Vidoje Mojsilovic - Fotografija od ideje do realizacije

7/15/2019 Vidoje Mojsilovic - Fotografija od ideje do realizacije

1/67

1

VIDOJE MOJSILOVICFOTOGRAFIJAOD IDEJEDO REALIZACIJE


2/67

1,f ''

! /..

1,

1

by vrba


3/67

FOTO-K INO BIBLIOTEKA

VIDOJE MOJSILOVIC

FOTOGRAFTJAOD IDEJE DO REALIZACIJE

11 DOPLJNJENO IZDANJE

NOV INSKO -JZDA V PREDUZECETEHNICKA K N G A

BEOGRAD 196 1


4/67

Nacllt za omotAUTORA

~ t a m Beogr.adsld grafi&i zavod - BeogradBulevar Voj vode 17

lPR ILAZENJE FOTOGRAFIJI

Kada pristupate svome moti vu, o r a t e bitl osetljivi kao f i / s k a

u l z i j a HENRI CARnER-BRESSON

KREA I V N A FOTOGRAFIJA MASINA ZA BELE-ZEN JE U P O E N A ..l)n i s m o videli koliko kod coveka razvijen nagon za

k ~ j e 1 t 1 , ne moramo iCi u njegovu praistoriju i c u d misticnim crtezima pecinskog coveka. nagon mozcmo najbolje pratiti ogromnoj popularnos ti savreme110g.. a j a svetloscu - f o t o g a f i j o m . Danas sve teze'Znmisliti m o d e r t g coveka bez foto-kamere, vec koddcteta mozemo zapaziti koliko ono zeli da se v i z u 1nlzrazava i koliko fotografija u stanju da okupira decju

m s t u i zabavu.l'oto-kamera U prvom zainteresovanosti kod CO-vcka ili deteta, k d a tek kupljena, pretstavlja, sem uizuzetnim slucajevima, masinu za belezenje uspomenavcran likovni dnevnik najranije mladosti , ali i saznanjemogucnosti da njome mogu pravi ti i umetnicke fotografije. saznanje postepeno sve vise zaokupljujemladog ljuhite]ja fotografije, spontano mtr rada zelju da1 sam pokaze svoje umetnicke sklonosti, istovremeno raz

v i j j u C i sve ostriji liCni kriterij na s:voje dotadasnje ra--5 -


5/67

dove. Na njegovom pejzaztt sa n , il i snimku k stare gradevine, ili portretu - uvek 11 s t ; , d o s t a j ~ .

e s t o sto U e t n i c k i < da deluje. zapravo onajveliki t r e u t a k p r e k r e t i c e koji se javlja vise manje kodsvakog CJ!matera kod j e m g a 011 znaciti, posle k r a t k otrajnog lutanja trajni povratak belezenje o m e akod drugih poeetak rad.a. na k r t i v n fotografiji.sas.vim prirod110, jer fotografija i vise mistifici

r a a tehnika i s stvar licnih s p o s o b o s t i , m e s n o s t ii ve6eg stepena zainteresovanosti da se a a t e r fotogra fijom kreativno izrazavati.Do o-snovnih z r u k o : v a j a f o t ~ k a m e r o m i tehnickjd o t e a n i h fotografija vrlo Iako doci i zatx> ova

k j i g a i namenje:na o i m a koj.i su bar za samo jedan korakda1je od o b i c i h pocetnika. On.a treba da p o b d i S l k l o t s t ii razvije i p o s i r i z i 1 1 1 , lrojima f o t o g a f i j a po-staje pasija, n.ajlepsa zabava u s l o o d n i t 1 1 ; o v i m a i likovno sredstvo za izrazavanje s.vojih s k r i v e . i h umetnjckih

k 1 o t s koje v i S > e a n j e svaki co:vek nosi u sebj.

COVEK ILI KAMERA reba z a t i g l d t i (slikarstvo), s 1 s t i (muzjka)i d i r t i (fooografija), da covek mogao i t i slikar, n z i c a r ili f o t g a t . * ) OsnoiV fotografije, funkciooolan

sadrza.jan, a j d i r e k t n j j e vezan sa zivotom, u odabiranju g v tipicnih m , v i dogaaa.ja.Fotografjja pretstavlja j e d . t od najtezih kreativnih del a t r s t i i do priznanja jednog fotografa a j t e z e doci.Ako se setite da vam se ni svi radovi na d o Z iumert1icke fotografije ne siVida.jtt, onda postavimo ovakvo") Autor pod izrazom f t g r f p o d , r a z n e v a sve ljude ) < . ) sebilo koiom graaom f o t g r a j e bave ka o p r o f e s i j o bli p.a&ijom. Slic-nost sa z r a z o fotograf u s i s z n t i (ka>kva kod

c a j e a ) sasv.im dakle, formalna.~ -

da Ji U fotogtafiji U pitatljU COVek m i cemo pokusa ti da m da njje kamera, jer :

svi ob jek tivi rade relativno ostr o (mada se savrse11aostr ina tt s l c a j e v ne traZi)plava il i bela optika - kakva apsurdnost: d a asu t i n i j b o k s m e r e b d e v e n e plavomoptikomfles - o tkada s u . c e pocelo slabije da sija senkeda postaju fatah1e za dobru f o t o g a f i j t tskupocena kamera - zar se nisu e k a d : a dobijale11agrade sa kame ratna koje danas niko nece da po gleda .

B i t a covek, 11jegova snaga . l e t a e o l t t i zivo r,savladani zanat. Znati sta se hoc-e i ttcini ti ko-lkogod se z to z.ahtev svakog l j d stvaralava, fotografskog.

Sk llpoceoo m iskust vo sigumo ovl adanog: r : a t a , tehnike, zatim i tale11at. Rec j cete: ne mozemosvj jmati t a . U r e d , aJi zar Zivotu nlje priznataicdoa velika istin a da se s-ve razvija . NattCimo, dakle, das11imamo j o i c n i j o m katnerom . Naucjmo k k1 cba pri premiti :La snimanje:

Budite odmorniAk o ste da snimate, da trazite mot ive, d rtemoj te na 11ista drugo da i s l i t e g rta

n i a n j e . I z t o b d i t e svezi, ispava11i , m i r i hZivaca. N e o ici ako ste nervoo:ni, ljuti, neraspoumomi , gladni i z a l j u l j e n i .

Ne treba vam drustvoMislite k o m p o u j t e s a n stvarajte bez tttdih tni

l j e j a i sugestija.- 7 -


6/67

Hodajte polakoNemojte Z r i t i jer - pazite1 vi posmatrate z i v r,i z t s i t e njegove 5krivene momente, ono sto ok oumetnika vidi, o i c a n covek samo donekle 0 5 .(skustvo od prvog >>neuspehaNe budite n e s t p ] j i v i ako nista Z l l C a j n o naaeteza sr1imanje, idite ktrci i budite zadovoljni ako stejedan jedini snimak napravili. Znajte da to sigtrmoblti d snimak, jer ste postupili kao svaki stvaralac:Analizirali ste Zivo t ezili 5te da iz njega izvucete istinski bol il i radosr'njegove lepote, p r o l e m e , ljude.

Ak o se na ovaj naCin pripre111ite za sni111anje, nece vamse desiti da postavljate pitanje - covek il i kamera. UprV0111 redu - covek, sto se tice skupocene kamere,zar ne bi onda o g a t a s i postali najcuveniji fotografi. Ne mojte mastati sta sve snimali kada bi imali najnovijiRolleiflex il i Contax. Mastajte samo .sa svojom kamerom,granicama n j e n izrazaj11ih mogucnosti, sta vam sveona moze pruziti i tada cete videti da i njene mogucnost i nisu tako male i da krajnji rezultat moze da budeskoro isti, ako ste radili pazljivo i strpljivo. Dobra fotografija retko kada stvar 5lucajnosti i e m i n o v proizvod s k u p o c e i h kamera.STA ZNACI F O T O G R A F GLEDATINauciti fotografski gledati - prvi korak ka dobrojfotografiji. Kada ne tog specificno >>fotografskoggledanja, onda svi ljudi koji imaju foto-kamere praviliiste fotografije. Pred n svet sa bezbroj detalja,

- 8 -

Ova fotografija da/eko odkreat/v11e f stmto iz reza prl povecava11jt1 da scdoblla Oltal?va kal1va prika-z a a 1111 r e p r o d / ? c i j l ,Forograf dobro p r i e t i odosta i t e r e s a t a l t detalj

a r l t e k t u r vrlo p o g o d o osvet-l j e a l t l j l v da se snillti 1kao 1 kao objekatko111e se v e s i kva-litet/ U H t t / C k e ~ fotografije.Na ovoj fo togra fij l - 1 1 s p o mvec se oseca teillfa za kreativ-

e l l j e t fotografiji.

V ldoJ i l o v i ~


7/67

k treba raspoz11ati i izvuci samo ono sto esencija1noili za jedan d o g : i a j (reporterska fooografija) , il i za jednufonnti (mrtwi p r e d e t i ) il i za jedan lik (portret). Pri romctreba narocitu paZtl.jU obracati na fotogenicne kvalitete(vi'di : N E F O T O G E N ~ N O S T ZAPRAVO NE POSTOJI,str. 20) koje nece i t j tesko pronaCi a.ko fotograf ima dobrtrmoe posmatranja sigurno savlad.anj zanat. Vec pri p r v o dodinr sa p r o n a d e n j motivom, fotograf mora da ga

a m i u format negativa, g r ga uobucavajuci u buducikonaeni likovni izgled, koncentrisuci se samo na n a j i t -nije ujedno eliminusuci sve nepotrebno i s.uvisno. Dabi motiv mogao fooografski videti, fotograf mora da ga

S t i , da ga OcistiO i da o Ll ze]jeno m izgledtr, morapronaci odgovara:jtrce osvetljenje i perspektivu, kao i komp o ~ i c j o n t r fonnu koja d a t n 1 motivu najbolje odgova-rati. Gledati fooografski znaci ne zaboraviti da se trodi-

m e : n z i o r 1 o s t , pokret ne n g u direktno preneti nafooografijtt, koja dv o d im e n z i o n a l na (drugimrecima > V ' 1 < r 11 (bezbojna) i S t t i 11(nepokretna). Da fotografija mogla preneti s.ve te kva-litete koje susrecemo vise-manje svim o t i v i m a , fo t o g r a f nista. drugo ne ostaje nego da se sluzi dramatizacijOt11 i s i m b o l i z a c i j o .Fot'Ografskj gledati - z a c i gledati trecim okom, tj. fot.ografskit11 objektivom koji ne t r e a da registruje ono stoodgovara na5em varljivom culu vida, nego ono sto za htevaju s p e c i f i c o s t i fooografske forme. Ne s e t e zaboravjti da fotografiju treba gledati kao fotografiju, ne kao

s l i k koja samo nesto vizuelno registruje. Ak o ste vecodluciU da fotografiju primite ka o kreativno sre'dstvo izrazavanja, tj. da kroz fotografiju sebe zelite da izrazite,onda neprestano ucite da f t g r f s k i gledate. Posmatrajte predmete u svojoj n a j l i j okolini, gledajteda zapazite kako menjaju svoje oblike i stfllkturu pri raz}jcjt>progledate, da ne snimate decu zato stoSt l Slatka , devojke U i k i n i kostiminta zatO StO SU sek-sepi]ne, cvece zato sto lepo Zivot na selu sto katkada romantican, sport zato soo st e strastan sport1sta . . . vecsve to da snimate zato sto zelite drugima da pokazete svojefotografsko gledanje na stvari i oko s .Da v d l i u pravom momentu, morate r a z n e t i svojobjekat il i dogadaj, osetiti atrnosferu, pronaci ideju, cekatipravi momenat i uvek d o b k o , n e p o k o l e l j j v o verovatjda sve dostojno i vredno snimati i da najveca b e s m islica ne snimati nesto sto vec snimljeno.

FOTOGRAFIJA NIJE TAJNA , ALI SU NJENE R A K T E R I I E JOS NEDOVOLJNO POZNAU prvim d a i m a svoga razvoja, fotografija dostJa imitjrala slikarstvo (t. zv. sl jkalJ'sk.a. fot10grafija) i z o g toga

cesto p o ~ c e j i v a n a , ali danas 1 1 toliko razvilasvoje origj11alne crte, da bi1o kakvo ttgleda11je sli

k a ~ s t v o potpur1o i z l i S o . Fotografija vise pretstaiVljataj11t1 , ali njene karakteristike 1 1 1 1 vazno do ,bro

p o z n a t i , radi t i p i c o g f t g r f s k g izrazavanjaizbegavanja nepotrebnih lutanja.Jedna od n a j u t v r d e i j i h karakterjstika fotografije auten ticllost. Svaka fotografija 11 osnovi d o k m e n a t , jerodraz rea1nog predrnem il i dogadaja koji .se z i o predkamerom. F o t o g a f ne polazi tt svome radu od cjstel1artije (kao pesnik) il i belog platna (kao slikar). On o stonjegovo ok o - objektiv vidj to i uhvati. Na tu osobjnunadO'Vezuje se - preciznost registracije. Ostrina snimka

nesto fenomena1no tJ odnosu neke drttge graficke n e t 1 1 0 s t i . M e d t i t r . , tacnost registracije se ne ogleda samou o s t r i i vec i l l prikazivanjtt perspektive predmeta.

-11


8/67

Treca karakteristika fot>Ografije velika tonska skala.Pravilnom upotrebom fi1ma, filtera, ugla osvetljenja kaoi ispravnim laborato.rskim procesom, moze se dobiti t k v o

r o s k o bogatstvo koje nezamis!ivo u bilo kojoj drugojgrafiCkoj formi. Ovoj o s o i n i fotografije l i s k a sledeca:monohromnost ( j e d n o o j n o s t ) fotografije. Crno-bela fotografija toliko neprirodna da postaje i r d n

n cmo-bela stilizacija bezbrojnih prirodnih Jedinstveni f o t o g a f s k i kvalitet pretstavlja brzina registracije. Samo d 1 delic e k u d e dovoljan da. bi senapravio s n i a k , ili, kako to rekao Jules J e a n i e , cudose dogada t r e u t n o brzo kao misao, brzo kao s u c e vzrak


9/67

m u \ a s fotografjjj, n f e o m e n , koji zahteva da se d o r oupozna.Da fotograf j s p r a v o upotrebio s n c e v o svetlo kaos v e t ! O n i jzvor, on mora da zna sledece:1) Svetlos t se menj ane samo u toku g o d j e , meseca. dana, ~ vec i u tokusamo neko\jko t r e u t a k a . U j n u , kada S"Unce a j v i s etada najjace, d e c e m b r , kada najnize d

a j s l a i j e . Na isti nacin se n svetlo i toku dana ,od s c e v o g jz]aska do podne, i od podne do zalaska.Mart i - s e p t e b a r ima.ju istu j a c i n svetla i on a istau devet casova pre podne ka o i tr i podne. O s i toga treba da jacina s t c e v o g svetla z.avisi i od okoJnih predmeta. Beli i , g r a a e v i e , s e g , k r e c j ack e stcne, po,vrsioe peska i vode m o g sc p o t r e t i ka oreflektovano svet]o, ka o svetlo za dowet]javanje. AliOVO refJektOV310 svet}O moze Se p o t r < e b i ka o g\avno,se ono rastura svjm pravcima i ne daje tvrde senke.

S l i o J o:vom s v e t l i s:vetlo za v e m e oblacnih dat1a jJisa lakom izm.aglicom.2) Ekspoz icija i kontrastNajkontrastniji snimci d i se pri dnevnoj svetlostiak o se snima vedrom vremenu, bez okolnih svetlihpredmeta koji u l a z i v a t i senke. Da bi se izbegli jakokontrastni negativi, ekspooicijtl treba p r o d Z i t i dvostrukovreme r a z v i j a j a s k r a t za p o l o v i n il i treCinu. Medutim, pri o a c n o m ili pri snimanju reflektovanim svetlom, kontrastn0$t bitj z n a t o smanjena i eksporicija semora odreaivati prema tamnim partijama vreme razvijanja, ako moguce, treba produZiti. Na o:vaj naCin povecace se k o t a s t n o - s t negativa samim ti m ni kopije

izgledati sive.- 14 -

Nj jedan od ov a dva uslova ne pretstavlja narocitLI teskocusavremenom fotografu, jer d a a s n j a e m l z i j a t o l e i r a izvesne g e s k e u ekspoziciji, takooe i z g a d a c j j e papirauvek mogu da pomognu da se dobije ispravna kopijaJedina teskoca pri s n i m a n j na dnevnom svetlu ona,kada postoje e k s t r e m e razlike u kontrastima kadaobicno uzima srednja vrednost za ekspoziciju.

V azdusna perspektivaKod ove perspektive, svetlo progresivnim s l a l j e n j e mtonova daje i z v s n d u i n fotografiji, utisak ot-stojanjaudaljenim objektima. Ovaj utisak u srazmeri sa udaljenoscu i cjsto


10/67

..-"

..-""..:.:"". _,._" 9"' "'Ji-'..-,.""

-q-!1.-,..i=

.!!." .. "... ..

""-- "'."...."..._>--...--""-1..""'

- "'.D.D"z

.. ... -11VJ

__- >0 " '

'> ... -> "'. : s,. "" "'f . ) : :...Ou .>"

1

- u- ,.... ..,.,. __ - < " " ' 1 --

" -


11/67

ove ekspresijc slikaj tl s v e t l o s c . Radovi starili l i k a rmn ogo pomoci da a u c i t e i shvatite koliko va -zno pravilno osvct ljcnje na slici (fotografiji) i davr)o CestO O S O V I 1 3 i s p i r a c i j a Utnetniku.Ne treba uvek na slici traziti o t i v i da i s l i t e akonjega vidite da cetc raztlmeti i s1ikarev rad. pre-porucljivo kada ze1ite da prostudirate odnos umetnikaprema svome motivu (kako svetlo u p o t r e i o , kompo-ziciju, raspored figura itd.), ali sta cemo sa modernim slikarstvom koje u g l a V I l O dekorativno i aps traktno. N ebezite ni 00 ltjega, a p r O t i V , trudite Se da shvatite 1113Stll

m e t n i k a koja i vama i te kako p o t r e b a . Na takvims!i karna nastojtc, prvo, da pronadete o . s o v n u k o p o z i -c i o u l i i j u , potorn dobro prostudirajte odnos d e k o r ~tivnog elementrt i kompozicije, kontraste i h i

i t n o v r ~ .Nikada llC ocektljte d.a S


12/67

da emocija osnovna pokretacka snaga slike;da na portretu va:Zan psiholoski izraz;da pejza:Z mora da ima d u i n u atmosferu ;da osvetljenje ima narocito veliku ulogu u en terijeru ;da sadr:Zaj slike odreduje o i i k formata;da mrtva priroda najbolja skola kompozjcjje

- da ni raspored mase sme biti haotican, vec cvrstorganizo.van.

NEFOTOGENICNOST NE POSTOJIJ e d n o s t a v a naCin da uvek budete z a d o v o l j i sa svojjm

f o g : r a f i j a m a jeste da samo sn jmate f t g n i ,,mo t ive. Nefotogenicni motivi zapravo i ne postoje, s ih fotografovo neznanje s tvara ta kv i111. Od prila:Zenjamotivu zavi.si njegova ,, fotogenicnost, koju lako postici ako se Zl13 treba izbegavati, to SU :

.,z ivopisni pe jzazi i ob jekt i (1)Fotograf se s prevari kada snima pejzaze. 3narocito kada s i m a refleksnom kamerom . i se mutnom s t a k l sve vidi t1 pravim p r j r o d mbojama . m o r a j da budu razlicite v r e d o

ne nijansama. se inace na fotografiji d o i j esjva, anemiona povrsina. Uko]jko se i s t c e r1ala ziiza leda fotograJa neuspeh nem inova!1: divna zepolja, s , livade i plavo - sve to

fotografijj jzg ledati sivo i jednoliCno.Nekontrastni objektj (2)Ovakvj objekti ispadaju e p l a s t c n o . K o t r a t o s tobjekta postize se pravi ln im osvetljenjem rasporedom

- 20 -

(

.)

svetlih i tamnih po:vrsina. Sem u izuzet11im s l c a j evima, svaki objekat bez senki delovace ravno i bez. .ZIVOStl.~ i r o k e pano rame (3)Ak o vec nemate sirokougaOJ1i objektiv, onda i:z,begavaj te prekra,sne prede le koji a v a j svojimveJikim prostra.nStV'Orn i sirjnom, je r na o g r afiji ispasti znatno m a j e n i i izgubljeni. F o t o g e i c n o s ttakvih predela postize se ako se nj ih ova velicjnaprostranstvo uporedi sa nekim objektom o z n a t djmenzija (naprime r, s a : m l j e n o m kucom, drvet'Cm,covekom itd.).Prenatrpanost (4) g detalja na slici n e f o O g e n i c n o m . Svva ra se t i s a k pazn j a se ne k o n c . e t r i s e na

sto najvaZ.nije. Oko sme d.a Iu ta, moraodmah da d zadrzano kor1cepcijom s]ike.Faktografski snjmci (5)

sm o rekli foto-kamera i masina za belezenje uspomena, koje su naroCito mnogobrojne kadase putuje. Sigumo da necemo i t i za'dovoljni sa nj ihovom f o t g e n i c n o s c , ako ih ne dramatizujemo :

t a r i spomenici, istoriske tvrdave, gradevjne, folklor ni ku,rioziteti. sa malo odgovaraj116ih o l a k a pogodnitn osvetljenjen1, dobrim o m bltera i ug la sni-m : j a - ispasce sasvim privlacni o g a f i j a r a .Neinteresantne fizionomjje (6)Kad snimate p o r r e t e . traiite pre svega i n t e e s a n t n etipove, jzrazajl1e, 0 1 1 U cijjm ocima naslucujemo d odredeni lik. k r a k .

- 21


13/67

- - - - - ~ ~ ~ ~ ~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ~ - - ~ ~ - - - -\

Razvijnjle r a 5 t u jer v a r p o r o C i dn budete o r i g i a l i j i ,da dajete e f c l < t i j e l?olltpozicije i i t e r e s a t i j a r e s e j a . D e t a l j i ji s i g t o f j e z v z a a t s l < e s t r a e fotogra{ije, j e i l r a j r n z o -

v r s i j i / 1 telmiCI?iJ.t 1 1 1 0 g c o s t i , o s i g a v a masti da bude s t v a l a i l < a ,i r e l i g e r smela. Atttor ove {otografije, M e l t o Ferris, bi i s t apostigao mastom da p r e t l r o d o dobro i ispekao '

\\

'1 Mozemo li da z a k l j c i o posle ovih primera, da nefoto i gei1ic11ost stvarno posto.jli? Svakako, jel' videli t-1a' Se foooge11icnost ne nala.zi vec s t v r l.IostaJom, namanece biti t e s l da postig11emo f o t o g e n i c o s t objekta akosmo naucili da fotog;rafS'ki gledamo. Do1bro zapamtite ova

dva poglavlja, va1 ona spasa:vaju t r t'roskovai S t i j i c a v i h r z .

F o t o g r a f , k j i se f o t o g r a f i j o bavi iz p 1 a k t i c i h Iazlogail i t1 t e h i C . k e zanatske s.vrhe - r a z v i j a j e a s t e nijetako p o t r e b o . 5tavi&e, j e m u masta moze samo da smetapri primemi fotografij-e tl f a k t o g r a f k e s v r e , ali onomekoji f o t g r a f i j i prila.zi kao kreativnom sredstVtJ izraiavanja, - i te kako p o t r e b aFotografu, i a u c i o fotografski da gleda, bititesko da i svou. a S t t t f t g r f s k i razvi je. N a j o l j i11acin za to studira11:je fotografija u pozn.al1im f.otografskim ca-Siopisima, godiS.njacima i na i z l o a a . O b a v e z oprisustvujte raznim diskusijama f o t k t t b o m m a , a r o c i t okritikama FotJografija, i z t n e n j a ~ misljenje sa d r u g i a ,. trudite se da sto vise shvatite po&matr-anu fooografijt1.lizirajte tehnicku i sadrzajnu o r a d u f o t g r a f i j e , pokusajteda zamislite kako vi isti Jn!Otiv obrad


14/67

l a z e n j a u p r o l e m e njjhovog s t v a r a j a obrade. Masttljmati ne znaci truditi se bltj orjgjnalan s v a k cenu ,vec imati toliko aktivnom da mogli odmah d.a sesetjte 11ajbolje.g resenja za jednu j.dejtJ da stalno imatc

utnu da se jedan isti motiv moze na mnogo razljcitihnaci11a S l l i m l a b o a t > o r i ! s k i obraditi. Da daklc,SVOjU mastu StO vise ra.zviJi, 1 1 1 0 : : t t e StO vise i zat1311Skt1

s t r a n fotografije poznava i.

ANALIZIRAJMO FOTOGRAFIJENa str311i II PrjJoga imamo dve potpuno razliCite fotografije. Gomja slika t i p . i a n primer t. zv. Ciste fot:ografije ,skoro bi se moglo reci da to fotografika. U anaJizu ov efotogl'afije moramo, dakle, poci s te strane. ZastJO nam seon a svida?Najpre zbog n o r i g i a l 1 1 o S J i r i .Od jed11e ograde, osv-etljene vrlo pog;odnom svetlosctt,

t o r napravio interesantm.u fotografij u. Jednostavnakompozicija, sa ljudskom f i g u o m postavljenom na naj osetljivijem mestu. bez koje ok o posmatraca lutalosiici, i crni okvir izvucen samo na dve strane slike. koji nataj nacin jos vise V ' sugestivan perspektivan izgled,- daju fotografiji pecat d u l j i h razmisljanja autora nadprvohitnom i s p i r a c i j o m . Pokusajte da. i l o koji elemenatove fotografije resite Ila neki drtJgi nacin - videcete da

6 t UIS peti. Drugim uglom snimanja iJi o t k l a n . j a ~ 1 j . e mcmog okvira, pOtpuno bi se izmenio p e $ p e k t i v a n izgledk!ompozicije; 11potreba f i l r e a ne da.Ia nebo tako belo ;osvetljavanjem s leda ili spreda bela ograda se p o t p n oizguhila; meksom kopijom , bez jakih kontrastnih povrsina ,ne bi se dobio fot,ograblki izgled koji fotografiji daje spe-

c i j a l t draz; itd. ..- 2-1 -

'

'

'

ehnika besprekoma: osl'!fina zadovoljavajuca, t o o vsvedeni odnosnu f u n k c i o n a l o s t u sadrzaju.Druga fotografija, kojoj autor dao naziv Nedeljompopodne, rekna strogoj simetrijj. Vec samo prilazenje fotografiji 113 taj i n ne daje jacu origi11alnucrtu. A t o r htoo da 11 okviru arhitektonSJke i m e t r i c o s t izgrade resi mes11a ljudskih figura. onemogucava da scdohije jedan cvrsci cen.ta .r interes.a s1ike (odn. centar pa :Znje), ve'c se dohija t i s a k da na. ovoj fotografiji svcvazno, drugim recima da nista nije va:Zno. 5timung nedelj nog popodneva ne oseca se, ak o se vec islo za inscenacijom, onda trebalo duhovitije postaviti figure. Loveksa stapom kojj direktno gleda u objektiv ocigledno smeta,

grupa zena dosta indiferentno r e s e a . Na fotogra-fi.ji najjace vuku prozori, st>o znaci da na njima autortrebao da gradi sadrzajno r e s e < ~ 1 j e .Zakljt1cak: u osnovi ne o1iginaJan a m b l j e t koji se duzjmrazmisljanjem i smelijom mastom mogao, iako t e k o ,jpak d h o v i t o resHJi.MNOGO P R I O R A - MNOGO BRIGAAk o vec zelite da dobijete uspele forografije, onda naj

o l j e da se st o moguce d i e zadr:Zite na jednoj kameri.Ne zato sto llOrmaltlO da se kamera sto bolje uporzlla,VeC zato sto menjanjem k a C i r e e n j a t e p r i o r . Fotog:ra fija mozc da bude vrlo jefti11a zabava ako patite odr a s i r e o g fotografSJkog kompJeksa k p t l j e m - pi'odagem- e n j j e m < < . Sa m i n i m a l i m p r i o r - o m moze S'e vrlom11ogo p o t i c i ako se u p o z a j t l njegov.e k r a j j mogucnosti. S b d e v a j t e se samo a j 1 1 u z n i j i m p r i o o m . koji

vam stvamo biti desna ru ka radu. tu S ' p ' d a :Svetlomer. D o a r sverlomer ucimce vas b e z b r j z i m~ ekspoziciju.Stativ. S t a l a stativ osigurava""C>Star negativ

- 25 -


15/67

Filteri P r a v i l n o upotrebom z11 tog, zelenog, il i narandZ.:1stog filtera, fotografije znatno dobiti tonskom bogatstv LI i reprod11kciji prirodnih .Predlece. Uvek su dobro dosle za snimanje detaljai malib predmeta.Protivsuncani zas1on . OmoguctJje vam da pravitelepse snimke 11 protivsvetlu.

Kada pristupatc 1

-:-

-..Q-"'......,.....-

Or1d:1 pazjrc na :

( 1)Ncforogcr1 icnost

(2)lzbo r p r v Stli11 nt1ji1( 1)

l j i t H I 001105 IZmedtt objcktapo.zadit1C(2)Daljintr. g r r o za

h v a t n j a i stepenosrrine(3)

D t ~ b l n s k osrrjntr(4)Zonu najvcccblr1ske osrrjne 1

(5)Prcvodenje

Porrebr1o

Odvojiti a j f o t o g e n i C I ~ i j i objekatE l i i i s a t i t 1 c p o t r e b e dctaJjelzbegavati c k o n t r a s objckteP o ; ; a t r a t i o.bjekat sa svih r > < aUspostav ti odnos jzmeau objcktai Z dLlocjti iiZ looje j i e treba sni matiOdrediti pravac s . j m a r 1 j a

c i i 5 1 : 0 . glav11ogobjektalzvrsi1Jj pravilan izbor objektivaObrat iti p a z n j n.a s i objektivaPoznavati d u i n s k u o s r r i r o:-jcktiva kako se ooredio tacanotvor l e n d eOdrediti objekte koje treba Stroregistrovati _

Pravilno upotrehiti filterPaziti na p e s p e k l ! i skalu to-110Va (ici od cmog ka l )Obratiti painjtt da svetlo padakoso sa s t r a e

- 26-

1

Kada pris tupatc 1 Onda pazite na : 1 Potrob110- - - - - -- - - - - -- -- - - -- - -


16/67

gwmo da necete imat:i v e l i k problema ako im pridajeteonu vamo:;.t koju i zasluzuju. Kolikogod vazno z a t i

z a t o se nesto snima i znati nauciti fotografski gledati,toliko isto vamo zapamtiti fotografske karakteristike,stand'ard:ne nefotogenicne kvahtete i stalno analizirati

t u l e f o t o g r i j e . Najlaksa stvar u fotografiji, s t o ifantasticno kratka , - trenutak ekspozicije. Ali bas tlto m dclicu S > e ! n d stvara se kooacna Fotografjja. U laboatoriji se ne stvara fot:og:rafija, vec samo i i

o s n o v neceg vec stvorenog. Za taj, dakle, debl e k t d e i . n ov e srtranice.

T a l i c a napravljena prema s.lienoj Feim11gerovoj (str. 26 ,27) dobar ko 1troln i po11S'etnik koji fotografa nasta t1reba da. pazi pre eks.pozicjje.

2SNIMANJE

..fotografija uci da g l e d a ootllrivamo i r a z u m svet.LEON I N S E

SENKA - PROBLEM 1 KOMPONENT IZRA'!AVANJANajcesca rec koja se tl fotografiji u p o t r e l j a v a to svaka.ko - s n k Sa njom .se susrecemo il i kao sa problemom koji trazi reS.enje il i Jmo k o m p o n e ' l l t o kojtl e s o

k o t r o l i S e m o i p r i e n j j e m o kompoziciji fotografije. r ona se javlja u s t a ! o m zahteVtl d.a se fotografiji svi detalji u senci lepo vide.Na intenzitet senki uticu i ovi faktori:1. Izbor filma. F i l o v i l osetljivosti (do 1.7 DIN -a)Jade k o n t r a s t i j e i zato sen ke biti t v r l e .2. Izbor filtera. Upotreba filtera k o t r a s t o s t .3. Kontrastnost objekta. Ak o objekat j e d n i delomLt senci i taj deo s e t . o t a a n negativ biti takode

k o t r a s t i j i .4. Karakter negativa. Kratka ekspozicija i st1vise kratkora.zvija11.je dace e g a bez detalja tl s e c i .

- ') 9 -


17/67

Ovi zal1tcvi sc postavljalju pred fotografa samo ako :Ze1ida d o i j e fir10 o d u l ~ s a n i negativ, ali ako ide za g r a f i e k i efcktima, onda bas da koristi.F n k c i j a s e k e u smislu jednog od najznacajnijeg kva1itetafotografske formc o g r o n a . Pre nego sto nabrojimonjcne f n k c i j e n a p o m e i m o da senka crno-beloj fotografiji, z a h v a l j u j t t e h i c k j m savrsenostima fotografij cpretstavlja n j e n i z z e t m . t r k a r a k t e r i s t i k k kao sa

m o s t a l t r k o m p o n e n t izrazavanja susrecemo samo u ovojo i a s t i likovnc d e l a t o s t . Na m r g i m m o d e i m fotografijama senka pret.stavlja jedini motjv. FantastiCni o i isen.ke, ukomponovani kao odredeni sadrzaj slike, jli kaokontck.st glavnom m o t i v - pretstavljaju vrlo z a n i ] j j vr e s e j a daju s n a z n o r i g i n a l n n o t fotografskom stva ra lastv u.

P r i e r 1 senkc tr i m najcesce a l a z i m otr snimcima nnpravlje11im ra110 u j t : r ili kasno d .

D g e senke, koje katkada i m a j vrlo m i s t i c a k a r a k t e , g se koristiti i za s t i c a j - e atmosfere. A k c e t i r a j edoba dana i]i g o d i s j e g dobn, ne11jbolje se postize s l < 1 .U SYim Ovim primerimn, SCI1Ci !13 fotografiji mozemo dati

p o s e b u v a Z o s t sa s t e p e o m 11je11og isticanja. Senka kojafotografiji zauzima veci deo l i m k a n a g l a s e o mgustooom i Jogickom p D ' V e z a r s c u sa sadrzajem slike, -spontano sugerira d r a m a t i c o s t , m i s t i c o s t , snagu. I obr u t o : meke s e k e , sa p u i m detaljima njjma, d l poeticnije, neznije, ako moze da se kaze - plemenjtije.Senka, dakJe, mou da btrde i cilj sredstvo, to z a c ida njeno uvodenje 11 fotografiju - f n k n :senka ne sme da smeta a s e m oktr kada posmatramo fotografijtr vec d.a ga vodi.

se tice isticanja fonne p t e m senke, vec ranijen a p o m e n l i da to najsigurniji put da se doblje trO


18/67

sredstvima d o i t i s k o sasvim ispravna kopija. Ali toistovreme110 najg;ori put u fotografiji, je r se fotograf 11:1taj nacin postepeno navikava da fotografiju primi kao me hanicko sredstvo izra:Zavanja. Nijedna f o t o g a f i j a kojasvojom tehnickom blistavoscu oduSevljava nije napravljena da f o t x > g a f strogo nije vodio racuna svim zahtcvima koje dati motiv trazi. Blendu 5,6 za sva g o d i s j adoba ostavimo, dakle, onima koji ne vole da misle cijesu uspele f o o g a f i j e najcesce re2ultat puke sluoojnosti.Svako godisnje doba zahteva posebno prilaunje ekspozi oiji svako ima svoje specifiene uslove i sasvim odredencnacine obrade.Jesen. Ovo godisnje doba za fotografa idealno tt dvapravca: jrna pogodno o s v e t 1 j e j e moze tokom celogadana da snjma. S t ~ n c e s vec prilicno i : s k o , svetlortije tako jako, duge, zahvalne s e k e , nistr tako o5trc ,Za ovo doba ne postoji z a k o da s n j a t i podne (zbog jakih s e k i , kao leti), zato t izbegavati r a r jtttro i'li k a s o porpodne, tada svetlo isuvise s e k e v l o meke. Jesen ima neke karakteristike koje v i z e l n e g i s t r a c i j t l tra2e iskljucivo uf o O g J a f s k o j r m i . magla. Atmosfera o:voga do


19/67

D r v : Koso, jesenje svetlo 1 s za snimanjedrveca, jer drvo okrugao objekat i mora imati svojjho l i k a , usto sa svojim retkim, s v e . t l o ~ z l a t n i liScem, pruzadiva11. l i k o v j materjjal. Za dobre efekte u protivsvetlu ko -ristite narandzasti filter, jer on Cini svetlijim zlatne tonove.

D v e c e korisno i u kompooiciji pejzaza. Grane u prednjem planu (sa il i bez s t a l a ) cesiJO zakloniti n e i t er c s a n t o n i pomoci da se odrZi utisak p11ostomosti.Jedno drvo il i grupa drveca zakriljala il i neprirodna o i i k acesto i z m e i t i karakter atmosferu nekog posebnojnteresantnog pejzaza.S o b z j m da se kompozjcija g l a v n o m oslanja na urav-notezenje m : ~ s v a z a o l i k formata fotografije. Drvece,koje ima s i r o k krosnjtl, ka:o kedar, hrast il i kesren, z ~ h t e -va h o r i z o n t : ~ l a n fon11at, do k visoki j a l a o v i , topole i sl.drvece, traze v e J t i k a J a for111at. Sve g r a e koje se prtliaj rprema kameri 1110fl"ajtl i t ~ os tr"e isto tako i s t a l o .1 d v i sa z r e l i plodo:vima. Snim.ajteih, ali 1 1 1 0 : 1 t n a c i t i : da ih d j e t e StO plasticnije (svetlosa s t r a r ~ ) . krupnije su za to) i da spontano

komponujete (ne a t r p a v a j t e fotografijtl, . jzgledati ak o pored zrelog voca t a v i t e i neki predmet, sigumo

takav koji nema r1ikakvu vezu sa jesenjim plodovim.a). r h i t k t u r l a g e jeseoje s e k e dace sve detaljeu n a j d u l j o j senci. Nece vam trebati ni filter, je r nebo

bez g biti taman koliko treba tamno da arhitekturadovoljno otskocj)aografije. Vjse svetla,

-34-

kontrastnosti, radosti. Ne zaboravite da jskoristite k k o ~ i su naroCito Iepj u prolece, kao s i m a n j e pejzazaneposredno pos]e kise, kada vjdJjivost na daljini dostizem a k s i m u . Ne zurite sa upocrebom filtern, zuti filter

biti sasvim dovo]jan, dok ne doc1e . . .Leto. Ne u p o t r e l j a v a j t e visokoosctljivi film leti. Sa fil-mom od 17 DTN-a d o i c e t e n 1 rezultate, je r u v godisnjem dobu jacina svetla 1 1 . Katkada

toliko smeta, da najbolje tada ne s i a t i . U podne,kada stmce najvise, senke najtvrde, jzbegavajte snimanje.Leti se ne snima izmedtr 11 15 casova, je r Stl kratkesenke n a j m a j e pogodne za pejzaze jJi za predmete cijaforma ili s t n r k t r a zeli da se prikaze. Tako, naprimer, dr vece za v letnjih mesecj najbolje s i m a t i u grani

c a l a j e g 0 r V ' i h masa i efekta sa s e n k a m : ~ , n'e prikazivatiSt1.Jrdije detalja. Obilje blca, praSiljavog i ostrjje osvet-ljenje - karaikteristike l g a doba - cine drvece i t e e s a n t za s i . Ako sa1 imate portJrete, nemo.jtese zacuditi kada n d e J d o i j e veJjke crne p o d o e j a k eali ak o bas morate da s i m a t e or1da svakako duze ekspoai-rajte (za dve do tri l e n d e ) krace razvjjajte, je r ce.tetako dobiti l a g e sen,ke i n1ekSj e g a t i v .Obratjte p a z j u kada leti radite SV'Ctlomerom, narocitokada merite svetle objektc deJimjcnoj scnci. Za e k s p o ~ziciju uzmite s r e d j v e d o s t : ako senci svetlomer po kazuje l e n d u 5,6 na svetle partije J e n d u 16, ondauzmite ekspoziciju izmedtt 8 11 . Ztrti zeieni filter

kontrastnost, dok narar1dzasti filter u l a i u j es e k e . Medutim, kada p o t r e l j a v a t e a r : ~ n d z a s t i filter,moracete l e n d vjse zatvoriti, on znatno smanjuje

vOStrllltl.Leto doba p u t v a n j a , r a z o o d e , odmora. Na letovanju

zivot dinamicaa, zato fot:ografjje treba da imajtrzivosti i ritrna. P u t j u c j tuaa, nepoznata mesta, zazelecete svakako da trajno svojom k a e r o m zabelezite

35 -


20/67

tltiskc. Ne stedite Z3tO f i l , a1i prvo u p o z a j t e mesto,njegove folk1ome karakteristike, obicaje, znamenitosti.F o t o - k a e r a vas likovni dnevnik - koristite ga u punoj

e r i , jer jos uvek fotografisanje mnogo lakse (i savre e n i j e od p i s a j a il i slikanja.Zima. Z i a n a j o p a s i j a za s i m a n j e : sneg vrlotesko d o i t i na fotografiji kako treba: ne sme da budeni ( deltaje, kako se to o i c n o kaze, kao krec) nisiv ( dcltaje prljavo). Zatim, obilje svetla i velika jacina

e f l e k t o v a o g svetla, zadaju dosta velike muke pri odrea i v a j u ekspozicije. Osim toga zima i bas tako niudobna ni z:-t fotografa ni za p r i o r . Desava se, naprimer,da tasled hladnoce stari zatvaraCi produze v r e e ekspozicije ,te l /100 lako mose pos-tati 1/ 50 s e k t d e il i eak dtazi.Da sneg i na fotografiji delovao kao s e g , o r a t e obratiti paZI1jt1 na verno izrazavanje j e g o v e 1naterije. Ne snimajte l m vrementa (sem ukoliko zelite da date

t m i stim,tang il i da p - o s t i g e t e graficke efekte) i nastojte da pravite s n i k e u protivs'Vetlu. I jednom i t1

d n 1 g o slucaju, velike bele povrsine delova6e o t t o n o ,ako u fotografijo ne t e s e t e neke tamnije objekte (drvcce,s11eZ11e staze, skijace i sl.).fzbegavajte kratku ekspoziciju, normalna ekspozicija k vam budc z a k o . Ali sigurno vas svetlomer prevaritiak o zelite da Sl1imate grupu ljudi ili samo jednog covekasvetlo merite sa velike daljine. Da ne d o i l i lica suvise tamna, p r i l i Z i t e se svetlomerom na razdaljinu odL 5 cm od objekta, je r cete tako i z e g n u t i da merite vrlojako reflektovano svetlo od okolnih snemih povrsina.Zimi p e p o r u c l j i v o u p o t r e i t i zuti filter (ili UV, ali samona visinama preko 1.500 m), ali ako snimate rano ujutruili kasno popodne, postoji opas11ost da n bud.e suvisetamno, zimi m o g o viSe plavo nego leti.Ako se snimajtl pahuljice, d treba da budu obasjanesuncem p o z a d i a 11 senci. Vestacke p a h l j i c e se d o i j a j 1 1

36 -

Vidoje Mojsilovic

Ucite se da p o s t a t r a r e jer cete rako i forografski -progledati. Ovo a r o l i t o Z I I O za reportersku fotografijlt, koja sme da b11de s go/i d o k 1 t m e a t ve.:da i z o s i a j t i p i c i j e IHOIIfelfle, s11ftimt j e d o g dogatlaja. r e m i i s t i e s11 i ltbedlj/vo e g i s t r o v a / tre-tiUCi iivota, v i z e l i llltplllsi kojlllt gleda/ac trebada razmlslja i de/a 11 s m l s l g !to ta fotografijazaftteva, os1ta11je i/i b r a l

(Vidi: STA Z N A ~ ! FOTOGRAFCLEDATI. str. 8)


21/67

1

Vidojc Mojs ilov it

Fotogrtr{ija se S C t O s i m a j e t , vec i r a t r a11/Cif t i a a l i i r a j ruilih {otografija casopisima,1111 l o Z t t a , zatim r a z i d i s l s i j t : t a l?ojeorgmt1Zt4ju (orobltlbov/ i i z m e o m m i s / j e j a sa

m f i s . -S ta hteo i Kal1o postigao - tostt dva a j a l?oja r e a da postavljatc tttdc fotografije.(Vidi : " NALlZ IRAJMO FOTOGRAF:JE. srr. 24)

V .Joje Mojsilovlt

_ l -

r

!

Vidojc MojsiJo,it

Otde se s e k a p o j a v l j j e kao p r o / c m . vec / c / c m e a t izra-i a v a j Kada se svi detalji 11 s c c i ,,;tfeli, sto se s traziod d o r o g e g a t i v a , ova fotografija potpmto p r o m a a : s e k aizgttbila r a m a t i c o s t , dakle fmrl?cijtt, o p r a t d a o s t p o s t o j a j a l1akvtt

i . S t e p e i s t i c a j a s c / ? i 1110ra da bttde 11 sk/ad11sa motivom fotogrnfije.(Vidi: S E N A P R O ~ L ~ M 1 N IZRAZAVA

; ' \ st r. 20


22/67

Najbolja / za J < o r J o z i c i j u- mrtva prjroda, I < O j t ~ spa-daju 1 predmcti l < o m e r c i j a / efotografije. Pri v s r t i m t svrlo la/;o sc zapa:jt/ l?olikov a i o r i s l i r i 11 (otografijikolillo v a i t sval


23/67

Vidojc Mojsilovit

O d o s p o v r s i a fotografiji pejzaia igra ''a- / g . L i i j n l10rizoilla daje e m o t i v i

/otogrnfiji. lsto kao i / i : ovoj foro -grafiji, gde lirija l r o r i z o t a 11 d rreiil11formata, veliha p o v r l i a i s p r j c a tesllim, cmim o / a c i m a , koji taj a l i n o s i s l r t j l ldati p r o s t o r i o d o s .(Vidi : PEJZAZ NIJE RAZGLEDN ICA . 7 1)

S j e d t refleluor bio d o v o l j t t dn dr1 odgovarajuci s t i r g OVOif tajnrskom t / . Zn portrete a r t t / e l l t H / U se r t p o t r e / j a v as prirodno svetlo, reflektore za dosctljavmtje i/i s p e c i j a / eefekte. B l j e s l ~ n v o svetlo razbija a t o s f c m 1 o s l d c v a d r m 1 1 a t r o s t i ,n preporttl/jivo l?ao d i r c k t o svetlo. D a a s j i vrlo vi-soko osetljivi fi/movi o l i t o p o g o d i za s i r portreta 11

i t - , jer dozvoljavajll da o d e l d 11 p o h r c t , sro daje s 11verljivost i r e a l i s t i l o s t ovak' illf s / i .

(Vidi: P O R T R E I - sniDIJE K A R A K R A ILI SLIJ..E ZA USPOMENU7Q}

Vid :>jc M o j s i l o v i ~


24/67

ViJ


25/67

Vidojc Mojsilovi(

Arhltekttlra fotograflfl i f i / pret5tavljel1a ,lt 05 f a r a k l1oje sr 11 5Vesti coveka kao tllvrdcll t1pretstavn a r t t l t k t r Takva fotogra/lfa 111ora biti teh11icki besprc-o r a 1 { t m l / o a l l 1 od se trazi da prjkaze 5 t v a r u lepottti/i t r e s a t i 1 0 5 t kakve stare arhitektttrc.osvctljestfe tal?o rec/ d j j s e t t a t koii treba pa;;itiprJ/j/10111 r l t i t l ? t r l ! .

(Vidi: SNIMA N] E K T l st r. s< )

V a . i objcllla 1111 fo rogra{IJI /5tjcej e g o v f 511/cstafcm 1 tottskom

a g l a s e o s c . Nilmdn dva objel1ta111ogt1 bit/ a v o p r a v o modtt05tl: ovof fotogrnfijl, gdecovek jedva vidl, l reci sa 11to j e g o v zalltalt nlatllollt, prlrodadom/11/ra 11ad covckom, 5 i m b o / t o

a Z i t c i / / / tvckovmt v/a5t 1 i5to tako vel1ovmtborb11 coveka, a k a r 5amo bttdakom, da 5av/ada 1 11Cf11j sva/lipcdalj zemlje kor/511j11t za svoj .

(VId.: L J U D S I RAD NE-ISCRPNA . str . 94)

Vldoje Mojs ilovic

Vidoje Mojsi\ovic

F a t a s t i s e 1 / ? a t r a l e form e po5tlc/ a v f m 1velmtlm k r i v l j e j e m fo to-papjra, takoilc i/i t t d a l j a v a j e 1 1 1lzve5 11ilt delova papira od objelltlva o v e c a v a j apamta.(Vid i: TRIKOVJ U MRAKLI SVETLOSTI, otr. JOS )

1 / srvarl 11/SH od ve/ikil . .Kal1o d i v a 5vet i kako di111ootkrjvati / stvari - cvet, l1a -111e11, k o r drveta ili list breze . . .Ovc recl c m a c k o g p e s i k a Rj/keamogtt se t r o d o s l t / 11-

r / forogra{5llog k 1 1 1 p / .(V!dl: ZANI MLJJVOST SN JMANJAJZBJ.IZA . QO)


26/67

Frit. Henle Ne bi se mog/o reli da akt fotografija jos luta, btlo k ~ ~ a lj11dskorclo s/uzi samo kao IIISplracija f o r o g r a f za k modemiJC kompo-zicijc o / i k a il i svetla i s e k i il i kao objekat Cija s v e u k u p a p o v r 1 a ,

s k / a d o s t o / i k a 1 lepota a g o g tela, privlaci z fotografa.koliko bio i 1 t t e r e s a t a 1 1 ovaj zmrr fotografije, zalrteva od fotografaveliko iskrrstvo, sig1rra11 k s i smisao za r / i . k o p o z i c i o i l r/ / 1 1 / Stl/110111 te/11 toveka i/ i z .

(V idi: L OBLIKA NAGOG LJUDSKOG L . srr. 96)

Mc\'r. J n e t t e Mussor

S r i s a o zn l m p o z i c i j kod forogmfn se a r o c l r o razvijn prilikoms i r aktova e r e r i j e r r 1 pri l'estacllom svcrl1r, jcr se radn a j -tesce izdvaj


27/67

Ni i i v o ptice i t i 1 1 za p o z i r a j e i r l dopustiti da i/1 (otograf s t . M11ogesc / f o r o - k a e r c g uopte reagi-raju s i m a j e . g , kao ljudi, i z v e s J t i l

t r e m t e l a imaju raka1' izraz ili pokret kojl:aista v r e d o zabeleiiti k a t e r o m . Za sve ovotraii se snmo d od fotografn: s t r p / j e j e !(VIdi: SNIMANJE Z I V O I VRLO ZAHVAlNO. str . qq

Tokutro Tonka

Si


28/67

P o g r e s a p o t r e b a filtera (J


29/67

Vidoje Mojsilovic

Slloro su g / kom- i a c i j e bareljefa sa o s t a l i t e l m i k a a - s o l a r i z n c i j o ,

s e d v i c e g a t retiku-l a c i j o , fotografiko m itd.Ovo list bareljtf: od

o r i g i a l o g e g a t i v a v / dijapozitiv, zatimdijapozitiv g l a ~ t c s t r a o

; r a v l j e e g a t i v i pailji- r r

p r a v c i a p r o a a m odgovarajuci efekat.(Vidi: TRIKOVI U MRAKU 1NA S V E L O S JOS)

Vidoj< Mojsilovitivsvetlo.Ovaj re.flektor se takoe\e moze tlpOtrebiti i kao svetloza dekor kao sv:etlo za efekte, kako vec objasnjeno.Ako dnevno svetlo dovoljtlO jako kao opste, onda se5vetlo ovako postavlja: jedan reflektor kao glavno svetlo,drt1gi kao svetlo za efekte treci kao svetlo za dekor.Negativ materijal. Visokoosetljivi filmovi, zbog svojevc like osetljivosti na crvent1 bojLI , daju kozi izgled gipsa.LSlC su l e d e plave oci ispadaju neprirodno cme. Portrc te pri vestackoj svetlosti najbolje snimati srednjeosctljivim filmovjma, tonskj bolje prikazujLI ljudskolicc.'i tJvise bogato osvetljenje, preckspo2:icjja dugo razvi-1 neprijatelji dobro11 m o d t ~ l i s a 1 1 j u .

- t13 -


59/67

PEJZAZI. Najbolje vre1ne za snimanje pejzaza e p o s r e d -no posle s.uncevog zalaska, Cim se upali gradsko osvetljenje.D e v n o svetlo tada jos d o v o . J j o jako da osvetli zgradei da im da siluete kao i liniju o r i z o t a , dok osvetljeniprozori i ttlicno svetlo lepo stajati a s p r a m mastiljasto

pozadine.Ponekad se bolji rezultat postize dvema ekspozicijama ,j e d 1 m neposredno posle s u c e v o g zalaska d r g o m z a -tn o kasnije, kada se svo gradsko osvetljenje p a l i . K a m e r : ,r a z n e se, ne se p o e r a t i izmedu ekspozicija.Ekspozicija za pejzaze n e p o s r e d o posle s u c e v o g zalaskakrece se i z e d 4-8 sek sa f/ 8, na oset ljivijem p a h r o m a t -skom f i l m .MESECINA. Meseceva svetiost sasta:vljena od sit11ih kao i d11eV11a, n o g o slablja (za oko 600.000 pttta

s l a i j a od s v svetlosti). ipak, i pod t a k v o svetloscu o g t t se praviti zanimljivi nocni snimci. Najjednostavnije snimati scenu n e p o s r e d t posle sttncevog za1aska, i to na nekoliko dana pre pune mesecine, kada se mesecpojavljuje vrlo r ttvece, ve c sa prvim sumrakom. Mesec se tada mOod sa dvema o d v o j e i m ekspozicijama: jed11a(duza) za pejzaz bez meseca, drttga za mesec koja takokratka da cak ak o bude k l j u c e 'de o pejzaza 011 se neceregistrovatj. Prilikom p o v e c a v a j a , u po.;vecavajuCi aparatse stave negativa, a.Ji treba paziti na pravac senki ttpejzaztt, da bude tt skladu sa polozajem meseca. Medutim,poseb11im s n i m a n j e meseca normalnim o.bjektivom d o i j ase vrlo sitan mesec, za tO bolje snimati te1eobjektivomili a p r a v i t i duplikat negativa i povecati.Otvoreni pejzaz po d punom m e s e c i o m trazi eks pozi cijok o 15 minuta i pun otvor (f/3,5) na najosetljivijem filmu.Kad a polumesec, ekspozicija tri puta veca. Ovimekspozicijama crne senke pomoci da se atmosfera

v ." . peJzaza na m e s e c 1 .- 1 1 4 -

'

S obzirom da se prilikotn snimanja meseca u p o t r e l j a vvrlo duga ekspozicija i da se mesec krece, na fotografijise dohiti 1 , neostra pruga (zvezde se takode registrovati k svetle linije ne ka o tacke). Ov o pt"etstavlja s m e t n j ako se mesec islcljucuje iz snimka, a1islucaju postoji opasnost da fotografija i t i p o t p u bez tonova i bez ikakvih indicija da snim1jena na me-. .s 1POZORISTE. Osvet]jenje na pozomici varira sa s r

v e l i c i n o p o z o i c e i prirodoom dekora. Osim toga, osvetljenje na p o z o i c i varira od p o l . m r a c o g do l j e s t a v o g- sv e toku jedne pretstave -, do k e k s t r e t n i svet>1osJt iefekti se rezervisu samo za specijalne s.cene. Prosecna scena

o s v e t l j e a tako da se d o i j e vidSti r a z v i j e i e r a z b l a : Z e n o m r a z v i j a c . kodominira p1avo i1i rttZicasto svet1o, treba staviti 1/25 sek;za zuto, zeleno, c r v e n k a s t o l j L i c a j}i crveno svet1o staviti 1/ 10 sek.V a z a stvar e k s p o k a t i na s.vetle partije ne s l a . j e

e t l j e e . Svaki pokusaj da se dobiju dobri detalji ut a i m partijama da6e bele partije - koje SLI a j z n a c a j i j idelovi slike - toliko svetle, da n e z g r a p o otskakati.

B e s k r a j o bolja OJta pozorisna fotografija kojoj s tldve t r e c i e povrsine podeksponirane, nego ona kojoj st l

g l a v i detalji objekti - bele, r a s p l i u t e n 1 .Najbolja stajna tacka sediste ili tr v i s i i pozornice i1ima1o iznad, tj. tl p r v o r e d ilj a 1 k o n u - i tJo 'za. ok ojedtltl cetvrtjnu l\Straau, i k a k o tacno t! sredini. S t a j tacka levo il i d . e s o od centra gledablta, pruza bolji utisak

- 115 -


60/67

d t t i e pozornice i s k l j u u j m o g u c t s t u o b j a j e n o g frontalnog izgleda pozornjce.Komadi. O s v e t l j e j e i n dobro i bezbojno. Normal-113 ekspozicija od 1/ 25 sek sa f/3,5 il i f/ 2, 'dace prjstojnefotografije. Dtobro st ttdira t j radnju komada unapred ijzabrati r a . m a t i a m o m e a t . N o r a l i objektiv t t k l j citi ceJu pO!ZOrtlicU zato treba k s p o i r a t i kada cela

s u j z v o d a i m aRevije. Ovde o s v e t l j e j e od vrlo jakog do 11emogucegi sto stvara jos vece nevolje - raznih . Glavni suakteri, medutjm, osvetlje11j sporovjma i n z e se snimatjrelatjvno k r a t k i ekspozjcjjama. Dobar t r e u t a k za

m a . j e izl.azak zvezda , jer p r e t t a v l j a n j e o b l n o trajenekoJjko t r e u t a k a , i to pod bogatom svetlosctt.Opera njje teska za 1 Izrazi, g e s t v i i grupe a j d r a m a t i c i j mome11ti za i m a j e . Svako sa t l a j e e t a i j i m sm js]om za t t z i k t t 1110ze osetiti klimaks rad11jc.Medutim, v i k a d a 511imati kada pevajtt otvore11il1ustiju prema kameri, vec u profiltl.CIRKUS. Svetlo cirkusu dolazi odozgo i pokazuje t e n d e cjju

S V E L O ZA DEKOR. Trc ciJef/ektor uprav/je11 prer1raa d i i daje svetao lm1g f pret-

sta v/ja j e d o s t a v a 1 1 e{el?at. o 1 m a

objel?ta jos l'ise ttravJtote

- 117 -


61/67

da najkraca ekspozicija bude aedovol j 11a da zaustavipokret. U tim s l t ~ c a j e v i m a , ekspozicija treba da se napravitl rnornen ttl rnrtve tacke pokreta. Dt1za ekspozicija rnoze

- - S V E L O ZA EFEKTE. Cetvrtimr e f l e k t o r o osvetljava se kosa,ili - ako se posta11i nize -stvara se svetiOSiti oreol okogla ve.

se upotrehi za tacke u kojima ucestvuju velike Zivorinje.m e r , medvedi, slonovi, mor$ki lavovi i sl. PreportJC-

ljivo podvostruciti eks poziciju d o b i j e u sve tlomerom.

BLJESKAVO SVETLO U FOTOGRAFIJIUredaji ov e vrste mogtt i t i dvojaki : j e d i elektrot1skittredaji ( E l e k t r o n e l i t e c t r o i c flash) koji d svetlosn t1 ene(giju e l e k t r i c i m praznjenjem u i e r t n o m gastJ(kripton i sl.), dru gi su Vacu


62/67

~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

ka t k r a t k o t r : ~ j n o o g o s v e t l j a v a j a tj. pO>tpuno umrtvlje11jecak i veoma brzih pokreta. Zbog kratkog trajanja bljeskaodn0$U na brzinu zatvaraca, p r o l e m sinhronizacije sesastoji u tomc da sc u i t c r v a l do k zatvarac otvorcnizvrsi l l j e s k a i i c e . Jasno da u ovom slt1cajt1vodeci broj ne zavisi od brzine zatvaraca, tj . svejedno

da li se uz e l e k t r o n s k bljeskalicu p o t r e b l j a v a 1/ 50 secil i 1/ 250 sec. Yazno zapamtiti da se v e k radi sa ko n taktom

E l e k t r o s k e l j u k a l i c e o b i C t rade a k m l a t o r koji scvise pura moze t 1 veoma su ekonomic11e.V a k u - i j e s k a l i c eOvaj t ip bljeskalica se t l p o t r e l j a v a sramo jedanput, iizvrsenom o p a l j e j t l sc . l l l : n p u , tl cijem se d r z a c nalaze baterije i k o d e z a t o stavlja se mala sija1ica koja

i s p t j e 1 1 a l n i . i j u m s k o m t r a k o 1 . P r i l i k o okidanja za tvaraca kolo strt1je se zatvara i s t l j a iz kondenzatorazagreva traktl koja se nala.zi u k i s e o i k , tako da nastajeskoro t r e t J s a g o r e v a j e LIZ veoma k svetlost. ]vaku u r e d a j : ~ moze se vodeCi broj t i zavis110 odekspozicije, ali samo nanize od maksimalne vrednosti. Ov amaksimalna vrednost vodeceg broja merena u tvornici idaje se u p t s t v o m , t a k o l e i ostale vrednosti za razneekspozicije. Sa ovim l j e s k a l i c a m a se radi biJo s i h r o n i zacijom (do sec) ili (preko sec ), il i bez

s i h r o n i z a c i j e (za a r o c i t o velike lampe ili veCi broj lampi)kada se opa\jenje vrsi, poStO Se zatvarac kamere Otvorina a k o m il i pogodnom spravom odvojenom od kamere.Ovakav 11aciJl l se zove Otvoren fles.

V a k u - l j e s k a l i c e imaju svojih p r e d o s t i na d elektronskim l j e s k a l i c a m a . su: umanjena tezina uredaja, veoma lakoo d r z a v a j e . upotreba razlicitih lampi prema p o t r e i , prijatnije i la kse za k o t r o O$Vetljenja. Nezgode uprkos

- 1.20 -

sto su nabavni troskovi m a j i , za upotrebtl su skuplje. Narocito za masovna snimanja ov o dolazi do izrazaja.Dok elektronske l j e s k a l i c e dajta svetlo kojespektralnom sastavu jednako s n c e v o m svetlta (kolor temperatura od 5 do 5 v a k u - i j e s k a l i c eu o b i c a j e o g tipa d svetlo p r i i i z n o vestackom volframovom svetlu (svetlo o i c n e i p o d a p o n s k e sijalice --3 do 3 Za t t p o t r e b sa kolor filmom zada1evno svet)o, rade se plavo obojene sijalice koje sverluodgovaraju d e v n o m .

BLJESKAVO SVETL O U U P O R E B ISnimanje bez ucesca drugog svetlosJtOg izvor a. Ov o 511

manje se vrsi i elektronskim i v a k - j e s k a l k a m a . Brzinazatvaraca o i c n o tolika da k o l o svetlo tle t i c e pr is t v a r a j fotografsk,e slike. Pri s i m a n j se ka ouzima vodeci broj.Ovo s i m a j e se moze izvoditi biJo d i r e k t i m osvetljenjem

i l o n svetla okolne svetle povrsine, tako dapredmet d osvetljen diftaznim odbijenim svetJ.om. Ak ose lampa direktno ttperi objekat, v r e d o s t l e n d e seuzima prema vodecem brojta. Za s t a v j a j e difuzera rmaramice) ispred lampe, tazima se jedan otvor l d vise,za bacanje svetla na t a v a i c u i1i okolne zidove uzima sedo dva otvora l e n d e vise ali nikako ispod 5,6-8 zafilm. Za o d r e d i v a j e l d merodavno otstojanje odIampe do predmeta od kamere do predmeta.

Snimanje uz drugi svetlosni izv or. Ovo snimanje semoze obaviti bilo da l j e s k a v o svetlo bude glavni svet

l o s i izvor, bilo da bude samo r : ~ s v e t l j i v a c s e k i . Drugislucaj se mnogo cesce primenjuje, narocito UZ Stancanosvetlo .

- 121 -


63/67

Kod ove teh 11 ike, vazno da se d operise i v r e . 110m osvetljavanja l e n Svetlomer 1 1 e o p h o d 1alatka. Za rasvetljavanje senkj prj suncanom e n u naj bolje ko ristiti sledecu t d za elektronske k a \ jSvetlomerom e r i t i ekspozjciju i t v r d j t i parove l e n d ei vreme, naprjmer: f/4 - :- 1/ 40 0 se.c, f/5,6 ....:..... 1/200 ,f/s -: - 1/ 100 , f/ 11 -: - 1/ 50 jtd. Zatim za odredenu daljinu izmedu predmeta i lampe, iz vodeceg broja, odreditiotvor l e n d napr. f/s (za dalji nLJ 5 i N = 40),ne uzet i taj otvor, nego prvi manji, uz njegovo vremeosvetljavanja, tj. f/11 -: - 1/ 50 sec. Ak o se uzeo parf/s -: - 1/ 10 0 sec, elektron-ska l j e s k a l i c a da\a, za ovajotvor l e n d e svetlo dovoljno za osvetljavanje predmetane za rasvetljavanje senki, efekat ne bi bio dobar.Za a k u - j e s k a l i c e slucaj nesto komplikovaniji zbogpromene vode ceg broja sa v r e m e n o zatvaraca, ali se uzrazmisljanje pri radu i moie postici dobar rezLiltat .Ovaj nacin snima.nja veoma znacajan i r i m e seod vodecih sve tskih fotografa.

L JT ERATU R A :Andreas Feininger : FE ININGER ON PHOTOGRAPHYArnold Coppel & Ed,vard Bomback : P O R MANUAL Foto


64/67

SADR!AJ1. PRILA!ENJE FOTOGRAFUI

K r e a t i v a forografija ili J 1 1 a s i a za b e l e r e j e uspomena 5Covek il i kame ra 6

Zllaci f o tografsk i gledati 8Fotografija 11 ije t , ali karakter.istike jos e d o v o l j oi>OZn.ate 'l1Ll fo tografiji diriguje mo 12Llcimo od slikarstva 17N e f o t o g e n i c o s r pootoji 20$ra sa mastom 23A11alizirajmo forografije 24Mnogo i - g briga 2SKada zapravo pocinje s n i n 1 a j c l7

2. SNIMANJESe11ka - kao p r o i e m i k m 1 izrazavanja 29

~ e t i godisnja doba - t i r i razlic ita pristupanja e kspozioi ji ; 1t i t a i>Okret a i riran1 slike 65

Mrtva priroda nas uci kompozicijiPejzaz nije - razg \ednic a .Por trcti - studije karaktera ili slike za uspomenu

7071i9

Nc traiire da dete pozira 84Snimanje a rhirekrure : preciznost i plasricnosr - prvi zahrevi 8)


65/67

Tacna reprodukcija mareri jalaZanimljivost snimanja izblizaReportam - trenuci istine zabelezeniLi udski rad neiscrpna tema .Lepote oblika nagog ljudskog telaSnimanje !i votinja vrlo zahvalnoNezna lepota cvecaStilovi i sredstva apstraktne f o t o g a f i j eTrikovi u m a J c u i svctlostiSnimanje pri vehackom svetlu i nocniBljcskavo svc rlo u fotografiji .

vza vecnost

S i f f i C I

87909 1949699

100102

JOS )0 8

118

VIDOJE MOJSILO VICFOTOGRAFIJA

OD lDEJE DO REALIZACIJETehnicki e d n i Mibl S. R i a r

Korektor: Jva11 Ni11i clzdavac : N o v i n s k o i d a v a preduzcce

Tehnicka knjiga, Beograd, 7 ju]a 26 / lt a m p a : Beogradski graficki zavod. Beograd.Bulevar Vojvode 17

~ t a m p a n j e zavrseno f 961. god


66/67


67/67

'

,

Vidoje Mojsilovic - Fotografija od ideje do realizacije

Documents

Transcript of Vidoje Mojsilovic - Fotografija od ideje do realizacije