UNIVERZITET

FAKULTET

DIPLOMSKI RADZNAAJ OPERATIVNIH SISTEMA ZA POSLOVANJE

MentorKandidat

PE, 2015SADRAJ

UVOD41.OPERATIVNI SISTEMI61.1.Opte karakteristike operativnih sistema61.2.Vrste operativnih sistema71.2.1.DOS71.2.2.WINDOWS71.2.3.UNIX111.2.4.LINUX122.FUNKCIJE OPERATIVNIH SISTEMA152.1.Upravljanje sistemskim resursima152.2.Upravljanje izvravanjem razliitih poslova162.3.Praenje rada sistema172.4.Interfejs izmeu korisnika i raunara172.5.Nain rada operativnog sistema182.6.Jednoprocesorski i vieprocesorski rad192.7.Pomoni sistemski programi202.8.Pregled operativnih sistema222.9.Programski jezici252.9.1.Jezici prve generacije262.9.2.Jezici druge generacije272.9.3.Jezici tree generacije282.9.4.Jezici etvrte generacije292.9.5.Objektno orijentisani jezici292.9.6.Aplikativni softver303.ZNAAJ OPERATIVNIH SISTEMA ZA POSLOVANJE313.1.Raunovodstveni aplikativni softver313.2.Finansije323.3.Proizvodni menadment323.4.Upravljanje ljudskim resursima333.5.Pametni telefoni, android aplikacije i njihov uticaj na poslovanje334.ZAKLJUAK35LITERATURA37UVOD

injenica je da se kroz ceo svet proimaju IT tehnologije. Nema doma, pogona za proizvodnju i preradu, drutvene ustanove u kojoj nisu nali svoju primenu. Jednostavno, savremenom poslovnom oveku ivot bez raunara postao je nezamisliv. Raunar poseduje skoro svaki pojedinac na svetu.Davne 1990. godine Bil Gejts, osniva i veinski vlasnik giganta Microsofta-a je rekao da e se na svakom stolu, u svakom domu na svetu nai bar jedan raunar. To je tada delovalo kao cilj koji je nedostian, ali danas moemo videti da je Bil Gejts tih godina bio ovek ispred svog vremena. Danas, kompjuteri se nalaze u svakoj grani industrije, u bankarskom poslovanju, prevoznim sredstvima.Dananji ivot, a i poslovanje se ne moe zamisliti bez njih. Da bi se dobila informacija potrebno je da se obrade podaci. Nekada se to radilo runo, dok se danas veina informacija obrauje na raunaru. Klasina obrada informacija je podrazumevalo razmenu i obradu poslovnih podataka i dokumenata koji su zabeleeni na papiru. Danas, kad nam tu mogunost pruaju raunari i telekomunikacione tehnologije, poslovanje se mnogo unapredilo. Smanjili su se trokovi poslovanja, greke koje nastaju pri klasinoj obradi podataka. Istovremeno se poveava kvalitet pruene usluge i prodatog proizvoda.Ako uzmemo jedan od procesa koji se deava u poslovanju pri naruivanju robe, videemo da se svaka narudbina tampa na tampau, pakuje u koverat i alje potom. Potom se priprema faktura koja se takoe alje potom. Kupac u odreenom roku plaa preko rauna svoj dug. Istovremeno, dok se ovi procesi deavaju u jednoj kompaniji, u drugoj je potrebno sve ovo runo prekucati. Koliko se papira, vremena, i ostalih resursa potroi na kucanje i prekucavanje, za to vreme bi se sigurno mogli sklopiti novi poslovi i vie zaraditi. Razvoj tehnologije ide u tom smeru da eleminie ove radnje.Sa razvojom sistemskih i softverskih reenja, pitanje je vremena kad e jedan servis zameniti ljude koje obavljaju ove rudarske poslove. Komunikacija preko pote nije bila idealna, i mnogo vremena se ekalo da stignu potrebna dokumenta za kompaniju. Pojava faksa, je u mnogome olakala poslovanje i kompanije su mogle momentalno dobijati svoja dokumenta kao kopiju. Mana korienja faksa, je bila to je uvek jedna osoba trebala da stoji pored istog i da puta potvrdan signal za slanje. Takoe u veini sluajeva dokumenta nisu bila ba itljiva.Krajem sedamdesetih godina XX veka, javlja se elektronska pota (e-mail), koja je polako istisnula fax iz upotrebe. To se desilo devedesetih godina XX veka , kada je i porastao broj ljudi koji je kompjuterski obrazovano.E-mail je omoguio korisniku instant razmenu poruka, podata, informacija, kao i njihovu manipulaciju, sauvavanje. Danas razmena E-mail poruka nije mogua samo preko raunara, nego i preko telefona. Razvojom interneta i telekomunikacija, nekako se podrazumevalo da e doi do njihove integracije. Sve dinaminije okruenje i bri ivot su nametnuli tu potrebu korisnicima telefona. Prve verzije interneta na mobilnim telefonima su podrazumevale provere samo mobilnih web portala. Sa razvojom mobilne tehnologije su se i razvijale mogunosti pristupa internet sadrajima. Sa pojavom prvih pametnih telefona i mobilni operateri su krenuli da unapreuju svoje ponude paketa i da nude internet kao sastavni deo ponude. Danas poslovnom oveku je samo bitno jedno, da bude stalno na mrei i u kontaktu.Rad je koncipiran u sledea poglavlja:Uvodna razmatranja rada je deo rada u kojem emo razmatrati pojavu IT tehnologije, prvih raunara i njhovih istorijski razvoj, pojavu interneta i e-maila kao osnovnih sredstava za komunikaciju i poslovne aktivnosti bez kojih se posao ne moe zamisliti. Kasnije e biti rei o znaaju operativnih sistema za poslovanje.Poglavlje I Operativni sistemi, opte karakteristike i vrste operativnih sistema: DOS, WINDOWS, UNIX, LINUX.Poglavlje II Funkcije operativnih sistema, upravljanje sistemskim resursima, upravljanje izvravanjem razliitih poslova, praenje rada operativnih sistema, interfejs izmeu korisnika i raunara, naini rada operativnih sistema, pregled operativnih sistema i programski jezici i aplikativni softver. Poglavlje III Znaaj operativnih sistema za poslovanje, raunovodstveni aplikativni softver, finansije, proizvodni menadment, upravljanje ljudskim resursima, pametni telefoni, android aplikacije i njihov uticaj na poslovanje.Zakljuna razmatranja rada namenjena su analizi i interpretaciji svega navedenog u radu vezana za znaaj operativnih sistema za poslovanje.

1. OPERATIVNI SISTEMI1.1. Opte karakteristike operativnih sistema

Operativni sistem je vaan deo raunarskog sistema. Pod pojmom operativnog sistema jednog raunara ili raunarskog sistema podrazumeva se skup sistemskih programa koji upravljaju radom ureaja i korisniku omoguuju efikasno i potpuno iskorienje svih resursa dotinog raunara. Raunarski sistem moe da se posmatra kao celina, koju grade tri osnovne komponente: hardver, operativni sistem i aplikacije.Hardver ukljuuje delove, kao to su: matina ploa, centralna procesorska jedinica (CPU), hard disk, grafika kartica, zvuna kartica, memorija (RAM), telefonski/faks modem, monitor, tastatura mi i periferije (tampa, skener, grafika tabla itd.).[footnoteRef:1] [1: Tanenbaum, A., (2007) Arhitektura i organizacija raunara, Prentice Hall, str.122.]

Operativni sistem je komponenta, koja, s jedne strane, upravlja radom hardvera i kontrolie ga, a s druge strane, upravlja radom aplikacija. Operativni sistem vodi rauna o svim funkcijama za startovanje koje treba izvesti da bi raunar doao u stanje u kome ga je mogue koristiti. Funkcionisanje operativnog sistema se moe posmatrati kroz njegove dve osnovne namene:Upravljaka namena podrazumeva upravljanje hardverom. Na ovom nivou operativni sistem predstavlja skup izvrnih programa koje aplikativni programi pozivaju i tako upravljaju ureajima. Na ovaj nain operativni sistem koordinira rad mikroprocesora sa ostalim ureajima ime se omoguava prenoenje programa i njegovo izvravanje na razliitim raunarskim sistemima.Usluna podrazumeva izvravanje komandi korisnika. Na ovom nivou delovanje operativnog sistema ogleda se u prihvatanju zahteva korisnika koji je izraen posebnom komandom, zatim kroz izvrenje zadatka zadatog komandom, i konano, obavetenje korisnika o izvrenoj komandi.

1.2. Vrste operativnih sistema 1.2.1. DOS

Krajem sedamdesetih godina, pre nastanka prvih personalnih raunara, najpopularniji operativni sistemi za mikroraunare bili su CP/M (Control Program for Microcomputers) i 86-DOS (Disk Operating System). Krajem 1981.godine, kada je IBM predstavio javnosti svoj prvi personalni raunar uz njega je kao opcija ponuen i operatvni sistem 86-DOS, u nekoliko izmenjen i nazvan PS-DOS.[footnoteRef:2] [2: B. orevi, D. Pleskonji, N. Maek (2004): Operativni sistemi: UNIX i Linux, Beograd, str. 65.]

Poto je firma Mikrosoft preuzela sva prava na operativni sistem DOS, od 1982. godine on dobija definitivan naziv MS-DOS (Mikrosoft Disk Operating System). U narednim godinama Dos stie veliku popularnost i postaje standard za sve personalne raunare. Tokom godina je menjan i usaglaavan, i to je praeno redovnim pojavljivanjem novih verzija ovog operativnog sistema. Dos spada u komandne operativne sisteme u kojima korisnik unosi tekst komande preko tastature a poruke sisteme korisniku pojavljuju se na ekranu u vidu teksta. Pored toga, DOS je jednokorisniki i jednoprogramski operativni sistem, zbog ega je mogu istovremeni rad samo jednog korisnika na jednom programu. Njegova popularnost je trajala 15 godina, a potom je morao da ustupi mesto modernijim operativnim sistemima. Ipak, njegovo poznavanje se smatra za osnovu svakog rada sa personalnim raunarom.

1.2.2. WINDOWS

Slika 1. Windows operativni sistemiGeneralno, ne postoji kompletna i adekvatna definicija operativnih sistema. Mnogo je lake definisati operativne sisteme po onome to oni rade, nego po onome ta oni zapravo jesu. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove raunara i praktino sakriva od krajnjeg korisnika detalje njegovog funkcionisanja. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruenje koje rukuje procesima i datotekama, umesto bitovima, bajtovima i blokovima.Dinamian razvoj informacionih tehnologija je doveo do toga da u svetu postoji vie razliitih operativnih sistema. Na naim prostorima su najee u primeni razliite verzije Windows operativnih sistema. Pored njih, u upotrebi su, mada ree i razne verzije operativnih sistema kao to su: Linux i Unix, Solaris, IBM AIX i IBM z/OS, Mac OS X koji ekskluzivno radi na Mac raunarima. U masovnoj upotrebi su i operativni sistemi za mobilne jedinice kao to su Android zasnovan na Linux-u, Windows Phone, iPhone iOS i drugi.U mnogim korisnikim pa i menaderskim strukturama postoji miljenje da je svaki operativni sistem savreni softverski sistem, koji besprekorno obavlja svoju funkciju. Korisnici ga doivljavaju kao svojevrsnu crnu kutiju, (black box) kojoj ne bi trebalo prilaziti i dirati. Pri tom, u svemu tome je najporaznije to da sami korisnici nisu svesni svoje velike zablude. Nasuprot ovom uvreenom shvatanju, praksa pokazuje da su operativni sistemi jako ranjivi i da je u cilju preventivnog smanjenja rizika, izuzetno bitna uloga internih IT revizora.Problem sigurnog rada operativnog sistema i mogueg upravljanja njegovim rizicima je teko kvantitativno proceniti. Meutim, to je mogue uraditi kroz uvoenje matrice rizika, stavljanjem procene rizika bezbednosti informacije kao model ocene rizika po matrici rizika definisanoj od strane strunjaka. Pri tome je posebno vano za ocenu ovog procesa definisana pravila rada i analitiki hijerarhijski proces AHP ( AHP Analytic Hierarchy Process, je strukturirana tehnika za organizovanje i analizu sloenih odluka. Na osnovu matematike i psihologije, AHP je razvijen od strane Thomas L. Saati tokom 70-tih godina prolog veka, a intenzivno je prouavan i dopunjen od tada.[footnoteRef:3] [3: B. orevi, D. Pleskonji, N. Maek (2004): Operativni sistemi: UNIX i Linux, Via elektrotehnika kola, Beograd, str. 165.]

Model ima posebnu primenu u grupnom donoenju odluka ''zajedniko odluivanje'' i koristi se irom sveta u najrazliitijim situacijama odluka, u oblastima kao to su vlade, preduzeca, industrije, zdravstva i obrazovanja. Umesto propisivanje ispravne odluke, analitiki hijerarhijski proces AHP pomae donosiocima odluka da pronau onu koja najbolje odgovara njihovom cilju i njihovom razumevanju problema. Analitiki hijerarhijski proces AHP prua sveobuhvatan i racionalan okvir za strukturiranje problema odluivanja, za zastupanje i kvantifikovanje svojih elemenata, za one elemente koji se odnose na opte ciljeve, kao i za procenu alternativnih reenja. Svako eli da zna veliinu i prirodu rizika koji se vee uz doneenja odluke u odreenoj situaciji. Analiza rizika se u veini sluajeva zasniva na procenama i verovatnoi ) procene rizika radi postizanja kvantitativne procene za siguran rad sistema za upravljanje rizikom i unapreenje objektivnosti operativnog sistema, kvantitativnom procenom rizika.Sve ovo ukazuje da se interni IT revizori nalaze pred mnogo razliitih verzija operativnih sistema u poslovnim okruenjima. To iziskuje potrebu da interni IT revizori nau vreme za svoju familijarizaciju sa operativnim sistemima u svakoj poslovnoj organizaciji, jer svaka organizacija predstavlja i zasebnu situaciju. U praksi nee svi koristiti da rade sa svim operativnim sistemima. Meutim, u nekim situacijama postoji host u mreama poslovne organizacije a da nije podravan od strane operativnih sistema Microsoft-a (Windows-a). Istovremeno, metodoloki pristup IT revizije kod operativnih sistema je isti za sve operativne sisteme, uz odreene specifinosti koje se vezuju za svaki operativni sistem. Sigurno da postoje dodatne tehnoloke kontrole koje bi trebalo da zatite operativne sisteme, koje spreavaju mrene napade ili propagaciju malicioznih programskih paketa.[footnoteRef:4] [4: Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 176.]

U procesu IT revizije operativnog sistema, komandna linija i raspoloivi softverski alati igraju bitnu ulogu. Komandna linija je funkcija operativnog sistema Windows koja obezbeuje ulaznu taku za kucanje MSDOS ( MS DOS Microsoft Disk Operating System ) komandi i drugih komandi na raunaru. Najvanija stvar koju treba znati jeste da kucanjem komandi moemo da izvravamo zadatke na raunaru bez korienja grafikog interfejsa operativnog sistema Windows. Meutim neke komande koje moemo da pokrenemo pomou komandne linije zahtevaju pune ili administratorske privilegije. Vano je ukazati da rad iz komamandne linije neautorizovanih, nestrunih ili malicioznih lica predstavlja izuzetno veliki rizik po ceo informacioni sistem.Zbirna Microsoftva sredstva softverske opreme u Windows okruenju sadre vie od 120 razliitih alata za: administriranje sistema, potencijalni lov na probleme, upravljanje aktivnim direktorijumima, konfigurisanjem bezbedonosnih delova i jo mnogo toga.Windows Sysinternals (( Windows Sysinternals je deo web sajta koji nudi tehnike resurse i uslune programe (utilities) za upravljanje, dijagnostikovanje, reavanje problema, i nadgleda okruenje Microsoft Windows )) predstavlja besplatan Microsoft repozitorijum za uslune alate koji brzo sekciraju unutranji rad operativnog sistema i proizvode znaajne rezultate. To je sutinski vano za pomo administratorima u upravljanju serverima. Neke poslovne organizacije donose odluke da ukljue neke od PS alata (ps-tools) kao deo standardne izgradnje za servere i klijente. Interni IT revizori bi trebalo da paljivo razmisle o tim odlukama zato to to nije podesno za sve situacije. Na primer, u praksi DMZ ((DMZ De-Militarised Zone, demilitarizovabna zona, DMZ Ethernet konekcija mrea i kompjutera kontrolisana od strane razliitih tela. Izvor renik Foldoc )) server i drugi host raunari bi trebalo da se lie svega to nije neophodno za rad.Za revizorske svrhe, interni IT revizori uvek mogu da napune alate koji su im potrebni u folder na serveru i da otvore comand prompt ( comand prompt u raunarstvu, karakter u komandnoj liniji interfejsa koji ukazuje da je kompjuter spreman da prihvati ukucani ulaz, izvor Wikipedia ) i pristupe ka tom da folderu da bi izvravali memorisane alate iz komandne linije.Pored toga postoji mnogo drugih raspoloivih alata. Neki od njih su besplatni alati kao to je Windows forenziarska kutija alata WFT ( WFT Windows Forensic Toolchest Windows forenziarska kutija alata ), koju je napisao Monty McDougal ( MontiMcDougal je radio na polju bezbednosti raunara tokom poslednjih 12 godina. Pre toga je proveo 5 godina rada na poslovima vezanim za kompjutersku delatnost gde je obavljao poslove u rasponu od programiranja do administracije sistema ). Ovi alati slue kao svojevrstan nosa za putanje alata iz komandne linije. Oni su tekui deo SANS ( SANS SysAdmin, Audit, Networking, and Security, administriranje sistemom, revizija, umreavanje i bezbednost ) forenziarskog praenja.[footnoteRef:5] [5: Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 181.]

Razvoj nove generacije operativnih sistema poeo je 1990. godine, kada je predstavljen Windows 3.0, kao jedna vrsta nadgradnje nad DOS-om. Re ''windows'' na engleskom jeziku oznaava mnoinu od rei ''window'' , tj. prozor, tako da sam naziv ove familije operativnih sistema ukazuje da je rad korisnika sa raunarom organizovan preko razliitih okvira ili prozora. Prva verzija je imala oznaku 3.0 i predstavljena je 1990. godine, a dalje se razvijaju verzje 3.1 i 3.11, ije je zajedniko ime 3.1x. 1995. godine je predstavljen Windows 95, sada kao potpuno nezavistan operativni sistem. Dalje, 1998. godine se pojavila verzija Windows 98, a potom Windows ME (Millennium Edition). Paralelno sa njima, za neto ozbiljnije korisnike, kao i za rad raunara u mrei nastala je serija Windows NT operativnih sistema.(3.51, 4.0, 2000, XP, Win 7, Win 8 i najnovija verzija Windows 10 koja je trenutno u probnoj verziji do kraja 2015 godine).[footnoteRef:6] [6: Tanenbaum, A., (2007): Arhitektura i organizacija raunara, Prentice Hall, str.163. ]

Windows operativni sistemi su doneli vei komfor i nove mogunosti korisnicima raunara, uz podran istovremeni rad sa vie programa. Najoiglednija novost u odnosu na DOS jeste prelazak sa komandne komunikacije na grafiko okruenje. Danas valika veina personalnih raunara radi na bazi Windows operativnih sistema, koji su kao i DOS proizvod amerike kue Mikrosoft.1.2.3. UNIX

Sredinom 60-tih godina ovog veka, AT&T Bell Laboratories zapoele su da razvijaju nov operativni sistem po imenu Multics. Namera je bila da Multics velikom broju korisnika omogui da koriste raunarske servise kao utility programe. Mnogi od onih koji su u Bell-ovim laboratorijama doprineli razvoju Multic's-a kasnije su radili na UNIX-u.Bell-ove laboratorije su se 1969. godine povukle iz projekta Multics i lanovi tima koji je radio u Computing Science Research Center bili su ostavljeni bez kompjuterskog okruenja. Ken Thompson, Dennis Ritchie i drugi razvili su i simulirali poetni projekat file sistema, kasnije razvijenog u UNIX-ov file sistem.Kratko vreme posle toga razvijen je sada ve uveni programski jezik C i sam UNIX operativni sistem ponovo je napisan u jeziku C. Ova, tada radikalna odluka o implementaciji, bila je jedan od faktora koji su UNIX osposobili da postane otvoren sistem kakav je danas. Istraivaka grupa je 1978. godine distribuciju UNIX-a prenela na UNIX Support Group (USG) i distribuirala verziju po imenu Programmers Workbench. USG je 1982. godine uvela System III u njega su ukljuene ideje preuzete iz nekoliko razliitih internih verzija i modifikacija UNIX-a, koje su razvile razliite grupe. USG je godinu dana kasnije objavila originalan UNIX System V. Popularnost UNIX-a ipak je rasla, zahvaljujui njegovom internom korienju u AT&T i injenici to je univerzitetima data licenca za njegovo korienje u obrazovne svrhe. Zahvaljujui velikoj popularnosti personalnih raunara, postoje mnoge verzije UNIX-a za Intelove platforme. Postupak biranja verzije i pokuaji da se pronae odgovarajui softver za izabranu verziju mogu da zahtevaju posebnu panju i vetinu, zato to u oblasti UNIX delatnosti nije doneta odluka o potpunom binarnom standardu za tu platformu. Postoje dve osnovne kategorije UNIX sistema za Intelovu platformu: sistemi koji se zasnivaju na SVR4 i stariji, vie prihvaeni SVR3.2 sistemi. Meu prodavcima SVR4 nalaze se NCR, IBM, Sequent, SunSoft (koji prodaje Solaris za Intel) i Novell (koji prodaje UnixWare). Santa Cruz Operation (SCO) je glavni prodavac za SVR3.2 sisteme.

1.2.4. LINUX

Nastao je 1991. godine kao hobi Linus-a Ton'alds-a, studenta iz Finske, koji je bio inspirisan Minix-om. Linus je kernel, sr sistema koji upravlja celokupnim radom raunarskog sistema i jedan je od retkih sistema koji je doiveo veliki uspeh i popularnost kao alternativa skupim i nedovoljno stabilnim sistemima. Linux dosledno prali UNIX filozofiju rada, pa i u segmentu sistema datoteka (File Sistem). Stekao je ogromnu popularnost prvo medju programerima kojima se dopao projekat i koji su mu se ubrzo prikljuili u velikora brojuiz celog sveta. Iskoristivi besplatan Source kod, veliki broj programera cdluio je da prilagodi Linux i ostalim arhitekturama. Dosledno pratei OpenSource pokret (besplatno dostupni programi u Source obliku), programeri irom sveta poeli su da piu ili prilagodjavaju svoj softver za Linux. Linux distribucije su kompletna aplikativna reenja baziiana na Linux kernelu. Za nekoliko meseci na hiljade ljudi je radilo na razvoju Linux kernela preko Interneta. Linux sistem je izuzetno upotrebljiv i kao razvojna platforma (zahvaljujui ogromnom broju razvojnih alata) i kao biznis platforma (zbot velikog broja Office paketa izuzetne upotrebljivosti), radna stanica, multimedijalni a vrlo brzo i platforma za zabavu (zahvaljujui odlinom engiue-u za razvoj video igara). Zbog UNIX filozofije, veina ljudi je miljenja da je Linux iskljuivo upotrebljiv kao server sistem na Internetu ili Intranet mrei. Delimino su u pravu, jer se Linux pokazao kao odlian server sistem. Podrku za TCP/IP i SLIP/PPP imao je pre 1995. UNIX/ Linux OS (na primeru preseka 1995 - uporediv sa Wiodows-om 95) imao je podrku za Ethernet kartice (NE2000, 3Com...). Prve verzije sistema baziranih na Linux kernelu su bile vrlo odbojne obinim korisnicima zbog vrlo komplikovanog (tekstualnog) interfejsa.[footnoteRef:7] [7: B. orevi, D. Pleskonji, N. Maek (2004): Operativni sistemi: UNIX i Linux, Beograd, str. 173.]

Situacija se znatno izmenila poslednjih godina, zbog monog X Window grafikog podsistcma, vrlo efektnog i intuitivnog GUI interfejsa. Najpoznatiji GUI sistemi za Liiux su svakako GNOME i KDE, oba izuzetno jednostavna i u isto vreme veoma mona okruenja. Ipak, nije se ograniio sarno na Intel arhitekturu. Linux radi i na Motorolinim68x00 procesorima, PowcrPC i DEC Alpha procesorima i Sun-ovim Sparc procesorima. Linux upravlja perifernim uredjajima (na primer,1995. godine imao je podrku za virtualne terminale, za mia na COM l, modem na COM 2 i druge periferije). Upravlja interfejsom (primer, 1995. god ne imao je podrku za CD ROM, muziku karticu (Soundblaster), SCSI kartice). Za Linxx postoji ogroman broj aplikacija koji raste iz dana u dan. Sve to je potrebno postoji za Linux, a veina tih aplikacija je besplatna. Ne postoji polje upotrebe u kojem se Linux ne moe uspeno koristiti i zameniti ostale sisteme. Ukoliko ne postoji neka aplikacija za Linux, ona se uspeno moe pokrenuti pod velikim brojem OS emulatora koji emuliraju rad ostalih operativnih sistema (DOS, Windows, MacOS, AmigaOS i ostali). Linux je operativni sistem kreiran na Univerzitetu u Helsinkiju (Finska) odstrane studenta po imenu Linus Torvalds. Sistem je nastao kao produkt elje da se mono Unix okruenje koristi na jeftinim personalnim raunarima. Rad na ovom operativnom sistemu je zapoet 1991. godine kada je i izala verzija 0.02 a do verzije 1.0 Linux kernela se stiglo 1994. godine. Ovaj operativni sistem je razvijen pod GNU GPL (General Public Licence) licencom tako da je izvorni kod celog projekta javno dostupan (download sa Interneta) svakome. Takodje, razne verzije Linux-a su dostupne u mnogim prodavnicama na CD-Rom medijima a cena ovakve solucije ukljuuje sam medij, tehniku podru i sl. Dostupnost izvornog koda ovog operativnog sistema je omoguila njegovu upotrebu na raznim harverskim platformama ali se kao primarni cilj zadrla x86 platforma. Nezavisnost od ostale raunarske industrije je omoguila Linux-u niske hardverske zahteve tj. Odline performanse uz vrhunsku stabilnost i rok spektar mogunosti. Nakon vie od 10 godina razvoja Linux-a (posao na kome uestvuje vie miliona programera celog sveta) ovaj operativni sistem je postao ravnopravni konkurent popularnim komercijalnim operativnim sistemima.[footnoteRef:8] [8: Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 192.]

Mogunosti ovog operativnog sistema danas ga ine odlinom solucijom za server/klijent mrene zadatke, razvoj softvera, krajnje korisnike. Otvoreni izvorni kod nam omoguuje da softver kompletno prilagodimo svojim potrebama uz potpunu bezbednost informacija a cena (softver je potpuno besplatan) i nain licenciranja ga ine ultimativnim reenjem za poslovne primene. Najei nain distribuiranja Linux-a je putem veeg broja distribucija (operativni sistem + dodatni softver + alati za instalaciju i konfiguraciju, prilagoeno odreenoj grupi korisnika). Distribucije Linux-a su takoe najee besplatne (download sa Interneta) i ukljuuju OpenSource softver ali se mogu nabaviti i po odreenoj ceni na CD-ROM mediju i sa raznovrsnim tipovima tehnike podrke.

2. FUNKCIJE OPERATIVNIH SISTEMA

S obzirom da operativni sistem ima zadatak da oivi hardverski deo raunara, osnovne funkcije operativnih sistema su se razvijale paralelno sa razvojem hardvera. Zbog toga savremeni raunari imaju znatno sloenije operativne sisteme nego to je to bio sluaj pre 40 godina. Funkcije operativnih sistema savremenih raunara se mogu klasifikovati u etiri osnovne grupe:[footnoteRef:9] [9: Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 201.]

Upravljanje sistemskim resursima, Upravljanje izvravanjem razliitih poslova (sistemskih i aplikativnih), Praenje rada sistema i Interfejs izmeu korisnika i raunara.

2.1. Upravljanje sistemskim resursima

Kod savremenih PC raunara pokretanje operativnog sistema se vri automatski prilikom ukljuivanja raunara. Proces ukljuivanja raunara poinje uitavanjem tzv. boot programa iz ROM memorije (BIOS - Basic Input/Output System). Tom prilikom BIOS registruje konfiguraciju (strukturu) raunara i proverava ispravnost svake komponente. Ukoliko hardverske komponente raunara pravilno funkcioniu vri se uitavanje operativnog sistema u radnu memoriju. Operativni sistem se prilikom instalacije smeta na spoljanju memoriju (najee C particiju hard diska) pa je stoga neophodno njegovo uitavanje u radnu memoriju. Prilikom uitavanja operativnog sistema u radnu memoriju BIOS prosleuje i oitanu konfiguraciju raunara. Kada se zavri proces uitavanja, operativni sistem preuzima kontrolu nad procesima u raunaru. Glavnu re u funkcionisanju operativnog sistema ima skup programa koji se naziva supervizor (u informatikom argonu kernel ili jezgro). Supervizor se uvek nalazi u radnoj memoriji zbog ega se kae da spada u grupu rezidentnih programa. Ostali programi operativnog sistema ukoliko nisu potrebni ostaju u spoljanjoj memoriji (hard disku). Supervizor je glavni menader svih procesa koji se odvijaju u raunaru. S obzirom da se svaki proces realizuje na procesoru i da prilikom svoje realizacije proces zauzima odreenu koliinu radne memorije supervizor ima vrlo odgovoran zadatak da dodeljuje razliitim procesima osnovne raunarske resurse (CPU i radnu memoriju) tako da se ne dogodi njihova interferencija (meanje).

2.2. Upravljanje izvravanjem razliitih poslova

Dodeljivanje procesu resursa neophodnih za njegovu realizaciju nije jedini zadatak koji operativni sistem ima. Pokretanje procesa se zasniva na njegovom uitavanju iz spoljanje memorije u radnu memoriju i/ili njegovo pozivanje iz radne memorije i dodeljivanje procesoru. To znai da je neophodno da operativni sistem prati funkcionisanje sistema i da oslukuje ulazno/izlazne ureaje i da reaguje ukoliko je potrebno pokretanje nekog programa (sistemskog ili aplikativnog). Za to je takoe zaduen supervizor operativnog sistema. Ova uloga operativnog sistema se pojavila sa pojavom operativnih sistema koji su podravali vieprogramski rad raunara tj. mogunost istovremenog izvravanja vie razliitih programa. Kako je za izvravanje programa neophodan procesor, vieprogramsko izvravanje se realizuje kroz smenjivanje programa koji se realizuju na procesoru. Zbog brzine procesora savremenih raunara korisnik ima utisak da se svi programi izvravaju istovremeno. Sam postupak smenjivanja procesa na procesoru raunara izvrava supervizor. On ima ekskluzivno pravo da dodeli procesor jednom procesu i da ga oduzme drugom.

2.3. Praenje rada sistema

Operativni sistem prati realizaciju svake aktivnosti sistema i obavetava korisnika ukoliko doe do eventualnih greaka (npr. izgubljena konekcija sa Internetom, nema papira u tampau itd.).2.4. Interfejs izmeu korisnika i raunara

Jedna od najvanijih uloga operativnog sistema je obezbeivanje interfejsa izmeu korisnika i raunara. Jednostavnost korienja raunara se zasniva na jednostavnosti korienja njegovih resursa, izdavanje eljenih naredbi itd. Prve generacije operativnih sistema (DOS, UNIX) su imale vrlo skroman interfejs prema korisniku koji je bio namenjen profesionalnim korisnicima. Korisnik je komunicirao sa raunarom preko komandne linije u koju je unosio ifrovane naredbe (Slika 2).

Slika 2. Komandna linijaZa korienje interfejsa ovakvih operativnih sistema korisnik nije imao na raspolaganju mi ve samo tastaturu. Masovna proizvodnja personalnih raunara je omoguila da i obini korisnici koriste raunar. Meutim, stari interfejs je predstavljao ozbiljnu prepreku masovnom korienju personalnih raunara. Sredinom poslednje decenije prolog veka softverske kompanije poinju da poklanjaju veliku panju ovom problemu i kao rezultat toga pojavljuju se prvi operativni sistemi sa grafikim korisnikim interfejsom (eng. Grafical User Interface - GUI). Kod ovih operativnih sistema resursi raunara (programi, fajlovi itd.) imaju grafiku predstavu u obliku ikona (simbolikih slika) zbog ega je za njihovo pokretanje i otvaranje mogue koristiti mi. Na taj nain upotreba raunara je pribliena prosenom korisniku.

2.5. Nain rada operativnog sistema

Generalno gledano, operativne sisteme moemo podeliti na jednoprogramske i vieprogramske. Prvobitni operativni sistemi su bili jednoprogramski to znai da su omoguavali izvravanje samo jednog procesa (programa) u datom trenutku. Sledei program koji bi bio na redu za izvravanje je praktino stajao u redu za ekanje i ekao bi zavretak izvravanja tekueg programa. Oito da ovakav princip nije bio optimalan u pogledu iskorienja resursa. Na primer, dok se izvrava tekui program periferni ureaji su slobodni i obrnuto. Takoe, na ovaj nain ni radna memorija nije bila potpuno iskoriena jer za izvravanje jednog programa najee nije potrebna cela radna memorija. Korak napred je predstavljala pojava vieprogramskih operativnih sistema koji su i danas aktuelni. Ovi operativni sistemi omoguavaju istovremeno izvravanje vie razliitih programa. Tako na primer, korisnik je u mogunosti da istovremeno slua muziku korienjem programa Media Player, da generie tekstualni dokument korienjem programa MS Word i da komunicira putem interneta sa drugim korisnicima pomou programa Windows Messanger ili Skype. Ovaj princip rada operativnog sistema je omoguio znatno bolje iskorienje resursa raunara ali je sa sobom doneo i znatno sloenije funkcionisanje operativnog sistema.Tokom vremena razvijeno je nekoliko tehnika vieprogramskog rada operativnog sistema:[footnoteRef:10] [10: Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 214.]

1. Multitasking (eng. Multitasking), tehnika koja je omoguavala istovremeno izvravanje razliitih programa. 2. Multitreding (eng. Multithreading), tehnika koja je omoguavala istovremeno izvravanje vie niti (eng. thread) istog programa. Na primer, korisnik moe u jednom Word dokumentu da sreuje tekst i da istovremeno u drugom Word dokumentu proverava pravopis. Pojedini savremeni operativni sistemi podravaju i takozvani viekorisniki rad. Viekorisniki rad omoguava da vie korisnika istovremeno koristi isti raunarski sistem. Najee se viekorisniki rad realizuje kroz tehniku deljenja vremena (eng. time sharing). Tehnika se zasniva na tome da je svakom korisniku (u optem sluaju sa vie programa) procesor na raspolaganju tano odreeno vreme. Kada istekne vreme koje je korisnik dobio, njegov proces(i) se prekida i procesor se dodeljuje sledeem korisniku koji je u redu za ekanje. U zavisnosti od brzine raunara korisnici ne oseaju da dele isti raunar sa drugima.

2.6. Jednoprocesorski i vieprocesorski rad

Svaka nova generacija procesora je imala bolje performanse meu kojima je najvanija bila njegova brzina. Meutim, poslednjih godina brzina procesora stagnira. Razlog za to lei u injenici da postoje fizika ogranienja koja se jednostavno ne mogu prebroditi. Brzina procesora pa samim tim i raunarskih sistema je dosegla svoj vrhunac. Jedino mogue reenje je bilo promeniti logiku funkcionisanja raunara i umesto jednog procesora koristiti dva ili vie. Ovo reenje je zahtevalo revolucionarne zahvate kako u hardverskoj koncepciji tako i u funkcionisanju operativnih sistema koji po svom opisu nadgledaju rad procesora. Vieprocesorski raunari kao to sam naziv kae imaju vie procesora. Operativni sistemi koji podravaju ovakve raunare moraju da obezbede jo jedan nivo sinhronizacije izmeu procesa koji se izvravaju na raunaru. Dakle, vieprocesorski nain rada (eng. multiprocessing) operativnog sistema omoguava da se na svakom procesoru izvrava vie procesa i vie niti jednog programa istovremeno. Dodatno, operativni sistem u ovakvom reimu rada omoguava i izvravanje vie niti istog programa na razliitim procesorima.

2.7. Pomoni sistemski programi

Pored operativnog sistema sistemski softver obuhvata i pomone sistemske programe (eng. System Support Programs) koji podravaju rad operativnog sistema ali i rutinske korisnike operacije. Tipini programi za podrku su usluni programi, kontrolori performansi i kontrolori bezbednosti. Usluni programi (eng. System Utilities) su programi koji pomau izvravanje rutinskih korisnikih operacija kao to je manipulisanje fajlovima (datotekama) i direktorijumima (folderima). Pomou ovih programa korisnik je u stanju da sam upravlja organizacijom podataka na spoljanjoj memoriji (hard disku). Osnovne operacije koje su omoguene korisniku su kreiranje, brisanje i premetanje direktorijuma i fajlova. Treba naglasiti da organizacija direktorijuma i fajlova na spoljanjoj memoriji ne predstavlja njihovu fiziku ve logiku organizaciju. Drugim reima, injenica da su odreeni fajlovi organizovani u okviru jednog direktorijuma ne znai da se oni i fiziki locirani jedan pored drugog na spoljanjoj memoriji. Zbog toga sistemski softver unutar sebe uva i aurira hijerarhiju i organizaciju direktorijuma i foldera na spoljanjoj memoriji. Kotrolori performansi (eng. System Performance Monitor) omoguavaju korisniku uvid u izvravanje procesa u raunarskom sistemu. Tipian primer ovakvog programa je task menader (eng. Task Manager) koji prua uvid u optereenost procesora, zauzee radne memorije, pregled aktivnih programa i procesa (Slika 3.).

Slika 3. Task menader

Ovaj program takoe omoguava korisniku da prekine izvravanje odabranog procesa ukoliko za to postoji potreba. Prilikom korienja ove mogunosti treba biti oprezan zato to prekid nekog od sistemskih procesa moe da ugrozi funkcionisanje sistema u celini. Sistemski kontrolori bezbednosti (eng. System Security Monitors) su programi koji nadgledaju korienje raunarskih sistema u cilju zatite od neovlaenog korienja. Jedna od bitnih osobina savremenih operativnih sistema je korisnika podrka koja se naziva plug-and-play. Opcija plug-and-play omoguava jednostavno instaliranje hardverskog ureaja voenjem korisnika korak po korak. Tehnika voenja korisnika korak po korak se popularno naziva instalacioni arobnjak. Na ovaj nain operativni sistem omoguava korisniku da na jednostavan nain izvri instaliranje softvera pomou kojeg raunar komunicira sa novim, uoenim hardverom. Ti programi se nazivaju drajveri ureaja. Takoe, savremeni operativni sistemi imaju ve ugraene drajvere najpopularnijih modela hardverskih ureaja (tampaa, skenera, eksternih hard diskova itd.) pa njihovo instaliranje nije ni potrebno.

2.8. Pregled operativnih sistema

Kada se kae operativni sistem veina domaih, prosenih korisnika pomisli na Windows. Razlog za to je potpuno opravdan s obzirom da je operativni sistem Windows firme Microsoft iroko rasprostranjen u svakodnevnoj amaterskoj, pa ak i profesionalnoj primeni. Meutim, operativni sistem Windows nije najstariji, a po mnogim kompetentnim analitiarima nije ni najbolji operativni sistem. Pored operativnog sistema Windows, znaajnu ulogu imaju i operativni sistem UNIX i njegove modifikacije. S obzirom da je UNIX stariji, a po miljenju strunjaka i elegantniji, i da je u mnogome uticao na neke savremene verzije Windows-a, prvo emo izloiti par detalja o ovom operativnom sistemu.UNIX je razvijen poetkom sedamdesetih godina u Belovim laboratorijama. Prva verzija je bila namenjena mini raunaru PDP-7 i bila je napisana u asembleru. Vrlo brzo se pojavila verzija za mini raunar PDP-11 koja je bila posebna po tome to je bila napisana u tada novom, a kasnije, pa ak i danas, vrlo popularnom, jeziku C. Autor ovog jezika, Denis Rii (Dennis Ritchie), je sa kolegom Kenom Tompsonom (Ken Thompson) postavio osnovne principe operativnog sistema UNIX.[footnoteRef:11] [11: Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 221.]

Bitna prekretnica za dalji razvoj ovog operativnog sistema se dogodila kada je firma AT&T, inae vlasnik Belovih laboratorija, prodala licencu za razvoj raznim univerzitetima. Zahvaljujui dobijenom izvornom kodu operativnog sistema, Univerzitet Berkli je postao jedan od najznaajnijih razvojnih centara ovog operativnog sistema. injenica da je vie razvojnih timova razvijalo razliite i nekompatibilne verzije UNIX-a uticale su na njegovu popularnost. Naime, proizvoaima softvera je predstavljalo veliki problem da prilagoavaju svoj aplikativni softver svakoj verziji UNIX-a pa su se usredsredili na razvoj koji odgovara operativnom sistemu koji je bio univerzalan kao to je MS-DOS. Raznolikost UNIX-a u funkcionalnom pogledu je kasnije eliminisana uvoenjem standarda koji je uredio oblast razvoja operativnih sistema. Godine 1981. firma IBM je predstavila personalni raunar pod nazivom IBM PC koji je imao operativni sistem MS-DOS 1.0. Ovaj 16-bitni operativni sistem je imao 8 KB i korisniki interfejs u obliku komandne linije. Dve godine kasnije pojavio se MS-DOS 2.0 koji je imao veliinu 24 KB i dodatne funkcije, pozajmljene od UNIX-a. Godine 1984. pojavio se MS-DOS 3.0 koji je imao veliinu od 36 KB i dodatne mogunosti ali se i dalje korisniki interfejs zasnivao na komandnoj liniji. Godine 1984. firma Apple je izbacila na ameriko trite revolucionarni personalni raunar pod imenom Macintosh.[footnoteRef:12] [12: B. orevi, D. Pleskonji, N. Maek (2004): Operativni sistemi: UNIX i Linux, Beograd, str. 231.]

Ovaj personalni raunar je bio prvi raunar koji je imao grafiki korisniki interfejs i koji je uveo mi kao ulazni ureaj za komunikaciju sa resursima raunara. Pojava ovog raunara je u postavila osnovne principe savremenih personalnih raunara. Podstaknuta izuzetnim trinim rezultatima raunara Apple Macintosh, firma Microsoft poinje sa razvojem grafikog korisnikog okruenja za operativni sistem MS-DOS i daje mu naziv Windows. Izvorno Windows nije bio poseban operativni sistem ve samo grafika podrka ve postojeem operativnom sistemu MSDOS. Na taj nain je postignuto da operativni sistem MS-DOS bude sakriven od korisnika. Dalji razvoj operativnog sistema Windows je iao u smeru postepenog prebacivanja funkcija operativnog sistema MS-DOS u modul za grafiko okruenje Windows. Tako se Windows 95 koji se pojavio 1995. godine, i dalje bazirao na operativnom sistemu MS-DOS (verzija 7.0) ali je imao razvijene funkcije za kreiranje virtualne memorije, rad sa procesima i istovremeno izvravanje vie programa. Ipak, ovaj operativni sistem je i dalje bio preteno 16-bitni program. Godine 1998. Microsoft izbacuje na trite operativni sistem Windows 98 koji je takoe sadrao operativni sistem MS-DOS (verzija 7.1) ali je imao i neke nove funkcionalnosti kao to je podrka za vee diskove, integrisana radna povrina, Internet i TV. U pogledu funkcionalnosti operativni sistem Windows 98 se nije bitno razlikovao od svog prethodnika Windows 95. Uporedo sa razvojem navedenih verzija operativnog sistema Windows firma Microsoft je interno razvijala potpuno nov operativni sistem nezavisan od MS-DOS-a pod nazivom Windows NT (Windows New Technology). Windows NT je u potpunosti bio 32-bitni operativni sistem. U javnosti je mnogo poznatija verzija Windows NT pod nazivom Windows 2000 koja je ujedno bila najrasprostranjenija verzija. Sledei operativni sistem, Windows XP, je u osnovi bio Windows 2000 sa neznatnim modifikacijama.Windows XP je u odreenom periodu bio najrasprostranjeniji operativni sistem kada su u pitanju domai korisnici zbog ega su u nastavku izloene njegove osnovne osobine:[footnoteRef:13] [13: Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 231.]

Integrisano grafiko korisniko okruenje (GUI), Ima 32-bitnu arhitekturu, Ugraena plug-and-play tehnologija Ugraena podrka za rad u mrei, za pristup Internetu, za elektronsku potu, U zavisnosti od verzije moe biti klijentski ili serverski operativni sistem, Podrava multitasking, multitreding i vieprocesorski rad, Poseduje sistem zatite baziran na korisnikom nalogu Distribuira se u dve verzije:1) Home Edition za kunu upotrebu,2) Professional Edition za profesionalnu upotrebu.

Windows 7 je izdanje iz serije operativnih sistema kompanije Microsoft. Namenjen je za upotrebu na linim raunarima, ukljuujui kune i poslovne desktop, laptop i netbook raunare, tablet raunare itd. Windows 7 je puten iz proizvodnje 22. jula 2009, i zvanino bio dostupan u maloprodaji 22. oktobra 2009, to je manje od tri godine nakon objavljivanja svog prethodnika, Windows Vista. Serverska varijanta operativnog sistema Windows 7, pod nazivom Windows Server 2008 R2, je puten u prodaju u isto vreme. Na prezentaciji ovog operativnog sistema u organizaciji kompanije Microsoft odrane 2008. predstavljeni su osnovni dodaci i unapreenja ovog operativnog sistem. Predstavljeno je novo, redizajnirano korisniko okruenje sa novim taskbarom, nazvanim Superbar, zatim sistem za podrku kunom umreavanju raunara nazvanom HomeGroup kao i unapreenja u pogledu performansi. Neke standardne aplikacije koje su bile ukljuene u prethodne verzije operativnih sistema Microsoft Windows, kao to su Windows Calendar, Windows Mail, Windows Movie Maker, i Windows Photo Gallery, su iskljueni iz verzije Windows 7 ali su dostupne kao deo paketa Windows Live Essentials. Windows 7 ukljuuje itav niz novih mogunosti kao to su alati za unos podataka dodirom i alati za prepoznavanje pisanja slobodnom rukom, podrku za kreiranje i upravljanje virtualnim diskovima, unapreeno i efikasnije izvravanje na viejezgarnim procesorima (eng. multi-core processors), unapreene performanse podizanja sistema. Windows 7 omoguava viestruku upotrebu razliitih grafikih kartica, zatim novu verziju Windows Media Centra, zatim gedet (eng. Gadget) za Windows Media Center, redizajnirani kalkulator sa mogunou konverzije razliitih veliina kao to su duina, teina, temperatura itd.

3. ZNAAJ OPERATIVNIH SISTEMA ZA POSLOVANJE

Savremene informacione tehnologije, koje dobijaju na znaaju sve veom primenom Interneta, dovode do promena u nainu poslovanja u preduzeima. Pojava elektronskog poslovanja redefinie ulogu pojedinih subjekata, ali nudi i odreene prednosti i koristi. Kao to sam naglasio na poetku rada, u dananjem vremenu poslovanje bez raunara skoro da je nazamislivo. Primena raunara i operativnih sistema nove generacije utie na efikasnije poslovanje, uspeniji protok informacija, kontrolu trokova, a time i na kvalitet pruanja usluga.

3.1. Raunovodstveni aplikativni softver

Raunovodstveni aplikativni softver pomae brzu i efikasnu realizaciju raunodstvenih procesa u poslovnim sistemima. S obzirom da raunovodstvena funkcija svakog poslovnog sistema obuhvata este i rutinske operacije i aktivnosti primena ovog tipa aplikativnog softvera je praktino nezaobilazna. Zbog toga je raunovodstveni aplikativni softver meu prvima uveden u savremeno poslovanje. Pomou raunovodstvenog aplikativnog softvera se na efikasan nain vri evidentiranje trokova, dugovanja i potraivanja jednog poslovnog sistema. Na osnovu zabeleenih podataka specijalni moduli ovog softvera omoguavaju korisniki definisanu obradu podataka i kreiranje potrebnih izvetaja.

3.2. Finansije

Funkcija upravljanja finansijama takoe obuhvata veliki broj ponavljajuih, rutinskih operacija i aktivnosti zbog ega je primena aplikativnog softvera specijalizovanog za upravljanje finansijama nezaobilazna u svakom poslovnom sistemu. Ovaj softver omoguava praenje tokova novca u okviru poslovnog sistema, predvianje i upravljanje finansijskim sredstvima. Tipini moduli ovog aplikativnog softvera su modul za obradu naloga prodaje, modul za obraun prihoda, modul za obraun i plaanje, modul za obradu naloga nabavke i modul za obraun zarada zaposlenih.[footnoteRef:14] [14: Spasi, V., (2011): Poslovanje preduzea, Beograd, Univerzitet Singidunum, str. 29.]

Na osnovu podataka zabeleenih u navedenim modulima menaderi donose odluke koje se odnose na planiranje budeta i upravljanje likvidnou poslovnog sistema.

3.3. Proizvodni menadment

Proces proizvodnje savremenih proizvoda moe da bude veoma sloen. Zbog toga je nemogue izvriti efikasno upravljanje proizvodnim procesima bez podrke odgovarajuih aplikativnih softvera. Aplikacije za proizvodni menadment obuhvataju module za upravljanje proizvodnjom, upravljanje zalihama, upravljanje kvalitetom i upravljanje trokovima. Zahvaljujui podacima evidentiranim u navedenim modulima menaderi mogu na efikasan nain da kreiraju optimalan i realan plan proizvodnje. Planiranje proizvodnje je vrlo vano za svaki poslovni sistem jer se na osnovu njega kreira plan prodaje pa samim tim i planiranje finansija u buduem periodu.

3.4. Slobodni softver

Po

3.5. Pametni telefoni, android aplikacije i njihov uticaj na poslovanje

Pametni telefoni su mobilni telefoni najnovije generacije koji u sebi sadre integirasan PDA, kameru, muziku, internet i mnotvo drugih korisnih aplikacija. Danas je skroz normalno da se na elektronsku potu odgovara sa mobilnog telefona, da se naruuje hrana, itaju novine, plaaju rauni. Da bi mobilni telefoni mogli da obavljaju ovake funkcije, bilo je potrebno da poseduju operativni sistem. Danas postoji mnogo operativnih sistema, ali veina proizvoaa bira da njihovi modeli imaju Android operativni sistem. Android operativni sistem je od 2005. godine vlasnitvo kompanije Google. To je open source kod, koji se sastoji iz preko deset miliona linija koda, koji su ispisani u raznim programskim jezicima, Java, C, C++, XML.[footnoteRef:15] [15: Toutovi, T., Mrdakovi, J., (2007): Globalni rezervacioni i distribucioni sistemi u preduzeima, Beograd, Univerzitet Singidunum, str. 17.]

Da bi telefon pristupio interenetu i otvorio stranicu u prirodnoj veliini bilo je potrebno izraditi aplikaciju koja e to da uradi. U poetku to jeste delovalo komplikovano, ali danas izrada android aplikacija nije komplikovana i uz malo interesovanje, moe se napraviti svoja aplikacija koja nam moe koristiti za line potrebe ali itekako za posao. Da bi se napravila dobra aplikacija koju e korisnik koristiti stalno, osim dobrog dizajna i interfejsa potrebna je dobra ideja. Ta ideja treba da da korisniku dodatnu vrednost i da mu pomogne u ostvarenju njegovog cilja. Danas se kompanije utrkuju u pravljenju android aplikacije koja e biti najbolja i najvie koriena. Danas savremeno poslovanje se ne moe zamisliti bez integracije raunara, interneta i telekomunikacija. Ukoliko se ova tri elementa koriste pametno, cilj do kojeg kompanija tei nije teko dostii.Mobilnost je vreme, a vreme je novac. Ba iz tog razloga ljudi svakodnevno koriste svoje pametne telefone kako bi u razliitim situacijama zavravali razne poslove na brz i lak nain. Uz pomo pametnih telefona danas je omoguena komunikacija sa bilo kime, bilo gde, bilo kada putem sms poruka, pozivom ili video komunikacijom; omogueno je slanje elektronske pote, sluanje muzike, fotografisanje, surfovanje internetom, korienje mapa, pa ak i programiranje. Sve nabrojane opcije omoguavaju laku komunikaciju i poslovanje nego to je to bio sluaj na tradicionalan nain uz pomo desktop raunara u kancelarijama tj. u zatvorenom prostoru.

Slika 4. Najee koriene Android aplikacijePrema istraivanjima koja se svakodnevno obavljaju, najee koriene Android aplikacije su social media aplikacije tj aplikacije za drutvene mree kao to su facebook, twitter, linkedIn.Korisnici pametnih telefona svakodnevno postave preko milijardu statusa, fotografija i video materijala na svoje profile na drutvenim mreama. Pored social media aplikacija, aplikacije koje koriste GPS na pametnim telefonima su takoe jako popularne meu korisnicima. GPS aplikacije kao to su google maps za korisnike koji su u pokretu mogu biti jako korisne.4. ZAKLJUAK

Primenom savremenih informacionih sistema poveava se produktivnost u poslovanju, minimiziraju se trokovi, poboljana je kontrola poslovanja, informacije o destinaciji, smetaju i mogunostima dolaska dostupne su 24 sata. Poslovanje preduzea je kompleksan proces i nezaobilazna je primena savremenih informacionih sistema u poslovnim procesima. Rezultati sprovedenih istraivanja u svetu ukazuju na pozitivan stav u okviru poslovanja preduzea u svetu, kada je u pitanju primena informacionih sistema u njihovom poslovanju. Na Kosovu vea preduzea su prinuena da transformiu nain poslovanja i koristei prednosti savremenih informacionih tehnologija izbore konkurentsku poziciju na tritu.Imajui u vidu da je kod svih preduzea u fokusu poslovanja svih delatnosti korisnik, veoma je vano da njihove potrebe i oekivanja budu zadovoljeni. Primena savremenih informacionih tehnologija je nain da se prevaziu problemi u poslovanju, kreiraju profili korisnika usluga i na taj nain izae u susret navikama, potrebama i oekivanjima klijenata, a samim tim ostvari i profit u poslovanju.Poslovanje u modernom dobu je uveliko naslonjeno na informaciono tehnoloke resurse preduzea, i to prvenstveno na operativne sisteme koji pruaju i obezbeuju podrku za poslovanje u obliku pruanja servisa kao to su poslovne aplikacije, internet povezivanje, komunikacija, deljenje sadraja, sigurnost podataka itd. U tom pogledu, odabir odgovarajueg operativnog sistema je jedna od najvanijih odluka. Usko povezano sa odabirom operativnih sistema je i odabir virtualizacijskih rjeenja. Kao to je poznato, virtualizacija donosi brojne pogodnosti u savremenom poslovanju, i to kroz smanjenje trokova, poveanje pouzdanosti i iskoritenosti, jednostavno upravljanje, sigurno testiranje i rapidnu instalaciju sistema, aplikacija itd. Meutim, da bi se te pogodnosti ostvarile potrebno je prevashodno voditi rauna o odnosu uloenog i dobivenog u kratkom i dugom roku.

Preporuke

Odabir odgovarajuih operativnih sistema nije lagan zadatak i zavisi od mnogo faktora, kao to su:

Da li postoji specifina aplikacija i/ili baza podataka koja e se izvravati na internet serveru? Da li ona zahteva odgovarajui operativni sistem? Da li je podran i certificiran sistem od strane proizvoaa opreme? Da li je virtualizacijsko reenje podrano od strane proizvoaa softvera? Koji faktori imaju najvei uticaj na izbor (podran softver, sigurnost, skalabilnost, pouzdanost)? Koji nivo podrke nam je potreban? Jednostavnost za koritenje, prijateljski interface i slino.

LITERATURA

1. B. orevi, D. Pleskonji, N. Maek (2004): Operativni sistemi: UNIX i Linux, Beograd.2. Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo.3. Jonson, J., (2012): Resource management in parallel computers, University Cambridge of London.4. Oxelheim, L., Wihlborg, C.(2008): Corporate Decision-Making with Macroeconomic Uncertainty, Oxford University Press, Inc.5. Spasi, V., (2011): Poslovanje preduzea, Beograd, Univerzitet Singidunum.6. Toutovi, T., Mrdakovi, J., (2007): Globalni rezervacioni i distribucioni sistemi u preduzeima, Beograd, Univerzitet Singidunum.7. Tanenbaum, A., (2007): Arhitektura i organizacija raunara, Prentice Hall.

1