Kao subjekt podataka u KRK sistemu se pojavljuje svako fizičko ili pravno lice koje preuzima

obavezu kredita. Kao obaveza kredita se podrazumeva bilo koji zajam, kreditna kartica,

garancija, lizing ili drugi proizvod kreditne prirode.

734,023

623,334639,100

602,642

0

100,000

200,000

300,000

400,000

500,000

600,000

700,000

800,000

2012 2013 2014 2015

Slika 117. Broj istraživanja u sistemu KRK-a

Izvor: CBK (2016)

209,277200,108

191,676187,985

173,796

0

50,000

100,000

150,000

200,000

250,000

2011 2012 2013 2014 2015

Slika 118. Broj novih kredita

Izvor: CBK (2016)

663

864 884

756

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

2012 2013 2014 2015

Slika 119. Broj zahteva za kreditne izveštaje

Izvor: CBK (2016)


|95

Subjekti podataka pored uloge kao zajmoprimci mogu se pojaviti i u drugim ulogama, kao ko-

zajmoprimci, garant, ili i kao akcionar i direktor pravnog subjekta kojem se izdaje kreditna

obaveza.

Subjekti podataka na osnovu Uredbe kreditnog registra i Zakona o zaštiti ličnih podataka u cilju

kontrolisanja ličnih informacija imaju pravo uvida u svoj individualni kreditni izveštaj. To je

omogućeno od strane bilo koje banke ili direktno od Centralne banke Kosova.

Sledeći slika prikazuje broj zahteva za individualni kreditni izveštaj primaoca kredita

(fizičko/pravno).

Kao i prethodnih godina tako i 2015. godine, Kreditni registar je direktno doprineo na

prikupljenim podacima od Svetske banke za potrebe izveštaja Doing Bussines 2016.

Prema objavljenom izveštaju od strane Svetske banke, oblast koja pripada Kreditnom

registru“getting credit” za 2015. godinu u poređenju sa zemljama regiona je procenjena na 28.

poziciji.

Sa ovom procenom pokazatelj “getting credit” ponovo se ocenjuje kao pozitivan od svih drugih

pokazatelja u izveštaju Doing Bussines 2016 za Republiku Kosova.

5.6. Aktivnosti u oblasti ekonomskih analiza i finansijske stabilnosti

U funkciji realizacije svojih ciljeva, CBK je nastavila da obrati posebnu pažnju na analize opštih

ekonomskih kretanja u zemlji kao i analiza koje se odnose na procenu finansijske stabilnosti i

aktivnosti finansijskog sistema zemlje. Veći deo ovih analiza se objavljuje na periodičnoj osnovi u

okviru objavljivanja CBK-a, služeći tako kao važan izvor informacija za donosioce odluka,

poslovni sektori (uključujući i samu finansijsku industriju), kao i širu javnost.

Jedna od najvažnijih periodičnih objavljivanja je Izveštaj o finansijskoj stabilnosti, koji je od

2014. godine počeo da se objavljuje dva puta godišnje. Izveštaj finansijske stabilnosti odražava

stabilnost finansijskog sistema kroz analizu ukupnog ekonomskog razvoja, zajedno sa razvojem

aktivnosti, učinka i pouzdanosti svih komponenti finansijskog sistema zemlje.

Pored Izveštaja o finansijskoj stabilnosti, na periodičnoj osnovi se objavljuje i Izveštaj makro-

ekonomskog razvoja, izveštaj koji predstavlja sveobuhvatan pregled o makro-ekonomskim

pokazateljima u zemlji. Izveštaj makro-ekonomskog razvoja, u centralnom delu sadrži i makro-

ekonomske projekcije, čineći tako bogatiju analizu makro-ekonomskog razvoja u zemlji i

pružanjem pregleda o očekivanom razvoju u ekonomiji zemlje. Da bi se javnosti obezbedio što brži

pristup u informacijama o dešavanjima u domaćoj ekonomiji, CBK je nastavila da objavljuje

redovnu tromesečnu procenu ekonomije. Štaviše, CBK nastavlja da objavljuje i Izveštaj mesečnih

informacija o finansijskom sistemu, koji predstavlja jedan sažetak ključnih pokazatelja za sve

komponente finansijskog sistema Kosova i objavljuje se mesečno.

CBK je nastavio da realizuje Anketu bankarskog kreditiranja sa komercijalnim bankama,

prikupljajući tako važne informacije o faktorima koji utiču na aktivnost kreditiranja banke na

Kosovu, kao i očekivanja za kreditiranje u narednom periodu. Informacije iz ove ankete, koja se

sprovodi dva puta godišnje, osim što su pomagale bolje razumevanje kretanja u bankarskom

sektoru, služe i kao važan input za prognozu privrednog rasta i drugih makro-ekonomskih

agregata. Pored toga, tokom 2015. godine, je izvršena usaglašenost Ankete bankarskog

kreditiranja sa sličnom anketom Evropske investicione banke (EIB), koja omogućava poređenje

rezultata ove ankete o Kosovu sa rezultatima sličnih anketa za ostale zemlje.

U 2015. godini, uspelo se da po prvi put objavi Izveštaj o preopterećivanju dugom, koji se zasniva

na podacima Kreditnog registra kao i na dodatnim podacima koji se traže od strane banaka. Ovaj

izveštaj detaljno prikazuje faktore koji utiču na kvalitet kredita i ocenjuje nivo opterećenja


96|

kreditnog zaduženja klijenta. Ovaj izveštaj može da posluži kao važan izvor informacija za CBK

u procesu procene finansijske stabilnosti i takođe može poslužiti i bankama u procesu izrade

svojih politika.

Tokom 2015. godine, u službi nadzora zasnovanom na riziku bankarskih institucija, su izrađene

posebne analize koji odražavaju makro-ekonomska kretanja i one koje se odnose na finansijsku

stabilnost, kao i moguće makro-ekonomske rizike sa kojima se može suočiti finansijska stabilnost

u zemlji. Tokom ove godine, takođe je povećana frekvencija izrade interne analize o finansijskom

sistemu, posebno analiza bankarskog sektora, kao što je analiza o bankarskim rizicima, tok

nenaplativih kredita. U istom periodu, je unapređena metodologija za identifikaciju banaka

sistematske važnosti, kao što je rađeno u unapređenju metodologije za izradu stres-test modela.

Značajna aktivnost je zabeležena i u izradi uredbe za Vanrednu podršku likvidnosti.

5.7. Glavne aktivnosti u oblasti statistika tokom 2015. Godine

Tokom 2015. godine, je učinjen veliki napredak u statističkom funkcionisanju CBK-a, daljim

unapređenjem usklađivanja statističkih podataka u skladu sa acquis-omi po prvi put je počelo

izveštavanje u Eurostat-u; proširen je spektar novih statističkih podataka; povećano je

pokrivanje; distribuirane statistike u Eurostat-u, Svetskoj banci i MMF-u. Statistički sistem je

unapređen i sa razvojem novog softvera za prikupljanje i obradu podataka. Tokom 2015. godine,

CBK je po prvi put poslao podatke za objavljivanje u Eurostat-u o platnom bilansu i statistikama

međunarodnih usluga.

Puno približavanje i usklađivanje statistika spoljnog sektora u skladu sa metodologijom koju

koriste države EU-a (acquis) je veoma unapređeno i usaglašeno. Tokom 2015. godine, CBK je po

prvi put počela izveštavati u Eurostat-u statistike platnog bilansa. Ove statistike imaju široku

usaglašenost sa onima koje se izveštavaju zemljama EU-a. U Eurostat-u su poslati godišnji

podaci o platnom bilansu na Kosovu za poslednjih deset godina. Takođe u Eurostatu je počelo

izveštavanje statistike spoljne trgovine u uslugama, sa podacima za 2014. godinu. Prethodno,

CBK je definisala i strukturirala podatke u potrebnim formatima, kao što je instalirala softverski

paket nazvan Statistical Data Metadata eXchange (SDMX), koji je neophodan za konverziju

podataka u SDMX formatu preko platforme DAMIS. Tokom 2016. godine, će biti poslato više

statistika i počeće se sa redovnim godišnjim, tromesečnim i mesečnim izveštajima u Eurostatu za

statistike platnog bilansa, pozicije međunarodnih investicija, statistika međunarodnu trgovinu

uslugama i statistika direktnih investicija.

Osim toga, u okviru saradnje sa Eurostatom, CBK je razvio nacrt metodologije za izradu SSJ-a i

nacrt metodologije za međunarodnu trgovinu. Nacrt o SSJ-u je u procesu finalizacije i do kraja

juna trebalo bi da bude objavljen na internet stranici. Dok nacrt metodologije za statističke

podatke o spoljnim uslugama je izrađen u sličnom formatu sa onima iz zemalja EU-a i poslat je u

Eurostat za komentare. Oba materijala će biti objavljena na stranici CBK-a.

U nastojanju da se poboljša kvalitet statistika, CBK je proširio listu pokrivanja uvođenjem u

izveštavanje i nove ne-finansijske korporacije i poboljšao je statistike usluga sa inostranstvom.

Nove kompanije su uvedene u izveštavanje, uglavnom korporacije u stranom vlasništvu, gde su

potrebni njihovi podaci za izradu statistika direktnih stranih investicija na Kosovu i spoljnog

duga. Zavod za statistiku tokom 2015. godine je usvojio donaciju u okviru “više-korisnog

programa za statističku saradnju, IPA 2012” od strane Evropske komisije u iznosu od 10.000

evra za povećanje kvaliteta statističkih podataka spoljnih usluga i usklađivanje statistike

spoljnog sektora sa zahtevima Eurostata. Cilj za poboljšanje kvaliteta za trgovinu uslugama je

postignut. To je ocenjeno i od strane stručnjaka GOPA koji sprovodi projekte IPA 2012.


|97

Takođe, napravljen je značajan napredak periodičnosti i skraćenje vremena objavljivanja. Tokom

2015. godine je počelo po prvi put objavljivanje na mesečnoj osnovi podataka o platnom bilansu.

U isto vreme je skraćeno vreme objavljivanja od 90 dana na 60 dana nakon završetka referentnog

perioda.

Sa povećanjem potražnje za novim informacijama, CBK je proširila svoj asortiman statističkih

proizvoda, proizvodeći više informacija o kamatnim stopama, direktnim stranim investicijama,

trgovinski bilans i statistike o spoljnom dugu. Pripremljene su i objavljivane nove tabele za

kamatne stope na kredite i depozite komercijalnih banaka, kao i o dozvoljenim kreditnim

vrednostima i primljenih depozita na mesečnom nivou. Nove objavljene tabele pružaju detaljne

informacije, za kamatne stope na kredite i depozite razvrstanih prema institucionalnim

sektorima (preduzeća i domaćinstava), ekonomskih sektora (poljoprivreda, proizvodnja, usluga i

drugim sektorima), svrha pozajmljivanja (kredit za investiciju ili potrošnju), rokova, itd. Ovi

statistički podaci su u potpunosti u skladu sa međunarodnim statističkim standardima.

CBK je razvio novi statistički softver za primanje statističkih informacija od finansijskih

institucija i statističku obradu podataka. Cilj sprovođenja ovog softvera je ujedinjenje primljenih

izveštaja od finansijskih institucija, unapređenje načina prikupljanja izveštaja, kao i efikasnija

obrada primljenih podataka. Budući da će se softver koristiti od strane mnogih departmana

unutar CBK-a, to će povećati efikasnost kontrole podataka o doslednosti za finansijski sektor.

Periodični podaci su poslati MMF-u radi objavljivanja. U okviru saradnje sa Eurostatom i

Evropskom centralnom bankom (ECB), CBK je učestvovao u redovnim sastancima u Komitetu za

monetarne statistike, financijske i statistiku platnog bilansa u organizaciji Eurostata i ECB-a.

Štaviše, CBK je sarađivao sa centralnim bankama zemalja regiona, drugim međunarodnim

organizacijama i drugim relevantnim institucijama u oblasti statistika. CBK je član Statističkog

saveta Kosova i koordinator zemlje za Sistem distribucije opštih podataka (engl. General Data

Dissemination System - GDDS) MMF-a. Podaci o glavnim pokazateljima Kosova su objavljeni po

predviđenim rokovima (mesečno, tromesečno i godišnje) u internet stranici CBK-a.

5.8. Ponovno razmatranje zahteva finansijskih institucija

Od januara 2015. godine do decembra ove godine, podneta su ukupno deset (10) zahteva za

ponovno razmatranje od strane finansijskih institucija pod nadzorom CBK-a.

U skladu sa zakonskim nadležnostima,razmatranje svaki zahtev i nakon njihove analize je

pripremila odgovarajuće preporuke za Izvršni odbor CBK-a za svaki slučaj.


98|

6. Unutrašnja kretanja

6.1. Interna revizija

Funkcija interne revizije u Centralnoj banci Republike Kosovo je regulisana i funkcioniše u

skladu sa Zakonom o CBK-u br. 03/L-209 (članovi 60. i 61) i statutom interne revizije, usvojenim

od strane Odbora CBK.

Glavna delatnost interne revizije tokom ove godine je bila usmerena prema oblastima finansijske

prirode,o usklađenosti, operativnim i onima o informacionoj tehnologiji.

Tokom 2015. godine, kancelarija šefa interne revizije CBK,prema godišnjem planu 2015,

odobrenim od strane Odbora CBK obavio je redovne revizije, i nastavila sa drugim aktivnostima

koji su povezani sa funkcijom revizije. Fokus IR je u najvećoj meri bio usmeren prema ključnim

pitanjima koja se trebaju rešavati i koje će biti od pomoći upravi.

Interna revizija u tom periodu, pored angažovanja revizije u skladu sa planom, takođe je održala

aktivnosti koje su imale za cilj povećanje kvaliteta rada revizije, koja utiče na efikasnost i

efektivnost IR.

Tokom 2015. godine, funkcija interne revizije je bila podvrgnuta dvoma spoljnim procenama,

jednoj od strane Međunarodnog monetarnog fonda i druge od USAID-a. Njihova mišljenja i

preporuke, uključujući i one Svetske banke i Centralne evropske banke sprovedene2014. godine,

služe IR-u kao važne smernice za poboljšanje i unapređenje svih procesa ove funkcije. U kratkom

vremenskom roku, sprovedeno je niz značajnih preporuka spoljnih procena, od kojih su dva

ključna: pregled i ažuriranje Priručnika rada IR i usvajanje metodologije za procenu rizika.

Postojeći priručnik IR, je ažuriran u skladu sa najboljim praksama, Okvirom međunarodnih

profesionalnih standarda interne revizije i modelom Evropske centralne banke. Metodologija

procene rizika zasniva se uglavnom na metodologiji koju koristi Evropska centralna banka i

druge centralne banke. Kroz ovu metodologiju su procenjeni potencijalni rizici, kao i dovoljnosti

adekvatnost internih revizija o svakoj funkciji/procesu ili aktivnosti CBK.

Na osnovu ove metodologije je pripremljen Godišnji plan interne revizije,koji je odobren od strane

Odbora CBK. Godišnjem planu revizije je prethodila priprema Univerzuma revizije za trogodišnji

period 2016-2018. Univerzum predstavlja uključenje svih aktivnosti revizije, departmana/divizija

i oblasti koja se kontrolišu u periodu od tri godine. Plan uključuje procese koji mogu izložiti

opasnost i veći prioritet, posebno oni koji su povezani sa očuvanjem imovine i reputacije CBK-a.

U skladu sa Zakonom CBK i Statutom interne revizije, šef IR-a, tokom ove godine je izveštavao u

redovnim kvartalnim i godišnjim periodima Odboru za reviziju i Odboru CBK-a u vezi sa

nalazima revizora, preporukama, i o preduzetim merama za njihovo rešavanje. O izveštajima se

prethodno razgovaralo u Odboru revizije i onom CBK-a a kasnije pitanja kojima je bilo potrebno

dalje razmatranje su upućena izvršnoj upravi. Kroz njih IR, je u isto vreme izveštavao u vezi sa

praćenjem i nivoom sprovođenja preporuka koja su data u prethodnim periodima.

U okviru godišnjeg plana za 2015. godinu, pored drugih revizija, na osnovu zahteva iz sporazuma

između Vlade Kosova, CBK-a i Međunarodnog monetarnog fonda, na kvartalnoj osnovi izvršene

su četiri nezavisne interne revizije o izmirenju računa Vlade. Pripremljeni izveštaji su na vreme

poslati Međunarodnom monetarnom fondu.

U septembru 2015. godine, Slovenska banka je pokrenula projekat tehničke pomoći za

funkcionisanje IR. Sporazum su potpisali guverneri dve banke, CBK i Slovenske banke. Do sada

je realizovano iz značajnih aktivnosti, koje su definisane Akcionim planom.


|99

Fokus IR je bio usmeren na ispunjenju strateških ciljeva CBK. Izvršeno je ažuriranje izveštajno

sprovođenju Strateškog plana 2015-2019 o funkciji IR.

U cilju unapređenja znanja za upravljanje rizikom i za projektovanje angažovanja na višem

nivou, IR je obavila konsultacije sa upravom u ranijoj fazi procesa procene rizika i planiranja.

Nastavljeno je sa unapređenjem sistema dokumentacije revizorskog rada, praćeno paketom

radnih papira koji su glavni zahtev profesionalnih standarda i praksi revizije. Tokom ovog

perioda je zaposlen novi ovlašćeni revizor u oblasti revizije. Trogodišnji plan sertifikacije za deo

osoblja je odobren od strane guvernera, dok je osoblje IR i tokom 2015. godine nastavilo sa

ispunjavanjem standarda o kontinuiranom profesionalnom razvoju, kroz učešće u nekoliko

važnih događaja ove oblasti.

6.2. Ljudski resursi

Na kraju 2015. godine, broj zaposlenih u

CBK je bio 215 zaposlenih. Od ukupnog

broja zaposlenih, 49.3 % su žene, 50.7%

su muškarci.

Centralna banka Republike Kosova

ocenjuje osoblje kao jednim od resursa od

posebnog značaja i neprekidno se

angažuje za njihovu podršku, da im se

obezbedi odgovarajuće znanje, veštine i

stručnost za ispunjavanje obaveza i

odgovornosti u skladu sa najvišim

standardima za postizanje njihovog

punog potencijala kroz kurseve,

seminare, obrazovanje, itd.

Tokom 2015. godine, 42% zaposlenih je učestvovalo na stručnim obukama, uglavnom održanim

od strane MMF u Joint Vienna Institute, CEF, Bundesbank, Banke Holandije, Centralne banke

Poljske, itd.

CBK je takođe pružila mogućnost studentima sa univerziteta/institucija visokog obrazovanja

kako iz zemlje tako i iz inostranstva, držanje prakse kako bi im se pružila jedinstvena prilika za

sticanje praktičnog iskustva u raznim oblastima funkcija i poslovanja CBK. U 2015. godini,

ukupno 45 studenata su pohađali program stažiranja u CBK.

6.3. Pravna aktivnost CBK-a

U funkciji ispunjavanja obaveza i odgovornosti propisanih zakonom, CBK je tokom 2015. godine

razvio pravnu aktivnost u pogledu sprovođenja i unapređenja pravne infrastrukture, u cilju

unapređenja i usklađivanja propisa iz oblasti finansijskog sektora u skladu sa osnovnim

principima direktiva Evropske unije i međunarodnim standardima.

Fokusirajući se na unapređenju pravne infrastrukture u korak sa najnovijim zbivanjima na

finansijskom tržištu, sa ciljem ispunjavanja ciljeva i obaveza definisana zakonom, organi

odlučivanja CBK usvojili su jedan broj podzakonskih akata, koji su prethodno razmatrani i

potvrđeni iz pravnog aspekta pre njihovog usvajanja.

Značajno dostignuće tokom ove godine je ostvareno i u pogledu poboljšanja pravnog okvira

osiguranja. Zakon br. 05/L-045 o Osiguranju je usvojen od strane Skupštine Kosova krajem 2015.

godine Ovaj zakon utvrđuje principe i osnovna pravila za licenciranje, regulisanje i praćenje

1.40%

30.23%

50.70%

0.47%

17.20%

Doktorsko obrazovanje Postdiplomsko obrazovanje

Univerzitetsko obrazovanje Viša škola

Srednja škola i osnovno obrazovanje

Slika 120. Struktura prema obrazovanju

Izvor: CBK (2016)


100|

osiguranih, reosiguranika, posrednika osiguranja i drugih subjekata predviđenim ovim zakonom,

tako da industrija osiguranja u Republici Kosovo radi na bezbedan, stabilan i transparentan

način, u zaštiti prava i interesa osiguranika.

Centralna banka Republike Kosovo će se stalno fokusirati na poboljšanju regulativnog okvira u

skladu sa važećim zakonodavstvom, zakonodavstvom EU-a, standardima i najboljim

međunarodnim praksama, u cilju nastavka efikasnog i sigurnog delovanja finansijskog sektora

na Kosovu.

6.4. Informaciona tehnologija

Tokom 2015. godine, CBK je sprovodila program (softvera) za finansijsko izveštavanje o

odeljenjima finansijskog nadzora i statistika. Svrha ovog softvera je da izvrši integraciju

informacija finansijskih institucija u jedinstvenu platformu, kako bi učinilo izveštavanje

preciznijim i bezbednijim, koje zatim utiče na donošenje odluka unutar CBK.

6.5. Funkcija upravljanja rizikom

Kompletiranje regulatornog okvira i razvoj modela prepoznavanja, merenja i praćenja rizika, bili

su među najznačajnijim aktivnostima funkcije upravljanja rizikom.

U skladu sa obimom i definisanim načelima sa politikom o upravljanju rizicima, tokom perioda

izveštavanja pripremljen je Pravilnik o upravljanju operativnim rizikom.

Delokrug ovog Pravilnika je upravljanje operativnim rizikom od strane unutrašnjih sistema i

procesa, osoblja i spoljnih događaja. Upravljanje operativnim rizikom se vrši u skladu sa

definisanim standardima procesa priznavanja potencijalnih gubitaka, za ublažavanje efekata od

neželjenih dešavanja koja mogu otežati postizanje strateških ciljeva CBK.

Postojeći regulatorni okvir formuliše najbolje standarde i prakse u oblasti upravljanja rizikom u

finansijskim institucijama. Regulatorni okvir je projektovan da bude integrisan u svim

unutrašnjim procesima i sistemima.


|101

7. Spoljni odnosi i međunarodna saradnja

7.1. Međunarodni odnosi

Centralna Banka Republike Kosovo (CBK) u skladu sa svojim odgovornostima je nastavila sa

održavanjem dobrih odnosa i funkcionalne saradnje sa glavnim međunarodnim finansijskim

institucijama: Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska Banka (SB).Takođe je imala

komunikacije i posebna koordiniranja sa Evropskom centralnom bankom, srodnim institucijama

regiona i drugim institucijama sa kojima ima bilateralne sporazume.

U 2015. godini, CBK je nastavio saradnju MMF-om u bilateralnim programima za tehničku

pomoć. I sa svetskom bankom (SB), SBK je imala komunikaciju i saradnju tokom cele godine.

CBK i institucije Kosova su bile domaćini posete Kosovu od strane g. Min Zhu, zamenika

generalnog direktora MMF-a, sa kojim su se sastali guverner i ostali visoki službenici SBK-a.

Tokom 2015. godine, guverner je predstavio Kosovo na godišnjim sastancima prolećnogzasedanja

MMF-a i SB u Vašingtonu, kao i jesenjem zasedanju u Limi, u Peru.

Što se tiče aktivnosti i najvažnijih događaja održanih tokom 2015. godine, možemo pomenuti

završetak programa tehničke saradnje ECB sa centralnim bankama Zapadnog Balkana, koji je

počeo pre godinu dana. Ovaj program je imao za cilj pružanje uzajamne tehničke saradnje i

pripremanje centralnih banaka zemalja regiona na pridruživanju Evropskom sistemu centralnih

banaka (ESCB).Konkretno, kroz ovaj program je izvršena identifikacija razvojnih potreba

centralnih banaka u regionu u posebnim delatnostima u funkciji utvrđivanja promena u okviru

priprema za pridruživanja ESCB nakon što zemlje regiona postanu članovi Evropske Zajednice.

Na svečanosti zatvaranja programa, gde je CBK bio domaćin i zajednički organizator sa ECB,

učestvovali su visoki predstavnici ECB, EU, centralnih banaka regiona i centralnih banaka

zemalja EU-a, koji su uključeni kao partneri u programu.

Tokom ove godine, CBK je razvio dalju saradnju sa centralnim bankama i nadzornim organima

sa kojima održava bilateralne odnose. Bilo je razmena informacija i iskustava unutar

odgovarajućih okvira. Takođe su realizovane radne posete u ovim centralnim bankama i

nadzornim organima. Guverner je učestvovao u konferenciji na temu: “Da li krize menjaju

ekonomske temelje u zemljama jugoistočne Evrope?”, koja je bila organizovana od strane Banke

Albanije u saradnji sa Centrom za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Oksfordu. Guverner

Hamza je takođe učestvovao i na samitu na temi “Finansijska budućnost regiona”, koji je održan

u Bečićima u Crnoj Gori. Glavne teme ovog samita su bile sadašnji izazovi, finansijska budućnost

regiona i mogućnosti za privredni rast. Guverner je učestvovao i na šestoj konferenciji Evropske

centralne banke o zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope, koja je svoje radove održala

u Frankfurtu u Nemačkoj. Glavne teme ove konferencije su bile povezane sa monetarnim

politikama zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope, stečenim iskustvima i trenutnim

izazovima, struktuiranim politikama u cilju ispunjavanja kriterijuma konvergencije i nadzornih

politika nakon funkcionisanja bankarske unije.

Tokom 2015. godine je nastavljeno sa održavanjem redovnih sastanaka Bečke inicijative 2.0.

celokupan forum je održan u Varšavi, gde je diskutovano o pitanjima u oblasti mikro i makro

stabilnosti.

Nacrti sporazuma između centralnih banaka/nadzornih organa zapadnog Balkana sa jedne

strane sa Evropskim bankarskim autoritetom (EBA) su potpisani tokom oktobra 2015. godine.

CBK je u procesu ocenjivanja od strane EBA-a u vezi sa ekvivalencijom kriterijuma poverljivosti

kao preduslov kroz koji su prošle i ostale zemlje koje su sada već potpisale ovaj sporazum.

Predviđa se da se sporazum između CBK-a i EBA-a potpiše tokom 2016. godine.


102|

7.2. Aktivnosti finansijskog obrazovanja

Tokom 2015. godine su realizovane aktivnosti sa ciljem povećanja finansijskog znanja kod dece i

odraslih. Vredi pomenuti razvoj tačke finansijskog obrazovanja u okviru internet stranice CBK-a.

U tačci finansijskog obrazovanja su uključeni artikli, brošure, i razne publikacije o CBK-u,

njegovim delatnostima, i celokupnom finansijskom sistemu zemlje.

Tokom marta meseca, kako i u celom svetu, tako je i na Kosovu obeležen događaj kao

Međunarodna nedelja novca. Edukativne aktivnosti su razvijane u nekim obrazovim

institucijama širom Kosova. U tim aktivnostima su učestvovali guverneri i drugi visoki zvaničnici

CBK-a.

Guverner, zamenici guvernera i rukovodeće osoblje CBK su tokom godine su aktivno učestvovali

u aktivnostima u oblasti obrazovanja u okviru različitih organizacija i institucija. Pored

predavanja i razgovora sa studentima u salama institucija visokog obrazovanja, predstavnici

CBK-a su učestvovali su i na radionicama sa novinarima privrede, službenicima komercijalnih

banaka i predstavnicima civilnog društva.

CBK je omogućio brojne posete studentima i učenicima, i nastavio je da bude otvorena za

pružanje veće pomoći studentima u vezi sa njihovim studijskim radovima u oblastima privrede i

finansija. I u 2015. godini CBK je dodelio nagradu za mlade ekonomiste. Ova nagrada ima za cilj

podsticanje istraživanja i radova od strane studenata ili mladih diplomaca u vezi sa ekonomskim

razvojem i finansijskim sistemom.

7.3. Tehnička pomoć

Tokom 2015. godine, CBK je nastavio da bude podržan tehničkom pomoću od strane

međunarodnih finansijskih institucija i raznih donatora, kako sa postojećim projektima, tako i sa

novim inicijativama, uglavnom pruženih od strane američkog Trezora, Međunarodnog

monetarnog fonda, Svetske banke, USAID-a, Nemačkog fonda za razvoj i Evropske centralne

banke. Ove institucije su svojom stručnošću podržale izgradnju unutrašnjih kapaciteta CBK-a u

nadziranju finansijskih institucija u unapređenju pravnog okvira za nadzor zasnivanim na

riziku, institucionalizaciji međunarodnih praksi i izgradnji ljudskih kapaciteta za pravilnu

primenu pravnog okvira. Tokom 2015. godine nastavljena je implementacija projekta Jačanje

finansijskog sektora i infrastrukture tržišta,koji je finansiran usaglašenim kreditom između

Vlade Republike Kosova i Međunarodne agencije za razvoj (IDA) koji nastavlja da se sprovodi

planiranim tempom. Ovaj projekt ima u posebnom fokusu: (i) finansiranje troškova povezanih sa

sprovođenje strategije CBK-a za razvoj nacionalnog platnog sistema i stvaranja sistema

Poravnanja isplata u realnom vremenu, na osnovu Strategije nacionalnog platnog sistema, (ii)

Izgradnja Centra za kontinuitet poslovanja za CBK u cilju obezbeđivanja kontinuiteta rada, kao i

(iii) Obezbeđivanje finansiranja početnog kapitala Fonda osiguranja depozita na Kosovu (FODK)

u cilju prikupljanja rezervi u obliku početnog kapitala. Američki Trezor je nastavio da podržava

Centralnu Banku savetodavnim ekspertizama na unapređenju okvira za korporativno

upravljanje, pripremanje operativnog okvira za institucionalizaciju funkcije makroprudense, i

drugih oblasti razvojnih politika. CBK je tokom 2015. godine ostvario značajan napredak u

sprovođenju bankarskog nadzora zasnovanim na riziku, i funkcionisanju operativnog okvira

neposredne podrške za likvidnost uz pruženu pomoć od strane Međunarodnog monetarnog fonda.

Nemački fond za razvoj (GIZ) je podržao CBK u unapređenju i implementaciji pravnog okvira u

skladu sa zahtevima Bazela i sa međunarodnim praksama.

Takođe, tokom2015. godine vredi napomenuti i jednogodišnji program tehničke saradnje

Evropske centralne banke (ECB) koji je projektovan za CBK,Banku Albanije i Narodnu banku

Republike Makedonije,u partnerstvu sa nacionalnim centralnim bankama Evropskog sistema


|103

centralnih banaka (ESCB). Ovaj projekat je rezultirao konkretnim preporukama za posebnim

funkcijama centralnih banaka regiona i usklađivanja sa principima i savremenim praksama,

fokusirajući sena unapređenju kompatibilnosti sa takvim funkcijama centralnih banaka zemalja

članica EU-a.

Isto tako, CBK je nastavio sa unapređenjem praksi o zaštiti potrošača i finansijskom obrazovanju

kao značajnim elementom za izgradnju i očuvanje efikasnog, konkurentnog i pravednog

finansijskog sektora. Stoga,u cilju unapređenja ove funkcije CBK je uz podršku Evropskog Fonda

jugoistočne Evrope (eng. Europan Fund for Southestern Europe – EFSE) dodatno razvio

finansijsko obrazovanje. Navedeni projekti će doprineti daljem produbljivanju efikasne i

efektivne među-institucionalne saradnje.

Konačno, CBK ostaje posvećen i zahvalan za svu podršku koja mu se pruža od strane

međunarodnih finansijskih institucija i raznih donatora, i naprecima ostvarenim u ovom

periodu,koji predstavljaju pravi odraz pravilnog korišćenja ove podrške.

2 |



104|

8. Finansijski izveštaji CBK-a


140|

Centralna Banka Republike Kosova

Izveštaj Nezavisnog Revizora i Finansijski Izveštaji

na dan i za godinu koja se završila 31 decembra 2015

Sadržaj Stana

Izveštaj Nezavisnog Revizora 3

Izveštaj finansijskog stanja 4

Sveobuhvatan izveštaj prihoda 5

Izveštaj o promenama na kapitalu 6

Izveštaj o tokovima gotovine 7

Napomene za finansijske izveštaje 8 - 41

Deloitte Kosova sh.p.k. St. Ali Hadri, n.n. 10000 Prishtinë Kosova

Tel: +381 38 760 300

Fax: +381 38 760 350

www.deloitte.com

http://www.deloitte.com/

Centralna Banka Republike Kosova Izveštaj o finansijskom stanju

Na dan 31 decembar 2015

Strana 4 od 41

U hiljadama evra Napomena 2015 2014

Sredstva

Gotovina 7 15,282 29,178 Tekući računi sa stranim bankama 8 241,187 323,401 Hartije od vrednosti (Trezorski zapisi i Državne

obveznice) 9 127,319

120,789

Depoziti sa stranim bankama 10 805,309 660,123 Sredstva vezana za MMF 11 268,277 234,786 Imovina i oprema 12 2,372 1,956 Nematerijalna sredstva 13 1,552 1,251

Ostala sredstva 14 897 886

Ukupno sredstva 1,462,195 1,372,370

Obaveze

Obaveze prema domaćim komercijalnim bankama 15 316,406 315,932 Obaveza prema računima povezanim sa MMF 16 273,894 238,713 Obaveze prema vladinim institucijama 17 735,744 713,567 Obaveze prema javnim i komercijalnim institucijama 18 82,649 50,608 Obaveze od zaduživanja 19 680 34 Ostale domaće obaveze 20 1,799 3,181

Ukupno obaveze 1,411,172 1,322,035

Kapital i rezerve

Ovlašćeni kapital 21 30,000 30,000 Rezervni fond 21a 20,171 19,561 Rezerve od revalorizacije 164 389 Neto rezultat (zadržane zarade) 688 385

Ukupno kapital i rezerve 51,023 50,335

Ukupno obaveze, kapital i rezerve 1,462,195 1,372,370

Ovi finansijski izveštaji prikazani na stranama pasqyra 4 do 41 su odobreni od strane rukovodstva

CBK dana 19 Maj 2016 i potpisan u njeno ime od strane:

Napomene od 1 do 33 su sastavni deo ovih finansijskih izveštaja

Centralna Banka Republike Kosova Sveobuhvatan izveštaj prihoda

31. decembra 2015. godine

Strana 5 od 41

U hiljadama evra Napomena 2015 2014

Prihodi od kamate

Prihodi od kamate 642 1,504

Rashodi od kamate (48) (246)

Neto prihodi od kamate 22 594 1,258

Prihodi od naknada i provizija

Prihodi od naknada provizija 1,442 1,640

Rashodi od naknada provizija (376) (318)

Neto prihodi od naknada i provizija 23 1,066 1,322

Prihodi od regulativne aktivnosti i ostali poslovni

prihodi

Prihodi od regulativne aktivnosti 24 3,410 3,310

Prihodi od grantova 25 77 77

Ostali poslovni prihodi 26 1,139 18

Dobitak /(gubitak) od kursne razlike 29 (298) (225)

Poslovni prihodi 5,988 5,760

Administrativni rashodi (poslovni)

Rashodi osoblja 27 (3,625) (3,571)

Obezvređenje i amortizacija 12,13 (561) (485) Opšti i administrativni rashodi 28 (1,114) (1,319)

19)) Administrativni rashodi (poslovni)

(5,300) (5,375)

Godišnje zarade 688 385

Ostali sveobuhvatni prihodi -

Ukupno sveobuhvatni prihodi za godinu 688 385

Napomene od 1 do 33 su sastavni deo ovih finansijskih izveštaja

Centralna Banka Republike Kosova Izveštaj o promenama na kapitalu

Za godinu završenu 31. decembra 2015.

Strana 6 od 41

U hiljadama evra

Kapital Rezervni

fond

Rezerve

revalorizacije

Zadržane

zarade (Neto

Rezultat/i)

Ukupno

Stanje 1. januara 2015. 30,000 19,561 389 385 50,335

Transfer u rezervni fond - 610 (225) (385) -

Ukupno zakonom zahtevane

transakcije - 610 (225) (385) -

Dobitak za godinu - - - 688 688

Ostali sveobuhvatni prihodi - - - - -

Ukupno sveobuhvatni prihodi za

godinu - - - 688 688

Stanje 31. decembra 2015. 30,000 20,171 164 688 51,023

Stanje 1. januara 2014 30,000 19,462 301 187 49,950

Transfer u rezervni fond - 99 88 (187) -

Ukupno zakonom zahtevane

transakcije - 99 88 (187) -

Dobitak za godinu - - - 385 385

Ostali sveobuhvatni prihodi - - - - -

Ukupno sveobuhvatni prihodi za

godinu - - - 385 385

Stanje 31. decembra 2014 30,000 19,561 389 385 50,335

Popratne napomene od 1 do 33 su sastavni deo ovih finansijskih izveštaja

Centralna Banka Republike Kosova Izveštaj o tokovima gotovine

Za godinu završenu 31. decembra 2015.

Strana 7 od 41

U hiljadama evra

Napom. 2015 2014

Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti Godišnji dobitak 688 385 Korekcije za: Obezvređenje 12 359 279 Amortizacija 13 202 206 Prihodi iz grantova 25 (77) (77) Prihodi od prodaje opreme - (18)

Prihodi od kamate 22 (642) (1,504)

Rashodi od kamate 22 48 246 578 (483) Promene u trezorske zapise (3,493) 250,048 Promene u depozitima sa stranim bankama (554,965) (74,139) Promene u sredtsvima povezanim sa MMF (33,449) (3,348) Promene u ostalim sredstvima

(11) 91

Promene u obavezama prema domaćim komercijalnim bankama 474 (17,242)

Promene u obavezama prema računima vezanim sa MMF 35,138

4,720 Promene u obavezama prema vladinim institucijama 22,193 (43,876)

Promene u obavezama prema javnim i komercijalnim

institucijama 32,041 (185,989) Promene u zaduživanja

647 34

Promene u ostalim domaćim obavezama (1,547) 3 Primljene kamate 197 1,597 Plaćene kamate (21) (263)

Neto priliv gotovine iz /(korišćene u) poslovnim

aktivnostima (502,218) (68,847)

Tokovi gotovine iz investicionih aktivnosti

Prihodi od prodaje opreme - 18 Kupovina opreme 12 (775) (351) Kupovina nematerijalnih sredstava 13 (503) (123)

Neto gotovina korišćena u investicionim aktivnostima (1,278) (456)

Protok gotovine iz investicionih aktivnosti

Prihodi od grantova 243 10

Neto priliv gotovine iz finansijskih aktivnosti 243 10

Neto povećanje/(smanjenje) gotovine i njenih

ekvivalenata (503,253) (69,293)

Efekat kursa razmene - - Gotovina i njeni ekvivalenti 1. januara 762,586 831,879

Gotovina i njeni ekvivalenti 31. decembra 30 259,333 762,586

Popratne napomene od 1 do 33 su sastavni deo ovih finansijskih izveštaja

Centralna Banka Republike Kosova

Napomene finansijskih izveštaje za godinu koja se završila 31. decembra 2015. (u hiljadama evra, osim ako nije drugačije navedeno)

Strana 8 od 41

1. Izveštajni subjekat

Centralna Banka Republike Kosova (u daljem tekstu "CBK" ili “Banka”), naslednik Centralne

bankarske uprave Kosova, je nezavisni pravni entitet sa punim ovlašćenjima kao pravno lice prema

primenljivom zakonu u Republici Kosovo. CBK je posebni javni subjekat sa ovlašćenjem

licenciranja, vršenje nadzora i regulisanje finansijskih institucija u Republici Kosovo. Banka postupa

u skladu sa Zakonom br. 03/L-209 o “Centralnoj banci Republike Kosova”, u daljem tekstu kao

(“Zakon o CBK”). Prema ovom zakonu, osnovni ciljevi CBK su:

da podstiče i održava stabilan finansijski sistem, uključujući i bezbedan, pouzdan i efikasan

platni sistem.

da doprinosi postizanju i održanju unutrašnje stabilnosti cena.

da podržava opšte ekonomske politike Vlade.

Kako je propisano u Zakonu, CBK treba da deluje u skladu sa principima otvorene tržišne ekonomije

sa slobodnom konkurencijom, favorizujući efikasno raspoređivanje resursa.

CBK deluje iz svojih glavnih kancelarija u Prištini. Zvanična adresa kancelarije CBK-a je:

Ul. Garibaldi br. 33

Priština, Kosovo.

Odbor Centralne Banke, Izvršni odbor i guverner

Organi CBK-a koji donose odluke su Odbor Centralne Banke, Izvršni odbor, kao i guverner. Prema

članu 79, stav 2. Zakona o CBK-u, Upravni Odbor se sastoji od guvernera, generalnog direktora

trezora1 i tri neizvršna člana, i odgovoran je za nadzor sprovođenja politika, kao i nadzor nad

administracijom i poslovanjem CBK-a.

Dana 31. decembar 2015. godine, Odbor Centralne Banke su činili sledeći članovi:

Bedri Peci – Predsednik odbora

Bedri Hamza – Guverner

Behxhet Brajshori – Član

Nuhi Ahmeti – Član.

Izvršni odbor čine guverner, koji je ujedno i predsedavajući kao i tri zamenika guvernera, i odgovoran

je za sprovođenje politika CBK-a kao i za njeno poslovanje.

2. Osnova pripreme

a) Izjava o usklađenosti

Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja

(“MSFI”).

b) Osnov odmeravanja

Finansijski izveštaji su pripremljeni na osnovu odmeravanja specifikovanih u MSFI za svaku vrstu

sredstava, obaveze, prihoda kao i rashoda. Osnov odmeravanja je u potpunosti obelodanjen u

računovodstvenim politikama u napomeni 3 dole.

1 S obzirom da ispunjava uslov iz stava 2. člana 79., Generalni Direktor trezora od avgusta 2015. godine nije član Upravnog

odbora CBK .

Centralna Banka Republike Kosova Napomene finansijskih izveštaje za godinu koja se završila 31 decembra 2015. godine (u hiljadama evra, osim ako nije drugačije navedeno)

Strana 9 od 41

2. Osnova pripreme (u nastavku)

c) Funkcionalna i izveštajna valuta

Ovi finansijski izveštaji prikazani su u evrima (“EUR”), što je funkcionalna valuta CBK-a.

Osim ako nije drugačije navedeno, finansijske informacije prikazane u evrima su zaokružene

na najbližu hiljadu.

d) Upotreba procena i rasuđivanja

Sastavljanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva da vrši rasuđivanja, procene i pretpostavke

koje utiču na primenu politika i izveštavanim vrednostima sredstava i obaveza, prihoda i rashoda.

Faktički rezultati mogu se razlikovati od onih procenjenih.

Procene i osnovne pretpostavke se razmatraju u kontinuitetu. Promene računovodstvenih procena

priznaju se u periodu u kojem je promena izvršena i u idućim periodima ako su one uticane. Posebno,

informacije u vezi sa značajnim oblastima o neizvesnim procenama i kritičnim odlukama u primeni

računovodstvenih politika koje imaju značajan uticaj na finansijske izveštaje prikazani su u napomeni

br. 5.

Računovodstvene politike prikazane dole su konsistentno primenjene u svim periodima koji su

predstavljeni u ovim finansijskim izveštajima.

3. Značajne računovodstvene politike

a) Transkacije u stranoj valuti

Transakcije u stranoj valuti su preračunate u funkcionalnu valutu po srednjem kursu koji je važio na

dan transakcije. Monetarna sredstva i obaveze u stranoj valuti na datum izveštajnog perioda,

proračunata su u funkcionalnu valutu po kursu koji je važio na taj datum. Dobici ili gubici na

monetarna sredstva i obaveze predstavljaju razliku između amortizovane vrednosti u funkcionalnoj

valuti na početku perioda, korigovane za efektivnu kamatu i plaćanja u toku perioda i amortizovanu

vrednost u stranoj valuti iskazanoj u funkcionalnoj valuti po kursu koji je važio na datum izveštajnog

perioda. Nemonetarna sredstva i obaveze u stranoj valuti koja se odmeravaju po fer vrednosti su

preračunate u funkcionalnu valutu po kursu koje je važio na dan na kojem je fer vrednost bila određena.

Kursne razlike nastale prilikom proračuna priznaju se kao dobitak ili gubitak.

b) Kamata

Prihodi i rashodi od kamata se priznaju kao dobici ili gubici korišćenjem metoda efektivne kamatne

stope. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno umanjuje buduće gotovinske isplate ili uplate

kroz očekivano trajanje finansijskog instrumenta (ili gde je moguće za jedan kraći period), bilansne

vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Efektivna kamatna stopa se utvrđuje pri

pravnom priznavanju finansijskog sredstva ili obaveze i ne pregledava se posle toga.

Obračun efektivne kamatne stope uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene

transakcione troškove, kao i popuste ili premije koje su sastavni deo efektivne kamatne stope .

Troškovi transakcije su dodatni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju, izdavanju ili

otuđenju finansijskog sredstva ili obaveze.

Prihodi i rashodi prikazani od kamate prikazani kao gubitak ili dobitak uključuju kamate na

finansijska sredstva i obaveze po amortizovanoj vrednosti na bazi efektivne kamatne stope.


Strana 10 od 41

3. Značajne računovodstvene politike (nastavak)

c) Naknade i provizije

Prihodi i rashodi od naknada i provizija koje su integralni deo efektivne kamatne stope finansijskog

sredstva ili obaveze uključeni su u obračun efektivne kamatne stope.

Ostali prihodi od naknada i provizija, uključujući transakcione naknade za poslovne račune, transfer

sredstava i naknade za licence priznaju se kada je usluga izvršena.

Ostali rashodi naknada i provizija odnose se uglavnom na transakcione i uslužne naknade, koje se

rashoduju kada je usluga primljena.

d) Beneficije zaposlenih

CBK uplaćuje doprinose u obavezno socijalno osiguranje koji omogućuje penzijske beneficije

zaposlenima po penzionisanju. Ovi doprinosi su svrstani po planu za definisane doprinose na osnovu

kosovskih zakona. Doprinosi CBK se prepoznaju kao troškovi u izveštaju prihoda kada isti nastanu.

e) Porez i podela profita

CBK je oslobođen poreza na dobitak po Zakonu br. 03/L-209, koji je izdat 22. jula 2010. Vidi

napomenu 4 (f) o tome kako CBK raspoređuje svoj profit.


Strana 11 od 41


f) Finansijska sredstva i obaveze

Banka klasifikuje svoje investicije u sledeće kategorije: finansijska sredstva po korektnoj vrednosti

preko dobitka ili gubitka, krediti i potraživanja, finansijska sredstva održana do dospeća i finansijska

sredstva dostupna za prodaju. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su investicije stečene. Menadžment

određuje klasifikaciju svojih investicija na početnom prepoznavanju i ponovo ih procenjuje na svaki

dan izveštavanja.

Finansijska sredstva po realnoj vrednosti preko dobitka ili gubitka

Ova kategorija ima dve pod-kategorije: finansijska sredstva održana za trgovinu i ona koja su

određena po korektnoj vrednosti preko dobitka ili gubitka na početku. Finansijsko sredstvo je

klasifikovano u “finansijska sredstva po korektnoj vrednosti preko kategorije dobitka ili gubitka na

početku ukoliko su dobijena na principu za kratkoročnu prodaju, ukoliko ona čine deo portfolija

finansijskih sredstava u kojima postoji dokaz o kratkoročnom dobitku, ili ukoliko je tako određeno od

strane uprave.

Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili određenim isplatama koja nisu

kvotirana na nekom drugom aktivnom tržištu od onog na kojem banka ima nameru da ih proda

kratkoročno ili koje je određeno po korektnoj vrednosti preko dobitka ili gubitka ili dostupno za

prodaju. Krediti i potraživanja su u početku priznati po realnoj vrednosti i nakon toga se određuju po

amortizovanim troškovima koristeći efikasni metod kamate, manje provizije za smanjenje vrednosti.

Provizija umanjenja vrednosti kredita i potraživanja je utvrđena kada postoji objektivni dokaz da

banka neće biti u stanju da prikupi sve prispele sume u skladu sa njenim originalnim vremenskim

okvirima. Banka nema sredstva klasifikovana u ovoj kategoriji.

Finansijska sredstva održana do dospeća

Finansijska sredstva održana do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili određenim

isplatama i fiksnim dospećem koje nije isto sa onim koje je u skladu sa definicijom kredita i

potraživanja za koje menadžment banke ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih održi do dospeća.

Ova sredstva su početno priznata po realnoj vrednosti i nakon toga ocenjena po amortizovanom

vrednošću koristeći metodu efikasne kamate, minus proviziju za efekat obezvređenja. Provizija za

štetu sredstava održanih do dospeća se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz da Banka neće biti u

stanju da naplati sve iznose obaveza u skladu sa njenim originalnim vremenskim okvirima.

Finansijska sredstva dostupna za prodaju

Finansijska sredstva dostupna za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su određena u ovoj

kategoriji ili nisu klasifikovana u bilo kojoj drugoj kategoriji. Banka nema sredstava klasifikovana u

ovoj kategoriji.

i. Priznavanje

CBK u početku priznaje depozite kada oni nastanu. Sva ostala finansijska sredstva i obaveze

inicijalno se priznaju na dan trgovine kada CBK postane jedna strana u ugovornim odredbama

instrumenta.

Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza se inicijalno priznaju po fer vrednosti plus, za stavku

koja nije po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak, transakcioni troškovi koji se mogu direktno

pripisati njihovom sticanju ili izdavanju.


Strana 12 od 41


f) Finansijska sredstva i obaveze (nastavak)

ii. Prestanak priznavanja

CBK prestaje da priznaje finansijsko sredstvo kada ugovorna prava na tokove gotovine od

finansijskog sredstva prestanu da važe, ili prenese ugovorno pravo na primanje tokova gotovine od

finansijskog sredstva u transakciju u koju prenosi u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva

nad finansijskim sredstvom. Svaka kamata u prenesenim finansijskim sredstvima koja je stvorena ili

zadržana od strane CBK-a, priznaje se kao posebno sredstvo ili obaveza. Po prestanku priznavanja

finansijskih sredstva, razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva (ili knjigovodstvene

vrednosti dodeljene delu sredstva u transakciji), i zbira (i) dobijenih naknada (uključujući i nova

dobijena sredstva minus svaka nova pretpostavljena obaveza) i (ii) bilo kojeg kumulativnog dobitka

ili gubitka koji je priznat u drugim sažetim dobicima, prepoznaje se kao dobitak ili gubitak.

CBK prestaje da priznaje finansijsku obavezu kada su dogovorne obaveze ispunjene ili ukinute ili

kada prestanu da važe.

iii. Prebijanje

Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju na neto osnovi i neto vrednost se prikazuje u izveštaju o

finansijskom stanju onda i samo onda, kada CBK ima zakonito pravo da prebije vrednosti na neto

osnovi i namerava da podmiri na neto osnovi ili da realizuje sredstvo i podmiri obavezu

istovremeno.

Prihodi i rashodi prikazuju se na neto osnovi samo kada je dozvoljeno računovodstvenim

standardima, ili za dobitke i gubitke koji proizlaze iz grupa sličnih transakcija.

iv. Vrednovanje amortizovane vrednosti

Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze je iznos po kome se finansijsko

sredstvo ili finansijska obaveza vrednuje prilikom početnog priznavanja umanjenog za isplate

glavnica, uz dodavanje ili oduzimanje kumulirane amortizacije primenom metoda efektivne kamate

za sve razlike između početnog iznosa i iznosa pri dospeću i uz oduzimanje svakog umanjenja za

efekat obezvređenja.

v. Vrednovanje fer vrednosti

Fer (realna) vrednost finansijskih instrumenta je iznos za koji sredstvo može biti razmenjeno, ili

obaveza izmirena pravilnim transakcijama između učesnika na tržištu na dan procenjivanja.

Kada je to moguće, CBK određuje fer vrednosti instrumenta primenom dostupnih cena na aktivnom

tržištu za tim instrumentom. Tržište se posmatra kao aktiv, ako su navedene cene lako i regularno

dostupne i predstavljaju trenutne i redovno nastale tržišne transakcije po dobrovoljnoj osnovi između

strana.

Ako tržište za finansijski instrument nije aktivno, CBK uspostavlja fer vrednost upotrebom tehniku

procene. Tehnike procena uključuju korišćenje poslednje normalne, komercijalne transakcije između

obaveštenih, voljnih strana (ako su dostupne), referencu tekuće fer vrednost drugih instrumenata koji

su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i alternativnih modela za određivanja cena.

Izabrana tehnika procene omogućava maksimalno korišćenje tržišnih inputa, oslanja se što je manje

moguće na procene specifične za CBK, obuhvata sve faktore koje bi učesnici na tržištu razmatrali u

uspostavljanju cena i koji su u skladu sa prihvaćenom ekonomskom metodologijom za određivanje

cena finansijskih instrumenata. Inputi u tehnikama procena predstavljaju razumno tržišna očekivanja i

merenje faktora rizika-povratka sadržana u finansijskom instrumentu. CBK vrednuje tehnike procena i

testira ih za punovažnost upotrebom cena od tržišnih transakcija koje se mogu posmatrati u okviru

istog instrumenta ili na osnovu drugih dostupnih podataka na tržištu koji se mogu posmatrati.


Strana 13 od 41


f) Finansijska sredstva i obaveze (nastavak)

vi. Identifikacija i vrednovanje obezvređenja

Na datum svakog izveštavanja, CBK procenjuje da li postoji neki objektivni dokaz da finansijsko

sredstvo koje nije iskazano po fer vrednosti kroz dobitke ili gubitke obezvređeno. Finansijska sredstva

su obezvređena kada postoji objektivan dokaz da je događaj nastao posle datuma početnog priznavanja

koji ima negativan efekt na buduće tokove gotovine koji se mogu vrednovati pouzdano.

Objektivan dokaz da su finansijska sredstva obezvređena može uključiti neizvršenje gotovinskih

obaveza ili delikventnost zajmoprimca, restrukturiranje plasmana ili avansa CBK po uslovima koje

inače CBK ne bi razmatrala, indikacije da će zajmoprimac ili izdavač bankrotirati, gubitak tržišta za

hartije od vrednosti, ili ostala primetna informacija vezana za grupu sredstava kao što su negativne

promene u statusu plaćanja zajma primaoca ili izdavača u CBK, ili ekonomski uslovi koji su u

korelativnom odnosu sa ne izvršavanjem gotovinskih obaveza u CBK.

Obezvređenje finansijskih sredstava po amortizovanoj vrednosti obračunava se kao razlika

knjigovodstvene vrednosti finansijskih sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih

gotovinskih tokova koji su diskontovani po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog

sredstva. Gubici se priznaju u dobitak ili gubitak i prikazuju se u računu ispravke vrednosti za kredite

i avanse. Kamata obezvređenog sredstva iskazuje se kroz ispravljanje (izjednačenje) diskonta. Kada

događaj posle izveštajnog datuma uzrokuje smanjenje obezvređivanja, gubitak radi obezvređenja se

anulira kroz dobitak ili gubitak.

g) Gotovina i njeni ekvivalenti

Radi izveštavanja u vezi sa tokovima novca, gotovina i gotovinski ekvivalenti čine: gotovina, sredstva

na računima kod banaka i visoko likvidna finansijska sredstva sa dospećem kraćim od tri meseca, koja

su podložne beznačajnom riziku promene fer vrednosti, i koje CBK koristi pri upravljanju

kratkoročnim obavezama.

Gotovina i njeni ekvivalenti, održavaju se u izveštaju finansijskog stanja po amortizovanoj vrednosti.

h) Ulaganja u hartije od vrednosti

Ulaganja u hartije od vrednosti, koje su trezorski zapisi, se početno vrednuju po fer vrednosti uz

dodavanje direktnih troškova transakcije i naknadno se odmeravaju kao investicije koje se drže do

dospeća.

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su nederivatna sredstva sa fiksnim ili odredivim

isplatama i fiksnim dospećem koje CBK ima pozitivnu nameru i mogućnost da drži do dospeća, i

koja nisu određena po fer vrednost kroz dobitke ili gubitke. Hartije od vrednosti koje se drže do

dospeća uključuju trezorske zapise.

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća vrednuju se po amortizovanoj vrednosti koristeći

metodu efektivne kamatne stope. Svaka prodaja ili ponovna klasifikacija značajnog iznosa

investicija koje se drže do dospeća a koje nisu blizu njihovog dospeća rezultiraće u ponovnoj

klasifikaciji svih investicija koje se drže do dospeća u sredstvima raspoloživim za prodaju, i

sprečiće CBK od klasifikacije ulaganja u hartije od vrednosti kao investicije koje se drže do

dospeća u tekućoj i sledeće dve finansijske godine.


Strana 14 od 41


i) Imovina i oprema

i. Priznavanje i vrednovanje

Stavke imovine i opreme su prikazane po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu

amortizaciju i gubitke zbog obezvređivanja.

Trošak obuhvata troškove koji se mogu direktno pripisati kupovini sredstva. Trošak sredstava

koja su izgrađena u sopstvenoj režiji obuhvata troškove materijala i direktne radne snage, sve

ostale troškove koji se mogu direktno pripisati dovođenju sredstva u stanju koje je neophodno da

bi sredstvo moglo funkcionisati, na način na koji to očekuje uprava, i troškovi demontaže,

uklanjanja opreme i restauracija područja na kojem je sredstvo locirano.

Kupljeni kompjuterski programi koji su veoma važni za funkcionisanje odgovarajuće opreme se

kapitalizuju kao deo te opreme.

Kada delovi stavke nekretnine i opreme imaju različite korisne vekove trajanja, evidentiraju se kao

posebne stavke (glavne komponente) imovine i opreme.

ii. Naknadni troškovi

Naknadni troškovi zamene stavke imovine i opreme priznaju se kao knjigovodstvena vrednost te

stavke ukoliko je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim delom prilivati u

CBK i nabavna vrednost tog sredstva može se pouzdano odmeriti. Troškovi svakodnevnog

održavanja imovine i opreme (dugoročna materijalna sredstva) priznaju se u izveštaju prihoda i

rashoda kada nastanu.

iii. Obezvređenje

Obezvređenje se priznaje u izveštaju prihoda i rashoda linearnom metodom tokom procenjenog

korisnog veka trajanja jedne stavke dugoročnih materijalnih sredstava.

Procena korisnog veka trajanja za tekući i komparativni period je:

2015 2014

Investicije u zakupljenim objektima 20 godina 20 godina

Oprema 5 godina 5 godina

Računari 3 godine 3 godine

Vozila 5 godina 5 godina

Životni vek druge opreme se procenjuje pojedinačno. Metodi obezvređivanja, koristan vek trajanja i

rezidualne vrednosti se ponovo procenjuju na datum izveštavanja.

j) Nematerijalna sredstva

Softver nabavljen od strane CBK priznaje je po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumulirano

obezvređenje i akumulirane gubitke od promene vrednosti.

Naknadni troškovi softvera kapitaliziraju se samo ukoliko uvećavaju buduće ekonomske koristi

ugrađene u određeno sredstvo na koje se odnose. Ostali troškovi priznaju se onda kada nastanu.

Amortizacija se priznaje u izveštaju prihoda i rashoda gubicima na osnovu linearne metode

amortizacije tokom procenjenog korisnog veka trajanja softvera, počevši od datuma kada je softver

raspoloživ za korišćenje. Procenjeni rok trajanja kompjuterskih programa se bazira na proceni

korišćenja tog softvera bez potreba za nekim poboljšanjem, a trenutno je to 3 do 10 godina.


Strana 15 od 41


k) Obezvređivanje nefinansijskih sredstava

Računovodstvena vrednost nefinansijskih sredstava u vlasništvu CBK proveravaju se svakog

datuma izveštavanja, da se utvrdi da li postoje indikacije da nefinansijsko sredstvo može da bude

obezvređeno. Ukoliko takva indikacija postoji, CBK procenjuje nadoknadu vrednosti sredstva.

Gubitak po osnovi obezvređenja se priznaje kada je knjigovodstvena vrednost sredstva ili jedinice

koja generiše gotovinu veća od nadoknadive vrednosti. Jedinica koja generiše gotovinu je

najmanja prepoznatljiva grupa sredstava koja generiše prilive gotovine koji su u najvećoj meri

nezavisni od ostalih sredstva i grupa. Gubitak po osnovu obezvređenja priznaje se u dobitku ili

gubitku. Gubitak po osnovu obezvređenja u odnosu na jedinice koje generišu gotovinu se

raspoređuju da bi umanjile računovodstvenu vrednost drugih sredstava u jedinici (grupi jedinica)

na proporcionalnoj osnovi. Nadoknadivi iznos sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu je fer

vrednost, umanjena za troškove prodaje, ili upotrebna vrednost u zavisnosti koja je od ovih vrednosti

veća. U ocenjivanju upotrebne vrednosti, procenjeni budući tokovi gotovine se diskontuju do

sadašnje vrednosti koristeći kamatnu stopu pre oporezivanja koja prikazuje tekuće tržišne procene

vremenskih vrednosti gotovine i rizika specifičnog sredstva.

Prethodno priznat gubitak po osnovu obezređenja se revidira svakog datuma izveštavanja ukoliko

postoje indikacije umanjenja gubitka ili više njegovog nepostajanja. Gubitak po osnovu

obezvređenja se anulira ukoliko postoji promena procena korišćenih za utvrđivanje nadoknadivog

iznosa. Gubitak po osnovu obezvređenja se anulira samo do iznosa do kojeg knjigovodstvena

vrednost sredstva ne nadmašuje knjigovodstvenu vrednost koja bi bila određena, neto od

amortizacije, kada gubitak po osnovu obezvređenja sredstva ne bi bio iskazan od pada vrednosti.

l) Finansijske obaveze

Izvori finansiranja CBK su iz međunarodnih, državnih, javnih, bankarskih i drugih finansijskih

institucija. Finansijske obaveze se odmeravaju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti koristeći

metodu efektvine kamatne stope.

m) Prihodi iz subvencija

Vladine subvencije se početno priznaju kao odloženi prihod kada postoji razumno uverenje da će oni

biti primljeni i da će CBK biti u skladu sa uslovima subvencije. Subvencije koje kompenziraju CBK

za nastale troškove, priznaju se kao dobici ili gubici na sistematskoj osnovi u istim periodima u

kojima se troškovi priznaju. Subvencije koje kompenziraju CBK za nabavnu vrednosti sredstava

priznaju se kao dobici ili gubici na sistematskoj osnovi tokom korisnog veka trajanja sredstava.

n) Plate finansirane od strane donatora

Određene osobe zaposlene u CBK su međunarodni stručnjaci određeni i kratkoročno

finansirani od strane međunarodnih organizacija. Finansijska pomoć ovih organizacija

uključuje, ali nije ograničena na, plaćanje plate ovim međunarodnim stručnjacima. Kako se ova

pomoć plaća od strane međunarodnih organizacija direktno naznačenom osoblju, iznos ovih

plaćanja nije poznat i nije uključen u ove finansijske izveštaje.

o) Provizije

Provizija će biti priznata, kao rezultat događaja koji su se desili u prošlosti, CBK ima sadašnju

pravnu ili izvedenu obavezu koja može da se pouzdano odmeri i kada je verovatno da će odliv

resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan da se obaveza izmiri. Provizije su

utvrđene diskontovanjem očekivanih budućih tokova gotovine po kamatnoj stopi pre

oporezivanja koje reflektuje tekuće tržišne procene vremenske vrednosti gotovine i, gde je

moguće, specifične rizike povezane sa obavezom.

Provizija za nepovoljne ugovore priznaje se kada očekivane koristi koje proizlaze za CBK iz

ugovora su niže od neizbežnih troškova nastalih ispunjavanjem obaveza ugovora. Provizija se

odmerava po sadašnjoj vrednosti nižoj od očekivanih troškova za ukidanje ugovora i očekivanih

neto troškova od produženja ugovora. Pre priznavanje provizije, CBK priznaje gubitak za

umanjenu vrednost sredstava povezanih sa tim ugovorom.


Strana 16 od 41


p) Izmene u računovodstvenim politikama i obelodanjivanju

(i) Standardi i tumačenja na snazi za tekući period

Sledeći standardi, izmene postojećih standarda i tumačenja izdatih od strane Odbora Međunarodnih

računovodstvenih standarda su na snazi za tekući period:

Izmene MRS 19 "Primanja zaposlenih" - šemama definisanih davanja , doprinosa zaposlenih

(na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine ),

Izmene različitih standarda "Poboljšanja MSFI ( ciklus 2010-2012 )" rezultat projekta

godišnjeg poboljšanja MSFI ( MSFI 2 , MSFI 3 MSFI 8 , MSFI 13 , MRS 16 , MRS 24 i

MRS 38 ) prvenstveno sa namerom otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija u

tekstu ( izmene treba da se primenjuje za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.

jula 2014. godine).


godišnjeg poboljšanja MSFI ( MSFI 1 , MSFI 3 , MSFI 13 i MRS 40 ) prvenstveno sa

namerom otklanjanja neusaglašenosti i poboljšati Izvor ( promene će biti na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine).

Usvajanje ovih izmena postojećih standarda i tumačenja nije dovelo do neke promene

računovodstvenih politika Banke.


Strana 17 od 41


p) Izmene u računovodstvenim politikama i obelodanjivanju (nastavak)

ii) Standardi i tumačenja pri završetku, koja nisu još stupila na snagu

Na dan odobravanja ovih finansijskih izveštaja sledeći standardi, izmene postojećih standarda i

tumačenja su bili pri završetku, ali nisu još stupili na snagu:

MSFI 9 "Finansijski instrumenti" (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.

januara 2018. godine ),

MSFI 14 " Odloženo Regulatorna Računi " ( na snazi za godišnje periode koji počinju na dan

ili nakon 1. januara 2016),

MSFI 15 " Prihod od ugovora sa kupcima " ( na snazi za godišnje periode koji počinju na dan

ili nakon 1. januara 2017),

MSFI 16 " Zakup " ( na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2019. ),

Izmene MSFI 10 " Konsolidovani finansijski izveštaji" i MRS 28 " Investicije u zajedničkom

vlasništvu i zajedničkim poduhvatima" - prodaja ili doprinos sredstava između investitora i

njegovog saradnika ili zajedničkih ulaganja ( datum stupanja na snagu je odloženo na

neodređeno vreme do završetak istraživačkog projekta o metodi učešća ),

Izmene MSFI 10 "Konsolidovani finansijski izveštaji", MSFI 12 "Obelodanjivanje interesa u

drugim entitetima" i MRS 28 "Investicije nepjesemarrje i zajedničkim poduhvatima" -

Jedinica investicija: Primena izuzeća konsolidacija (na snazi za godišnje periode koji počinju

na dan ili nakon 1. januara 2016),

Izmene MSFI 11 "Zajednički aranžmani" - Računovodstvo za kupovinu zainteresovanost za

zajedničke aktivnosti (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2016),

Izmene MRS 1 "Prezentacija finansijskih izveštaja" - Pokretanje obelodanjivanje (na snazi za

godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016),

Izmene MRS 7 "Izveštaj o tokovima gotovine" - pokretanje Shpalojses (na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017),

Izmene MRS 12 "Porez na dobit" - Priznavanje odloženih poreskih sredstava za nerealizovani

gubici (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017),

Izmene MRS 16 "Nekretnine, postrojenja i oprema" i MRS 38 "Nematerijalna imovina" -

razjašnjenje prihvatljivih metoda amortizacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na

dan ili nakon 1. januara 2016), Izmene MRS 16 "Nekretnine , postrojenja i oprema " i MRS 41 " poljoprivredne aktivnosti " -

Poljoprivreda: vlasnik uzgoja ( na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.

januara 2016 ),

Izmene MRS 27 "Pojedinačni finansijski izveštaji " - metoda učešća u zasebnim finansijskim

izveštajima ( na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016 ),


godišnjeg poboljšanja za MSFI (MSFI 5 , MSFI 7 , MRS 19 i MRS 34 ) prvenstveno sa

namerom otklanjanja neusaglašenosti i raščišćavanje teksta ( dopune biće na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine ).

Institucija (Banka) je izabrala da ne usvoji ove standarde, preglede i tumačenja pre njihovog datuma

stupanja na snagu. Banka očekuje da će usvajanje ovih standarda, revizija i tumačenja neće imati

materijalni uticaj na finansijske izveštaje u periodu inicijalne primene.


Strana 18 od 41

4. Upravljanje finansijskim rizicima

a) Uvod i pregled

Rizici kojima se CBK izlaže u upotrebi finansijskih instrumenata su:

kreditni rizik

poslovni rizik

rizik likvidnosti

tržišni rizik

Ova napomena daje informaciju izloženosti CBK-a svakom od pomenutih rizika, ciljeve,

politike i procedure CBK-a, za vrednovanje i upravljanje rizicima, i upravljanje kapitalom

CBK-a. Naknadne kvantitativne prezentacije su uključene u ove izveštaje .

Struktura upravljanja rizikom

Upravni Odbor Centralne Banke ima sveobuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor okvira

za upravljanje rizikom CBK-a. Rukovodstvo CBK redovno izveštava preko Izvršnog odbora

Upravnom odboru o postupcima upravljanja rizikom. Izvršni odbor i Investicioni komitet imaju

obavezu za razvijanje i monitoring politika upravljanja rizikom CBK-a. Ove politike su sprovedene

od organizacionih jedinica.

CBK politike za upravljanje rizikom su uspostavljene da identifikuju i prepoznaju rizike sa kojima

se CBK suočava, da uspostavi pogodne granice rizika i kontrole, i da nadgleda rizike i pridržavanje

granica. Politike i sistemi upravljanja rizikom se redovno pregledaju kako bi reflektovali promene u

tržišnim uslovima, proizvoda i ponuđenih usluga. CBK, kroz standarde i procedure obuke i

upravljanja, ima za cilj da razvije disciplinovanu i konstruktivnu kontrolnu okolinu, u kojoj svi

zaposleni razumeju svoje uloge i obaveze.

Revizorski komitet CBK-a je odgovoran za nadgledanje usaglašenosti politika i procedura

upravljanja rizikom uspostavljenih od strane CBK, i za proveru adekvatnosti okvira za upravljanje

rizikom u odnosu sa rizicima sa kojima se suočava CBK. Revizorski komitet CBK je pomognut u

ovim funkcijama od strane Odeljenja za internu reviziju. Interna revizija preduzima i regularne i ad-

hoc preglede kontrola i procedura upravljanja rizikom, rezultati koji se izveštavaju preko šefa

unutrašnje revizije za Revizioni komitet.

b) Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik koji podrazumeva da će CBK pretrpeti gubitak zbog toga što njeni

komitenti ili ugovorne strane neće izvršiti svoje ugovorne obaveze, i proizlazi uglavnom iz

investicije u hartijama od vrednosti i depozitima (na tržištu novca ili tekućem računu) u drugim

bankama od strane CBK-a.

Upravljanje kreditnim rizikom

i. Investicije i izloženost prema drugim bankama

CBK ograničava izloženost kreditnom riziku preko investiranja samo u hartije od vrednosti izdatih

od vlada zemlja članica EU i držanjem depozita u stranim bankama čije su kratkoročne obaveze

rangirane u jednu od dve najviše kategorije od strane međunarodno priznatih agencija. Uzimajući u

obzir kreditni rejting, rukovodstvo ne očekuje da strane neće izvršiti svoje obaveze.


Strana 19 od 41

4. Upravljanje finansijskim rizicima / Upravljanje kreditnim rizicima (nastavak)

ii. Izloženost prema kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku 31. decembra 2015. i 31. decembra 2014. godine se prikazuje

računovodstvenom vrednošću gotovine, tekućim računima u nerezidentim bankama, trezorskim

zapisima i depozitima u nerezidentnim bankama. Za detalje izloženosti vidite Napomene 8, 9 i 10.

Nijedna od izloženosti CBK nije dospela ili obezvređena. Nema promena u politici upravljanja

kreditnim rizikom iz prethodnih godina. CBK ne drži kolateral ili ostalo kreditno povećanje protiv

izloženosti kreditnom riziku.

c) Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da CBK neće biti u mogućnosti da izmiri u datom vremenu svoje dospele

obaveze u vezi sa finansijskim obavezama.

Upravljanje rizikom likvidnosti

Pristup CBK-a upravljanju likvidnosti je da osigura, koliko je to moguće, da će uvek imati dovoljno

likvidnosti kako bi izvršila svoje obaveze na vreme, pod normalnim i stresnim uslovima, bez

nastanka neprihvatljivih gubitaka ili oštećenjem reputacije CBK-a.

Politike za nadgledanje i rešavanje rizika likvidnosti su uspostavljene od strane Upravnog odbora.

CBK upravlja rizikom likvidnosti, preko investiranja u kratkoročne depozite u nerezidentim

bankama i držanja adekvatne količine gotovine u svom trezoru. Politike upravljanja likvidnosti su

uspostavljene tako da osiguraju da i pod nepovoljnim uslovima, CBK je u poziciji da ispuni svoje

obaveze. Dnevna pozicija likvidnosti se nadgleda i redovni testovi stresa likvidnosti su sprovedeni u

svetlu različitih okolnosti, pokrivajući normalne i negativne tržišne uslove. Sve likvidne politike i

procedure podležu pregledu i odobravanju od strane rukovodstva CBK. Dnevni izveštaji koji se

odnose na likvidnu poziciju CBK se redovno podnose članovima Investicionog komiteta od strane

Odeljenja za upravljanje sredstvima.

Izloženost prema riziku likvidnosti

Preostala ugovorna dospeća za finansijske obaveze, isključujući buduća plaćanja kamate

31. decembar 2015. Napom

ena

Knjigovodst

vena

vrednost

Manje od 1.

meseca

1-3 meseca 3 meseca

do

1 godine

1 godina

do 7

godina

Nederivativne obaveze

Prema domaćim komercijalnim bankama 15 316,406 316,406 - - -

Prema vezanim računima MMF 16 273,894 178,949 4,357 29,331 61,257

Prema vladinim institucijama 17 735,744 735,744 - - -

Prema javnim i komerc. inst. 18 82,649 82,649 - - -

Od zaduživanja 19 680 680 - - -

Ostale domaće obaveze 20 756 756 - - -

1,410,129 1,315,184 4,357 29,331 61,257

31. decembar 2014

Nederivativne obaveze

Prema domaćim komercijalnim bankama 15

315,932 315,932 - - -

Prema vezanim računima MMF 16 238,713 136,982 2,798 5,596 93,337

Prema vladinim institucijama 17 713,567 683,561 30,006 - - Prema javnim i komercijalnim institucijama 18 50,608 50,608 - - -

Od zaduživanja 19 34 34 - - -

Ostale domaće obaveze 20

2,428 2428 - - -

1,321,282 1,189,545 32,804 5,596 93,337


Strana 20 od 41

4. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

c) Rizik likvidnosti (nastavak)

Prethodna tabela prikazuje diskontne tokove gotovine finansijskih obaveza CBK-a na osnovu njenog

ranije mogućeg dogovornog dospeća. Za upravljanje rizikom likvidnosti po osnovu oblika

finansijskih obaveza, CBK čuva likvidna sredstava koja obuhvataju gotovinu i gotovinski ekvivalent,

tekuće račune, depozitne račune i blagajničke zapise za koje ne postoji aktivno i likvidno tržište.

d) Tržišni rizik

Tržišni rizik je rizik čije promene u tržišnim cenama, kao što su kamatna stopa, cena kapitala,

devizni kursevi i kreditna rasprostranjenost (nerelevantni za promene u dužničkom/povereničkom

kreditnom stanju) će uticati na prihod CBK-a ili na vrednost posedovanih finansijskih instrumenata.

Cilj upravljanja tržišnim rizikom je da rukovodi i kontroliše izloženost na tržišni rizik u

prihvatljivim parametrima, optimizirajući vračanje na investicije.

Upravljanje tržišnim rizikom

Poslovne aktivnosti CBK-a su predmet rizika fluktuacije kamatne stope do nivoa gde sredstva koja se

zarađuju na osnovu kamata i obaveze koje su podložne kamatama dospu ili su ponovo vrednovane u

različito vreme ili u različitim iznosima. U slučaju sredstava i obaveza sa promenljivim kamatnim

stopama, postoji izloženost na osnovni rizik, što je razlika u "repricing" karakteristikama različitih

indikacija promenljivih kamatnih stopa.

Aktivnosti upravljanja rizicima su usmerene ka optimizaciji prihoda od kamata, s obzirom na nivoe

tržišnih kamatnih stopa koji su konzistentni sa poslovnim strategijama CBK-a. Izloženost CBK-a na

tržišni rizik je povezan samo za netrgovinskim portfolijima.

Izloženost prema riziku od kamatne stope – netržišni portfolio

Glavni rizik na koji je netržišni portfolio izložen je rizik gubitka od fluktuacije u budućim tokovima

gotovine ili fer vrednost finansijskih instrumenata kao rezultat promene u tržišnim kamatnim

stopama. Rizik kamatne stope je upravljan uglavnom preko posmatranja praznina u kamatnim

stopama i postojanja unapred odobrenih limita za "repricing" opseg. Investicioni komitet je koje

posmatra za pridržavanje tim granicama. Pregled pozicija praznina u kamatnim stopama CBK-a za

netrgovinski portfolio je sledeći:


Strana 21 od 41

4. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

(d) Tržišni rizik (nastavak)

Izloženost prema riziku kamatne stope – netržišni portfolio

31. decembar 2015. Na

po

m.

Knjigovodst

vena

vrednost

Manje

od 3

meseca

3-6

meseca

6-12

meseca

1-7

godina

Tekući računi sa stranim bankama 8 241,187 241,187 - - -

Hartije od vrednosti (Obveznice i

trezorski zapisi) 9 127,319 3,109 53,773 8,187 62,249

Depoziti sa stranim bankama 10 805,309 - - 805,309 -

Sredstva u računima vezanim sa

MMF 11 211,318

125,619 4,889 19,554 61,257

Ukupno

1,385,133 369,915 58,662 833,050 123,506

Obaveze prema domaćim bankama 15 (316,406) (316,406) - - -

Obaveza prema računima vezanim

sa MMF 16 (216,666) (130,966) (4,889) (19,554) (61,257)

Obaveze prema vladinim

institucijama 17 (735,744) (735,744) - - -

Obaveze prema javnim i

komercijalnim subjektima 18 (82,649) (82,649) - - -

Od zaduživanja 19 (680) (680) - - -

Ostale domaće obaveze 20 (756) (756) - - -

Ukupno

(1,352,901) (1,267,202) (4,889) (19,554) (61,257)

Razlika

32,232 (897,288) 53,773 813,496 62,249

31. decembar 2014. Na

po

m.

Vlera e

bartur

Më pak se

3 muaj

3-6

muaj

6-12

muaj 1-7 vite

Tekući računi sa stranim bankama 8 323,401 323,401 - - -

Hartije od vrednosti (trezorski

zapisi) 9 120,789 - - 69,997 50,792

Depoziti sa stranim bankama 10 660,123 410,020 240,101 10,002 -

Sredstva u računima vezanim sa

MMF 11 164,193 62,462 - - 101,731

Ukupno

1,268,506 795,883 240,101 79,999 152,523

Obaveze prema domaćim bankama 15 (315,932) (315,932) - - -

Obaveza prema računima vezanim

sa MMF 16 (167,803) (66,072) - -

(101,731

)

Obaveze prema vladinim

institucijama 17 (713,567) (648,550) (65,017) - -

Obaveze prema javnim i

komercijalnim subjektima 18 (50,608) (50,608) - - -

Od zaduživanja 19 (34) (34) - - -

Ostale domaće obaveze 20 (2,428) (2,428) - - -

Ukupno (1,250,372) (1,083,624) (65,017) -

(101,731

)

Razlika

18,134 (287,741) 175,084 79,999 50,792

Nekamatonosna finansijska sredstva i obaveze nisu uključena u gornju tabelu.


Strana 22 od 41

4. Upravljanje finansijskim rizikom (nastavak)


Opšti nekomercijalni rizik od netrgovinske kamatne stope upravljane su od strane Odeljenja za

upravljanje sredstvima, koje koristi ulaganja u vrednosne hartije i plasmane u bankama da upravlja

globalnom pozicijom koja nastaje iz nekomercijalnih aktivnosti CBK-a.

Upravljanje rizikom kamatne stope nasuprot granici praznine kamatne stope je dopunjeno

posmatranjem osetljivosti sredstava i obaveza CBK-a na različite standardne i nestandardne scenarije

kamatnih stopa. Standardni scenariji koji se redovno koriste uključuju 100 baznih poena (bp) paralelni

pad ili uspon u krivama prinosa. Analiza bankarske osetljivosti na povećanje ili smanjenje tržišnih

kamatnih stopa (pretpostavljeno nesimetrično kretanje u krivama prinosa i konstantno stanje bilansa

stanja) je kao što sledi:

2015

100 pb 100 pb

Povećanje Smanjenje

Procenjeni efekt dobitka

(gubitka)

322 (322)

2014

100 pb 100 pb



(gubitka)

181 (181)

Izloženost prema ostalim tržišnim/valutnim rizicima – netrgovinskih portfolija

CBK ima izloženost prema SDR u vezi sa svojim MMF sredstvima i obavezama, koje se redovno

prate. Izloženost CBK-a valutnom riziku je kao što sledi:

2015

100 pb 100 pb



(gubitka)

53 (53)

2014

100 pb 100 pb



(gubitka)

36 (36)


Strana 23 od 41



31. decembar 2015 EUR SDR (EUR

ekvivalent) Ukupno

Sredstva

Gotovina 15,281 - 15,281

Tekući računi sa stranim bankama 241,187 - 241,187

Trezorski zapisi 127,319 - 127,319

Depoziti sa stranim bankama 805,309 - 805,309

Sredstva u računima vezanim za MMF 127,747 140,454 268,201

Ostala sredstva 897 - 897

Ukupno 1,317,740 140,454 1,458,194

Obaveze -

Obaveze prema domaćim bankama 316,406 - 316,406

Obaveza prema računima povezanim sa

MMF 184,821 89,304 274,125

Obaveze prema vladinim institucijama 735,744 - 735,744

Obaveze prema javnim i komercijalnim

subjektima 82,649 - 82,649

Od zaduživanja 680 - 680

Ostale domaće obaveze 1,799 - 1,799

Ukupno 1,322,099 89,304 1,411,403

Neto pozicija za strane valute (4,359) 51,150 46,791

31. decembar 2014. EUR SDR (EUR

ekvivalent) Ukupno

Sredstva

Gotovina 29,178 - 29,178

Tekući računi sa stranim bankama 323,401 - 323,401

Trezorski zapisi 120,789 - 120,789

Depoziti sa stranim bankama 660,123 - 660,123

Sredstva u računima vezanim za MMF 101,731 133,055 234,786

Ostala sredstva 886 - 886

Ukupno 1,236,108 133,055 1,369,163

Obaveze -

Obaveze prema domaćim bankama 315,932 - 315,932

Obaveza prema računima povezanim sa

MMF 155,240 83,660 238,900

Obaveze prema vladinim institucijama 713,567 - 713,567

Obaveze prema javnim i komercijalnim

subjektima 50,608 - 50,608

Od zaduživanja 34 - 34

Ostale domaće obaveze 3,181 - 3,181

Ukupno 1,238,562 83,660 1,322,222

Neto pozicija za strane valute (2,454) 49,395 46,941


Strana 24 od 41



CBK posluje pretežno u evrima, dok strane valute u kojima CBK deluje su pretežno "Specijalna prava

vučenja" (“Special Drawing Rights - SDR”). Kursevi upotrebljeni za preračun 31. decembra 2015. i

2014. godine su bili sledeći:

2015 2014

EUR EUR

1 SDR 1.27283 1.1933

SDR su dodatna devizna rezervna sredstva definisana i održavana od strane Međunarodnog

monetarnog fonda (MMF). Iako SDR nisu sami po sebi valute, one predstavljaju potencijalni zahtev za

valutom država članica MMF-a za koje mogu biti razmenjena. SDR su nastala 1969. da se ublaži

nedostatak željenih stranih deviznih rezervnih sredstava, odnosno američkog dolara i zlata, vrednost

SDR-a je zasnovana na prosečnoj valuti sve četiri glavne valute, evra, dolara, britanske funte, i

japanskog jena.

(e) Poslovni rizik

Poslovni rizik predstavlja rizik od nastanka direktnih ili indirektnih gubitaka prouzrokovanih

nizom faktora koji se mogu odnositi na procese, zaposlene, tehnologiju i infrastrukturu CBK-a, kao

i po osnovu spoljnih faktora koji se ne odnose na kreditni, tržišni i rizik likvidnosti kao što su one

koje potiču iz pravnih i regulatornih zahteva i generalno priznati standardi za korporativno

ponašanje. Operativni rizici potiču od svih aktivnosti CBK-a i sa njima su suočeni sve organizacione

jedinice.

Cilj CBK-a je da upravlja operativnim rizicima tako da se izbalansira sprečavanje finansijskih

gubitaka i oštećenja reputacije CBK-a sa efektivnošću u smislu troškova.

Primarnu odgovornost za razvoj i implementaciju kontrole operativnog rizika je dodeljena

rukovodećem kadra u okviru svake organizacione jedinice. Ova odgovornost je podržana razvojem

generalnih politika i procedura CBK-a za upravljanjem operativnim rizikom u sledećim oblastima:

zahtevi za odgovarajućom podelom poslova, uključujući nezavisne ovlašćenja transakcija;

zahtevi za ocenjivanje i nadgledanje transakcija;

usaglašavanje sa regulativnim i zakonskim uslovima;

dokumentovanje obavljenih kontrola i procedura;

uslovi za periodične procene poslovnog rizika i usaglašenosti kontrola

i procedure za upravljanje ovim rizikom;

redovno izveštavanje u vezi sa nastalim poslovnim gubicima sa predlogom za korektivne

radnje;

razvoj vanrednih planova;

profesionalna obuka i usavršavanje;

standardi etike i ponašanja; i

smanjenje rizika, uključujući i osiguranje, gde je efektivno

Usklađivanje sa standardima CBK-a je podržana programom za periodične preglede od strane interne

revizije. Rezultati pregleda interne revizije je predmet diskusija rukovodstva organizacione jedinice na

koje se ovi rezultati odnose, sa rezimeom koje se šalje Revizorskom komitetu i rukovodstvu CBK-a.


Strana 25 od 41


(f) Upravljanje kapitalom

U skladu sa Zakonom, CBK će uspostaviti i održavati opštu rezervu. Opšta rezerva ne može se

koristiti osim za potrebe pokrivanja gubitaka podržanih od CBK. Pored toga, CBK će uspostaviti

nerealizovane revalorizacione rezervne račune na račun nerealizovanih dobitaka i gubitaka

zahvaljujući svojoj poziciji sa SDR.

Saglasno Zakonu br. 03/L-209, neto dobitak ili neto gubitak CBK-a je proračunat u suglasnosti sa

Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI).

Zarada na raspolaganju za raspodelu utvrđuje se:

oduzimanjem od neto dobiti ukupan iznos nerealizovanih revalorizacionih dobitaka, i

alokacijom ekvivalentnog iznosa dotičnom računu nerealizovanih revalorizacionih rezervi, i

oduzimanjem od odgovarajućeg računa rezervi nerealizovanih revalorizacija i dodavanjem

distributivnim zaradama iznos bilo kog nerealizovanog dobitka koji je oduzet od neto

dobitka za jednu ili više prethodnih godina i koji je realizovan tokom tekuće finansijske

godine.

Nerealizovani revalorizacioni gubici biće prebačeni na odgovarajuće račune nerealizovanih

revalorizacionih rezervi sve dok ovi računi rezervi revalorizacije imaju bilans nula, nakon čega će

se gubici pokrivati ovogodišnjim profitom, zatim računima opštih rezervi, a potom od ovlašćenog

kapitalnog računa.

Neto dobici će prvo biti primenjene na fond opštih rezervi dok ukupan iznos osnivačkog kapitala i

opštih rezervi iznosi pet procenata (5 %) od monetarnih obaveza Centralne banke.

50% od distributivne zarade preostale nakon ispunjavanja kriterijuma od 5% kako je gore navedeno je

potrebno da bude prebačeno u Ministarstvo finansija. Preostalih 50% od distributivnih zarada je

potrebno da se odredi opšti račun rezervi CBK.

(g) Upravljanje sredstvima

U skladu sa Zakonom 03/L-209 i Zakonom 03/L-048 CBK-u je dodeljena odgovornost za izradu i

upravljanje ovlašćenim investicijama u ime Ministarstva finansija.


Strana 26 od 41

5. Upotreba procena i pretpostavki Rukovodstvo raspravlja sa Odborom Centralne Banke o razvoju, izboru i obelodanjivanju kritičnih

računovodstvenih politika i procena CBK-a i o primeni ovih politika i procena. Procene i pretpostavke

neprekidno se procenjuju i bazirane su na istorijskom iskustvu i ostalim faktorima, uključujući

očekivanja budućih događaja koji se veruje da su razumni u datim okolnostima.

Ova obelodanjivanja su osnovni deo upravljanja finansijskim rizikom (vidi napomenu 4).

Ključni izvori nesigurnosti u vrednovanju

Dozvole za kreditnim gubicima

Sredstva koja se prikazuju po amortizovanoj vrednosti se procenjuju za identifikovanje obezvređenja

sredstava na osnovu objašnjenja u napomeni 3(f)(vi). Ove specifične komponente od ukupnih rezervi

za obezvređenje se primenjuju za finansijska sredstava koja su procenjena pojedinačno za

obezvređenje i bazirani su na osnovu najbolje procene rukovodstva za sadašnju vrednost tokova

gotovine koji se očekuju da se prime. Tokom procene ovih tokova gotovine, rukovodstvo rasuđuje o

finansijskoj situaciji strana i neto ostvarljivu vrednost bilo kojeg osnovnog kolaterala. Svako

obezvređeno sredstvo se vrednuje na osnovu njegovih zasluga i radne strategije, i procena tokova

gotovine koja se računa kao nadoknadiva je nezavisno odobrena.

Kritične računovodstvene pretpostavke u korišćenju računovodstvenih politika CBK-a

Kritične računovodstvene pretpostavke u korišćenju računovodstvenih politika CBK-a uključuju:

Klasifikacija finansijskih sredstava i obaveza

Računovodstvena politika CBK-a obezbeđuje prostor da se sredstva i obaveze odrede na početku

različite računovodstvene kategorije pod određenim uslovima.

U klasifikaciji finansijskih sredstava i obaveza kao čuvani-do-dospeća, CBK je pokazao da ima

pozitivnu nameru i sposobnost da sačuvaju sredstva do njihovog dospeća kao što je zatraženo u

napomeni 3 (h).


Strana 27 od 41

6. Finansijska sredstva i obaveze (Računovodstvena vrednost i fer vrednost)

Naredna tabela prikazuje klasifikacija svake klase finansijskih sredstva i obaveza CBK-a i njihovu fer vrednost.

U hiljadama evra

31. decembar 2015.

Napom

ena

Zajmovi i

potraživanja

Održana

do dospeća Ostala

amortizovana

vr.

Ukupna

knjigovodstvena

vrednost

Fer vrednost

Gotovina 7 15,282 - - 15,282 15,282

Tekući računi sa stranim bankama 8 241,187 - - 241,187 241,187

Trezorski zapisi 9 - 127,319 - 127,319 127,378

Depoziti sa stranim bankama 10 - 805,309 - 805,309 805,309

Sredstva sa MMF 11 268,277 - - 268,277 268,277

524,746 932,628 - 1,457,374 1,457,924

Obaveze prema domaćim bankama 15 - - 316,406 316,406 316,406

Obaveza prema računima vezanim sa MMF 16 - - 273,894 273,894 273,894

Obaveze prema vladinim institucijama 17 - - 735,744 735,744 735,744

Obaveze prema javnim i komercijalnim subjektima 18 - - 82,649 82,649 82,649

Od zaduživanja 19

Ostale domaće obaveze 20 - - 756 756 756

- - 1,409,449 1,409,449 1,409,449

31. decembar 2014.

Gotovina 7 29,178 - - 29,178 29,178

Tekući računi sa stranim bankama 8 323,401 - - 323,401 323,401

Trezorski zapisi 9 - 120,789 - 120,789 560,819

Depoziti sa stranim bankama 10 - 660,123 - 660,123 660,123

Sredstva sa MMF 11 234,785 - - 234,785 234,785

587,364 780,912 - 1,368,276 1,808,306

Obaveze prema domaćim bankama 15 - - 315,932 315,932 315,932

Obaveza prema računima vezanim sa MMF 16 - - 238,713 238,713 238,713

Obaveze prema vladinim institucijama 17 - - 713,567 713,567 713,567

Obaveze prema javnim i komercijalnim subjektima 18 - - 50,608 50,608 50,608

Od zaduživanja 19 - - 34 34 34

Ostale domaće obaveze 20 - - 2,428 2,428 2,428

- - 1,321,282 1,321,282 1,321,282


Stran 28 od 41

7. Gotovina

Sva gotovina je denominirana u evrima.

8. Tekući računi sa stranim bankama Ovi računi su sa sledećim bankama:

2015 2014

Deutsche Bundesbank - -

Raiffeisen Zentralbank 152,006 145,497

Svenska Handelsbanken

- 10,004

Deutsche Bank 79,162 104,900

Pohjola Bank Plc 9,997 63,000

Commerzbank AG 23 -

Ukupno 241,187 323,401

Svi tekući računi gore navedenih banaka imaju kreditni rejting od A-2/P-2, po proceni za 2015. godinu

urađenoj od strane Standard & Poors/Moody’s 31. decembra 2015 godine. Smanjenje u 2015. godini ,

pored 2014. je normalan tok dnevnih aktivnosti , ovo smanjenje na računima u isto vreme delimično

manifestuju u rastu , beleška 9 i 10 ( u hartije od vrednosti i plasmani ) .

9. Hartije od vrednosti (Trezorski zapisi i Državne obveznice)

Obe kategorije u okviru grupacije su državne dužničke hartije emitovane od strane vlade zemalja

Evropske Unije. Trezorski zapisi prikazani u nastavku su sa rokom dospeća do 1 godine. Dok državne

obveznice do dve i po godine. Sve hartije su denominirane u evrima i imaju efektivne kamatne stope

koje variraju od 0.016% do 2.696% godišnje u 2015. (dok u 2014: 0.009% do 0.370%).

Trezorski zapisi se izdaju od strane vlada zemalja Evropske unije kao u nastavku:

Po državama: 2015 2014

Francuska 50,490 -

Holandija 49,996 50,792

Belgija - 69,997

Kosovo 26,833 -

Ukupno 127,319 120,789

Po vrsti:

2015 2014

Trezorski zapisi 64,514 69,997

Državne obveznice 62,805 50,792

Ukupno 127,319 120,789

Kreditni rejting za ove finansijske instrumente za koje je CBK uložio za period koji se završava 31.

decembra 2015. bio je za A-3 i P-2, po proceni Standard & Poor’s/Moody’s.

Povećanje u 2015. u poređenju sa 2014. potiče delom iz činjenice da je ukupan portfolio povećan (

uzrokovan povećanim bilansa stavki obaveza , vidi napomenu 16, 17 i 18 ) i transfer između

kategorjiama np. napomena 8 je smanjena i povećane količine u napomenama 9 i 10.


Strana 29 od 41

10. Depoziti sa stranim bankama

Depoziti sa stranim bankama sastoje se od:

2015 2014

Oročeni depoziti

Raiffeisen Zentralbank 200,000 20,000

Svenska Handelsbanken - 80,062

ING Bank 185,000 50,000

Rabobank 90,023 -

Danske Bank 140,004 110,007

Swedbank - 100,000

Banque Centrale du Luxembourg - 50,000

Deutsche Bank 160,000 150,000

Pohjola Bank Plc 30,000 100,000

805,027 660,069

Kamata izračunata na oročene depozite

Raiffeisen Zentralbank 131 1

Svenska Handelsbanken - 8

ING Bank 31 1

Rabobank 21 -

Danske Bank 24 6

Swedbank - 18

Banque Centrale du Luxembourg - 12

Deutsche Bank 73 1

Pohjola Bank Plc 2 7

282 54

Ukupno

805,309 660,123

Depoziti sa stranim banaka denominiraju se u EUR i zarađuju kamatu prema efektivnim kamatnim

stopama od 0.010% do 0.260% godišnje (2014: 0.005% do 0.370% ) i imaju prvobitan rok dospeća

od 1 do 367 dana (2014: od 1 do 273 dana). Svi depoziti imaju minimalni kreditni rejting od A-2/P-2,

prema proceni urađenoj u decembru 2015. godine od strane Standard &Poors/Moody’s.

Ako uporedimo 2015. sa krajem 2014. godine vidimo porast u poziciji da okonča 2015. pored 2014. ,

koja je izvedena pre svega iz onoga što je rečeno u napomeni 8 i 9 u vezi sa povećanim portfolio i

kretanja u tačkama pod napomeni 8 , 9 i 10 .


Strana 30 od 41

11. Sredstva povezana sa MMF

2015 2014

Kvota MMF-a 75,097 70,406

Naslovi SDR 65,127 62,462

Obračunata kamata 230 187

MMF 140,454 133,055

Vlada

Zahtev vlade Kosova za korišćenje MMF-a

(SBA) 127,823 101,731

Ukupno 268,277 234,786

Sredstva navedena u prethodnoj tabeli odnose se na prijem Kosova u MMF-u u junu 2009. godine. U

odnosu na članstvo Kosova u MMF-u, CBK deluje kao depozitni i fiskalni agent. To je u skladu sa

Zakonom br. 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosova i Zakonom br. 03-L-152 o članstvu

Republike Kosova u Međunarodnom monetarnom fondu i Organizacijama grupe Svetske banke.

Kvota MMF-a predstavlja jednokratnu kvotu registracije koja je određena za vreme prijema i koja je

izražena u SDR-u (gore prikazana u ekvivalentu evra) i njen iznos se utvrđuje na osnovu pravila i

propisa MMF-a.

Naslovi SDR-a predstavljaju sredstva odobrena od strane Odbora guvernera MMF-a prema alokaciji

SDR u zemljama članicama MMF (odluke donete 28. avgusta 2009. godine i 9. septembra 2009.

godine). Naslovi SDR-a sadrže godišnje kamatne stope u 2015. godini koje variraju od 0.05% do

0.12% godišnje (2014: 0.06% do 0.13% godišnje).

Obaveza Vlade za korišćenje sredstava MMF-a, predstavlja iznos obaveza prema Vladi koja proizilaze

od potpisivanja Sporazuma Stand-by između Vlade Kosova i MMF u jugu 2010. godine, putem koje

Vlada Kosova dobija od MMF liniju korišćenja sredstava u skladu sa pomenutim sporazumom u

ukupnom iznosu od 97 miliona SDR (113 miliona evra), dok je pozicija dana 31. decembra 2015.

godine 85.2 miliona SDR-a (ili, 101.7 miliona evra). Kamatna stopa ovog sporazuma je povezana sa

kamatnom stopom prema uslovima tržišta osnovne kamatne stope uspostavljane od strane MMF, koja

je povezana sa kamatnom stopom SDR-a. Kamatna stopa za 2014. godinu se kreće na tromesečnom

osnovu, prosečno godišnje od 1.05% do 1.12% (u 2014. godini se kretala od 1.06% do 1.16%

godišnje).

CBK deluje kao deponentna institucija ( Banka) za Vladu Kosova. Radi regulisanja ovog sporazuma

sa MMF-om, CBK i Vlada Kosova su postigle sporazum za sporazum Stand -By “o procedurama za

zahtev, prijem, usluživanje i otkup fondova od MMF-a prema uslovima sporazuma Stand-By. Na

osnovu sporazuma, CBK povlači SDR-e od MMF-a u ime Vlade i kreditira ove fondove na račun

Vlade.


Strana 31 od 41

12. Imovina i oprema

Imovina i oprema obuhvataju sledeće:

Ulaganja u

objekte pod

zakupom Oprema Kompjuteri Vozila

Sredstva u

pripremi Ukupno

Troškovi

1. januara 2014. godine 2,045 1,484 881 242 55 4,707

Kupovina 2 174 145 - 30 351

Transfer od/do 10 22 - - (32) -

Transfer od/do (ispravka) - - - - (23) (23)

Otuđenje - - - (67) - (67)

31. decembra 2014.

godine 2,057 1,680 1,026 175 30 4,968

1. januara 2015. godine 2,057 1,680 1,026 175 30 4,968

Kupovina 7 124 372 145 127 775

Transfer od/do - - - - - -

Transfer od/do (ispravka) - - - - -

Otuđenje - - - - - -

31. decembra 2015.

godine 2,064 1,804 1,398 320 157 5,743

Obezvređenje

1. januara 2014. godine 471 1,296 812 221 - 2,800

Godišnje obezvređenje 103 78 77 21 - 279

Transfer od/do (ispravka) - 10 (10) - - -

Otuđenje - - - (67) - (67)

31. decembra 2014.

godine 574 1,384 879 175 - 3,012

1. januar 2015. godine 574 1,384 879 175 - 3,012

Godišnje obezvređivanje 103 86 142 28 - 359

Transfer od/do (ispravka) - - - - - -

Otuđenje - - - - - -

31. decembra 2015.

godine 677 1,470 1,021 203 - 3,371

Prenosiva sredstva

1. januara 2014. godine 1,574 188 69 21 55 1,907

31. decembra 2014.

godine 1,483 296 147 - 30 1,956

31. decembra 2015.

godine 1,387 334 377 117 157 2,372

Dana 31. decembar 2015. godine ne postoje sredstva koja su stavljena kao zalog (31. decembar 2014.

godine: nijedan).


Strana 32 od 41

13. Nematerijalna sredstva

Nematerijalna sredstva se sastoje od sledećeg:

Kompjuterski

programi u razvoju

Kompjuterski

programi Ukupno

Troškovi

Stanje 1. januara 2014. godine 113 2,012 2,125

Nabavke 34 89 123

Transferi (od)/za (88) 88 -

Transferi (od)/za (ispravka) - 23 23

Otuđenje - - -

Stanje 31. decembra 2014. godine 59 2,212 2,271


Nabavke 424 79 503

Transferi (od)/za - - -

Transferi (od)/za (ispravka) - - -

Otuđenja /otpisivanja - - -


Amortizacija

Stanje 1. januara 2014. godine - 814 814

Godišnja amortizacija - 206 206

Otuđenje - - -

Stanje 31. decembra 2014. godine - 1,020 1,020

Stanje 1. januara 2015. godine - 1,020 1,020

Godišnja amortizacija - 202 202

Otuđenja /otpisivanja - - -

Stanje 31. decembra 2015. godine - 1,222 1,222

Knjigovodstveni iznosi




14. Ostala sredstva

Ostala sredstva se sastoje od sledećeg:

2015 2014

Prihodi obračunati od nadoknada 808 771

Potraživanja i avansi 89 115

Ukupno 897 886

Obračunati prihodi od nadoknada predstavljaju procenjenu nadoknadu za obnovu licenci i ostalih

naknada za domaće finansijske institucije za zadnje tromesečje.


Strana 33 od 41

15. Obaveze prema domaćim komercijalnim bankama Prema Pravilu XVII CBK-a za bankarski nadzor, komercijalne banke koje funkcionišu na Kosovu su

obavezne da drže rezerve likvidnosti u iznosu od 10% kvalifikovanih depozita njihovih klijenata.

Najmanje polovina ovih rezervi treba da se drži na računu CBK-a.

Obaveze prema domaćim bankama

2015 2014

ProCredit Bank Kosovo 31,592 29,511

Raiffeisen Bank Kosovo 32,682 30,023

NLB Prishtina 15,955 16,984

Banka Ekonomike 6,754 5,910

Banka për Biznes 4,522 3,989

Banka Kombëtare Tregtare (ogranak u

Prištini)

8,774 8,740

Turska Ekonomska Banka (TEB) 15,230 14,401

Komercijalna Banka – Ogranak u Mitrovici 2,501 2,407

Turkiye is Bankasi a.s. 1,305 1,449

T.C. Ziraat Bankasi A.S. - Dega në Kosovë 63 -

Banka Kreditore e Prishtinës - -

Ukupno zahtevane rezerve 119,378 113,414

Dodatni iznos iznad zahtevane rezerve

ProCredit Bank Kosovo 45,633 82,301

Raiffeisen Bank Kosovo 19,250 16,110

NLB Prishtina 23,254 25,840

Banka Ekonomike e Prishtinës 10,818 5,005

Banka për Biznes 18,054 16,902

Banka Kombëtare Tregtare (ogranak u

Prištini)

30,958 15,098

Turska Ekonomska Banka (TEB) 35,779 32,285

Komercijalna Banka – Ogranak u Mitrovici 2,436 2,350

Turkiye is Bankasi a.s. 4,999 6,607

T.C. Ziraat Bankasi A.S. - Dega në Kosovë 5,788 -

Banka Kreditore e Prishtinës 59 20

Ukupno dodato na tekuće račune 197,028 202,518

Ukupan iznos na tekućim računima 316,406

315,932


Strana 34 od 41

16. Obaveze prema računima vezanim sa MMF

2015 2014

MMF račun br. 1 188 176 MMF račun br. 2 6 6

MMF račun hartija od vrednosti 184,627 155,058

MMF SDR raspodela 70,475 66,072 Obračunata kamata 230 187

Ukupno obaveza prema MMF-u 255,526 221,499

Obaveza prema Vladi

MMF- Deo kvote plaćen od strane Vlade 18,368 17,214

Ukupno obaveza prema Vladi 18,368 17,214

Ukupno 273,894 238,713

Gore pomenute vrednosti se povezuju sa prijemom Kosova u MMF u junu 2009. godine.

Računi br. 1 i br. 2 su računi MMF-a u CBK-u, otvoreni u skladu sa pravilima i propisima MMF-a.

Račun hartija od vrednosti MMF-a predstavlja jednu vrstu menice izdate od strane Vlade Kosova koja

treba da se plati na zahtev MMF-a. Ovaj iznos predstavlja obaveze CBK-a prema MMF-u i to je u

saglasnosti sa odgovarajućim zahtevom CBK-a Vladi Kosova.

Plaćeni deo kvote MMF-a od strane Vlade Kosova predstavlja iznos koji je Vlada Kosova isplatila

MMF-u u ime kvota MMF-a.

Raspodela SDR-a predstavlja raspodelu SDR-a u zemljama članicama MMF-a kao što je odobreno od

strane Upravnog Odbora MMF-a, 28 avgusta 2009. godine i 9 septembra 2009 godine.

Raspodela SDR-a i plaćeni deo kvote su kamate koje čine prosečne godišnje kamatne stope koje

variraju od 0.044% - 0.05% za 2015. godinu (2014: 0.05% - 0.12% godišnje).


Strana 35 od 41

17. Obaveze prema vladinim institucijama

Obaveze prema vladinim institucijama uključuju sledeće tekuće račune:

Tekući računi 2015

2014

Trezor– Ministarstvo finansija 248,780

90,481

Kosovska agencija za privatizaciju 486,819

557,801

Privremene administrativne institucije 145

268

Ukupno tekući računi 735,744

648,550

Oročeni depoziti

Trezor – Ministarstvo finansija -

65,017

Kosovska agencija za privatizaciju -

-

Ukupno oročeni depoziti -

65,017

Ukupno 735,744

713,567

Efektivna kamatna stopa tekućih računa za godinu koja se završila 31. decembra 2015. godine je

nula (za godinu koja se završila 31. decembra 2014. godine: nula). Za oročene depozite efektivne

kamatne stope za 2015. godinu nije primenljiv (2014: 0.010% - 0.37% godišnje).

18. Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima

2015 2014

Tekući računi

Osiguravajuća društva 4,528 4,982

Druge javne institucije 78,119 45,556

Licencirani penzijski fondovi - 68

Ostalo 2 2

Ukupno 82,649 50,608

Efektivna kamatna stopa za tekuće račune dana 31. decembar 2015. godine i 2014. godine je nula. Razlika u okviru grupe proizilazi od povlačenja sredstava držanih na tekućem računu za jedan od računa javne institucije na osnovu njihovih operativnih ciljeva sa sopstvenim računom u CBK.

19. Obaveze od zaduživanja

2015 2014

Zaduživanje/a 34 -

Ukupno 34 -

Zaduživanje od Svetske Banka, korišćeni deo. Banka je iskoristila mogućnost zaduživanja pod

povoljnim uslovima ( niskim kamatnim stopama i zadržavanje glavnih periuoda od oko 10 godina ) .

Projekat se odnosi zaduživanje utiče uglavnom razvoj prerade domaćem platnom u njihovom

upravljanju u realnom vremenu.


Strana 36 od 41

20. Druge domaće obaveze

2015 2014

Osiguran račun 756 2,428

Odloženi prihodi grantova 622 456

Ostali odloženi prihodi 9 6

Fond rezervi 168 145

Razni kreditori 244 146

1,799 3,181

Promene proizilaze samo od normalnog toka aktivnosti u okviru grupisanja u odnosu na datume

kada se obelodanjuju stanja.

Bilans osiguranih računa se sastoji od ovim vrsta računa i iznosa.

Iznos od 1,134 evra predstavlja iznose kirije prikupljene od strane CBK do 5. januara 2004.

godine u ime Vlade Kosova za kancelarije bivše Narodne Banke Kosova, koje su bile iznajmljene

od različitih subjekata/ pojedinaca. Ovaj iznos takođe se sastoji od kamate za ove zakupnine do

31. decembar 2015. godine. Tokom 2015 godine se prenosi na vanredni prihodi .

U osiguranim računima su uključeni i nekoliko iznosa sredstava, u raznim valutima i ostalim

sredstvima, koje je CBK nasledila od osnivanja, od bivše Narodne Banke Kosova i dobijenu

kamatu godinama do 31. decembra 2014. godine, iznose 538 hiljada evra. Oni su transferirani u

Konsolidovani Budžet Kosova.

Na dan 31. decembra 2015 godine pod sigurnim kastodi računa se takođe uključeni EUR 756

hiljada koji se odnose na tekuće račune Društvo Osiguranje Kosova, koji je likvidiran u aprilu

2010 godine. Samo ovaj račun je ostao pod sigurnim kastodi računa na dan 31. decembra 2015.

godine.

Kretanja u prihodima od grantova su kao što sledi:

Ministarstvo

Finansija

(ICU

Portfolio)

Svetska

Banka

Ukupno

Odloženi prihod od grantova 1. januar 2014. godine 495 28 523

Dobijeni grantovi u toku godine 10 - 10

Godišnji prihodi od grantova (70) (7) (77)

Odloženi prihod od grantova 31.

decembra 2014. godine 435 21 456

Odloženi prihod od grantova 1. januar 2015. godine 435 21 456

Dobijeni grantovi u toku godine 10 233 243

Godišnji grantovi priznati kao prihodi (70) (7) (77)

- - -

Odloženi prihod od grantova 31. decembra 2015. godine 375 247 622


Strana 37 od 41

21. Ovlašćeni kapital

Ovlašćeni kapital CBK-a, 31. decembra 2015. godine i 2014. godine je 30,000 evra prema Zakonu br.

03/L- 209 usvojenog 22. jula 2010. godine.

CBK izveštava Skupštini Kosova. Kapital CBK-a ne podleže nekoj obavezi.

21a. Rezervni fond i revalorizacija rezerve

Rezervni fond i revalorizacija rezerve su regulisani Zakonom br. 03/L-209, o Centralnoj banci

Republike Kosovo. Zarada svake finansijske godine je raspodeljena kao što je opisano u

napomeni br. 4 (f) u skladu sa ovim.

Neto prihodi od kamate Neto prihodi od kamate, sastoje se od:

2015 2014

Prihodi od kamate

Prihodi od depozita 528 812 Od trezorskih zapisa 81 636 Od tekućih računa 33 56

642 1,504

Rashodi od kamata

Na tekućim računima ne-bankarskih entiteta 37 54

Na tekućim računima banaka 8 -

Na oročene depozite 3 192

48 246

Neto prihodi od kamate 594 1,258

22. Neto prihod od naknade i provizije

Neto prihod od naknade i provizije obuhvata sledeće:

2015 2014

Prihodi od naknada

Od depozita novca 438 459

Od stranih dolazećih transfera 51 40

Od stranih izlaznih transfera 258 290

Od među-bankarskog kliring sistema 520 477

Od sistema kreditnog registra 116 121

Od upravljanja fondom trezora 25 224

Ostalih naknada 34 29

1,442 1,640

Rashodi od naknada

Za transport novca 360 273

Za transakcije sa odgovarajućim bankama 16 45

Naknade za kazne 376 318

1,066 1,322

Neto prihod od naknada i provizija 1,322 1,257


Strana 38 od 41

23. Neto prihod od naknade i provizije (nastavak)

Prihodi od upravljanja fondom trezora proizilaze (napomena 23) od usluga upravljanja sredstvima

Trezora Ministarstva Finansija od starne CBK-a. Ove usluge su u skladu sa Zakonom o CBK-u.

23. Prihodi od regulativne aktivnosti

Ostali operativni prihodi uglavnom obuhvataju tarife uspostavljane prema finansijskim institucijama

na Kosovu kao deo izdavanja ili obnavljanja licenci, isto tako i ostale obavezne tarife koje se odnose

na njihove aktivnosti.

Prihodi od regulativne aktivnosti:

2015 2014

Naknada postavljena za komercijalne banke 2,056 1,958

Naknada postavljena za osiguravajuća društva 1,196 1,144

Naknada za ne-bankarske finansijske institucije 146 196

Naknada od obnavljanja penzija 12 13

Ukupno 3,410 3,311

25. Prihodi od grantova

Prihodi od grantova obuhvataju sledeće:

2015 2014

Trezor – Ministarstvo finansija (ICU portfolio) 70 70

Svetska Banka 7 7

Ukupno 77 77

26. Ostali operativni prihodi

Ostali prihodi:

2015 2014

Ostali prihodi 1,139 18

Ukupno 1,139 18

Prihodi u drugim neregularne prihoda nisu redovne metla od beleške 20 i drugih prihoda koji se ne

odnose na redovne aktivnosti ili na bilo koji drugi glas specifično za posebno objavljeni.


Strana 39 od 41

27. Troškovi osoblja

Troškovi osoblja se sastoje od sledećeg:

2015 2014

Plate 2,812 2,779

Penzioni doprinosi 449 439

Troškovi zdravstvenog osiguranja 175 178

Tretiranje osoblja 63 43

Troškovi Odbora Centralne Banke 101 107

Ostalo 25 25

Ukupno 3,625 3,571

Broj zaposlenih u CBK na dan 31. decembra 2015 godine bio je 215 ( 31 decembar 2014: 201). Iz

gornjeg otkrivanja pokazuje da je povećanje troškova osoblja u 2015. zajedno sa 2014 , a to je pod

uticajem povećanja broja zaposlenih.

28. Opšti i administrativni troškovi

Opšti i administrativni troškovi se sastoje od sledećih:

2015 2014

Troškovi osiguranja 185 172

Popravke i održavanja 44 63

Održavanje kompjuterskih programa 240 225

Troškova komuniciranja (telefon, teleks, i internet) 51 62

Komunalne usluge 97 99

Troškovi revizije i konsultacije 18 19

Troškovi osiguranja i obezbeđivanja 44 44

Putovanja i prevoz 107 117

Operativni troškovi vozila 33 29

Kancelarijski materijal 21 27

Troškovi za reprezentaciju 36 26

Troškovi za reprezentaciju (ostalo*) 11 7

Troškovi za kafu 28 22

Potrošački artikli, kompjuteri i druga srodna oprema 10 18

Potrošački troškovi za opremu 40 30

Troškovi publikacije i literature 38 33

Tehnička- profesionalna podrška i ostale spoljne usluge 121 5

Članstva u profesionalna udruženja ** 29 26

Troškovi provizija *** 145 -

Ostalo 21 32

Ukupno 1,319 1,056 * Troškovi za reprezentaciju (ostalo) su uglavnom ručkovi/večere za reprezentaciju institucije Troškovi reprezentacije čine : 15 godišnje konferencije, program finansijske edukacije, zastupljenost u regionalnim

sportskim takmičenjima, piknik, pokloni dječija za kraj godine, ceremonija i osoblje penzionisanje poklona, poklona za 8.

mart i slično. ** Članstva u profesionalnim udruženjima su uglavnom članstva u udruženjima međunarodnog nivoa regulatora nadgledanja osiguranja,

nadgledanja penzija, kreditnog registra, za unutrašnju reviziju kao i standarde finansijskog izveštavanja.

*** Provizije podeljene u sudske sporove otvorene 31. decembra 2015. godine.


Strana 40 od 41

29. Neto dobitak / (gubici) od vrednovanja (menjanja) valute

Neto gubitak od kursa menjanja valute je 225 hiljada evra za godinu koja se završila 31. decembra

2015. godine, (dok 2014. godine: dobitak od 88 hiljada) predstavlja ne-realizovane dobitke/gubitke u

odnosu na razlike koje dolaze od menjanja valute od prevođenja sredstava i obaveza SDR-a izražene

u knjigama CBK-a.

30. Novac i njegovi ekvivalenti

Novac i njegovi ekvivalenti obuhvataju sledeće:

Napomena

. 2015 2014

Gotovina 7 15,282 29,178

Tekući računi sa stranim bankama 8 241,187 323,401

Trezorski zapisi sa rokom dospeća do tri meseca 9 2,864 -

Depozit sa stranim bankama sa rokom dospeća do

tri meseca 10 -

410,007

Ukupno 259,333 762,586

Gotovina i gotovinski ekvivalenti se drže više za ispunjenje kratkoročnih gotovinskih obaveza, a

manje za investicije ili druge svrhe. Investicija se kvalifikuje kao ekvivalent gotovine kada ima kratak

rok dospeća, tri meseca ili manje, od dana sticanja.

31. Ugovorene i potencijalne obaveze

Pravne

CBK ima nekoliko otvorenih sudskih procesa protiv nje na dan izveštavanja ovih finansijskih

pregleda. Mišljenje rukovodstva je da krajnji ishod ovih sudskih sporova neće materijalno uticati

na finansijske izveštaje CBK-a na godinu koja se završila 31. decembra 2015. godine, međutim,

želeći da budemo pažljivi, za neke od njih smo procenili raspodelu jednog rezervnog fonda koji je

prikazan kod ostalih obaveza.

Ugovorene kreditne obaveze

Dana 31 decembar 2015. godine, CBK je imala za obavezu da postavi depozite u sveukupnom iznosu

od 149 miliona evra (31. decembar 2014. godine, CBK je imala za obavezu da postavi depozite u

sveukupnom iznosu od 50 miliona evra).

Centralna Banka Republike Kosova Napomene finansijskih izveštaje za godinu koja se završila 31 decembra 2015 (u hiljadama evra , ako nije drugačije navedeno)

Strana 41 od 41

31. Ugovorene i potencijalne obaveze (nastavak)

Ugovorene kreditne obaveze (nastavak)

Ostale obaveze

Ostale obaveze obuhvataju sledeće:

2015 2014

Ugovore za usluge 79 17

Ugovor za renoviranje i popravke

2,041 -

Ugovore za opremu 61 145

Ukupno 2,181 162

U 2009. godini, Kosovo je postala članica organizacija grupe Svetske banke – Međunarodna

banke za obnovu i razvoj (MBOR), Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA) i Multilateralne

agencije za garantovanje investicija (MAGI). U odnosu na ovo članstvo, CBK deluje kao

depozitni organ. To je u skladu sa Zakonom br. 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosova i

Zakonom br. 03-L-152 o članstvu Republike Kosovo u Međunarodnom monetarnom fondu i

Organizacije grupe Svetske banke.

U junu 2009. godine, Vlada Kosova je izdala menice za uplate u vezi članstva u gore navedenim

agencijama Svetske banke na njihov zahtev i instrukcije za plaćanje. Ukupno stanje na dan 31.

decembar 2015. godine bio je 645 hiljada i u 2014. godini ove menice su bile 645 hiljada evra.

32. Transakcije sa srodnim stranama

Srodne strane su glavni menadžment i Odbor Centralne Banke. Njihove kompenzacije su sledeće:

2015 2014

Kompenzacija za članove Odbora Centralne Banke 80 81

Kompenzacija za Revizorsku komisiju 7 7

Kompenzacije za glavno osoblje menadžmenta 184 216

Ukupno 271 304

33. Kasniji događaji

Nakon datuma izveštavanja nije bilo događaja koji bi zahtevali korekciju ili dopunske napomene u

finansijskim izveštajima.


|139

9. Statistički dodatak

2 |



|141

1.1. Izveštaj finansijskih korporacija - Aktiva (U milionima evra: Kraj perioda)

Opis

Neto devizni aktivi Unutrašnja potraživanja

Zahtevi prema rezidentima

od kojih:

Obaveze prema nerezidentima

Zahtevi prema centralnoj vladi Obaveze prema drugim sektorima

od kojih:

Monetarno zlato i DST

Depoziti Hartije od vrednosti izuzev akcija

Kvota u MMF

Ostali i aktivi i kapital

Zahtevi prema centralnoj vladi

Obaveze prema centralnoj vladi

Kredita

od kojih:

Druge ne-finansijske korporacije

Domaćinstva

2005 827.3 890.9 __ 422.6 242.4 __ 145.3 63.6 348.9 -225.7 __ 225.7 574.6 565.6 439.6 126.0

2006 1,173.6 1,245.7 __ 660.0 341.3 __ 170.8 72.1 231.7 -475.0 __ 475.0 706.6 694.3 548.2 146.1

2007 1,622.4 1,704.6 __ 955.0 408.9 __ 175.4 82.3 124.5 -853.3 __ 853.3 977.8 965.9 765.1 200.6

2008 1,593.1 1,726.7 __ 795.1 661.6 __ 128.2 133.6 419.6 -871.8 __ 871.8 1,291.5 1,276.8 995.7 281.0

2009 1,700.5 2,036.2 60.3 910.1 724.5 64.3 144.3 335.7 571.5 -846.3 __ 846.3 1,417.8 1,396.1 1,052.3 343.5

2010 1,957.5 2,387.7 64.0 1,257.8 525.2 68.5 269.3 430.2 766.8 -824.8 __ 824.8 1,591.6 1,568.3 1,127.7 434.2

2011 2,067.8 2,446.0 65.1 1,359.4 230.0 70.1 533.1 378.2 987.5 -798.4 __ 798.4 1,785.8 1,785.8 1,242.1 514.6

2012 2,337.1 2,773.4 63.3 1,260.7 486.0 68.8 666.5 436.3 1,079.9 -764.7 73.8 838.5 1,847.2 1,819.4 1,271.3 546.3

2013 2,558.5 3,014.1 59.6 1,143.6 818.7 65.9 651.2 455.6 1,263.4 -620.8 153.2 774.0 1,884.2 1,859.9 1,291.1 567.7

2014 2,648.4 3,113.3 62.5 1,414.7 315.7 70.4 1,024.4 465.0 1,507.3 -488.5 247.4 735.9 1,995.8 1,971.5 1,345.5 625.3

2015 2,765.1 3,288.2 65.1 1,399.4 378.2 75.1 1,086.3 523.1 1,710.1 -432.8 326.8 759.6 2,142.9 2,114.6 1,428.3 685.6

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku : http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/01%20Financial%20Corporations%20Survey.xls

1.2. Izveštaj finansijskih korporacija - Obaveze

(U milionima evra: Kraj perioda)

Opis

Depoziti

Zajmovi

Osiguravajuće tehničke rezerve

Akcijski i drugi kapital

Ostale stavke (neto)

Prenosivi depoziti

od kojih:

Drugi depoziti

od kojih:

Javne ne-finansijske korporacije.

Druge finansijske korporacije.

Domaćinstva

Javne ne-finansijske korporacije

Ostale ne-finansijske korporacije

Domaćinstva

Neto kapital

domaćinstva

u penzijskim

fondovima

Isplata premija

i rezervi

2005 830.6 315.0 67.6 76.8 155.5 515.6 181.3 33.7 298.9 3.0 174.5 152.4 22.1 165.8 2.2

2006 886.4 300.5 34.8 96.4 156.2 586.0 193.3 27.6 359.5 3.4 251.4 223.9 27.5 209.3 54.7

2007 1,110.9 386.1 49.6 133.5 187.5 724.8 188.4 43.8 489.3 … 316.1 286.2 29.9 273.8 46.0

2008 1,351.9 390.9 15.4 176.0 186.2 961.0 250.1 51.4 656.7 … 288.6 256.3 32.3 311.1 61.1

2009 1,444.3 483.2 50.1 184.0 237.7 961.0 73.9 82.9 801.9 … 422.3 380.8 41.5 326.1 79.3

2010 1,744.2 621.2 83.8 218.6 303.5 1,123.1 42.8 83.4 995.9 … 540.5 493.7 46.8 361.0 78.6

2011 1,933.6 658.4 68.1 208.1 360.9 1,275.1 60.8 79.7 1,129.6 … 647.8 593.3 54.5 389.7 75.0

2012 2,076.6 700.2 13.8 257.5 407.2 1,376.5 61.8 78.2 1,232.9 … 814.9 745.1 69.8 399.2 128.9

2013 2,275.3 848.0 16.4 299.6 506.6 1,427.3 55.7 98.2 1,268.4 … 990.3 919.0 71.3 403.9 152.4

2014 2,354.4 1,134.6 21.1 338.4 743.5 1,219.8 51.6 58.0 1,104.8 … 1,173.8 1,094.1 79.7 453.2 175.8

2015 2,513.3 1,378.6 11.2 413.8 919.1 1,134.7 20.6 68.2 1,045.4 ... 1329.5 1,237.3 92.1 531.6 100.8

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/01%20Financial%20Corporations%20Survey.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/01%20Financial%20Corporations%20Survey.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/01%20Financial%20Corporations%20Survey.xls


142|

2.1. Izveštaj depozitnih korporacija – Neto devizna aktiva i domaća potraživanja


Opis

Neto deviza aktiva Domaća potraživanja

Potraživanja od nerezidentni Manje: Obaveze

prema nerezide

ntima.

Neto potraživanja od centralne vlade

Potraživanja prema drugim sektorima

Gotovina

Depo-ziti

Hartije od vrednosti

osim akcija

Kvota MMF-

a

Potraživanja od centralne vlade

Manje: odgovornosti prema centralnoj vladi

Zajmovi

od kojih:

Druge ne-

finansijske

korporacije

Domaćinstva

2001 583.3 604.8 239.2 358.1 7.5 __ 21.5 -44.2 -70.3 __ 70.3 26.1 25.9 25.9 __

2002 649.5 674.1 53.1 621.0 ,,, __ 24.6 -171.8 -258.6 __ 258.6 86.8 86.5 80.8 5.7

2003 695.8 727.0 73.2 533.6 119.6 __ 31.2 -112.6 -346.4 __ 346.4 233.8 232.8 193.5 39.0

2004 648.7 687.9 55.3 384.0 236.7 __ 39.2 156.9 -216.8 __ 216.8 373.8 373.7 289.9 83.7

2005 695.1 744.5 74.6 422.6 242.4 __ 49.3 289.0 -225.7 __ 225.7 514.6 513.9 387.9 126.0

2006 975.4 1,035.6 63.4 660.0 303.1 __ 60.2 162.2 -475.0 __ 475.0 637.1 636.6 490.5 146.1

2007 1,377.5 1,426.1 145.3 955.0 308.2 __ 48.6 39.1 -853.3 __ 853.3 892.4 892.1 691.3 200.6

2008 1,436.1 1,512.0 121.1 794.9 581.8 __ 75.9 311.9 -871.8 __ 871.8 1,183.8 1,183.4 901.7 281.0

2009 1,531.6 1,782.2 111.4 910.0 626.4 64.3 250.6 442.9 -846.3 __ 846.3 1,289.2 1,289.0 942.9 343.5

2010 1,616.2 1,957.1 164.3 1,257.8 372.7 68.5 340.9 632.8 -824.8 __ 824.8 1,457.5 1,457.1 1,006.6 434.2

2011 1,603.8 1,900.3 124.9 1,359.3 227.0 70.1 296.6 867.7 -798.4 __ 798.4 1,666.1 1,665.6 1,130.6 514.6

2012 1,729.7 2,102.8 141.4 1,260.7 482.7 68.8 373.1 962.9 -778.7 59.8 838.5 1,741.6 1,740.9 1,172.9 546.3

2013 1,965.4 2,358.3 157.9 1,143.5 815.3 65.9 392.9 1,113.3 -673.9 100.1 774.0 1,787.2 1,786.0 1,196.7 567.7

2014 1,680.8 2,083.9 160.4 1,414.6 311.6 70.4 403.1 1,339.8 -543.2 192.7 735.9 1,883.1 1,881.9 1,235.0 639.0

2015 1,736.7 2,197.1 190.8 1,399.3 374.3 75.1 460.4 1,486.9 -533.3 226.3 759.6 2,020.1 2,019.0 1,324.1 685.4

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/02%20Depository%20Corporations%20Survey.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/02%20Depository%20Corporations%20Survey.xls


|143

2.2. Izveštaj depozitnih korporacija - Obaveze


Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/02%20Depository%20Corporations%20Survey.xls

Opis

Depoziti uključeni u novčanu masu Depozitisključe

ni iz novčane mase

Aktivi i drugi

kapital


Prenosivi depoziti

od kojih:

Drugi depoziti

od kojih:

Druge finansijske korporacije

Ne-finansi

jske javne korporacije.

Druge ne-

finansijske

korporacije.

Domaćinstva

Druge finansi

jske korporacije

Ne-finansi

jske javne korporacije.

Druge ne-

finansijske

korporacije.

Domaćinstva

2001 486.8 361.5 . 7.0 135.3 219.2 125.2 . . 31.3 93.9 12.9 25.2 14.3

2002 413.6 285.3 . 3.5 160.1 121.7 128.3 . . 23.9 104.4 25.1 43.8 -4.8

2003 499.3 278.7 . 5.3 139.0 134.4 220.6 . . 87.1 133.5 29.2 61.1 -6.4

2004 719.5 303.5 29.8 34.6 81.3 145.5 416.0 19.1 149.3 24.4 222.5 __ 87.1 -1.0

2005 865.4 345.6 30.5 67.6 76.8 155.5 519.9 24.3 181.3 33.1 279.6 19.9 94.4 4.3

2006 912.8 336.4 35.9 34.8 96.4 156.2 576.3 30.5 193.3 24.6 322.4 40.6 128.8 55.4

2007 1,126.6 413.7 27.7 49.6 133.5 187.5 712.8 40.3 188.4 41.8 439.0 53.7 186.5 49.8

2008 1,393.0 454.6 63.7 15.4 176.0 186.2 938.3 47.6 250.1 44.2 593.8 74.9 233.8 46.4

2009 1,548.5 621.4 138.2 50.1 184.0 237.7 927.0 60.7 73.9 71.7 718.5 98.1 249.0 79.0

2010 1,747.9 674.3 53.1 83.8 218.6 303.5 1,073.6 85.2 30.2 73.5 883.7 138.2 278.5 84.4

2011 1,902.2 705.3 37.8 77.2 208.1 360.9 1,196.9 91.0 49.2 71.7 979.9 175.8 302.9 90.6

2012 2,036.8 759.5 41.9 31.2 257.5 407.2 1,277.3 100.4 49.8 70.5 1,053.1 206.2 321.1 128.5

2013 2,388.5 1,096.3 226.5 39.1 299.6 506.6 1,292.1 62.2 43.7 92.3 1,088.9 209.7 329.0 151.5

2014 2,287.4 1,194.7 60.8 21.1 338.4 743.5 1,092.7 67.2 39.4 50.2 930.6 208.7 373.8 150.6

2015 2,433.0 1,474.7 96.9 0.4 413.8 919.1 957.5 37.6 12.8 54.3 852.3 232.7 445.4 112.4

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/02%20Depository%20Corporations%20Survey.xls


144|

Tabela 3.1. Izveštaj CBK-a – Neto spoljni aktivi i domaća potraživanja


Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/03%20CBK%20Survey.xls

Opis

Neto spoljnih aktiva Zahtevi prema centralnoj vladi

Zahtevi nad drugim sektorima

Obaveze prema KTD Zahtevi prema nerezidentima

od kojih: Manje:

Obaveze prema

nerezidentima

od kojih:

DST Gotovina Depoziti Hartije od vrednosti

osim akcija

Kvota MMF-a

Izdvajanje DST-a

Račun MMF-a

2001 293.7 296.2 __ 150.8 145.4 __ __ 2.6 __ __ -70.3 0.2 173.9

2002 345.4 345.8 __ 17.5 328.3 __ __ 0.4 __ __ -258.6 0.3 46.2

2003 454.3 454.6 __ 26.6 427.4 __ __ 0.3 __ __ -346.4 1.0 59.6

2004 344.7 349.9 __ 12.1 213.2 124.4 __ 5.2 __ __ -216.8 0.1 72.9

2005 394.4 397.5 __ 24.5 213.4 159.5 __ 3.1 __ __ -225.7 0.8 82.5

2006 641.1 641.2 __ 11.1 424.9 203.6 __ 0.1 __ __ -472.9 0.5 94.5

2007 1,057.6 1,057.6 __ 63.8 759.0 229.3 __ … __ __ -849.4 0.3 113.6

2008 1,110.7 1,110.7 __ 39.7 529.0 541.3 __ … … __ -870.5 0.3 137.2

2009 1,088.3 1,198.5 60.3 21.8 522.3 529.7 64.3 110.2 60.3 49.1 -681.5 0.2 233.2

2010 1,108.0 1,246.9 64.0 60.2 854.4 199.2 68.5 138.9 64.2 73.0 -813.1 0.5 203.6

2011 1,094.5 1,234.6 65.1 13.5 1,059.3 25.0 70.1 135.8 65.7 69.4 -797.2 0.5 209.7

2012 1,238.8 1,469.1 63.3 16.8 1,034.1 286.0 68.8 230.3 64.6 165.3 -837.9 0.7 302.1

2013 1,392.1 1,610.0 59.6 27.4 896.2 560.8 65.9 218.0 61.9 155.8 -773.3 1.2 333.2

2014 1,146.5 1,368.1 62.5 29.2 1,085.2 120.5 70.4 221.6 66.1 155.2 -730.5 1.2 315.9

2015 1,201.0 1,457.1 65.1 15.3 1,174.0 127.1 75.1 256.1 70.5 184.8 -754.0 1.1 316.4

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/03%20CBK%20Survey.xls


|145

Tabela 3.2. Izveštaj CBK-a - Obaveze



Opis

Depoziti uključeni u širok novac Depoziti koji su isključeni iz širokog novca

Kapital i ostalo Ostale stavke (neto)

Prenosivi depoziti Ostali depoziti

Druge ne-

finansijske

korporacije

Lokalna vlast

Kapital Godišnji

profit/gubitak

Druge finansijsk

e korporacij

e

Lokalna vlast

Javna ne-

finansijska

korporacija.

Druge ne-

finansijske

korporacije

Druge

finansijske

korporacije

2006 49.9 41.9 31.0 0.4 10.5 … 8.0 8.0 __ __ __ 25.5 10.0 6.4 -1.2

2007 57.2 46.7 22.4 3.2 21.1 … 10.6 10.6 __ __ __ 33.8 20.0 9.2 3.9

2008 63.9 56.7 49.9 5.3 1.5 … 7.2 7.2 __ __ __ 41.4 30.0 7.5 -2.0

2009 130.8 130.8 129.7 … 1.1 … … … __ __ __ 44.9 30.0 3.7 -2.0

2010 45.6 45.6 43.9 … 0.0 … … … __ __ __ 47.9 30.0 3.0 -1.8

2011 39.5 39.5 36.8 … 0.2 … … … __ __ __ 54.3 30.0 5.8 -1.3

2012 51.5 51.5 49.8 … 0.0 … … … __ __ __ 50.4 30.0 1.8 -2.4

2013 239.0 239.0 236.6 … 0.0 … __ __ __ __ __ 50.5 30.0 0.2 -2.7

2014 53.0 53.0 39.7 … 10.9 … __ __ __ __ __ 51.0 30.0 0.6 -2.8

2015 83.4 83.4 82.3 … 0.3 … __ __ __ __ __ 51.6 30.0 0.7 -3.3



146|

Tabela 4.1. Izveštaj drugih depozitnih korporacija – Neto spoljni aktivi i domaća potraživanja


Opis

Neto spoljni aktivi Potraživanja

za CBK

Neto potraživanja za centralnu vladu

Potraživanja za druge sektore

Potraživanje od nerezidentni od kojih:

Manje: Obaveze prema

nerezidentima od kojih:

Zajmovi

od kojih:

Gotovina

Depo-ziti


osim akcija

Depoziti

Zajmovi Javna ne-

finansijska

korporacija.

Druge ne-

finansijske

korporacije.

Domaćinstv

a

2006

334.4 394.5 52.3 235.1 99.4 60.1 21.4 38.7 88.8 (2.1) 636.6 636.6 __ 490.5 146.1

2007 319.9 368.5 81.5 196.0 78.9 48.6 17.9 30.7 107.5 (3.9) 892.1 892.1 0.2 691.3 200.6

2008 325.4 401.3 81.4 265.9 40.5 75.9 42.0 33.7 136.8 (1.3) 1,183.4 1,183.4 0.1 901.7 281.0

2009

443.6 583.9 89.6 387.7 97.0 140.3 65.5 74.5 233.1 (164.9) 1,289.0

1,289.0

0.3 942.9 343.5

2010 507.6 709.8 103.5 403.5 173.4 202.2 85.5 116.7 203.4 (11.6) 1,457.1

1,457.1 6.3

1,006.6

434.3

2011 509.2 665.7 111.5 300.0 202.0 156.5 64.8 90.5 220.0 (1.2) 1,665.6

1,665.6 1.5

1,130.6 516.1

2012

490.9 633.7 124.6 226.6 196.7 142.8 87.6 50.3 301.1 59.2 1,740.9

1,740.9 1.4 1,172.9 546.7

2013 573.4 748.3 130.6 247.3 254.4 174.9 90.4 82.4 331.8 99.4 1,786.0

1,786.0 0.2 1,196.7 568.6

2014 534.3 715.8 131.2 329.4 191.1 181.5 90.6 87.8 315.9 187.3 1,881.9 1,881.9 0.6 1,248.7 625.3

2015 535.7 740.0 175.5 225.2 247.2 204.3 116.0 85.9 315.7 220.7 2,019.0 2,019.0 0.6 1,324.1 685.6




|147

Tabela 4.2. Izveštaj drugih depozitnih korporacija- Obaveze


Opis

Depoziti uključeni u širokom novcu Depoziti isključeni iz širokog novca

od kojih:

Akcijski

kapital i

drugo


Prenosivi depoziti od kojih:

Drugi depoziti

od kojih: Druge ne-

finansijske

korporacije

Domaćinstva

Druge

finansijske korporacije

Javne ne-

finansijske

korporacije.

Druge ne-

finansijske

korporacije

Domaćinstva

Druge finansi

jske korporacije.

Javne ne-

finansijske

korporacije

Druge ne-

finansijske

korporacije.

Domaćinstva

2001 478.4 353.1 . . 133.9 219.2 125.2 . . 31.3 93.9 . . . 20.4 -6.4

2002 409.7 281.4 . . 159.7 121.7 128.3 . . 23.9 104.4 . . . 33.2 -6.6

2003 494.0 273.4 . . 139.0 134.4 220.6 . . 87.1 133.5 1.8 1.8 . 45.0 -7.0

2004 681.9 270.9 9.0 24.7 81.3 145.5 410.9 14.0 149.3 24.4 222.5 0.0 0.0 0.0 69.1 -0.1

2005 798.8 283.0 7.2 30.0 76.8 155.5 515.8 20.2 181.3 33.1 279.6 19.9 0.7 19.3 74.0 3.4

2006 862.9 294.5 4.9 24.3 96.4 156.2 568.4 22.5 193.3 24.6 322.4 40.6 3.0 37.1 103.3 50.9

2007 1,069.3 367.1 5.3 28.5 133.5 187.5 702.3 29.8 188.4 41.8 439.0 53.7 2.0 50.3 152.7 39.8

2008 1,329.0 397.9 13.8 13.8 176.0 186.2 931.1 40.4 250.1 44.2 593.8 74.9 7.3 63.0 192.3 48.1

2009 1,417.8 490.6 8.5 48.9 184.0 237.7 927.2 60.8 73.9 71.7 718.5 97.9 11.2 83.5 204.2 81.0

2010 1,702.2 628.6 9.2 83.8 218.6 303.5 1,073.6 85.2 30.2 73.5 883.7 138.2 9.9 112.2 230.4 85.7

2011 1,862.8 665.9 10.1 67.9 208.1 360.9 1,196.9 91.0 49.2 71.7 979.9 175.8 8.0 149.7 252.8 102.2

2012 1,985.3 708.0 9.6 13.8 257.5 407.2

1,277.3 100.4 49.8 70.5

1,053.1 206.2 7.8 179.8 270.7 129.8

2013 2,149.4 857.3 11.8 16.4 299.6 506.6

1,292.1 62.2 43.7 92.3 1,088.9 209.7 5.9 179.4 278.5 152.8

2014 2,234.4 1,141.7 20.4 10.2 338.4 743.5 1,092.7 67.2 39.4 50.2 930.6 208.7 7.8 174.2 323.0 153.3

2015 2,349.6 1,392.0 14.5 10.9 413.8 919.1 957.5 37.6 12.8 54.3 852.3 232.7 13.9 193.1 393.8 115.0

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/04%20Other%20Depository%20Corporations%20Survey.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/04%20Other%20Depository%20Corporations%20Survey.xls


148|

Tabela 5.1. Izveštaj drugih finansijskih korporacija – Neto spoljni aktivi i domaća potraživanja


Opis

Neto spoljni aktivi Zahtevi prema depozitnim korporacijama Neto zahte

vi prema centra

lnoj vladi

Zahtev prema drugim sektori

ma

Zahtevi prema nerezidentima

od kojih:

Manje: obaveze prema nerezidentima

CBK Druge depozitne korporacije Krediti


osim akcija

Akcijski kapital i drugo

Zajmovi Prenosivi depoziti

Drugi depozi

ti

Prenosivi depoziti

Drugi depoziti

2005 132.1 146.4 __ 145.3 14.3 14.3 54.8 27.4 23.3 4.1 27.4 7.2 20.2 __ 60.0 51.7

2006 198.1 210.0 38.3 170.8 11.9 11.9 66.9 39.0 31.0 8.0 28.0 4.9 23.0 __ 69.5 57.7

2007 244.9 278.5 100.7 175.4 33.6 33.6 72.8 32.9 22.4 10.6 39.8 6.2 33.6 __ 85.4 73.8

2008 157.0 214.7 79.8 128.2 57.7 57.7 113.0 57.1 49.9 7.2 55.9 7.9 48.0 __ 108.3 94.0

2009 168.6 253.8 97.9 144.3 85.1 85.1 200.0 129.7 129.7 … 70.3 7.4 62.9 __ 130.8 109.4

2010 341.3 430.5 152.5 269.3 89.2 89.2 142.8 43.9 43.9 … 98.8 8.2 90.6 __ 139.7 116.9

2011 464.0 545.7 3.2 533.1 81.7 81.7 138.1 27.7 27.7 … 110.4 7.3 103.1 __ 128.1 102.5

2012 607.6 670.8 3.3 666.5 63.2 63.2 154.0 32.4 32.4 … 121.6 9.7 111.9 13.9 125.5 98.3

2013 593.0 655.8 3.5 651.2 62.7 62.7 313.0 213.9 213.9 … 99.1 14.6 84.5 53.1 117.5 94.4

2014 967.6 1,029.4 4.0 1,024.4 61.8 61.8 119.5 15.7 15.7 … 103.7 13.6 90.1 54.7 119.9 96.8

2015 1,028.4 1,091.1 3.9 1,086.3 62.7 62.7 163.0 55.4 55.4 ... 107.3 20.6 86.8 100.5 131.4 104.2

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/05a%20Other%20Financial%20Intermediaries%20Survey.xls

Tabela 5.2. Izveštaj DFK-a - Obaveze (U milionima evra: Kraj perioda)

Opis

Zajmovi

Tehničke rezerve osiguranja Akcijski kapital i drugo Druge stavke

Neto kapital

domaćinstava u

rez. životnog osiguran

ja

Neto kapital domaćinstav

a u penzijskim fondovima

Pretplata premija i rezervi prema

kumulativnim

zahteva

Fondovi dati od

vlasnika

Neraspoređena dobit

Sveukupne i posebne rezerve

Godišnjiiprofitt/ gubitak

Druge

obaveze

Manje: drugi aktivi

Plus: prilagođa

vanje konsolida

cije

2004 2.3 106.5 … 88.7 17.9 58.0 42.6 8.6 5.0 1.7 1.7 9.3 7.6 __

2005 3.0 174.5 __ 152.4 22.1 71.4 47.7 12.9 6.7 4.0 -2.1 4.4 6.5 __

2006 3.4 251.4 __ 223.9 27.5 80.5 55.2 15.8 7.9 1.6 -0.7 7.4 8.2 __

2007 … 316.1 __ 286.2 29.9 87.4 62.1 20.1 1.7 3.5 -0.4 9.6 10.0 __

2008 1.0 288.6 __ 256.3 32.3 77.4 54.0 12.7 7.4 3.4 11.3 24.2 12.9 __

2009 2.9 422.3 … 380.8 41.5 77.0 53.4 19.4 7.2 -3.1 -2.7 13.1 15.8 __

2010 2.9 540.5 … 493.7 46.8 82.5 59.7 13.6 7.2 2.0 -2.1 20.9 23.1 __

2011 3.3 647.8 … 593.3 54.5 85.4 60.4 13.3 10.8 0.9 -6.3 16.1 22.4 __

2012 7.2 814.9 … 745.1 69.8 78.1 63.5 9.8 10.7 -6.4 0.7 29.0 28.4 __

2013 6.8 990.3 … 919.0 71.3 75.6 64.2 1.3 11.1 -1.0 3.9 29.8 25.9 __

2014 3.2 1,173.8 … 1,094.1 79.7 78.5 64.3 -0.5 14.4 0.3 6.1 30.9 24.8 __

2015 1.0 1,329.5 … 1,237.3 92.1 86.2 76.9 0.6 14.0 -5.3 6.4 31.2 24.8 __

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/05a%20Other%20Financial%20Intermediaries%20Survey.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/05a%20Other%20Financial%20Intermediaries%20Survey.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/05a%20Other%20Financial%20Intermediaries%20Survey.xls


|149

Tabela 6.1. Depoziti u evro u DDK-u – Prema originalnom trajanju, ključni sektori


Opis

Ukupno depozita u evro

Vlada Finansijska korporacija Ne-finansijske korporacije Drugi domaći sektori Nerezidentii

Druge

depozitne

korporacije

Drugi

finansijski

posrednici

Osiguravajuća

društva

Penzijski

fondovi

Finansijska

pomoć

Javne ne-

finansijske

korporacije

Druge ne-

finansijske

korporacije

Domaćinstva NOSD

2001 492.3 __ __ __ __ __ . __ 165.2 __ 165.2 313.1 313.1 __ 13.9

2002 427.2 __ __ __ __ __ . __ 183.6 __ 183.6 226.1 226.1 __ 17.5

2003 515.8 __ 1.8 1.8 __ __ . __ 226.1 __ 226.1 267.9 267.9 __ 20.0

2004 674.9 1.3 25.6 3.7 3.5 15.5 . 2.9 275.3 173.5 101.8 360.3 350.7 9.6 12.3

2005 815.3 2.9 35.4 8.1 5.8 18.8 . 2.8 319.0 211.3 107.7 440.7 428.7 12.0 17.3

2006 890.4 7.0 28.1 0.1 2.4 24.7 0.4 0.5 337.8 217.4 120.5 499.2 486.1 13.1 18.2

2007 1,092.0 4.1 39.1 3.1 5.6 28.3 0.4 1.7 386.2 215.5 170.7 647.0 631.9 15.2 15.6

2008 1,366.9 1.4 62.9 5.0 6.5 31.5 19.4 0.4 479.7 263.8 215.9 785.0 774.5 10.5 37.9

2009 1,640.1 165.0 78.2 6.1 5.9 43.1 22.6 0.4 371.5 121.6 249.9 962.2 948.8 13.4 63.2

2010 1,831.1 11.7 105.0 7.3 7.9 47.6 41.6 0.6 414.9 122.3 292.6 1,220.1 1,206.1 14.0 79.4

2011 1,982.4 2.7 117.5 9.9 6.8 57.2 43.1 0.5 406.6 128.5 278.1 1,395.6 1,373.4 22.2 60.0

2012 2,162.8 0.7 120.0 3.8 6.2 64.3 45.3 0.4 401.7 75.6 326.1 1,558.6 1,535.4 23.2 81.7

2013 2,314.1 1.8 88.2 2.5 7.4 72.3 5.7 0.3 455.6 72.1 383.5 1,685.1 1,658.7 26.4 83.4

2014 2,426.6 8.8 104.4 2.6 5.1 79.3 17.1 0.3 449.7 61.8 388.0 1,781.6 1,751.1 30.6 82.1

2015 2,580.0 5.9 73.3 3.3 5.1 59.0 4.9 1.1 499.9 31.5 468.5 1,895.5 1,862.3 33.2 105.3

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/08%20Deposits%20at%20ODC%20-%20deposits%20in%20euro.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/08%20Deposits%20at%20ODC%20-%20deposits%20in%20euro.xls


150|

Tabela 6.2. Depoziti u DDK – Depoziti ne u evro


Opis

Depoziti ne u evro

Finansijske

korporacije

od kojih:

Ne-finansijske korporacije od kojih:

Drugi domaći sektori Nerezidentni

CBK Druge depozitn

e korporac

ije

Druga finansij

ska preduz

eća

Kompanije

osiguranja

Javne ne-

finansijske

korporacije

Druge ne-

finansijske

korporacije.

Domaćinstva od kojih:

NOSD

Prenosivi depoziti

Štedni račun

Drugi depoziti

2005 29.4 … __ … … … 2.8 __ 2.8 26.0 25.7 10.8 __ 14.9 0.3 0.5

2006 34.3 … __ … … … 3.7 0.3 3.5 29.8 29.6 12.4 __ 17.2 0.2 0.5

2007 53.3 0.5 __ … 0.1 0.4 8.1 1.5 6.6 44.3 44.2 16.2 __ 28.0 0.1 0.4

2008 81.9 0.9 __ … … 0.9 11.6 0.1 11.5 68.4 68.2 22.9 __ 45.2 0.3 1.0

2009 112.1 2.1 __ 1.2 … 0.9 18.3 1.3 17.0 91.1 90.9 29.7 __ 61.1 0.2 0.7

2010 113.8 3.1 __ 2.9 __ __ 13.7 4.3 9.4 93.8 93.3 33.1 25.9 34.3 0.5 3.1

2011 131.5 0.3 __ 0.3 __ __ 9.8 0.1 9.7 117.5 117.0 46.5 31.7 38.9 0.4 3.8

2012 120.9 1.6 __ 1.2 0.2 __ 9.6 __ 9.6 104.9 104.7 45.7 27.0 32.0 0.2 4.8

2013 136.9 0.7 __ __ 0.4 __ 14.3 __ 14.3 116.7 116.2 59.6 29.6 27.0 0.5 5.2

2014 113 0.27 … … 0.2 __ 8.49 __ 8.49 97.8 97.3 63.2 21.5 12.6 0.6 6.49

2015 124.5 0.2 __ 0.2 … __ 13.5 __ 13.5 102.8 102.2 76.6 19.3 6.2 0.6 7.8

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/09%20Deposits%20at%20ODC%20-%20deposits%20in%20non-

euro.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/09%20Deposits%20at%20ODC%20-%20deposits%20in%20non-euro.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/09%20Deposits%20at%20ODC%20-%20deposits%20in%20non-euro.xls


|151

Tabela 6.3. Krediti DDK – Glavni institucionalni sektori


Opis

Ukupno kredita

Finansijske

korporacije od kojih:

Ne-

finansijske

korporacije

od kojih:

Druge

domaće

korporacije

Od kojih:

Nerezident

ni

Krediti

u drugoj

valuti

Drugo

finansijsko

posredovan

je

Osiguravaj

uća

društva

Javne

ne-

finansijs

ke

korpora

cije

Druge ne-finansijske korporacije Domaćinstva

Do1

godine

Preko 1

godine i

do 2

godine

Prek

o 2

godi

ne

Do

1

godi

ne

Preko 1

godine

do 2

godine

Preko

2

godin

e

2001 25.9 __ __ __ 25.9 __ 25.9 24.6 1.3 __ __ __ __ __ __ __ __

2002 86.5 __ __ __ 80.8 __ 80.8 67.3 13.5 __ 5.7 5.7 1.4 4.3 __ __ __

2003 232.8 __ __ __ 193.7 0.2 193.5 124.7 68.7 0.2 39.0 39.0 11.4 16.0 11.6 __ __

2004 373.7 __ __ __ 289.9 … 289.9 111.5 111.3 67.2 83.7 83.7 15.9 15.2 52.6 __ __

2005 513.9 __ __ __ 387.9 … 387.9 117.9 125.2 144.7 126.0 126.0 19.5 21.0 85.4 __ __

2006 636.6 __ __ __ 490.5 … 490.5 128.7 127.7 234.1 146.1 146.1 19.7 24.7 101.7 __ __

2007 892.1 __ __ __ 691.5 0.2 691.3 174.0 122.6 394.6 200.6 200.6 24.0 29.6 147.1 __ __

2008 1,183.4 0.6 __ 0.6 901.8 0.1 901.7 191.0 132.3 578.4 281.0 281.0 20.9 30.9 229.2 __ __

2009 1,289.0 2.3 1.2 1.1 943.2 0.3 942.9 215.7 113.0 614.2 343.5 343.5 27.0 32.1 284.5 __ __

2010 1,458.7 5.7 2.6 3.0 1,014.5 6.3 1,008.3 259.4 64.3 684.5 434.3 434.2 26.5 30.7 377.0 1.6 2.5

2011 1,698.1 17.3 15.6 1.7 1,128.6 1.5 1,127.0 298.8 83.4 744.8 512.4 510.9 44.0 38.1 428.8 32.5 7.3

2012 1,763.4 19.8 16.3 3.5 1,171.2 1.4 1,169.8 313.4 91.7 764.8 543.0 542.6 52.2 37.3 453.0 22.5 6.9

2013 1,805.8 20.4 17.3 3.1 1,194.7 0.2 1,194.5 378.0 97.4 719.1 564.7 563.9 65.4 41.1 457.3 19.9 6.1

2014 1,881.9 7.1 5.8 1.3 1,247.0 0.6 1,246.4 380.7 93.6 772.1 621.8 621.6 55.9 42.6 523.1 0.5 6.3

2015 2,019.0 8.7 7.4 1.1 1,322.2 0.6 1,321.6 306.9 150.5 864.2 682.2 682.0 58.2 623.8 584.6 0.4 5.9

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/12%20ODC%20loans%20-%20by%20economic%20sectors.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/12%20ODC%20loans%20-%20by%20economic%20sectors.xls


152|

Tabela 6.4. Krediti DDK –Glavni privredni sektori


Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/12%20ODC%20loans%20-

%20by%20economic%20sectors.xls

Opis

Ukupno

Poljoprivreda Industrija, energija i građevinarstvo Usluge

Do godinu dana

Preko godinu dana

Do godinu dana

Preko godinu dana

Do godinu dana

Preko godinu dana

2001 25.9 … … __ 3.8 3.8 … 22.2 22.2 …

2002 86.5 1.5 1.5 __ 13.6 13.6 … 71.4 71.4 …

2003 232.8 4.7 3.9 0.8 22.2 12.6 9.7 205.8 119.7 86.1

2004 289.9 7.9 3.9 4.1 47.8 22.5 25.3 234.2 89.5 144.8

2005 387.9 12.5 4.1 8.4 74.2 24.5 49.7 301.1 92.4 208.8

2006 490.5 16.4 3.4 13.0 97.7 28.0 69.7 376.4 120.6 255.8

2007 691.5 29.0 4.1 24.9 144.5 32.8 111.7 518.0 149.5 368.5

2008 902.4 37.4 4.1 33.3 160.2 28.9 131.2 704.8 126.4 578.4

2009 945.5 38.2 3.8 34.4 236.7 54.8 181.9 670.5 113.2 557.3

2010 1,022.8 38.2 1.7 36.5 269.3 77.1 192.2 715.3 188.5 526.8

2011 1,149.5 40.5 2.7 37.8 284.7 82.3 202.4 824.4 220.5 603.8

2012 1,194.2 43.6 3.0 40.6 290.4 74.1 216.2 860.2 232.3 627.9

2013 1,217.4 45.8 3.3 42.5 291.4 95.8 195.6 880.2 286.2 594.0

2014 1,256.4 49.8 4.1 45.7 300.0 19.7 154.4 167.2 906.6 288.8

2015 1,333.4 59.9 4.6 55.3 300.6 76.0 205.4 972.9 220.8 652.6




|153

Tabela 6.5. DDK efektivne kamatne stope – Stope na depozite (Novi ugovori, osim ako je drugačije navedeno)

Opis

Prosečna godišnja kamatna stopa u novim oročenim depozitima Prenosivi depoziti

Štedni depoziti

Do 1 meseca

Preko 1 meseca do 3 meseci

Preko 3 meseca do 6 meseci

Preko 6 meseci do 1 godine

Preko 1 godine do 2 godine

Preko 2 godine

NEFINANCIJSKE KORPORACIJE I DOMAĆINSTVA

2004 2.8 1.7 2.2 3.8 2.9 1.9 2.0 0.1 1.6

2005 2.9 1.8 2.2 3.6 3.0 2.1 2.1 0.1 1.7

2006 3.0 2.0 2.4 3.8 3.4 2.9 2.4 0.1 1.7

2007 3.3 2.4 2.8 4.2 3.5 2.3 2.7 0.2 1.9

2008 4.2 3.1 3.7 5.2 4.3 3.2 3.0 0.3 2.5

2009 4.3 3.3 3.7 5.6 4.7 2.4 3.2 0.5 2.8

2010 3.7 2.8 3.0 2.7 4.8 2.3 3.9 0.6 2.3

2011 3.5 2.4 2.8 3.0 4.5 3.6 3.2 0.7 2.1

2012 3.6 2.3 3.2 3.0 4.3 4.5 5.2 0.7 2.0

2013 3.4 2.0 2.7 2.7 3.7 4.4 4.8 0.6 1.7

2014 1.1 0.5 0.6 0.5 1.2 1.4 1.9 0.1 0.7

2015 0.9 0.4 0.8 0.4 0.7 1.0 1.9 0.0 0.3

2016 0.9 0.4 0.6 0.5 0.9 1.0 2.0 0.0 0.3

Nefinancijske korporacije

2004 . 1.8 2.3 3.8 2.9 ... ... 0.1 1.6

2005 . 1.9 2.2 3.6 3.0 3.7 ... 0.1 1.7

2006 . 2.1 2.5 3.8 3.7 4.6 5.8 0.4 1.6

2007 . 2.6 3.0 4.2 3.6 4.4 4.6 0.5 1.9

2008 . 3.3 3.9 5.2 4.4 5.0 5.2 0.5 2.7

2009 . 3.3 3.9 5.6 5.0 ... 5.7 0.8 2.9

2010 . 2.9 3.1 3.8 5.1 ... 5.2 1.1 2.4

2011 . 2.3 3.4 3.3 4.9 5.3 5.2 1.0 2.2

2012 3.5 2.1 3.8 3.7 5.0 4.9 5.3 0.9 2.1

2013 3.5 1.5 2.8 2.7 3.7 4.6 4.8 0.7 2.0

2014 1.3 0.6 0.8 0.5 1.4 1.2 1.9 0.2 0.8

2015 1.1 0.7 1.0 0.3 1.0 1.0 1.9 0.1 0.1

2016 1.3 0.5 0.5 ... 1.4 1.0 1.3 0.1 0.1

Domaćinstva

2004 . 1.6 2.1 ... 2.8 3.8 4.0 … 1.7

2005 . 1.7 2.2 ... 3.0 3.9 4.1 … 1.7

2006 . 1.9 2.3 ... 3.2 4.2 4.4 … 1.7

2007 . 2.1 2.5 ... 3.3 4.3 4.6 … 2.0

2008 . 2.9 3.4 ... 4.2 4.7 5.1 0.1 2.4

2009 . 3.2 3.5 ... 4.4 4.8 5.4 0.2 2.6

2010 . 2.8 2.9 3.4 4.4 4.6 5.3 0.3 2.3

2011 . 2.5 2.6 2.9 4.2 4.5 5.1 0.4 2.1

2012 3.6 2.4 2.5 2.8 4.2 4.5 5.2 0.5 2.0

2013 3.5 2.1 2.3 2.6 3.7 4.3 4.8 0.6 1.6

2014 1.1 0.5 0.6 0.4 1.0 1.3 1.9 0.1 0.7

2015 0.9 0.4 0.6 0.4 0.7 0.9 1.9 … 0.3

2016 0.9 0.4 0.6 0.5 0.7 1.0 2.1 … 0.3

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-

kos.org/repository/docs/time_series/13a%20ODC%20effective%20interest%20rates%20on%20deposits.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/13a%20ODC%20effective%20interest%20rates%20on%20deposits.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/13a%20ODC%20effective%20interest%20rates%20on%20deposits.xls


154|

Tabela 6.6. DDK efektivne kamate stope – Stope na kredit

(Novi ugovori, osim ako je drugačije navedeno)

Opis

Prosečna godišnja kamatna stopa novih kredita Dozvoljena

prekoračenja

Kreditne

linije

Potrošački

krediti

Hipotekarni

krediti

Krediti sa

povpljnim

uslovima

Drugi krediti (podeljeni prema ekonomskim sektorima)

Poljoprivredni Industrijski Uslužni Drugi sektori

NEFINANCIJSKE KORPORACIJE I DOMAĆINSTVA

2004 15.0 12.8 . . . . . . . . .

2005 14.9 12.4 . . . . . . . . .

2006 14.7 12.5 13.1 . . . . . . . .

2007 14.6 13.0 12.6 . . . . . . . .

2008 14.7 14.1 11.7 . . . . . . . .

2009 14.3 13.1 10.6 . . . . . . . .

2010 14.4 13.9 11.8 6.6 . . . . . . .

2011 13.8 13.9 11.5 7.9 14.5 23.7 13.9 13.9 16.1 12.0 13.2

2012 12.7 12.4 10.6 7.4 13.2 20.6 12.5 13.2 16.0 10.7 11.6

2013 11.8 11.6 10.1 7.6 12.3 17.4 12.3 11.9 13.7 9.3 11.4

2014 10.6 10.9 9.1 4.6 10.6 13.2 10.4 10.7 10.9 9.5 11.3

2015 8.3 9.0 7.4 4.7 8.2 9.8 8.0 8.1 8.9 8.2 9.5

2016 7.8 8.6 7.0 4.8 7.4 9.8 7.1 7.5 7.2 7.4 8.7

Nefinancijske korporacije

2004 . . . . . . . . . 15.3 12.8

2005 . . . . . . . . . 15.3 12.4

2006 . . . . . . . . . 15.4 12.5

2007 . . . . . . . . . 14.8 13.0

2008 . . . . . . . . . 13.9 14.1

2009 . . . . . . . . . 14.6 14.6

2010 . . . . . . . . . 12.5 14.0

2011 14.4 . . 7.6 14.4 24.2 13.9 13.9 16.1 11.8 13.2

2012 13.2 . . 7.5 13.2 21.1 12.5 13.2 16.0 10.5 11.6

2013 12.3 . . 7.0 12.3 17.6 12.3 11.9 13.7 9.1 11.4

2014 10.6 . . 5.5 10.6 13.2 10.4 10.7 10.9 9.3 11.3

2015 8.1 . . 2.9 8.1 9.3 8.0 8.1 8.9 7.9 9.5

2016 7.3 . . 2.4 7.3 8.7 7.1 7.5 7.2 7.1 8.7

Domaćinstva

2004 . 12.8 . . . . — — — . —

2005 . 12.4 . . . . — — — . —

2006 . 12.5 13.1 . . . — — — . —

2007 . 13.0 12.6 . . . — — — . —

2008 . 14.1 11.7 . . . — — — 19.2 —

2009 . 13.1 10.6 . . . — — — 17.7 —

2010 . 13.9 11.8 . . . — — — . —

2011 13.4 13.9 11.5 8.2 22.4 22.4 — — — 17.5 —

2012 12.2 12.4 10.6 7.0 19.8 19.8 — — — 15.2 —

2013 11.3 11.6 10.1 6.8 16.4 16.4 — — — 14.6 —

2014 10.6 10.9 9.1 3.9 15.4 15.4 — — — 13.6 —

2015 8.7 9.0 7.4 5.1 13.3 13.3 — — — 13.1 —

2016 8.3 8.6 7.0 5.1 11.9 11.9 — — — 13.2 —


kos.org/repository/docs/time_series/13%20ODC%20effective%20interest%20rates%20on%20loans.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/13%20ODC%20effective%20interest%20rates%20on%20loans.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/13%20ODC%20effective%20interest%20rates%20on%20loans.xls


|155

Tabela 7.1 Platni bilans Kosova – Ključna komponenta

(Milionima evra)

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/26%20Balance%20of%20payments%20-%20main%20components.xls

7.2. Tekući račun

(U milionima evra)

Opis

Bilans Kredit Zaduženja

Robe Usluge Primarni

prihodi

Sekundarni

prihodi Robe Usluge

Primarni

prihodi

Sekundarni

prihodi Robe Usluge

Primar

ni

prihodi

Sekundar

ni

prihodi

2005 -247.6 -1,078.5 -8.5 139.1 700.3 1,356.5 67.8 265.0 164.7 859.0 -1,604.1 -1,146.3 -273.5 -25.6 -158.7

2006 -226.1 -1,173.1 29.0 158.8 759.2 1,514.3 122.5 319.0 187.7 885.1 -1,740.4 -1,295.6 -289.9 -28.9 -125.9

2007 -214.0 -1,354.4 112.0 186.3 842.0 1,720.9 164.1 382.5 239.2 935.2 1,935.0 1,518.5 270.4 52.9 93.1

2008 -460.9 -1,644.7 146.6 164.0 873.2 1,813.7 211.3 396.9 233.3 972.3 2,274.7 1,856.0 250.3 69.3 99.1

2009 -374.2 -1,646.3 227.8 60.9 983.4 1,982.4 172.5 521.5 181.7 1,106.8 2,356.6 1,818.8 293.7 120.7 123.4

2010 -515.7 -1,741.6 176.4 67.0 982.5 2,147.2 299.2 574.3 186.3 1,087.4 2,662.9 2,040.8 397.8 119.2 105.0

2011 -658.4 -2,047.1 256.3 111.3 1,021.1 2,314.4 316.5 625.2 239.1 1,133.6 2,972.8 2,363.7 368.9 127.8 112.5

2012 -380.2 -2,050.1 323.8 153.6 1,192.5 2,449.4 281.9 641.0 230.0 1,296.4 2,829.6 2,332.0 317.2 76.4 103.9

2013 -339.4 -1,995.6 312.2 121.5 1,222.4 2,455.5 291.5 632.5 227.5 1,304.0 2,794.9 2,287.0 320.3 106.0 81.6

2014 -437.0 -2,058.6 335.9 113.8 1,171.9 2,577.6 324.3 767.2 215.8 1,270.3 3,014.6 2,382.9 431.3 102.0 98.4

2015 -527.7 -2,109.3 354.4 78.0 205.7 -126.7 -1.0 1149.3 202.9 946.4 2560.0 322.5 796.4 221.7 210.3

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/26a%20Current%20account.xls

Opis

Bilans tekućeg računa i računa kapitala Bilans od finansijskog računa

Greške i propuštenosti

Tekući račun Kapitalni finansijski

račun

Roba Usluge Primarni prihodi

Sekundarni prihodi

Direktne

investicije Portfelj

investicije Druge

investicije Rezervni

aktivi

2005 -228.7 -247.6 -1,078.5 -8.5 139.1 700.3 18.9 53.8 107.6 -17.5 -68.7 32.4 174.8

2006 -205.2 -226.1 -1,173.1 29.0 158.8 759.2 20.8 -35.7 289.2 -65.4 -181.7 -77.9 240.9

2007 -197.5 -214.0 -1,354.4 112.0 186.3 842.0 16.5 5.8 -431.0 34.5 108.0 294.3 203.3

2008 -450.5 -460.9 -1,644.7 146.6 164.0 873.2 10.5 -288.4 -341.5 109.9 -75.1 18.2 162.1

2009 -273.9 -374.2 -1,646.3 227.8 60.9 983.4 100.3 -113.1 -280.9 124.8 137.8 -94.8 160.9

2010 -494.4 -515.7 -1,741.6 176.4 67.0 982.5 21.3 -275.8 -331.1 48.6 -46.7 53.4 218.5

2011 -616.4 -658.4 -2,047.1 256.3 111.3 1,021.1 42.0 -377.5 -378.9 57.8 4.8 -61.2 238.9

2012 -367.2 -380.2 -2,050.1 323.8 153.6 1,192.5 12.9 -141.0 -213.3 185.7 -374.9 261.4 226.2

2013 -304.7 -339.4 -1,995.6 312.2 121.5 1,222.4 34.7 -132.2 -250.2 139.3 14.4 -35.7 172.5

2014 -415.8 -437.0 -2,058.6 335.9 113.8 1,171.9 21.2 -145.0 -123.8 13.3 22.6 -57.0 270.8

2015 -501.8 -527.7 -2109.3 354.4 78.0 1149.3 25.8 -255.0 -287.3 48.8 -128.2 111.8 246.9

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/26%20Balance%20of%20payments%20-%20main%20components.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/26a%20Current%20account.xls


156|

7.3.1 Primarni prihodi

(U milionima evra)

Opis

Bilans Kredit Zaduženja

Kompenzacija

radnika

Prihodi od

ulaganja

Drugi

primarni

prihodi

Kompenzacija

radnika

Prihodi od

ulaganja

Drugi

primarni

prihodi

Kompenzacija

radnika

Prihodi od

ulaganja

Drugi

primarni

prihodi

2007 186.3 154.9 31.5 … 239.2 155.6 83.6 … 52.9 0.8 52.2 …

2008 164.0 175.4 -11.4 … 233.3 176.2 57.1 … 69.3 0.8 68.5 …

2009 60.9 168.7 -107.8 … 181.7 169.7 12.0 … 120.7 0.9 119.8 …

2010 67.0 171.6 -104.6 … 186.3 176.1 10.1 … 119.2 4.5 114.7 …

2011 111.3 208.2 -96.9 … 239.1 221.3 17.8 … 127.8 13.1 114.7 …

2012 153.6 214.3 -60.6 … 230.0 219.9 10.1 … 76.4 5.6 70.8 …

2013 121.5 218.9 -97.4 … 227.5 223.2 4.3 … 106.0 4.3 101.6 …

2014 113.8 200.4 -85.9 -0.7 215.8 206.5 8.0 1.3 102.0 6.1 93.9 2.0

2015 78.0 205.7 -126.7 -1.0 221.7 210.3 9.6 1.8 143.7 4.6 136.3 2.8

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/28%20Primary%20Income.xls

7.3.2 Sekundarni prihodi

(U milionima evra)

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/29%20Secondary%20Income.xls

Opis

Sekundarni prihodi Krediti Zaduženja

Vlada

Finansijske korporacije, ne-

finansijske korporacije,

domaćinstva, i NOSD

Vlada

Finansijske korporacije,ne-

finansijske korporacije,

domaćinstva, i NOSD

Vlada Finansijske korporacije, ne-

finansijske korporacije, domaćinstva, i NOSD

2007 842.0 245.1 596.9 935.2 251.4 683.8 93.1 6.3 86.8

2008 873.2 223.5 649.7 972.3 223.5 748.8 99.1 … 99.1

2009 983.4 322.9 660.5 1,106.8 322.9 783.9 123.4 … 123.4

2010 982.5 319.5 662.9 1,087.4 319.5 767.9 105.0 … 105.0

2011 1,021.1 322.2 698.9 1,133.6 322.2 811.4 112.5 … 112.5

2012 1,192.5 401.6 791.0 1,296.4 401.6 894.9 103.9 … 103.9

2013 1,222.4 341.9 880.5 1,304.0 341.9 962.0 81.6 … 81.6

2014 1,171.9 291.9 880.0 1,270.3 291.9 978.4 98.4 … 98.4

2015 1,149.3 202.9 946.4 1,219.5 202.9 1,016.5 70.2 - 70.2

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/28%20Primary%20Income.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/29%20Secondary%20Income.xls


|157

7.4 Doznake– po državi

(U procenat)

Opis Nemačka Švajcarska Italija Austrija Belgija SAD Švedska Francuska Norveška Kanada Engleska Danska. Finska Holandija Slovenija Druge

zemlje

2008 37.7 15.9 13.1 6.2 2.8 2.8 3.7 3.9 1.9 2.2 1.5 1.9 1.1 1.2 1.4 2.6

2009 T1 34.9 21.4 10.5 5.3 3.7 3.5 3.3 3.4 2.6 1.7 1.6 1.0 1.1 1.1 1.0 4.2

T2 39.4 19.7 11.3 6.1 2.9 2.6 2.9 4.0 2.4 1.8 1.3 0.9 0.9 1.3 1.4 1.5

T3 37.4 21.2 9.8 6.0 2.8 2.6 3.5 3.8 2.8 2.1 1.3 0.9 1.1 1.0 1.5 2.2

T4 38.1 22.0 9.8 5.5 2.8 2.3 3.2 3.9 3.2 1.9 1.3 0.8 1.1 1.2 1.3 1.7

2010 T1 34.8 21.0 8.8 5.7 2.6 3.9 3.1 3.5 2.8 1.3 1.5 0.9 1.1 1.2 3.4 4.4

T2 34.7 20.7 7.9 3.9 2.9 4.7 3.1 3.6 3.1 2.0 1.7 0.7 0.7 1.0 3.7 5.9

T3 33.2 21.4 7.0 6.5 2.5 4.8 3.4 4.0 2.5 2.3 1.6 0.6 0.9 1.0 5.6 2.7

T4 34.1 21.6 7.2 5.5 2.9 3.1 3.7 4.1 2.6 1.9 1.3 0.6 0.7 1.0 4.5 5.3

2011 T1 32.7 23.7 7.5 5.6 2.8 4.6 3.9 3.8 2.8 1.5 1.5 0.7 0.8 1.2 3.9 3.0

T2 32.8 23.0 7.0 5.5 2.0 4.0 3.1 3.7 2.8 2.1 1.3 0.9 1.0 1.0 3.9 6.1

T3 33.8 23.4 6.2 5.5 2.9 2.3 3.6 4.2 2.6 2.0 1.2 0.6 0.8 1.0 3.3 6.7

T4 33.7 22.1 7.4 5.5 2.7 3.9 3.4 3.8 2.8 1.9 1.4 0.7 0.9 1.1 4.0 4.9

2012T1 30.9 23.7 4.8 6.0 1.1 6.3 3.6 2.8 4.9 0.7 3.2 0.8 0.7 0.5 5.0 5.0

T2 37.4 26.3 8.4 6.4 6.6 3.9 0.8 0.4 1.3 0.1 1.9 0.1 0.1 0.1 5.4 0.8

T3 34.6 22.6 7.9 5.9 3.2 3.9 3.1 3.2 2.8 1.5 1.8 0.7 0.8 0.8 3.6 3.7

T4 34.5 21.0 8.5 6.2 2.6 3.8 3.3 3.3 2.3 1.9 1.8 0.5 0.8 … 3.7 5.9

2013 T1 33.6 22.5 7.5 5.8 2.7 4.2 3.4 3.5 3.0 1.6 1.8 0.7 0.9 1.0 3.7 4.3

T2 33.3 25.5 5.9 5.7 2.5 4.6 2.5 1.4 2.3 1.3 4.0 0.8 0.9 1.0 5.3 3.1

T3 33.6 24.4 6.6 7.8 2.5 4.3 3.5 4.5 2.3 0.4 1.9 0.7 0.8 0.9 4.9 1.1

T4 35.3 22.7 10.6 4.6 1.6 4.4 2.1 5.0 2.7 1.8 1.7 0.5 0.6 1.5 0.5 4.2

2014 T1 36.7 21.4 5.9 3.8 2.3 6.0 3.1 4.1 2.3 1.5 3.1 0.4 0.6 1.1 0.8 7.0

T2 36.6 23.7 5.4 4.5 2.1 6.4 2.7 3.2 2.4 1.3 3.3 0.4 0.6 0.6 1.5 5.6

T3 35.5 23.9 4.6 3.6 2.1 6.5 3.4 3.5 2.6 1.9 3.0 0.5 0.7 0.7 1.1 6.5

T4 36.8 21.1 3.8 3.1 4.0 6.1 2.4 2.4 5.5 0.7 3.1 1.0 0.3 0.1 2.2 7.3

2015 T1 35.2 21.8 5.0 3.9 3.3 8.1 2.9 3.6 3.1 1.6 1.6 0.4 0.7 0.9 0.8 7.2

T2 36.9 21.6 3.6 3.5 2.3 8.2 2.5 1.6 4.0 3.5 3.7 0.2 0.6 0.7 0.5 6.6

T3 35.9 23.8 5.6 3.4 2.1 7.4 3.2 3.7 2.1 1.5 3.3 0.3 0.6 0.6 0.7 5.8

T4 38.8 22.2 5.1 3.3 2.2 8.4 2.9 3.3 1.8 1.5 3.0 0.4 0.6 0.7 1.3 4.4

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/32%20Remittances-by%20country.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/32%20Remittances-by%20country.xls


158|

8.1. Direktna ulaganja – po geografskom kriterijumu

(U milionima evra: Stanje od 31. decembra 2015. godine)

Država

Ukupno ulaznih direktnih investicija Ukupno izlaznih direktnih investicija

Kapital Ostale

kapitalne transakcije

Kapital Ostale

kapitalne transakcije

Evropska unija 1,101.6 834.6 267.0 84.8 73.4 11.4

AT Austrija 183.4 152.3 31.1 4.1 3.8 0.3

BE Belgija 16.1 12.8 3.3 2.8 2.8 …

BG Bugarska 33.2 4.6 28.6 0.6 0.6 …

CY Kipar 6.8 2.0 4.8 3.7 3.7 …

FR Francuska 17.0 17.1 0.0 3.4 3.4 …

DE Nemačka 299.5 284.3 15.2 26.4 26.4 …

GR Grčka 9.3 8.6 0.7 1.9 1.9 …

IT Italija 22.6 22.5 0.1 3.9 3.9 …

NL Holandija 162.6 124.1 38.5 15.2 4.1 11.1

RO Rumunija 4.0 3.9 0.1 0.3 0.3 …

SI Slovenija 222.3 92.8 129.5 8.7 8.7 …

SE Švedska 26.1 25.8 0.3 1.7 1.7 …

GB Velika Britanija 64.5 52.5 12.0 7.5 7.5 …

Ostale države članice EU 34.0 31.1 2.9 4.5 4.5 …

Ostale evropske države 815.3 599.5 215.7 108.7 107.3 1.4

AL Albanija 142.3 86.2 56.1 46.8 46.0 0.8

HR Hrvatska 11.2 9.5 1.7 4.0 4.0 …

MK Makedonija 22.7 12.9 9.8 18.9 18.7 0.3

NO Norveška 18.9 17.7 1.2 0.6 0.6 …

RS Srbija 15.1 11.0 4.0 6.7 6.7 …

CH Švajcarska 239.5 224.4 15.1 12.8 12.5 0.3

TR Turska 351.4 225.4 126.0 4.6 4.6 0.0

Ostale evropske države 14.3 12.5 1.8 14.3 14.3 …

Ostale države 154.7 122.5 32.3 18.0 17.8 0.2

US Sjedinjene Američke Države 89.0 65.0 24.0 9.8 9.6 0.2

AE Ujedinjeni Arapski Emirati 38.9 33.7 5.1 1.5 1.5 …

Ostale države 26.9 23.7 3.2 6.7 6.7 …

Ostale države(ne izdvojene) 1,198.5 935.7 262.8 … ... …

ZZ Nespecifikovana 1,198.5 935.7 262.8 … … …

Ukupno 3,270.1 2,492.3 777.8 211.5 198.6 13.0


kos.org/repository/docs/time_series/34a%20Direct%20investment%20in%20Kosovo%20by%20geographical%20breakdown.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34a%20Direct%20investment%20in%20Kosovo%20by%20geographical%20breakdown.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34a%20Direct%20investment%20in%20Kosovo%20by%20geographical%20breakdown.xls


|159

9.1. Aktivi u obliku portfelja investicija po državama

(U milionima evra: Stanje od 31. decembra 2015. godine)

Opis Država Kapital

Ukupno dužničkih hartija

od vrednosti

Ukupno

Dugoročne dužnička hartije

od vrednosti

Kratkoročne dužnička hartije

od vrednosti

AT Austrija - 24.0 - 24.0 24.0

BE Belgija - 0.1 - 0.1 0.1

DE Nemačka 0.2 73.5 - 73.5 73.7

FI Finska - 22.1 - 22.1 22.1

FR Francuska 35.2 16.0 - 16.0 51.3

GB Velika Britanija - 0.1 0.1 - 0.1

IE Irska 578.1 0.2 0.2 - 578.4

IT Italija - 25.7 - 25.7 25.7

LU Luksemburg 471.6 38.4 0.1 38.3 510.0

NL Holandija - 41.3 0.1 41.2 41.3

PL Poljska - 7.9 - 7.9 7.9

PT Portugalija - 0.1 0.1 - 0.1

SE Švedska - 15.2 0.2 15.1 15.2

SI Slovenija - 2.0 1.0 1.0 2.0

US Sjedinjene Američke

Države 0.7 26.6 0.5 26.1 27.3

HU Mađarska - 0.1 0.1 - 0.1

GR Grčka - 0.0 0.0 - 0.0

TR Turska - 0.1 0.1 - 0.1

LV Letonija - 0.1 0.1 - 0.1

CZ Češka republika - 0.1 0.1 - 0.1

RO Rumunija - 0.2 0.2 - 0.2

AE Ujedinjeni Emirati - 0.1 0.1 - 0.1

BR Brazil - 0.2 0.2 - 0.2

BG Bugarska - 8.2 0.1 8.1 8.2

Ukupna vrednost portfelj investicija 1,085.9 302.3 3.3 299.1 1,388.2

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34f%20Portfolio%20Investments%20Position.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34f%20Portfolio%20Investments%20Position.xls


160|

10.1. Pozicija međunarodnih investicija – glavna komponenta

(U milionima evra: Stanje na kraju perioda)

Opis

Neto Aktivi

Strane direktne

investicije

Portfelj investicije

Ostale investicije

Rezervni aktivi

Kapital i u akcijama

investicionih sredstava

Dužnički instrumenti

Centralna banka

Vlada Depozitne korporacije, osim Centralne banke

Ostali sektori

2007 1,254.2 2,397.2 15.2 444.4 158.9 285.5 1,285.6 317.7 … 289.6 678.3 652.0

2008 912.4 2,537.1 43.8 463.9 112.5 351.4 1,359.1 225.8 … 360.8 772.5 670.3

2009 484.2 2,816.9 59.1 622.0 140.1 481.9 1,559.4 290.4 … 486.9 782.1 576.5

2010 428.8 3,256.9 96.6 693.8 194.2 499.6 1,832.0 460.2 … 536.4 835.5 634.5

2011 133.9 3,325.1 102.0 740.2 296.0 444.3 1,908.2 592.8 … 473.5 841.9 574.7

2012 248.8 3,705.1 117.8 986.6 666.3 320.3 1,760.6 453.4 … 436.8 870.4 840.0

2013 363.7 4,102.6 147.5 1,192.6 650.8 541.7 1,963.2 472.9 … 493.9 996.5 799.3

2012 248.8 3,705.1 117.8 986.6 666.3 320.3 1,760.6 453.4 … 436.8 870.4 840.0

2013 363.7 4,102.6 147.5 1,192.6 650.8 541.7 1,963.2 472.9 … 493.9 996.5 799.3

2014 297.3 4,276.6 174.6 1,274.7 1,024.4 250.3 2,081.5 512.4 … 524.8 1,044.3 745.9

2015 94.6 4,519.2 211.5 1,388.8 1,086.3 302.4 2,057.9 485.8 … 492.8 1,079.3 861.0

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34b%20International%20Investments%20Position.xls

10.2. Međunarodna investiciona pozicija – Prema sektorima


Opis

Neto Međunarodna investiciona pozicija

Ukupno Centralna banka Republike Kosovo Banke Vlada

Ostali sektori

Sredstva Obaveze

Sredstva Obaveze Sredstva Obaveze Sredstva Obaveze

2007 1,254.2 1,057.6 1,057.6 … 319.9 368.5 48.6 … … … -123.3 971.1 1,094.4

2008 912.4 1,110.7 1,110.7 … 318.1 401.3 83.2 … … … -516.4 1,025.0 1,541.4

2009 484.2 1,089.3 1,149.6 60.3 427.3 583.9 156.7 -249.0 … 249.0 -783.3 1,083.4 1,866.7

2010 428.8 1,129.0 1,194.8 65.9 488.0 709.8 221.8 -260.0 … 260.0 -928.1 1,352.2 2,280.3

2011 133.9 1,114.8 1,181.3 66.4 479.1 675.5 196.4 -253.6 … 253.6 -1,206.4 1,468.4 2,674.8

2012 248.8 1,351.9 1,416.8 65.0 458.0 633.6 175.6 -336.5 … 336.5 -1,224.5 1,654.7 2,879.3

2013 363.7 1,497.2 1,559.3 62.1 540.2 748.3 208.1 -321.8 … 321.8 -1,351.9 1,794.9 3,146.9

2012 248.8 1,351.9 1,416.8 65.0 458.0 633.6 175.6 -336.5 … 336.5 -1,224.5 1,654.7 2,879.3

2013 363.7 1,497.2 1,559.3 62.1 540.2 748.3 208.1 -321.8 … 321.8 -1,351.9 1,794.9 3,146.9

2014 297.3 1,247.3 1,313.7 66.3 481.6 715.8 234.2 -326.4 … 326.4 1,105.2 2,247.1 3,352.3

2015 94.6 1,328.1 1,398.7 70.6 480.9 740.0 259.1 -371.2 … 371.2 -1,343.3 2,380.5 3,723.8

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34c%20International%20Investment%20Position%20-

%20by%20sectors.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34b%20International%20Investments%20Position.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34c%20International%20Investment%20Position%20-%20by%20sectors.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34c%20International%20Investment%20Position%20-%20by%20sectors.xls


|161

10.3.1 Međunarodna investiciona pozicija – aktivi


Opis

PIN Neto Međunarodni aktivi Kosova

Kapital Dug

Investicije van zemlje

Hartije od vrednosti kapitala

Investicije van zemlje


duga

Druge investicije

Rezervna sredstva

2007 1,254.2 2,397.2 174.1 15.2 158.9 2,223.1 0.0 285.5 1,285.6 652.0

2008 912.4 2,537.1 152.9 40.4 112.5 2,384.2 3.4 351.4 1,359.1 670.3

2009 484.2 2,816.9 191.7 51.6 140.1 2,625.2 7.4 481.9 1,559.4 576.5

2010 428.8 3,256.9 280.6 86.4 194.2 2,976.3 10.2 499.6 1,832.0 634.5

2011 133.9 3,325.1 398.0 102.0 296.0 2,927.1 … 444.3 1,908.2 574.7

2012 248.8 3,705.1 784.2 117.8 666.3 2,920.9 … 320.3 1,760.6 840.0

2013 363.7 4,102.6 786.2 135.4 650.8 3,316.4 12.1 541.7 1,963.2 799.3

2012 248.8 3,705.1 784.2 117.8 666.3 2,920.9 … 320.3 1,760.6 840.0

2013 363.7 4,102.6 786.2 135.4 650.8 3,316.4 12.1 541.7 1,963.2 799.3

2014 297.3 4,276.6 1,186.3 161.9 1,024.4 3,090.3 12.6 250.3 2,081.5 745.9

2015 94.6 4,519.2 1,284.9 198.6 1,086.3 3,234.3 13.0 302.4 2,057.9 861.0

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34e%20IIP%20Assets%20and%20Liabilities.xls

10.3.1 Međunarodna investiciona pozicija – Obaveze


Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34e%20IIP%20Assets%20and%20Liabilities.xls

Opis

PIN Neto Obaveze

Međunarodni kapital Međunarodni dug

Direktne investicije

Kapitali akcije investicionih

sredstava

Direktne investicije

Dužnički instrumenti

Druge investicije

2007 1,254.2 1,143.0 621.2 621.2 … 521.8 303.2 … 218.6

2008 912.4 1,624.6 886.5 886.5 … 738.1 407.8 … 330.3

2009 484.2 2,332.7 1,139.4 1,139.4 … 1,193.3 450.4 … 742.9

2010 428.8 2,828.0 1,455.3 1,455.3 … 1,372.8 515.8 … 857.0

2011 133.9 3,191.2 1,760.7 1,760.7 … 1,430.5 565.4 … 865.1

2012 248.8 3,456.3 1,938.4 1,938.4 … 1,517.8 585.9 … 931.9

2013 363.7 3,738.8 2,129.9 2,129.9 … 1,608.9 686.5 … 922.4

2012 248.8 3,456.3 1,938.4 1,938.4 … 1,517.8 585.9 … 931.9

2013 363.7 3,738.8 2,129.9 2,129.9 … 1,608.9 686.5 … 922.4

2014 297.3 3,979.3 2,241.4 2,241.4 … 1,737.9 720.0 … 1,017.9

2015 94.6 4,424.7 2,492.3 2,492.3 … 1,932.4 777.8 … 1,154.6

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34e%20IIP%20Assets%20and%20Liabilities.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34e%20IIP%20Assets%20and%20Liabilities.xls


162|

11.1. Spoljni dug – Bruto pozicija

(U milionima evra: Stanje na kraju perioda– decembar 2015.)

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34i%20Public%20Sector%20Debt%20Service%20Payment.xls

11.2. Plan vraćanja spoljnog javnog duga

(U milionima evra: Stanje od 31. decembar 2015.)

Opis

Godinu dana ili manje (nekoliko meseci)

Preko 1 do 2 godine

3 godine

4 godine

5 godin

a

Preko 5 do 10

godina

Preko 10 do

15 godina

Preko 15 godina

neposredan 0 - 3 4-6 7 - 9 10 - 12 13 - 18 19 - 24

Spoljni dug javnog sektora 71.0 - 22.5 12.7 23.1 12.7 63.3 31.7 31.6 24.9 37.9 33.3 99.5 78.9 90.6

Glavnica 63.3 - 18.8 12.4 19.6 12.4 56.5

28.2 28.2 18.8 32.3 28.3 81.3 71.1 90.2

Kamata 7.7 - 3.6 0.3 3.5 0.3 6.8 3.4 3.3 6.1 5.6 5.0 18.2 7.8 0.3

Spoljni dug javnog sektora zagarantovan od strane Vlade

- - - - - - - - - - - - - - -

Glavnica - - - - - - - - - - - - - - -

Kamata - - - - - - - - - - - - - - -

Ukupno 71.0 - 22.5 12.7 23.1 12.7 63.3 31.7 31.6 24.9 37.9 33.3 99.5 78.9 90.6

Glavnica 63.3 - 18.8 12.4 19.6 12.4 56.5

28.2 28.2 18.8 32.3 28.3 81.3 71.1 90.2

Kamata 7.7 - 3.6 0.3 3.5 0.3 6.8 3.4 3.3 6.1 5.6 5.0 18.2 7.8 0.3

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34i%20Public%20Sector%20Debt%20Service%20Payment.xls

Opis

Ukupno bruto spoljnog duga

Javni dugi javni garantovani dug Negarantovani dug privatnog sektora Direktn

e investic

ije: kreditir

anje između kompa

nija

Vlada Centralna banka Republike Kosovo

Depozitna korporacija, osim Centralne banke

Ostali sektori

Kratkoročni Dugoročni Kratkoročni Dugoročni Kratkoročni Dugoročni Kratkoročni Dugoročni

2007 520.6 - - - - - - - 520.6 48.6 48.6 - 168.8 141.1 27.7 303.2

2008 736.6 - - - - - - - 736.6 83.2 83.2 - 245.6 194.5 51.1 407.8

2009 1,191.4 309.3 249.0 - 249.0 60.3 0.8 59.5 882.1 156.7 156.7 - 275.0 221.2 53.8 450.4

2010 1,371.5 325.9 260.0 - 260.0 65.9 1.7 64.2 1,045.6 221.8 221.8 - 308.0 232.7 75.4 515.8

2011 1,428.4 320.0 253.6 - 253.6 66.4 0.7 65.7 1,108.4 196.4 196.4 - 346.6 259.8 86.8 565.4

2012 1,517.3 401.4 336.5 - 336.5 65.0 0.4 64.6 1,115.9 175.6 175.6 - 354.4 321.0 33.5 585.9

2013 1,608.2 383.9 321.8 - 321.8 62.1 0.3 61.9 1,224.3 208.1 208.1 - 329.7 281.1 48.5 686.5

2014 T4

1,737.1 392.8 326.4 - 326.4 66.3 0.3 66.1 1,344.3 234.2 234.2 - 390.1 294.8 95.3 720.0

2015

1,931.5 441.8 371.2 - 371.2 70.6 0.1 70.5 1,489.7 259.1 259.1

- 452.8 313.8 139.0 777.8

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34i%20Public%20Sector%20Debt%20Service%20Payment.xls

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34i%20Public%20Sector%20Debt%20Service%20Payment.xls


|163

11.3. Bruto spoljni dug – Prema kreditorima


Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34h%20Gross%20External%20Debt%20Statistics%20-%20by%20creditors.xls

Opis

Ukupno bruto spoljnog duga

Bruto spoljni dug izuzimajući direktne investicije

Direktne investicije: Kreditiranje između

kompanija

Vlada Centralna banka

Republike Kosovo

Depozitne korporacije, osim Centralne banke

Ostali sektori

Međunarodni Monetarni Fomd

198.2 198.2 127.7 70.5 - - -

Svetska Banka 209.8 209.8 209.8 - - - -

IBRD 181.0 181.0 181.0 - - - -

IDA 28.9 28.9 28.9 - - - -

Ostali kreditori 1,523.4 745.6 33.6 0.1 259.1 452.8 777.8

Ukupan dug 1,931.5 1,153.7 371.2 70.6 259.1 452.8 777.8

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34h%20Gross%20External%20Debt%20Statistics%20-%20by%20creditors.xls


164|

11.4. Neto pozicija spoljnog duga


Opis Bruto spoljni dug (1) Spoljna aktiva dužničkih

instrumenata (2) Neto spoljni dug(3)=(1)-(2)

Vlada 371.2 0.0 371.2

Kratkoročni ... ... ...

Dugoročni 371.2 0.0 371.2

Izdvajanja specijalnih pravatiraža (DST) ... ... ...

Valuta i depoziti ... ... ...

Obveznice duga ... ... ...

Krediti 371.2 0.0 371.2

Komercijalni krediti i avansi ... ... ...

Ostali dužnički instrumenti ... ... ...

Centralna banka 70.6 1,398.7 -1,328.1

Kratkoročni 0.1 1,316.9 -1,316.8

Valuta i depoziti 0.1 1,189.8 -1,189.7

Obveznice duga 0.0 127.1 -127.1

Krediti ... ... ...


Ostali instrumenti duga ... ... ...

Dugoročni 70.5 81.8 -11.3

Izdvajanja specijalnih pravatiraža (DST) 70.5 81.8 -11.3

Valuta i depoziti ... ... ...

Obveznice duga ... ... ...

Krediti ... ... ...


Ostali dužnički instrumenti ... ... ...

Depozitna korporacija, izuzimajući Centralnu banku 259.1 740.0 -480.9

Kratkoročni 259.1 740.0 -480.9

Valuta i depoziti 170.7 400.8 -230.1


Krediti 85.9 88.6 -2.7

Komercijalni krediti i avansi 0.0 0.0 0.0

Ostali dužnički instrumenti 2.4 3.4 -1.0

Dugoročni ... ... ...

Ostali sektori 452.8 1,082.7 -629.9

Kratkoročni 313.8 12.6 301.2

Valuta i depoziti 0.0 0.0 0.0

Obveznice duga 0.0 0.0 0.0

Krediti 146.0 0.0 146.0

Komercijalni krediti i avansi 167.8 12.6 155.2

Ostali dužnički instrumenti 0.0 0.0 0.0

Dugoročni od kojih su: 139.0 1,070.1 -931.0

Valuta i depoziti 0.0 1,066.7 -1,066.7


Krediti 139.0 0.0 139.0

Direktne investicije: Kreditiranje između kompanija 777.8 0.0 777.8

Dužničke obaveze preduzeća direktnih investicija prema direktnim investitorima … ... ...

Dužničke obaveze direktnih investitora prema preduzećima direktnih investicija 777.8 0.0 777.8

Dužničke obavezeprema srodnim preduzećima … ... ...

NETO Spoljni dug(3) 1,931.5 3,221.4 -1,289.9

Napomena: detaljnije informacije u ovoj tabeli naći na linku: http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34g%20Net%20External%20Debt%20Position.xls.

http://www.bqk-kos.org/repository/docs/time_series/34g%20Net%20External%20Debt%20Position.xls


166|

10. Reference

Agencija za Statistike Kosova (2016): Ekonomske statistike;

Evropska komisija (2016): kandidati učlanjenja u EU i države pred pristupanja; Ekonomski kvartal 3,

Ekonomska i finansijska pitanja;

Evropska komisija (2016): Baza podataka EUROSTAT-a;

Evropska centralna banka (2016): Mesečni bilten, Evropska centralna banka, Frankfurt.

Međunarodni monetarni fond (2016): Svetski ekonomski pregled, Baza podataka SEP-a;

Međunarodni monetarni fond (2016): Svetski ekonomski pregled, Izveštaj SEP-a;

Međunarodni monetarni fond: Globalni izveštaj o finansijskoj stabilnosti, 2016;

Ministarstvo finansija (2015): Šestomesečni izveštaj prihoda i rashoda;

ASK (2015):

a) Indeks potrošačkih cena, pristupljeno maja 2015. godine:

http://ask.rks gov.net/cmimet/publikimet/cat_view/988-cmimet/15-indeksi-i-cmimeve-te-konsumit-

b) Indeks proizvodnih cena, pristupljeno maja 2015. godine:

http://ask.rks-gov.net/cmimet/publikimet/cat_view/98-cmimet/79-indeksi-i-cmimeve-te-prodhimit-

c) Indeks cena uvoza, pristupljeno maja 2015. godine:

http://ask.rks-gov.net/cmimet/publikimet/cat_view/98-cmimet/80-indeksi-i-cmimeve-te-importit-

d) Statistički izveštaj o ekonomskim preduzećima, pristupljeno maja 2015. godine:

http://ask.rks-gov.net/publikimet/cat_view/12-regjistri-statistikor-i-bizneseve

e) Statistike spoljne trgovine, pristupljeno februara 2015. godine:

http://ask.rks-gov.net/tregtia-e-jashtme/publikimet

f) Nacionalni računi: http://ask.rks-gov.net/llogarite-kombetare/ll-kombetare

MMF (2016): Svetski ekonomski pregled 2016, Međunarodni monetarni fond (MMF): 2015:

http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2015/01/weodata/index.aspx

Evropska komisija:

Ministarstvo finansija

http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2015/01/weodata/index.aspx


|165

Ulica Garibaldi, Br.33, Priština, Republika Kosovo

Tel: +381 38 222 055; Fax: +381 38 243 763

web:www.bqk-kos.org

¡nji Izveštaj 2015.pdf

Documents

Transcript of ¡nji Izveštaj 2015.pdf