Download - 518_Jefferson01

22. APRIL 2010

|

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

Alternativna energija Srbije

3

Alternativna energija SrbijeDruga dva od etiri okrugla stola posveena alternativnoj energiji u Srbiji koja je organizovao Jefferson institut, odrani su 22. i 29. marta u beogradskom Centru lepih umetnosti Gvarnerijus. O potencijalima, ali i preprekama i izazovima razvoja proizvodnje biodizela, kao i korienja solarne energije u Srbiji govorili su Veroslav Jankovi iz kompanije Proenergo; Ferenc Kiss sa Tehnolokog fakulteta u Novom Sadu; Milan Martinov sa Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu; Zvezdan Kalmar iz nevladine organizacije CEKOR; Oliver Arsenov iz rma Statik Kovin; Tomislav Miovi iz magazina Kompakt; Rastislav Kragi iz Agencije za energetsku ekasnost; Vladimir Jankovi iz Centra za promociju, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije Centrala; Ljubisav Stameni, Institut Vina; Milenko Milinkovi, Milinkovi Company; Antonije Pui alijas Rambo Amadeus, muziar; ore Tursijan iz Centrale; Branimir Jovanovi iz rme Energonova; Zoran Matijevi, rma Sungrill.

Prilog pripremili: Deferson institut i Ekonom:east magazin (Ana Krajnc, Marija Vrani), DTP: tri D, Foto: Dragan Miloevi, Duan orevi, Branislav Jei tampa: Politika a.d., Beograd, Panevaki put bb, www.emg.rs, e-mail: [email protected], [email protected], [email protected],


magazin poseban dodatak

|

22. april 2010

Balkanska Kalifornija

lternativni izvori energije imaju svoje nesumnjivo mesto u svakoj realnoj energetskoj diskusiji, a podstaknuti evropskom regulativom, dobijaju sve znaajnije mesto i u srpskoj energetici. Ve su vidljivi nesumljivi pomaci u regulativi usvajanjem fidin tarifa ili Akcionog plana za biomasu. Ipak, i dalje ostaje pitanje u kojoj meri, kao drava i kao njeni stanovnici, moemo da raunamo sa obnovljivim i drugim alternativnim izvorima energije u budunosti? Da bismo odgovorili na to pitanje, potrebno je sagledati potencijale svakog od obnovljivih izvora energije i traiti puteve njihove maksimalne iskorienosti. Organizacijom niza tematskih okruglih stolova o razliitim obnovljivim izvorima energije eleli smo da suzimo diskusiju i otvorimo neka specifinija pitanja i probleme vezane za svaki od njih. Na ovim raspravama pokazalo se, ipak, da skoro polovina ima iste ili sline probleme. Kao prvo, cela pria je jo uvek evropskog i svetskog karaktera u ovom trenutku, pa se od drave oekuje da jasnije ukae na nacionalni interes. Usklaivanje sa evropskom regulativom nije dovoljan razlog. Generalno, uvek je mnogo vanije gde mi sami sebe vidimo u tome? Da li je ovo jedna od ansi da budemo najbolji? Sa realno velikim potencijalima u biomasi, Srbija moe da, bez velikih tekoa, zadovolji sve zahtevane evropske standarde o upotrebi biogoriva. Takoe, Sunce nas greje proseno ak i vie od veine evropskih zemalja. Pitanje je samo da li hoemo da vidimo te prednosti kao nau realnu ansu i pretvorimo ih u nacionalnu prednost. Da li bismo mogli da

A

budemo balkanska Kalifornija? Sudei po diskusijama koje smo vodili, ima nesumnjivo mnogo pametnih ljudi koji tu ansu vide i svojim radom pokuavaju onoliko koliko mogu. Drugi, oigledan problem, koji se pokazao kao zajedniki, jeste hronini nedostatak informacija i u tome najveu obavezu preuzimaju mediji i nevladine organizacije. Za veliku veinu graana ova tema ipak ostaje i dalje usko najpovezanija sa rubrikama iz Politikinog Zabavnika. Suma sumarum, nekako svi oekuju da neko odozgo (drava valjda) treba da vidi i povee sve niti, pa tako i obnovljive izvore energije, sa ruralnim razvojem, turizmom, kulturom, graevinom, maloprodajom i ekonomskim prosperitom drave uopte. Istovremeno, i da nas maksimalno informie i, uz sve to, ukae na moju linu i oiglednu korist i perspektivu kako bismo ja i moji potomci iveli bolje i pametnije. Naalost, nema nikog ko bi sve to mogao da uradi sem nas samih. Dravu ine ljudi koji u njoj ive i rade. Napominjem rade, jer smo izuzetno ohrabreni priama pametnih preduzetnika, strunjaka i drugih entuzijasta koji svojim radom daju mnoge odgovore. Jedan odlian primer je i fenomenalni solarni rotilj koji upravo jedan Srbin predstavlja svetu. Ili postrojenje biogasa. Ili ta divna solarna kua. Ili, kao to bi to rekao Thomas Jefferson Neverovatno je koliko ovek moe da uradi samo ako stalno radi. Za dobrobit svog naroda ali i sebe, naravno.Biljana Presnall, Jefferson Institute

22. APRIL 2010

|



5

BIOGORIVO

6

Alternativna energija SrbijeMogunost proizvodnje i korienja biodizela u Srbiji


|

22. APRIL 2010

Lo ambijent za razvojU Srbiji 2010. nema evidentirane proizvodnje, pa ni upotrebe biodizela. Ne postoje nikakvi podsticaji, a njegova proizvodnja i korienje nisu konkurentni ceni mineralnog dizela na trituMilo Tei, Vojvoanska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad; Ferenc Kiss, Tehnoloki fakultet, Novi Sad; Veroslav Jankovi, Pro energo d.o.o, Veternik

ma vie razloga zbog kojih se biogoriva, pa ni biodizel, u Srbiji nisu koristili kao energenti ili jesu, ali u zanemarljivim koliinama. Neki od dominantnih razloga su odsustvo odgovarajuih pravnih i tehnikih propisa koji bi ostvarili ambijent podsticajan za korienje biogoriva i investicije u postrojenja za njihovu proizvodnju, kao i neiskren i nedovren odnos prema evropskim integracijama, odnosno

I

Procenjuje se da je 2007. potronja biodizela u Srbiji inila manje od jedan odsto potronje dizelaposlovima koje treba uraditi, pre no to do njih eventualno moe da doe. Veina stanovnitva, pa i dobar deo strunih saradnika u optinama i ministarstvima, nema dovoljno odgovoran odnos prema zatiti ivotne sredine i osea se bespomono, bez inicijative je i preduzimljivosti. U Srbiji je zanemarljiv broj strunjaka svih prola i kvalikacija koji su osposobljeni za uvoenje u upotrebu razliitih vidova obnovljivih izvora energije. Pravni okvir za proizvodnju i korienje biodizela nije dovoljno razraen, ima mnogo nedoreenosti i neodreenosti, nedostaje nekoliko zakona, uredbi, pravilnika, standarda, koji bi morali biti meusobno usklaeni. Krajem 2006. pripremljeno je vie znaajnih dokumenata, ali su januara 2007. svi oni razvodnjeni. Praktino je korienje obnovljivih izvora energije odloeno za kasnije. To kasnije, do januara 2010. jo nije dolo na red. Do kraja 2007. trebalo je i da bude usvojena Direktiva 2003/30/

EC Evropskog parlamenta i Saveta o promovisanju upotrebe biogoriva ili drugih goriva proizvedenih iz obnovljivih izvora energije u sektoru saobraaja, to je inae, meunarodna obaveza Srbije. Time bi se obezbedilo sigurno trite proizvoaima biodizela u Srbiji. Iako je Predlog uredbe o sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila pripremljen ve 2007, do januara 2010. tu Uredbu Vlada Srbije nije usvojila. U Srbiji je 2006. potroeno oko 1,4 miliona tona dizel goriva. Do podataka o proizvodnji biodizela te godine ne moe se doi, a nema ni podataka o potronji. Procenjuje se da je 2007. potronja biodizela u Srbiji inila manje od jedan odsto potronje dizela. Poloaj proizvoaa Ekonomski poloaj proizvoaa biodizela je odreen sa dva faktora, cenom fosilnog dizela, koja je u velikoj meri odreena poreskom i akciznom politikom drave, i otkupnom cenom uljarica. Poseban izazov predstavlja neregulisano trite uljarica koje karakteriu visoke oscilacije u ceni i zasejanim povrinama pod uljaricama. Na raireniju upotrebu biodizela moe se raunati jedino ako je on po ceni konkurentan fosilnom dizelu, a to znai da je njegova cena nia od cene dizela bar za 5-8 odsto. Ova razlika u ceni se obrazlae njegovom manjom energetskom vrednou u odnosu na mineralni dizel (oko 5-8 odsto), usled ega dolazi do proporcionalnog rasta potronje goriva. Analiza maloprodajne cene evrodizel goriva ukazuje na znaaj dravnih mera poreske i akcizne politike na formiranje prodajne cene. U strukturi maloprodajne cene evrodizel goriva 2008. fabrika cena uestvuje sa manje od 60 odsto, dok ostatak ini rabat koji se isplauje distributerima goriva, akciza i porez na dodatu vrednost. U Srbiji oblast proizvodnje i primene biodizela

Projekcija potronje biodizela u Srbiji u skladu sa Uredbom sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila ili Directivom 2003/30/EC Evropske unijePokazatelj Potronja dizela u Srbiji (u hilj. t) Potronja dizela u Srbiji (u hilj. t) Directive 2003/30/EC (u hilj. T) 2007. 1.455* 30,4 (2%) 57,5 (3,5%) 2008.** 1.542 48,3 (3%) 74,0 (4,25%) 2009. 1.634 68,2 (4%) 92,3 (5,0%) 2010. 1.732 90,4 (5%) 112,5 (5,75%) 2011. 1.835 95,9 (5%) 119,3)

*prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine **pri projekciji potronje dizel goriva za period od 2008-2011. koriena je stopa godinjeg rasta potronje dizel goriva 6% u odnosu na prethodnu godinu

22. APRIL 2010

|



7

Promena navikaBiljana Presnall: Kakav je problem u Srbiji sa uljanom repicom? Ferenc Kiss: Priao sam sa seljacima. Kao glavni problem izneli su izuzetno niske otkupne cene. Druga stvar je to ljudi ne znaju kako da prave uljanu repicu. Zrno uljane repice je malo, a za njeno skupljanje koriste se klasini itni kombajni. U selima imamo kombajne koji su stari preko dvadeset godina, koji su jo dobri za zrno penice, gde se sakupi 70 odsto. Meutim, ako se sa tim kombajnom pokua etva uljane repice, skupi se svega 25 odsto. Takoe, poljoprivredni proizvoai se teko odluuju da menjaju tradiciju, pogotovo to gajenjem neke druge kulture mogu vie da zarade. Veroslav Jankovi: Problem uljane repice je i period setve i etve. Ona ume da strada od zime. Mora da se prati, moraju joj se davati inhibitori rasta ili mora da se zaustavlja rast, zavisno od vremenskih prilika. Mehanizacija je drugi veliki problem, jer iako imate dobar prinos, dosta ostane na njivi. Zato se treba vratiti na edukaciju. U Vojvodini je, recimo postavljen cilj da se 14.000 radnika zaposli u delu korienja novih, obnovljivih izvora energije do 2012. Od toga, barem jedan odsto treba da bude sa fakultetskom diplomom, a mi nemamo 140 strunjaka u toj oblasti u celoj Srbiji. Vladimir Jankovi: Uljana repica je vrlo osetljiva biljka za gajenje, od same pripreme zemljita, ubriva. Nai seljaci nita ne primenjuju, a stari kombajni su posebna pria. Takoe, uljana repica ima kratak period zrenja. Potrebna je znaajnija obuka, a takoe, ne bi smelo da dolazi do velikih oscilacija i dampiranja cena, kao to se ve desilo sa padom cene 2008. za 50 odsto u odnosu na godinu pre. To ne deluje stimulativno na seljake da gaje uljanu repicu. Ono to se kod biodizela postavlja kao pitanje jeste da li su Srbiji potrebna dva, tri velika postrojenja preko 50.000 tona ili, kako je uraeno u Nemakoj, gde postoji nekoliko hiljada manjih postrojenja koji su rasporeeni po celoj teritoriji, pa se time smanjuju i neki drugi trokovi. Ne znam ta je sa postrojenjem u Kruevcu, jer je pre vie od godinu dana najavljeno da e se praviti postrojenje od 60.000 tona. Da li je ono napravljeno i od ega e da radi, s obzirom na to da je 90 odsto uljarica u Vojvodini? Veroslav Jankovi: Mislim da je Srbiji dovoljno jedno veliko postrojenje. Eventualno jo, ako se zavri i postrojenje u Kruevcu ili rekonstruie neko od postojeih postrojenja za kapacitet 30.000 tona. Ima prostora i za nekoliko manjih postrojenja kontejnerskog tipa dislociranih u poljoprivredne krajeve, kao na primer negde u umadiju koja je povoljna za gajenje uljane repice. Ono to je u svemu tome bitno je kvalitet, da svako postrojenje ispunjava evropske i srpske standarde.

8



|

22. APRIL 2010

Primer Victoriaoil Benzinska pumpa Vjetica u Novom Sadu novembra 2007. na svojoj pumpi prodavala je biodizel (B100) za automobile po ceni od 72,6 din/l (0,91 evra po litru). U Nemakoj biodizel se na pumpama u to vreme prodavao za 1,025 evra po litru, a dizel za 1,144 evra po litru. U 2008. nije bilo proizvodnje, pa ni korienja biodizela u Srbiji. Firma Victoriaoil je 2007. u idu izgradila fabriku kapaciteta 100.000 tona biodizela godinje. Te godine proizvela je 27.000 tona biodizela. Poto je dolo do bitnog porasta cena ulaznih sirovina za biodizel, a neznatnog porasta cene mineralnog dizela u 2008. i 2009. obustavljena je proizvodnja, a proizvodi se jestivo ulje.

jo nije zakonski regulisana, pa proizvoai ne znaju da li e on biti optereen akcizom i porezom na dodatu vrednost, a ako e biti, onda u kojoj meri. Problem proizvodnje sirovina Srbija raspolae znaajnim zemljinim potencijalom za proizvodnju sirovina za preradu u biodizel, koji se procenjuje na oko deset odsto ukupnih oraninih povrina. Sa te povrine mogue je obezbediti dovoljno sirovine za proizvodnju 210.000 do 250.000 tona biodizela godinje, to je dovoljno za zamenu oko 13 do 16 odsto fosilnog dizela. Trenutno, uljana repica se javlja kao jedina sirovina za proizvodnju biodizela, ali su nerentabilna proizvodnja, neiskustvo i neodgovarajua agrotehnika glavne prepreke poveanju njene proizvodnje koja je znatno ispod evropskog proseka.

22. APRIL 2010

|


Alternativna energija SrbijeRastislav Kragi

9

Moramo biti u toku sa tehnologijamaRastislav Kragi: Drava ide u pravcu poveanja upotrebe biodizela

esto vlada zabluda da su obnovljivi izvori energije besplatni. To je, meutim, skup nain dolaska do energije. Srbija u ovom trenutku nema nijednu direktnu obavezu i mislim da je to glavni razlog zato se nita nije desilo na tom polju i zato se nije krenulo u tom pravcu da se koristi biodizel. Drava, ipak dosta razmilja o tome i ide u pravcu poveanja upotrebe biodizela. Ministarstvo energetike i rudarstva priprema Akcioni plan za korienje biomase. Sa druge strane, svesni smo da je to skupo, ali i toga da e cena energenata varirati, to e drastino uticati i na celu priu o obnovljivim izvorima energije. Pre dve godine sam imao priliku da u Holandiji prisustvujem konferenciji o korienju bioetanola. Predstavljen je jedan takav spektar tehnologija, da onaj koji nije usko upuen u same tehnoloke procese, jednostavno nije mogao sve ni da prati. Dosta se jo luta u toj oblasti i zato je veoma vano da budemo u toku sa svim to se deava, da pratimo sve tehnologije, jer ne znamo ta e biti za godinu, za deset godina. U svakom trenutku treba znati ta se moe raditi i u kom pravcu treba ii. To se odnosi kako na naunike, tako i na privrednike u Srbiji.

Otpadna uljaTomislav Miovi: Sakupljanje uljnog otpada je vaan segment. Koliko sakupljanje jestivog, motornog otpadnog ulja moe pomoi u proizvodnji biodizela? Ferenc Kiss: Postoje tu razni problemi. Prvo, to su male koliine za obradu u pogonu. Drugi problem je logistika jer su transportni trokovi ogromni. Ako bi, naravno, postojala uredba o zabrani bacanja jestivog ulja, svakako bi se ono uzelo u obzir i za preradu za biodizel ili biogas. Nai prorauni su da se od domainstava u Srbiji moe sakupiti godinje oko 10.000 tona otpadnih jestivih ulja. To smo izraunali na osnovu rezultata iz Austrije, u kojoj su poeli sa tom priom mnogo pre nas, pa su uspeli da sakupljanje od domainstava organizuju samo u nekoliko gradova. U bilansu koji smo napravili, pri tom, nisu veliki potroai, odnosno restorani, jer nam nisu dostavili njihove podatke. Tomislav Miovi: I u Srbiji restorani svakako da ne bi mogli da prazne ulje iz friteza u kanalizaciju. Takoe motorna ulja, disperzije, moraju da zavre negde sakupljena. U Srbiji se ona i dalje rasipaju ili se loe. Automehaniarske radnje ih prodaju vrlo povoljno i ljudi to koriste za grejanje. To nee moi doveka, morae da pone organizovano skupljanje, a isto e se desiti i sa jestivim uljem.

U Evropskoj uniji jedan hektar uljane repice obezbeuje dovoljnu koliinu zrna za proizvodnju 1.090 litara biodizel goriva. U Vojvodini uljana repica, a i suncokret i soja, ostvaruju znatno nie prinose nego to je evropski prosek. Pri prosenom prinosu semena od 1,69 tona po hektaru i sadraju ulja u semenu od 36 odsto, jedan hektar uljane repice u Srbiji obezbeuje 608 kilograma ulja ili oko 690 litara biodizel goriva. Iz vie razloga, suncokret se namee kao povoljnija sirovina za njegovu proizvodnju u Srbiji. Meutim, zbog visokog jodnog broja ulja dobijenih iz domaih hibrida, suncokret se ne moe koristiti kao jedina sirovina. Treba posebno istai vanost uvoenja u proizvodnju oleinskog suncokreta sa niskim jodnim brojem. Prosean prinos zrna suncokreta u Srbiji je 1,79 tona po hektaru, pa je pri sadraju ulja 40 odsto, prinos biodizela iz suncokreta 16

10

Alternativna energija SrbijeMogui potroai u Srbiji su: - Privredni subjekti Mala, srednja i velika preduzea, pediterske rme, autotransportna preduzea, gradska saobraajna preduzea, taksi prevoznici. Oni su primarno zainteresovani za cenu, visinu potronje goriva i kvalitet biodizela. U prvoj fazi uvoenja, poljoprivredna vozila i maine se javljaju kao potencijalno najvei potroai biodizela. Drugo potencijalno trite je u sektoru javnog gradskog prevoza. Procenjuje se da se u gradskim saobraajnim preduzeima veih gradova u Srbiji godinje potroi oko 60.000 tona dizel goriva. - Stanovnitvo U njihovom fokusu su cena, kvalitet i dostupnost biodizela. Oni bi se javili kao veliki potroai tek nakon usvajanja uredbe o obaveznom umeavanju biodizela u mineralni dizel.


|

22. APRIL 2010

- Korisnici direktno povezani sa zatitom ivotne sredine U njihovom fokusu su ekoloke prednosti biodizela i cena (nacionalni parkovi, banje, odmaralita). Ne postoje precizne procene o njihovim potrebama za biodizel gorivom. - Potrebe za gorivom voznog parka dravnih organa Ne postoje podaci o automobilima, autobusima i kamionima koji se nalaze u voznom parku republikih i optinskih organa (vojska, lokalna samouprava, republika ministarstva), pa ni o njihovoj potronji. - Naftna Industrija Srbije (NIS) se pojavljuje kao izdvojeni potroa - Prema Predlogu uredbe o sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila, NIS kao distributer i proizvoa goriva ima obavezu meanja biogoriva u odreenom procentu u mineralni dizel.

kilograma po hektaru, odnosno 816 litara po hektaru. Prosean prinos soje je 2,25 tona po hektaru, pa pri sadraju ulja u zrnu 18 odsto proizlazi prinos biodizela od 405 kilograma po hektaru, odnosno 460 litara po hektaru. Predlozi Kljuni uslov ire upotrebe tog goriva u Srbiji bie uvoenje ekonomskih mera koje e omoguiti da bude konkurentan mineralnom dizelu, a najvanija meu njima je njegovo potpuno ili delimino oslobaanje od akcize. Pored cene, potroaima je vana dostupnost i garancija kvaliteta. Usvajanje uredbe o sadraju biogoriva u gorivu za motorna vozila, kojom e se odrediti njegov najmanji sadraj u svim dizel gorivima koja se distribuiraju na teritoriji Srbije, koje se oeki-

valo do kraja 2007, ali nije jo realizovano, bi svakako doprinelo veoj proizvodnji, a samim tim i uticalo na njegovu veu prisutnost na tritu. Osim toga, nedostaje itav kompleks podsticajnih i prateih mera, legislativnih i finansijskih, kojima bi se oformilo privredno okruenje neophodno za savremeno gazdovanje biodizelom i svim drugim obnovljivim izvorima energije. Plasman kroz meavine dizela i biodizela je prava prilika da se promovie njegovo korienje, uz odgovarajuu zaradu poljoprivrednika i konkurentne cene. Preporuuje se obavezno umeavanje pet odsto biodizela u sve koliine mineralnog dizela goriva. Umeavanje treba da obavljaju distributeri i uvoznici.

Oliver Arsenov

Milan Martinov

Putokaz za poljoprivrednikeOliver Arsenov: Ulaganje u biogasno postrojenje veoma isplativa investicija

Kombinovanje sa energetskom ekasnouInstitut u Nemakoj (u Bavarskoj), koji proizvodi biodizel je dobio 30 miliona evra opreme za osam, devet godina. Pitao sam ih, posle tolikog iskustva u proizvodnji, gde su, po njihovom miljenju, granice biodizela? Rekli su mi da, bez povrede proizvodnje hrane, mogu da obezbede deset odsto uea biodizela u Nemakoj. To nije puno, ali, rekli su mi, ako se uz to doda i energetska ekasnost, smanje nepotrebna putovanja za dodatnih deset odsto, onda e smanjenje zagaenja biti dvadeset odsto. To je lozofski jako dobro reeno, povezuje obe stvari. Meutim, da bi neko posegnuo za biodizelom, on treba da bude deset odsto jeftiniji od dizela.

Kad u Nemakoj ili nekoj drugoj zemlji, gde farme ne proizvode vie samo hranu, ve i energiju, pitate mua i enu koji na gazdinstvu imaju 20.000 tovljenika i gde je sve na dugme, na emu najvie zarauju, oni kau da vie zarauju od biogasa, nego od ivotinja koje gaje. Takve farme su nezavisne i praktino nemaju trokova za energiju. Nije mi jasno kako to da u 21. veku, kad imamo toliko farmi u Srbiji, nemamo nijedno biogasno postrojenje u funkciji. Trebalo bi napraviti jedno pilot postrojenje kao putokaz srpskim poljoprivrednicima kolike benete mogu da imaju i da vide da je ulaganje u biogasno postrojenje veoma isplativa investicija.

Milan Martinov: Da bi neko posegnuo za biodizelom, on treba da bude deset odsto jeftiniji od dizela

12



|

22. APRIL 2010

SOLARNA ENERGIJA

22. APRIL 2010

|



13

Toplotna konverzija sunevog zraenja

Sunce tedi strujuDa bi se intenziviralo korienje solarne energije u Srbiji, treba stvoriti povoljnu poslovnu klimu za razvoj domae industrije. U sadanjim uslovima je mogue da se, ak i u malim serijama, dobije oprema odgovarajueg kvaliteta i nie cene od uvozne opreme. Sertikacija domae opreme jedan je od trenutno najveih nereenih problemaVladimir Jankovi, Centrala

P

rimena Suneve energije predstavlja zdrav nain da se smanji potronja elektrine energije svuda gde je to mogue. Bez obzira na to to je cena ulaganja u solarnu energiju dosta velika, priblino 3.000 evra za jedan kilovat instalisane snage, isplati se ulagati u jedno sigurno trite. Ako se u tu cenu urauna i sve ono to prati dobro osmiljen i organizovan posao, kao to je istraivanje, razvoj, proizvodnja, marketing, stvaranje strunog naunog i proizvodnog kadra, osvajanje novih tehnologija, izvoz najveeg dela proizvodnje, poveanje zaposlenosti u osnovnim i prateim delatnostima, onda je ta cena znatno nia i postie se pun efekat. Tad cena instalacije jednog kilovata toplotnih kolektora moe da bude zanemarljiva za dravu. Teki uslovi za proizvoae U periodu od 1975. do 1990. u Srbiji i Jugoslaviji, zahvaljujui istraivau i nauniku Branku Laloviu, stvorena je atmosfera istraivanja, razvoja i primene solarne energije. U tom periodu je postojalo nekoliko proizvoaa solarnih kolektora i pratee opreme. Izgraeni su brojni i veliki sistemi za zagrevanje sanitarne vode, i to najvie u hotelima na jadranskoj obali i u turistikim centrima. Danas u Srbiji postoje dva proizvoaa solarnih toplotnih kolektora i nekoliko uvoznika kompletnih sistema. Ugradnja opreme za solarno zagrevanje sanitarne vode zasnovana je na individualnom oseaju investitora da u svojoj kui uradi neto to je prirodno i normalno, da koristi ono to mu besplatno stie na njegov krov, a pri tome je potpuno isto.

Drugu znaajniju grupu korisnika solarne energije ine nai ljudi na privremenom radu u inostranstvu, i to najvie u Nemakoj i Austriji. Oni su, zahvaljujui svom boljem materijalnom poloaju, eleli da primene u Srbiji ono to radi sav normalan svet u zemljama gde su iveli i radili. Ukupno gledano, u Srbiji je energetski potpuno zanemarljiva primena solarne energije za zagrevanje sanitarne vode ili prostora. Isti je sluaj i u ostalim oblastima mogue primene. Neznanje koi razvoj U poreenju sa planovima Evropske unije o korienju Suneve energije za zagrevanje prostora, u Srbiji se zasad ne ini nita. Izvesni pomaci se postiu na planu energetske ekasnosti i to prvenstveno individualnom eljom da se poboljanjem toplotne izolacije smanje budui trokovi za grejanje. Za razliku od energije vetra ili hidroenergije, za korienje Suneve energije za zagrevanje sanitarne vode ili suenje poljoprivrednih proizvoda nisu potrebne nikakve dozvole ili saglasnosti. To znai da ne postoje nikakve administrativne ni tehnike prepreke za korienje energije Sunca. Razlozi za postojee stanje u Srbiji su neznanje o primeni obnovljivih izvora energije, o stanju i planovima u Evropi, o naim buduim obavezama u krugovima donosioca odluka, kao i neobavetenost stanovnitva o mogunostima primene energije Sunca, ceni opreme, energetskim i nansijskim efektima. Takoe, problem lei i u veoma niskom materijalnom standardu stanovnitva Srbije, ali i niskoj ceni elektrine energije, to

etiri razloga zbog kojih u Srbiji treba poveati primenu solarne energije - Preko 55 odsto ukupne energije troi se u domainstvima u Srbiji u obliku elektrine energije, od ega dobar deo za zagrevanje sanitarne vode - Postie se smanjivanje trokova za zagrevanje sanitarne vode za oko 60 do 70 odsto u toku godine, to dovodi do rastereenja kunog budeta - Poveava se zaposlenost u procesu istraivanja, proizvodnje, montae i servisiranja solarne opreme - Postizanjem znaajnije primene solarne energije pribliavamo se preporukama Evropske unije o korienju obnovljivih izvora energije meu kojima Sunce ima znaajnog udela

Primena Suneve energije termalnom konverzijom u praksi se koristi za Zagrevanje sanitarne vode u kuama, stanovima, hotelima, hostelima, domovima uenika i studenata, domovima za stara lica, obdanitima, restoranima i sportskim objektima Zagrevanje sanitarne vode za naselja koja imaju distribuciju tople vode iz gradskih toplana u periodu kada toplane ne rade. Zagrevanje bazena u kuama i sportsko-rekreacionim centrima Zagrevanje vode ili drugih uida u industrijskim procesima Zagrevanje staklenika i plastenika u poljoprivrednoj proizvodnji Suenje poljoprivrednih proizvoda Destilacija vode za industrijske potrebe Zagrevanje prostora kao dopunsko sredstvo u periodima kada ima dovoljno sunanih dana Proizvodnja elektrine energije na bazi toplotne konverzije Sunevog zraenja (parne turbine) U procesima za hlaenje prostora

14

Alternativna energija SrbijeEvropa i svet Evropska unija planira da do 2030. instalira toplotne solarne kolektore ukupne toplotne snage 970 gigavata. Slovenija je na kraju 2008. imala instalirano 96 megavata ili 137.000 kvadratnih metara toplotnih solarnih kolektora, pri emu je godinji rast oko 33 odsto. U Indiji poinje dravni projekat instaliranja 7.000.000 kvadratnih metara toplotnih kolektora za period od 2010. do 2013. i jo 15.000.000 kvadrata kolektora do 2017.


|

22. APRIL 2010

automatski dovodi do toga da se elektrina energija ne troi racionalno. Proizvodnja domae opreme je skupa zbog uvozne zavisnosti pri nabavci materijala i malog neformiranog trista. Jedan jedini ozbiljniji proizvoa, zbog male prodaje (80 kolektora godinje), ne moe da ulae u opremanje proizvodnih kapaciteta i da po ceni postane jo konkurentniji u odnosu na uvoznu opremu. Predlozi za razvoj Neophodno je postaviti za cilj da se sve potrebe za zagrevanjem vode do 80 stepeni Celzijusa u stambenim prostorima i industrijskim procesima zadovoljavaju upotrebom energije Sunca.

Na taj nain podstakla bi se graevinska industrija da se ozbiljnije bavi obnovljivim izvorima energije. Takoe je neophodno podsticati razvojne i inovacione aktivnosti u tehnologiji i proizvodnji koje e u domaoj proizvodnji dovesti do vee ekasnosti i niih cena. Dobre rezultate dalo bi subvencionisanje kupovine svakog solarnog sistema za zagrevanje sanitarne vode. Beskamatnim kreditima ili oslobaanjem od PDV-a za nabavku solarne opreme skrenula bi se panja na taj vid tednje elektrine energije i poveala prodaja. Subvencionisanje proizvodnje solarne opreme putem kredita ili nepovratnim sredstvima pomoglo bi proizvoaima da uspostave kvalitetnu proizvodnju i prodaju, uz garantovane nepromenljive cene u periodu preciziranom u ugovoru. U oblasti toplotne konverzije Sunevog zraenja je otvoreno nekoliko puteva za istraivanje i inovacije. Razvoj u ovoj oblasti nije toliko povezan sa skupocenom opremom, kakav je sluaj kod fotonaponske konverzije. Potrebno je puno znanja, eksperimentisanja, raunarskog modelovanja i inovativnosti da bi se postigli zapaeni i korisni rezultati. Potrebno je angaovati fakultete i nevladine organizacije da konkursima, razvojnim radionicama i naunim radovima podstaknu studente, postdiplomce, pronalazae i naunike na plodotvornu aktivnost ije rezultate treba da predstave proizvoaima. Na fakultetima je veini studenata nedostupan praktian i stvaralaki rad jer im fakulteti ne organizuju ni minimum prakse, a uee u istraivakom i naunom radu ne postoji.

ore Tursijan

Zero energijaEvropa je krajem prole godine skoro jednoglasno donela odluku o budunosti posle 2020. Odluka je da nijedan graevinski objekat nee moi da dobije dozvolu ako ima bilo kakvu potronju elektrine energije. Znai, zero energija. Sva proizvodnja tople vode e biti na bazi solarnih kolektora, sva proizvodnja elektrine energije e biti na bazi fotonaponskih, a mrea e biti samo akumulator. I sva zagrevanja i hlaenja objekata e biti na bazi toplotnih pumpi. To su tri postulata koje je postavila EU, a u meuvremenu se postavilo pitanje zato se to kod nas ne primenuje. U Srbiji ne postoji sluh i interesovanje. Trebalo bi da pozitivnim zakonima podstaknemo da se i kod nas pone razvijati, kad ve idemo od nule ka toj 2020. U oblasti solarne termalne energije ne postoji nikakav zakon. Po Zakonu o energetici iz 2004. proizvodnja toplote baena je u zapeak i ne tretira se kao subvencionisana delatnost od drave, ve je preputena lokalnim

samoupravama. Lokalna samouprava, pri tom, nema nikakav interes da jednu kotlarnicu na mazut zameni solarnim kolektorima sa koncentrisanim ili parabolinim ogledalima. U Zakonu ima rei samo o fotonaponskoj energiji i smanjenju d in tarife sa 35 centi na 23 centa, dok je drava samo deklarativno stala iza ostalog. I u zakonu je predvidjeno da e biti est megavata subvencionisano i nita drugo se ne zna, sem da e biti plaeno iz cene elektrine energije. Ne zna se ni koji e biti korisnici. Niko sa sigurnou ne zna, ako krene u izgradnju fotonaponskog ureaja, da li e dobiti od drave d in tarifu.

ore Tursijan: U Srbiji u oblasti solarne termalne energije ne postoji nikakav zakon

22. APRIL 2010

|



15

Milenko Milinkovi

Solarna kua

Bavim se solarnom energijom ve 30 godina i projektovao sam dve solarne kue. Koristio sam i tehnologiju ferocementa. Kua u Boljevcima je u obliku polulopte, prenika 18,5 metara. Projektni zadatak je podrazumevao maksimalni zahvat Suneve energije, gubitke svedene na minimum i da se, u situacijama kad ima vika, ona uskladiti za period kad je nema dovoljno. U produetku kue je garaa na koju je naslonjeno 115 kvadrata kolektora, a sto kvadrata stakla je u funkciji pasivnog zahvata energije. Vazduh je sredstvo prenosa, a oko 600 tona kamena i betona i oko 60 kubika vode u bazenu je u funkciji akumulacije. Kua je, pored svega toga, zatrpana zemljom tako da je energetska ekasnost svedena od 20 do 25 kilovatasova potrebne dodatne energije po kvadratnom metru na godinjem nivou, to spada u kvalitetna reenja. Ali, to reenje pokriva samo desetak dana bez sunca, tako da treba jo uz toplotnu pumpu da se izvlai energija iz vodonosivih slojeva. Da bi se dolo do reenja da se sva potrebna energija iskoristi iz Sunca, trebalo bi napraviti mnogo vee toplotne akumulatore. Suneve energije u Srbiji ima 1.500 kilovat-asova po kvadratnom metru horizontalnih povrina na godinjem nivou, ali preko 70 odsto je van grejne sezone. Disperzirana je, relativno male gustine, a nepovoljna okolnost je da imamo vika onda kad nam pravi problem, a nemamo je onda kad nam treba. tom objektu, koji je ve izgraen na oko 1.000 kvadrata, sa jedne strane izbui bunar zbog vodonosivog sloja koji se nalazi izmeu dva nepropusna vodonosiva sloja i koji bi trebalo da obezbedi da prirodna migracija bude to manja. Bunarom bi se crpila voda sa nekih 13 stepeni Celzijusa i prolazila bi kroz sistem grejanja objekta, ovaj put hladei ga. Delimino zagrejana bi ulazila u kolektore i zagrevala se do 40 stepeni, to obezbeuje i dosta visok koecijent iskorienja kolektora. U drugom bunaru bi energija punila akvatorijum. Problem je da li e se ta toplota rairiti u periodu pet, est meseci i da u fazi kad treba da se vrati nazad, ne izae van dohvata toplotnih pumpi. Po mojim proraunima, oko 75 odsto toplote bi trebalo da se zadri. Projekat e se u praksi ispitati postavljanjem merne sonde. Kombinacijom kolektora i fotoenerginih panela dobio bi se dublji efekat. Potrebno je uloiti 213.000 evra koje e se isplatiti za desetak godina.

Milenko Milinkovi: Suneve energije u Srbiji ima 1.500 kilovatasova po kvadratnom metru horizontalnih povrina na godinjem nivou, ali preko 70 odsto je van grejne sezone

Za razliku od svetski ispitanih reenja, moje reenje su sezonski termalni akumulatori, gde su spregnuti kolektori i veliki izgraeni bazeni. Kombinujem biotermalnu energiju, ali ne na nain da se samo uzima, jer ako remetite ravnoteu, dolazite u situaciju da gubite na ekasnosti i ekologiji. Reenje je da kao platformu koristim graevinski objekat koji sam razradio u standardnoj varijanti i ima oko 50 kilovat-asova toplotne energije. Namera mi je da se na

Zoran Matijevi

Rotilj na SunceProizvodim termo-solarni ureaj SUNGRILL. Parabolino ogledalo od dva metra kvadratna fokusira Sunevu energiju u iu koja se nalazi u posudi, a u posudi kome ta milo, rotilj, povre, voda. Posude mogu da se menjaju. Ta ideja mi je dola prole godine i napravio sam nekoliko komada nulte serije. Inspirisan odjekom koji sam dobio, krenuo sam u prvu seriju koja e biti ponuena klasinom tritu. Za bogate i za siromanije. Jo uvek se kalkulie cenom. Ideja mi je da uredjaj ponudim i humanitarnim oganizacijama, za Afriku, Aziju. Teak je desetak kilograma i lak je za prenos i za piknike.

Zoran Matijevi: Krenuo sam u prvu seriju koja e biti ponuena klasinom tritu

16

Alternativna energija SrbijeKorienje solarne fotonaponske energije u Srbiji


|

22. APRIL 2010

Egzotika koja osvaja gradoveProizvodnja fotonaponskih ureaja je grana privrede koja pokazuje najbri razvoj u svetu u poreenju sa svim ostalim granama energetske tehnologije. Duplira se svake dve godine, uz prosean godinji porast od 48 odsto od 2002. poslednjih desetak godina fotonaponska (FN) konverzija Suneve energije postala je primarna grana industrije solarnih ureaja, usled velikog broja tehnolokih prednosti u odnosu na pretvaranje u toplotu i usled brzog razvoja relevantnih tehnologija i njihovih projektovanih mogunosti. Proizvodnja fotonaponskih ureaja se duplira svake dve godine uz prosean godinji porast od 48 odsto od 2002, tako da ova grana privrede pokazuje najbri razvoj u svetu u poreenju sa svim ostalim granama energetske tehnologije. Sa ekonomskog aspekta, cena struje dobijene iz Suneve energije kontinuirano pada, kao rezultat tehnolokih unapreenja i rasta masovne proizvodnje, dok se oekuje da e fosilna goriva postati znatno skuplja u skoroj budunosti. U ovom trenutku je za Srbiju opravdanije podsticati korienje energije Sunevog zraenja za proizvodnju toplotne i elektrine energije u domenu domainstava, industrije i nekih grana poljoprivrede zbog manjih investicionih ulaganja. Takva politika bi, izmeu ostalog, bila korisna i zbog razvoja domae ekonomije, kao i upoljavanja stanovnitva u oblasti istih energija. Dugorono gledano, budunost pretvaranja Sunevog zraenja je u FN tehnologiji i njenoj integraciji sa ostalim granama tehnologije, to je i u skladu sa stavovima, planovima, ali i trenutDr Ljubisav Stameni, Institut Vina

U

nim stanjem u Evropskoj uniji i ostalim ekonomski vodeim zemljama sveta. Potencijali fotonaponskih ureaja Solarna fotonaponska tehnologija koja se ranije koristila uglavnom u svemirskim programima ili na udaljenim lokacijama, pa samim tim marginalna i egzotina u poetku, u poslednjih desetak godina postaje osnovna tehnologija za proizvodnju i distribuciju elektrine energije u urbanim sredinama, sa potencijalom da po ceni postane podjednako konkurentna cenama energije dobijene i distribuirane konvencionalnim tehnologijama. Sve vei broj kompanija i organizacija aktivno uestvuje u promociji, razvoju i proizvodnji fotonaponskih sistema. Predstavnici fotonaponske solarne industrije su neke od vodeih svetskih kompanija kao to su Sharp, Mitsubishi, Sanyo, BP, Shell, Kyocera. Krajem 2009. ukupni instalirani fotonaponski kapaciteti irom sveta iznose 15 gigavata, to za skoro 50 odsto premauje predvianja data poetkom 21. veka. Pre desetak godina oekivalo se da e dve najperspektivnije primene FN sistema biti u sektoru velikih elektrana snage nekoliko megavata, povezanih sa distributivnom mreom, i u desetak miliona kunih solarnih sistema u zemljama u razvoju. Meutim, danas tritem dominiraju urbani (rezidencijalni) FN sistemi povezani sa elektrodistributivnom mreom. U periodu od 2000. do 2005. ostvaren je relativni porast od 50 odsto godinje u broju umreenih solarnih FN elektrana. Predvia se da e rezidencijalni sistemi povezani na elektrodistributivne mree ostati glavni deo trita do 2010. tavie, studije Evropske fotonaponske industrijske asocijacije (EPIA) i organizacije Greenpeace predviaju da e polovina od 207 gigavata kapaciteta u 2020. biti sistemi povezani za elektro-distributivnu mreu, od kojih e 80 odsto biti instalirani u rezidencijalnim zgradama. Stanje u Srbiji Uprkos velikom dugoronom potencijalu, fotonaponska tehnologija e u poetku igrati sporednu ulogu, ali e njen doprinos konstantno rasti, kako u urbanim tako i u najudaljenijim mestima u Srbiji. Instalacioni potencijali za FN sisteme do 2012. iznose oko 20 megavata. Na osnovu Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju elekrine energije korienjem OIE, otkupna cena za FN solarnu energiju iznosi 23 evrocenti po kilovat asu, na 12 godina. Poreenja radi, najvia zakonski garantovana otkupna cene ubrizgavanja u Evropi iznosi 54 evrocenti po kilovat asu u Nemakoj, a okolne zemlje ili nemaju odgovarajuu zakonsku regulativu (kao Rumunija i Bugarska), ili imaju znatno niu otkupnu cenu. Od zemalja bive Jugoslavije, cena u Sloveniji iznosi 37, a u Hrvatskoj 46 evrocenti po kilovat asu. Do 2004. FN trite u Sloveniji je bilo veoma slabo razvijeno, meutim od 2005. konstantno raste i to za 100 odsto godinje, a odriv rast se oekuje do kraja 2010, kad e usporiti, zbog saturacije relativno malog trita. Nadamo se da e se slina situacija ponoviti i u Srbiji, poevi od 2012. s obzirom na to da e otkupna cena do tog perioda biti na nivou slovenake do 2004. S obzirom na intenzivne ekonomske, trgovinske i politike veze sa Sloveni-

Evropska unija Cilj Evropske unije je bio da do 2010. ukupni kapacitet instaliranih FN sistema dostigne tri gigavata, ali je taj cilj dostignut ve 2006. tako da su ukupni kapaciteti na kraju 2008. iznosili 9,5 gigavata, to je preko tri puta vie nego to je planirano. Iako je EPIA (Eureopan Photovoltaic Industry Association) predvidela da bi se ovaj cilj mogao ostvariti pod uslovom da se cene modula smanje ispod dva evra po vatu, to bi uslovilo da cene kompletnih FN sistema budu izmeu 2,75 i tri dolara po vatu. Izmeu 2003. i 2008. instalacije FN sistema u EU su poveane preko deset puta i dostigle 9,5 gigavata ukupnih kapaciteta na kraju 2008. Od toga je u Nemakoj instalirano 5,3, a u paniji 3,4 gigavata.

22. APRIL 2010

|


Alternativna energija Srbijeotkupnim cenama elektrine energije proizvedenim iz FN sistema. Podsticajna cena omoguava svakom investitoru sa povlaenim statusom da u periodu od 12 do 15 godina povrati sva uloena sredstva u FN sisteme, ukljuujui i operativne trokove, odnosno trokove odravanja nastale u istom periodu. Pojednostavljenje administrativnih i tehnikih zahteva za povezivanje domainstava sa distributivnom elektrinom mreom je neophodno za bre poveanje broja FN korisnika. U skladu sa tim potebno je u odgovarajuim institucijama oformiti dobro obuen i edukovan kadar koji bi ne samo poznavao nove tehnologije, ve i pratio razvoj FN sistema i novih evropskih standarda iz te oblasti. Ve u narednih nekoliko godina arhitektonski planovi i graevinska reenja za nove zgrade u urbanim sredinama trebalo bi da koriste fasadne FN ureaje, a slina praksa bi se primenjivala i pri renoviranju starih. Monitoring energetske ekasnosti zgrada za FN tehnologijom bi trebalo da bude dostupan javnosti putem interneta, a takoe i podaci o energetskim potrebama i potronji u poreenju sa standardnim zgradama, kao i pratei ekonomski efekti.

17

jom, trebalo bi iskoristiti slovenako iskustvo za to bri razvoj FN trita u Srbiji. Predlozi za dalji razvoj Sledei korak bi trebalo da bude donoenje zakona o racionalnoj potronji energije, kao i dopune i izmene Zakona o energetici, kako bi se prilagodio evropskim zahtevima i standardima, kao i standardima na koje se Srbija obavezala potpisujui Ugovor o energetskoj zajednici zemalja Evrope. Od velike vanosti bi bilo i reaktiviranje mrea meteorolokih stanica koje su do 1991. kontinuirano merile Sunevo zraenje, ime bi se omoguila analiza klimatologije zraenja na nivou celokupne teritorije Srbije i odredio stepen kvaliteta podruja koja su potencijalno povoljna za pretvaranje suneve energije u elektrinu. Svakako je aktuelna i izgradnja novih stanica za praenje solarnog zraenja, naroito u urbanim sredinama, radi ekasne primene fasadnih FN sistema. U skladu s ovim predlogom je i formiranje odgovarajueg centra za sunevo zraenje. Trebalo bi to pre upoznati iru javnost sa sadrajem novih uredbi o povlaenim proizvoaima elektrine energije i podsticajnim

Zvezdan Kalmar

Gde se usmerava novac?

ali se usmeravaju u odreenom smeru. Ne mogu da verujem da smo nesposobni da fasade i krovove prekrijemo panelima i stalno nam se pria kako to nije dovoljno

Ukoliko e narod da plaa, trebalo bi da postavimo pitanje odgovornosti Vlade. Ona nas ne pita na koji nain elimo da upotrebimo energiju ili subvencije, ona rauna na neka sredstva koja su ve napravljena negde. Naplaivae se neekasan ugalj, gubici u elektrinoj energiji. Isto je i na lokalnom nivou. Lino sam zarobljen u plaanju sto evra meseno grejanja. Kako da postignemo da lokalna samouprava proglasi neke stvari nacionalnim interesom, kao to je proglaena na primer toplana ili GAS Subotica. Da se proglasi dravnom rmom Solarna energija Srbije, ili Solarna energija Subotice ili Biomasa Subotice... Subotica je podigla kredit za razvoj industrijskog parka i tu bi mogla da budu generisana sredstva. Pare postoje,

Zvezdan Kalmar: Lino sam zarobljen u plaanju sto evra meseno grejanja

za grejanje. Srbija osiromauje zbog plaanja velikih koliina nafte ili uglja.Treba da se pokau negativne strane uglja, mazuta, gasa i toplana, kao i da se raspie referendum da li neki grad eli toplanu ili ne.

Rastislav Kragi

Antonije Pui

panski projekatKraljevina panija nansira jedan projekat u Srbiji. Na tri kole e biti postavljeni fotonaponski sistemi i bie prikljueni na mreu po d in tarifama. Jedan termosolarni sistem na bolnici e biti prikljuen. Namera je da se proe cela ta procedura i vidimo kako e to da ide. U pripremi je trenutno Uredba o povlaenim korisnicima toplotne energije. Moramo da budemo svesni da to zahteva odreene subvencije. Naa drava je siromana, a sve te subvencije plaaju graani. Mora da postoji neka mera kako se to uvodi u svakoj zemlji. Drava nema nikakavu obavezu, sem da uvede d-in tarife, to je i uradila.

Crno-bele aluzine

Pre nekoliko godina napravio sam jedan jednostavan eksperiment. Ofarbao sam plou kue belom bojom za peake prelaze, jer sam proitao da je Grka poela da troi vie energije za hlaenje nego za grejanje. Bilo je logino da u manje izgubiti zimi, nego to u dobiti leti. Zidovi se kapilarno hlade od zemlje, a Sunce ne dogreva. Sad se u avgustu nou pokrivamo ebetom. To mogu svi da primene, premazati kuu kota 30 evra. Dizajnirao bih, takoe, energetsku aluzinu, koja je s jedne strance crna, a sa druge bela. To bi moglo da se pusti na trite. Na pijaci da se prodaje za pet evra kako bi se ljudi kroz male, jednostavne sisteme, upoznali sa snagom Sunca.

Rastislav Kragi: Naa drava je siromana, a sve te subvencije plaaju graani

Antonije Pui: Ofarbao sam plou kue belom bojom za peake prelaze. Sad se u avgustu nou pokrivamo ebetom

18

Alternativna energija SrbijeDiskusija


|

22. APRIL 2010

ta moe da se uradi?Antonije Pui: Geometrijskom progresijom ovek moe sam da pokrije celo drutvo. Internetom moemo uticati na drutvo. Za 24 sata ovek danas emituje vie informacija nego onaj pre 50 godina za ceo vek, a ukupno se razmenilo manje informacija od postanka oveka, nego od 2000. naovamo. Treba biti svestan te moi. Rastislav Kragi: Imamo dosta projekata koje sprovodimo sa lokalnim zajednicama. Dobar primer su optine poput Varvarina, koje su same preuzele korake. Nemaka je, recimo, davala stipendije za ugradnju toplotnih pumpi. Formiran je i Fond, interesovanje je bilo veliko, a sredstva Fonda su istroena za pola godine. Potom je rma koja je proizvodila toplotne pumpe i dalje imala istu potranju za tim pumpama, jer su ljudi shvatili da je upotreba pumpi isplativa i nije bilo potrebno da se dalje subvencionie. Ima prostora za delovanje. Na primer, ukidanje pojedinih taksi koje su zanemarljive mogu da budu veliki podstrek za investitore. Vladimir Jankovi: Nije potrebno dravno nansiranje, potrebna je dobra reklama.

Antonije Pui: Da se napravi pritisak na dravne medije. Vladimir Jankovi: Politika drave je da pria o gasovodu i kako e se u svaku kuu dovesti gas. Ja u od sledee zime da potpuno izbacim gas. Gasovod je dravni i ne treba da se podmee graanima. Ionako e da bude samo skuplji. Antonije Pui: Sa prljavom tehnologijom, parnom mainom, poeo je i prljavi moral. Imamo situaciju da se ekonomija i drutvo uruavaju. Taj moral je prevazien. Vreme novog morala dolazi, sa pogledom na ouvanje ekologije. Svako od nas mora dati neki doprinos. Ljubisav Stameni: Kod nas se ljudi ne bave proizvodnjom solarnih panela i ne treba da se bave. Daleko smo od toga da bude isplativo da imamo svoju proizvodnju, ali ako drava subvencionie, onda e da postane bitna. Pravim sad svoj solarni sistem koji e me kotati od 10.000 do 15.000 evra. To je mali pomak, jer je dosad drava to spreavala. Sad teorijski nain postoji, a u praksi emo videti da li moe da se prikai na energetsku mreu. Poenta je da se vidi da moe da funkcionie, jer ljudi se plae neznanja. Rastislav Kragi: Institut Mihajlo Pupin je uspeo da na miie izvue projekat eksperimentalne proizvodnje solarnih panela. Treba jo mnogo uloiti, ali su oni potencijalni proizvoai. to se tie interesa i isplativosti, optinski interes je da ima neku fabriku. To je nansijska injekcija i zaivljava grad. Optina ima manji utroak energije, graanima e ostati vie para i zaivee mala privreda.

Gordana Hajvazovi, Ministarstvo rudarstva i energetike

Dravni podsticajMinistarstvo rudarstva i energetike je pokrenulo projekat u okviru kojeg e se sagledati kompletan proces dobijanja dozvola. Nakon toga emo se fokusirati na maksimalno pojednostavljenje i skraenje vremena za trajanje tih procedura Zato je kod nekih obnovljivih izvora energije ogranieno davanje podsticaja kroz d-in tarife? Gordana Hajvazovi: Uredbom o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije pravo na mere podsticaja ogranieno je samo za elektrinu energiju proizvedenu u elektranama koje koriste neakumuliranu Sunevu energiju na ukupno instalisanu snagu u tim elektranama do pet megavata, elektrinu energiju proizvedenu u elektranama koje koriste vetar na ukupno instalisanu snagu u tim elektranama do 450 megavata. Osnovni razlog za uvoenje ogranienja za korienje solarne energije za proizvodnju elektrine je to je to najskuplja tehnologija za proizvodnju elektrine energije. Korienje solarne energije se podstie za zagrevanje tople vode i prostora jer e se tako poveati korienje OIE, a ujedno smanjiti korienje elektrine energije za potrebe grejanja. to se tie ogranienja za ukupno instalisane kapacitete koji koriste energiju vetra, razlog za ogranienje je tehnikog karaktera. Naa prenosna mrea trenutno nije u mogunosti da integrie vie ovakvih kapaciteta, a javljaju se i dodatne potrebe za balansiranjem EES. E ta e se najvie stimulisati od obnovljivih izvora? G. Hajvazovi: Osim pomenuta dva izuzetka, pod istim uslovima, u smislu prava na mere podsticaja, korienje biomase, biogasa, hidropotencijala i geotermalne energije nije ogranieno, a podsticae se korienje svih OIE za koje postoje potencijali. E Kakvi su pomaci na polju pojednostavljenja dobijanja dozvola za projekte za korienje obnovljivih izvora energije?E

G. Hajvazovi: Energetska dozvola se pod istim uslovima pribavlja za objekte za proizvodnju elektrine energije snage preko jednog megavata, proizvodnju derivata nafte, direktnih dalekovoda, naftovoda, gasovoda, toplovoda, objekata za proizvodnju toplotne energije snage preko jednog megavata. To je obaveza propisana Zakonom o energetici i u tom smislu se nita nee menjati. Energetska dozvola je samo jedan u nizu dokumenata potrebnih za izgradnju postrojenja koja koriste OIE i ona se dobija u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva. Problem je to je za izgradnju ovih postrojenja potreban veliki broj drugih dozvola i saglasnosti i Ministarstvo rudarstva i energetike je pokrenulo projekat u okviru kojeg e se sagledati kompletan proces dobijanja dozvola. Nakon toga emo se fokusirati na maksimalno pojednostavljenje i skraenje vremena za trajanje ovih procedura. E Da li je poveano interesovanje investitora od kada su din tarife stupile na snagu i za koje obnovljive izvore postoji najvee interesovanje? G. Hajvazovi: Da, interes i domaih i stranih investitora je u velikoj meri pojaan. E Da li drava planira neke podstreke kada je u pitanju toplotna energija, s obzirom na to da se veina graana greje na struju (toplotne pumpe)? G. Hajvazovi: Podsticaji za proizvodnju toplotne energije korienjem OIE su sada u nadlenosti organa jedinice lokalne samouprave, ali Ministarstvo rudarstva i energetike planira da razvije mehanizme podrke i za korienje OIE za proizvodnju toplotne energije, prvenstveno korienje biomase za proizvodnju toplotne energije.