Универзитет у КрагујевцуПедагошки факултет Јагодина

ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ПРАКТИЧНО ПРЕДАВАЊЕ ИЗ

ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

ментор: студент:Ирена Голубовић-Илић Слободан Станковић 54/08-у

Јагодина, 2011. год.

1. ОПШТИ ПОДАЦИШколаДатум одржавања часаЧас по редуРазред и одељењеПредавач

2.ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИНаставни предметНаставна темаНаставна јединицаСадржај наставне јединицеПретходна наставна јединицаНаредна наставна јединицаТип наставног часа

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ-образовни задаци

-васпитни задаци

-функционални задаци

Облици радаНаставне методе

Наставна средстваНаставни објекатКорелација

"17. Октобар"14.11.2011.ТрећиIV4Слободан Станковић 54/08-у

- Природа и друштво- Сусрет са природом- Домаће животиње и гајене биљке- значај, потребе и могућности- Занимљивости из света Флоре и Фауна наше земље- Ретке и угрожене биљке

- обрада

- Проширивање и продубљивање знања о домаћим животињама и гајеним биљкама; стицање знања о значају, потребама и могућностима за гајење домаћих животиња и гајених биљака; усвајање знања о производима који се добијају од домаћих животиња и гајених биљака и користи које човек има од њих.

- Развијање свести о значају домаћих животиња и гајених биљака; формирање позитивних ставова према групном раду.

- Оспособљавање ученика за разликовање користи које човек има од одређених домаћих животиња и гајених биљка; за коришћење различитих извора знања и за самосталну обраду делова градива по егземпларном моделу.- фронтални, групни- монолошка, дијалошка, метода демонстрације, метода рада на тексту- презентација- кабинет за хемију- српски језик

Литература

3. СТРУКТУРА И ТОК ЧАСА

- УВОДНИ ДЕО ЧАС

- В. Матановић, З. Веиновић, Н. Станчић, И. Марковић, „Природа и друштво уџбеник за 4. разред“, Едука, Београд, 2007.; - В. Ковачевић, Б. Бечановић, „Природа и друштво уџбеник за 4. разред“, Клет, Београд, 2006.; – Б. Вуковић, Ј. Вуксан, Б. Шепарац, Драганић „Природа и друштво за 4. разред“, Београд, 2006.; -Ж. Лазаревић, В. Банђур „Методика наставе природе и друштва“, Учитељски факултет Јагодина, Учитељски факултет Београд, 2001. год.

Ради мотивације ученика и увођења у нову наставну јединицу ученицима најављујем игру загонетна животиња и загонетна биљака. Делим ученике у две групе и објашњавам правила игре: Обема групама, наизменично читам реченице које говоре о карактеристикама биљака и животиња на основу којих ученици препознају загонетну биљку и животињу. Циљ ове игре је да ученици уоче које су заједничке карактеристике за дате биљке и животиње и да на основу тога открију о чему ћемо говорити на часу.

Најављујем наставну јединицу (Домаће животиње и гајене биљке ) и објашњавам ученицима да ће на данашњем часу учити о значају, потребама и могућностима за гајење домаћих животиња и гајење биљка (додатно објашњавам појам гајене, ако су ученици пре тога ове биљке називали културне или култивисане).

Садржај наставне јединице обрађујем комбинациом монолошке, дијалошке, методе домонстрације и методе рада не тексту путем егземпларне наставе.

- ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Главни део час је подељен на две целине:1. Обрада егземпларног

садржаја2. Самосталан рад ученика

на обради аналогног садржаја

Фронтално објашњавам ученицима да су се наши давни преци хранили на тај начин што су се бавили сакупљањем плодова биљака и семенима самониклих биљака. Када су увидели да постоји могућност да се та семена саде, почели су да их саде у близини својих насеобина и на тај начин су од самониклих настале култивисане (питоме, гајене) биљке. Такође, пећински човек се бавио ловом и риболовом. Ловио је одрасле дивље животиње а младе је узимао и носио у своја скровишта где се о њима бринуо, припитомљавао их и од дивљих животиња су, на тај начин, настале домаће. Наговештавам да се данашње домаће животиње умногоме разликују од својих предака.

1. Обрада егземпларног садржаја:

Фронтално објашњавам ученицима да је наш данашњи задатак првенствено да научимо нешто о користима домаћих животиња и гајених биљака за човека. Говорим да ћу им ја на почетку испричати о коњу као домаћој животињи и о користима које човек има од њега, затим и о поврћу и користима од поврћа и наглашавам им да пажљиво слушају јер ћемо када завршим излагање разговарати о томе .

КОЊКоњ је домаћа животиња која према

начину исхране спада у групу биљоједа, а зависно од величине домаћих животиња спада у групу крупне стоке. Човек је некада коње гајио првенствено због помоћи у раду, вуче и преноса терета. Данас човек гаји расне коње који служе за спортска такмичења. У исхрани човек користи коњско месо које је веома

здраво и од њега се праве разне месне прерађавине. Човек користи и коњску кожу и длаку. Од прерађене коже коња израђују се ципеле, ташне и каишеви. Длака коња се користи за израду четки, а од коњске гриве праве се жице гудала за виолину.

Након тога на сличан начин обрађујем поврће

ПОВРЋЕ

Људи који обрађују замљу баве се земљорадњом. То је једно од најстаријих занимања. Гајење поврћа се назива повртарство. Поврћем називамо биљке које се гаје по вртовима (повртњацима). Поврће је веома значајан саставни део људске исхране јер се у њему налазе разни витамини тј. састојци важни за правилан развој и јачање нашег тела. За исхрану се користе различити делови биљке: подземно стабло, корен, листови, надземно стабло, семе и плодови. Одабирањем, укрштањем и ђубрењем и другом негом људи на биљкама мењају оне делове које желе да побољшају. Променљивост биљних врста најбоље је доказана гајењем дивљег купуса. Одгајивачи су развили и побољшали онај део који су хтели: велике сочне листове (купус, кељ), надземно стабло (келераба) или велику белу цваст (карфиол). Сорте кромпира створио је човек својим дугогодишњим радом. За исхрану људи користи се кртола у којој је сакупљена резервна храна биљке. Из кромпирових кртола се индустријском прерадом добију шећер, алкохол...

Након тога се врши понављање садржаја о користима које човек има од коња и од поврћа.- Због чега су некад људи гајили коње?- Које коње човек данас гаји?- Због чега?- Шта од коња човек користи у исхрани?- Шта прерадом коњске коже човек прави?- Шта може да се прави од коњске длаке?

- Шта је повртарство?- Који делови поврћа се користе у исхрани?-Које поврће једемо пресно (свеже), а које прерађено?

2. Самосталан рад ученика на обради

аналогног сарджајаНакон тога објашњавам ученицима да

ће сада они научити још нешто о домаћим животињама и гајеним биљкама тако што ће радити у 6 група и то на различитим задацима. Наглашавам ученицима да међусобно изаберу вођу, односно представника групе. Представници група бирају коверте са задацима. Групе обрађују следеће садржаје:

воћеиндустријске биљкежитарицеживина свиња (сваштојед)крава,овца,коза(биљојед)

Свака група у коверти добија одговарајући радни лист (сви радни листови група су у прилогу). Пре него што отворе коверте ученицима дајем упутство за рад (да пажљиво прочитају текст и да заједничким радом ураде постављене задатке. Напомињем им да ако знају још неку корист која није дата у радном листу да је слободно напишу. Наглашавам да је време предвиђено за рад 10 минута.

По истеку времена које је предвиђено за рад група следи извештавање по групама. Одговоре групе излажу сви ученици једне групе .

Док ученици раде по групама, ја их обилазим и уколико имају потешкоћа помажем им.

Да бих утврдио у којој су мери ученици

- ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА савладали и усвојили садржај вршим фронтално усмено понављање садржаја с ученицима о користи домаћих животиња и гајених биљака (приликом понављања, на основу одговора попуњавам одговарајућу табелу помоћу презентације, док ученици попуњавају своје табеле које су претходно добили).

ИСХРАНА ЉУДИ

ИСХРАНА ЖИВОТИЊА

ЗА ДОБИЈАЊЕ ДРУГИХ ПРОИЗВОДА

ВОЋЕ

ПОВРЋЕ

ИНДУСТРИЈСКЕБИЉКЕ

ЖИТАРИЦЕ

месо млеко перје кожа вуна

длака помоћ у раду

маст, лој

рогови

ЖИВИНА

КРАВА

СВИЊА

КОЗА

ОВЦА

КОЊ

ВОЋЕ

У прошлости је човек користио плодове дивљих воћака, од којих су одабирањем и укрштањем добијене питоме воћке. У нашим крајевима најчешће се гаји јабучасто, коштуњаво и јагодасто воће. Све ове врсте се убрајају у сочна воћа, док се воћа од којих се користи семе (орах, лешник) називају сува.

Најпознатије јабучасто воће које се гаји код нас је јабука. Најчешће гајено коштуњаво воће код нас је шљива. Од јагодастог воћа код нас се најчешће гаји јагода, малина и купина.

Воће човек користи у исхрани, али и у индустрији за добијање: сокова, џемова, слатка, пекмеза, ракије, чајева.

1. Од чега су добијене питоме воћке?

_____________________________________________________________________________________________________________________________

2. Које се воће гаји у нашим крајевима? Наброј што више врста (не само оне које су дате у тексту).

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Који се производи добијају прерадом воћа? ________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ИНДУСТРИЈСКЕ БИЉКЕ

Индустријске биљке се гаје на њивама, а назив су добиле јер се њихови делови индустријски прерађују и тек тада користе. Најчешће гајене индустријске бињке код нас су : сунцокрет (уљана биљка), лан, конопља и памук (предиве биљке), шећерна репа и трска (биљке од којих се добија шећер), дуван.

Из сунцокретових семенки у фабрици се цеди одлично уље које човек користи у исхрани, док се исцеђене семенке користе за исхрану стоке. Прерадом лана, конопље и памука добијају се квалитетне тканине. Од ланеног влакна се цеђењем добија биљно уље које се користи у медицини и индустрији. Прерадом шећерне репе и трске добија се шећер који човек користи у исхрани.

1. Које биљке спадају у индустријске биљке?________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Зашто човек гаји сунцокрет и шећерну репу?________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Зашто човек гаји памук, конопљу и лан?_____________________________________________________________________________________________________________________________

ЖИВИНА

Од давнина људи су припитомљавали дивље птице, јер су у исхрани користили њихово месо и јаја. Одабирањем и укрштањем различитих врста припитомљених птица настале су данашње кокоши, патке, гуске и ћурке, које једним именом називемо живина. Живина се гаји у свим крајевима, у сеоским домаћинствима и на фармама.

Људи гаје кокошке због меса и јаја које користе у исхрани. Патке и гуске најчешће се гаје поред воде. Од патке и гуске човек користи месо, маст и јаја у исхрани, а њихово перје употребљава за пуњење јастука. Ћурке човек гаји такође због меса и јаја.

1. Које животиње убрајамо у живину?________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Шта од живине човек користи у исхрани?________________________________________________________________________________________________________________________________

3. У које сврхе човек користи перје живине?______________________________________________________________________________________________________________________

СВИЊА

Питома домаћа свиња постала је припитомљавањем дивље свиње. Свиња је сваштојед – једе житарице, жир, корење, црве, разне отпатке. Свиња се брзо гоји и може да достигне тежину и до неколико стотина килограма.

Човек користи месо свиње у исхрани. Од свињског меса добијају се бројне месне прерађевине. Људи у исхрани користе и свињску маст, а од свињске масти кувањем и индустријском прерадом добија се сапун.

Човек користи и свињску кожу чијом прерадом се добијају бројни конфекцијски производи ( јакне, ташне, обућа).

1. Шта од свиње човек користи у исхрани?________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Које користи човек још има од свиње, а да нису везане за исхрану?________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Које месне прерађевине се могу добити прерадом свињског меса (у тексту није наведено, али пробајте сами да се сетите)?

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

КРАВА, КОЗА, ОВЦА

Крава, коза и овца су домаће животиње које спадају у групу биљоједа и хране се свежом и сувом травом, кукурузом и мекињама. Настале су припитомљавањем дивљих крава, коза и оваца. Правилном и квалитетном исхраном крава може се утицати на квалитет и количину меса и млека (крава може дати и до 20 литара млека дневно).

Човек од краве у исхрани користи месо (месо телета – младунца краве) и млеко. Прерадом млека добијају се разни млечни производи (сир, кајмак, павлака, кисело млеко, качкаваљ). Од папака и костију краве израђују се чешљеви и дугмад, а од коже праве торбе. Крава се користи и за обраду земље, пренос терета и вучу.

Човек гаји козу првенствено због исхране. Од козе човек користи месо и млеко у исхрани.

Човек овцу гаји због меса, млека и лоја које користе у исхрани. Од овце човек користи и вуну и кожу.

1. Због чега све човек гаји краву?________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Који се све млечни производи добијају прерадом крављег млека?________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Због чега све човек гаји козу и овцу?________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ЖИТАРИЦЕ

Житарице (жита) су једногодишње биљке које су људи добили од дивљих трава. Најпознатија жита су: пшеница, раж, јечам, овас, кукуруз, пиринач. Жита се користе за исхрану људи и домаћих животиња као и у индустрију за израду разноврсних производа. Пшеница, кукуруз, пиринач

и раж су најпознатија хлебна жита. Пшеница је најважније хлебно жито. Од ње се прави најбољи хлеб, разноврсна пецива и тестенине. Од пшеничног зрна се добија и гриз. Кукуруз се у највећим количинама користи за исхрану стоке и живине. Фабричком прерадом од кукуруза се добија неколико стотина производа (шећер, хартија, уље, слаткиши, гума за жвакање, лепак...). Раж је сличан пшеници. Хлеб од ражи остаје дуго мек. Мекиње добијене од ражи су добра сточна храна. Јечам се користи у људској и сточној исхрани. Од ољуштених зрна јечма добија се гершла која се користи као вариво. Зоб (овас) се користи као одлична сточна храна али се користи и у људској исхрани као и у производњи пива.

1. Шта су житарице и која су жита најпознатија? ___________________________________________________________

2. Које житарице спадају у хлебна жита? ___________________________________________________________

3. Наведите неке производе од житарица. ___________________________________________________________