Uticaj skoring modela na tacnost i brzinu pro cjene kreditnog rizika malih i srednjih pre d u...

7/18/2019 Uticaj skoring modela na tacnost i brzinu pro cjene kreditnog rizika malih i srednjih pre d u zeća (1).doc

http://slidepdf.com/reader/full/uticaj-skoring-modela-na-tacnost-i-brzinu-pro-cjene-kreditnog-rizika-malih 1/9

УТИЦАЈ СКОРИНГ МОДЕЛА НА ТАЧНОСТ И БРЗИНУ ПРОЦЈЕНЕ

КРЕДИТНОГ РИЗИКА МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА

Резиме: Да би доносиле квалитетне кредитне одлуке, а самим тим и смањиле кредитни ризик,

банке почињу да развијају и користе статистичке моделе за процјену кредитног ризика. Ови

модели знање експерата претварају у статистичко-математички модел, а на бази функције

изведене из рачуноводствених и три!них варијабли. "ласична кредитна анализа показала сенедово#ном за управ#ање кредитним ризицима, па су се у задњих $%-ак година појавиле нове

технике.& раду је истраиван утицај скоринг модела на адекватну процјену кредитног ризика малих и

средњих предузе'а. (врха уво)ења скоринг модела је пове'ати тачност и брзину процјене

кредитног ризика којем се банке излау приликом финансирања малих и средњих предузе'а. *а

тај начин се смањују тро!кови кредитирања и побо#!ава тачност у оцјењивању кредитне

способности.

Кључе !и"ечи# кредитни ризик, скоринг модел, кредитна способност

$%& '()*и+и'),и")# -./0 -1.

234567 89 :68;2<- 38=%& 8< 7>% 566?;56@ 5<= :4%%= 89

6;%=27 ;2:A 5::%::3%<7 89 :35&& 5<= 3%=2?3B:2C%=

%<7%;4;2:%:

:DEEFGH# + /0 1 2340 50/61 /05676 8 3 9/ ;3<61= 3/ >= 1?31 /050370 50/61 674, >347

30 713169 1 /0@0<A 3/ ;70 7131671653< 2/0<7 8 0@3<;316 8 50/61 674. B?070 2/0<7 30

1;69 4C<0/90 8 0DA017 61 7131671653<-231?0231653< 2/0<, >370/ 8;516 /06@0/ 82

355;169 3/ 23401 @363><07. E<37765 50/61 33<=767 1;0/ ;1 1 >0 67;8865601 8 233969

50/61 6747, 7 6 <371 $% =037 0C 105?6;07 ?3@0 02090/ .

B?67 C4 07035?0/ 1?0 68<;050 8 1?0 7569 2/0< 3/0;310 50/61 674 377077201 8 723<<

3/ 20/6;2 010A6707. B?0 A;A70 8 1?0 7569 2/0< 61/;516 67 1 650370 1?0 355;35=

3/ 7A00/ 8 50/61 674 37707201 1 C?65? 1?0 >34 67 0DA70/ C?0 863569 723<< 3/ 20/6;2010A6707. + 1?67 C3= >C69 5717 30 0/;50/ 3/ 1?0 355;35= 8 1?0 50/61C1?6077 67

62A@0/.

AIH JKGLM# credit risk, skoring mode, credit!ort"iness

$%& 6NFMMOPOQFROKS# $%&, $'%

УTОД

(анке као )инанси*ске инстит+и*е предста-а*+ битан сегмент + )инансира/+

при-реде и др+0т-а. 1ри томе се посебан зна2а* да*е )инансира/+ мали3 и сред/и3

пред+зе4а ко*а предста-а*+ окосни+ раз-о*а с-аке при-реде. 5-де се за банке *а-апроблем дост+пности ин)ормаи*а о малим и сред/им пред+зе4има, ко*е с+ потребне

да би се адек-атно про*енио кредитни ризик ко*ем се банка изла6е. 7аиме, мала и

сред/а пред+зе4а с+ по с-о*о* стр+кт+ри 3етерогена, нема*+ *асно исказане )инанси*ске

из-*е0та*е, тр6и0н+ и*ен+ или *а-ни ре*тинг по ко*ем би се могло знати о /и3о-ом

к-алитет+.

8а би одго-ориле на за3т*е-е тр6и0та + поглед+ задо-ое/а потреба )инансира/а

мали3 и сред/и3 пред+зе4а и за0титиле себе од ризи2ни3 пласмана, банке +-оде но-е

на2ине про*ене и +пра-а/а кредитним ризиком. 7аиме, кредити малим и сред/им

пред+зе4има одобра-а*+ се на на2ин да за*моприма обезб*е9+*е детане ин)ормаи*е о

самом бизнис+ и )инанси*ским показетеима :биланс ста/а и +сп*е3а;. < недостатк+)инанси*ски3 показатеа на осно-+ ко*и3 би се про*енио кредитни ризик, банкарски

сл+6бении користе и )инанси*ске показатее о -ласник+ др+0т-а.



=ако9е, приликом про*ене кредитни3 апликаи*а одл+ке се доносе на осно-+

ин)ормаи*а из околине + ко*о* др+0т-о оба-а д*елатност, као и на осно-+ сопст-еног

иск+ст-а, +м*есто на системско* е-ал+аи*и ризика. 7а та* на2ин само банкарски

сл+6бении ко*и раз+ми*+ средин+ + ко*о* др+0т-о ради и сам бизнис мог+ преизно да

одреде бонитет кли*ента и кредитни ризик.

< и+ за0титите од ризи2ни3 пласмана приликом )инансира/а мали3 и сред/и3пред+зе4а банке +-оде но-е на2ине про*ене и +пра-а/а кредитним ризиком. >едан од

на2ина *е +-о9е/е кредит скоринг модела за про*ен+ кредитног ризика мали3 и

сред/и3 пред+зе4а.

?аз-о*ем но-и3 те3нологи*а, а наро2ито комп*+терске те3нологи*е, као и порастом бро*а

раполо6и-и3 података мог+4е *е изградити кредит скоринг модел ко*и ми*е/а природ+

односа изме9+ банака и тра6итеа. @и *е да се одр6и при3-ати- однос изме9+

ризика ко*е пре+зима банка и реалног степена наплати-ости.

Aредит скоринг систем предста-а алтернати-+ традиионалним методама код

е-ол+и*е да-а/а кредита малим и сред/им пред+зе4има с обзиром на потреб+ да се

сагледа*+ и о*ене особине -ласника )ирме и +сп*е0ност бизниса. Bато се приликом

раз-и*а/а кредит скоринг модела +зима*+ + обзир оне карактеристике тра6иоа кредита

ко*е на*бое пред-и9а*+ отплат+.

A+2ни проблем истраивања *е да ли се +-о9е/ем скоринг модела мо6е по-е4ати

та2ност и брзина про*ене кредитног ризика мали3 и сред/и3 пред+зе4а.

Cстра6и-а/е *е спро-едено са ци#ем да се испита +тиа* +-о9е/а скоринг модела на

про*ен+ кредитног ризика мали3 и сред/и3 пред+зе4а.

< истра6и-а/+ се по0ло од хипотезе да 4е банке +-о9е/ем скоринг модел по-е4ати

та2ност и брзин+ про*ене кредитног ризика мали3 и сред/и3 пред+зе4а.

7а+2ни допринос рада дат *е + 3ипотези0 т-рd/ом да 4е се +-о9е/ем скоринг модела

по-е4ати та2ност и брзина про*ене кредитног ризика мали3 и сред/и3 пред+зе4а.

/U РАЗTОЈ СКОРИНГ МОДЕЛА

1р-и скоринг модели ко*и с+ се раз-и*али били с+ +ни-ари*антни модели помо4+ ко*и3

се -р0ило +поре9и-а/е )инанси*ски3 показатеа тра6иоа кредита са инд+стри*ским

нормама. 7акон тога се раз-и*а*+ м+лти-ари*антни модели ко*и комбин+*+ к+2не

ра2+но-одст-ене )инанси*ске индикаторе и произ-оде скор кредитног ризика, односно

-*еро-атно4+ неизмире/а оба-еза. Bатим сли*еде дискриминаи*ска анализа и

логисти2ка регреси*а.

DtmEn, *е + констр+ки*и BFскор модела ко*и *е констр+исан &GHI године пр-и

прим*енио м+лти-ари*атни прист+п. Jодел *е раз-и*ен на осно-+ пра4е/а )инанси*ског

ста/а пред+зе4а т*. пра4е/ем крета/а )инанси*ски3 индикатора + период+ од &GKH. до

&GHL. године. < конипира/+ модела Mлтман *е пр-о из-р0ио избор одго-ара*+4е

статисти2ке методе за организо-а/е )инанси*ски3 индикатора + *единст-ен скор. B N

скор модел *е линеарна комбинаи*а неза-исни3 -ари*абли 2и*е се -ри*едности

пондери0+ дискриминантним кое)ии*ентима да би се добио скор ко*и сл+6и за

класи)икаи*+ пред+зе4а + *едн+ од гр+па :она ко*а с+ банкротирала и она ко*а нис+;.

Cстра6и-а/е ко*е *е спро-ео Mлтман напра-ено *е на +зорк+ ко*и се састо*ао од ''

не+сп*е0на и '' +сп*е0на пред+зе4а. Bатим *е изабрао %% )инанси*ска индикатора ко*ис+ били кандидати за неза-исне -ари*абле и поди*елио и3 + L категори*а# лик-идност,

про)итабилност, зад+6еност, сол-етност и е)икасност. O обзиром на -елики бро*



пр-обитно изабрани3 )инаси*ски3 индикатора Mлтман *е *е прист+пио детерминаи*и

релати-ног зна2а*а с-аке -ари*абле за пред-и9а/е банкротст-а пред+зе4а. Bатим с+ +

итерати-ном пост+пк+ одре9ени дискриминати-ни кое)ии*енти и доби*ено *е неколико

дискриминати-ни3 )+нки*а. Mлтман *е дае из-р0ио про-*ер+ преизности

алтернати-ни3 дискриминантни3 )+нки*а на из-орном ск+п+ пред+зе4а, те добио

на*бо+ дискриминантн+ )+нки*+, ко*а има сли*еде4и облик#

B P Q.Q&%R& S Q.Q&KR% SQ.Q''R' SQ.QQHRK S Q.GGG RL

при 2ем+ с-ака неза-исна -ари*абла :R&, R%, R', RK и RL; презент+*е *едан )инанси*ски

индикатор, како сли*еди#

R& F обртна имо-инаT+к+пна имо-ина

7а-едени )инанси*ски индикатор припада гр+пи раи*а ко*а показ+*+ лик-идност

пред+зе4а, ко*и се + Mлатамано-ом модел+ показао као показате ко*и има на*-е4+

+потребн+ -ри*едност + пред-и9а/+ банкротст-а пред+зе4а. 8р+га д-а показетеа ко*и

припада*+ гр+пи раи*а лик-идности# тек+4и раио лик-идности :обртна

имо-инаTтек+4е оба-езе; и брзи раио лик-идности :обртна имо-ина F зали3еTтек+4е

оба-езе; кретала с+ се ди-ергентно + модел+ + гр+пи пред+зе4а ко*а с+ банкротирала,0то ни*е пр+6ало *асне сигнале + банкротст-+ пред+зе4а. ?аио ко*и *е изабран :нето

обртна имо-инаT +к+пна имо-ина; сма/и-ао се када се пред+зе4е налазило +

)инанси*ским проблемима.

R% F задр6ана :нераспоре9ена; добитT+к+пна имо-ина

Aод релати-но млади3 )ирми о-а* однос *е ни6и *ер оне нис+ имале -ремена

к+м+лирати добит, док пред+зе4а ко*а посл+*+ д+6и низ година про)ит ко*и ост-аре

мог+ да исплате акионарима + -ид+ ди-иденде или да *е задр6е + облик+

нераспоре9ене добити + пред+зе4+. Aада се остали )инанси*ски инидикатори др6е

константим + Mлтамо-ом модел+, млада пред+зе4а б+д+ класи)ико-ана + гр+п+ они3

ко*а 4е банкортирати.

R' F раио нето про)ит при*е пла4а/а камата и порезаT+к+пна имо-ина

Oпада + гр+п+ раи*а про)итабилности и предста-а пра-+ м*ер+ прод+кти-ности и

приносне снаге имо-ине пред+зе4а неза-исно од порески3 е)еката и е)еката зад+6е/а.

Aако се егзистени*а под+зе4а базира на мог+4ности )ирме да с-о*им средст-има

ост-ари зарад+, о-а* *е ом*ер наро2ито прикладан за зак+2и-а/е о мог+4ности

банкрота пред+зе4а.

RK F тр6и0на -ри*едност -ластитог капитала Tк/иго-одст-ена -ри*едност

оба-еза

5-а* ом*ер показ+*е колико средст-а пред+зе4а г+бе на с-о*о* -ри*едности при*е него0то оба-езе према0е имо-ин+ пред+зе4а.

RL F при3оди од прода*еT+к+пна имо-ина

7а-едени раио е)икасности пред+зе4а опис+*е способност пред+зе4а да прод+к+*е

при3оде, као и способност менаUмента да -оди пред+зе4е + конк+рентским +сло-има.

8акле, DtmEn, *е + раз-о*+ модела по0ао од претпоста-ке да 4е не+сп*е0на пред+зе4а

имати др+га2и*е крета/е )инани*ски3 односаTпоказатеа од )инанси*ски здра-и3

пред+зе4а. < модел+ се де)ини0е грани2на -ри*едност на осно-+ ко*е се доноси

одл+ка, односно за3т*е-и за кредит се при3-ата*+ ако *е BFскор пред+зе4а изнад

де)инисаног BFскора и обрн+то.



7акон BFскор модела, DtmEn, VEdemEn i WErEXEnEn &GYY. године креира*+ Bета модел.

<зорак за истра6и-а/е састо*ао се од %G произ-одни3 и %K трго-а2а пред+зе4а. Jодел

*е констр+исан на осно-+ седе4и3 Y -ари*абли#

&.; 1о-рат на имо-ин+ N добитT+к+пна имо-ина

%.; Oтабилност зараде

'.; 8обитT+к+пне пла4ене камате

K.; A+м+лати-на про)итабилност N задр6ана зарадаT+к+пна имо-инаL.; Zик-идност

H.; Aапитализаи*а

Y.; [ели2ина пред+зе4а N м*ерена +к+пном имо-ином пред+зе4а

Aонстр+исани модел *е +сп*е0но класи)ико-ао GQ \ пред+зе4а *едн+ годин+ при*е

банкрота и YQ \ пред+зе4а L година при*е банкрота.

1оред DtmEn B Nскора и B]=M модела констр+исани с+ и многи др+ги модели# ^_mer,

`miae!ski, bringEte, eter rEicek. Jодели с+ констр+исани на осно-+ )инанси*ски3

показетеа и били с+ прилаго9ени тр6и0т+ за ко*е с+ пра-ени. 5но 0то *е битно

напомен+ти *е да с+ с-и од на-едени3 модела имали -исок ни-о +сп*е0некласи)икаи*е пред+зе4а ко*и 4е банкротирати.

.U ПРОЦЈЕНА КРЕДИТНОГ РИЗИКА СКОРИНГ МОДЕЛОМ

.U/U ПОЈАМ КРЕДИТНОГ РИЗИКА

Aредитни ризик предста-а на*зна2а*ни*и ризик + банкарском посло-а/+. 5-а* ризик *е

стар колико и само банкарст-о *ер *е поза*ми-а/е но-а др+го* +го-орно* страни

+-и*ек са собом носило опасност да поза*мена средст-а не4е бити -ра4ена. 8а би се

спри*е2иле негати-не поседие по банкарско посло-а/е, а ко*е произилазе изкредитног ризика, са истим *е потребно адек-атно +пра-ати.

< склад+ са горе на-еденим пред+зимане с+ разли2ите стратеги*е, с тим 0то *е степен

сло6ености ме3анизама за +пра-а/е кредитним ризиком тада био далеко

*едноста-ни*и него 0то *е данас. Aомплексност +пра-а2ки3 система наметн+ла се као

неоп3одност + +сло-има када се )инанси*ско тр6и0те раз-и*а -еликом брзином, када се

креира*+ но-и инстр+менти и банкарски произ-оди итд.

Aредитни ризик наста*е +сед неиз-р0е/а оба-еза д+6ника по осно-+ пла4а/а

гла-ниа и камата. 5н *е +-и*ек прис+тан када банка одобра-а кредит, као и када банка +

име кли*ента изда*е кредитне инстр+менте као 0то с+ акредити-и, гарани*е и м*ение.

?изик зна2и потени*алн+ опасност да кли*ент ко*и +зима кредит од банке не4е бити +

ста/+ да + роко-има досп*елости из-р0и с-о*е оба-езе према бани по осно-+ отплате

камате, накнада, про-изи*е и гла-ног д+га.

Cск+ст-а показ+*+ да се кредитни ризик не мо6е + потп+ности изб*е4и, али се

к-алитетним пост+пима + +пра-а/+ ризиком мо6е с-ести на на*ма/+ мог+4+ м*ер+.

Oтога банке мора*+ имати акти-н+ +лог+ + +пра-а/+ кредитним ризиком. @и *е да се

на адек-атан на2ин контроли0е изло6еност ризик+ и прате с-а е-ент+ална погор0а/а,

као и да се пред+зима*+ пре-енти-не мере како би се непо-оне сит+аи*е спри*е2иле.



.U. ОЦЈЕНА КРЕДИТНЕ СПОСОБНОСТИ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА

VСМЕW

Aредитна способност пред+зе4а предста-а мог+4ност +зима/а, кори04е/а и -ра4а/а

)инанси*ски3 средста-а /и3о-им из-орима +з одре9ене +сло-е. 1роес +т-р9и-а/а

кредитне способности с-оди се на про*ен+ д+6нико-е -ое и посло-не способности

да +го-ореном динамиком -ра4а кредит. 5*ена кредитне способности се мо6е оба-итиприм*еном класи2не кредитне анализе ко*а се засни-а на с+б*екти-но* о*ени кредитни3

аналити2ара или прим*еном скоринг модела.

Aод класи2не кредитне анализе кредитни сл+6беник на осно-+ ли2не експертизе и

-*е0тине -р0и одм*ера-а/е одре9ени3 к+2ни3 )актора. O обзиром да мала и сред/а

пред+зе4а нема*+ до-оно )инанси*ски3 показатеа приликом аплиира/а за кредит,

поред )инанси*ски3 показатеа за др+0т-о анализира*+ се и показетеи :)инанси*ски;

-ласника. 1риликом про*енеTанализе кредитни3 апликаи*а + сит+аи*ама + ко*има

кредитни аналити2ар нема до-оно ин)ормаи*а да би о*енио кредитни ризик

про*ен+ оби2но засни-а на предрас+дама, као и на сопст-еном иск+ст-+ при*е него на

системско* е-ал+аи*и ризика.>една од мог+4и3 анализа ко*+ кредитни сл+6беник мо6е +потр*ебити при класи2но*

кредитно* анализи *е L анализа. 5на +к+2+*е :foss End esterhied &GGL, H%L;#

К)XиY)( B о-де *е потребно +т-рдити однос д+га према сопст-еном капитал+ пред+зе4а.

7о-2ани ток пред+зе4а треба да б+де до-оан за измире/е с-и3 оба-еза +к+2+*+4и и

оба-езе по кредитима. то *е -е4а зад+6еност пред+зе4а -е4а *е -*еро-атно4а банкрота.

К)X),иYеY B на способност исплате д+го-а/а +ти2е мог+4ност зараде тра6иоа

кредита. <колико с+ зараде тра6иоа кредита колеби-е, -елика *е -еро-атно4а да се

д+г не4е отплатити на -ри*еме, 0то до-оди до ризикаU

КZ()Yе!)( B приликом одобра-а/а кредита банке с-о*е кредитне пласмане обезб*е9+*+са инстр+ментима обезб*е9е/а, односно са колатералима. < сл+2а*+ да кли*ент престане

са пла4а/ем с-о*и3 кредитни3 оба-еза банке има*+ пра-о да акти-ира*+ колатерале.

Aолатерали с+ сек+ндарни из-ори напалате потра6и-а/а и акти-ира*+ се само +

кра*/им сл+2а*е-има када банке не мог+ да наплате с-о*а потра6и-а/аU

Ци'(у*[е'ZZм*'и у*(Z\ B анализира/е окр+6е/а + ко*ем посл+*е кли*ент -а6ан *е

)актор код одре9и-а/а кредитног ризика. 5-о *е посебно зна2а*но + икли2но за-исним

инд+стри*ама.

К)!)'Yе! B тра6ила кредита треба имати *асно де)инисан+ нам*ен+ кредита и мора

бити спреман да отплати д+го-е према +го-ором +т-р9еном на2ин+. O тога *е битна

старост )ирме, као добар показате /ене реп+таи*е доброг плати0еU8а би се изб*егло доно0е/е одл+ка на осно-+ ли2ног иск+ст-а и предрас+да кредитни3

аналити2ара, многе банке +-оде кредит скоринг моделе ко*и омог+4а-а -еома брз+

про*ен+ ризика разли2ити3 д+6ника помо4+ об*екти-ни3 статисти2ки3 критери*а.

Jодели ко*е банке користе за о-е потребе кре4+ се од *едноста-ни3 до сло6ени*и3

прим*ени-и3 система за м*ере/е ризика. 5-и модели мог+ бити интерно раз-и*ени

или се мог+ пре+зети од др+ги3 )инанси*ски3 инстит+и*а и ст-аралаа програмски3

р*е0е/а. 7и-о садр6а*а и аналити2ке способности модела ко*е банка користи мо6е

бити пр-и показате озбиности прист+па +пра-а/+ ризиима банке.

.U1U ПОЈАМ СКОРИНГ МОДЕЛА

Aредитни скоринг модел *е систем до9еи-а/а бодо-а тра6ио+ кредита 2и*и збир

предста-а н+мери2к+ -ри*едност ко*а показ+*е колико *е -*еро*атно да тра6ите



кредита касни + отплати кредита :jEXs %QQ&, IG;. <колико систем до9ели пред+зе4+ ко*е

*е аплиирало пролазни скор, систем предла6е одобре/е кредита. < сл+2а*+ када

подносите за3т*е-а не доби*е пролазни скор систем предла6е да се кредит не одобри.

=ада кредитни сл+6беник мо6е оти4и + пос*ет+ на лие м*еста и из-р0ити анализ+

традиионалним методEмE.

Aористе4и истори*ске податке и статисти2ке те3нике скоринг пок+0а-а да изол+*е

рез+лтат од разли2ити3 карактеристика тра6итеа као немог+4ност пла4а/а илинелик-идност. Aредит скоринг модел приликом про*ене користи седе4е податке#

биланс ста/а и +сп*е3а,

прет3одн+ истори*+ пла4а/а,

*а-не ин)ормаи*е,

поре9е/а на ни-о+ инд+стри*е и

демогра)ске карактеристике др+0т-а :године про-едене + бизнис+, бро*

запослени3, инд+стри*а, обим прода*е;.

Aада се прик+пе неоп3одни подаи потребно *е из-р0ити избор +зорка и избор

пром*ени-и3, полазе4и од претпоста-ке да 4е се анализира/ем истори*ски3 податакапред-и9ети б+д+4е пер)ормансе односно б+д+4е пона0а/е но-и3 кли*ената. 8а би се

из-р0ила анализа потребно *е прик+пити податке о одобреним кредитима + одре9еном

-ременском период+, а потом пратити /и3о-о пона0а/е током др+гог -ременског

периода како би се +т-рдило да ли се кли*ент мо6е класи)ико-ати као lдобар или

lло0. 7а та* на2ин прик+пени подаи :об*а0/а-а*+4е пром*ени-е;, за*едно са

пром*ени-ом ко*а +каз+*е да ли *е кли*ент класи)ико-ан као lдобар или lло0, 2ине

+зорак за раз-о* скоринг модела.

Bа констр+иса/е модела потребно *е одредити грани2н+ -ри*едност F +тт о)), на

осно-+ ко*е се доноси одл+ка припада ли пред+зе4е + гр+п+ +сп*е0ни3 или

не+сп*е0ни3. 1осто*и много прист+па ко*и мог+ посл+6ити за избор грани2не-ри*едности. 5-9е се износе три прист+па :Weter et EiE &GIG, HQH;#

&. <потри*ебити као грани2н+ -и*едност Q.L. < том сл+2а*+ предики*е с+ седе4е#

ако *е изра2+ната -*еро-атно4а изнад Q,L, онда се тра6ила кредита с-рста-а +

гр+п+ не+сп*е0ни3, а + др+гом сл+2а*+ ако *е изра2+ната -*еро-атно4а испод Q,L

тра6ила кредита се с-рста-а + гр+п+ +сп*е0ни3.

%. 1рона4и на*бо+ грани2н+ -ри*едност за дати ск+п података. 5-а* прист+п

за3ти*е-а о*е/и-а/е разли2ити3 грани2ни3 -ри*едности на на2ин да се за с-ак+

изра2+на постотак погре0не класи)икаи*е, а изабере се она -ри*едност ко*а

да*е на*ма/+ гре0к+. 5-ака- прист+п се мо6е прими*енити када се распола6е са

сл+2а*ним +зорком и када с+ тро0ко-и погре0не класи)икаи*е + пред-и9а/+

+сп*е3а и не+сп*е3а прибли6но исти.

'. <потреба прет3одне -*еро-атно4е и тро0ко-а погре0не класи)икаи*е.

Aада се распола6е са ин)ормаи*ом о -*еро-атно4и наст+па/а & и Q када +зорак

ни*е сл+2а*ан, те када с+ тро0ко-и погре0не класи)икаи*е за гр+п+ & зна2а*но

разли2ити од тро0ко-а класи)икаи*е за гр+п+ Q, тада треба искористити с-е те

ин)ормаи*е како би се одредила грани2на -ри*едност тако да о2еки-ани

тро0ко-и погре0не класи)икаи*е б+д+ минимални.

1U ИСТРА]ИTАЊЕ ПРЕДНОСТИ КОРИ^ЋЕЊА СКОРИНГ МОДЕЛА

]кспериментални дио ко*и се односи на прим*ен+ скоринг модела за бр6+ и та2ни*+

про*ен+ кредитног ризика мали3 и сред/и3 пред+зе4а из-еден *е на +зорк+ ко*и се

састо*и од сто )ирми R банке из ?O. < изабраном +зорк+ се налази педесет )ирми ко*е



касне + отплати кредитни3 оба-еза и педесет )ирми ко*е +редно измир+*+ с-о*е оба-езе

по кредитима + R бани. 8а би се спро-ело истра6и-а/е +ра9ено *е седе4е#

- 5дре9ене с+ за-исне и неза-исне -ари*абле#

&. неза-исне -ари*абле с+ )инанси*ски инидикатори ко*и с+ изра2+нати из

биланса ста/а + +сп*е3а зак+2но са '&.&%.%Q&&. године.

%. за-исне -ари*абле показ+*+ да ли )ирма касни или не + отплати кредитни3

оба-еза + %Q&%.години.- 5дре9ени с+ критери*+ми за с-рста-а/е )ирми + гр+п+ они3 ко*и непла4а*+.

?ади се о седе4им критери*+мима#

&. д+6ник касни -и0е од де-едесет дана са пла4а/ем гла-ние и камате,

%. банка *е -р0ила репрограмира/е кредитни3 оба-еза д+6ника и

'. д+6ник *е класи)ико-ан као нек-алитетна акти-а.

- Cзгра9ен *е скоринг модел помо4+ статисти2ког програма O1OO.

8оби*ени рез+лтати истра6и-а/а дати с+ + табели & и табели %.

=абела &. [ри*еме потребно за одобра-а/е кредита прим*еном класи2не

кредитне анализе

?едни

бро*

8ат+м

подно0е/а

за3т*е-а за

кредит

8ат+м одобре/а

пласмана прим*еном

класи2не кредитне

анализе

&. &L.Q&.%Q&&. Q%.Q%.%Q&&.

%. &'.QY.%Q&& '&.QY.%Q&&

'. &&.Q'.%Q&& %L.Q'.%Q&&

K. Q&.QL.%Q&& %&.QL.%Q&&.

L. &Y.QI.%Q&& 'Q.QI.%Q&&

H. &%.Q%.%Q&& Q'.Q'.%Q&&

Y. &L.QL.%Q&& QH.QH.%Q&&

Cз-ор# обрада а+тора

< =абели & приказани с+ рез+лтати анализе ко*и се односе на -ри*еме тра*а/а одобре/акредита + lR бани, односно -ри*еме ко*е протекне од момента подно0е/а за3т*е-а за

кредит до момента одобре/а, односно до момента пласира/а кредитни3 средста-а.

Aао 0то се -иди из =абеле &, прос*е2но -ри*еме од момента подно0е/а за3т*е-а за

кредит до момента одобре/а износи око петнаест дана, док -ри*еме потребно да се

подаи из крединог за3т*е-а +нес+ + скоринг модел за3т*е-а на*-и0е д-а сата.

7акон 0то *е анализирано прос*е2но -ри*еме потребно за одобра-а/е кредита

прим*еном класи2не кредитне анализе, изабрани кредити с+ о*е/ени помо4+ доби*еног

скоринг модела. ?ез+лтати с+ приказани + =абели %.

EpeE %. 1ро*ена кредитног ризика скоринг моделом

8ат+мподно0е/а

8ат+м одобре/а пласманаприм*еном класи2не

<редност отплате наконодобре/а кредита

[*еро-атно4анепла4а/а доби*ена



за3т*е-а за

кредит

кредитне анализе прим*еном класи2не

кредитне анализе

скоринг моделом

&L.Q&.%Q&&. Q%.Q%.%Q&&. одобрен Aасни до 'Q дана Q,KL

&'.QY.%Q&& '&.QY.%Q&& одобрен Aасни до &L дана Q,'

&&.Q'.%Q&& %L.Q'.%Q&& одобрен Aасни до HQ дана Q,Y

Q&.QL.%Q&& %&.QL.%Q&&. одобрен (ез ка0/е/а Q,%

&Y.QI.%Q&& 'Q.QI.%Q&& одобрен Aасни до &L дана Q,'L

&%.Q%.%Q&& Q'.Q'.%Q&& одобрен (ез ка0/е/а Q,%%

&L.QL.%Q&& QH.QH.%Q&& одобрен Aасни до 'Q дана Q,K%

Cз-ор# обрада а+тора

Aао 0то се -иди из =абеле %# 1ро*ена кредитног ризика скоринг моделом, рез+лтатидоби*ени на осно-+ кредит скоринг модела о одобре/+ или одби*а/+ за3т*е-а за кредит

бои с+ од про*ене донесене на осно-+ с+б*екти-не про*ене кредитни3 аналити2ара.

_UЗАК`УЧАК

Cстра6и-а/а -р0ена + ок-ир+ о-ог рада имала с+ за и да пока6+ да скоринг модел

омог+4а-а бр6+ и та2ни*+ про*ен+ кредитног ризика мали3 и сред/и3 пред+зе4а. 7а

та* на2ин сма/и4е се кредитни ризик ко*ем се банке изла6+, а д+6нии с+ сиг+рни да

с+ одл+ке о кредитира/+ донесене на осно-+ об*екти-ни3 статисти2ки3 критери*а.

Oкоринг модел треба да б+де изгра9ен од -ари*абли ко*и на*-и0е +ти2+ намог+4ностTнемог+4ност пла4а/а кли*ената по пре+зетим кредитним оба-езама. 1ри

одабир+ -ари*абли кори0тена с+ сазна/а прет3одни3 истра6и-а/а.

Bа изград/+ скоринг модела, поред к-антитаи-ни3 -ари*абли ко*е се састо*е од

)инанси*ски3 показатеа, кори0тене с+ и к-алитати-не -ари*абле. 7аиме, + посло-а/+

мали3 и сред/и3 пред+зе4а ли2на и посло-на акти-ност се препли4+ и комбин+*+. O

тога с+ за изград/+ скоринг модела кори0тене к-антитати-не -ари*абле# године +

посл+, -изи*а посла и иск+ст-о менаUмента.

7а осно-+ горе на-еденог и рез+лтата ко*и с+ доби*ени + ескперименталном ди*ел+ мог+

се из-ести седе4и зак+2и#

F Oкоринг модел предста-а алтернати-+ класи2но* кредитно* анализи ко*а се

засни-а на ли2ном иск+ст-+ и предрас+дама кредитни3 аналити2араq

F Oкоринг модел омог+4а-а -еома брз+ про*ен+ ризика разли2ити3 д+6ника

помо4+ об*екти-ни3 статисти2ки3 критери*аq

F Oкоринг модели омог+4а-а*+ банкама та2ни*+ про*ен+ кредитног ризика, те

ма/е одби*ени3 за3т*е-а кредитно способни3 кли*ената и мог+4ност да одби*а*+ 0то

-и0е кли*ената ко*и 4е потени*ално постати делик-ентни + смисл+ отплате кредитаq

F (анке с+ + мог+4ности ост-арити бо+ +сл+г+ комитентима с-о*ом способно04+

бр6ег одобра-а/а или одби*а/а за3т*е-аq



F <потребом кредитног скоринга кредитни проес *е е)икасни*и. Aредитни

ре)еренти не мора*+ прегледати кредитне из-*е0та*е, )инанси*ске односе, податке из

кредитне апликаи*е и сл, него с-о*е -ри*еме мог+ искористити на е)икасни*и на2инq

ЛИТЕРАТУРА

1. êdmEn, fon. &GGY. redit bcoring End smE p_siness oEns End E ig "Enge in

ec"noogX cEed credit scoring. jinneEois# êderE feserue Enk oh jinneEois.

2. fo!End, vEn. &GGL. redit bcoring# ig wort_nities hor bmE End btErtF_

_sinesses. redit ord. xo.IK, yss_e &

3. foss, bte"en End Dndo" esterhied . &GGL. ^_ndEmentEs oh ororEte înEnce.

"icEgo yfyW

4. Weter vo"n, iiEm EssermEn End jic"Ee _nter. &GIG. Died ineEr fegression

jodes. bXdneX# yfyW.

5. jEXs, zi{Epet". %QQ&. VEndpook oh redit bcoring. "icEgo# $enEke _pis"ing

omEnX

6. Bessis Joel. 2010. Risk Management in banking, third edition. Unitedindom! John "ile# $ %ons, "est

&. 'onnor (regor#. 2010. )ort*olio Risk +nal#sis. )rineton! Uniersit#)ress"tt#TT!!!.pE{e%.rs

http://www.bazel2.rs/

http://www.bazel2.rs/

Uticaj skoring modela na tacnost i brzinu pro cjene kreditnog rizika malih i srednjih pre d u...

Documents

Transcript of Uticaj skoring modela na tacnost i brzinu pro cjene kreditnog rizika malih i srednjih pre d u...