Zastita Prava Industrijske Intelektualne Svojine

8/9/2019 Zastita Prava Industrijske Intelektualne Svojine

http://slidepdf.com/reader/full/zastita-prava-industrijske-intelektualne-svojine 1/8

ZAŠTITA PRAVA INDUSTRIJSKE/INTELEKTUALNE SVOJINE

AUTORSKA PRAVA

Šta se može štititi autorskim pravom?

Autorskim pravom se štite autorska dela, tj. originalne duhovne tvorevine autora,izražene u odredjenoj formi bez obzira na njihovu umetniku, naunu ili drugu vrednosti,njihovu namenu, veliinu, sadržinu i nain ispoljavanja, kao i dopuštenost javnogsaopštavanja njihove sadržine.

Šta se sve može smatrati autorskim delom?

- Pisana dela (knjige, brošure, lanci, prevodi, raunarski programi ukljuujui ipripremni materijal za njihovu izradu i dr.)

- Govorna dela (besede, predavanja i dr.)- Dramska, dramsko-muzika, koreografska i pantomimska dela i dela koja potiu

iz folklora- Muzika dela- Filmska dela- Dela likovne umetnosti (crteži, grafike, slike, skulpture i dr.)- Dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja- Kartografska dela (geografske karte, topografske karte)

- Planovi, skice, fotografije i makete- Pozorišna režija

Šta se ne može smatrati autorskim delom?

- Zakoni, podzakonski akti i drugi propisi- Službeni materijal državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju- Službeni prevodi propisa i službenih materijala državnih organa- Podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.

Kada nastaje autorsko pravo?

Autorsko pravo nastaje momentom nastanka autorskog dela. Autorsko delo se smatraobjavljenim kada je na bilo koji nain uinjeno dostupno javnosti. Autorsko delo sesmatra izdatim kada su primerci dela u odgovarajuem broju pušteni u promet od straneautora ili lica koje je on ovlastio.

Iz kojih prava se sastoji autorsko pravo?



Autorsko pravo se sastoji iz moralnih i imovinskih prava. Moralna prava pripadaju autoruili njegovom nasledniku, dok imovinska prava mogu biti predmet ugovora o ustupanju iliprenosu prava.

Koja su moralna prava autora?

- autor ima pravo da mu se prizna autorstvo na delu- autor ima pravo da njegovo ime ili pseudonim budu naznaeni na svakom

primerku dela ili navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja- autor ima pravo da objavi svoje delo- autor ima pravo da se protivi izmenama svog dela ili javnom saopštavanju dela u

izmenjenoj ili nepotpunoj formi- autor ima pravo da daje dozvolu za preradu svog dela- autor ima pravo da se suprotstavlja upotrebi dela kojom bi se narušili njegova

asti ili ugled

Koja su imovinska prava autora?- pravo na ekonomsko iskorišavanje svog dela- prava na naknadu za iskorišavanje autorskog dela od strane drugog lica osim ako

ugovorom nije drugaije odredjeno- pravo da drugom zabrani ili dozvoli beleženje ili umnožavanje svog dela- pravo da drugom zabrani ili dozvoli stavljanje u promet primerka autorskog dela- pravo da drugom zabrani ili dozvoli davanje u zakup primerka autorskog dela- pravo da drugom zabrani ili dozvoli davanje na poslugu primerka autorskog dela

ako je autorsko delo raunarski program- pravo da drugom zabrani ili dozvoli izvodjenje svog autorskog dela- pravo da drugom zabrani ili dozvoli predstavljanje svog autorskog dela- pravo da drugom zabrani ili dozvoli emitovanje svog autorskog dela- pravo da drugom zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela- pravo da drugom zabrani ili dozvoli prilagodjavanje, aranžiranje i druge izmene

dela- pravo da drugom zabrani ili dozvoli da se njegovo delo koje se emituje

istovremeno saopštava publici na javnim mestima

Da li je autorsko pravo teritorijalno ogranieno?

Autorsko pravo je ogranieno na teritorije država sa kojima Srbija i Crna Gora imazakljuene multilateralne ili bilateralne ugovore iz oblasti zaštite autorskog prava. Iako sene može rei da je autorsko pravo teritorijalno neogranieno, danas se autorsko pravopriznato u Srbiji i Crnoj Gori priznaje i u velikom delu sveta.

Ko može biti nosilac imovinskog autorskog prava?

- Autor- Autorovi naslednici



- Trea lica kojima je autorsko pravo ustupljeno ili preneto ugovorom

Da li se može ustupiti ili preneti moralno pravo autora?

Moralna prava autora ne mogu biti predmet ugovora o ustupanju ili prenosu autorskog

dela, tj. ne mogu se ustupati ili prenositi treim licima.

Kako se ustupa ili prenosi autorsko pravo ugovorom?

Ugovor kojim se ustupa autorsko pravo je imenovani ugovor – autorski ugovor. Autorskopravo se može ustupiti i drugim imenovanim i neimenovanim ugovorima ukoliko su takviugovori sainjeni u pisanoj formi i sadrže sve neophodne elemente na osnovu kojih semože utvrditi o kom autorskom delu je re, za koju teritoriju se vrši ustupanje i za kojivremenski period se vrši ustupanje.

Ugovorom se autorsko pravo može ustupiti na iskljuiv ili neiskljuiv nain. Iskljuivim

ustupanjem autorskog prava, sticalac autorskog prava je jedini ovlašen da koristiautorsko delo i da ga uz saglasnost autora dalje prenese na trea lica. Pravo koje sticalac

autorskog prava prenosi treim licima je neiskljuivo, ali ugovorom može biti i drugaijeodredjeno.Sticalac neiskljuivog autorskog prava ne može dalje ugovorom prenositi to pravo, nitimože treim licima zabraniti iskorišavanje autorskog dela.Ako ugovorom nije naznaeno da se radi o jednom ili drugom obliku ustupanja, smatraese da je izvršeno neiskljuivo ustupanje.

Koliko traje autorsko pravo?

Imovinska autorska prava traju za života autora i sedamdeset godina po njegovoj smrti.Moralna autorska prava nemaju ogranien rok trajanja.

Da li se autorsko delo može registrovati?

Autorsko delo se ne može registrovati u smislu u kom se to može rei za pravaindustrijske svojine, ali se autorsko delo može evidentirati i deponovati pred Zavodom zaintelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore. Autorsko delo se evidentira i deponujepodnošenjem prijave za uvodjenje u evidenciju i deponovanje autorskog dela.

Koji je znaaj izvršenog evidentiranja i deponovanja autorskog dela?

injenica da je jedno lice izvršilo evidentiranje i deponovanje autorskog dela ne znai da je to lice zaista i nosilac autorskog prava, jer Zavod takve injenice ne ispituje. Ali usluaju kada je izvršeno evidentiranje i deponovanje autorskog dela lica koje je zaistanosilac autorskog prava, tada takvo evidentiranje i deponovanje može poslužiti kaododatni dokaz u sluaju pokrenutog sudskog postupka u vezi autorskog dela koje je bilopredmet evidentiranja i deponovanja.



Sve robe odnosno usluge su svrstane u 45 klasa. Ovo razvrstavanje u klase je izvrsenoNianskim aranžmanom iji je potpisnik i Srbija i Crna Gora. Ne postoji ogranienje upogledu broja klasa za koje se žig prijavljuje ili registruje, sve dok su robe odnosnousluge za koje se žig prijavljuje ili registruje pravilno razvrstane u 45 klasa Nianskogaranžmana.

Da li je pravo na žig teritorijalno ogranieno?

Žig zaštien u Srbiji i Crnoj Gori nema dejstvo van teritorije Srbije i Crne Gore, odnosnoda bi važio u još nekoj zemlji mora se u toj zemlji i zaštiti podnošenjem nacionalneprijave. Medjutim, ukoliko je lice zainteresovano za zaštitu u više zemalja, to se možeizvršiti na jedan od sledea tri naina:

- podnošenjem nacionalnih prijava žiga u zemljama od interesa- podnošenjem medjunarodne prijave žiga u kojoj e biti naznaene zemlje od

interesa. U sluaju podnošenja medjunarodne prijave, mora postojati prethodno inacionalna prijava koja e biti osnov za medjunarodnu registraciju. Medjunarodno

registrovanje žiga se vrši u skladu sa Madridskim aranžmanom o medjunarodnomregistrovanju žigova i Protokolom uz Madridski aranžman o medjunarodnomregistrovanju žigova. I nacionalna i medjunarodna prijava se podnose Zavodu zaintelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore, koji po prijemu medjunarodne prijaveistu prosledjuje Svetskoj organizaciji za zaštitu industrijske svojine (WIPO), aWIPO potom takvu prijavu prosledjuje na ispitivanje nacionalnim zavodimanaznaenih zemalja

- podnošenjem prijave komunitarnog žiga (CTM) pred Uredom za harmonizacijuunutrašnjeg tržišta (OHIM) ime se zaštita može ostvariti u svim zemljamalanicama Evropske Unije.

Da li postoji nain da se proveri da li je odredjeni znak zaštien žigom?

Lice koje namerava da podnese prijavu žiga, kako bi bilo sigurno da identian ili slianznak za identinu ili slinu robu ili usluge nije ve zaštien, može Zavodu zaintelektualnu svojinu podneti zahtev da se izvrsi pretraga kroz nacionalnu imedjunarodnu bazu za taj znak (zahtev za rešerš). Rezultati takve pretrage pokazuju da lipostoji ranije prijavljen ili registrovan slian ili identian znak za slinu ili identinu robuili usluge.

Koje su obaveze nosioca prava na žig?

Vlasnik registrovanog žiga je obavezan da takav žig koristi za robu odnosno usluge zakoje je žig registrovan. Ukoliko se žig ne koristi u periodu dužem od pet godina od danaregistracije ili u periodu dužem od pet godina od dana poslednjeg korišenja, na zahtevzainteresovanog lica, takav žig može biti poništen usled neupotrebe. Naime, iako žig posuštini jeste monopolistiko pravo, mogunost da žig koji se ne koristi bude poništen jeinstitut poznat svim savremenim zakonodavstvima a uveden je sa ciljem da se faktikostanje (stavljanje robe odnosno usluga pod odredjenim žigom u promet) dovede u skladsa pravnim stanjem (registracija žiga)



Koja su ovlašenja nosioca prava na žiga?

Nosilac prava na žig ima iskljuivo pravo da znak zaštien žigom koristi za obeležavanjerobe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili

slian znak neovlaš

eno koriste za obeležavanje iste ili sli

ne robe odnosno usluga ako jeslinost takva da može da izazove zabunu u prometu.

Koliko vremenski može trajati pravo na žig?

Žig se registruje na period od 10 godina od dana podnošenja prijave žiga. Registracijažiga se može obnoviti neogranieni broj puta na period od 10 godina.

Da li se pravo na žig može prenositi?

Pravo na žig se može preneti ugovorom o prenosu. Takav prenos se na zahtev sticaoca

prava upisuje u Registar žigova koji se vodi u Zavodu za zaštitu intelektualne svojineSrbije i Crne Gore. Pravo na žig može biti i predmet ugovora o licenci koji se takodje nazahtev nosioca prava na žig može upisati u Registar žigova.

Koji je znaaj zaštite znaka žigom?

Pravo na žig je monopolistiko pravo, te stoga nosiocu prava na žig daje pravo da spreisvaku neovlašenu upotrebu žiga od strane treih lica. Takodje, pravo na žig daje nosiocuprava garanciju da e stavljanje u promet robe i usluga pod zaštienim žigom bitineometano od strane treih lica.

PRAVO NA DIZAJN

Šta je dizajn?

Dizajn je trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvoda, ili njegovog delakoji je odredjen njegovim vizualnim karakteristikama, posebno linijama, konturama,bojama, oblikom, teksturom i materijalima od kojih je proizvod sainjen, ili kojima jeukrašen, kao i njihovom kombinacijom.Dizajn se štiti pravom na dizajn ako je nov i ako ima individualni karakter.Dizajn je nov ako identian dizajn nije postao dostupan javnosti pre dana podnošenjaprijave za zaštitu dizajna ili ako identian dizajn nije predmet ranije podnete prijave.Dizajn ima individualni karakter ako je ukupni utisak koji ostavlja na informisanogpotrosaa drugaiji od ukupnog utiska koji na informisanog potrošaa ostavljaju drugidizajni.

Kakav dizajn ne može biti zaštien pravom na dizajn?

Dizajn ne može biti zaštien pravom na dizajn ako:



- bi njegovo objavljivanje ili upotreba bili protivni javnom poretku ili moralu- povredjuje autorsko pravo ili prava industrijske svojine drugih lica- sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraenicu zemlje ili

medjunarodne organizacije, religiozne i nacionalne simbole, kao i njihovopodražavanje, osim po odobrenju nadležnog organa

-

predstavlja lik nekog lica, osim uz izriitu saglasnost tog lica

Kome pripada pravo na zaštitu pravom na dizajn?

Pravo na ekonomsko iskorišavanje dizajna, odnosno pravo na podnošenje prijave zazaštitu dizajna pripada autoru ili drugom licu kome je autor ustupio autorsko pravo ili licuna koga je sticalac autorskog prava dalje preneo to pravo. Odnos izmedju autora isticaoca autorskog prava se uredjuje ugovorom koji mora biti sainjen u pisanoj formi.Moralna prava uvek pripadaju autoru, tj. ne mogu biti predmet ugovora o ustupanjuautorskog prava. Moralna prava autora se oslikavaju u injenici da autor mora kao takavbiti naveden u prijavi za priznanje dizajna.

Da li je pravo na dizajn teritorijalno ogranieno?

Dizajn zaštien u Srbiji i Crnoj Gori nema dejstvo van teritorije Srbije i Crne Gore,odnosno da bi važio u još nekoj zemlji mora se u toj zemlji i zaštiti podnošenjemnacionalne prijave. Medjutim, ukoliko je lice zainteresovano za zaštitu u više zemalja, tose može izvršiti na jedan od sledea tri naina:

- podnošenjem nacionalnih prijava dizajna u zemljama od interesa- podnošenjem medjunarodne prijave dizajna u kojoj e biti naznaene zemlje od

interesa. U sluaju podnošenja medjunarodne prijave, mora postojati prethodno inacionalna prijava koja e biti osnov za medjunarodnu registraciju. Medjunarodnoregistrovanje dizajna se vrši u skladu sa Haškim sporazumom o medjunarodnomprijavljivanju modela i uzoraka. I nacionalna i medjunarodna prijava se podnoseZavodu za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore, koji po prijemumedjunarodne prijave istu prosledjuje Svetskoj organizaciji za zaštitu industrijskesvojine (WIPO), a WIPO potom takvu prijavu prosledjuje na ispitivanjenacionalnim zavodima naznaenih zemalja

- podnošenjem prijave komunitarnog dizajna (CTD) pred Uredom za harmonizacijuunutrašnjeg tržišta (OHIM) ime se zaštita može ostvariti u svim zemljamalanicama Evropske Unije.

Da li postoji nain da se proveri da li je odredjeni dizajn zaštien pravom na dizajn?

Lice koje namerava da podnese prijavu dizajna, kako bi bilo sigurno da identian dizajnnije ve zaštien, može Zavodu za intelektualnu svojinu podneti zahtev da se izvrsipretraga kroz Nacionalnu i Medjunarodnu bazu za taj dizajn (zahtev za rešerš).

Koja su ovlašenja nosioca prava na dizajn?



Nosilac prava na dizajn ima iskljuivo pravo na ekonomsko iskorišavanje zaštienogdizajna i pravo da takvo korišenje dizajna uskrati svakom treem licu.

Koliko vremenski može trajati pravo na dizajn?

Pravo na dizajn može trajati maksimum 25 godina.Da li se pravo na dizajn može prenositi?

Pravo na dizajn se može preneti ugovorom o prenosu. Takav prenos se na zahtev sticaocaprava upisuje u Registar dizajna koji se vodi u Zavodu za zaštitu intelektualne svojineSrbije i Crne Gore. Pravo na dizajn može biti i predmet ugovora o licenci koji se takodjena zahtev nosioca prava na dizajn može upisati u Registar dizajna.

Koji je znaaj zaštite dizajna pravom na dizajn?

Pravo na dizajn je monopolistiko pravo, te stoga nosiocu prava na dizajn daje pravo dasprei svaku neovlašenu upotrebu dizajna od strane treih lica. Takodje, pravo na dizajn

daje nosiocu prava garanciju da e stavljanje u promet dizajna zaštienih pravom nadizajn biti neometano od strane treih lica.

Zastita Prava Industrijske Intelektualne Svojine

Documents

Transcript of Zastita Prava Industrijske Intelektualne Svojine