University of Belgrade€¦ · VETERINARSKI GLASNIK ^ASOPIS FAKULTETA VETERINARSKE MEDICINE...

V E T E R I N A R S K I G L A S N I KÂSOPIS FAKULTETA VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITETA U BEOGRADU

VET. GLASNIK Vol. 57 Dodatak 7 - 8 str. 381 - 536 Beograd, 2003.

SADR@AJ – CONTENTS – SODER@ANIE

ORIGINALNI RADOVI – ORIGINAL PAPERS – ORIGINALÃNÀE RABOTÀ

!Stanimirovi} Z., Fi{ter Svetlana, ]irkovi} D.: Delovanje cimiazol hidrohrlorida na razmenusestrinskih hromatida, mitotski i proliferativni indeks u kulturama humanih limfocitaEffects of Cymiazole Hydrochloride on Sister - chromatid Exchanges, Mitotic andProliferation Indices in Cultured Human LymphocytesDeystvovanie gidrohlorid cimazola na obmen sestrinskih hromatidov, mi-toto~eskiy i proliferativnìy indeks v kulÝturah gumannìh limfocitov . . 385

!Fi{ter Svetlana: U~estalost prekida i gapova na hromozomima {arana (Cyprinus carpio, L)Frequency of Breaks and Gaps on the Carp (Cyprinus carpio, L)âstota pererìva i gapov nahromosomah sazana (Cyprinus carpio, L) . . . . . . . . 393

!\okovi} R., [amanc H., Bo{kovi}-Bogosavljevi} Sneàna: Koncentracije slobodnih ma-snih kiselina, glikoze i insulina u krvi kod visoko-produktivnih mle~nih krava u peri-partalnom perioduBlood Concentration of Free Fatty Acids, Glycose and Insulin in High ProducingDairy Cows in Periparthal PeriodKoncentracii svobodnìh ìrnìh kislot, glÓkozì i insulina v krovi uvìsoko-produktivnìh molo~nìh korov v peripartalÝnom periode . . . . . . . . 405

!Jeremi} Svetlana: Infestacije gastrointestinalnog trakta cestodama kod mla|i {arana (Cyp-

rinus carpio, L) na ribnjacima u SrbijiGastrointestinal Tract Infestations with Cestodes in Joung Carp (Cyprinus carpio, L)in Fishers in SerbiaInfestacii piçevaritelÝnogo trakta cestodami u molodi sazana (Cyprinus

carpio, L) na prudah v Serbii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415

!Cristina T. R., Morariu S.: The Dinamics of Infectious Cyathostomines Larvae in Pastures ofWestern RomaniaDinamika pojavljivanja infektivnih larvi cijatostomina na pa{njacima zapadne Rumu-nijeDinamika infekcionnìh li~inok ciatostomina na pastbiçah zapadnoy Ru-mìnii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421

!Jaki}-Dimi} Dobrila, Ne{i} Ksenija, Sinovec Z.: Pregled kvaliteta hrane za govedaSurvey of Quality of Bovine FeedsOsmotr ka~estva korma dlÔ krupnogo rogatogo skota . . . . . . . . . . . . . . . . . 429

PREGLEDNI RADOVI – REVIEW PAPERS – OBZORÀ RABOTÀ

!\uri{i} S., Lazi} S., Petrovi} T., Lupulovi} Diana, Velhner Maja: Novija saznanja o va`nijimbiolo{kim karakteristikama gove|eg herpesvirusa-1Latest Knowledge on Major Biological Characteristics of Bovine Herpesvirus-1Bolee novìe poznaniÔ o bolee va`nìh harakteristikah govÔègo gerpesvirusa-1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439

!Petrovi} T., Lazi} S., Lupulovi} Diana, Lali} M., \uri{i} Bosiljka: [tete nastale kao posledicainfekcije izazvane virusom virusne dijareje goveda i mogu}nosti njene kontroleDamages Caused by BVDV infection and Possibilities for its ControlU{erbì pri~inënnìe VDKRS (DVB) infekciey i vozmo`nostÝ eë kontrolÔ . . 449

!Lazi} S., Petrovi} T., Lupulovi} Diana, Jovi~in M.: Zna~aj latentne infekcije goveda uzroko-vane IBR virusom i mogu}nosti njene eradikacijeImportance of Latent IBR Viral Infection in Cattle and Possibilities for its EradicationZna~enie latentnoy infekcii krupnogo rogatogo skota IBR virusom v voz-mo`nosti ego iskoreneniÔ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 463

!Milutinovi} Marija, Ore{~anin Zorana, Zari} Marija, Radulovi} @.: Virusne hemoragi~negrozniceViral Hemorrhagic FeversVirusnìe gemorragi~eskie lihoradki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 473

STRU^NI RADOVI – PROFESSIONAL PAPERS – SPECIALISTIÊSKIE RABOTÀ

!Kosec M., Mrkun J. Kadunc-Kos V.: One Embrio Elimination in Twin Pregnancies in MaresUsing Ultrasound Guided PuncturemRedukcija broja plodova kod kobila primenom punkcije vo|ene ultrazvukomUni~toènie odnogo iz bliznecov u kobìl primeneniem punkcii vedënoyulÝtrazvukom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 481

!Joki} @., Todorovi} Mirjana, Petrovi} Milica: Uticaj mikotoksina na neke reproduktivne po-kazatelje svinjaEffect of Mycotoxins on Some Reproductive Characteristics of SwineVliÔnie mikotoksinov na nekotorìe reproduktivnìe pokazateli sviney . . . 487

!Ivanovi} Sneàna: Nalaz Campylobacter jejuni/coli kod zaklane ìvine na koì i visceralnimpovr{inama pre i posle pranjaFindings of Campylobacter jejuni/coli in Slaughtered Poultry on Skin and VisceralSurfaces Before and After WashingRezulÝtatÝ Campylobacter jejuni/coli u ubitoy doma{ney pticì na koè i vis-ceralÝnìh poverhnostÔh do i posle mìtÝÔ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495

PRIKAZI – PRESENTATIONS – PRIKAZI

!Ili} Tamara, Kneèvi} Milijana, Aleksi}-Kova~evi} Sanja, Dimitrijevi} Sanda: Imunski odgo-vor pili}a na kokcidijalnu infekcijuImmunological Response of Chichen to Coccidial InfectionImmunologi~eskiy otvet cìplÔt na kokcidialÝnuÓ infekciÓ . . . . . . . . . . 501

!Dimitrijevi} Sanda, Ili} Tamara: Najva`niji aspekti imunogenosti Eimeria spp.Most Important Aspects of Immunogenity of Eimeria spp.Samìe va`nìe aspektì immunogennosti Eimeria spp. . . . . . . . . . . . . . . . . . 505

STRU^NI PRIKAZI – PROFESSIONAL PRESENTATIONS – SPECIALISTIÊSKIE PRILO@ENIÂ

!Hadìmili} M.: Hematom u{ne {koljke kod pasa (Haemathoma auricularis)

Auricular Hematoma (Haemathoma auricularis)

Gematoma u{noy rakovinì sobak (Haemathoma auricularis) . . . . . . . . . . . . . . 509

!Pavli~evi} A., Petri~evi} S., Pavlovi} I., Stajkovi} N., Piùrica A.: Prilog forenzi~koj procenidermanisozeContribution to Forensic Evaluation of DermanyssosisPriloènie sudebnoy ocenke dermanisoza (Dermanyssosis) . . . . . . . . . . . . . 517

PRIKAZI KNJIGA – BOOK REVIEWS – PRIKAZ KNIGI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 525

IN MEMORIAM – IN MEMORIAM – IN MEMORIAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 529

KALENDAR – CALENDER – KALENDAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 531

DIPLOMIRANI STUDENTI - DOKTORI VETERINARSKE MEDICINE – GRADUATE STUDENTS- DOCTORS OF VETERINARY MEDICINE – DIPLOMIROVANNÀE STUDENTI - DOK-TORÀ VETERINARNOY MEDICINÀ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 533

UDK 619:638-085:575.224.5

DELOVANJE CIMIAZOL HIDROHLORIDA NA RAZMENUSESTRINSKIH HROMATIDA, MITOTSKI I PROLIFERATIVNI

INDEKS U KULTURAMA HUMANIH LIMFOCITA*

EFFECTS OF CYMIAZOLE HYDROCHLORIDE ON SISTER-CHROMATID

EXCHANGES, MITOTIC AND PROLIFERATION INDICES IN

CULTURED HUMAN LYMPHOCYTES

Z. Stanimirovi}, Svetlana Fi{ter, D. ]irkovi}**

Cimiazol hidrohlorid je aktivna komponenta akaricida Apitol®-a i

Apihem®-a koji se koriste kao varoacidi u p~elarstvu. Imaju}i u vidu da

su rezidue cimiazol hidrohlorida ustanovljene u svim p~elinjim proizvo-

dima koji su u upotrebi u ljudskoj ishrani, kao i u humanoj i veterinar-

skoj medicini – kao alternativni medikamenti, cilj ovog prou~avanja je

bio da se proceni sposobnost ove supstancije da izazove geno-

toksi~ne efekte u kulturama limfocita periferne krvi ~oveka i njen

mogu}i uticaj na mitotsku aktivnost i kinetiku }elijskog ciklusa. Geno-

toksi~ni efekti su prou~avani primenom SCE-testa in vitro. Rezultati su

pokazali statisti~ki vrlo zna~ajno pove}anje SCE-a (p<0,001) u po-

re|enju sa negativnom kontrolom; tj. cimiazol hidrohlorid je ispoljio

genotoksi~na svojstva. Sve eksperimentalne koncentracije cimiazol hi-

drohlorida su statisti~ki zna~ajno (p<0,001) povisile vrednosti mitot-

skog indeksa (MI) i indeksa proliferacije (PI), tako|e. Tako, dobijeni re-

zultati ukazuju na zna~ajne citomoduliraju}e efekte i genotoksi~na svo-

jstva.

Klju~ne re~i: cimiazol hidrohlorid, akaricidi, p~elarstvo, genotoksi-~nost, SCE-test, mitotski indeks, indeks proliferacije

Cimiazol hidrohlorid se nalazi kao aktivna komponenta u mnogimsredstvima koja se koriste kao akaricidi, tj. varoacidi u p~elarstvu. Supstancija je

385

ORIGINALAN RAD – ORIGINAL PAPER

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 2. 6. 2003. godine** Dr Zoran Stanimirovi}, vanredni profesor, dr Svetlana Fi{ter, vi{i nau~ni saradnik, Katedra za

biologiju, Fakultet veterinarske medicine, Beograd; mr Dragan ]irkovi}, Ministarstvo za po-ljoprivredu i vodoprivredu Srbije, Novi Pazar.

rastvorljiva u vodi, {to zna~i da moè da se rastvori i u medu. Rezidue cimiazol hi-drohlorida su tako na|ene ne samo u medu, ve} i u vosku i drugim p~elinjim proiz-vodima Š7, 5, 14, 8, 2, 1, 20, 21, 11,12¹. P~elinji proizvodi imaju vrlo {iroku iraznovrsnu primenu, kako u ishrani, tako i kao alternativni lekovi. Razumljivo je daje potrebno da se zna da li ova materija, ~iji se ostaci detektuju, moè da ima {tet-nih, toksi~nih i genotoksi~nih osobina. Postoje neki raniji nalazi da su odre|enekoncentracije cimiazol hidrohlorida uzrokovale povi{enje u~estalosti prekida iahromatskih lezija, kao i pojave poliploidnih }elija u nekim test sistemima Š15, 16,19¹. Kako se smatra da je test na genotoksi~nost u kome se primenjuje pojava raz-mene sestrinskih hromatida (SCE), izuzetno osetljiv u detekciji hemijskih geno-toksi~nih agenasa Š22, 18, 19¹, cilj ovoga rada je bio da se kori{}enjem ovog testaispitaju eventualna genotoksi~na svojstva ove supstancije, kao i njen mogu}i uti-caj na mitotski indeks i indeks proliferacije.

Kori{}en je cimiazol hidrohlorid (Apitol® JKL: 03 6,6/005-011/005; Ev-rotom, Ruma) u koncentracijama od 0,01 mg/ml, 0,1 mg/ml i 1 mg/ml. Za po-zitivnu kontrolu je kori{}en ciklofosfamid (Sigma Chemical Co., St. Louis, MO) ukoncentraciji od 40 µg/ml; kao negativna kontrola kori{}en je 0,9% NaCl.

Kulture humanih limfocita postavljane su na klasi~an na~in Š6¹, a dife-rencijalno bojenje SCE-a obavljeno je prema proceduri Perryja i Wolffa Š17¹.

Mitotski indeks je odre|ivan na 1000 ili vi{e }elija, dok je kinetika}elijskog ciklusa procenjivana na osnovu indeksa proliferacije.

Statisti~ke analize obavljene su primenom Student t-testa.

Rezultati istraìvanja su prikazani na tabelama 1, 2 i 3 i slikama 1, 2 i 3.Kao {to se uo~ava na tabeli 1 i slici 1, srednje vrednosti SCE-a, u nega-

tivnoj kontroli, bile su 5,93±0,13, dok su u svim ostalim slu~ajevima bile vi{e (ta-bela 1, slika 1); odnosno tretman cimiazol hidrohloridom, kod svih primenjenihdoza ove supstancije, izazvao je statisti~ki zna~ajno (p<0,001) pove}anje SCEa,{to je, kako se i o~ekivalo, o~igledno i u pozitivnoj kontroli.

386

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 385 - 392 (2003) Z. Stanimirovi} i sar.: Delovanje cimiazolhidrohlorida na razmenu sestrinskih hromatida, mitotski i proliferativni indeks u ...

Materijal i metode rada / Materials and methods

Rezultati i diskusija / Results and discussion

Tabela 1. Uticaj cimiazol hidrohlorida na u~estalost SCEa u kulturama limfocita perifernekrvi ~oveka

Table 1. Influence of cymiazole hydrochloride on SCE frequency in cultures of human peripheral bloodlymphocytes

Koncentracijacimiazol

hidrohlorida /Cymiazole

hydrochlorideconcentrations

Opseg /RangeSCE

Srednjavrednost /Mean value

SCE

Standardnadevijacija /Standarddeviation

SD

Standardnagre{ka /StandarderrorSE

Procenat srednjevrednosti SCEa u

odnosu na kontrolu /Percent of mean valueof SCE in respect to

controlXk

Kontrola / Control 3 – 9 5.930 1.9008 0.1344 100.00

0,01 mg/ml 3 – 10 8.195 1.8120 0.1281 138.20

0,10 mg/ml 5 – 12 8.780 1.8022 0.1274 148.06

1,00 mg/ml 7 – 16 13.465 1.8832 0.1332 227.06

Pozitivna kontrola /Positive control

9 – 29 23.695 4.4599 0.3154 399.58

387


Slika 1. Uticaj cimiazol hidrohlorida na u~estalost SCEa u kulturama limfocita perifernekrvi ~oveka

Figure 1. Influence of cymiazole hydrochloride on SCE frequency in cultures of human peripheral bloodlymphocytes

25

20

15

10

5

0

Kontrola / 0.01 mg/ml 0.1 mg/ml 1 mg/ml Pozitivna kontrola/Control Positive control

5.938.195

8.78

13.465

23.695

Sre

dnj

avr

edno

st/Mea

nva

lues

SC

E

Cimiazol hidrohlorid, pri svim eksperimentalnim koncentracijamaomogu}io je statisti~ki zna~ajno pove}anje vrednosti mitotskog indeksa (MI) i in-deksa proliferacije (PI).

Tabela 2. Uticaj cimiazol hidrohlorida na vrednosti mitotskog indeksa (MI) u kulturamalimfocita periferne krvi ~oveka

Table 2. Influence of cymiazole hydrochloride on mitotic index (MI) in cultures of human peripheral bloodlymphocytes

Koncentracija cimiazolhidrohlorida /

Cymiazole hydrochlorideconcentrations


MI

Minimum Maximum


SD


Kontrola / Control 5.47 5.13 6.05 0.3494 0.0902

0,01 mg/ml 7.35 7.11 7.81 0.1850 0.0478

0,10 mg/ml 8.31 8.02 8.81 0.1989 0.0514

1,00 mg/ml 12.33 11.99 12.97 0.2517 0.0650


14.57 14.02 15.43 0.4429 0.1144

388


Slika 2. Uticaj cimiazol hidrohlorida na mitotski indeks (MI) u kulturama limfocitaperiferne krvi ~oveka /

Figure 2. Influence of cymiazole hydrochloride on mitotic indices (MI) in cultures of human peripheralblood lymphocytes

18

16

14

12

10

8

6

4

2

0

MI

Kontrola / 0.01 mg/ml 0.1 mg/ml 1 mg/ml Pozitivna kontrola /Control Positive control

5.47

7.31 8.31

12.33

15.43

Rezultati dobijeni za vrednosti mitotskog indeksa prikazani su na ta-beli 1 i slici 1. Vrlo zna~ajne statisti~ke razlike (p<0,001) javljaju se izme|u vred-nosti negativne kontrole i svih koncentracija cimiazola u tretiranim kulturama.

Sli~ni rezultati su dobijeni i za vrednosti indeksa proliferacije (tabela 3 islika 3).

Tabela 3. Uticaj cimiazol hidrohlorida na vrednosti indeksa proliferacije (PI) u kulturamalimfocita periferne krvi ~oveka

Table 3. Influence of cymiazole hydrochloride on proliferation index (PI) in cultures of human peripheralblood lymphocytes

Koncentracija cimiazolhidrohlorida /

Cymiazole hydrochlorideconcentrations


PI

Minimum Maximum


SD


Kontrola / Control 1.72 1.695 1.790 0.028452 0.007346

0,01 mg/ml 1.83 1.820 1.860 0.012659 0.003268

0,10 mg/ml 1.84 1.830 1.875 0.011310 0.002920

1,00 mg/ml 1.87 1.830 1.905 0.017948 0.004634


1.99 1.965 2.025 0.022615 0.005839

389


Slika 3. Uticaj cimiazol hidrohlorida na indeks proliferacije (PI) u kulturama limfocitaperiferne krvi ~oveka

Figure 3. Influence of cymiazole hydrochloride on proliferation indices (PI) in cultures of human peripheralblood lymphocytes

2.05

2

1.95

1.9

1.85

1.8

1.75

1.7

1.65

1.6

1.55

Kontrola / 0.01 mg/ml 0.1 mg/ml 1 mg/ml Pozitivna kontrola /Control Positive control

1.72

1.83 1.84

1.87

1.99

PI

Na osnovu ovih rezultata moglo bi da se zaklju~i da cimiazol hidrohlo-rid omogu}ava zna~ajno citomoduliraju}e dejstvo kao i to da ova supstancija is-kazuje genotoksi~na svojstva.

Mnogi istraìva~i su zapazili da cimiazol hidrohlorid iskazuje nepoèlj-na dejstva na same p~ele. Tako Omar i Shoriete Š13¹ ukazuju na zaostajanje urazvi}u hipofaringealnih `lezda i pove}anje kiselosti rektalnog sadràja, dokStanimirovi} i sar Š19¹ navode postojanje efekata na nivou spermatogeneze i oo-geneze. Kezi} i sar Š10¹ navode pove}anje aktivnosti nekih enzima kao {to jebenzo-(a)-pyrene monooksidaza, do 300 posto.

Prema podacima Evropske agencije za procenu medicinskih proiz-voda Š4¹ (The European Agency for Evaluation of Medicinal Products), posle pri-mene metoda nakapavanja preporu~enih doza ovoga leka, rezidue cimiazol hi-drohlorida bile su: u medu u opsegu od 0,01do 1,1 mg/kg, od 0,2 do 9,3 mg/kg up~elinjem sa}u i od 0,37 do 1,25 mg/kg u vosku. Posle metode hranjenja, koncen-tracije cimiazol hidrohlorida su bile niè: od 0,01 do 0,34 mg/kg u medu, od 0,33do 2,4 mg/kg u p~elinjem sa}u i od 0,3 do 1,02 mg/kg u vosku.

U nekim zemljama utvr|ene su najve}e mogu}e dozvoljene doze(MRL), za rezidue cimiazola i one se razlikuju u raznim dràvama. Tako, maksi-malna dozvoljena doza (MRL) cimiazola u medu iznosi 0,01 ppm u Italiji i Ne-ma~koj, 1 ppm vaì za EU, dok u SAD-u, maksimalno dozvoljena doza uop{te nijepropisana.

P~ele su u stanju da razgra|uju ovu supstanciju Š2, 3¹ u izvesnoj meri.Naàlost, veliki broj podataka iz literature o njenom {tetnom delovanju, a posebnorezultati ovog, prikazanog istraìvanja, koji upu}uju na njena genotoksi~na svo-jstva, ukazuju na to da je izuzetno va`no po{tovanje pravila pri njenoj upotrebi i daje potrebna velika opreznost u odnosu na prisustvo mogu}ih rezidua, da ne biumesto zdrave hrane i bezbednih medikamenata imali proizvode dalekose`no{tetne po ìve organizme.

Rezultati testiranja cimiazol hidrohlorida su pokazali statisti~ki vrlozna~ajno pove}anje SCE-a (p<0,001) u pore|enju sa negativnom kontrolom; tj.cimiazol hidrohlorid je u kulturi humanih limfocita, u primenjenim koncentraci-jama, ispoljio genotoksi~na svojstva. Sve eksperimentalne koncentracije cimiazolhidrohlorida su statisti~ki zna~ajno (p<0,001) povisile vrednosti mitotskog in-deksa (MI) i indeksa proliferacije (PI), tako|e. Tako, dobijeni rezultati ukazuju nazna~ajne citomoduliraju}e efekte i genotoksi~na svojstva ove supstancije.

Rad je izra|en u okviru zadatka projekta br. 1870 koji je finansiralo Ministarstvo za nauku Srbije.

390


Zaklju~ak / Conclusion

1. Bogdanov S., Kolchenmann V., Imdorf A.: J Apic Res, 37, 57-67, 1998. – 2.Cabras P., Melis M., Spanedda L.: J AOAC 76, 92-93, 1993. – 3. Cabras P., Martini M. G., Flo-ris I., Spanedda L.: J Apic Res, 33, 83-86, 1994. – 4. Committee for Veterinary MedicinalProducts, Summary Report, Cymiazole. The European Agency for the Evaluation of Me-dicinal Products. Veterinary Medicines Evaluation Unit. EMEA/MRL/067/96-FINAL March1996. http://www. Fedesa. Be/Events/Medaviability/013000en.pdf, 1996. – 5. Eischen F. A.,Cardoso-Tamez D., Dietz A., Ware G. O.: Apidologie, 19, 4, 367-376, 1988. – 6. Evans H. J.,O' Riordan M.:Mutat Res, 31, 135-148, 1975. – 7. Eyrich U., Ritter W.: Apidologie, 17, 4, 379-381, 1986. – 8. Eyrich U., Ritter W.: Zeitschrift für Angewante Entomologie, 109, 15-20,1990. – 9. Iannuzzi L., Di Meo G. P., Perucatti A., Ferrara L., Gustavsson I.: Hereditas, 114,201-205, 1991. – 10. Kezi} N., Luci} D., Sulimanovi} \.: Apidologie, 23, 217-223. 1992. –11. Korta E., Bakkali A., Berrueta L. A., Gallo B., Vicente F., Kilchenmann V., Bogdanov S.: JAgric Food Chem, 49, 5835-5842, 2001. – 12. Korta E., Bakkali A., Berrueta L. A., Gallo B.,Vicente F.: J Food Prot 65, 161-166, 2002. – 13. Omar M. O. M., Shoriete M. N.: Assiut Jour-nal of Agricultural Sciences, 23, 4, 203-215, 1992. – 14. Patetta A., Manino A.: ApicoltoreModerno, 79, 3, 109 -114. 1988. – 15. Pejovi} D., Stanimirovi} Z., Jovanovi} N.: Abstractsfrom EEMS-99 (29th Annual Meeting of the European Environmental Mutagen Society) Vol85, Suppl I, July 4-9, pp 45. Copenhagen, Denmark. 1999. – 16. Pejovi} D., Stanimirovi} Z.,\eli} N., Rai~evi} Nevena.: In: Trailovi} D, Lazarevi} M, editors, Proceedings of the 2ndSymposium in Animal Clinical Pathology and Therapy Clinica Veterinaria, June 12-16, pp231-234, Budva, YU. 2000. – 17. Perry P., Wolff S.: Nature, 251, 156-158, 1974. – 18. RonneM.: Gen Sel Evol 23 suppl. 1, 49–55, 1991. – 19. Stanimirovic Z., Stevanovic Jevrosima,Mladenovic M.: editors Book of abstracts. The 2nd international exhibition “INTERMIOD-2001”, Sep 14, pp 202-203. Moscow, Russia, 2001. – 20. Volante M., Galarini R., Miano V.,Cattaneo M., Pecorelli I., Bianchi M., Cossignati L., Damiani P.: Chromatographia, 54, 3–4,241-246, 2001. – 21. Wallner K.: Apidologie, 30, 2–3, 235–248, 1999. – 22. Zimonji} D.,Savkovi} N., An|elkovi} M.: Genotoksi~ni agensi ŠGenotoxic agents¹ Nau~na knjiga, Beo-grad, 1990.

EFFECTS OF CYMIAZOLE HYDROCHLORIDE ON SISTER-CHROMATID

EXCHANGES, MITOTIC AND PROLIFERATION INDICES IN CULTURED HUMAN

LYMPHOCYTES

Z. Stanimirovi}, Svetlana Fi{ter, D. ]irkovi}

Cymiazole hydrochloride is the active component of the acaricides Apitol®and Apichem® which are used as varroacide in beekeeping. Since residues of cymiazolehydrochloride were detected in all bee products being used for human nutrition and as al-ternative medications in human and veterinary medicine, the aim of this study was to evalu-ate the capability of this substance to produce genotoxic effects in peripheral human bloodlymphocytes and its possible influence on mitotic activity and cell cycle kinetics. The geno-toxic effects were studied by in vitro SCE-test. The results that were obtained for all dosesapplied in cultures (0.01 mg/ml, 0.1 mg/ml and 1 mg/ml) showed the very significant in-

391


Literatura / References

ENGLISH

creases in frequencies of SCEs (p<0.001) in comparison to negative controls; i.e. thecymiazole hydrochloride exhibited genotoxic properties. All experimental concentrationsof cymiazole hydrochloride caused statistically highly significant (p<0.001) increased mi-totic index values (MI) and proliferation index (PI), too. Thus, the obtained data indicate sig-nificant cytomodulatoring effects and genotoxic properties.

Key words: cymiazole hydrochloride, acaricides, beekeeping, genotoxicity, SCE-test,mitotic index, proliferation index

DEYSTVOVANIE GIDROHLORID CIMIAZOLA NA OBMEN SESTRINSKIHHROMATIDOV, MITOTOÊSKIY I PROLIFERATIVNÀY INDEKS V

KULÃTURAH GUMANNÀH LIMFOCITOV

Z. Stanimirovi~, Svetlana Fi{ter, D. îrkovi~

Gidrohlorid cimiazola aktivnìy komponent akaricidov Apitol-a iApihem-a, polÝzuemìe v ka~estve varroacidov v p~elovodstve. ImeÔ v vidu, ~toostatki gidrohlorid cimiazola, ustanovlennìe vo vseh p~elinìh produktah, polÝ-zuemìe v ~elove~eskom pitanii, slovno i v gumannoy veterinarnoy medicine kakalÝternativnìe medikamentì, celÝ ƒtogo izu~eniÔ bìla ocenitÝ sposobnostÝ ƒtoysubstancii, vìzvatÝ genotoksi~eskie ƒffektì v kulÝturah limfocitov perif-eri~eskoy krovi ~eloveka i eë vozmo`noe vliÔnie na mitoti~eskuÓ aktivnostÝ ikinetiku kleto~nogo cikla. Genotoksi~eskie ƒffektÿ izu~enì primeneniem SCE-testa in vitro. RezulÝtatì pokazali statisti~eski o~enÝ zna~itelÝnoe uveli~enieSCE-a (r<0,001) v sravnenii s otricatelÝnìm kontrolëm; t.e. gidroholorid cimia-zola proÔvil genotoksi~eskie svoystva. Vse ƒksperimentalÝnìe koncentraciigidrohlorid cimiazola statisti~eski zna~itelÝno (r<0,001) povìsili stoimostimitoti~eskogo indeksa (MI) i indeksa proliferacii (PI), takè. Tak, polu~ennìerezulÝtatì ukazìvaÓt na zna~itelÝnìe citomoduliruÓçie ƒffektì i genotok-si~eskie svoystva.

KlÓ~evìe slova: gidrohlorid cimiazola, akaricidì, p~elovodstvo,genotoksi~nostÝ, SCE-test, mitoti~eskiy indeks, indeksproliferacii

392


RUSSKIY

UDK 619:575.224.232.54:639.215.2

UÊSTALOST PREKIDA I GAPOVA NA HROMOZOMIMA[ARANA (Cyprinus carpio, L)*

FREQUENCY OF BREAKS AND GAPS ON THE CARP

(Cyprinus carpio, L) CHROMOSOMES

Svetlana Fi{ter**

Prikazan je kariotip {arana (Cyprinus carpio, L) i u~estalost struk-

turnih promena tipa prekida i gapa na hromozomima primeraka uh-

va}enih na lokalitetima Pan~eva~kog Rita, Tami{a, kanala Sebe{ i

ribnjaka Sutjeska kod Zrenjanina u tri uzastopne godine: 1986, 1987. i

1988.

Kariotip {arana ~ini diploidan broj 2n=104 hromozoma: 24 meta-

centrika (M), 12 submetacentrika (SM), 24 subakrocentrika (SA) i 44

akrocentrika (A). Vrednost broja kraka iznosi NF=164. U ispitivanim vo-

dama nisu ustanovljene jedinke sa 2n=98, ili 2n=100 hromozoma.

Ispitivanje u~estalosti gapova i prekida na hromozomima jedinki

{arana, sa razli~itih lokaliteta, pokazuje povi{en nivo u~estalosti – iznad

kriti~ne zone (3,0 – 3,5 %) na lokalitetu Tami{a, {to bi, kao i postojanje

statisti~ki vrlo zna~ajnih razlika u pore|enju ovog sa ostalim ispitivanim

lokalitetima, moglo da ukaè na povremeno ili stalno prisustvo geno-

toksi~nih agenasa u vodi ove reke u vreme kada su istraìvanja obav-

ljana.

Klju~ne re~i: ribe, Cyprinus carpio, L, kariotip, genotoksi~ni agensi,hromozomi, strukturne aberacije, prekidi, gapovi

Mnogi hemijski agensi, kao i radioaktivna zra~enja mogu da uzrokujupromene naslednih struktura. Mehanizmi delovanja nekih agenasa (kao {to suanalozi baza, azotasta kiselina i akridinske boje), na molekule DNK su poznati ilisu bili prou~avani. Spisak materija koje deluju, ili bi mogle da deluju, na razli~ite

393


Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 1. 4. 2003. godine** Dr Svetlana Fi{ter, vi{i nau~ni saradnik, Katedra za biologiju, Fakultet veterinarske medicine,

Beograd

na~ine na nasledni materijal, ne samo direktno na DNK, ve} i posredno, ug-roàvaju}i razli~ite procese vezane za o~uvanje i preno{enje naslednih struktura,veoma je duga~ak. Zimonji} i sar. �53� , daju jednu od predloènih sistematizacijagrupa materija me|u kojima se nalaze agensi:

a) genotoksi~ni agensi prirodnog porekla,b) genotoksi~ni agensi industrijskih procesa,c) farmaceutska sredstva

– antibiotici,– citostatici,– narkotici i anestetici,– kontraceptivi,

d) pesticidi,e) genotoksi~ni agensi u hrani,f) genotoksi~ni agensi vode,g) kozmeti~ka sredstva.

Neke od ovih materija mogu da uzrokuju promene na hromozomimaìvih organizama koje mogu da se utvrde primenom citogeneti~kih metoda.

Najprostije promene koje nastaju na hromozomima ìvih organizama,kao posledica dejstva genotoksi~nih agenasa, su prekidi i gapovi. Tako prekidi igapovi postaju koristan pokazatelj prisustva genotoksi~nog zaga|enja Š6¹.

Prekid hromozoma zna~i prekid – diskontinuitet DNK, dok se gapomsmatra o{te}enje koje se vizuelno detektuje kao {upljina, prazan prostor, unutarhromozoma, pri ~emu je, kako se smatra, o~uvan integritet jednog lanca dvos-truke spirale molekula DNK. Kako se naj~e{}e radi o velikom podru~ju o{te}enjaDNK, koje ne moè da se popravi mehanizmima popravka, ve} u slede}oj mitozi,ova promena }e se manifestovati kao prekid. Mnogi istraìva~i nagla{avaju spo-sobnost hemijskih agenasa da izazovu ovakva o{te}enja. Tako Brogger Š6¹, kaèda pove}ana u~estalost pojavljivanja ovih promena moè da bude koristan poka-zatelj dejstva i samog prisustva ovih materija. Me|utim, ove promene, sa vrlo ni-skom u~estalo{}u de{avaju se kod svih organizama i naj~e{}e se nazivaju –spontanim. Uzroci ovih – spontanih promena mogu da budu vrlo razli~iti. Navodese izvori prirodnih radijacija i razli~iti – nepoznati agensi u okruènju, kao i virusneinfekcije, ali tako|e i – geneti~ki razlozi koji se kriju u na~inu organizacije i funkcijesamih geneti~kih struktura koji mogu da budu specifi~ni za vrstu, ~ak i individuuŠ53¹. Od ~itave definicije spontanih promena, tako ostaje samo onaj deo koji seodnosi na njihovu – vrlo nisku u~estalost.

Ako se promene na hromozomima riba koriste kao indikator prisustvagenotoksi~nih supstancija, postavilo se pitanje kako razdvojiti takozvana – spon-tana, od nesumnjivo – izazvanih dejstava.

Svaki istraìva~ koji se bavi ovom materijom zna da u kontrolama kodkultura tkiva, kao i kod kontrolnih laboratorijskih ìvotinja, nivo prekida i gapovanaj~e{}e nije vi{i od 1 do 2 posto. Ovome u prilog idu i na{a istraìvanja na ribamaiz ~istih, tj. – najvi{e mogu}e ~istih, ili – relativno ~istih voda Š15, 28¹, koje su

394

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 393 - 403 (2003) Svetlana Fi{ter: U~estalost prekida igapova na hromozomima {arana (Cyprinus carpio, L)

daleko od neposredne blizine ljudskih naselja ili industrijskih centara. Lilp i sarŠ38¹, analiziraju}i u~estalost pojavljivanja ovih promena kod mi{eva razli~ite sta-rosti – kod starih ìvotinja, kao i kod mi{eva dobijenih visokim inbridingom, tako|eisti~u da – nivo ovih promena nije bio vi{i od 3 posto. Na osnovu ovih i sli~nih po-dataka, pretpostavila sam – kriti~nu zonu, koja obuhvata nivo promena izme|u3,0 i 3,5 posto promena, iznad koje bi vrednosti za u~estalost nesumnjivo ukazi-vale na delovanje i prisustvo genotoksi~nih agenasa u ìvotnoj sredini ispitivanihriba. Ovaj kriterijum primenjen je u ranijim istraìvanjima na razli~itim vrstama ribaŠ15, 16, 18, 19, 22, 23, 24, 26, 28¹.

Kariotip {arana iz voda Srbije, opisan je i u na{im ranijim radovima Š15,17, 19, 25, 27¹ i ~ini ga diploidan broj 2n=104 hromozoma: 24 metacentrika (M),12 submetacentrika (SM), 24 subakrocentrika (SA) i 44 akrocentrika (A). Vrednostbroja kraka iznosi NF=164. U literaturi postoje razli~iti podaci prema kojima ovaj2n broj varira od 98 do 104 hromozoma. Tako su Szollar i sar. Š50¹ i Al-Sabti Š2, 3,4¹, na{li 98 hromozoma, dok drugi autori Š39, 45, 41, 46, 37¹, navode 100 hromo-zoma u kariotipu ove vrste. Ohno i sar Š42, 43, 44¹, navode da je diploidni broj2n=104 hromozoma (tabela 1). U na{im dosada{njim istraìvanjima Š15, 17, 19,25, 27¹, nismo na{li {arane sa 2n=98 ili 2n=100 hromozoma.

Me|utim, cilj ovoga istraìvanja je bio, pre svega, da se utvrdi u~esta-lost prekida i gapova na hromozomima {arana, kod primeraka ove vrste koji sulovljeni u tri uzastopne godine na razli~itim lokalitetima, koji su razli~iti i poprisustvu op{teg antropogenog zaga|enja i da se na taj na~in proceni mogu}i ge-neti~ki rizik od prisustva genotoksi~nih agenasa u ìvotnoj sredini.

Citogeneti~ki su analizirani primerci {arana (Cyprinus carpio L), koji suu tri uzastopne godine, od 1986 do 1998. godine, lovljeni u Pan~eva~kom Ritu,Tami{u, kanalu Sebe{ i ribnjaku Sutjeska kod Zrenjanina.

Kariotip je analiziran uvek kod 5 do 10 primeraka sa istog lokaliteta (ujednoj seriji), a kod svakog primerka analizirano je oko 30 mitotskih, metafaznihfigura hromozoma.

Hromozomi za analizu dobijeni su preparacijom iz tkiva bubrega,prema metodi Fontana i sar Š29¹.

Utvr|ivan je broj prekida i gapova na hromozomima primeraka {aranasa razli~itih lokaliteta. Rezultati su analizirani primenom statisti~kih metoda.

Kariotip {arana je prikazan na slici 1. Kariotip {arana ~ini diploidan broj2n=104 hromozoma: 24 metacentrika (M), 12 submetacentrika (SM), 24 subakro-

395




centrika (SA) i 44 akrocentrika (A). Vrednost broja kraka iznosi NF=164. U ispitiva-nim vodama Srbije nisu ustanovljene jedinke sa 2n=98, ili 2n=100 hromozoma,kakve su, prema podacima iz literature, na|ene na nekim ispitivanim lokalitetimau biv{oj Jugoslaviji. Al-Sabti Š2,3,4¹, navodi nalaz {arana sa 2n=98 u nekim ba-rama kraj Zagreba.

396


Slika 1. Kariotip {arana (Cyprinus carpio L) – A) i mitotski hromozomi iz tkiva bubrega B

Figure 1. Karyotype of the carp (Cyprinus carpio L) – A) and mitotic chromosomes from thekidney tissue – B)

A)

B)

Podaci o na|enim kariotipovima {arana, kod {arana koji poti~u izrazli~itih voda, prikazani su na tabeli 1. Kod ispitivanih primeraka nije ustanovljenovariranje broja hromozoma, iako je mogu}e da broj, kao i morfologija hromo-zoma, kod ove vrste, u nekim slu~ajevima, varira (tabela 1).

Tabela 1. Podaci o kariotipu {arana (Cyprinus carpio L)Table 1. Karyotype data of the carp (Cyprinus carpio L)

Istraìva~i/Investigators

2n Kariotip/Karyotype

NF

Makino (1939)Ojima i Hitotsumachi (1967)Ohno i sar. (1966, 1967,1968)Szollar i sar. (1971)Raicu i sar. (1972)Nygren i sar. (1975)Marian and Krasznai (1978)Sola i sar. (1981)Al-Sabti (1987)Krupka i sar. (1989)Fi{ter (1992; 1999; 2002)Fi{ter i Caki} (1997; 1998)

10010010498

10010010410498

100104104

12M+36SM,SA+52A12M+63SM,SA+52A46M,SM+18SA+36A+4min

24M+24SM,SA+52A

46M,SM+28SA+30A50M,SM+48SA,A28M+36SM+2NORSM+22SA+12A24M+12SM+24SA+44A24M+12SM+24SA+44A

148148168

148

150

188164164

Najve}i broj riba familije Cyprinidae poseduje kariotip koga ~ini dip-loidni broj 50 do 52 hromozoma Š33, 9, 12, 13, 30, 31, 32, 1¹, mada ima vrsta i sa2n=48 Š15, 18, 23¹. Me|utim, danas je nesumnjivo da u okviru Cyprinidae postojevrste tetraploidnog porekla kao {to je to slu~aj sa {aranom; {ta vi{e, tetraploidiza-cija se izgleda nezavisno dogodila u okviru tri roda Cyprinidae i to rodovima: Cyp-

rinus, Barbus i Carassius Š33¹. Kao dokaz ovome prilaù se citogenetski podaci –o o~itom dupliranju broja hromozoma Š42, 43, 44, 7, 8, 48¹, podaci o dupliranjukoli~ine jedarne DNK i elektroforetski podaci o duplikatnoj genskoj ekspresiji Š5,34, 11, 51, 12, 13¹. Broj hromozoma {arana izgleda da se kre}e izme|u 98 i 104(tabela 1). Ohno i sar Š42, 43, 44¹, dozvoljavaju mogu}nost da broj hromozoma{arana varira; tako|e uo~avaju da poslednja ~etiri, najsitnija akrocentrika u tokuprofaze prve mejoti~ke deobe grade kvadrivalentnu formaciju, dok ostali parovihomologa normalno sinapsiraju kao bivalenti. Pojava se tuma~i kao – ostatakprvobitne tetraploidije, predstavlja stanje sli~no onome kada su prvobitno posto-jala i sinapsirala ~etiri homologa. Me|utim, de{avanje ovakvog sinapsiranja moèda bude uzrok „gubljenja” ovih si}u{nih hromozoma. Ako ne nastane pravilno ipravovremeno razdvajanje ovih hromozoma iz kvadrivalentne formacije, ovotako|e moè da uzrokuje nastajanje „aneuploidnih” gameta. Drugo je pitanjeverovatno}e sa kojom }e ovakvi gameti nastajati ili ho}e li oni biti vijabilni i spo-sobni za oplo|enje. Ipak, izgleda da je ova pojava uzrok numeri~ke varijabilnostikod {arana Š45, 46, 15, 17, 25, 27¹. îni se, me|utim, da je jo{ jedan par akrocen-trika, kako smatramo, podloàn gubitku. Tome u prilog idu nalazi {arana sa dip-loidnim brojem hromozoma 2n=98 Š50, 2, 3, 4¹. Nedostatak ovih hromozoma,

397


o~ito ne pokazuje neke uo~ljive fenotipske efekte i sasvim jasno, nije letalan. Iakotokom na{ih istraìvanja {arana iz na{ih voda nismo na{li jedinke kod kojih bi brojhromozoma odstupao od 2n=104, izgleda da kod vrsta ciprinida tetraploidnogporekla, ovakvi gubici nisu retkost. U tom smislu vrlo sli~ne odlike u pogledu nu-meri~ke varijabilnosti hromozoma, pokazuje vrsta Carassius auratus gibelio B Š14,15, 17, 20, 21, 25, 45, 47, 35, 36¹.

Vrednosti za u~estalost prekida i gapova na hromozomima {aranalovljenih na razli~itim lokalitetima u tri uzastopne godine prikazane su na tabeli 2 igrafikonu 1.

Tabela 2. U~estalost promena tipa prekida i gapa kod {arana (Cyprinus carpio, L)Table 2. Frequency of breaks and gap-type changes in the carp (Cyprinus carpio, L)

Godina /Year

Broj jedinkiNumber of individuals

Pregledano mitoza /Mitoses examined

Ukupan broj prekida igapova / Total number of

breaks and gaps

Lokalitet / Locality Pan~eva~ki Rit

1986. 10 320 10

1987. 11 345 9

1988. 10 320 9

Lokalitet / Locality reka Tami{ / Tami{ river

1986. 6 160 6

1987. 8 245 8

1988. 7 190 7

Lokalitet / Locality Sebe{ kanal / Sebe{ canal

1986. 5 150 5

1987. 6 190 5

1988. 6 170 4

Lokalitet / Locality Sutjeska ribnjak / Sutjeska fishing pond

1986. 6 183 4

1987. 10 315 6

1988. 10 310 6

Kod riba ulovljenih u Pan~eva~kom Ritu, u~estalost prekida i gapovabila je najvi{a u prvoj godini kada su istraìvanja obavljena (3,12 %) i vrednost senalazila u oblasti kriti~ne zone. U toku slede}e dve godine, vrednosti su bileznatno niè (2,61 %; 2,81 %) i bile su niè od kriti~nog nivoa. Srednja vrednostpromena za tri godine bila je 2,85±0,26 sa koeficijentom varijacije Cv=9,12.

Kod riba uhva}enih u Tami{u, dve srednje vrednosti za u~estalost pre-kida i gapova su bile vi{e od nivoa kriti~ne zone (3,75 %; 3,68 %). Ove vrednosti,

398


prema kriterijumu koji je postavila Fi{terova Š15¹, ukazuju na prisustvo geno-toksi~nih agenasa u Tami{u u vreme kada su ova istraìvanja obavljena. U toku1987. godine, srednja vrednost je bila ne{to nià i u okviru same zone (3,26 %).Me|utim, nijedna zabeleèna vrednost nije se nalazila niè od kriti~nog nivoa.Srednja vrednost promena bila je 3,56±0,26, sa varijacijom Cv=7,30.

Kod jedinki {arana uhva}enih u Sebe{u, samo je jedna vrednost(3,33 %), zabeleèna u toku prve godine istraìvanja, bila u okvirima kriti~ne zone.U ostalim godinama sve su vrednosti bile niè od nivoa kriti~ne zone (2,63 %;2,35 %). Srednja vrednost za tri godine bila je 2,77±0,50, sa koeficijentom varija-cije Cv=7,00.

Kod riba iz ribnjaka Sutjeska kod Zrenjanina, sve dobijene vrednostibile su niè od kriti~nog nivoa u sve tri godine kada su istraìvanja obavljana(2,16 %; 1,90 %; 1,93 %). Srednja vrednost za tri uzastopne godine bila je2,00±0,14, sa koeficijentom varijacije Cv=7,00.

Prema dobijenim rezultatima za u~estalost prekida i gapova na hro-mozomima {arana moè da se pretpostavi postojanje geneti~kog rizika, tj. geno-toksi~nih agenasa u ìvotnoj sredini na nekim ispitanim lokalitetima, kao na primeru Tami{u, gde su vrednosti ulazile u okvire kriti~ne zone ili su bile vi{e od nje(3,75 %; 3,22 %; 3,68 %), pa bi moglo da se zaklju~i da je Tami{ povremeno ilistalno bio zaga|en genotoksi~nim agensima.

Za Pan~eva~ki Rit i kanal Sebe{, prema dobijenim podacima, nemoè pouzdano da se tvrdi da takav rizik postoji, dok u ribnjaku Sutjeska, kodZrenjanina, dobijene vrednosti ne ukazuju na postojanje bilokakvog rizika.

399


Grafikon 1. U~estalost prekida i gapova kod {arana (Cyprinus carpio L) sa razli~itih lo-kaliteta

Graf 1. Frequency of breaks and gaps in carps (Cyprinus carpio L.) from different localities

Pan~eva~ki Rit Tami{ Sebe{ Sutjeska

Kriti~na zona /Critical zone

Ovome u prilog ide postojanje zna~ajnih statisti~kih razlika izme|univoa u~estalosti promena izme|u lokaliteta Tami{a i ostalih ispitanih lokaliteta.Tako su razlike vrlo zna~ajne izme|u Tami{a i ribnjaka Sutjeska (p<0,001), Tami{ai Pan~eva~kog Rita, kao i kanala Sebe{ (p<0,05). Nema zna~ajnih razlika izme|uPan~eva~kog Rita i kanala Sebe{, ali se one javljaju izme|u ova dva lokaliteta iribnjaka Sutjeska (p<0,01) tako|e, jer je kod riba iz ovog ribnjaka ustanovljenavrlo niska u~estalost promena tokom sve tri godine, sa svim godi{njim srednjimvrednostima niìm od nivoa kriti~ne zone.

Sli~ni rezultati dobijeni su kod srebrnog kara{a, linjaka i crvenperke(Carassius auratus gibelio B, Tinca tinca,L, Scardinius erythrophthalmus,L), tj.naj~e{}e su se statisti~ki zna~ajne razlike javljale izme|u istih lokaliteta; odnosnokod ovih vrsta riba najvi{e vrednosti zabeleène su tako|e u Tami{u, dok su re-dovno, najniè vrednosti utvr|ivane kod riba iz ribnjaka Sutjeska Š15, 16, 18, 19,23¹, tokom istih godina istraìvanja u kojima su citogeneti~ki analizirani i primerci{arana.

Postojanje povi{enog efekta na hromozomima riba ukazuje na prisu-stvo genotoksi~nih supstancija u nekim vodenim basenima, ili na pojedinim lo-kalitetima za koje je karakteristi~no op{te zaga|enje. Me|utim, postojanje op{tegzaga|enja ne zna~i da su prisutne i genotoksi~ne materije. Ipak je prisustvo takvihsupstancija verovatnije tamo gde postoji i op{te zaga|enje raznovrsnim materi-jama. Poznato je da neki od genotoksi~nih agenasa mogu da se akumuliraju utkivima riba i drugih organizama, naj~e{}e u masnom tkivu, i na taj na~in, preko la-naca ishrane oni mogu da dospeju do ostalih ~lanova, uklju~uju}i i ~oveka.Poznato je da se me|u genotoksi~nim supstancijama nalaze i one koje mogu dabudu kancerogene. Kancerogene efekte u smislu pove}anog broja poliploidnih ianeuploidnih }elija, tokom ovog istraìvanja nismo ustanovili. Promene nastale usomatskim }elijama mogu da se elimini{u, ali genotoksi~ni agensi mogu da izazo-vu promene u germinativnim }elijama i omogu}e nastanak nevijabilnih gameta ilionih gameta koji nose promene koje }e se odraziti na potomstvo. Tako nastajesmanjenje plodnosti i ra|anje potomstva sa mnogobrojnim malformacijama, ilira|anje potomstva koje }e nadalje da prenosi promenu i izaziva sli~ne poslediceu potomstvu. Na kraju, u pogledu evolutivnih zbivanja, nije mogu}e jasno da sepredvide posledice promena u strukturi populacija i postoje}ih vrsta i iz tog as-pekta je nejasno ono {to moè da se odigra u budu}nosti.

[aran u na{im vodama poseduje kariotip od 2n=104 hromozoma.Jedinke sa 98 ili 100 hromozoma nisu na|ene. Ispitivanje u~estalosti gapova i pre-kida na hromozomima riba sa razli~itih lokaliteta, pokazuje povi{en nivo u~esta-losti – vi{e od kriti~ne zone (3,0 – 3,5 %), ili unutar nje, kod primeraka {arana izTami{a. Ustanovljene su statisti~ki vrlo zna~ajne razlike u nivou promena tipa pre-

400



kida i gapa kod riba sa lokaliteta Tami{a, gde je u~estalost promena bila najvi{a, iriba lovljenih na drugim ispitivanim lokalitetima, gde je nivo ovih promena bioznatno niì. Ovi rezultati ukazuju da je povremeno ili stalno bilo prisustno geno-toksi~nih agenasa u vodi ove reke u vreme kada su istraìvanja obavljana. Sli~nirezultati koji su dobijeni na drugim vrstama riba lovljenih u Tami{u u istom vremen-skom periodu, o~ito idu u prilog pretpostavci o postojanju geneti~kog rizikauslovljenog mogu}im prisustvom genotoksi~nih materija u vodi ove reke.

1. Allendorf F. W., Thorgaard G. H.: Evolutionary Genetics of Fishes (ed. BruceJ. Turner) Plenum Press, New York and London, 1984. – 2. Al-Sabti K.: Cytobios, 47, 19-25,1986a. – 3. Al-Sabti K.: Cytobios, 48, 143-150, 1986b. – 4. Al-Sabti K.: Cytobios, 49, 175-188, 1987. – 5. Bender K., Ohno S.: Biochem. Genet., 2, 101-107, 1968. – 6. Brogger A.: Cy-togenetics and Cell Genetics, 33, 14-19, 1982. – 7. Berberovi} Lj., Sofradìja A.: Ichthyolo-gia, 4, 1-21, 1972. – 8. Berberovi} Lj., Hadìselimovi} R., Pavlovi} B., Sofradìja A.: Bull. Sci.Acad. RFS Ygosl., 18, 10-11, 1973. – 9. Cataudella S., Sola L., Muratori R. A., Capanna E.:Genetika, 47, 161-171, 1977. – 10. Chiarelli B., Ferranteli O., Cucchi C.: Experientia, 25,426-427, 1968. – 11. Engel W., Faust J., Wolf V.: Anim. Blod Groups Biochem. Genet., 2,127-133, 1971. – 12. Ferris S. D., Whitt G. S.: Nature, 265, 258-260, 1977a. – 13. Ferris S. D.,Whitt G. S.: Experiencia, 33, 1299-1301, 1977b. – 14. Fi{ter Svetlana: Acta Veterinaria, 39,99 -108, 1989. – 15. Fi{ter Svetlana: Geneti~ko-populaciona analiza nekih vrsta riba familijeCyprinidae. Doktorska disertacija, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu,1992. – 16. Fi{ter Svetlana: Veterinarski glasnik, 53, 159-171, 1999. – 17. Fi{ter Svetlana:Veterinarski glasnik, 53, 199-219, 1999. – 18. Fi{ter Svetlana: Veterinarski glasnik, 54, 107-116, 2000. – 19. Fi{ter Svetlana: Zbornik radova XIII savetovanja DDD i za{tita sredine, same|unarodnim u~e{}em, Kikinda, 29.5 -1.6.2002, 251-260, 2002. – 20. Fi{ter Svetlana,Soldatovi} B.: Acta Veterinaria, 39, 259-268, 1989. – 21. Fi{ter Svetlana, Soldatovi} B.: ActaVeterinaria, 41, 81 - 90, 1991. – 22. Fi{ter Svetlana, Markovi} M., Soldatovi} B.: Acta Veteri-naria, 44, 37-44, 1994. – 23. Fi{ter Svetlana, Soldatovi} B.: Veterinarski glasnik, 50, 833-952, 1996. – 24. Fi{ter Svetlana, Soldatovi} B., Caki} P.: Acta Veterinaria, 46, 359-366, 1996.– 25. Fi{ter Svetlana, Caki} P.: Ninth International Congress of European Ichthyologists,24.-30.08.1997. Trieste, Italy, p. 35, 1997. – 26. Fi{ter Svetlana, Caki} P., \or|evi} M.: 32.Konferenze der IAD - International Arbeitsgemeinschaft Donauforchung der Societas Inter-nationalis Limnologiae. 01.-05.09.1997. Wien, Osterreich, pp. 367-371, 1997. – 27. Fi{terSvetlana, Caki} P.: Acta Veterinaria, 48, 157-162, 1998. – 28. Fi{ter Svetlana, Caki} P., Kata-ranovski D.: Acta Veterinaria, 49, 385-392, 1999. – 29. Fontana F., Chiarelli B., Rosi A.: Cary-ologia, 23, 249-564, 1970. – 30. Gold J. R.: Genet. Res. Camb., 35, 157-164, 1980. – 31.Gold J. R., Karel W. J., Strand M. R.: The Texas Agricultural Experiment Station, Texas A andM University Collage Station, Texas, 1979a. – 32. Gold J. R., Whitlock C. W., Karel W. Y., Bar-low J. A. Jr.: Cytologia, 44, 457-466, 1979b. – 33. Kirpichnikov V. S.: Ichthyologia, 5, 55-77,1973. – 34. Klose J., Wolf U., Hitzerot H., Ritter H.: Humangenetic, 7, 245-250, 1969. – 35.Kobaysi H., Kawashima Y., Takeuchi N.: Jap. J. Ichthyol., 17, 153-160, 1970. – 36. KobayasiH., Ochi H., Takeuchi N.: Japan Women s Univ. JY. (Home economics), 20, 83-88, 1973. –37. Krupka I., Mészáros J., Ráb P., Slechtová V.: Práce VURH Vodnany, 18, 27-33, 1989. –38. Lilp J. G., Korogodina Yu. V.: Cytologia (USSR) XXIII, No.10, 1174-1179, 1981. – 39.Makino S.: Cytologia, 9, 430-440, 1939. – 40. Marian T., Krasznai, Z.: Biol. Zool., 97, 14-205,1978. – 41. Nygren A., Andersson J., Jonsson L., Janhke G.: Hereditas, 81, 165-172, 1975.– 42. Ohno S., Atkin N. B.: Chromosoma (Ber.), 18, 455-466, 1966. – 43. Ohno S., Mura-moto J., Christian L.: Chromosoma, 23, 1-9, 1967. – 44. Ohno S., Wolf U., Atkin N. B.: Here-

401



ditas, 59, 169-187, 1968. – 45. Ojima Y., Hitotsumachi S.: Jap. J. Genet., 42, 163-167, 1967.- 46. Raicu P., Taisescu E., Christian A.: Cytologia, 37, 355-358, 1972. – 47. Ruiguang Z.:Acta Genetica Sinica, 7, 72-80, 1982. – 48. Sofrad`ija A., Berberovi} Lj.: Bul. Sci. Acad. RFSYugosl., 18, 77-78, 1973. – 49. Sola L. S., Cataudella S., Capanna E.: Genetica, 54, 285-329, 1981. – 50. Szollar J., Hobor M.: Acta morph. hung., 20, 185-189, 1972. – 51. Trianta-phyllidis C. D. Daminakis H., Economidis P. S., Karakousis J.: Comp. Biochem. Physiol.,70B, 278-293, 1981. – 52. Wolf U., Ritter H., Atkin N., Ohno S.: Humangenetic, 7, 240-244,1969. – 53. Zimonji} D., Savkovi} N., An|elkovi} M.: Mutageni agensi. ŠMutagenic agents¹.Belgrade, Nau~na knjiga, 1990.

FREQUENCY OF BREAKS AND GAPS ON CARP (Cyprinus carpio, L)

CHROMOSOMES

Svetlana Fi{ter

The paper presents the karyotipe of the carp (Cyprinus carpio, L) and the fre-quency of structural changes in the type of breaks and gaps on chromosomes of samplescaught in the localities Pan~eva~ki Rit, the River Tami{, the Sebe{ Canal, and the SutjeskaFish Pond near Zrenjanin, during three consecutive years: 1986, 1987 and 1988.

The carp karyotype is a diploid number 2n=104 chromosomes, namly: 24metacentrics (M), 12 submetacentrics (SM), 24 subacrocentrics (SA), and 44 acrocentrics(A). The NF value is 164. No animals with 2n=98 or 2n=100 chromosomes were estab-lished in the examined waters.

Investigations of the frequency of gaps and breaks on chromosomes of carpfrom different localities showed a higher level of frequency – above the critical zone (3.0-3.5%) on the locality Tami{, which could indicate, together with the existence of statisticallyvery significant differences in comparison between this and the other examined localities,that there is an occasional or constant presence of genotoxic agents in the waters of thisriver at the time when these investigations were performed.

Key words: Cyprinus carpio, L., karyotype, genotoxic agents, chromosomes, structuralaberrations, breaks, gaps

^ASTOTA PERERÀVA I GAPOV NA HROMOSOMAH SAZANA (Cyprinus carpio, L)

Svetlana Fi{ter

Pokazan kariotip sazana (Cyprinus carpio, L) i ~astota strukturnìh iz-meneniy tipa pererìva i gpaa na hromosomah ÌkzÌmplÔrov, sha~ennìh na mestahPan~eva~kogo Rita, Tami{a, kanala Sebe{ i pruda SutÝeska u ZrenÔnina v tri sle-duÓçih drug za drugom goda: 1986, 1987 i 1988.

402


RUSSKIY

ENGLISH

Kariotip sazana sostavlÔet diploidnoe ~islo 2n=104 hromosom aimenno: 24 metacentrika (M), 12 submetacentrikov (M), 24 subakrocentrika (A) i 44akrocentraka (A). StoimostÝ ~isla rukava sostavlÔet (v summe) NF=164. V ispì-tannìh vodah ne ustanovlenì edinicì (merì) s 2n=98, ili 2n=100 hromosom.

Ispÿtanie ~astotì gapov i parerìva na hromosomah edinic (merì)sazana, s razli~nìh mest, pokazìvaet povì{ennìy urovenÝ ~astotì – svì{e kri-ti~eskoy zonì (3,0-3,5 %) na meste Tami{a, ~to bì, slovno i suçestvovanie sta-tisti~eski o~enÝ zna~itelÝnìh raznic v sravnenii Ìtogo s ostalÝnìmi ispìta-nnìmi mestami, moglo ukazatÝ na povremennoe ili postoÔnnoe prisutstvie geno-toksi~eskih agentov v vode Ìtoy reki vo vremÔ, kogda issledovaniÔ sover{enì.

KlÓ~evìe slova: rìbi, Cyprinus carpio, L, kariotip, genotoksi~eskie agentì,hromosomì, strukturnìe aberracii, pererìvì, gapì

403


UDK 619:612.12:636.2

KONCENTRACIJE SLOBODNIH MASNIH KISELINA,GLIKOZE I INSULINA U KRVI KOD VISOKO-

PRODUKTIVNIH MLE^NIH KRAVA U PERIPARTALNOMPERIODU*

BLOOD CONCENTRATION OF FREE FATTY ACIDS, GLUCOSE AND

INSULIN IN HIGH PRODUCING DAIRY COWS IN PERIPARTHAL

PERIOD

R. \okovi}, H. [amanc, Sneàna Bo{kovi}-Bogosavljevi}**

Cilj ovoga rada je bio da se utvrdi povezanost izme|u koncentra-

cija slobodnih masnih kiselina, insulina i glikoze u krvi i pojavljivanja ke-

toze kod visoko-produktivnih mle~nih krava u peripartalnom periodu.

Za ispitivanje su odabrane visoko steone (n=20) i tek oteljene krave

(n=20) rase hol{tajn. Odabrane visoko steone krave su podeljene u

dve grupe i to na grupu krava (A) (n=10) koje su se nalazile u periodu

od 10. do 5. dana pre teljenja i na grupu krava (B) (n=10) koje su se

nalazile u periodu od 4. do 1. dana pre teljenja. Odabrane tek oteljene

krave su, tako|e, podeljene u dve grupe, na grupu krava (C) (n=10)

koje su bile klini~ki zdrave i na grupu krava (D) (n=10) koje su pokazi-

vale klini~ke znake ketoze. Od svih ispitivanih krava uzimani su uzorci

tkiva krvi punkcijom vene jugularis. Koncentracija slobodnih masnih

kiselina u krvnom serumu odre|ivana je kolorimetrijskom metodom po

Ducombeu (1968). Koncentracija glikoze je odre|ivana enzimskom

metodom, specifi~nom za glikozu (Dextrostix trake) na „Eyeton” refrak-

tometru. Koncentracija insulina u uzorcima krvnog seruma je odre|i-

vana RIA-metodom. Statisti~ki zna~ajno ve}e vrednosti (p<0,01) kon-

centracija slobodnih masnih kiselina u krvi utvr|ene su u grupi ke-

toznih krava (D:x=0,74 mmol/l) u odnosu na vrednosti u krvi kod grupa

visoko steonih krava (A:x=0,27 mmol/l;) i grupe zdravih, tek oteljenih

krava (C:x=0,46 mmol/l), {to ukazuje da nekontrolisana lipomobiliza-

405


* Rad primljen za {tampu 9. 6. 2003. godine** Dr Radojica \okovi}, docent, Agronomski fakultet, â~ak; dr Horea [amanc, red. profesor,

Fakultet veterinarske medicine, Beograd; dr [neàna Bo{kovi}-Bogosavljevi}, Agronomskifakultet, â~ak

cije mo`e da bude jedan od klju~nih patofiziolo{kih mehanizama kod

ketoze krava. Hipoglikemija je utvr|ena kod grupe ketoznih krava (D:x

=1,88 mmol/l) i ove vrednosti su bile statisti~ki zna~ajno manje

(p<0,01) u odnosu na prose~ne koncentracije glikoze u krvi kod grupa

zdravih krava u visokom graviditetu (A:x=2,94 mmol/l; B:x=

3,12 mmol/l) i puerperijumu (C:x=2,71 mmol/l), {to ukazuje na smanje-

nu sposobnost }elija jetre da procesom glikoneogeneze sinteti{u

glikozu kod krava obolelih od ketoze.

Koncentracije insulina u krvi bile su statisti~ki zna~ajno ni`e

(p<0,01) kod grupe krava obolelih od ketoze(D:x=19,92 mIU/l) u od-

nosu na vrednosti insulina u krvi kod grupe zdravih, tek oteljenih krava

(C:x=32,77 mIU/l), {to pokazuje da hipoinsulinemija kod hipoglike-

mi~nih ketoznih krava predstavlja klju~ni faktor u nastanku poja~ane li-

pomobilizacije i ketogeneze. Ovo stanovi{te potkrepljuje i zna~ajno

negativna korelacija (r=–0,50) izme|u koncentracija insulina i slobod-

nih masnih kiselina u krvom serumu kod ketoznih krava.

Klju~ne re~i : krave, insulin, glikoza, slobodne masne kiseline, ketoza

Visoka proizvodnja mleka kod krava uslovljava odre|ene metaboli~kespecifi~nosti, koje zahtevaju odgovaraju}u hormonsku regulaciju i adekvatnosnabdevanje organizma neophodnim hranljivim materijama kako u periodu za-su{enja, tako i u vreme laktacije. Ove specifi~nosti predstavljaju i predispoziciju zanastajanje metaboli~kih poreme}aja.

Masna infiltracija i degeneracija }elija jetre („masna” jetra) i ketozakrava predstavljaju naj~e{}a metaboli~ka oboljenja kod mle~nih krava u peripar-talnom periodu Š6, 17, 9¹.

Emery i sar Š3¹ smatraju da „masna” jetra prethodi nastanku ketozekrava, po{to naru{eni morfolo{ki i funkcionalni integritet }elija jetre usled nakup-ljanja kapljica masti u hepatocitima intenzivira poreme}aje metabolizma organ-skih materija i ketogenezu u organizmu.

U periodu rane laktacije metaboli~ki procesi se intenziviraju kako bi seobezbedili neophodni prekursori za sintezu sastojaka mleka. Posledica takvogstanja je negativan energetski bilans i poja~ana mobilizacija masti iz telesnih de-poa, koja zapo~inje u visokom graviditetu da bi svoj maksimum dostigla napo~etku laktacije, {to se po mi{ljenju nekih autora smatra kao najva`niji predis-poniraju}i ~inilac u etiologiji i patogenezi ketoze mle~nih krava Š7, 17¹.

Intenzitet mobilizacije masti iz telesnih depoa je proporcionalan ener-getskom disbalansu i stepenu ketogeneze u jetri Š14¹.

406

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 405 - 413 (2003) R. \okovi} i sar.: Koncentracije slobodnihmasnih kiselina, glikoze i insulina u krvi kod visoko-produktivnih mle~nih krava u ...

Uvod / Introduction

Lipomobilizacija iz telesnih depoa ispoljava se povi{enim koncentraci-jama slobodnih masnih kiselina u krvi, koje se esterifikuju i zadràvaju u }elijamajetre, a istovremeno predstavljaju i osnovni prekursor u procesu ketogeneze u jetriŠ13, 8, 4¹.

Vi{e autora je utvrdilo zna~ajno povi{enje koncentracije slobodnihmasnih kiselina u krvi kod ketoznih krava u odnosu na vrednosti ovog parametrakod zdravih krava u peripartalnom periodu Š13, 6, 5¹. U skladu sa tim Gaal Š6¹utvrdio je pozitivnu korelaciju (r=51) izme|u koncentracija slobodnih masnihkiselina u krvi i stepena ketogeneze u jetri kod ketoznih krava. Autor smatra da seslobodne masne kiseline pretvaraju u ketonska tela i esterifikuju i nakupljaju u}elijama jetre u zavisnosti od stepena lipomobilizacije.

U uslovima negativnog bilansa energije na po~etku laktacije kodkrava koncentracije glikoze i insulina u krvi su niè u odnosu na vrednosti pre telje-nja, {to po nekim autorima omogu}ava mle~noj `lezdi adekvatno snabdevanjehranljivim materijama Š15¹. Potrebe za glikozom u ranoj laktaciji kod mle~nihkrava prevazilaze onu koli~inu koju organizam moè da obezbedi u uslovima vi-soke proizvodnje mleka i da je to zna~ajan ~inilac u nastanku hipoglikemije,hipoinsulinemije i hiperketonemije Š4¹.

Kod krava kod kojih su utvr|eni ketoza i „masna” jetra, jetra ima sma-njenu sposobnost glikoneogeneze, ispra`njene su rezerve glikogena, {to ima kaoposledicu smanjenu sintezu glikoze u jetri i hipoglikemiju Š1¹.

Vi{e autora je utvrdilo da su kod krava obolelih od ketoze, na po~etkulaktacije, koncentracije insulina u krvi znatno niè u odnosu na insulinemiju kodzdravih krava Š5, 15, 10¹. Autori smatraju da je hipoinsulinemija na po~etku lakta-cije u skladu sa negativnim energetskim bilansom i hipoglikemijom, da podsti~elipomobilizaciju iz telesnih rezervi i razvoj ketoze krava, zato {to se tada smanjujeili potpuno prestaje anaboli~ki efekat insulina na masno tkivo, {to ima kao posle-dicu lipolizu u masnom tkivu i poja~anu lipogenezu i ketogenezu u jetri.

Za ispitivanje su odabrane visoko steone (n=20) i tek oteljene krave(n=20) rase hol{tajn. Odabrane visoko steone krave su podeljene u dve grupe, nagrupu krava (A) (n=10) koje su se nalazile u periodu od 10. do 5. dana pre teljenjai na grupu krava (B) (n=10) koje su se nalazile u periodu od 4. do 1. dana pre te-ljenja. Odabrane tek oteljene krave (od 1. do 6. dana posle teljenja) tako|e supodeljene u dve grupe, na grupu krava (C) (n=10) koje su bile klini~ki zdrave i nagrupu krava (D) (n=10) koje su pokazivale klini~ke znake ketoze. Klini~ki obolelimkravama smatrali smo one ìvotinje u ~ijoj su mokra}i na|ena ketonska tela, ukoncentracijama vi{im od 17,20 mmol/l, a pri tome za ispitivanja nisu uzimana uobzir grla kod kojih je ketonurija bila pratilac drugog osnovnog oboljenja (retentio

secundinarum, mastitis i druge). Krave su bile sme{tene u zatvorenoj staji i bile su

407



vezane. Imale su prose~no tri laktacije i prose~nu mle~nost od 7625 litara mleka.Od svih ispitivanih krava uzimani su uzorci tkiva krvi punkcijom vene jugularis uisto vreme, od 10 do 12 ~asova pre podne, odnosno od 4 do 6 ~asova posle muèi hranjenja. Odvajanje krvnog seruma posle spontane koagulacije obavljano je nasobnoj temperaturi i centrifugovanjem na 3000 obrtaja/minuta. Serum je ~uvan doispitivanja na temperaturi od -18 oC.

Koncentracija slobodnih masnih kiselina u krvnom serumu odre|i-vana je kolorimetrijskom metodom po Ducombeu (1968). Koncentracija glikoze jeodre|ivana u sveòj krvi enzimskom metodom specifi~nom za glikozu (Dextrostixtrake) na „Eyeton” refraktometru. Koncentracija insulina na uzorcima krvnog se-ruma je odre|ivana RIA-metodom, kori{}enjem komercijalnih test - paketa (INEP-Zemun). Na osnovu dobijenih rezultata izra~unate su osnovne mere varijacije, azna~ajnost razlika izme|u dobijenih srednjih vrednosti izra~unata je pomo}u T-testa.

Rezultati ispitivanja koncentracija (x ± SD) slobodnih masnih kiselina(SMK), u krvi kod krava u peripartalnom periodu prikazani su u tabeli 1.

Tabela 1. Koncentracija slobodnih masnih kiselina (SMK) (mmol/l) u krvnom serumu kodvisoko produktivnih mle~nih krava u peripartalnom periodu

Table 1. Concentration of free fatty acids (FFA) (mmol/l), in blood serum of high-producingdairy cows in periparthal period

Visoki graviditet / High pregnancy Puerperijum / Puerperium

Grupa (n=10) / Group A B C D

SMK (mmol/l) / FFA 0,27±0,14 0,54±0,26 0,46± 0,10 0,74 ±0,12

p<0,05, C:D; p<0,01, A:DLegenda: A- zdrave krave u periodu od 10. do 5. dana pre teljenja; B-zdrave krave u periodu od 4. do 1.

dana pre teljenja; C-zdrave krave u puerperijumu; D-ketozne krave u puerperijumu /Legend: A-high pregnant cows in period of 10. to 5. days before calving; B -high pregnant cows in period

of 4. to 1. days before calving; C -healthy cow in puerperium; D -ketotic cows in puerperium

Prema podacima mnogobrojnih autora, najbolji pokazatelj negativ-nog energetskog bilansa i stepena mobilizacije masti iz telesnih depoa kod kravau peripartalnom periodu su pove}ane koncentracije slobodnih masnih kiselina ukrvi Š11, 12, 18, 17¹.

Iz prikazanih rezultata moè da se vidi da je u krvnom serumu ketoznihkrava utvr|ena zna~ajno ve}a koncentracija (p<0,01) slobodnih masnih kiselinau krvnom serumu (x=0,74±0,12 mmol/l) u odnosu na vrednosti u krvi dobijenihkod zdravih krava u periodu od 10. do 4. dana pre teljenja (x=0,27±0,14 mmol/l),

408



kao i udnosu na vrednosti u krvi kod zdravih tek oteljenih krava (x=0,46±0,10 mmol/l p<0,05). Do sli~nih rezultata su do{li i drugi autori Š18, 3, 2, 16¹.Prema njihovom mi{ljenju poja~ana i nekontrolisana lipomobilizacija iz telesnihdepoa koja zapo~inje jo{ u visokom graviditetu, a maksimum dostiè na po~etkulaktacije glavni je razlog za nastajanje ketoze mle~nih krava. Naime, danas sesmatra da proces lipomobilizacije zapo~inje pred sam kraj graviditeta, a danajve}i stepen dostiè na po~etku laktacije. Do odre|enog stepena, ovaj procespredstavlja fiziolo{ki odgovor organizma na stanje negativnog bilansa enerije, {toje slu~aj na po~etku laktacije. Me|utim, kod pojedinih ìvotinja se mobili{uzna~ajno ve}e koli~ine masnih kiselina nego {to su stvarne potrebe organizma,{to moè da ukaè na odlu~uju}u ulogu masnih kiselina u etiopatogenezi ketozekod mle~nih krava na po~etku laktacije.

Rezultati ispitivanja koncentracija (x ± SD) glikoze u krvi kod krava uperipartalnom periodu prikazani su u tabeli 2.

Tabela 2. Koncentracije glikoze (mmol/l) u krvnom serumu kod krava u peripartalnomperiodu

Table 2. Concentration of glucose (mmol/l) in blood serum of high-producing dairy cows in periparthal period



Glikoza, mmol/l / Glucose 2,94 ± 0,32 3,12 ±0,42 2,71 ± 0,35 1,80 ± 0,43

p<0,01, A:D; B:D; C:D

Iz prikazanih rezultata moè da se vidi da je kod krava koje su oboleleod ketoze utvr|ena hipoglikemija (x=1,80±0,43 mmol/l), a ove vrednosti su bilestatisti~ki zna~ajno niè (p<0,01) u odnosu na vrednosti glikemije (x=2,71±0,35 mmol/l) kod zdravih tek oteljenih krava, kao i u odnosu na prose~ne vred-nosti glikemije u krvi kod grupa krava u visokom graviditetu (x=2,94±0,32 mmol/l: x=3,12±0,42 mmol/l). Dobijeni rezultati su u skladu sa mnogobro-jnim podacima iz literature koji ukazuju da ketozu i „masnu” jetru obavezno pratihipoglikemi~no stanje Š4, 15, 16¹. Smatra se da je masno tkivo osetljivo napromene koncentracije glikoze u krvi, odnosno u uslovima hipoglikemije po-ve}ava se intenzitet lipomobilizacije. Na to ukazuje i zna~ajno negativna korelacija(n=-051) izme|u koncentracije slobodnih masnih kiselina i glikoze u krvnom se-rumu kod ketoznih krava Š1¹. U uslovima izraènog negativnog energetskog bi-lansa na po~etku laktacije, intenzivna je mobilizacija masnih kiselina iz telesnihdepoa i njihovog zadràvanja u }elijama jetre, {to kao posledicu redovno imasmanjivanje procesa glikoneogeneze u hepatocitima. Ukoliko intenzitet glikoneo-geneze ne zadovoljava pove}ane zahteve organizma za glikozom na po~etku lak-tacije nastaje poreme}aj metabolizma masti i ugljenih hidrata u organizmu kogakarakteri{e hipoglikemija, hiperketonemija i ketonurija Š4, 18, 17¹.

409


Rezultati ispitivanja koncentracija (x±SD) insulina u krvi kod krava uperipartalnom periodu prikazani su u tabeli 3.

Tabela 3. Koncentracije insulina (mIU/l) u krvnom serumu kod krava u peripartalnomperiodu

Table 3. Concentration of insulin (mIU/l) in blood serum of high -producing dairy cows in periparthal period



Insulin (mIU/l) 15,46 ±4,89 18,41± 6,98 32,77±19,70 19,92±9,07

p<0,01, A:C; B:C; C:D

Postoje mi{ljenja da neadekvatna aktivnost (hipofunkcija) endokrinogpankreasa i smanjena koncentracija insulina u kvi u periodima izrazitih metabo-likih optere}enja (visok graviditet, po~etak laktacije) kod visoko-produktinihmle~nih krava predstavlja jedan od zna~ajnih predisponiraju}ih ~inilaca u nas-tanku masne infiltracije i degeneracije }elija jetre i ketoze krava Š15, 16¹. Rezultatiispitivanja ovoga rada ukazuju da su koncentracije insulina u krvnom serumu kodkrava obolelih od ketoze zna~ajno manje u odnosu na vrednosti insulina u krvikod zdravih, tek oteljenih krava (19,92:32,77 mIU/l, p<0,01). Ovi rezultati su uskladu sa rezultatima drugih autora Š17, 15, 16, 10¹, koji ukazuju da u uslovimasmanjene koncentracije insulina u krvi mle~nih krava skoro da prestaje ana-boli~ko delovanje insulina na metabolizam masti u telesnim depoima, {to ima kaoposledicu naglu i nekontrolisanu lipolizu i mobilizaciju masnih kiselina koja po~i-nje jo{ u visokom graviditetu, a najve}i intenzitet dosti`e na po~etku laktacije. Uprilog ovome ukazuje i u ovom radu utvr|ena zna~ajna negativna korelacija(r=–0,50) izme|u koncentracije insulina i slobodnih masnih kiselina u krvi kodkrava koje su obolele od ketoze. Dobijeni rezultati ukazuju da je opadanje kon-centracije insulina u krvi kod ketoznih krava direktno proporcionalno sa povi{enj-em koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi, odnosno hipoinsulinemija uz-rokuje nekontrolisanu mobilizaciju slobodnih masnih kiselina. Sama ~injenica daje u ovome radu kod ketoznih krava utvr|ena zna~ajno vi{a koncentracija slobod-nih masnih kiselina u krvi u odnosu na koncentracije u krvi kod grupa zdravihkrava ukazuje na mogu}nost da promene koncentracije insulina u krvi kod kravana po~etku laktacije imaju zna~ajnu ulogu u etiopatogenezi ketoze mle~nih krava.

1. Zna~ajno vi{a koncentracija slobodnih masnih kiselina u krvom se-rumu kod krava obolelih od ketoze u odnosu na vrednosti u krvi kod zdravih kravau visokom graviditetu i puerperijumu (p<0,01), ukazuje da je kod ovih `ivotinja

410



prisutna intenzivna lipomobilizacija i da je ona jedan od klju~nih ~inilaca u etiopa-togenezi ketoze krava.

2. Kod krava obolelih od ketoze utvr|ena je hipoglikemija koja je bilazna~ajno nià u odnosu na vrednosti glikemije kod zdravih visoko gravidnih i tekoteljenih krava (p<0,01). To ukazuje na smanjenu sposobnost }elija jetre daprocesom glikoneogeneze sinteti{u glikozu kod krava obolelih od ketoze.

3. Zna~ajno niè koncentracije insulina u krvnom serumu kod ke-toznih krava u odnosu na vrednosti u krvi kod zdravih, tek oteljenih krava(p<0,01), kao i zna~ajno negativna korelacija (n=–0,50) izme|u koncentracije in-sulina i slobodnih masnih kiselina u krvi kod ketoznih krava ukazuje na poja~anulipomobilizaciju. Pri niskoj insulinemiji izostaje stimulativni uticaj insulina na pro-ces lipogeneze, pa se proporcionalno tome poja~ava proces lipolize.

1. Bertics Sandra, Grummer R., Valiono C., Stodderd E.: Effect of prepartiumdry matter intake on liver trigliceryide concentration and early lactation. J. Dairy Sci. 75,1914-1992, 1992. - 2. Damnjanovi} Z., [amanc H., Jovanovi} M. J., Markovi} S.: Koncen-tracija lipida i lipoproteina u krvnom serumu zdravih i ketoznih krava. Vet. glasnik 47. 4-5,335-342, 1993. - 3. Emery R. S., Leisman J. S., Herdt T. H.: Metabolism of long chain fattyacids by ruminant liver. J. Nutr. 122, 3, 832-837, 1992. - 4. Forenbacher S.: Klini~ka patolo-gija probave i mijene tvari doma}ih ìvotinja, svezak 2, jetra. Hrvatska akademija znanosti iumjetnosti, Zagreb, 1993. - 5. Furll M., Schafer M.: Niacinwirkung bei milchkuhenwahrendfutterrntzug. Mh. Vet. Med. 48, 13-15, 1993. - 6. Gaal T.: Sindrom masne jetre u mle~nihkrava. Vet. glasnik, 47, 4-5, 311-317, 1993. - 7. Johannsen U., Solveig Manager, StaufenbielR., Klukas H.: Untersuchunger zur morphologie und funktion der lebel von hocholeistung-skuher 2, Wochen postpartun. Dtsch. Tierarzti. Wschr. 100, 168-208, 1993. - 8. Jovanovi}M. J., [amanc H., Damnjanovi} Z., Markovi} S., \okovi} R.: Funkcionalno stanje jetrekrava u visokom graviditetu i ranoj laktaciji. Vet. glasnik, 47, 4-5, 295-310, 1993. - 9. Jova-novi} M., [amanc H., Damnjanovi} Z.: Patolo{ko-morfolo{ke promene u jetri krava u peri-partalnom periodu. Zbornik radova 2. simpozijum: „Ishrana, reprodukcija i za{tita zdravljagoveda” Svilajnac. 131-135, 1996. - 10. Nikoli} Judith Anna, [amanc H., Kova~evi} Mira.,\okovi} R., Bugarski D.: Hormonal status in cows during peripartal period. Lucrari Stiinti-fice, Medicina veterinara 33, 1-18, Timisora, 2000. - 11. Reid I. M., Collins R. A.,Baird C. D.,Roberts C. J.: Lipid production rates and the pathogenesis of fatty liver in fasted cows. J.Agric. Sci., Cambridge 93, 253-256, 1979. - 12. Reid I. M., Rowlands G. J., Dew A. M., Col-lins R. A., Roberts C. J.: The relationschip between post-parturient fatty liver and bloodcomposition in dairy cows. J. Agric. Sci., Cambridge 101, 473-480, 1983. - 13. StaufenbielR., Meier R., Hachbart K. H., Staufenbiel Beate: Untersuchungen zum optimacen fet-tansaltz bei der Milchkuh. Mh. Vet. Med. 47, 125-136, 1992. - 14. Staufenbiel R., StaufenbielBeate, Rossow, Weidemann F.: Energie-und fettstoff wechsel des Rindes. Vergleich derAussage der Rucken fett dicke mit anderen Vuntersuchungsqzoben. Mh. Vet. Med. 48,167-174, 1993. - 15. [amanc H., Nikoli} J. Anna, Stoji} V., \okovi} R., Damnjanovi} Z., Iva-nov I.: Glucose tolerance and propionate loading tests in the assessment of endocrine pan-creas function in healthy and ketotic cows. Acta Veterinaria 46, 5-6, 245-254, 1996. - 16.[amanc H., Nikoli} J. Anna, \okovi} R., Damnjanovi} Z, Ivanov I.: Blood insulin,lipids andglucose concentrations in healthy and ketotic cows.Lucrari Stiintifice, Medicina veterinara

411



33, 19-23, Timisora. Romania, 2000. - 17. Vazquez-Anon M., Bertics S., Luck M., GrummerR.: Peripartium liver triglyceride and plasma metabolites in dairy cows. J. Dairy Sci. 77,1521-1528, 1994. - 18. Veenhuizen J. J., Drackley J. K., Richard M. J., Sanderson T. P., MillerL. D., Joung J. W.: Metabolic changes in blood and liver during development and earlytreetment of Expermental Fatty liver and ketosis in cows. J. Dairy Sci. 74:4238-4253, 1991.

BLOOD CONCENTRATION OF FREE FATTY ACIDS, GLUCOSE AND INSULIN IN

HIGH PRODUCING DAIRY COWS IN PERIPARTHAL PERIOD

R. \okovi}, H. [amanc, Sne`ana Bo{kovi}-Bogosavljevi}

The paper was aimed at establishing the interdependence between the con-centrations of free fatty acids, glucose and insulin in the blood serum and ketosis appear-ance in 40 high producing Holstein dairy cows in the periparthal period. Cows were as-signed into two groups. Group 1 consisted of high pregnancy dairy cows (n=20), whileGroup 2 (n=20) comprised cows 1 to 5 days after calving. High pregnancy cows were dis-tributed into two groups: group A (n=10) with cows in the period from 10 to 5 days beforecalving, and group B (n=10) with cows in the period of 4 to 1 days before calving. Cows inthe earliest phase of lactation were distributed into two groups: group C (n=10) were clini-cally healthy cows, and group D (n=10) were cows which exhibited clinical symptoms ofketosis.

Blood tissue samples were taken from all the tested cows by punction of thejugular vein. Separation of the blood serum after spontaneous coagulation was performedat room temperature by centrifugation at 3000 rotations/min. The serum was kept at 18 oCtill testing. The concentration of free fat acids in the blood serum was determined colorimet-rically after Ducomber (1968), that of glucose in the fresh blood by the enzimatic methodspecific to glucose (Dextrostix trake) on the „Eyeton” refractometer, while that of insulinwas ascertained in the blood serum samples by the RIA method, using commercial testpackages (INEP-Zemun) .

Significantly higher concentration of free fatty acids (p<0.01) existed in theblood serum of ketotic cows (D:x=0,74 mmol/l) compared to that in the healthy ones(A:x=0,27 mmol/l; B:x=0,54 mmol/l) denoting a presence of more intensive lipomobiliza-tion in ketotic cows.The presence of hypoglycemia (D:x= 1,88 mmol/l) was observed in ke-totic cows being significantly lower (p<0.01) than the values of glycemia applying tohealthy cows (A:x=2,94 mmol/l; B:x=3,12 mmol/l; C:x=2,71 mmol/l) x=3, which mighsuggest a lower ability of the cells to, through gluconeogenesis, synthetise glucose in theketotic cows. Finally, a significantly lower insulin concentration in the blood serum of ke-totic cows (D:x=19,92 mIU/l) related to the values of the blood in the healthy, recentlycalved ones (X=32.77 mIV/I, P<0.01) as well as negative correlation (r=–0,50) betweenthe concentrations of free fatty acids and the level of insulin in the blood serum, may be oneof the factors responsible for the lower lipogenesis, subsequently leading to increasing li-polisis process.

Key words: cows, free fatty acids, glucose, insulin, ketosis

412


ENGLISH

KONCENTRACII SVOBODNÀH @IRNÀH KISLOT, GLÁKOZÀ I INSULINA VKROVI U VÀSOKO-PRODUKTIVNÀH MOLO^NÀH KOROV V

PERIPARTALÃNOM PERIODE

R. Dòkovi~, H. [amanc, Sneàna Bo{kovi~-Bogosavlevi~

CelÝ ƒtoy rabotÿ bìla ustanovitÝ svÔzÝ me`du koncentraciÔmi svo-bodnìh ìrnìh kislot, insulina i glÓkozì v krovi i ÔveniÔ ketoza u vìsoko-produktivnìh molo~nìh korov v peripartalÝnom periode. DlÔ ispìtaniÔ oto-branì vìsokotelÝnìe (n=20) i sveìe otelenìe korovì (n=20) porodì Hol{tayn.Otobrannìe vìsoko stelÝnìe korovì razdelenì na dve gruppì, a imenno na gruppukorov (A) (n=10), nahodiv{iesÔ v periode ot 10 do 5 dnÔ do teleniÔ i na gruppukorov (B) (n=10), nahodiv{iesÔ v periode ot 4 do 1 dnÔ do teleniÔ. Otobrannìesveìe otelennìe korovì takè razdelenì na dve gruppì a imenno na gruppukorov (C) (n=10), kotorìe bìli klini~eski zdorovìe i na gruppu korov (D) (n=10),pokazav{ie klini~eskie znaki ketoza. Iz vseh ispìtannìh korov branì obra-za~iki krovi punkciey venì jugularis. KoncentraciÔ svobodnìh ìrnìh kislot vkrovÔnom serume opredelena kolorometri~eskim metodom po Ducombe (1968). Kon-centraciÔ glÓkozì opredelena ƒnzimnìm metodom specifi~eskiy dlÔ glÓkozì(Dextrostix trake) na „Eyeton” refraktometru. KoncentraciÔ insulina v obraz~ikahkrovÔnogo seruma opredelena RIA-metodom. Statisti~eski zna~itelÝno bôlÝ{iestoimosti (p<0,01) koncentraciÔ svobodnìh ìrnìh kislot v krovi ustanovlenì vgruppe ketoznìh korov (D:x=0,74 mmol/l) v otno{enii stoimosti v krovi u gruppvìsokostelÝnìh korov (A:h=0,27 mmol/l) i gruppì zdorovìh sveè otelennìh korov(S:h=0,46 mmol/l), ~to ukazivaet, ~to nekontrolirovannaÔ lipomobilizaciÔ moètbìtÝ odin iz klÓ~evìh patofiziologi~eskih mehanizmov u ketoza korov. Gipo-glikemiÔ ustanovlena u gruppì ketoza korov (D:h=1,88 mmol/l) i ƒti stoimosti bìlistatisti~eski zna~itelÝno bolee malenÝkie (r<0,01) v otno{enii srednih koncen-traciy glÓkozì v krovi u grupp zdorovìh korov v vìsokoy beremennosti (A:h=2,94mmol/l; V:h=3,12 mmol/l) i puerperiÔ (S.h=2,71 mmol/l) ~to ukazìvaet na umenÝ{en-nuÓ sposobnostÝ kletok pe~eni u korov, zabolev{ih ketozom, ~to processom glÓk-oneogeneza sinteziruÓt glÓkozu.

Koncentracii insulina v krovi bìli statisti~eski zna~itelÝno bo-lee nizkie (r<0,01) u gruppì korov, zabolev{ih ketozom (D:h=19,92 mIU/l) v otno{e-nii na stoimosti insulina v krovi u gruppì zdorovìh sveè otelennìh korov(S:h=32,77 mIU/l), ~to pokazìvaet, ~to gipoinsulinemiÔ u gipoglikemi~nìh, ke-toznih korov, moèt predstavlÔtÝ klÓ~evoy faktor v vozniknovenii usilennoylipomobilizacii i ketogeneza. Õta to~ka zreniÔ podkreplÔet i zna~itelÝno otri-catelÝnaÔ korrelÔciÔ (r=-0,50) me`du koncentraciÔmi insulina i svobodnìh ìr-nìh kislot v krovÔnom serume u ketoznìh korov.

KlÓ~evìe slova: korovì, insulin, glÓkoza, svobodnìe ìrnìe kislotì, ketoz

413


RUSSKIY

UDK 619:639.215.2:595.12

INFESTACIJE GASTROINTESTINALNOG TRAKTACESTODAMA KOD MLA\I [ARANA (Cyprinus carpio L)

NA RIBNJACIMA U SRBIJI*

GASTROINTESTINAL TRACT INFESTATIONS WITH CESTODES IN

YOUNG CARP (Cyprinus carpio L) IN FISHERIES IN SERBIA

Svetlana Jeremi}**

Infestacije gastrointestinalnog trakta cestodama kod mla|i {ara-

na su redovno prisutan i aktuelan problem na ribnjacima. U toku tro-

godi{njeg perioda u na{oj laboratoriji je pregledano 699 uzoraka ovo-

godi{nje mla|i (0+), jednogodi{nje (1+) i dvogodinje mla|i (2+) {ara-

na uzorkovanih sa 15 ribnjaka u Srbiji. Za parazitolo{ki pregled uzimani

su crevni sadràji i strugotine zida creva, a kod na|enih cestoda

mereni su odre|eni morfolo{ki parametri, radi determinacije porasta.

Od ukupnog broja pregledanih riba, crevne cestode su utvr|ene

kod 217 primeraka (31,04%). Najve}i procenat infestiranosti je uo~en

kod jednogodi{nje mla|i {arana (50,69%), ne{to manji kod ovogo-

di{nje mla|i (35,95%). U navedenom periodu uo~ili smo manje pri-

sustvo cestoda u crevima dvogodi{nje mla|i {arana.

Na{im ispitivanjima smo utvrdili prisustvo tri vrste crevnih cestoda

kod mla|i {arana na ribnjacima u Srbiji: Bothriocephalus acheilo-

gnathi, Caryophyllaeus fimbriceps i Khawa sinensis.

Klju~ne re~i: Intestinalne cestode, mla| {arana

Intenzivno gajenje {arana se svrstava u najefikasniju i najekono-mi~niju proizvodnju proteina ìvotinjskog porekla. U svrhu uspe{nosti ove proiz-vodnje, neophodno je da se obezbedi odràvanje vitalnih i proizvodnih funkcija

415


Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 2. 4. 2003. godine** Svetlana Jeremi}, vi{i nau~ni saradnik - Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije, Odeljenje za

zdravstvenu za{titu riba, Beograd

ribe u okviru fiziolo{kih granica. Prisustvo i {irenje bolesti riba, a me|u njima i pa-razitskih, izaziva poreme}aje u gajenju i tovu, {to direktno uzrokuje ekonomskegubitke u proizvodnji. Poseban uticaj na nastanak i {irenje parazitskih bolesti {a-rana ima nesprovo|enje osnovnih preventivnih mera kao {to su: isu{ivanje ribnja-ka u jesenjem periodu, primarna obrada ribnja~kog dna, razbacivanje nega{enogkre~a, povremeno izmuljavanje mladi~njaka i neblagovremena i neredovna de-helmintizacija. Zna~ajne su i velike gustine nasada u intenzivnom gajenju iporeme}aji abioti~kih ~inilaca sredine. Ptice ihtiofagi su vektori za mnoge parazit-ske bolesti, pa treba da se onemogu}i njihovo zadràvanje na ribnjaku. Infestacijegastrointestinalnog trakta cestodama ubrajaju se u naj~e{}e endoparazitozemla|i {arana.

U ovom radu smo prikazali intenzitet ovih parazitoza na {aranskimribnjacima u Srbiji.

U toku trogodi{njeg perioda (2000 - 2002), u na{oj laboratoriji pre-gledano je 699 uzoraka ovogodi{nje (0+), jednogodi{nje (1+) i dvogodi{nje (2+){aranske mla|i. Riba je uzorkovana metodom slu~ajnog uzorka sa 15 ribnjaka uSrbiji i transportovana do laboratorije u velikim PVC kesama sa vodom i vazdu-hom da bi se spre~ilo uginjavanje. Usmr}ivanje riba smo obavljali presecanjemki~mene mo`dine, posle ~ega smo pristupili otvaranju trbu{ne {upljine, oslo-ba|anju kompletnog crevnog trakta (od pro{irenog dela creva do anusa) i rase-canju crevnog zida, celom duìnom. Za parazitolo{ki pregled uzimani su crevnisadràj i strugotine zida creva. Pregledi su obavljani makroskopski i nativno svet-losnom mikroskopijom, posle ~ega su mereni odre|eni morfolo{ki parametrina|enih cestoda, radi determinacije vrsta.

Problemi koji se javljaju pri infestaciji mla|i {arana crevnim cestodamaprvenstveno zavise od broja prisutnih parazita, op{te kondicije i starosti do-ma}ina. Ovogodi{nja mla| je najosetljivija, dok dvogodi{nji {arani pokazuju ve-liku otpornost i pri prisustvu velikog broja parazita. Prisustvo ve}eg broja parazitakod starijih kategorija moè da pro|e bez uo~ljivih patolo{kih promena ili eventu-alno sa smanjenjem prirasta i konverzije hrane. Ve}i broj parazita kod mla|i iza-ziva inflamatorne procese na zidu creva, hemoragije i proliferaciju epitela, za~ep-ljenje lumena i perforaciju creva, sa posledi~nim uginu}em mla|i Š7, 8, 9¹.

Od ukupnog broja pregledanih riba, crevne cestode su utvr|ene kod217 primeraka (31,04%). Procenat infestiranosti po starosnim kategorijama mla|iprikazan je u tabeli 1.

416

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 415 - 420 (2003) Svetlana Jeremi}: Infestacijegastrointestinalnog trakta cestodama kod mla|i {arana (Cyprinus carpio L) na ...



Tabela 1. Procenat infestiranosti mla|i {arana crevnim sestodama

Table 1. Percent infestation of young carp with intestinal cestodes

Starosna kategorijamla|i / Age category

Broj pregledanih riba /Number of examined fish

Broj infestiranih riba /Number of infected fish

Procenat infestiranihriba /

Percent infected fish

0+ 242 87 35,95

1+ 326 112 50,69

2+ 131 18 13,74

Ukupno / Total 699 217 31,04

Najve}i procenat infestiranosti se uo~ava kod jednogodi{nje mla|i,{to po na{im podacima i podacima iz literature nije slu~aj samo sa crevnim endo-parazitima, ve} sa ve}inom parazita {arana Š1, 2, 4¹. U navedenom periodu uo~ilismo manje prisustvo cestoda u crevima dvogodi{nje mla|i.

Determinacijom na|enih parazita utvr|eno je prisustvo tri vrste ces-toda:

Bothriocephalus acheilognathi – ovu cestodu u literaturi nalazimo ipod sinonimima: B. gowkongensis, B. phoxini, B. opsariichthydis i druge Š3, 6¹. Toje beli~asti parazit sa skoleksom srcolikog oblika, duìne i do 25 cm (slika 1).

Caryophyllaeus fimbriceps – to je parazit nesegmentisanog tela,duìne do 4 cm, sa pro{irenim skoleksom koji podse}a na cvet karanfila (slika 2).

Khawia sinensis – to je kratka cestoda, duìne do 1,7 cm. Po oblikuskoleksa sli~na je prethodnom parazitu (slika 3).

Razvojni ciklus na|enih cestoda odvija se preko prelaznih doma}ina,vodenih ra~i}a iz roda Cyclops (Bothryocephalus), tj. oligoheta iz roda Tubifex

(Caryophyllaeus i Khawia) Š2,4, 5¹.

417


Slika 3. Khawia sinensisFigure 3. Khawia sinensis

Slika 1. Bothriocephalusacheilognathi

Figure 1. Bothriocephalusacheilognathi

Slika 2. Caryophyllaeusfimbriceps

Figure 2. Caryophyllaeusfimbriceps

B. acheilognathi je dijagnostikovan kod 175 pregledanih primerakamla|i {arana (25,03%), C. fimbriceps kod 91 ribe (13,01%), a K. sinensis kod 42primerka (6,00%), {to je prikazano u tabeli 2.

Tabela 2. Zastupljenost utvr|enih crevnih cestoda /Table 2. Presence of determined intestinal cestodes

Vrsta utvr|enihcestoda / Determinedcestode specie

Ukupan brojpregledane mla|i /Total number of

examined young fish

Broj infestiranih riba /Number of infected fish

Procenat infestiranihriba / Percent infected fish

B. acheilognathi 699 175 25,03

C. fimbriceps 699 91 13,01

K. sinensis 699 42 6,00

U ve}em broju slu~ajeva, mla| je bila infestirana samo jednom vrstomcestoda, iako su kod odre|enog broja primeraka utvr|ene i me{ane infestacije.

Spre~avanje i suzbijanje navedenih parazitoza na ribnjacima obavljase sprovo|enjem neophodnih agrotehni~kih mera (radi uni{tavanja prelaznihdoma}ina i odr`avanja abioti~kih ~inilaca sredine u normalnim granicama) i pre-ventivnim i terapijskim delovanjem antihelminticima u hrani.

Infestacije gastrointestinalnog trakta cestodama kod mla|i {arana suredovno prisutan i aktuelan problem na ribnjacima. Stalan rad na zdravstvenojza{titi riba podrazumeva i neophodne mere u suzbijanju ovih parazitoza, koje uodre|enim situacijama mogu da uzrokuju ekonomske gubitke nastale uginjava-njem ili slabim prirastom {arana.

Na{im ispitivanjima smo utvrdili prisustvo tri vrste navedenih cestodakod mla|i {arana na ribnjacima u Srbiji: Bothriocephalus acheilognathi, Caryo-

phyllaeus fimbriceps i Khawia sinensis, od kojih je najzastupljeniji B. acheilo-

gnathi.

1. Agapova A.I.: Changes in the parasitofauna of fishes acclimatized in Ka-zakhstan. „Parasitic worms and aquatic conditions”, 39-44, rague, 1962. - 2. Caira J., OlsonP.: On the coevolutin of cestodes and their fishes, Symp. (B) I Parasit. Internat. 47 (Suppl.),99, Japan 1998. - 3. Eckert J., Kutzer E., Rommel M., Burger H. J., Korting W.: Veterinarme-dizinische Parasitologie, 822-826, Berlin und Hambur, 1992. - 4. Kakacheva-Avramova D.,Menkova I.: The cestode Khawia sinensis Hsu, 1935 (Caryophyllaeidae) in carp in Bulgaria,Khelmintologiya, No. 13, 32-34, Sofia, 1982. - 5. Kapustina N. I.: Host-parasite relationships

418




in the system Khawia sinensis-carp in low intensity infection. Parazity, bolezni ryb i ikh para-zity, 27, 75-87, 1978. - 6. Kolarova V.: The parasite fauna of young carp. Veterinarna Sbirka87, 5, 45-46, 1989. - 7. Nakajima K., Egusa S.: Notes of Khawia sinensis Hsu found in cul-tured carp. Fish Pathology 12, 4, 261-263, Japan, 1978. - 8. Noga J. E.: Fish disease, 170-173, USA 1996. - 9. Roberts J. R.: Fish pathology, 179 -180, London, 1978.

Napomena: Sredstva za izradu ovog rada obezbe|ena su iz projekta „Nekonvencionalna animalnaproizvodnja” (Br. 505.0541B) Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije.

GASTROINTESTINAL TRACT INFESTATIONS WITH CESTODES IN YOUNG CARP

(Cyprinus carpio L) IN FISHERIES IN SERBIA

Svetlana Jeremi}

Gastrointestinal tract infestations with cestodes in young carp are a regularand acute problem in fisheries. Over a period of three years, our laboratory examined 699samples of this year' young (O+), one-year (1+), and two-year old (2+) carp sampled from15 fisheries in Serbia. Parasitological examinations were peformed on the gut content andgut wall shavings, and certain morphological parameters were determined in the foundcestodes in order to establish growth.

Intestinal cestodes were determined in 217 samples (31.04%) of total numberof examined fish. The highest percentage of infestation was found in one-year carp(50.69%), and somewhat less in this year's fish (35.95%). During the observed period, asmaller presence of cestodes was determiend in intestines of two-year carps.

The performed examinations determined the presence of three species of in-testinal cestodes in young carp in fish ponds in Serbia: Bothriocephalus acheilognathi,Caryophylleaus fimbriceps and Khawa sinensis.

Key words: Intestinal cestode, young carp

INFESTACII PIÇEVARITELÃNOGO TRAKTA CESTODAMI U MOLODISAZANA (Cyprinus carpio L) NA PRUDAH V SERBII

Svetlana Eremi~

Infestacii piçevaritelÝnogo trakta cestodami u molodi sazana re-gulÔrnaÔ prisutsvuÓ{aÔ i aktualÝnaÔ problema na prudah. V te~enie trëhletnoegoperioda v na{ey laboratorii osmotreno mnoy 699 obraz~ikov Ìtogo goda molodi(0+), odnoletney (1+) i dvuhletney molodi (2+) sazanov, obraz~ikovannìh s 15 pru-dov v Serbii. DlÔ parazitologi~eskogo osmotra branì ki{e~nìe soder`aniÔ istru`ki stenki ki{ok, a u naydennìh cestod merenì opredelënnìe morfologi~es-kie parametrì, s celÝÓ opredeleniÔ rosta.

Iz sovokupnogo ~isla osmotrennìh rìb, prisutstvie ki{e~nìh cestodustanovleno mnoy u 217 obraz~ikov (31,04%). NaibolÝ{iy procent infestirovan-

419


RUSSKIY

ENGLISH

nosti zame~en u odnoletney molodi sazana (50,69%), koe-~to menÝ{e u çtogo godamolodi (35,95%). V privedënnom periode mì zametili menee prisutstvie cestod vki{kah dvuhletney molodi sazana.

Na{imi ispìtaniÔmi mì ustanovili prisutstvie 3 vida ki{e~nìh ces-tod u molodi sazana na prudah v Serbii a imenno: Bothriocephalus acheilognathi,

Caryophylleaus fimbriceps i Khawa sinensis.

KlÓ~evìe slova: piçevaritelÝnìe cestodì, molodÝ sazana

420


UDK 619:595.13(498)

THE DYNAMICS OF INFECTIOUS CYATHOSTOMINES

LARVAE IN PASTURES OF WESTERN ROMANIA*

DINAMIKA POJAVLJIVANJA INFEKTIVNIH LARVI CIJATOSTOMINA

NA PA[NJACIMA ZAPADNE RUMUNIJE

R. T. Cristina, S. Morariu**

The paper presents results obtained by following the dynamics of

the incidence of infective cyathostomines lavae (L3) in pastures of

western Romania in the period from October 2002 until March 2003.

Grass samles were collected for a period of eight months and micro-

scopic examinations established the presence of parasitic larvae. The

authors concluded that infectious cyathorstomines larvae do not sur-

vive the winter period and that their number is the highest in the autumn

and spring. Cyathostomines larvae develop most readily when humidi-

ty is not high and if air temperatures range form 10-25 oC.

Key words: Cyathostomines, dynamic of infectious, pasture

During the last 25 years of large strongyle infections as a result ofwidespread use of modern anthelmintics, the clinical importance of small stron-gyle infections has become underlined and these nematodes have been recog-nised as an important cause of weight loss, diarrhoea and colic, poor growth,anaemia, debilitation and rough hair coat Š4, 6, 8, 9, 12, 13, 14¹.

Cyathostomines are ubiquitous in grazing horses and are now consid-ered as the major targets of equine parasite control programs. Treatment timesare based on knowledge of seasonal patterns of infection risk which include fae-cal egg output, parasite development within the horse, development and survivalof free-living stages under differring conditions of climate and pasture manage-ment Š5, 7, 10, 13¹.

421


Introduction / Uvod

* Rad primljen za {tampu 27. 7. 2003. godine** Dr Romeo Teodor Cristina, docent, dr Sorin Morariu, predava~, Faculty of Veterinary Medi-

cine Timisoara, Romania

In general, peaks of L3 counts on pasture occur during the late sum-mer to early autumn in the northern temperate climatic zone when conditions areideal for development and survival. L3 sharply decrease during cold wintermonths Š1, 2, 3, 11, 14¹.

The objective of this study was to define the seasonal dynamics ofcyathostomine transmission patterns. The L3 levels were monitored in eightmonths, during the period from October 2002 to May 2003.

Grass samples were collected every month, from October 2002, up toMay 2003, excepting the months of December, January and February. The sam-ples were collected from surfaces describing a circle with a one meter diameter,around the faeces samples. Each time, 250 g of grass were collected. The weightof grass at the moment of collection and after 30 days of drying at a temperature of27°C (dry weight) taken into consideration. Up to the moment of being processed,the grass samples were packed in plastic bags.

The collected grass was well washed. The liquid obtained after wash-ing was examined by the Baermann method. At the same time, the liquid obtainedafter washing the plastic bags was centrifuged for 5 minutes, at 3000 rpm. Thesediment was filtered through a very fine sieve (with a 25 µm mesh) and washedwith tap water. The larvae remaining on the sieve were suspended in 30 ml of tapwater.

One-fifth of the sample (6 ml) was examined in order to count the lar-vae. The first 100 larvae were identified.

The calculation formulae was the following:

No. L3/Kg of dry grass = Šno. of larvae x 1000/dry weight of the grass (in grams)¹ x 5

The pasture field was used by horses, sheep and cattle, but thenumber of horses prevailed. Due to a long winter, when the pasture was coveredby snow, no grass was collected in the months of December, January and Febru-ary.

Table 1 presents the results obtained after the examination of thegrass samples.

422

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 421 - 428 (2003) R. T. Cristina et al.: The dynamics ofinfectious cyathostomines lavae in pastures of western Romania

Materials and methods / Materijal i metode rada

Results and discussion / Rezultati i diskusija

Table 1. Results obtained after the examination of the grass samples /Tabela 1. Rezultati istra`ivanja uzoraka trave

Species /Vrsta

No. L3 on month (%) / Broj L3 mese~no (%)

Oct. /oktobar

Nov. /novembar

Mar. /mart

Apr. /april

May /maj

Cyathostomines11648(68%)

7817(57%)

178(3%)

5613(49%)

12374(71%)

Strongylus equinus171(1%)

274(2%)

0(0%)

114(1%)

349(2%)

Strongylus edentatus343(2%)

549(4%)

0(0%)

229(2%)

871(5%)

Digestive strongyles(other species) /Strongilide tankih creva(druge vrste)

3426(20%)

2194(16%)

1123(19%)

2978(26%)

2963(17%)

Free-living nematodes /Slobodne nematode

1542(9%)

2880(21%)

4612(78%)

2520(22%)

871(5%)

Total / Ukupno 17130 13714 5913 11454 17428

One can notice that L3 of cyathostomines are the most abundant onthe pasture: 68% in October 2002, 57% in November 2002, 49% in April 2003 and71% in May 2003. The smallest number of cyathostomines was in March, whenonly 178 L3 (3%) were identified.

In the second place were L3 of different digestive strongyles, whichare parasites in sheep and cattle, and which had relatively constant values, duringthe months under consideration (minimum 16 %, in November 2002 and maxi-mum 26%, in April 2003). The percentage decrease in May 2003, after a peak inApril 2003, can be explained as follows: a) the sheep went out for grazing earlier;b) the phenomenon of „peri-parturient rise” or „spring rise”, which led to an abun-dant pollution of the pasture, at the beginning of spring; c) the horses went out forgrazing relatively later.

The free nematodes have a contradictory quantitative presence: asmall number in months with favourable conditions (1,542 = 9% in October 2002and 971=5% in May 2003) and a great number in less favourable months(2,880=21 % in November 2002; 4,612=78% in March 2003 and 2,520=22% inApril 2003). So, the population peak was recorded in March 2003, which meansand proves the fact that these nematodes survive in winter conditions. The othertwo identified species S. equinus and S. edentatus had a low quantitative pres-ence, which varied between 1% and 2% for S. equinus, and, between 2% and 5%for S. edentatus. In March 2003, the two species were not identified.

The graphs 1-5, show the quantitative presence of the categoriesidentified during the study.

423


424


Graph 3. L3 dynamics on pasture in March 2003..Grafikon 3. Dinamika L3 na pa{njaku marta 2003.

Graph 1. L3 dynamics on pasture in October 2002.Grafikon 1. Dinamika L3 na pa{njaku oktobra 2002.

Graph 2. L3 dynamics on pasture in November 2002.Grafikon 2. Dinamika L3 na pa{njaku novembra 2002.

As far as the dynamics of cyathostomine population is concerned(Graph 6), we can notice a seasonable distribution of L3, on the pasture. In Octo-ber and November 2002, when there was enough humidity and the day-time tem-peratures varied between 4 - 18°C, the L3 of cyathostomines were abundant. Inwinter months, when the temperature went down to 0°C and more, the larvae didnot survive; this was proved by the fact that, in March 2003, only a small number ofL3 (3%) were recovered.

As the weather got warmer and the horses went out for grazing, a con-stant increase of the pollution degree was noticed: 49% (5,613 L3/kg dry grass) inApril, at temperatures of over 15°C, and 71% (12,374 L3) in May, at day-time tem-peratures of over 23°C.

425


Graph 4. L3 dynamics on pasture on April 2003.Grafikon 4. Dinamika L3 na pa{njaku aprila 2003.

Graph 5. L3 dynamics on pasture in May 2003.Grafikon 5. Dinamika L3 na pa{njaku maja 2003.

Consequently, we can notice that the resistance of L3 of cyathostomi-nes during winter is minimal, which leads us to consider the pastures as beingnon-infective during early spring time. On the contrary, during autumn and in latespring, L3 of cyathostomines develop correspondingly, reaching population pe-aks. As a matter of fact, it was reported that these L3 develop optimally when thetemperature varies between 10 - 33°C and the excessive humidity negatively influ-ence their development, although it is necessary for evolution Š1, 11¹

1. L3 of cyathostomines do not survive during winter, on pastures lo-cated in the Pâncota area;

2. The population peaks of L3 of cyathostomines, on pastures fromPâncota, were recorded in autumn and spring months;

3. L3 of cyathostomines develop easier and survive longer when thehumidity is not excessive and the temperatures are between 10 – 25°C.

1.Baudena M. A., Chapman M. R., French D. D. Klei T. R.: Seasonal develop-ment and survival of equine cyathostome larvae on pasture in south Louisiana. Vet. Parasi-tol., 88, 51- 60, 2000. - 2. Dãrãbus Gh., Cosoroabã I., Oprescu I. Morariu S., Murany M.,Dema D.: Cercetãri etiologice si epizootologice privind parazitismul cu strongili lacabalinele din douã ferme ale judetului Timis. Lucr. St. Med. Vet. Timiosara, XXXIV, 231-238,2001. - 3. Courtney C. H.: Seasonal transmission of equine cyathostomes in warm climates.Vet. Parasitol., 85, 173-177, 1999. - 4. Drudge J. H., Lyons E. T.: Internal parasites of equidswith emphasis on treatment and control. Monograph. Hoechst –Roussel Agri-Vet., Somer-

426


Graph 6. Cyathostomine L3 dynamics on pasture in October 2002 – May 2003.Grafikon 6. Dinamika cijastomina L3 na pa{njaku od oktobra 2002. do maja 2003.

References / Literatura

Conclusions / Zaklju~ak

ville, NJ., USA., 1986. - 5. Duncan J. L.: Field studies on the epidemiology of mixedstrongyle infection in the horse. Vet. Rec., 94, 337-345, 1974. - 6. Larsen J.: Acute colitis inadult horses. A review with emphasis on aetiology and pathogenesis. Vet. Quart, 19, 72-80,1997. - 7. Love S., Duncan J. L.: The developement of naturally acquired cyathostome in-fection in ponies. Vet. Parasitol., 44, 127-142, 1992. - 8. Lyons E. T., Tolliver S. C.: Larvalcyathostomiasis. Equine practice. 16, 501-513, 2000. - 9. Lyons E. T., Tolliver S. C., DrudgeJ. H.: Historical perspective of cyathostomes: Prevalence, treatement and control pro-grams. Vet. Parasitol., 85, 97-112, 1999. - 10. Mathee S., Krecek R. C., Milne S. A., BoshoffM., Guthrie A. J.: Impact of management interventions on helminth levels, and body andblood measurements in working donkeys in South Africa. Vet. Parasitol., 107, 103-113,2002. - 11. Mfitilodze M. W., Hutchinson G. W.: Development of free-living stages of equinestrongyles in faeces on pasture in a tropical environment. Vet. Parasitol., 26, 285-296, 1988.- 12. Morariu S., Cosoroabã I., Dãrãbus, Gh., Serban R., Oprescu I., Ilie M.: Epidemiologiainfestatiei cu strongili intestinali la cabalinele din Statiunea Didacticã Experimentalã Timi-soara. Al IV-lea Simpozion International Tineriis i Cercetarea Multidisciplinarã – Timisoara,328-333, 2002. - 13. Ogbourne C. P.: Epidemiological studies in horses infected with nema-todes of the family trichonematidae. Int. J. Parasitol., 5, 667- 672, 1975. - 14. Uhlinger C.:Equine small strongyles: Epidemiology, pathology and control. Compend. Contin. Educ.Pract. Vet., 13, 863-869, 1991.

DINAMIKA POJAVLJIVANJA INFEKTIVNIH LARVI CIJATOSTOMINA NA

PA[NJACIMA ZAPADNE RUMUNIJE

R. T. Cristina, S. Morariu

U ovom radu prikazani su rezultati dobijeni pra}enjem dinamike pojavljivanjainfektivnih larvi cijatostomina (L3) na pa{njacima zapadne Rumunije u periodu od oktobra2002. godine do marta 2003. godine. Uzorci trave su prikupljani tokom oktobra, novembra,marta, aprila i maja i u njima je utvr|ivano prisustvo larvi parazita mikroskopskim pregle-dom. Autori su zaklju~ili da infektivne larve cijatostomina ne pre`ivljavaju zimski period i daje njihov broj najve}i tokom jeseni i prole}a. Larve cijatostomina se lak{e razvijaju akovla`nost nije visoka i ako se spolja{nja temperatura kre}e u granicama od 10 do 25 oC.

Klju~ne re~i: Cyathostomines, dinamika infekcije, pa{njaci

DINAMIKA INFEKCIONNÀH LI^INOK CIATOSTOMINA NA PASTBIÇAHZAPADNOY RUMÀNII

R. T. Cristina, S. Morariu

V etoy rabote pokazanì rezulÝtatì, polu~ennìe soprovo`deniem di-namiki poÔvleniÔ infekcionnìh li~inok Ciatostomina (L3) na pastbiçah zapad-noy Rumìnii v periode ot oktÔbrÔ 2002 goda do marta 2003. goda. Obraz~iki travì,

427


RUSSKIY

SRPSKI

sobrannìe v te~enie vosÝmi mesÔcev i v nih ustanovleno prisutstvie li~inok pa-razitov mikroskopi~eskim osmotrom. Avtorì sdelali vìvod, ~to infekcionnìeli~inki Ciatostostomina ne pere`ivaÓt zimniy period i ~to ih ~islo samoebolÝ{oe v te~enie oseni i vesnì. Li~inki Ciastostomina leg~e razvivaÓtsÔ eslivla`nostÝ ne vìsokaÔ i esli vne{nÔÔ temperatura dvigaetsÔ v predelah ot 10-25oS.

KlÓ~evìe slova: Cyathostomines, dinamika inekcionnìh li~inok, pastbiçahzapadnoy Rumìnii

428


UDK 619:636.085.4

PREGLED KVALITETA HRANE ZA GOVEDA*

SURVEY OF QUALITY OF BOVINE FEEDS

Dobrila Jaki}-Dimi}, Ksenija Ne{i}, Z. Sinovec**

U radu su prikazani rezultati analize hemijskog sastava 220 uzo-

raka, mikrobiolo{ke analize 204 uzorka i mikotoksikolo{ke analize 27

uzoraka hrane namenjene za razli~ite kategorije goveda. Hrana je pris-

tizala u ovla{}ene laboratorije na kontrolu sa teritorije Republike Srbije

u periodu od 1993. do 2003. godine.

Analizom sme{a za ishranu goveda, od ukupno 202 uzorka

utvr|eno je da ~ak u 71 slu~aju sme{e ne ispunjavaju uslove kvaliteta u

pogledu sadràja proteina predvi|enog zakonskom regulativom, a

najve}i stepen odstupanja utvr|en je u sme{ama za tov junadi I. Ispiti-

vanjem sadràja Ca i P utvr|eno je da u velikom broju slu~ajeva sme{e

sadrè nedovoljne ili nedozvoljene koli~ine ovih makroelemenata. Ispi-

tivanjem sadràja celuloze utvr|eno je da u izvesnom broju slu~ajeva

sme{e sadrè koli~ine koje su iznad zakonskih limita, a u velikom broju,

iako odgovaraju Pravilniku, i nedovoljne koli~ine.

Broj saprofitskih bakterija vrlo varira, ali su svi pregledani uzorci

sadràli dozvoljen broj saprofitskih bakterija. Determinacijom bakterija

naj~e{}e su izolovani Bacillus spp., koliformne bakterije, Streptococ-

cus spp., Staphylococcus spp. i Proteus spp. Ve}ina ispitivanih uzo-

raka za ishranu goveda sadràla je dozvoljen broj klostridija, a u ma-

njem broju uzoraka, uglavnom za junad, utvr|en je nedozvoljen broj

klostridija. Broj gljivica plesni u sme{ama je zna~ajno pove}an,

naro~ito u sme{ama za ishranu mladih ìvotinja. Determinacijom plesni

naj~e{}e su izolovani Penicillium spp., Mucor spp., Aspergillus spp.,

Fusarium spp. i Rhisopus spp.

Od 27 analiziranih sme{a na prisustvo mikotoksina u dozvoljenim

granicama je bilo svega 59.3 posto sme{a, pri ~emu je neophodno da

se istakne da u proteklom periodu uop{te sme{e za telad nisu mikotok-

429


* Rad primljen za {tampu 10. 12. 2003. godine** Dr Dobrila Jaki}-Dimi}, nau~ni saradnik; mr Ksenija Ne{i}, istraìva~, Nau~ni institut za vete-

rinarstvo Srbije, Beograd; dr Zlatan Sinovec, profesor, Fakultet veterinarske medicine, Beo-grad

sikolo{ki ispitivane. Naj~e{}e prisutni mikotoksini su zearalenon i ohra-

toksin.

Klju~ne re~i: goveda, hrana, kvalitet

Kvalitet sto~ne hrane je bitan preduslov za postizanje optimalnih pro-izvodnih rezultata u govedarstvu, pa je neophodno da se obavlja stalna kontrolasirovina i gotovih sme{a. Pod terminom „kvalitet sto~ne hrane” podrazumevaju seodgovaraju}e organolepti~ke osobine, optimalan hemijski sastav i zadovoljava-ju}a higijenska ispravnost.

Svako odstupanje od normalnog kvaliteta u smislu promena organo-lepti~kih svojstava, hranljive vrednosti i higijenske ispravnosti ozna~ava se kaokvarenje sto~ne hrane. Ovakva hrana naj~e{}e je {kodljiva, mada ne mora uvekda ispolji takvo dejstvo. [kodljivost se ogleda u postizanju lo{ijih proizvodnih re-zultata ìvotinja, kao i pojavljivanju oboljenja i uginu}a. Uzrok ovakvih promena surazli~iti hemijski, fizi~ki i biolo{ki ~inioci, pri ~emu naj~e{}e njih uzrokuju prisutnebakterije i plesni.

Za postizanje optimalnih proizvodnih rezultata u intenzivnom gove-darstvu veliku va`nost ima hranljiva vrednost, tj. hemijski sastav hrane. Iako za-konska regulativa predvi|a stalnu kontrolu, kako sirovina, tako i gotovih sme{a,njihovi korisnici ~esto nisu zadovoljni postignutim proizvodnim rezultatima, pazahtevaju dodatne hemijske analize.

U~estalost kontaminacije hraniva plesnima u prirodnim uslovima jevelika (vi{e od 60%), a kontaminisana hraniva i krmne sme{e mogu da sadrèmikotoksine u razli~itim koli~inama. [tete u sto~arstvu koje nastaju usled miko-toksikoza mogu da budu veoma zna~ajne. One se ispoljavaju u vidu direktnih gu-bitaka zbog uginjavanja ìvotinja ili jo{ ~e{}e, nastaju indirektno zbog pada proiz-vodnih i reproduktivnih sposobnosti doma}ih ìvotinja. Poseban problem pred-stavlja mogu}nost da se u organizmu ìvotinja koje su uzimale kontaminisanuhranu mogu da na|u razli~ite koncentracije rezidua mikotoksina i njihovih me-tabolita koje mogu da izazovu {tetne efekte i kod ljudi.

Redovnom kontrolom hrane za goveda, na koju obavezuje zakonskaregulativa, obezbe|uju se optimalni proizvodni rezultati ìvotinja i prevenira po-javljivanje oboljenja i uginu}a. U ovom radu je prikazan kvalitet sme{a za ishranugoveda u svetlu vaè}ih zakonskih propisa.

U ovla{}enim laboratorijama za ispitivanje sto~ne hrane (Nau~ni insti-tut za veterinarstvo Srbije, Beograd i Fakultet veterinarske medicine, Beograd)

430

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 429 - 438 (2003) Dobrila Jaki}-Dimi} i sar: Pregled kvalitetahrane za goveda

Uvod / Introduction


tokom desetogodi{njeg perioda (1993-2003) obavljena je analiza hemijskog sas-tava 220 uzoraka, mikrobiolo{ka analiza 204 uzorka i mikotoksikolo{ka analiza 27uzoraka hrane namenjene za razli~ite kategorije goveda. Uzorci su poticali sa teri-torije Republike Srbije Š7¹, a u ovla{}ene laboratorije su poslati manjim delom radiredovne kontrole, a ve}im u slu~aju sumnje na kvalitet i eventualne uzro~no-posledi~ne veze sa slabijim proizvodnim rezultatima i poreme}ajem zdravstvenogstanja.

U uzorcima sme{a osnovni hemijski sastav se odre|ivao modifikova-nim Weende postupkom, a sadràj mineralnih materija spektroskopskim meto-dama Š1¹. Rezultati su pore|eni sa Pravilnikom o kvalitetu sto~ne hrane Š5, 6¹ i pri-kazani prema vrsti krmne sme{e.

Za mikrobiolo{ku analizu uzoraka kori{}ene su standardne metodeŠ9¹, a za analizu kontaminacije sme{a mikotoksinima kori{}ena je metoda tanko-slojne hromatografije Š7¹. Dobijeni rezultati su pore|eni i tuma~eni u skladu saPravilnikom o maksimalnim koli~inama {tetnih materija i sastojaka u sto~noj hraniŠ8¹.

Analizom sme{a za ishranu goveda, od ukupno 202 uzorka utvr|enoje da ~ak u 71 slu~aju (35%) sme{e ne ispunjavaju uslove kvaliteta u pogledusadràja proteina predvi|ene zakonskom regulativom (tabela 1). Najve}i stepenodstupanja utvr|en je u sme{ama za tov junadi I (44.9%) i u sme{ama za telad(38.5%). Nezadovoljavaju}a koli~ina proteina u sme{ama za tov junadi II utvr|enaje u 25.5 posto uzoraka, a u sme{ama za krave muzare u 14.8 posto uzoraka.

Tabela 1. Sadràj proteina u hrani za goveda Š%¹Table 1. Protein content in bovine feeds

Sme{a / Mix n x ± Sd Iv Ne odgovara /Inadequate

GT 13 16.70 ± 3.29 10.02 - 22.58 5

GJ-1 107 14.03 ± 1.95 8.33 - 19.96 48

GJ-2 55 12.97 ± 1.88 9.80 - 18.77 14

KM 27 13.86 ± 2.03 9.98 - 18.56 4

Ispitivanjem sadràja kalcijuma i fosfora u hrani za goveda utvr|eno jeda u velikom broju slu~ajeva uzorci sadrè nedovoljne ili nedozvoljene koli~ineovih makroelementa (tabela 2).

431


Rezultati ispitivanja / Results of investigations

Tabela 2. Sadràj makroelemenata u hrani za goveda, Š%¹Table 2. Macroelement content in bovine feeds

Sme{a / Mix n x ± Sd Iv Neodgovara /Inadequate

Kalcijum / Calcium

GT 7 0.99 ± 0.23 0.67 - 1.32 3

GJ-1 28 0.94 ± 0.96 0.61 - 1.09 6

GJ-2 27 0.89 ± 0.28 0.49 - 1.90 15

KM 7 0.83 ± 0.22 0.51 - 1.11 3

Fosfor / Phosphorus

GT 7 0.75 ± 0.22 0.44 - 1.03 3

GJ-1 28 0.62 ± 0.13 0.42 - 1.01 11

GJ-2 27 0.64 ± 0.24 0.35 - 1.69 11

KM 10 0.66 ± 0.17 0.40 - 0.96 5

Sadràj kalcijuma znatno je odstupao od vrednosti predvi|enih zako-nskim normativima. Posebno je interesantno da je gotovo isti broj uzoraka imaomanju koli~inu kalcijuma, kao i onih uzoraka sa sadràjem ve}im od dozvoljenegranice. Posmatraju}i rezultate u celini moè da se konstatuje da je broj uzorakakoji ne odgovara izuzetno veliki u sme{ama za telad (42.9%) i junad (21.4% i55.6%), kao i za krave muzare (42.9%).

Sadràj fosfora je tako|e pokazao znatna odstupanja, kao i za kalci-jum u oba smera, tj. i ispod i iznad dozvoljene granice u gotovo jednakom brojuanaliziranih uzoraka. Posmatraju}i rezultate u celini moè da se konstatuje da suodstupanja u pribli`no velikoj meri izraèna za sve kategorije: telad (42.9%), junad(39,3% i 40.7%) i krave muzare (50%).

Ispitivanjem sadràja celuloze u sme{ama utvr|eno je da se u izves-nom broju slu~ajeva prevazilaze zakonski limiti, a da u velikom broju, iakoodgovaraju Pravilniku, sadrè i nedovoljne koli~ine (tabela 3). Kod teladi odstu-panja su se pojavila u 18.2 posto uzoraka, kod junadi u 9.5 posto i 14 posto, a kodkrava muzara u 20.7 posto analiziranih uzoraka.

Tabela 3. Sadràj celuloze u hrani za goveda, Š%¹Table 3. Fibre content in bovine feeds

Sme{a / Mix n x ± Sd Iv Neodgovara /Inadequate

GT 11 5.38 ± 2.53 1.89 - 10.55 2

GJ-1 105 5.95 ± 2.09 1.91 - 11.81 10

GJ-2 50 5.78 ± 2.08 1.40 - 13.59 7

KM 29 5.86 ± 2.03 2.37 - 10.31 6

432


Ispitivanjem kontaminacije hrane za goveda bakterijama uo~eno je dabroj saprofitskih bakterija veoma varira, ali u svim pregledanim uzorcima nijeutvr|en broj iznad dozvoljenih granica. Determinacijom bakterija naj~e{}e suizolovani Bacillus spp. (95%), koliformne bakterije (78%), Streptococcus spp.(65%), Staphylococcus spp. (56%) i Proteus spp. (22%). Ve}ina ispitivanih uzo-raka za ishranu goveda sadràla je dozvoljen broj klostridija (78.5%), a u manjembroju uzoraka, uglavnom za junad, utvr|en je nedozvoljen broj klostridija koji jebio do 5000 CFU/g.

Tabela 4. Sadràj plesni u hrani za goveda, ŠCFU/g¹Table 4. Fungi content in bovine feeds

Sme{a / Mix n Iv Neodgovara /Inadequate

GT 13 1 000 - 300 000 7

GJ-1 99 100 - 900 000 20

GJ-2 42 1 000 - 1 200 000 9

KM 36 100 - 1 000 000 11

Broj gljivica plesni u hrani za mlade ìvotinje bio je od 1000 do 300000CFU/g, pri ~emu je ~ak 53.9 posto ispitivanih uzoraka sadràlo nedozvoljen brojplesni. U hrani za odrasle ìvotinje utvr|eno je od 100 do 1200000 CFU/g, pri~emu je 22.6 posto ispitivanih uzoraka sadràlo nedozvoljen broj plesni. Determi-nacijom plesni naj~e{}e su izolovani Penicillium spp. (57.4%), Mucor spp.(53.7%), Aspergillus spp. (43.7%), Fusarium spp. (10.5%) i Rhisopus spp. (10%).

Tabela 5. Sadràj mikotoksina* u hrani za goveda, Šmg/kg¹Table 5. Mycotoxin content in bovine feeds

Sme{a / Mix n AB1 F-2 OA Neodgovara /Inadequate

GJ-1 15 0.01 / 0.05 4.20 / 10.7 0.24 / 0.69 6

GJ-2 7 – 3.05 / 6.40 0.22 / 0.80 2

KM 5 – 3.08 / 4.30 0.21 / 0.35 3

*Vrednost data kao X/Xmax

Posmatrano zbirno za ceo period (tabela 5), od 27 analiziranih sme{ana prisustvo mikotoksina u dozvoljenim granicama je bilo svega 59.3 postosme{a, pri ~emu je neophodno da se istakne da sme{e za telad u proteklom peri-odu uop{te nisu mikotoksikolo{ki ispitivane. Naj~e{}i uzroci higijenske neisprav-nosti sme{a u pogledu koli~ine mikotoksina odnosile su se na prisustvo zearale-nona i ohratoksina.

433


Rezultati dobijeni ispitivanjem hranljive vrednosti hrane za govedaukazuju na gre{ke koje se javljaju u proizvodnji i rezultiraju njenim lo{im kvalite-tom. Osnovni problem koji se javlja u proizvodnji sme{a je nedovoljna koli~inaproteina, {to se naro~ito ispoljava u hrani za mlade ìvotinje, odnosno telad i ju-nad u prvoj fazi tova. Posmatraju}i hranljivu vrednost sme{a za tov junadi II i zakrave muzare, generalno se uo~ava pobolj{anje u odnosu na ranije ispitivani peri-od Š10¹, mada ne zadovoljavaju}e.

Sadràj makroelemenata i velike varijacije u koli~ini kalcijuma i fos-fora, predstavljaju zabrinjavaju}i podatak sa aspekta kvaliteta hrane, odnosnopostizanja zadovoljavaju}ih proizvodnih rezultata i o~uvanja zdravlja Š11¹. Nea-dekvatne koli~ine ovih makroelemenata, kao i drugih parametara hrane, poputceluloze, u ispitivanim uzorcima uglavnom su posledica nekvalitetnih sirovina, asamo obezbe|ivanje optimalnih, nutritivno potrebnih koli~ina obezbe|uje i njihovpravilan odnos i iskori{}avanje.

Poseban stru~ni problem u planiranju obroka predstavlja uskla|ivanjeodnosa pojedinih vrsta ugljenih hidrata koje ìvotinja unosi obrokom, s obziromna njihovo dejstvo, pre svega, na mikrofloru buraga, a posledi~no i na niz drugihparametara koji se uglavnom odnose na sintezu masnih kiselina u buragu,mle~nost i zdravstveno stanje ìvotinje Š12¹. Potrebno je da se istakne zna~aj celu-loze, kao prekurzora sir}etne kiseline, a time i mle~ne masti, ali i uloga vlaknastihmaterija u pravilnoj motorici predèludaca i odvijanju procesa varenja u digestiv-nom traktu, kao i zna~aj u preveniranju ketoze i acidoze. S obzirom da je dobropoznato da obrok za muzne krave treba da sadrì celuloze minimalno 14-15 postoSM, potpuno je jasno da se kori{}enjem sme{a ispitivanog kvaliteta ni izdaleka nemoè da obezbedi optimalan obrok za visokoproizvodne ìvotinje. Pored toga,mali sadràj celuloze u obrocima za telad ne obezbe|uje maksimalan razvojpredèludaca, a kod tovne junadi predstavlja stalnu opasnost od pojavljivanjanaduna.

Problemi u proizvodnji hrane za ìvotinje i gre{ke koje se tom prilikomjavljaju uglavnom su posledica uticaja ljudskog faktora, a odnose se na kori{}enjeneadekvatne opreme, nepoznavanje samog procesa proizvodnje, kao i upotrebusirovina lo{eg kvaliteta. Posebna pa`nja treba da se obrati upravo na poslednjiuzrok, jer bez kvalitetnih sirovina nema ni kvalitetnog proizvoda Š17¹. Zato jeveoma va`na kontrola ulaznih sirovina u fabrikama sto~ne hrane, zatim kontrolagotovih proizvoda kojom se potvr|uje kvalitet sto~ne hrane i na kraju kontrola go-tovih proizvoda u prometu.

Tako|e, neophodno je ista}i da hemijski sastav ne moè i ne sme dase posmatra izolovano od higijenske ispravnosti, jer oba parametra ~ine nedeljivui kompleksnu celinu, iako su normirani razli~itim podzakonskim aktima Š14¹.

Mada saprofitske bakterije predstavljaju redovan nalaz u ispitivanimuzorcima njihov broj ni u jednom slu~aju nije bio razlog higijenske neispravnosti

434


Diskusija / Discussion

sme{a. Me|utim, njihovo prisustvo ne treba zanemariti, s obzirom na to da bak-terije za svoje metaboli~ke funkcije i procese koriste hranljive sastojke iz sme{a,smanjuju}i njihovu op{tu hranljivu vrednost. Tako|e, dospev{i u sme{e, uzodgovaraju}u vlagu i temperaturu, saprofiti se razmnoàvaju i pretvaraju hranljivesastojke u raznovrsne metaboli~ke produkte koji menjaju organolepti~ka svojstvasme{a. Sve su to razlozi koji ne dozvoljavaju {turo tuma~enje zakonskih odre-daba koje se odnose na dozvoljen broj saprofitskih bakterija u sme{ama zaishranu ìvotinja, jer je o~igledno da njihovo prisustvo indirektno uti~e na kvalitetsme{a.

Prisustvo klostridija u ispitivanim uzorcima ukazuje na retku, ali ipakkonstantnu kontaminiranost hrane za goveda na na{em podneblju ovim bakteri-jama Š2¹. Me|utim, pitanje kriterijuma procenjivanja hrane pri prisustvu ovih bak-terija nije re{eno na zadovoljavaju}i na~in. Nalaz klostridija ne mora da zna~i daone predstavljaju etiolo{ki faktor poreme}aja zdravstvenog stanja, ali isto takohrana u kojoj nije utvr|eno prisustvo klostridija moè da sadrì njihove toksine.Zato prisustvo ovih bakterija moè da bude uzrok zdravstvenog poreme}ajasamo ukoliko se njihov broj tuma~i u svetlu dokazivanja toksin-produkuju}ih so-jeva, odnosno samog toksina u hrani.

Osnovni uzrok neispravnosti pregledanih uzoraka, kao i u prethodnoispitivanom periodu Š16¹ bio je pove}an broj saprofitskih gljivica plesni. S obziromna to da su uglavnom izolovani rodovi plesni Š4¹ koji kontaminiraju hraniva i sme{eu skladi{tima, jasno je da je ovako veliki broj neodgovaraju}ih uzoraka prouzroko-van gre{kama pri skladi{tenju i manipulaciji hranivima, kao komponentama odkojih se proizvode sme{e, kao i gotovim sme{ama, odnosno lo{im ambijentalnimuslovima u kojima se ~uvaju. U uzorcima je utvr|eno i pove}ano prisustvotakozvanih poljskih plesni, {to situaciju ~ini jo{ sloènijom.

Prosu|ivanje ispravnosti ispitivanih uzoraka na osnovu utvr|enogbroja mikroorganizama znatno oteàvaju nejasno formulisane odredbe Pravilnikao maksimalnim koli~inama {tetnih materija i sastojaka u sto~noj hrani Š8¹ za mladei odrasle ìvotinje. Diskutabilno je {ta su to mlade, a {ta odrasle ìvotinje i premakojim kriterijumima je izvr{ena ta podela, a naro~ito s obzirom na raznolikost pro-izvodnih kategorija razli~itih ìvotinjskih vrsta. Tako|e je i procenjivanje upo-trebljivosti hrane samo sa aspekta broja i vrste plesni nepotpuno, jer postojimogu}nost prisustva njihovih sekundarnih metabolita (mikotoksina) koji se lu~epod odre|enim uslovima.

Broj analiziranih uzoraka na prisustvo mikotoksina, u dve laboratorije,izuzetno je mali s obzirom na zastupljenost drugih vrsta ispitivanja i duìnuobuhva}enog perioda. Pa ipak, raspolaù}i i ovako {turim podacima moè da sezaklju~i da je ovo veoma prisutan problem. Naro~ito zabrinjavaju velike koli~inezearalenona i ohratoksina, ~ije rezidue u mleku i mesu uti~u i na zdravlje ljudi.Sporadi~na pojava aflatoksina, koja nije bila karakteristi~na za prethodne peri-ode, ukazuje da i u na{oj zemlji gljivice producenti ovog toksina nailaze na po-

435


godne uslove. Stoga je neophodno primenjivati sve do sada poznate na~ine pre-veniranja {tetnih efekata mikotoksikoza, a naro~ito nutritivni tretman.

Radi efikasnog preveniranja poreme}aja zdravstvenog stanja i obez-be|ivanja zadovoljavaju}ih proizvodnih rezultata goveda Š15¹ neophodno je dase praktikuje stalni vi{estepeni monitoring hranljive vrednosti i higijenske isprav-nosti sirovina i gotovih sme{a, baziran na znatno ve}em broju uzoraka. Stalnimonitoring je, pored primene biotehnologije, jedini na~in ~ijom se primenomobezbe|uje zadovoljavaju}i kvalitet proizvoda i za{tita potro{a~a Š18¹. Poredtoga, potrebno je korigovati odredbe Pravilnika Š8¹ o dozvoljenom broju klostridijau sme{ama, kao i definisati kategoriju mladih i odraslih ìvotinja ili uvesti novu no-menklaturu po kojoj }e se tuma~iti broj i vrsta utvr|enih mikroorganizama. Upraksi je potrebno pro{iriti broj ispitivanih mikotoksina, kao i preispitati maksi-malno dozvoljene koli~ine mikotoksina predvi|ene Pravilnikom Š13¹, s obzirom dase kori{}enjem hrane sa sadràjem mikotoksina u zakonski dozvoljenim grani-cama, u praksi, vrlo ~esto dobijaju slabiji proizvodni rezultati. Pored toga, neo-phodni su o{triji kriterijumi za otvaranje i rad fabrika i me{aonica hrane za ìvotinje~ije bi sprovo|enje bilo zakonski obezbe|eno, kao i jedinstveni i usagla{eni zak-onski akti kojima se reguli{u proizvodnja, promet, kontrola i upotreba sto~nehrane.

1. Kvalitet hrane za goveda, hranljiva vrednost i higijenska ispravnost,nije zadovoljavaju}i, odnosno kori{}enjem hrane opisanog kvaliteta ne mogu dase o~ekuju zadovoljavaju}e zdravstveno stanje i optimalni proizvodni rezultati.

2. Neophodni su o{triji kriterijumi za otvaranje i rad fabrika i me{ao-nica hrane za ìvotinje, kao i jedinstveni i usagla{eni zakonski akti kojima sereguli{u proizvodnja, promet, kontrola i upotreba sto~ne hrane.

3. Stalni vi{estepeni monitoring kvaliteta sirovina i gotovih proizvodaje jedini na~in ~ijom se primenom obezbe|uje kvalitet proizvoda i za{tita po-tro{a~a.

1. A.O.A.C. Official methods of analysis 15th ed.,Washington DC, 1990. - 2.Jaki}-Dimi} Dobrila, Sinovec Z., Markovi} Maja: Prisustvo uzro~nika iz grupe klostridija usto~noj hrani. Zbornik kratkih sadràja radova 7. savetovanja veterinara Srbije, 7, 1994. - 3.Jovanovi} N., Nedejkovi} Jelena, [efer D., Sinovec Z.: Pregled hranljive vrednosti krmnihsme{a za ishranu goveda. I sav. Ishrana, reprodukcija i zdravstvena za{tita goveda, 9,1993. - 4. Leeson S., Diaz G., Summers J. D.: Poultry metabolic disorders and mycotoxins.University Books. Guelph, Ontario, Canada, 1995. - 5. Pravilnik o kvalitetu i drugim zahte-vima za hranu za ìvotinje: Slu`beni list SRJ, 20, 2000. - 6. Pravilnik o izmenama idopunama Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za ìvotinje: Slu`beni list SRJ,38, 2001. - 7. Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka i metodama fizi~kih, hemijskih i mik-

436




robiolo{kih analiza sto~ne hrane. Sl. list SFRJ, 15, 1987. - 8. Pravilnik o maksimalnimkoli~inama {tetnih materija i sastojaka u sto~noj hrani. Sl. list SFRJ, 2, 1990. - 9. Quinn J.,Carter E., Mardex B., Carter R.: Clinical Veterinary Microbiology, 367-439. Mosby-Yec. BookEurope United, London, England, 1994. - 10. Sinovec Z: Uloga ishrane u etiopatogenezizdravstvenih poreme}aja krava u peripartalnom periodu. Vet. glasnik, 57, 137-148, 2003. -11. Sinovec, Z., Jovanovi}, N. Nutritivna profilaksa puerperalne pareze. Vet. glasnik, 50,697-704. - 12. Sinovec Z., Jovanovi} N.: Utr|ivanje bilansa ishrane u odràvanju homeo-staze prometa energije kod krava u visokom graviditetu. II. Simpozijum Ishrana, reproduk-cija i za{tita zdravlja goveda, 45-60, 1996. - 13. Sinovec, Sneàna, Sinovec, Z.: Zakonskaregulativa o mikotoksinima. XV Savetovanje veterinara Srbije, 87-96, 2003. - 14. Sinovec Z.,[evkovi} N.: Ishrana kao faktor unapre|enja sto~arstva. VII kongres veterinara Jugoslavije,119-129, 1998. - 15. Sinovec Z., Sinovec Sneàna, [evkovi} N.: Zakonska regulativa o pro-izvodnji, prometu i kontroli sto~ne hrane. IX simp. tehnologije sto~ne hrane, 1-7, 2001. - 16.[efer D., Jovanovi} N., Nedeljkovi} J., Sinovec Z.: Kontaminacija krmnih sme{a za ishranugoveda bakterijama i plesnima. I simpozijum Ishrana, reprodukcija i za{tita zdravljagoveda, 8, 1993. - 17. [efer D., Nedeljkovi} Jelena, Jovanovi} N., Sinovec Z.: Kvalitetsto~ne hrane. Zbornih kratkih sadràja radova 8. savetovanja veterinara Srbije, 125, 1995. -18. [evkovi} N., Sinovec Z., Sinovec Sneàna: Zna~aj kontrole kvaliteta sto~ne hrane. VIsimp. Tehnologije sto~ne hrane, 89-94, 1996.

SURVEY OF QUALITY OF BOVINE FEEDS

Dobrila Jaki}-Dimi}, Ksenija Ne{i}, Z. Sinovec

The paper presents the results of the analyses of the chemical composition of220 samples, microbiological analyses of 204 samples, and mycotoxicological analyses of27 samples of bovine feeds for different categories of cattle which arrived for control atauthorized laboratories from the territory of the Republic of Serbia during the period from1993 until 2003.

The analyses of 202 bovine feed mix samples showed that as many as 71 feedmixes do not meet the quality condition on protein content envisaged by legal regulations,and the highest discrepancy was determined in feed mixes for heifers. Analyses of Ca andP contents showed that the mixes in a large number of cases contain insufficient or not per-mitted quantities. The analyses of fibre content showed in a certain number of samples thatthe mixes contain quantities which are above legal regulations, and in a large number ofcases insufficient quantities, although legally adequate.

The number of saprophytic bacteria greatly varied, but all examined samplescontained a permitted number of saprophytic bacteria. These analyses most often isolatedBacillus spp., colyform bacterias, Streptococcus spp., Staphylococcus spp. and Proteusspp. Most examined samples contained a permitted number of Clostridia, and a smallernumber of samples, mostly for heifers, showed an impermissible number of Clostridia. Thequantity of mold fungi in mixes was significantly higher, especially in mixes for young ani-mals. The determination of fungi most frequently resulted in the isolation of Penicilliumspp., Mucor spp., Aspergillus spp., Fusarium spp. and Rhisopus spp.

The mycotoxin analyses of 27 feed mixes showed that only 59.3% were withinpermitted levels, but it is important to emphasize that mixes for calves were not mycotoxi-

437


ENGLISH

cologically tested at all. The mycotoxins most often present were zearalenone and ochra-toxin.

Key words: cattle, feed, quality

OSMOTR KAÊSTVA KORMA DLÂ KRUPNOGO ROGATOGO SKOTA

Dobrila Âki~-Dimi~, KseniÔ Ne{i~, Z. Sinovec

V rabote pokazanì rezulÝtatì analiza himi~eskogo sostava 220 obra-z~ikov, mikrobiologi~eskogo analiza 204 obraz~ika i mikotoksi~eskogo analiza27 obroz~ikov korma, prednazna~ennogo dlÔ razli~nìh kategoriy krupnogo roga-togo skota, kotorìy pribìval v upolnomo~ennìe laboratorii na kontrolÝ s terri-torii Respubliki Serbii v periode ot 1993 do 2003 goda.

Analizom smesey dlÔ kormleniÔ krupnogo rogatogo skota, iz sovokupno202 obraz~ika utver`deno, ~to daè 71 slu~ae smesi ne vìpolnÔÓt usloviÔ ka~e-stva v otno{enii soderàniÔ proteinov, predvidennogo zakonnoy regulÔtivnoy, anaivìs{aÔ stepenÝ otstupleniÔ utver`dena v smesÔh dlÔ otkorma telÔt. Ispìta-niem soderàniÔ Ca i R utver`deno, ~to v bólÝ{em ~isle slu~aev smesi soderàtnedostato~nìe ili nedozvolennìe koli~estva ƒtih makroƒlementov. IspìtaniemsoderàniÔ cellÓlozì utver`deno, ~to v izvestnom ~isle slu~aev smesi so-deràt koli~estva, kotorìe sverh zakonnìh limitov, a v bólÝ{em ~isle, hotÔotve~aÓt Instrukcii, i nedostato~nìe koli~estva.

îslo saprofiti~eskih bakteriy o~enÝ varÝiruet, no vse osmotrennìeobraz~iki soderàli dozvolennoe ~islo saprofiti~eskih bakteriy. Opredele-niem bakteriy ~açe vsego izolirovanì Bacillus spp., koliformnìe bakterii, Strep-

tococcus spp., Staphylococcus spp. i Proteus spp. BolÝ{instvo ispìtannìh obra-z~ikov dlÔ kormlenÔ krupnogo rogatogo skota soderàlo dozvolennoe ~islo klos-tridiy, a v ménÝ{em ~isle obraz~ikov, glavnìm obrazom dlÔ telÔt utver`deno ne-dozvolennoe ~islo klostridiy. îslo gribov plesni v smesÔh zna~itelno uve-li~eno, osobenno v smesÔh dlÔ kormleniÔ molodnÔka. Opredeleniem plesni ~açevsego izolirovanì Penicillium spp., Mucor spp., Aspergillus spp., Fusarium spp. i Rhi-

sopus spp.Iz 27 analizirovannìh smesey na prisutstvie mikotoksinov v dozvo-

lennìh granicah bìlo vsego 59,3% smesey, pri ~ëm neobhodimo vìdvinutÝ, ~tosmesi dlÔ telÔt v istek{em periode voobçe ne mikotoksi~eski ispìtanì. Naibo-lee ~asto prisuststvuÓçie mikotoksinì zearalenon i ohratoksin.

KlÓ~evìe slova: krpnìy rogatìy skot, korm, ka~estvo

438


RUSSKIY

UDK 619:578.825.15:575.28:636.2

NOVIJA SAZNANJA O VA@NIJIM BIOLO[KIMKARAKTERISTIKAMA GOVE\EG HERPESVIRUSA-1*

LATEST KNOWLEDGE ON MAJOR BIOLOGICAL CHARACTERISTICS

OF BOVINE HERPES VIRUS-1

S. \uri{i}, S. Lazi}, T. Petrovi}, Diana Lupulovi}, Maja Velhner**

Gove|i herpesvirus-1 (BHV-1) izaziva vi{e oboljenja goveda od

kojih su infektivni bovini rinotraheitis i infektivni pustularni vulvovaginitis

(IBR/IPV) naj~e{}a oboljenja. Tokom poslednjih nekoliko desetina go-

dina vi{e autora je utvrdilo strukturu virusa na molekularnom nivou i us-

peli su da ustanove funkcionalni zna~aj genoma ovog virusa radi nje-

govog odràvanja u prirodi. Ustanovljavanjem funkcije pojedinih gena

BHV-1 i njihovih produkata, ne samo {to se do{lo do saznanja o

uspostavljanju latentne infekcije i patogenezi bolesti, ve} su se utvrdile

mogu}nosti njihove primene radi za{tite od infekcije, dijagnostike i era-

dikacije ove virusne bolesti u zapatima goveda.

U radu je opisana struktura genoma BHV-1, dat je prikaz genskih

produkata i njihov zna~aj za replikaciju virusa. Opisana je dosada{nja

primena rezultata ispitivanja virusa na molekularnom nivou sa mo-

gu}nostima razvoja i unapre|enja za{tite zdravlja ìvotinja od infici-

ranja ovim virusom.

Klju~ne re~i: gove|i herpesvirus-1, genom glikoproteini

Tokom proteklih nekoliko decenija zabeleèn je vidan napredak u is-traìvanju na molekularnom nivou gove|eg herpesvirusa 1 i biolo{kih karakteris-tika njegovih komponenti Š1, 2, 3, 4¹. Poznato je da gove|i herpesvirus 1 (BHV-1)izaziva ~itav niz oboljenja, od kojih su infektivni bovini rinotraheitis i infektivni pus-

439

PREGLEDNI RAD – REVIEW PAPER

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 4. 6. 2003. godine** Dr Slavko \uri{i} nau~ni savetnik, dr Sava Lazi}, vi{i nau~ni saradnik, mr Tama{ Petrovi}, is-

traìva~ saradnik, Diana Lupulovi}, istraìva~ pripravnik, dr Maja Velhner, vi{i nau~ni sarad-nik, Nau~ni institut za veterinarstvo „Novi Sad”, Novi Sad

tularni vulvovaginitis (IBR/IPV) naj~e{}a oboljenja sa najve}im posledicama. Pre-ma tome, upoznavanje strukture i biolo{kog zna~aja genoma BHV-1 i njegovihprodukata doprinelo je, ne samo boljem upoznavanju patogeneze, klini~kih mani-festacija, nastanka latentne infekcije, ve} i razvoju novih imunoprofilakti~kih i di-jagnosti~kih sredstava, koji se danas uspe{no primenjuju u imunoprofilaksi i di-jagnostici IBR/IPV-a. Veliki napori virusologa, molekularnih biologa i imunologauloèni su radi rasvetljavanja strukture, a posebno biolo{kog zna~aja glikoprote-ina omota~a i nukleokapsida ovog virusa. Tedencija dana{njeg razvoja imunopro-filakti~kih, pa i dijagnosti~kih sredstava, usmerena je ka izbegavanju upotrebekompletnog virusa, kao glavnog nosioca imunogenih svojstava, {to je ina~eslu~aj kod konvencionalnih vakcina. Istraìvanja sastava i funkcije svih kompone-nata BHV-1 verovatno }e se u narednom periodu jo{ vi{e intenzivirati, jer to zahte-vaju potrebe, ne samo radi boljeg razumevanja patogeneze bolesti koje ovaj virusizaziva, ve}, pre svega, zbog razvoja novih imunoprofilakti~kih i dijagnosti~kihsredstava. Prema tome, sadràj ovog saop{tenja odnosi se na prikaz najnovijihsaznanja o strukturi i funkciji genoma i strukturnih komponenti omota~a i kapsidaBHV-1.

A. Mesto virusa u prirodi / The place of the virus in nature

Morfolo{ki izgled i fizikohemijske osobine virusa bili su osnova za nje-govo svrstavanje u familiju Herpesviridae, u podfamiliju Alphaherpesvirinae i ge-nus Varicellovirus Š5¹. Dosada{nje konvencionalne serolo{ke analize izolovanihBHV-1 sojeva nisu ukazivale na njihove me|usobne razlike, ali novije analize ge-noma sa restrikcionim endonukleazama ukazuju na zna~ajne varijacije me|u izo-latima. Na osnovu analiza genoma i polipeptida, sojevi BHV-1 virusa su klasifi-kovani u pet podtipova: 1, 2a, 2b, 3a i 3b. Izme|u izolata virusa razli~itog klini~kogporekla i njihove molekularne podtipske pripadnosti postojala je parcijalna korela-cija. Tako se podtip 1 virusa izoluje u slu~ajevima infektivnog rinotraheitisa, podtip2 kod pustularnog vulvovaginitisa, a podtip 3 iz neuralgi~nih slu~ajeva oboljenja.Izolati virusa podtipa 3 od nedavno su nazvani bovini encefalitis herpesvirus-BEHV Š1, 6¹.

B. Struktura viriona / The virion structure

Elektronskim mikroskopom visoke rezolucione mo}i ustanovljeno jeda virion ima nukleokapsid, ikosaedralne simetrije, pre~nika od 95 do 110 nm.Nukleokapsid je sastavljen od 162 kapsomere koje okruùju linearnu dvolan~anuDNK. Duìna svake kapsomere je oko 12 nm, a {irina 11,5 nm. Nukleokapsid jeokruèn zonom ve}e elektronske gustine nazvane tegument, a virion je obavijendvoslojnim lipidnim omota~em Š1¹.

440

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 439 - 448 (2003) S. \uri{i} i sar: Novija saznanja o va`nijimbiolo{kim karakteristikama gove|eg herpesvirusa-1

Va`nije karakteristike viriona BHV-l /

Major characteristics of BHV-1 virion

C. Virusna infekcija na nivou }elije /

The virus as an infectius agent in the animal organism

Kao i drugi virusi, BHV-1 je agens ne}elijske strukture koji je u stanjuda se umnoàva samo u odgovaraju}im }elijama organizma. Izvan }elije virus op-staje kao virion, ili kao virusna ~estica, ili korpuskula. Virion je inertni oblik virusa,odnosno, ne poseduje metaboli~ku aktivnost i ne proizvodi molekule. Virionpostaje infektivan tek kada do|e u kontakt sa prijem~ivom }elijom u kojoj moè dase razmnoàva. @ivotni ciklus herpesvirusa goveda uklju~uje dve faze. Prvu „vi-rion” fazu i drugu „replikativnu” fazu. Virion faza predstavlja period u kojem virionnapu{ta }eliju i postaje inertan, sve dok ne inficira drugu }eliju i zapo~ne replika-tivni ciklus. Replikativna faza obuhvata period u kojem virus ulazi u }eliju i replikujese preciznim mehanizmima, koji omogu}avaju stvaranje mnogih viriona od samojedne infektivne ~estice virusa. Ovaj replikativni tip interakcije virusa i }elije ~estose naziva „liti~ni rast”, jer naj~e{}e rezultira propadanjem }elije.

441


Slika 1. Struktura viriona

Figure 1. Virion structure

D. Genom virusa i njegova organizacija /

Viral genome and its organisation

Genom BHV-1 je jedna linearna, dvolan~ana DNK, duìne oko 135 do140 kilobaznih parova (kbp), a bazni par ~ini purinska i pirimidinska baza. Kodovog virusa, kao i drugih herpesvirusa, genom se sastoji od neobi~no dugog seg-menta (UL) duìne od oko l02 do 104 kbp i neobi~no kratkog segmenta (US),prose~ne duìne od l0,5 do 11 kbp. Sa strane US segmenta nalazi se obrnut seg-ment za ponavljanje (RS), duìne od 24 kbp. To dozvoljava US segmentu da seobrne u UL sekvenci, {to daje mogu}nost genomu da ima dva izomeri~na oblikaŠ1, 6¹.

Funkcionalne jedinice genoma su geni. Gen se sastoji od jednesekvence nukleotida, pri ~emu oni i njihov redosled nose informaciju za produkttoga gena. Jednostavan izgled jednog gena izgledao bi ovako:

Gen, da bi obavljao svoju funkciju, mora da se „izrazi”, odnosno da binastao produkt mora da do|e do njegove ekspresije. Za ve}inu gena, genski pro-dukt je jedan polipeptid ili protein. Da bi to ostvario gen prvo mora da pro|e pro-ces transkripcije, odnosno da bude kopiran (prepisan) u vidu jednog molekulamRNK. Ova mRNK, koja nosi informaciju o sintezi polipeptida, mora da pro|ekroz proces translacije da bi se ostvarila sinteza polipeptida. Druge regulatornesekvence promotora, „enhansera” (pove}iva~a) i drugih, participiraju u tran-skripciji i kontroli ekspresije gena. Prose~na duìna jednog gena je 1 kb, a to jejednako 1000 nukleotida.

442


Skica 1. Struktura BHV-1 genomaDrawing 1. BHV-1 genome structure

E. Glikoproteini koje kodiraju geni BHV-l /

Glicoproteins coded by BHV-1 genes

Do nedavno se verovalo da BHV-1 kodira oko 70 proteina. Me|utim,ispitivanjima koja su obavljena po~etkom devedesetih godina, ustanovljeno je daBHV-1 kodira samo 33 strukturna proteina od kojih je 13 vezano za omota~ virusa,14 za nukleokapsid viriona, dok 6 proteina jo{ nije klasifikovano Š7¹. U }elijamainficiranim BHV-1, sli~nim analizama otkriveno je 15 nestrukturnih proteina koje susintetisale }elije „programirane” genomom BHV-1.

Od 13 strukturalnih proteina vezanih za omota~ viriona, naknadnim is-pitivanjima monoklonskim antitelima identifikovano je 10 glikoproteina molekul-ske mase od 42 000 do 180 000 Dal. Naknadna ispitivanja su ukazala da ovih 10glikoproteina nastaju primarno od 6 neobi~nih glikoproteina nazvanih gpl, gpII,gpIII, gpIV, gp93 i gp42. Mnogi od ovih glikoproteina BHV-1 su homologni u funk-ciji i strukturi glikoproteinima humanog Herpes simplex-a 1. Da ne bi dolazilo dozablude odlu~eno je da se oformi jedinstven sistem obeleàvanja homolognihglikoproteina svih herpesvirusa, bez obzira na vrstu organizma koju inficiraju.Prihvataju}i takve sugestije Tikoo i saradnici su 1995. godine Š1¹ predloìli novunomenklaturu za glikoproteine bovinog porekla (tabela 1).

Glikoprotein gB je ustanovljen u omota~u viriona i u citoplazmatskojmembrani }elija inficiranih BHV-1. Gen koji kodira ovaj glikoprotein lociran je uneobi~no dugom regionu (UL) genoma. On indukuje snaàn imuni odgovor stva-ranjem neutralizuju}ih antitela. Pretpostavlja se da ovaj glikoprotein u~estvuje uinicijalnim interakcijama virusa i }elije, odnosno u procesima vezivanja virusa za}elije, u penetraciji i u fuziji virusa sa }elijom. Najnovija saop{tenja sugeri{u da bigB mogao da bude zna~ajan i u procesu prelaènja virusa sa }elije na }eliju.

443


Skica 2. Jednostavan izgled genaDrawing 2. BHV-1 genome simplified

Tabela 1. Nomenklatura BHV-1 glikoproteinaTable 1. BHV-1 glycoprotein nomenclature

BHV-1 glikoproteini / BHV-1 glycoprotein

Dosada{njji naziv /Current

Predloèni naziv /Suggested

gpI gB

gpII gH

gpIII gC

gpIV gD

gpE gE

gpC gG

gp1 gI

Glikoprotein gH je, tako|e, ustanovljen u omota~u viriona. Gen kojikodira gH je lociran, tako|e, u UL regionu genoma. Po{to se ovaj glikoproteinsa~uvao tokom evolucije kod razli~itih herpesvirusa, pretpostavlja se da je veomavaàn kod replikacije svih herpesvirusa. Ovaj glikoprotein bi mogao da budezna~ajan i za penetraciju virusa u }eliju, kao i u procesu {irenja virusa sa }elije na}eliju.

Glikoprotein gC nalazi se u omota~u viriona, kao i citoplazmatskojmembrani }elija inficiranih BHV-l. Gen ovog glikoproteina lociran je izme|u 0.122 i0.135 jedinice mape genoma. Ovaj glikoprotein indukuje imuni odgovor sa stvara-njem neutralizuju}ih antitela, a prepoznaju ga B, Th i Tc-limfociti. Pretpostavlja seda ovaj glikoprotein ima va`nu ulogu u adheziji virusa za }elije u sistemu kulture}elija preko receptora sli~nih heperinu.

Glikoprotein gD nalazi se u omota~u viriona i citoplazmatskoj mem-brani }elija inficiranih BHV-1. Gen ovog glikoproteina lociran je u US regionu ge-noma. Vaàn je za replikaciju virusa i uklju~en je u procesima vezivanja i penetra-cije, kao i fuzije sa }elijom. Indukuje jak imuni odgovor stvaranjem neutralizuju}ihantitela, a prepoznaju ga Th i Tc limfociti. Zbog toga je ovaj glikoprotein potenci-jalni kandidat za proizvodnju subjedini~ne vakcine.

Glikoproteini gE, gI i gG homologni su sa istoimenim glikoproteinimaHerpes simplex 1 virusa ljudi.

Ispitivanjima sintetisanih proteina u }elijama inficiranim BHV-1 utvr|e-na su tri proteina koja su ozna~ena kao „neposredno-rani” (immediata early-IE)proteini. Obeleàvaju se skra}enicama BICP0, BICP4 i BICP22, {to poti~e odpo~etnih slova engleskih re~i: „Bovine Infected Cell Protein”. Prva dva proteinadeluju kao transaktivatori i depresori, dok se o tre}em proteinu za sada ne znamnogo.

Pored ova tri „neposredno-rana” proteina otkriven je i jedan DNA-vezuju}i MDBP protein. Gen za ovaj protein je lociran u UL regiji genoma izme|u

444


0.35 i 0.38 jedinice mape genoma. On ima regulatornu ulogu i stabilizuje DNKreplikativni kompleks za vreme replikacije virusa.

Nedavno je otkriven i jedan akcesorni molekul nazvan glikoprotein gL,koji tako|e kodira genom BHV-1. Ovaj glikoprotein formira kompleks sa gH koji jeneophodan za postizanje pravog antigenskog ustrojstva virusa, ali i za transpor-tovanje gH za vreme posttranslacionog procesa, pri ~emu nastaje gH modifikacijaŠ2¹.

U tegumentu viriona, kao i u }elijama inficiranim virusom najzas-tupljeniji je VP8. Njegov gen je lociran izme|u 0.088 i 0.108 jedinica mape ge-noma BHV-1. Pretpostavlja se da je ovaj protein modulator transaktivacije IE genasa Btif genskim produktom. Drugi zna~ajniji protein je Vp16 koji je uklju~en u akti-vaciju transkripcije gena BHV-1. Pored navedenih, otkriveni su i drugi proteini, alise o njima, za sada, ne zna dovoljno.

F. Enzimi koje kodira BHV-1 /

Enzymes coded by BHV-1

BHV-1 kodira timidin kinazu (tk), deoksiuridin trifosfatazu (dutph), ri-bonukleotid reductase (rnr) i DNK polimerazu (DNKp) Š1¹. Ranija izu~avanja }elijainficiranih BHV-1 pokazala su da virus indukuje timidin kinazu, koja se razlikuje od}elijske timidin kinaze, pre svega u specifi~nosti supstrata, termostabilnosti, spo-sobnosti kori{}enja razli~itih nukleotid-trifosfata kao izvora fosfata. Po{to je izolo-van mutant virus, bez ove enzimske aktivnosti, javila su se i razmi{ljanja da enzimtimidin kinaza nije neophodan za replikaciju virusa. Me|utim, uklanjanjem genaza timidin kinazu, nije se smanjila virulencija BHV-1 u in vivo uslovima.

Deoksiuridin trifosfataza je drugi enzim koji je sa~uvan me|u alfaher-pes virusima. On je katalizator degradacije dUTP do dTMP i PPI i odr`ava in-tra}elijske vrednosti dUTP. Pretpostavlja se da ovaj enzim nije potreban za replika-ciju virusa u in vitro uslovima.

Ribonukleotid reduktaza je klju~ni enzim za replikativne procese DNKvirusa. Genom BHV-1 verovatno, kodira enzim ribonukleotid reduktazu, ali za to,za sada ne postoji biohemijska verifikacija. BHV-1 kodira DNK polimerazu, a genza ovaj enzim je lociran u UL regionu genoma.

G. Mogu}nosti primene ste~enih saznanja /

Possibilities for implementary acquired knowledge

Mogu}nosti primene ste~enih saznanja su mnogobrojne i veomazna~ajne za sprovo|enje efikasne imunoprofilakse i eradikacije infekcija BHV-1.Saznanja o strukturi i funkciji genoma BHV-l su omogu}ila uvid u glavne antigen-ske determinante ovog virusa koje su odgovorne za indukciju humoralnog i}elijskog imunog odgovora. Do sada je ustanovljeno da poseban zna~aj imajugeni koji kodiraju glikoproteine gB, gC i gD. Ovi glikoproteini su vrlo efektivni imu-nogeni i mogu da za{tite gove~e od inficiranja virulentnim virusom. Danas se sma-

445


tra da je glikoprotein gD najbolji „kandidat” za proizvodnju subjedini~ne vakcine.On indukuje imunu reakciju humoralnog i }elijskog tipa, a posle ve{ta~ke infekcijeizazvane visoko virulentnim virusom redukuje klini~ke znake infekcije i izlu~ivanjevirusa. Jedan broj gena koji kodiraju manje va`ne glikoproteine za replikaciju vi-rusa, kao {to su gE, gI i gG genetskim inìnjeringom mogu da se odstrane iz ge-noma BHV-1, {to bi, verovatno, smanjilo virulenciju virusa. Takvi oblici virusa bimogli da posluè za proizvodnju atenuisanih vakcina. Najbolje atenuisane vak-cine bi bile one vakcine koje sadrè virus u ~ijem je genomu „izba~en” jedan ilivi{e gena koji kontroli{u sintezu nukleinske kiseline.

Mnogi od ovih gena u genomu BHV-1 mogu da budu zamenjeni geni-ma drugih virusa goveda. Tako bi se stvorila mogu}nost stvaranja himeri~nih vi-rusa, odnosno vakcina koje bi {titile ìvotinje od vi{e infekcija, istovremeno. Proiz-vodnja himeri~nih vakcina u praksi se pokazala mogu}om, jer ve} postoji vakcinapripremljena od himeri~nog virusa Aujeskijeve bolesti u ~iji je genom ugra|en deogenoma virusa klasi~ne kuge svinja.

Kori{}enjem rekombinantne DNK tehnologije i glikoproteina gD BHV-1 postiè se imunizacija ìvotinja takozvanim neinfektivnim plazmidom DNK protivBHV-1 infekcije i to veoma rano posle ro|enja, dok su kod ìvotinja jo{ prisutnamaternalna antitela.

Zahvaljuju}i ovim saznanjima postoji realna mogu}nost da se u pro-gramu eradikacije ove virusne infekcije primeni imunizacija ìvotinja vakcinamapripremljenih od mutanata virusa, nastalih delecijom gena. Istovremeno, razvijajuse serolo{ke metode koje omogu}avaju razlikovanje vakcinisanih od latentno infi-ciranih ìvotinja Š8¹. Za ovakav poduhvat jedan od „kandidata” za pripremanje di-jagnosti~kih testova je gB, jer indukuje veoma rano imunu reakciju, a nastali imu-nitet dugo traje.

Tri velike farmaceutske kompanije (Bayer, Intervet i Phizer) razvile sutehnologiju proizvodnje vakcina u kojima je virusni genom delimi~no skra}en ili jedeo genoma ise~en i inkorporisan u genom drugih ìvih sistema kao {to je kultura}elija, radi proizvodnje ta~no definisanog glikoproteina. Kompanije „Bayer” i „In-tervet” razvile su tehnologiju proizvodnje vakcina u kojima je genomu BHV-1ise~en segment (gen), koji kodira jedan glikoprotein. Takve vakcine su nazvane„marker” vakcinama, zato {to omogu}avaju identifikaciju vakcinisane i inficiraneìvotinje. Uloèn je veliki napor da se utvrdi kojim isecanjem genoma moè da sedobije imunogena vakcina. Poku{alo se sa isecanjem gena koji kodira gB, ili genakoji kodira gC. Me|utim, tek isecanjem gena koji kodira gE dobijena je kona~nodovoljno imunogena vakcina koja moè zna~ajno da prevenira infekciju kod jo{neinficiranih ìvotinja ili, da kod inficiranih ìvotinja smanji izlu~ivanje virusa za vi{eod 1000 puta. Na taj na~in dobijen je virus mutant, bez gE, koji je umnoàvan apotom atenuiran ili inaktivisan i takav upotrebljen za dobijanje „marker” vakcine.

Istovremeno, sa razvojem ovih imunoprofilakti~kih sredstava veomaintenzivno se radilo i na polju razvoja i unapre|enja dijagnosti~kih sredstava.Kompanije „IDEXX” i „Dr Bommeli-Intervet” razvile su imunoenzimske testove u

446


kojima su monoklonska antitela za gE konjugovana enzimom. Ovim testovima jeomogu}ena diferencijacija inficiranih i vakcinisanih ìvotinja „marker” vakcinamaprotiv BHV-1.

Rad je finansiran sredstvima Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj R. Srbije po projektu BTR 4331.

1. T'ikoo S. K., Campos M., Babiuk A.: Bovine herpes virus 1 (BHV1): Biology,Pathognesis and Control Advances in virus Resesrch, 45, 191-223, 1995. - 2. Khattar S. K.,Van Drunen S. et al.: Identification and characterization of Bovine herpes virus 1 (BHV-1)glikoprotein gL which is required for proper antigencity,processing and transport of BHV-1glycoprotein gH Virology, 219, 66 -76, 1996. - 3. Engels Monika, Palatini Monika et al.: Inter-action of bovine end caprine hepes viruses witth the natural and the foreign hosts, Vet. Mi-crobiol., 33, 69-78, 1992. - 4. Franz J.,Hampl J. et al.: Immunogenicity of infectious bovinerhinotracheitis virus (BHV-1) proteins integrated into ISCOMs or liposomes, Vet. Med.Czech., 41, 7, 213-218, 1996. - 5. Raizman B., Carmichael L. et al.: Herpesviridae: Defini-tion, provisional nomenclature and taxonomy Intervirology, 16, 201-217, 1982. - 6. Wyler R.,Engels M., Scwyzer M.: In „Herpes virus disease of cattle, horses and pigs”, Kluwer, Dor-drecht, Nederlands, 1-72, 1989. - 7. Misra V., Blumenthal R. M., Babiuk L. A.: Proteins speci-fied by bovine herpes virus 1 (infectious bovine rhinotracheitis virus), J. Virol., 40, 367-378,1981. - 8. Lehmann D., Sodoyer R. et al.: Improvement of serological discrimination be-tween herpesvirus-infected animals and animals vaccinated with marker vaccines, Vet.Mi-crobiol., 8659-8668, 2002. - 9. Campos M, Griebel P., Bielefeldt Ohmann, Babiuk L. A.: Cell-mediated cytotoxic responses in lungs following a primary bovine herpes virus type 1 infec-tion, Immunology, 75, 47-52, 1992. - 10. Denis M., Slaoui M., Keil G., Babiuk L. A., Ernst E.,Pastoret P., Thiry E.: Identification of different target glycoproteins for bovine herpes virustype 1-specific cytotoxic T lymphocites depending on the method of in vitro stimulation, Im-munology, 78, 7-13, 1993. - 11. Rijsewijk F. A. M., Kaashoek M. J., Langeveld J. P. M., Me-loen R., Judek J., Bienkowska-Szewczyk K., Maris-Veldhuis M. A., van Oirschot J. T.: Epi-topes on glycoprotein C of bovine herpesvirus-1 (BHV-1) that allow differentiation betweenBHV-1.1 and BHV-1.2 strains, Jurnal of General Virology 80, 1477-1483, 1999. - 12. Greger-sen J. P., Pauli G., Ludwig H.: Bovine Herpesvirus 1: Differentation of IBR and IPV Virusesand Identification and Functional Role of Their Major Immunogenic Componentes, Ar-chives of Virology, 84, 91-103, 1985. -13. Kit S., Qavi H., Gaines J. D., Billingsley Peggy,McConnell S.: Thymidine Kinase negative Bovine Herpesvirus Type 1 Mutant Is Stable andHighily Attenuated in Calves, Archives of Virology, 86, 63-83, 1985. - 14. A{anin Ruìca,Mili} N., Radoj~i} Marina, Krnjaji} D.: Prilog poznavanju op{tih karakteristika herpesvirusa Injihove uloge u patogenezi respiratornih infekcija doma}ih ìvotinja, Zbornik radova„Clinica veterinaria” 78-81, 2002. - 15. Metzler A. E., Schudel A. A., Engels M.: Bovine Her-pesvirus 1: Molecular and Antigenie Characteristics of Variant Viruses Isolated from Calveswith Neurological Disease, Archives of Virology, 87, 205-217, 1986. - 16. Van Drunen Littelvan den Hurk A., Parker M. D., Massie B., van den Hurk J. V., Harland R., Babiuk L. A., ZambT. J.: Protection of cattle from BHV-1 infection by immunization with recombinant glycopro-tein gIV, Vaccine, 11, 25-35, 1993. - 17. \uri{i} S., Ko{ar~i} S., Milanov D., Lazi} S., Petrovi}T., Lupulovi} D.: „V jugoslovenski epizootiolo{ki dani, Subotica, 2-5. april 2003. Zbornik re-ferata i kratkih sadràja, 290-299, 2003. - 18. Lazi} S., Perovi} G., A{anin Ruìca, Draì} L.,Milanov Dubravka, Vidi} Branka: Acta Veterinaria, 48, 2-3, 99-104, 1998. - 19. Lazi} S., Jer-molenko Gordana, Mili} N.: VII kongres veterinara Jugoslavije, Zbornik radova, 241-257,1998. - 20. Velhner Maja, Petrovi} T., Savi}-Jev|eni} Sara, Lazi} S.: Veterinarski glasnik, 56,

447



3-4, 143-152, 2002. - 21. \uri{i} S., Lazi} S., Petrovi} T., Savi}-Jev|eni} Sara, Lupulovi} Di-ana: Veterinarski glasnik, 57, 1-2, 63-71, 2003.

LATEST KNOWLEDGE ON MAJOR BIOLOGICAL CHARACTERISTICS OF BOVINE

HERPES VIRUS–1

S. \uri{i}, S. Lazi}, T. Petrovi}, Diana Lupulovi}, Maja Velhner

The bovine herpes virus-1 (BHV-1) is the cause of several diseases in cattle, ofwhich infectious bovine rhinotracheitis and infectious pustular vulvovaginitis (IBR/IPV) arethe most frequent. Over the past few decades, several authors have established the viralstructure at the molecular level and managed to establish the functional importance of thegenome of this virus in order to maintain it in nature. The deterimination of the function ofthe certain BHV-1 genes and their products not only led to knowledge on the establishmentof a latent infection and the pathogenesis of the disease, but also to the establishment ofpossibilities for their implementation as protection against infection, in diagnostics, and ineradicating this viral disease in cattle herds.

The paper describes the structure of the BHV-1 genome, and presents thegene products and their importance in viral replication. It describes the application so far ofresults of viral examinations at molecular level, with possibilities for advancing and promot-ing the protection of animals from infection with this virus.

Key words: bovine herpes virus-1, genome, glycoproteine

BOLEE NOVÀE POZNANIÂ O BOLEE VA@NÀH HARAKTERISTIKAHGOVÂ@EGO GERPESVIRUSA-1

S. Dùri{i~, S. Lazi~, T. Petrovi~, Diana Lupulovi~, MaÔ Velhner

GovÔìy gerpesvirus-1 (GGV-1) vìzìvat bolÝ{e zabolevaniy krupnogorogatogo skota iz kotorìh infekcionnìy bovini rinotraheit i infekcionnìy pus-tularnìy vulÝvovaginit (IBR�IPV) naibolee ~astoe zabolevanie. V te~enieposlednih neskolÝko let desÔtÝ bolÝ{e avtorov ustanovili strukturu virusa namolekulÔrnom urovne i uspeli ustanovitÝ funkcionalÝnoe zna~enie genoma Ìtogovirusa radi ego soderàniÔ v prirode. Ustanavlivaniem funkcii otdelÝnìh ge-nov ITV-1 i ih produktov, ne tolÝko, ~to pri{lo do poznaniÔ o ustanavlivaniilatentnoy infekcii i patogeneze bolezni, uè i do ustanavlivaniÔ vozmo`nostiih primeneniÔ s celÝÓ ohranì ot infekcii, diagnostiki i iskoreneniÔ Ìtoy virus-noy bolezni v plemennom priplode krupnog rogatogo skota.

V rabote opisana struktura genoma GGV-1, dan pokaz produktov i ihzna~enie dlÔ replikacii virusa. Opisano bìv{ee do sih por primenenie re-zulÝtatov ispìtaniÔ virusa na molekulÔrnom urone s vozmo`nostÔmi razvitiÔ iprodvièniÔ vperëd ohranì zdorovÝÔ ìvotnìh ot infekcii Ìtim virusom.

KlÓ~evìe slova: govÔègo gerpesvirusa-1, genoma, glikoprotea

448


RUSSKIY

ENGLISH

UDK 619:616.988:614.4:636.2

[TETE NASTALE KAO POSLEDICA INFEKCIJE IZAZVANEVIRUSOM VIRUSNE DIJAREJE GOVEDA I MOGU]NOSTI

NJENE KONTROLE*

DAMAGES CAUSED BY BVDV INFECTION AND POSSIBILITIES FOR

ITS CONTROL

T. Petrovi}, S. Lazi}, Diana Lupulovi}, M. Lali}, Bosiljka \uri~i}**

U zemljama sa razvijenim sto~arstvom, a posebno govedarstvom,

procenat serolo{ki pozitivnih goveda na virus virusne dijareje goveda

kre}e se izme|u 60 i 90 posto. S obzirom na veliku rasprostranjenost

ove infekcije i na na{im epizootiolo{kim podru~jima, neophodno je

poznavanje njenog ekonomskog zna~aja, na~ina i mogu}nosti njene

kontrole.

Najve}e {tete koje virusna dijareja goveda (BVD) nanosi govedar-

stvu su direktne posledice transplacentarne infekcije, kao rezultat fetal-

nih uginu}a, kongenitalnih malformacija, neonatalnog i postnatalnog

mortaliteta, uklju~uju}i i bolest sluznica, slab rast i performanse

preìvelih ìvotinja. Ekonomski gubici prouzrokovani infekcijom virusa

virusne dijareje goveda mogu da se ispoljavaju u zapatu i do nekoliko

godina posle infekcije. Ovo oboljenje se smatra tre}om bolesti po

ekonomskom zna~aju u govedarstvu, odmah iza kuge goveda i sli-

navke i {apa.

Od prvih poku{aja kontrole oboljenja pa do dana{njih dana iskri-

stalisala su se dva, odnosno tri osnovna na~ina suzbijanja i iskorenji-

vanja. Prvi na~in je eradikacija infekcije utvr|ivanjem prisustva i ukla-

njanjem perzistentno inficiranih (PI) ìvotinja. Drugi na~in se odnosi na

primenu razli~itih programa vakcinacije, dok tre}i na~in predstavlja

kombinaciju prethodna dva.

Primarni zadatak kontrole ovog oboljenja je prevencija prenatalne

infekcije. Ovaj postupak obuhvata otkrivanje i uklanjanje PI jedinki iz

449


* Rad primljen za {tampu 4. 9. 2003. godine** Mr Tama{ Petrovi}, istraìva~ saradnik, dr Sava Lazi}, vi{i nau~ni saradnik, DVM Diana Lupu-

lovi}, istraìva~ pripravnik, dr Milan Lali}, vi{i nau~ni saradnik, Nau~ni institut za veterinar-stvo „Novi Sad”, Novi Sad; dr Bosiljka \uri~i}, redovni profesor, Katedra za zarazne bolesti,Fakultet veterinarske medicine, Beograd

zapata. Posle uklanjanja PI ìvotinja, velika pa`nja treba da se posveti

uno{enju novih grla u zapat i spre~avanju pojavljivanja transplacen-

tarne infekcije.

Na osnovu ustanovljenih podataka i realnih pretpostavki o raspro-

stranjenosti oboljenja na podru~ju na{e dràve, velikih ekonomskih

{teta do kojih ono dovodi, kao i na tendenciju re{avanja problema u ev-

ropskim dràvama, postoji potreba da se ispitivanja intenziviraju u po-

dru~jima u kojima se nisu obavljala, a da se u podru~jima u kojima je

dokazana ova bolest pristupi planskom suzbijanju i iskorenjivanju.

Klju~ne re~i: virusna dijareja goveda, ekonomske {tete, kontrolainfekcije

Virusna dijareja goveda/bolest sluznica (BVD/MD) je virusno oboljenjegoveda koje je zna~ajno rasprostranjeno u celom svetu, a postaje sve zna~ajnijeoboljenje i za sto~arstvo u na{oj zemlji. U zemljama sa razvijenim sto~arstvom,procenat serolo{ki pozitivnih goveda na virus virusne dijareje goveda kre}e seizme|u 60 i 90 posto. Ova virusna infekcija predstavlja stalnu nepoznanicu kakoza veterinare klini~are, tako i nau~ne radnike, i ako je pro{lo vi{e decenija odprvog opisa oboljenja koji su dali Olafson i saradnice 1946. godine.

Uzro~nik bolesti je jedan od najmanjih RNA virusa, svrstan u rod Pes-

tivirus i familiju Flaviviridae. Shodno promenama koje izaziva na kulturi }elija, virusse javlja u dva biotipa: necitopatogenom (ncp) i citopatogenom (cp). Necitopato-geni biotip virusa je „normalan” oblik virusa u kome je on zastupljen u prirodi, dokse za cp biotip smatra da nastaje mutacijom iz ncp virusa u perzistentno inficiranoj(PI) ìvotinji. Do sada je poznato da se virus virusne dijareje goveda javlja u dvagenotipa: BVDV-I i BVDV-II. Genotip II virusa BVD je dijagnostikovan krajem osam-desetih i po~etkom devedesetih godina. Necitopatogeni sojevi ovog genotipauzrokuju teè klini~ke simptome sa izraènim krvarenjima i ve}im mortalitetom in-ficiranih ìvotinja u odnosu na one koje izazivaju sojevi BVDV I genotipa.

Najzna~ajniji izvor infekcije su perzistentno inficirana i bolesna gove-da, a mogu da budu i druge prijem~ive vrste. Infekcija virusom virusne dijarejegoveda, osim kod goveda, javlja se kod ovaca, svinja, koza i divljih preìvara.Izme|u goveda, ovaca i svinja zabeleène su i unakrsne infekcije ovim virusom.Ove ìvotinje mogu da budu i rezervoari virusa, a samim tim i izvor infekcije. Infek-cija ljudi uzrokovana virusom virusne dijareje goveda je povezana sa malformaci-jama novoro|en~adi, pre svega, u vidu mikroencefalije, kao i neobja{njenim pro-livima kod dece.

Od prvih saznanja o prisustvu BVD-e na podru~ju Srbije, pa dodana{njih dana, mali broj autora se bavio ovom problematikom. Naj~e{}e su ispi-

450

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 449 - 461 (2003) T. Petrovi} i sar: [tete nastale kaoposledica infekcije izazvane virusom virusne dijareje goveda i mogu}nosti njene kontrole

Uvod / Introduction

tivani pojedina~ni ili manji broj zapata sa ograni~enim brojem ìvotinja. Beli} i sar.Š1¹ u 6 zapata i 224 ispitana krvna seruma goveda ustanovili su 166 ili 74 posto se-ropozitivnih ìvotinja. Procenat pozitivnih ìvotnja na pojedinim farmama bio jeizme|u 38,8 posto i 91posto. Kur~ubi} Š2¹ je prikazao podatke serolo{kog ispiti-vanja goveda na dve farme. Na farmi tovnih junadi (uzrasta od 6 do 7 meseci) od86 ispitanih uzoraka krvnih seruma autor je utvrdio 48 ili 55,81 posto seropozitiv-nih grla, dok se na farmi mle~nih krava od ukupno 178 grla, procenat seropozitiv-nih ìvotinja kretao, u zavisnosti od starosne kategorije, izme|u 30,55 posto i52,24 posto. Petrovi} i sar Š3¹ od ukupno 160 ispitanih krvnih seruma mle~nihgoveda na jednoj farmi, utvrdili su 133 ili 83.12 posto seropozitivnih grla. Procenatseropozitivnih ìvotinja je zavisio od starosne kategorije. U starosnoj kategorijigoveda do 18 meseci utvr|eno je 28.57 posto seropozitivnih, u starosnoj katego-riji goveda izme|u 1.5 i 2.5 godine utvr|eno je 50 posto seropozitivnih, u starosnojkategoriji goveda izme|u 2.5 i 3.5 godine utvr|eno 94.74 posto seropozitivnih,dok je u starosnoj kategoriji goveda preko 3.5 godine utvr|eno 98.94 posto sero-pozitivnih grla.

U periodu od 1999. do 2001. godine obavljena su opse`nija ispitivanjaprisustva serum-neutralizacionih (SN) antitela protiv virusa virusne dijareje ukrvnim serumima goveda sa podru~ja Ju`noba~kog i Sremskog okruga. Ispiti-vanjem prisustva SN antitela protiv ovog virusa u krvnim serumima priplodnihgoveda starijih od 6 meseci, ustanovljeno je prisustvo infekcije izazvane virusomvirusne dijareje goveda na celom epizootiolo{kom podru~ju Ju`noba~kog i Srem-skog okruga. Prisustvo SN antitela za NADL soj, virusa virusne dijareje goveda, is-pitivano je u 2657 uzoraka krvnih seruma. Prisustvo ovih antitela je utvr|eno u1354 (50,96 %) uzoraka. Od ukupno ispitanih, 2076 uzoraka krvnih seruma poti~uod goveda iz 13 zapata u farmskom, a 581 uzorak poti~e od goveda u individual-nom na~inu drànja sa podru~ja 7 op{tina. Ispitivanjem je na ovaj na~in obu-hva}eno celo epizootiolo{ko podru~je Ju`noba~kog i Sremskog okruga Š4, 5, 6¹.

Molnar i sar. 2003. godine Š7¹ ustanovili su serolo{ki pozitivne ìvotinjena podru~ju svih pet op{tina Severnoba~kog okruga. U ispitivanjima sprove-denim na Ni{kom i Ju`nomoravskom podru~ju, a koja su obuhvatila manji brojìvotinja sa podru~ja 9 op{tina, ustanovljeno je prisustvo seropozitivnih ìvotinjana virus virusne dijareje goveda u 5 op{tina. Procenat serolo{ki pozitivnih ìvotinjabio je od 3,8 posto do 45 posto. I pored relativno niskog procenta serolo{kipozitivnih ìvotinja, ovi rezultati ukazuju na zna~ajnu rasprostranjenost infekcijeizazvane virusom virusne dijareje kod goveda na podru~ju juga Srbije Š8¹.

U proteklih nekoliko godina (1999-2002) na epizootiolo{kom po-dru~ju Vojvodine izolovana su tri BVDV izolata. Ovi izolati su potvr|eni u OIE refe-rentnoj laboratoriji za virusnu dijareju goveda (VLA) u Weybridgeu, Velika Bri-tanija. Posle izolacije i potvrde PCR (polymerase chain reaction) tehnikom, obav-ljeno je sekvencioniranje (tipizacija) virusnih izolata, pri ~emu je ustanovljeno dase dva izolata ubrajaju u BVDV genotip 1 subtip „f”, a jedan izolat u BVDV genotip1 subtip „b” Š9¹.

451


S obzirom na veliku rasprostranjenost ove infekcije na na{im epizooti-olo{kim podru~jima, neophodno je poznavanje njenog ekonomskog zna~aja,kao i na~ina i mogu}nosti njene kontrole.

[tete uzrokovane infekcijom goveda izazvanom virusom virusne

dijareje / Damages caused by BVDV infection

Infekciju goveda izazvanu virusom virusne dijareje karakteri{e {irokispekatr klini~kih manifestacija i raznih oblika poreme}aja zdravstvenog stanja kao{to su: prolazna groznica, dijareja, leukopenija i imunosupresija, respiratorniporeme}aji, pad mle~nosti, izostanak i smanjena koncepcija, problemi upornogpova|anja, embrionalni mortalitet, dug servis period, ra|anje mrtve teladi sa kon-genitalnim malformacijama, abortusi i mumifikacije, imunotolerancija i perzis-tentna infekcija, kao i akutna i hroni~na bolest sluznica Š10¹.

Najve}e {tete koje ova infekcija nanosi govedarstvu su direktne posle-dice transplacentarne infekcije, kao rezultat fetalnih uginu}a, kongenitalnih mal-formacija, neonatalnog i postnatalnog mortaliteta uklju~uju}i i bolest sluznica,slab rast i performanse preìvelih ìvotinja Š11¹. Ekonomski gubici prouzrokovaniinfekcijom goveda izazvanom virusom virusne dijareje mogu da se ispoljavaju uzapatu i nekoliko godina posle infekcije. Ovi gubici mogu da budu veomazna~ajni. Ispitivanja sprovedena u jugoisto~nim delovima Norve{ke ukazuju da je15 posto svih abortusa ili mrtvoro|ene teladi u mle~nim zapatima prouzrokovanoinfekcijom goveda izazvanom virusom virusne dijareje Š12¹. Ekonomske {tete na14 holandskih farmi po jednoj kravi kretale su se izme|u 24 i 161-og dolara, saprosekom od 77 dolara Š13¹. U Velikoj Britaniji ukupne ekonomske {tete nastalezbog ove infekcije, na godi{njem nivou, se kre}u oko 120 miliona funti. S obziromda se ra~una da u Velikoj Britaniji ima oko 4,5 miliona teljenja godi{nje, ukupni gu-bici na milion teljenja iznose 27 miliona funti Š13¹. U Danskoj ove {tete seobra~unavaju na 17 miliona dolara goje Š14¹. Na primeru 8 danskih farmi, sa oko115 ìvotinja po farmi, ustanovljeno je da su ekonomski gubici iznosili izme|u2380 i 2980 dolara po farmi, a obra~unati su samo po osnovu gubitaka nastalih odbolesti sluznica Š13¹.

Posledice infekcije goveda izazvane virusom virusne dijareje su veo-ma ilustrativno prikazane na primeru jedne farme u kojoj je u momentu infekcijebilo oko 100 grla, odnosno 67 mle~nih krava. Infekcija na farmi je postalao~igledna posle uginu}a junice uzrasta od 10 meseci sa klini~kom slikom bolestisluznica. Ispitivanjem je ustanovljeno da je od preostalih 15 junica 7 junica biloperzistentno inficirano (PI) i da su slabije konstitucije od ostalih. U toj godini su seotelile 43 krave, koje su na svet donele 44 teleta, dok je kod preostalih steonih ì-votinja ustanovljeno 2 abortusa, 2 mrtvoro|ena teleta, 2 `rtvovana teleta usledkongenitalne katarakte, jedno tele sa o{te}enjem CNS-a, kao i ra|anje slabe i ka-heti~ne teladi. Posle uginu}a jo{ jedne PI junice, preostalih 6 je poslato na klanje.Neka od kasnije ro|ene teladi tako|e su bila PI. Izra~unati su minimalni i maksi-

452


malni gubici u zavisnosti od toga da li su PI ìvotinje odstranjene odmah ili kasnije.Ustanovljeni minimalni gubici u zapatu iznosili su 2295 funti, a maksimalni gubici4115 funti. Najve}i deo gubitaka je u{ao u jednu finansijsku godinu Š15¹.

U literaturi je, pomo}u modela Markovog lanca, opisan primer obra~u-na ekonomskih {teta uzrokovanih infekcijom goveda izazvanom virusom virusnedijareje. Model je podrazumevao posledice uno{enja perzistentno inficirane ju-nice u zatvoren zapat od 100 neimunih krava, bez intervencije i bez reinfekcije togzapata u periodu od 10 godina. Obra~unati totalni gubici su iznosili 46000 funtisterlinga, od ~ega je 61 posto otpadalo na reproduktivne gubitke (26% junica i36% krava), 28 posto na perzistentnu infekciju i 6 posto na druge gubitke kod te-ladi kao posledice imunosupresije. Gubici su varirali izme|u godina i najve}i subili tokom druge i tre}e godine (po 10000 funti). U toku druge godine reproduk-tivni poreme}aji kod krava su predstavljali 80 posto ukupnih gubitaka u toj godini.Na osnovu navedenih gubitaka Gunn i sar Š16¹ smatraju da se re{enje problemaogleda u eradikaciji infekcije.

Iz svega navedenog proisti~e zna~aj koji virusna dijareja goveda ima usto~arstvu, naime ova bolest se smatra tre}om bolesti po ekonomskom zna~aju ugovedarstvu, odmah iza kuge goveda i slinavke i {apa. Ovo su samo neka odsaznanja o zdravstvenoj problematici i ekonomskim {tetama do kojih dovodi in-fekcija izazvana virusom virusne dijareje goveda. Iz navedenih primera jasno sevide razlozi za ispitivanje prisustva, suzbijanje i iskorenjivanje virusne dijarejegoveda, kao i pozitivni proizvodni rezultati koji se posle toga mogu da o~ekuju. Upozitivne rezultate se ubraja i prodaja priplodnog materijala „slobodnog” od infek-cije izazvane virusom virusne dijareje goveda, {to se danas sve ~e{}e pojavljujekao uslov u me|unarodnom prometu priplodnih grla goveda.

Kontrola infekcije izazvane virusom virusne dijareje goveda /

Control of BVDV infection

Pojam kontrole infekcije izazvane virusom virusne dijareje govedaobuhvata mere op{te i imunoprofilakse, kao i mere suzbijanja i eradikacije, od-nosno iskorenjivanja ove virusne infekcije. „Visoki stepen u~estalosti oboljenja,putevi preno{enja, ~este inaparentne infekcije i postojanje rezervoara infekcijeme|u drugim ìvotinjskim vrstama, ~ine eradikaciju ove infekcije veoma te{kom”Š11¹. Luzzago Š17¹ smatra da se program eradikacije mora da bazira na {irenju in-formacija o posledicama ovog oboljenja, na racionalnoj „screening” proceduriradi utvr|ivanja prisustva i razmera problema, vakcinaciji radi za{tite mladih ìvoti-nja i uklanjanju PI jedinki.

Primarni zadatak kontrole ove infekcije je prevencija prenatalne infek-cije. Ovaj postupak obuhvata i otkrivanje i uklanjanje perzistentno inficiranihjedinki iz zapata. Po Harknessu Š18¹ postoje tri tipa kontrole infekcije. Prvi tip po-drazumeva nepreduzimanje bilo kakvih mera kontrole, ve} omogu}avanje infek-ciji da pro|e kroz zapat. Ovo je mogu}e u zapatima u kojima se virus brzo {iri,

453


uzrokuju}i sve svoje posledice, ali zapat ostaje neprijem~iv za narednu infekciju.Me|utim, u odsustvu serolo{kih ispitivanja, ovakav tip kontrole infekcije moè dapredstavlja problem, jer je zabeleèno i sporo {irenje infekcije kroz zapat i mnogove}e i dugotrajnije posledice po njega. Na osnovu navedenog Harkness Š18¹smatra da je ovakav tip kontrole infekcije samo privremeno re{enje. Drugi tip kon-trole se zasniva na otkrivanju i uklanjanju PI jedinki, kao i svih ostalih mogu}ih iz-vora infekcije, da bi se stvorio zapat potpuno „slobodan” od BVD virusa. Ovaj tipkontrole ima i izvestan rizik koji se, pre svega, zasniva na te{koj odrìvosti pot-puno „slobodnog” zapata od infekcije, a zbog velike prijem~ivosti zapata i opas-nosti od velikih gubitaka u slu~aju infekcije. Mere u ovom tipu kontrole su veomastroge. Tre}i tip kontrole predstavlja kombinaciju prethodnih uz kori{}enje vakci-nacije, koja omogu}ava odràvanje imunog zapata i mnogo blaè mere kontrole.Na ovaj na~in se znatno umanjuje mogu}nost ve}ih ekonomskih {teta Š18¹.

U merama kontrole, prvi neophodan korak je utvr|ivanje prisustva PIjedinki u zapatu Š11¹ i njihovo uklanjanje Š19¹. To ~esto zahteva pregled svih ìvoti-nja u zapatu na prisustvo virusa, {to predstavlja prili~no skup postupak Š19¹.êsto je mnogo prakti~nije prvo obaviti serolo{ka ispitivanja svih ìvotinja u za-patu SN testom, a zatim obaviti detekciju virusa kod ìvotinja koje nemaju ili imajunizak titar serum neutralizuju}ih antitela protiv virusa virusne dijareje goveda Š20¹.Perzistentno inficirana ìvotinja je viremi~na i po pravilu je seronegativna. Perzis-tentno inficirane ìvotinje mogu da budu i seropozitivne i to u slu~aju kada je u pi-tanju maternalni imunitet kod mladih ìvotinja (zato se pregledaju ìvotinje starijeod ~etiri meseca) i u slu~aju postojanja niskog titra serum neutralizuju}ih antitelaprotiv heterolognog soja virusa virusne dijareje goveda. Potvrda viremije kodtakvih ìvotinja je neophodna, naj~e{}e posle ponovljenog pregleda 3 do 4nedelje posle, da bi se proglasile perzistentno inficiranim. Ukoliko se viremija uponovljenom pregledu ne dokaè u pitanju je bila akutno, a ne perzistentno infici-rana ìvotinja, koju ne treba ukloniti iz zapata. Jedan od mogu}ih na~ina ispiti-vanja je i vakcinacija inaktivisanom vakcinom svih ìvotinja starijih od 6 meseci,kao i revakcinacija u predvi|enom vremenskom periodu. @ivotinje koje nisu se-rolo{ki odgovorile na vakcinaciju, kao sumnjive se ispituju na prisustvo virusa me-todama za dokazivanje virusa ili njegovog antigena. Posle uklanjanja perzistentnoinficiranih ìvotinja, velika pa`nja treba da se posveti uno{enju novih grla u zapatŠ19¹. Takva grla obavezno moraju da se pregledaju na prisustvo virusa, a ako susteona, da bi bili sigurni da fetus nije inficiran, tele treba pregledati posle ro|enjauzimanjem uzorka prekolostralne krvi Š19 11¹. Posle svih sprovedenih postupakada bi se prekinuo lanac infekcije i spre~ili dalji gubici pa`nja treba da se posvetispre~avanju pojavljivanja transplacentarne infekcije Š19¹.

Bitsch i Ronsholt Š14¹ smatraju da se kontrola i eradikacija virusne di-jareje goveda bazira na: 1. otkrivanju zapata sa aktivnom infekcijom, 2. uklanjanjuizlu~iva~a virusa iz zapata i 3) merama kontrole svih zapata radi preveniranja{irenja virusa na neinficirane zapate i reinfekcije zapata iz kojih je virus uklonjen.Lindberg i Alenius Š21¹ imaju sli~no mi{ljenje. Po njima, eradikacija virusne dija-

454


reje goveda u zapatima, tako|e, uklju~uje tri koraka: 1. podelu populacije na infici-rane i neinficirane zapate; 2. pra}enje i sertifikacije neinficiranih zapata i 3.pra}enje izlu~ivanja virusa u inficiranim zapatima. Me|utim, pre ovih koraka neo-phodno je da se odredi status infekcije u zapatu. Utvr|ivanje prisustva specifi~nihantitela protiv virusa virusne dijareje goveda je indirektan na~in ispitivanja pri-sustva PI jedinki u zapatu. U ovim ispitivanjima se, u dosada{njoj praksi, naj~e{}eupotrebljavala ELISA tehnika za pregled zbirnih uzoraka mleka iz tanka sa farme iliuzoraka seruma i mleka od manjeg broja ìvotinja odre|ene starosne kategorije(„spot test”). Bitsch i Ronsholt Š14¹ smatraju da je ispitivanje krvi od tri mlade ìvo-tinje („spot test”) na prisustvo kako virusa tako i antitela, dovoljno za utvr|ivanjerealne slike stanja infekcije u zapatu, odnosno prisustva ili odsustva PI ìvotinja.Utvr|ivanje prisustva specifi~nih antitela kod tri ìvotinje iz grupa steonih junica iprvotelkinja koristilo se za utvr|ivanje vremena u kojem je infekcija nastupila.Drugi autori Š22¹ smatraju da je za takve analize potrebno da se ispita uzorak od10, odnosno 5 ìvotinja. Ispitivanjem zbirnih uzorka mleka indirektnom ELISA teh-nikom utvr|uje se nivo antitela koji je u korelaciji sa titrom antitela utvr|enim meto-dom serum neutralizacije i prevalencijom seropozitivnih ìvotinja u zapatu Š14¹.Stoga se, u nekim programima kontrole i eradikacije virusne dijareje goveda,„skrining” populacije, ispitivanjem prisustva antitela u zbirnom uzorku mleka iztanka sa farme, koristio za isklju~ivanje sigurno „slobodnih” zapata od infekcije iodre|ivanje onih zapata koji treba da pro|u kroz podrobnija, a samim tim i skupljaispitivanja Š12¹.

Ispitivanje zbirnog uzorka mleka ELISA tehnikom ima vi{e prednosti.Ispitivanja se jednostavno izvode, mnogo su jeftinija, a jednim uzorkom „pokriva”se ceo zapat. Lindberg i Alenius Š21¹ smatraju da je ova metoda dobra za pra}enjeinfekcije u zapatima koji su vi{e godina „slobodni” od virusne dijareje goveda. Utakvim zapatima ovom tehnikom se vrlo rano moè da otkrije prisustvo infekcije,~ak i pre ro|enja prve PI ìvotinje. Ispitivanjima je utvr|eno da se uzorak mleka odjedne ìvotinje sa visokim nivoom antitela moè da razredi od 256 do 1024 puta, ada se pri tome dobija pozitivna reakciju indirektnom ELISA tehnikom. S obziromna ove rezultate, Lindberg i Alenius Š21¹ smatraju da moè da se ustanovi i jednaseropozitivna ìvotinja u ina~e serolo{ki negativnom zapatu od 250 do 500 krava,pa i vi{e. S druge strane, „spot testom” naj~e{}e nije mogu}e da se tako rano us-tanovi po~etak infekcije u zapatu. Jedini nedostatak ELISA tehnike je da se ispiti-vanja mogu da obavljaju samo kod mle~nih ìvotinja u fazi laktacije i u zapatimakoji nisu vakcinisani. Visok nivo antitela u ovakvom uzorku ukazuje, u tom tre-nutku, na prisutnu ili u skora{nje vreme pro{lu infekciju. S obzirom da se antitelaprotiv virusa virusne dijareje goveda dugo zadràvaju, neophodno je da se u za-patima, posle uklanjanja izvora infekcije, sprovedu ispitivanja u odre|enim vre-menskim intervalima i ukoliko je infekcija pro{la, do}i }e do laganog pada nivoaantitela na nedetektabilni nivo posle tri do ~etiri godine (ukoliko je godi{njazamena ìvotinja u zapatu na nivou od 25 do 30%). U me|uvremenu, zapat moèda se ispituje drugim metodama kao {to je „spot test” kod mladih ili novona-

455


bavljenih ìvotinja. Ovakav na~in testiranja moè da se koristi i za utvr|ivanjeprisustva virusa, ali je on u manjoj upotrebi zbog mnogo manje mogu}nosti ot-krivanja prisustva PI ìvotinja me|u mle~nim kravama.

Pored odre|ivanja prisustva ili odsustva infekcije u momentu ispiti-vanja, „spot test” pruà mogu}nost odre|ivanja perioda u kojem je infekcija bilaprisutna u zapatu. Sve ìvotinje posle otklanjanja PI ìvotinja bi}e seronegativne,osim teladi koja }e imati kolostralna antitela ili su bila inficirana u drugom delu in-trauterinog razvoja. „Spot test” me|u mladim ìvotinjama predstavlja indikatorprisustva ili odsustva infekcije Š21¹.

U toku trajanja i nakon eradikacije virusne dijareje goveda treba da sevodi ra~una da se ona ponovo ne unese u zapat. Osnovni ~inioci rizika za {irenjevirusa su prodaja i kretanje ìvotinja izme|u zapata, atenuirane (ìve) vakcine,seme i embrioni. Preveniranje uno{enja inficiranog semena se postiè redovnimserolo{kim pregledom seronegativnih bikova i/ili testiranjem semena svih sero-pozitivnih bikova Š21¹. Propisima za centre za ve{ta~ko osemenjavanje u Evrop-skoj uniji uvedena je stroga kontrola bikova u odnosu na infekciju izazvanu viru-som virusne dijareje goveda Š14¹. Embrioni predstavljaju opasnost ukoliko nisupravilno isprani, a donor je ili PI ili akutno inficirana ìvotinja. Atenuirane vakcine,tako|e, predstavljaju stalnu opasnost usled ~este kontaminacije virusima virusnedijareje goveda oba genotipa Š21¹.

Neka iskustva i mere u eradikaciji virusne dijareje goveda /

Certain experiences and measures in the eradication of BVDV infection

Programski regulisana kontrola i eradikacija virusne dijareje govedapo~ele su da se obavljaju prvo u skandinavskim zemljama. Program je bioisklju~ivo zasnovan na otkrivanju i uklanjanju PI ìvotinja iz zapata. Norve{ka jeprva zemlja koja je shvatila problem virusne dijareje goveda i 1993. godine kre-nula u eradikaciju ove bolesti. Upotrebom indirektne ELISA tehnike pregledani suzbirni uzorci mleka iz 26 430 mle~nih zapata. Druge skandinavske zemlje su sle-dile njen primer. Program se bazirao na: 1. identifikaciji „slobodnih” zapata, 2. pre-veniranju infekcije u ovim zapatima i 3. redukciji broja inficiranih zapata. Redukcijabroja inficiranih zapata postizala se otkrivanjem i uklanjanjem PI jedinki iz zapata,kao i spre~avanjem mogu}nosti pojavljivanja akutne infekcije Š23, 14¹. Ukoliko jeu zapatu preko uzorka mleka ustanovljeno prisustvo antitela, ispitivan je zbirniuzorak mleka tri do pet prvotelkinja. Ukoliko je i kod prvotelki ustanovljenoprisustvo antitela, za dalja ispitivanja se uzimao uzorak krvnog seruma tri do petmladih ìvotinja uzrasta izme|u 8 i 12 meseci. Za zapate za koje se sumnjalo daimaju jednu ili vi{e PI ìvotinja, primenjivane su stroge mere zabrane prodaje ìvestoke ili njihovo isterivanje na zajedni~ku ispa{u, sve dok ponovljenim ispitivanji-ma, uz sprovo|enje mera kontrole, nije ustanovljeno da su „slobodna” od virusnedijareje goveda Š24¹. Da bi zapati bili progla{eni „slobodnim” od virusne dijarejegoveda morali su da imaju dva uzastopna serolo{ki negativna nalaza i to prvi u

456


uzorku zbirnog mleka iz tanka sa farme, zbirnom mleku prvotelkinja i zbirnomuzorku seruma mladih ìvotinja, a drugi u zbirnom uzorku seruma mladih ìvotinjapregledanih barem ~etiri meseca kasnije.

Nacionalni, dobrovoljni, program kontrole i eradikacije virusne dijarejegoveda bez upotrebe vakcinacije otpo~eo je u [vedskoj posle 10 godina iskustvana lokalnom i regionalnom nivou. Eradikacija infekcije se sprovodila otkrivanjem iuklanjanjem PI ìvotinja, pri ~emu se dobijala populacija „slobodna” od infekcije.Posle uklanjanja PI ìvotinja, osnovna mera programa je bila kontrola uno{enja in-fekta u zapat preko direktnog kontakta ìvotinja sa PI jedinkom ili preko uno{enjaìvotinja koje nose PI fetuse, kao i prevencija {irenja oboljenja preko indirektnihputeva {irenja, kao {to su transportna sredstva, aukcije i posetioci. Mere koje suse odnosile na neinficirane zapate obuhvatale su zabranu kontakta ìvotinja iz tihzapata sa govedima i ovcama iz drugih zapata, sa izuzetkom onih koja su imalasertifikat da su „slobodna” od virusne dijareje goveda. Sve ìvotinje za prodajumorale su da imaju individualni sertifikat da su „slobodne” od virusne dijarejegoveda i da poti~u iz takvog zapata. Vlasnicima i dràocima ìvotinja u slu~aju„slobodnog” zapata od infekcije preporu~eno je da nabavljaju nove ìvotinjesamo iz „slobodnih” zapata. Steonim ìvotinjama nije dozvoljeno da u|u u zapat,osim ako je dokazano da su bile seropozitivne pre koncepcije. Mere u inficiranimzapatima su se odnosile na zabranu kontakta sa ìvotinjama iz drugih zapata,zabranu prodaje ìvotinja i uno{enja novih ìvotinja sve dok traje program. Tokomtri godine programom kontrole je bilo obuhva}eno 11120 (70%) mle~nih i 3075(20%) tovnih zapata goveda. Tokom ovog perioda 7585 (47%) mle~nih i 1456(10%) tovnih zapata dobili su sertifikat da su „slobodni” od virusne dijarejegoveda. Prevalencija inficiranih mle~nih zapata je opala sa 51 posto u 1993. na 24posto u 1995. godini. U program nije bila uklju~ena vakcinacija. Alenius i saradniciŠ25¹ smatraju da je za vakcinaciju prethodno potrebno da se odredi status zapata.Me|utim, po autorima, dugo kori{}enje vakcine nema svrhe. „Kori{}enje atenui-rane i/ili mrtve vakcine u neodre|enom vremenskom periodu i bez poznavanja in-fektivnog stanja zapata predstavlja hazard, a i ekonomski je neprihvatljivo” Š25¹.

U Finskoj je iste 1993. godine upotrebom indirektne ELISA tehnike zadetekciju antitela u zbirnim uzorcima mleka pregledano 34115 mle~nih zapata.Ustanovljeno je da je manje od 1 posto stada inficirano virusom virusne dijarejegoveda Š14¹. Ispitivanjem zbirnog uzorka mleka u toku programa kontrole infek-cije u Danskoj je pregledano 16113 mle~nih zapata i u 39 posto je ustanovljenoprisustvo PI ìvotinja. U kontroli infekcije u Danskoj su, osim otkrivanja i elimina-cije viremi~nih PI ìvotinja, bile uklju~ene i mere profilakse: 1. samo one ìvotinjekoje su bile ispitane i nisu PI mogle su da u|u u zapat; 2. ukoliko se u zapat uvo-dila serolo{ki pozitivna steona junica, morala je da bude izolovana do teljenja i nijemogla da se uvede u zapat, sve dok se ne potvrdi da tele nije PI; 3. da bi se izbeglouno{enje akutne infekcije u zapat, sve novonabavljene ìvotinje su morale dabudu u izolaciji tokom tri nedelje; 4. ìvotinje nisu mogle da se napasaju u po-dru~jima u kojima susedni zapati mo`da imaju PI jedinke; 5. zajedni~ki pa{njak je

457


morao da bude „slobodan” od PI jedinke; 6. ìvotinje koje su poslate na izlo`be iaukcije morale su da se ispitaju i morale su da imaju sertifikat da nisu PI ìvotinje;7. na inficiranim farmama ispitivanjem su bili obuhva}eni i mali preìvari; 8. veteri-nari su morali da vode stroge mere opreza da ne bi preneli infekciju iz jednog za-pata u druge Š14¹. Isti autori, na osnovu ispitivanja, smatraju da uklanjanje PI ìvot-inja moè da rezultira eradikacijom virusne dijareje goveda, a da se posle eradika-cije zapati mogu da smatraju „slobodnim” od infekcije ukoliko se testiraju tri teletastarija od 8 meseci, posle 12 ili vi{e meseci od uklanjanja PI jedinki. Testirana teladmoraju da budu bez specifi~nih antitela i virusa u uzorku krvi.

U okviru nacionalnog programa eradikacije bruceloze i leukoze, u rim-skoj provinciji Italije po~elo se sa sprovo|enjem program kontrole virusne dijarejegoveda, koji je bio zasnovan na identifikaciji i uklanjanju PI jedinki Š26¹. U programsu bila uklju~ena 174, prete`no mle~na zapata, u kojima su uzimani uzorci krvi odsvih ìvotinja starijih od jedne godine. Na bazi serolo{kih ispitivanja zapati su kla-sifikovani kao negativni, ukoliko nije ustanovljena ni jedna seropozitivna ìvotinja ikao pozitivni ukoliko je ustanovljena jedna ili vi{e seropozitivnih ìvotinja. U nega-tivnim zapatima ìvotinje su se testirale ponovo posle 30 dana. Ukoliko se i udrugom ispitivanju nije otkrila seropozitivna ìvotinja, zapati su dobijali status „slo-bodnog” zapata od virusne dijareje goveda. Radi kontrole i odràvanja „slobod-nog” statusa, ispitivanja su ponavljana svakih 6 meseci i to pregledom zbirnoguzorka mleka iz tanka sa farme ili uzoraka krvi u slu~aju zapata tovnih goveda. Upozitivnim zapatima je ispitivano prisustvo specifi~nih antitela u uzorcima serumasvih ìvotinja uzrasta od 6 do 12 meseci. Na osnovu ovih ispitivanja zapati su mo-gli da se podele na zapate sa ili bez skora{nje infekcije izazvane virusom virusnedijareje goveda. U zapatima bez skora{nje infekcije, seronegativan status ìvoti-nja u dobu izme|u 6 i 12 meseci proveravan je svakih 6 meseci. U ovom slu~ajuzapat je dobijao status „slobodnog” zapata od virusne dijareje goveda ukoliko suìvotinje uzrasta od 6 do 12 meseci bile konstantno seronegativne u toku periodaod 18 meseci (3 ispitivanja u razmaku od 6 meseci). U zapatima u kojima je us-tanovljena skora{nja infekcija (1 ili vi{e seropozitivne teladi izme|u 6 i 12 meseci)sve ìvotinje su ispitane na prisustvo specifi~nih antitela, a sve seronegativne ìvo-tinje su ispitane i na prisustvo virusa virusne dijareje goveda. @ivotinje su klasifiko-vane kao PI ukoliko je virus ustanovljen u dva ispitivanja sa razmakom od 30 dana.Seronegativne ìvotinje, za koje nije ustanovljeno da su PI, ispitivane su svakih 6meseci radi utvr|ivanja novih slu~ajeva infekcije. Zapat je postajao „slobodan” odvirusne dijareje goveda kada su ìvotinje u uzrastu izme|u 6 i 12 meseci, a ro|ene12 meseci posle uklanjanja zadnje PI ìvotinje, bile serolo{ki negativne, kao i uko-liko nije ustanovljen pozitivan serolo{ki odgovor u grupi seronegativnih ìvotinjaŠ26¹.

U programu kontrole i eradikacije virusne dijareje goveda u Italiji raz-matrala se i koristila mogu}nost upotrebe vakcinacije. Ferrari i sar Š26¹ u zapatimasa visokom seroprevalencijom preporu~ivali su vakcinaciju seronegativnih ìvoti-nja pre koncepcije. Osnovni zahtev je bio poznavanje statusa infekcije u zapatu

458


pre upotrebe vakcine, radi utvr|ivanja adekvatnog programa vakcinacije. Istovre-meno su se primenjivale mnoge profilakti~ne mere kao {to su „sve unutra - sve na-polje”, ~esta i detaljna dezinfekcija, kori{}enje karantina i izolacija, a osim ovih istroge higijenske mere prilikom teljenja. Cancelloti i Carlotto Š27¹ isti~u da jeprilikom sprovo|enja kontrole virusne dijareje goveda neophodno, pre svega,obaviti serolo{ka i virusolo{ka ispitivanja radi ustanovljavanja nosioca virusa. UItaliji se prilikom kontrole infekcije upotrebljavala atenuirana vakcina. Posle odgo-varaju}e kontrole, tri godine terenskog iskustva i 100 000 vakcinisanih ìvotinjaCancelloti i Carlotto Š27¹ smatraju da je vakcinacija sigurna i uspe{na profilakti~namera, naro~ito za telad. Pri tome, autori smatraju da se na mle~nim farmama ju-nice moraju vakcinisati u uzrastu od 12 do 14 meseci.

U poslednjih nekoliko godina u ve}em broju evropskih zemalja po~elose sa programom eradikacije virusne dijareje goveda. Inicijatori ovih programa unekim zemljama su vlade tih zemalja, a u drugim udruènja farmera, potpomog-nuta njihovim vladama. Primenjivani su prethodno obja{njeni programi uz manjemodifikacije i kombinacije.

Epizootiolo{ka situacija u odnosu na virusnu dijareju goveda na terito-riji Srbije i Crne Gore nije poznata, jer serolo{ka i virusolo{ka istraìvanja ve}ihrazmera nisu obavljena. Me|utim, u odnosu na sva do sada obavljena ispitivanja iutvr|en stepen rasprostranjenosti virusne dijareje goveda na nekim epizooti-olo{kim podru~jima, kao i na osnovu klini~ke manifestacije oboljenja goveda,moè da se pretpostavi da je virusna dijareje goveda zna~ajno rasprostranjena naceloj teritoriji Srbije i Crne Gore. Na osnovu ustanovljenih podataka i realnih pret-postavki o rasprostranjenosti infekcije izazvane virusom virusne dijareje govedana podru~ju na{e dràve, velikih ekonomskih {teta do kojih ona dovodi, kao i natendenciju re{avanja problema u evropskim dràvama, postoji potreba da se ispi-tivanja intenziviraju u podru~ijima u kojima se nisu obavljala, a da se u podru~ijimau kojima je dokazana ova bolest pristupi planskom suzbijanju i iskorenjivanju.

1. Beli} L., Mihajlovi} B., Jermolenko G.: Veterinarski glasnik 8, 565-568, 1973.- 2. Kur~ubi} V.: Magistarski rad, Veterinarski fakultet univerziteta u Beogradu, Katedra zamikrobiologiju, Beograd, 1993. - 3. Petrovi} T., Lazi} S., Savi}-Jev|eni} Sara, Lupulovi} Di-ana,

VelhnerMaja: Simpozijum „III jugoslovenski epizootiolo{ki dani”, Kladovo, 18. do 21. aprila 2001.godine, Zbornik referata i kratkih sadràja, 29, 134-143, 2001. - 4. Petrovi} T.: Magistarskateza, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu, Katedra za zarazne bolestiìvotinja i bolesti p~ela, 2002. - 5. Petrovi} T., Milo{evi} B., \uri~i} Bosiljka, Kneèvi} N.,„5th Pestivirus symposium”, 26-29. avgusta 2002, Cambridge UK, poster No 18, 2002. - 6.Petrovi} T., Lazi} S., Bosiljka \uri~i}: „14 savetovanje veterinara Srbije”, Zlatibor, 10-14.septembra 2002., Zbornik radova i kratkih sadràja, 299, 2002. - 7. Molnar T., Ki{karolj F.,Molnar Olga: „5 Jugoslovenski Epizootiolo{ki Dani”, Pali} Subotica, 3.-5. aprila 2003.,Zbornik referata i kratkih sadràja, str 56-59, 2003. - 8. Petrovi} M. M., \uri~i} Bosiljka, Ign-jatovi} R., Stojanovi} G., Petreski I.: Simpozijum „IV jugoslovenski epizootiolo{ki dani”,Mataru{ka Banja, Zbornik referata i kratkih sadràja, 224-226, 3-6. aprila 2002. - 9. Petrovi}

459



T., \uri~i} Bosiljka, Toplak I., Lazi} S., Darja Barli}-Maganja, Grom J., Sandvik T.: „5 jugo-slovenski epizootiolo{ki dani”, Subotica, 3-5. aprila 2003, Zbornik radova i kratkih sadr`aja,2003. - 10. Petrovi} T., Lazi} S., \uri~i} Bosiljka, Milo{evi} B.: Veterinarski `urnal RepublikeSrpske, ISBN 99938-626-1-4, III, 1-2, 21-29, 2003. - 11. Roeder P. L., Harkness J. W.: Pros-pects for control; Veterinary Record 118, 143-147, 1986. - 12. Waage S., Krogsrud J., Ny-berg O.: Proc. „XVIII World Buiatrics Congress”, Bologna, Italy, 773-776, 1994. - 13. HoueHans, Veterinary Clinics of North America: Food Animal Practice, 11, 3, 521-547, 1995. - 14.Bitsch V., Ronsholt L.: Vet. Clinics of North America:Food Animal Practice, 11, 3, 627-640,1995. - 15. Duffell S. J., Sharp M. W., Bates D.: Veterinari Record 118, 38-39, 1986. - 16.Gunn G. J., Stott A. W., Scanlan S. A.: „XX Congres of Buiatrics”, AACV Sydney, 1998. - 17.Luzzago C., Piccinini R., Zepponi A., Zecconi A.: Veterinary Microbiology 64, 247-252,1999. - 18. Harkness J. W., Ann Resh Vet 18, 167-174, 1987. - 19. Baker J. C.: A review;JAVMA, 190, 11, 1449-1458, 1987. - 20. Deregt D., Loewen K. G., Can. Vet. J. Vol. 36, 371-378, 1995. - 21. Lindberg Ann L. E., Alenius S.: Veterinary Microbiology 64, 197-222, 1999. -22. Houe Hans: Prev. Vet. Med. 19, 241-248, 1994. - 23. Oirschot J. T., Bruschke C. J. M.,van Rijn P. A.: Veterinary Microbiology 64, 169-183, 1999. - 24. Waage S., Krogsrud J., Ny-berg O., Sandvik T.: Proc. „Third ESVV Symposium on Pestivirus Infections”, Lelystad, 170-172, 1996. - 25. Alenius S., Lindberg A., Larsson B.: Proc. of the „3-rd ESVV Symposium onPestivirus Infections”, Lelestad, Netherlands, 162-169, 1996. - 26. Ferrari G., Scicluna M. T.,Bonvicini D., Gobbi C., Della Ferita F., Valentini A., Autorino G. L.: Veterinary Microbiology64, 237-245, 1999. - 27. Cancellotti F. M., Carlotto F.: Proc. „EEC Conference on PestivirusInfections of Ruminants”, Brussels, 183-193, 1985.

DAMAGES CAUSED BY BVDV INFECTION AND POSSIBILITIES FOR ITS CONTROL

T. Petrovi}, S. Lazi}, Diana Lupulovi}, M. Lali}, Bosiljka \uri~i}

In developed countries, the percentage of seropositive cattle ranges between60-90%. Having in mind that there is a widespread presence of BVDV infection in our epi-zootiological areas, it is necessary to know its economic importance, as well as the waysand possibilities for its control.

The greatest damages caused by BVDV infection in cattle farming are the di-rect consequences of transplacentary infection as a result of fetal deaths, congenital mal-formations, neonatal and postnatal mortality, including mucous diseases, and slow growthand poor performance results of the surviving animals. Economic losses due to BVDV in-fection can be seen in a cattle herd even several years after the infection. BVDV infection isconsidered the third most important disease to affect the economy, immediately after cattleplague and the foot-and-mouth disease.

From the first days of attempting to control the infection to the present day,two, or rather three, main ways to curb and eradicate BVDV infection have become clear.The first way is to eradicate the infection by determining the presence of persistently in-fected (PI) animals and their elimination. The second way is to use different programs ofvaccination, while the third way is to apply a combination of the first two.

The primary task of controlling BVDV infection is to prevent prenatal infection.This procedure covers the determination and elimination of PI animals from the herd. Afterthese animals are removed, great attention must be paid to introducing new head into theherd and preventing the occurrence of transplacentary infection.

460


ENGLISH

On the grounds of the established data and real suppositions about the distri-bution of BVDV infection in the territory of our state, the vast economic damages it causes,as well as the general tendency to resolve problems in European states, it is necessary todraft legal regulations in the area of prophylaxis and the eradication of this bovine viral dis-ease in our country.

Key words: BVDV, economic damages, infection control

UÇERBÀ, PRIÎNËNNÀE VDKRS (DVB) INFEKCIEY I VOZMO@NOSTÃ EË

KONTROLÂ

T. Petrovi~, S. Lazi~, Diana Lupulovi~, M. Lali~, BosilÝka Dùri~i~

V razvitnìh stranah, procent serologi~eski poloìtelÝnìh krupnogorogatogo skota dvigalsÔ sredi 60-90%. S u~ëtom na bolÝçuÓ rasprostranënnostÝVDKRS (DVB) infekcii na na{ih ƒpizootiologi~eskih oblastÔh, neobhodimo uzna-vatÝ eë ƒkonomi~eskoe zna~enie, slovno i vozmo`nosti eë kontrolÔ.

Samìe bolÝ{ie uçerbì, kotorìe virusnaÔ diareÔ krupnogo rogatogoskota (VDKRS) diareÔ virusnaÔ bovum (DVB) infekciÔ nanosti ìvotnovodstvuprÔmìe posledstviÔ transplacentarnoy infekcii, v rezulÝtate fetalÝnìh ok-oleniy, kongenitalÝnìh malformaciy, neonatalÝnoy i poslenatalÝnoy smert-nosti, vklÓ~aÔ i boleznÝ slizistìh obolo~ek, slabìy rost i performansì pe-reìtìh ìvotnìh. Õkonomi~eskie ubìtki pri~inënnìe VDKRS (DVB) infekcieymogut proÔvlÔtsÔ v plemennom priplode krupnogo rogatogo skota i neskolÝko letposle infekcii, a imenno VDKRS (DVB) infekciÔ s~itaetsÔ tretÝey boleznÝÓ poƒkonomi~eskomu zna~eniÓ v ìvotnovodstve srazu posle ~umì krupnogo rogatogoskota i sapa i Ôçura.

S pervìh popìtok kontrolÔ infekcii i do segodnÔ{nih deny iskri-stallizirovalisÝ dva ili tri osnovnìh sposoba podavleniÔ, i iskoreneniÔVDKRS (DVB) infekcii. Pervìy sposob iskorenenie infekcii ustanovleniem pri-sutstviÔ i ustraneniem persistentno inficirovannìh (PI) ìvotnìh. Vtoroy spo-sob primenenim razli~nìh programm vakcinacii, poka tretiy sposob predstav-lÔet soboy kombinaciÓ predìduçih dva.

Pervi~noe zadanie kontrolÔ VDKRS (DVB) infekcii preveniÔ prena-talÝnoy infekcii. Õtot postupok ohvatìvaet i ustanavlivanie i otstranenie per-sistentno inficirovannìh (PI) edini~nìh ìvotnìh iz plemennogo priploda. Po-sle otstraneniÔ (PI) ìvotnìh bolÝ{oe vnimanie nado posvÔtitÝ transplacen-tarnoy infekcii.

Na osnove ustanovlennìh dannìh i realÝnìh predposìlok o ras{irën-nosti VDKRS (DVB) infekcii na oblasti na{ego gosudarstva, bolÝ{ih ƒkono-mi~eskih uçerbov do kotorìh ona privodit, slovno i na tendenciÓ re{eniÔ prob-lemì v evropeyskih gosudarstvah, suçestvuet nu`da podvièniÔ zakonnoy regulÔ-tivì v profilaktike i iskorenenii ƒtoy virusnoy bolezni krupnogo rogatogoskota u nas.

KlÓ~evìe slova: VDKRS (DVB), ƒkonomi~eskie uçerbì, kontrolÝ infekcii

461


RUSSKIY

UDK 619:578.825.15:614.44:636.2

ZNAÂJ LATENTNE INFEKCIJE GOVEDA UZROKOVANEIBR VIRUSOM I MOGU]NOSTI NJENE ERADIKACIJE*

IMPORTANCE OF LATENT IBR VIRAL INFECTION IN CATTLE AND

POSSIBILITIES FOR ITS ERADICATION

S. Lazi}, T. Petrovi}, Diana Lupulovi}, M. Jovi~in**

Mehanizmi nastanka i odràvanja latentne infekcije goveda uzro-

kovane IBR virusom jo{ nisu u potpunosti rasvetljeni, ali posledice ove

infekcije su veoma dobro poznate. Poznato je da su latentno inficirane

ìvotinje seropozitivne na gove|i herpesvirus (BHV, IBR), da izlu~uju vi-

rus, ne ispoljavaju simptome bolesti, ali pod uticajem stresa infekcija

moè da dobije sve karakteristike akutne infekcije. Tako|e je poznato

da je smanjena proizvodnja latentno inficiranih ìvotinja. Utvr|eno je da

latentno inficirane krave dnevno proizvode 0,92 kilograma mleka ma-

nje, teè koncipiraju i da se za koncepciju potro{i vi{e doza sperme.

Navedene posledice infekcije uzrokovane gove|im herpesviru-

som, ali i mnoge druge, pre svega, zabrana prometa inficiranih priplod-

nih grla, uslovile su potrebu iskorenjivanja ove infekcije u mnogim

dràvama. U radu su opisana iskustva zemalja u kojima je infektivni

bovini rinotraheitis (IBR) uspe{no iskorenjen, jo{ u drugoj polovini

dvadesetoga veka, kao i iskustva zemalja u kojima se sada intenzivno

radi na iskorenjivanju ovog oboljenja. Planska kontrola i sistematska

upotreba imunoprofilakti~nih sredstava, uz upotrebu odre|enih dijag-

nosti~kih testova, {to je regulisano programom eradikacije, koji je

obavezuju}i za sve odgajiva~e goveda, osnovne su karakteristike isko-

renjivanja IBR-a u Holandiji, Sloveniji i Ma|arskoj. U radu su opisana i

na{a iskustva ste~ena tokom iskorenjivanja IBR-a u vi{e zapata go-

veda.

Klju~ne re~i: BHV-1, eradikacija, latentna infekcija, patogeneza

463


* Rad primljen za {tampu 4. 9. 2003. godine** Dr Sava Lazi}, vi{i nau~ni saradnik, mr Tama{ Petrovi}, istraìva~ saradnik, Diana Lupulovi},

istraìva~ pripravnik, dr Milovan Jovi~in, vi{i nau~ni saradnik, Nau~ni institut za veterinarstvo„Novi Sad”, Novi Sad

Infekcija uzrokovana gove|im herpesvirusom-1 (BHV-1) ili virusomIBR-a rasprostranjena je u celom svetu, a posebno u zemljama sa razvijenimsto~arstvom i intenzivnim na~inom odgoja goveda. Oboljenja koja nastaju infici-ranjem ovim virusom su razli~ita. Uslovljena su uzrastom, na~inom odgoja go-veda i virulencijom uzro~nika. Ipak, naj~e{}e oboljenje koje ovaj virus izaziva je in-fektivni bovini rinotraheitis (IBR) kod mla|ih, a kod starijih kategorija goveda je in-fektivni pustularni vulvovaginitis (IPV). IBR i IPV se ~esto koriste kao sinonimi za in-fekciju uzrokovanu gove|im herpesvirusom-1 i ne samo {to defini{u patolo{kiproces, ve} ukazuju na bolest poznate etiologije sa svim klini~kim manifestaci-jama i posledicama. Navedena oboljenja su naj~e{}e sistemskog karaktera, od-nosno patolo{kim procesom je zahva}eno vi{e organa, ali nije retka pojava da seinfekcija uzrokovana gove|im herpesvirusom-1 manifestuje kroz oboljenje jed-nog organa kao {to su endometritis, oophoritis, ovarijalne ciste kod ènskih, a kodmu{kih jedinki orchitis, balanoposthitis, {to ~esto moè da ima kao posledicu ne-plodnost. Klini~ka pojava keratokonjunktivitisa i meningitisa kod teladi ili mastitisakod krava mogu}a je kod infekcije uzrokovane gove|im herpesvirusom-1, bilo usklopu op{te, ili lokalne manifestacije bolesti. Pored navedenih klini~kih manifes-tacija, posledica infekcije moè da bude i pojava latentne infekcije, kada se na ìv-otinji ne uo~avaju bilo kakvi simptomi bolesti. Nastanak i razvoj infekcije }elija ìv-otinje doma}ina uzrokovane gove|im herpesvirusom-1 uglavnom su poznati, dokuspostavljanje i odràvanje latentne infekcije ovim virusom jo{ predstavlja nedo-voljno izu~en problem. Virus se preko svojih povr{inskih glikoproteina gP i gC ad-sorbuje za receptore (heparin sulfat-Glycosaminoglycan) na }elijskoj membrani, azatim preko glikoproteina gD, gB i gH ulazi u prijem~ivu }eliju doma}ina. U cito-plazmi inficirane nastaje dezintegracija nukleokapsida virusa i prodor njegoveDNK u jedro }elije, u kome se odvija replikacija virusa.

Poznata je ~injenica da herpesvirusi, pa prema tome i BHV-1, u }elijiinhibiraju proces translacije }elijske mRNK. Ribozomi postaju slobodni, ne sin-teti{u }elijske proteine, ve} se uklju~uju u sintezu virusnih proteina. Na taj na~in vi-rus obezbe|uje nesmetanu produkciju novih viriona. Posle umnoàvanja virusneDNK i sinteze kapsomera nastaje njihovo udruìvanje i formiranje nukleokapsida,koji prolaskom kroz membranu jedra dobijaju omota~, a zatim kao zreli virioni eg-zocitozom napu{taju }eliju. ]elija u kojoj se obavila replikacija virusa naj~e{}ezavr{ava propadanjem.

Mehanizmi nastanka, odràvanja i posledice latentne infekcije /

Mehanism of occurrence and persistence of latent infection and its consequences

Pored akutne infekcije, kada inficirana }elija zavr{ava lizom, BHV-1izaziva i latentnu infekciju, ali bez propadanja inficirane }elije. Dugo se verovaloda BHV-1 izaziva samo latentnu infekciju senzornih neurona, me|utim, istraìva-

464

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 463 - 472 (2003) S. Lazi} i sar.: Zna~aj latentne infekcijegoveda uzrokovane IBR virusom i mogu}nosti njene eradikacije

Uvod / Introduction

njima Winklera i sar Š1¹ utvr|eno je prisustvo virusne DNK i u limfnim folikulimatonzila latentno inficirane teladi. Mehanizmi nastanka i odràvanja latentne infek-cije uzrokovane herpesvirusima kod ìvotinja dugo su bili nepoznati, ali novijim is-traìvanjima do{lo se do saznanja da je kod latentno inficiranih }elija gove|imherpesvirusom-1 spre~ena programirana smrt }elija – apoptoza Š2¹. Tokom la-tentne infekcije nema ekspozicije antigena virusa na povr{ini inficiranih }elija, pasu time one neprepoznatljive za mehanizme imunog sistema organizma. Genomvirusa je prisutan u jedru inficirane }elije u vidu ekstrahromozomalnog materijala,koji je cirkularnog oblika, {to je razlog ograni~ene ekspresije virusnih gena.Obavlja se transkripcija samo jednog gena virusa koji je odgovoran za blokiranjemehanizama apoptoze inficiranih }elija. Gen virusa koji je odgovoran za latentnuinfekciju (LR gen-latency related) kodira LR protein. Ovaj protein sa }elijskom cik-lin zavisnom kinazom 2 inhibira produktivnu infekciju i spre~ava programiranusmrt }elija. Pod uticajem stresa ili tretmanom latentno inficiranih ìvotinja kortikos-teroidima nastaje pad imunog statusa ìvotinja, druga~ije obrade mRNK LR genai aktivacija drugih virusnih gena, {to omogu}ava produkciju virusnih proteina i no-vih viriona. Prema tome, reaktivacijom virusnog genoma ponovo se uspostavljaliti~ki ciklus u }elijama i njegovo izlu~ivanje iz organizma. Latentno inficirana ìvo-tinja periodi~no izlu~uje virus, kao i klini~ki obolela i to od 1 000 do 100 000 vi-rusnih ~estica u jednom mililitru eksudata Š3¹. Reaktivacijom latentne infekcijepod uticajem stresa (transport, lo{i zoohigijenski uslovi drànja, neadekvatnaishrana i drugo) ili tretman ìvotinja kortikosteroidima nastaju viremija i distribucijavirusa u }elije parenhimatoznih organa kao {to su organi respiratornog, urogeni-talnog trakta i drugi Š4¹. Me|utim, u slu~ajevima inficiranja }elija apatogenim ivakcinalnim sojevima virusa otkrivene su jo{ i izvesne „cevaste strukture” koje,verovatno, imaju odre|enu ulogu u procesu intracelularnog transportovanja ne-kih virusnih antigena Š5¹.

Infekcija izazvana gove|im herpesvirusom-1 u zdravstveno-ekonom-skom pogledu predstavlja svojevrstan problem, a {tete koje nastaju su velike imnogobrojne. Utvr|eno je da latentno inficirana krava tokom prvih 10 nedelja lak-tacije dnevno manje proizvede mleka za 0,92 kilograma Š6¹. Tako|e, zna~ajno suproduèni servis period i me|utelidbeni interval, pa se zbog toga godi{nje po jed-noj kravi gubi oko 150 DM Š7¹. Pored ovih i jo{ mnogih drugih direktnih gubitaka,latentna infekcija izazvana gove|im herpesvirusom-1 nanosi jo{ i mnoge drugeindirektne gubitke koji ~esto ne mogu da se prikaù numeri~kim iznosima.Zabrana prometa priplodnih goveda, sperme i embriona iz zaraènih zapata, pa iregiona primeri su indirektnih gubitaka. Ove zabrane mogu da nanesu ve}e gu-bitke nego pojavljivanje epidemije IBR-a. Analiti~ari iz vi{e zemalja su utvrdili dainfekcija uzrokovana gove|im herpesvirusom-1 nanosi velike {tete koje se meremilionskim iznosima nacionalnih valuta.

Primenom tehnika molekularne biologije, tokom prethodnih nekolikogodina, delimi~no se uspelo da se objasni nastanak, odràvanje i reaktivacijalatentne infekcije kod gove|eg herpesvirusa-1. Me|utim, ostali su i dalje neraz-

465


ja{njeni neki elementi biolo{kog ciklusa ovog virusa, koji mogu da budu zna~ajnikod geneze latentne infekcije. Verovatno }e se u narednom periodu istraìvanja utom pravcu jo{ vi{e intenzivirati, ne samo radi rasvetljavanja faktora latencije, ve}pre svega radi preveniranja infekcije goveda uzrokovane herpesvirusom-1.

Iskorenjivanje IBR-a / Eradication of IBR

Nacionalne ekonomije mnogih zemalja Evrope, Severne Amerike,Bliskog Istoka i drugih, iz navedenih razloga pristupile su organizovanom suzbi-janju i iskorenjivanju IBR-a. Zapati goveda u [vajcarskoj, Austriji, Belgiji i skoro usvim skandinavskim zemljama „slobodni” su od IBR-a Š8¹. U ovim zemljamaorganizovanom kontrolom na IBR iskorenjivanje je zapo~elo jo{ u drugoj polovinidvadesetoga veka. Iskorenjivanje se zasnovalo na principu „ispitaj i ukloni” Š9¹,{to je podrazumevalo utvr|ivanje seropozitivnih ìvotinja i njihovo fizi~ko uklanja-nje iz zapata. înjenica je da se infekcija uzrokovana gove|im herpesvirusom-1 upojedinim zapatima kretala na nivou od 10 posto, kao i da su mnogi zapati ve}prilikom prvog pregleda bili „slobodni” od IBR-a. Prema tome, princip iskorenji-vanja „ispitaj i ukloni” imao je punu zdravstvenu, a i ekonomsku opravdanost.

Iskorenjivanje IBR-a u Holandiji / Eradication of IBR in the Netherlands

Zemlje kao {to su Holandija, Nema~ka, Ma|arska, Francuska, Slo-venija i druge, uspostavile su i sprovode organizovani vid kontrole, suzbijanja iiskorenjivanja, sa ciljem da se oslobode i dobiju status zemalja „slobodnih” odIBR-a. Program kontrole, suzbijanja i iskorenjivanja IBR-a veoma je sli~an u svimnavedenim zemljama. On se sastoji u ~estim pregledima uzoraka krvnih seruma imleka, na prisustvo antitela za BHV-1, naj~e{}e ELISA tehnikom, a zatim uklanja-njem seropozitivnih ìvotinja, ili se obavlja planska vakcinacija, ako se utvrdi da jeu zapatu rasprostranjena infekcija ovim virusom. Ipak, mora da se kaè da jeHolandija jedina zemlja koja je organizovanom iskorenjivanju IBR-a poklonilanajve}u pa`nju. Naime, u Holandiji je suzbijanje i iskorenjivanje IBR-a bilo na do-brovoljnoj bazi odgajiva~a i nije dalo zadovoljavaju}e rezultate. Me|utim, od1.5.1998. godine zapo~et je program obaveznog iskorenjivanja, koji je regulisanzakonskim aktima, sa ciljem da do 2005. godine svi zapati budu „slobodni” odIBR-a. Holandija ima 1,7 miliona muznih krava, 1,5 miliona priplodnog podmlatka ioko pola miliona grla tovnog materijala. U Holandiji se nalazi oko 33000 muznih i30000 tovnih farmi goveda. Rasprostranjenost IBR-a kod muznih krava i priplod-nih goveda je velika i ra~una se da je u Holandiji oko 40 posto ovih ìvotinja sero-pozitivno na IBR. Gubici nastali zbog supklini~kih i klini~kih pojava IBR-a, sman-jene proizvodnje mleka seropozitivnih krava, a posebno zbog zabrane izvozapriplodnog podmlatka, sperme i embriona u zemlje Evropske ekonomske zajed-nice uticali su da se u Holandiji sa~ini program iskorenjivanja i kontrole IBR-a, kojije usvojen u vidu zakonskog akta i obavezan je za sve odgajiva~e goveda.

466


Stru~njaci Poljoprivrednog univerziteta u Vageningu razradili su detaljan programsuzbijanja i iskorenjivanja IBR-a, a njegovu osnovu ~ini vakcinacija svih govedastarijih od tri meseca, dva puta godi{nje marker vakcinama i ~estim dijag-nosti~kim ispitivanjima, najmanje jednom mese~no, uzoraka mleka iz cisterni iliuzoraka krvnih seruma. Dijagnosti~ka ispitivanja se obavljaju ELISA tehnikom kojaomogu}ava diferencijaciju postvakcinalnih od postinfektivnih antitela, odnosnootkrivanje inficiranih ìvotinja. Inficirane ìvotinje se posle ekonomskog iskori{}a-vanja upu}uju na klanje. Zapat se smatra „slobodnim” od IBR-a, ukoliko se utvrdida vi{e nema inficiranih ìvotinja, bez obzira {to se u njemu sprovodi vakcinacija.Program predvi|a rigoroznu kontrolu ìvotinja koje se uvode u zapat i one poslevi{ekratnih ispitivanja moraju da budu „slobodne” od IBR-a, ali i da poti~u iz za-pata u kojem je iskorenjen IBR. Posle sticanja statusa „slobodnog” zapata od IBR-a prekida se vakcinacija i kontrola, a obavlja se samo monitoring. Zapat seosloba|a zabrane prometa i trgovine grlima namenjenim za priplod. Tro{koviiskorenjivanja IBR-a regulisani su zakonskim aktima i delom ih snosi farmer, ave}im delom holandski fond za za{titu ìvotinja od zaraznih bolesti Š10, 11¹.

Iskorenjivanje IBR-a u Sloveniji / Eradication of IBR in Slovenia

U Sloveniji se, tako|e, obavlja planska eradikacija IBR-a, koja jeobavezna za sve odgajiva~e goveda, a zasniva se na vakcinaciji i isklju~ivanju se-ropozitivnih grla iz proizvodnje. U Sloveniji se posebna pa`nja poklanja kontrolipriplodnih bikova, bikovima u testnim stanicama i bikovskim majkama. Poslednjiseropozitivni bik u Sloveniji je otkriven 1979. godine. Bikovi u centrima za ve{ta-~ko osemenjavanje i testnim stanicama, kao i njihove majke moraju da budu sero-negativne, a kontrola se obavlja dva puta godi{nje. U zapatima mle~nih stada,koja su zaraèna IBR virusom, obavlja se vakcinacija konvencionalnim vakci-nama. Sva seropozitivna grla su pod veterinarskom kontrolom, a njihov prometmoè da se obavlja samo prodajem na klanje Š12¹.

Iskorenjivanje IBR-a u Ma|arskoj / Eradication of IBR in Hungary

U Ma|arskoj je po~etkom devedesetih godina dvadesetoga veka for-miran Odbor za suzbijanje i iskorenjivanje IBR u mle~nim zapatima goveda. Od-bor je propisao metode iskorenjivanja koje su obavezne za sve odgajiva~egoveda, a iskorenjivanje IBR-a moè da se obavi na tri na~ina:

1. Iskorenjivanje putem selekcije,2. Iskorenjivanje putem smene generacije i3. Iskorenjivanje putem zamene stada.Iskorenjivanje IBR-a putem selekcije podrazumeva odvajanje, u istom

zapatu, seropozitivnih od seronegativnih ìvotinja. Seropozitivne ìvotinje se vak-cini{u i posle ekonomskog iskori{}enja se upu}uju na klanje. Iskorenjivanjeputem smene generacije podrazumeva dvokratnu vakcinaciju svih ìvotinja u

467


stadu tokom godine, dok se telad posle uzimanja kolostruma iznose iz zapata iprebacuju na drugu lokaciju. Telad se podvrgava serolo{kim kontrolama tek priuzrastu od {est meseci. Kontroli{u se dva puta u razmaku od tri meseca i posledvokratnog uzastopno negativnog nalaza zadràvaju u proizvodnji, ili u suprot-nom, upu}uju na klanje. Tre}i vid iskorenjivanja IBR-a podrazumeva uklanjanjesvih grla, temeljno ~i{}enje i dezinfekciju svih objekata na farmi i useljavanje stadaslobodnog od IBR-a. Radi o~uvanja statusa „slobodnog” zapata od IBR-a odgojgoveda se odvija u uslovima pune zatvorenosti. @ivotinje koje se uvode u zapatdrè se u karantinu i moraju da budu seronegativne na dan uvo|enja u karantin imesec dana kasnije. Tek posle dvostruko negativnog nalaza u razmaku od mesecdana ìvotinje iz karantina mogu da se uvedu u zapat. Kontrola „slobodnog” za-pata obavlja se serolo{kim ispitivanjem 10 posto ìvotinja, dva puta godi{nje.Ukoliko se utvrdi da u zapatu ima seropozitivnih ìvotinja onda se ceo zapatpodvrgava serolo{kom pregledu. Posle serolo{kog pregleda i utvr|ivanja brojainficiranih ìvotinja odre|uje se status stada. Naime, ako je broj seropozitivnih ì-votinja manji od 1 posto sva seropozitivna grla se upu}uju na klanje, a u suprot-nom slu~aju u zapatu se sprovodi metoda iskorenjivanja IBR-a putem selekcije.Centri za ve{ta~ko osemenjavanje se kontroli{u serolo{kim pregledom svih bik-ova dva puta godi{nje i svi bikovi moraju da budu seronegativni Š13, 14¹.

Na{a iskustva u suzbijanju i iskorenjivanju IBR-a /

Our experience in curbing and eradication IBR

Poznato je da su mnogi na{i zapati zaraèni gove|im herpesvirusom-1. Procenat seropozitivnih grla po zapatima je razli~it i u pojedinim regionima je od5 do 90 posto Š15¹. Me|utim, istraìvanjima obavljenim tokom poslednje dve go-dine ustanovljeno je da se broj seropozitivnih grla pove}ao u odnosu na period odpre desetak godina u mnogim zapatima goveda. Preliminarnim serolo{kim ispiti-vanjima, koja su sprovedena u 10 zapata goveda, utvr|eno je da je infekcija izaz-vana gove|im herpesvirusom-1 prisutna u 8 zapata, a procenat seropozitivnih odispitanih grla iznosio je od 37 do 98 posto, po zapatu. Uzorci krvi za ova ispitivanjauzeti su od 10 do 30 posto slu~ajno odabranih grla u ovim zapatima, a metodommikroserum neutralizacije obavljeno je utvr|ivanje specifi~nih antitela za BHV-1.Dobijeni rezultati, ovih, preliminarnih ispitivanja prikazani su u tabeli 1.

Prema tome, mogu}nosti suzbijanja i iskorenjivanja su razli~iti i us-lovljeni su razli~itim ~iniocima. Tako je u poslednjih deset godina u vi{e zapata, ilive} sproveden, ili se sprovodi program iskorenjivanja IBR-a. Uspeh iskorenjivanjaje razli~it i moè da se kaè da je opredeljenost i spremnost rukovode}eg kadrafarmi bilo presudno za uspe{no sprovo|enje programa. Na{ program suzbijanja iiskorenjivanja IBR-a je sli~an programima u Ma|arskoj i Sloveniji. Zasniva se naisklju~ivanju iz proizvodnje svih zaraènih, ako je broj seropozitivnih ìvotinjamanji od 5 posto, ili na vakcinaciji u slu~aju inficiranosti ve}eg broja ìvotinja. Takoje, u jednom zapatu broj seropozitivnih ìvotinja bio na nivou od 4 posto i za jednu

468


godinu vi{ekratnim pregledom krvnih seruma, mikroneutralizacionim testom iisklju~enjem iz proizvodnje seropozitivnih ìvotinja uspelo je da se do|e do sta-tusa „slobodnog” zapata. U drugom zapatu procenat seropozitivnih goveda bio jena nivou od oko 70 posto, kada se pristupilo iskorenjivanju IBR-a. Posle dve go-dine odvojenog uzgoja seropozitivnih od seronegativnih grla, planske serolo{kekontrole seronegativnih ìvotinja, vakcinacije seropozitivnih i serolo{kom kon-trolom teladi koja poti~u od vakcinisanih krava uspelo je da se dostigne nivo od 70posto seronegativnih i 30 posto seropozitivnih jedinki u zapatu. Posle ~etiri godinebroj seropozitivnih ìvotinja pao je na oko 5 posto i njihovim upu}ivanjem naklanje zapat je postao „slobodan” od infekcije izazvane virusom IBR-a.

Tabela 1. Prikaz rezultata preliminarnih serolo{kih ispitivanja za BHV-1 u 10 zapatagoveda

Table 1. Results of preliminary serological investigations of BHV-1 in 10 cattle herds

Zapati goveda /Cattle herd

Broj ispitivanih uzoraka /Number of examined

samples

Serolo{ki nalaz / Serological finding

Broj seropozitivnihuzoraka / Number of sero-

positive samples(%)

Broj seronegativnihuzoraka / Number of sero-

negative samples(%)

A 570 417 (73,16) 153 (26,84)

B 37 22 (59,46) 15 (40,54)

C 30 19 (63,33) 11 (36,67)

D 45 0 45 (100)

E 35 31 (88,57) 4 (11,43)

F 103 61 (59,22) 42 (40,78)

G 91 89 (97,80) 2 (2,20)

H 22 8 (36,36) 14 (63,64)

I 76 0 76 (100)

J 50 38 (76,00) 12 (24,00)

Ukupno / Total 1059 685 (64,68) 374 (35,32)

Tokom poslednjih 7 godina u zapatu bikovskih majki, u kome jeutvr|ena infekcija uzrokovana gove|im herpesviruisom-1, uspelo je da se izdva-janjem teladi i planskom serolo{kom kontrolom dobiju 154 seronegativna bikarazme{tena u vi{e centara za ve{ta~ko osemenjavanje. Naime, mu{ka telad odbikovskih majki su posle dva dana od ro|enja izme{tana u drugi objekat, u komeim je bio organizovan prihvat i odgoj do isporu~ivanja u centre za ve{ta~ko ose-menjavanje. Sa serolo{kim ispitivanjima otpo~elo se pri uzrastu od tri meseca,jednom mese~no, sve dok se nisu dobila tri uzastopno negativna nalaza i tek tadaje telad upu}ena u centre. Uzrast teladi pri isporuci bio je razli~it, od 6 do 10 me-

469


seci. Njihova kontrola je nastavljena i u centrima, dva puta godi{nje i uvek se dobi-jao negativan serolo{ki nalaz na IBR virus Š16¹.

Metodom radikalnog isklju~ivanja seropozitivnih ìvotinja, odmah po-sle serolo{kog ispitivanja, uspelo se u jednom centru za ve{ta~ko osemenjavanjeza samo mesec dana da se postigne status zapata „slobodnog” od IBR-a. Posleprve serolo{ke kontrole, od 63 ispitana bika 6 je bilo seropozitivno. Druga se-rolo{ka kontrola obavljena je 15 dana posle prve, kada su otkrivena jo{ dva sero-pozitvna grla. Narednim serolo{kim ispitivanjima, koja su usledila svakih 15 dana ijednom posle 6 meseci, nije utvr|eno ni jedno seropozitivno grlo. U ovom centrustatus „slobodnog” zapata kontrolo{e se svakih 6 meseci, a novonabavljena grlakontroli{u se dva puta tokom mesec dana sve dok se ne uvedu u zapat Š17¹.

Na{a iskustva ukazuju da se planskim serolo{kim kontrolama, mik-roneutralizacionim testom, odvajanjem seropozitivnih od seronegativnih ìvotinja,kao i upotrebom konvencionalnih vakcina moè da dostigne status zapata „slo-bodnog” od IBR-a Š18, 19¹. Efikasnost iskorenjivanja ovog oboljenja bila bisvakako ve}a kada bi se postoje}i Pravilnik o merama za suzbijanje i iskorenji-vanje IBR-a dosledno sprovodio, a posebno kada bi se inovirao prema novimsaznanjima etiogeneze virusa i uskladio prema zahtevima standarda Evropskeekonomske zajednice Š20¹. Iskorenjivanje IBR-a treba da bude obavezno za sveodgajiva~e goveda. U centrima za ve{ta~ko osemenjavanje ni jedan bik ne smeda bude seropozitivan na IBR virus. Primenom adekvatnih administrativnih mera,uz upotrebu savremenih imunoprofilakti~kih i dijagnosti~kih sredstava, postojevelike mogu}nosti da se kod ve}ine stada u na{oj zemlji, u bliskoj budu}nosti,postigne status zapata „slobodnih” od IBR-a.

Rad je finansiran sredstvima Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj R. Srbije po projektu BTR 4331.

1. Winkler M. T., Doster A., Jones C.: J. Virol. 74, 11, 5337-5346, 2000. -2.A{anin Ruìca, Mili} N., Radoj~i} Marina, Krnjaji} D.: Clinica veterinaria, 78-81, 2002. - 3.Siebert S., Auer S., Heinen E., Kretzdorn D., Strube W.: Tierartztl. Umschau, 9, 82-87, 1995.- 4. Lazi} S., Petrovi} T., Lupulovi} Diana, Jovi~in M.: Institut za sto~arstvo Beograd-Zemun,Biotechnology in Animal Husbandry, 91 - 96, 2003. - 5. Tyshehenko I. P.: Veterinaria, Mo-skva, 11, 26-28, 1991. - 6. Straub O. C.: Dtch. Tierarztl. Wachr. 108, 419-422, 2001. - 7.Krage Von E., Tezffert J., Ziegler L., Bergmann H.: Monatschrift fur Veterinarmedizin, 2, 41-44, 1989. - 8. Bommeli W., Kihm U. XIIth World congress on diseases of cattle the Nether-lands, I, 153-156 1982. - 9. Oirschot Van J. T.: Advances in veterinary medicine, 41, 197-216, 1997. - 10. Franken P.: The 1st Middle-European Buiatrics Congress, May 27-29.1999.,Balatonfuured, Hungary, Proceedings, 14-20, 1999. - 11. Wit de J. J., Hage J. J., Brinkhof J.,Westernbrink F.: Vet. Microbiology 61, 153-163, 1998. - 12. Hostnik P.: The 1st Middle-European Buiatrics Congress, May 27-29.1999., Balatonfuured, Hungary, Proceedings, 62-63, 1999. - 13. Varga J.: Magyos Allatorvosok lapja, 46, 6, 333-345, 1991. - 14. Visnyei L.:Magyos Allatorvosok lapja, 46, 6, 442-445, 1992. - 15. Lazi} S., Pavlovi} R., Lali} M., \uri{i}S., Jovi~in M.: Vet. glasnik, 49, 2-3, 99-103, 1995. - 16. Lazi} S., Lali} M., Boro{ I., Neme{ @.,

470



[amanc H., Ka{i} M., Etinski N., Saravolac D.: Biotehnologija u sto~arstvu, 5-6, 365-370,1997. - 17. Lazi} S., Petrovi} T., Lupulovi} Diana, Dimitrijevi} V., Jovi~in M.: Clinica veterina-ria, 92-96, 2002. - 18. Lazi} S., A{anin Ruìca, \uri{i} S., Vidi} Branka, Kneèvi} N.: ActaVeterinaria, 48, 1, 37-44, 1998. - 19. Lazi} S., A{anin Ruìca, [ajgalik M., Gagi} Maja, Vidi}Branka, Milanov Dubravka: Acta Veterinaria, 51, 1, 27-34, 2001. - 20. Lazi} S., Lali} M., Mila-nov Dubravka, Jovi}in M., \uri{i} S., Bobo{ S., Petrovi} T., Gagi} Maja: Simpozijum „I jugo-slovenski epizootiolo{ki dani”, @abljak, 10-13. oktobar 1999. godine. Zbornik plenarnih ra-dova i kratkih sadràja koreferata, 87, 1999. - 21. Yoshikawa T.: Nippon Rinsho, 58 4, 807-814, 2000. - 18. Siebert S., Auer S., Heinen E., Kretzdorn D., Strube W.: Tierartztl. Umschau,8, 72-77, 1995. - 22. Siebert S., Auer S., Heinen E., Kretzdorn D., Strube W.: Tierartztl. Um-schau, 9, 82-87, 1995. - 23. - 23. Siebert S., Auer S., Heinen E., Kretzdorn D., Strube W.:Tierartztl. Umschau, 9, 82-87, 1995. - 24. Straub O. C.: Tierartztl. Umschau, 45, 682-689,1990. - 25. Whetstone C.A., Miller J. M., Bortner D.M., Van der Maaten M. J., Arch. Virol.,106, 261-279, 1989. - 26. Whetstone C. A., Miller J. M., Seal B. S., Bello L. J.: Arch. Virol.122, 207-214, 1992.

IMPORTANCE OF LATENT IBR VIRAL INFECTION IN CATTLE AND POSSIBILITIES

FOR ITS ERADICATION

S. Lazi}, T. Petrovi}, Diana Lupulovic, M. Jovi~in

The mechanisms of the occurrence and persistence of a latent IBR viral infec-tion in cattle have not been completely explained, but the consequences of this infectionare very well known. It is known that animals with a latent infection are seropositive to thebovine herpes virus (BHV; IBR), that they excrete the virus, show no signs of the disease,but through the influence of stress, the infection can acquire all the characteristics of anacute infection. It is also known that the production results of animals with a latent infectionare smaller. It has been determined that cows with a latent infection daily yield 0.92 kilo-grams of milk less, that they have difficulty in conceiving, and that they need several spermdoses in order to conceive.

These consequences of BHV infection, but other effects as well, primarily theban on sales of infected breeding head of cattle, have made it necessary to eradicate thisinfection in many countries. The paper describes the experiences of countries in which in-fectious bovine rhinotracheitis (IBR) has been successfully outrooted already in the secondhalf of the 20th century, as well as the experiences of countries where intense efforts are un-der way to eradicate this disease. The planned control and systematic use of immunopro-phylactic means with the use of certain diagnostic tests, regulated under the eradicationprogramme compulsory for all cattle breeders, are the main characteristics of the eradica-tion of IBR in The Netherlands, Slovenia, and Hungary. The paper describes also our expe-rience acquired in the course of eradicating IBR in several cattle herds.

Key words: BHV-1, eradication, latent infection, pathogenesis

471


ENGLISH

ZNAÊNIE LATENTNOY INFEKCII KRUPNOGO ROGATOGO SKOTA IBRVIRUSOM V VOZMO@NOSTI EGO ISKORENENIÂ

S. Lazi~, T. Petrovi~, Diana Lupulovi~, M. Yov~in

Mehanizmì vozniknoveniÔ i sohraneniÔ latentnoy infekcii krupnogorogatogo skota IBR virusom eçë ne vpolne osveçenì, no posledstviÔ ƒtoy infek-cii o~enÝ horo{o izvestnìe. Izvestno, ~to latentno inficirovannìe ìvotnìeserpoloìtelìnìe ne goÔìy gerpes virus (BGV, IBR), ~to izlu~aÓt virus, neproÔvlÔÓt simptomì bolezni no vliÔniem stressa infekciÔ moèt polu~itÝ vseharakteristiki ostroy infekcii. Takè izvesto, ~to proizvodstvo latentno in-ficirovannìh ìvotnìh umenÝ{ena. Ustanovleno, ~to latentno inficirovannìekorovì dnevno proizvodÔt 0,92 kilogramma moloka menÝ{e, ~to tÔèlee koncipi-ruÓt i ~to im dlÔ koncepcii nu`no bôlÝ{e doz spermì.

Privedënnìe posledstviÔ infekcii govÔìm gerpesvirusom, no i mno-gie drugie, pre`de vsego zapreçenie oborota inficirovannìh plemennìh golov,obuslovili nu`du iskoreneniÔ ƒtoy infekcii v mnogih gosudarstvah. V rabote opi-sanì opìtì stran v kotorìh infekcionnìy bovini rinotraheit (IBR) uspe{noiskorenen eçë vo vtoroy polovine dvadcatogo veka, slovno i opìtì stran vkotorìh teperÝ intensivno rabotaetsÔ na iskorenenii ƒogo zabolevaniÔ. Pla-novìy kontrolÝ i sistemati~eskoe upotreblenie immunoprofilakti~eskih sre-dstv, pri upotreblenii opredelënnìh diagnosti~eskih testov, ~to regulirovanoprogrammoy iskoreneniÔ, kotoraÔ obÔzatelÝstvuÓçaÔ dlÔ vseh lÓdey, razvo-dÔçih krupnì rogatìy skot, osnovnìe harakteristiki iskoreneniÔ IBR-a v Gol-landii, Slovenii i Vengrii. V rabote opisani i na{i opìti, priobretënnìe vte~enie iskoreneniÔ IBR-a v bólÝ{e plemennìh priplodov krupnogo rogatogoskota.

KlÓ~evìe slova: BGV-1, iskorenenie, latentnaÔ infekciÔ, patogenez

472


RUSSKIY

UDK 578.823.2:595.2:599.32

VIRUSNE HEMORAGI^NE GROZNICE*

VIRAL HEMORRHAGIC FEVERS

Marija Milutinovi}, Zorana Ore{~anin, Marija Zari}, @. Radulovi}**

Hemoragi~ne groznice su svrstane u grupu prirodno àri{nih

oboljenja koja se razlikuju po etiologiji i klini~koj slici, a zajedni~ka im

je osobina hemoragi~ni sindrom, koji se javlja kod ve}ine obolelih

tokom akutnog stadijuma bolesti. Hantavirusi ~ine rod antigenski, epi-

demiolo{ki i geneti~ki srodnih virusa familije Bunyaviridae i jedini su iz

te familije koje prenose glodari. Ostale viruse, ~lanove familije Bun-

yaviridae, prenose zglavkari i svrstani su u ~etiri roda, od kojih je jedan

Nairovirus uzro~nik krimske-kongo hemoragi~ne groznice (Crimean-

Congo Hemorrhagic Fever – C-CHF). Ekologija svakog virusa je odraz

ekologije vektora.

Od 1952. godine, sa pojavom prvih zabeleènih slu~ajeva he-

moragi~ne groznice sa bubre`nim sindromom (HFRS) u biv{oj Bosni i

Hercegovini i Sloveniji, epidemijski i sporadi~ni slu~ajevi klini~ki blaìh

i teìh oblika bolesti HFRS javljali su se {irom biv{e Jugoslavije, kao i

Srbije i Crne Gore. Krimska-kongo hemoragi~na groznica je prvi put ot-

krivena u balkanskim zemljama 1954. godine. Gligi} i saradnici su

1973. godine izolovali tri soja C-CHF (]iflik 1,6 i 11) iz dva krpelja Hya-

lomma plumbeum plumbeum i jednog Ixodes ricinus. Od tada, C-CHF

se javlja svake godine u balkanskim zemljama sa brojno{}u koja

odgovara broju inficiranih krpelja.

Klju~ne re~i: hemoragi~ne groznice, virusi, Bunyaviridae, glodari,krpelji

Virusne hemoragi~ne groznice su danas jedan od vode}ih zdravst-venih problema {irom sveta, pa i kod nas. One pripadaju grupi prirodno àri{nihinfekcija. Hantavirusi su etiolo{ki uzro~nici zoonoznih oboljenja, poznatih kao

473


Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 28. 10. 2003. godine** Dr Marija Milutinovi}, nau~ni savetnik, mr Zorana Ore{~anin, istraìva~ saradnik, Marija Za-

ri}, istraìva~ pripravnik, @eljko Radulovi}, istraìva~ pripravnik, Institut za medicinska istraì-vanja, Beograd

Hemorrhagic Fever with Renal Syndrome (HFRS) u Evropi i Aziji i Hantavirus pul-

monary syndrome (HPS) u Americi. Hantaan virus je prvi put identifikovan 1930.godine kao uzro~ni agens HFRS, a 1993. godine kao agens HPS. Hantavirusi ~inerod antigenski, epidemiolo{ki i geneti~ki srodnih virusa familije Bunyaviridae i je-dini su iz te familije koje prenose glodari. Ostale viruse, ~lanove familije Bunyaviri-

dae, prenose zglavkari i svrstani su u ~etiri roda, od kojih je jedan Nairovirus,

uzro~nik C-CHF. Bolest izazvana hantavirusom je jedna od nekoliko, ako ne ijedina zoonoza koju prenose glodari, pa su zato virus i glodari, kao njihovi nosiociu tesnoj vezi, odnosno ekologija svakog virusa je odraz ekologije vektora.

Za HFRS se znalo i pre 1930. godine pod razli~itim nazivima u zavis-nosti od podru~ja u kojima se bolest javila: u Kini – songo groznica, u Japanu, Kinii Isto~noj Evropi – epidemijska hemoragi~na groznica, u Koreji – korejska he-moragi~na groznica, u Rusiji – hemoragi~ni nefrozonefritis, u skandinavskimzemljama – endemska nefropatija Š2¹. Teà forma HFRS, korejska hemoragi~nagroznica, otkrivena je za vreme korejskog rata 1951. godine, kada je umrlo 10-15posto obolelih Š1¹. Doktor Ho Wang Lee sa svojim saradnicima izolovao je Han-

taan virus (naziv je dobio prema reci koja se nalazi nedaleko od mesta virusnogàri{ta) tek 1978. godine Š8¹. Od 1952. godine sa pojavom prvih zabeleènihslu~ajeva HFRS u biv{oj BiH i Sloveniji, sporadi~ni slu~ajevi klini~ki blaìh i teìhoblika bolesti javljali su se {irom Jugoslavije sve do njenog raspada. U tom peri-odu registrovano je vi{e od 6000 obolelih. Prva epidemija je zabeleèna 1961. go-dine u vojnom kampu na Fru{koj Gori, druga 1967. godine na podru~ju BiH,Hrvatske i Crne Gore, kada je ukupno registrovano 200 obolelih, a 2,5 posto bole-snika je umrlo. HFRS se 1986. godine pro{irio na celu zemlju (161 inficiran, 6,8posto umrlih). U Srbiji, Hrvatskoj i BiH epidemija je bila 1989. godine sa 226 obole-lih, od 609 suspektnih pacijenata. U epidemiji virusnih hemoragi~nih groznica naKosovu i Metohiji odigrale su se istovremeno dve epidemije: HFSR, od koje je obo-lela 41 osoba sa letalitetom od 7,34 posto i C-CHF od koje je obolelo 60 osoba, saletalitetom od 21,60 posto Š4, 5, 21,30¹.

Promene u ìvotnoj sredini nastale delatno{}u ljudi i specifi~ni klimat-ski i bioti~ki uslovi okoline doprinose brojnosti populacije glodara. Visoka preva-lencija hantavirusne infekcije u glodarima pove}ava rizik od kontakta sa inficira-nim ìvotinjama, a tako i pojavu humanih oboljenja. Enzootski ciklus predstavljakruènje uzro~nika oboljenja u prirodnom àri{tu i u njemu u~estvuju ìvotinje kaodonatori ili recepijenti virusa, a ~ovek samo kao recepijent.

Virus moè da ostane infektivan u vazduhu i nekoliko dana posleekskrecije glodara. Zato je verovatno, najva`niji mehanizam hantavirusne trans-misije na ~oveka aerosolna inhalacija zaraènog urina i drugih te~nosti preno-sioca. Sasu{eni ekskreti (izlu~evine) glodara koji se udi{u, zaraèna hrana, direk-tan kontakt preko ranica na koì i {to je re|e, ujedi glodara, predstavljaju dodatnena~ine preno{enja infekcije. HFRS prati visoka temperatura, mijalgija, izraènocrvenilo gornjeg dela grudnog ko{a, krvarenje po telu, do otkazivanja ili prestankarada bubrega.

474

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 473 - 479 (2003) Marija Milutinovi} i sar: Virusnehemoragi~ne groznice

HFRS na na{em podru~ju ima dva sezonska pika – letnji i kasnoje-senji. Njeni uzro~nici u balkanskim zemljama su Hantaan, Beograd (Dobrava),

Puumala, Tula i Seoul virusi ~iji su rezervoari {est vrsta glodara: Apodemus flavi-

collis, Apodemus sylvaticus, Apodemus agrarius, Clethrionomys glareolus, Mus

musculus i Rattus norvegicus. Interhumani prenos infekcije nije zabeleèn. Ovomvirusu su najizloèniji izletnici, {umski, gra|evinski i poljoprivredni radnici, kam-peri i mamolozi Š5¹.

S obzirom da mnoga oboljenja, ~ije uzro~nike prenose krpelji (zoo-noze) pripadaju grupi prirodnih àri{nih infekcija, ~ija je odlika endemi~nost i se-zonsko javljanje, od zna~aja su istraìvanja elementarnih àri{ta, tj. mesta koja suu endemskom podru~ju jezgra infekcije. Aktivnost àri{ta se intenzivi{e uz kontak-tne povr{ine antropogenh i {umskih ekosistema, dolina i brda i izme|u {umskih iravni~arskih predela. S toga je u biocenolo{ka istraìvanja uklju~ena populacija~oveka koja neseljava zaraèno podru~je Š11, 12, 14, 15, 16, 19, 22¹.

U osnovi, epidemiologija zavisi od sadejstva velikog broja ~inilaca:virulencije pojedinih uzro~nika oboljenja, starosti i imunskog stanja doma}ina,nivoa izazova krpelja i stresa ìvotinja Š9¹.

U endemskoj oblasti, u kojoj postoje mnogobrojni inficirani krpelji,imunitet doma}ina se odràva na visokom nivou kroz ponovljeni izazov krpelja, paje retka pojava akutnog oboljenja. Nasuprot tome, tamo gde se nalazi mali brojkrpelja ili kada su oni ograni~eni na odre|eno podru~je, imunitet populacijedoma}ina je nizak. Ako se u tim okolnostima broj krpelja iznenada pove}a, zah-valjuju}i povoljnim klimatskim uslovima i drugim ~iniocima, incidencija klini~kihslu~ajeva moè naglo da poraste. Ova pojava je poznata kao enzooti~na nestabil-nost Š9¹.

Su{tina navedenog sadràna je u epidemiologiji Crimean-Congo He-

morrhagic Fever (C-CHF). Virus C-CHF je enzootik. Humane infekcije mogu dabudu klini~ki inaparentne, ali kod pacijenata obolelih od C-CHF stopa smrtnosti jeod 15 do 40 posto i vi{a Š9¹.

Sinonimi za C-CHF su krimska i centralnoazijska hemoragi~na gro-znica. Ubraja se u grupu visokorizi~nih zaraza sa mortalitetom do 30 posto.Uzro~nik je Nairovirus iz familije Bunyaviridae. Krpelj je vektor virusa (arbovirus,Nairovirus) koji u njemu opstaje barem jednu godinu Š32¹.

Virus C-CHF opstaje transstadijumski i intersezonalno u nekoliko vrstakrpelja, a prenose ga transovarijumski pripadnici Hyalomma marginatum kom-pleksa (virus moè da se odrì do ~etvrte generacije krpelja). U 27 vrsta i podvrstakrpelja, rezervoara i vektora C-CHF, ubrajaju se vrste rodova Boophilus iHyalomma, krpelji Hyalomma marginatum kompleksa, vrste H. anatolicum i Rhipi-

cephalus bursa. Krpelj Hyalomma plumbeum plumbeum (syn. Hyalomma margi-

natum marginatum) je primarni rezervoar/vektor C-CHF na prostorima biv{eJugoslavije i Srbije i Crne Gore. Krpelji rodova Haemaphysalis, Amblyomma, Der-

macentor, Hyalomma i Rhipicephalus su uglavnom odgovorni za odràvanje en-zooti~nog àri{ta cirkulacije virusa C-CHF me|u krpeljima i divljim i doma}im ì-

475


votinjama kada nema epidemije. Ovi krpelji tako|e ubadaju ljude. Isto tako, povo-ljni klimatski uslovi – blage zime i prole}a, kao i ekolo{ke promene nastale kaoposledica ratnih dejstava, mogu da budu „okida~“ virusa C-CHF Š14, 17, 18, 20,23, 26, 32¹.

ôvek se inficira ubodom zaraènog odraslog oblika krpelja Hu-

alomma plumbeum plumbeum. Drugi razvojni oblici krpelja, larve i lutke, „pokupe“infekciju od ìvotinja kao doma}ina. Krimska-kongo hemoragi~na groznica pre-nosi se interhumano, {to ovu bolest ~ini zna~ajnom i kao intrahospitalnu infekciju.Inkubacioni period traje od 3 do 12 dana. Bolest po~inje naglo, a simptomi su:povi{ena telesna temperatura, groznica, drhtavica, razdra`ljivost, glavobolja,bolni ekstremiteti i abdomen, gubitak apetita, povra}anje, muka, dijareja, krvar-enje iz nosa, desni, mekog nepca, plu}a, creva i uterusa. Centralni nervni sistemje zahva}en kod 10 do 25 posto obolelih. Tako|e, bolesnik je pospan i depresi-van, ~esto se javlja crvenilo po celom telu, a jetra je uve}ana kod 50 posto obolelihpacijenata. Mortalitet je izme|u 30 i 50 posto, nekad i vi{e zato {to je bolesnik ustanju {oka, zbog sekundarnog gubitka krvi ili novonastalih infekcija. Dijagnozase postavlja na osnovu klini~kih i epidemiolo{kih informacija potvr|enih i spe-cifi~nim serolo{kim testovima Š32¹.

Krpelji Hyalomma marginatum kompleksa i H. anatolicum su od izu-zetnog zna~aja za nastanak i {irenje epidemije C-CHF na ra~un njihove brojnostii agresivnosti u traènju ljudi kao doma}ina. Epidemija C-CHF se pojavljuje ukombinaciji povoljnih uslova spolja{nje sredine koji omogu}uju preìvljavanje ve-likog broja Hyalomma i njihovih doma}ina. Neuobi~ajeno o{tro zimsko-prole}novreme rezultira smanjenjem populacije krpelja Hyalomma i odgovorno je za prela-zak cirkulacije virusa iz epizooti~nog (epidemi~nog) u endemi~ni intenzitet Š13,24, 25, 9¹.

Prve publikacije jugoslovenskih autora ukazuju na mogu}nost posto-janja prirodnog àri{ta C-CHF u biv{oj Jugoslaviji Š7¹. Podatak je zasnovan nabiogeografskim karakteristikama Jugoslavije i nalazima krpelja koji su poznati kaovektori C-CHF Š6, 10¹. Prva epipidemija C-CHF se pojavila u biv{oj Jugoslaviji, uselu ]iflik u blizini Tetova u Makedoniji, 1970. godine Š29¹. Tri godine kasnije,izolovana su tri soja virusa C-CHF iz krpelja Hyalomma savignyi (syn. Hyalomma

plumbeum plumbeum) i Ixodes ricinus sakupljenih u selu ]iflik Š3¹. Na osnovu is-traìvanja humanih seruma Š27¹ i nalaza antitela prema C-CHF u serumimadoma}ih ìvotinja Š27¹ neka podru~ja u Jugoslaviji su ozna~ena kao prirodnaàri{ta C-CHF virusa (Makedonija, Crna Gora i podru~ja Srbije, Pirot, Bela Pal-anka, Zaje~ar i Kosovo). Poslednje epidemije C-CHF su zabeleène na Kosovu1995 Š16¹ i 2001. godine, sa 69 suspektnih slu~ajeva, odnosno, 18 je laboratorijskii klini~ki potvr|eno, a {est pacijenata je umrlo Š31¹. Tada je prvi put ura|ena ge-neti~ka detekcija i izolacija C-CHF virusa sa podru~ja Kosova. Š28¹.

U okviru problematike Laboratorije za medicinsku arahnoentomolo-giju i projekta:„Krpelji kao rezervoari i vektori uzro~nika zaraznih bolesti”, u 2003.godini istraìva~i su obi{li àri{na podru~ja hemoragi~nih groznica u Srbiji

476


(Vranje, Vladi~in Han, Ravna Banja, Ivanjica, Loznica i Fru{ka Gora) i obradili pri-kupljeni materijal (glodari, krpelji, humani i animalni serumi). Dobijeni rezultati go-vore u prilog tome da 2003. godina nije epidemijska, a {to potvr|uju i rezultati In-stituta za imunologiju i virusologiju „Torlak”, gde je ove godine registrovano 16 pa-cijenata iz Crne Gore i 11 iz Srbije. U 2002. godini registrovano je oko 100 pacije-nata sa prostora Srbije i Crne Gore.

Hemoragi~ne groznice se ubrajaju u grupu prirodno àri{nih obolje-nja koja se razlikuju po etiologiji i klini~koj slici, a zajedni~ka im je osobinahemoragi~ni sindrom, koji se javlja kod ve}ine obolelih tokom akutnog stadijumabolesti. Hantavirusi ~ine rod antigenski, epidemiolo{ki i geneti~ki srodnih virusafamilije Bunyaviridae i jedini su iz te familije koje prenose glodari. Ostale viruse,~lanove familije Bunyaviridae, prenose zglavkari i svrstani su u ~etiri roda, od kojihje jedan Nairovirus uzro~nik krimske-kongo hemoragi~ne groznice (C-CHF). Eko-logija svakog virusa je odraz ekologije vektora.

Ovaj rad je potpomognut i podr{kom i finansijskim sredstvima Ministarstva za nauku, tehnologiju i raz-voj Republike Srbije

1. Earle A. R.: Symposium on epidemic hemorrhagic fever. Am. J. Med., 16,617-793, 1954. - 2. Gajdusek D. C.: Virus hemorrhagic fevers. Special reference to hemor-ragaic fever with renal syndrome (Epidemic hemorrhagic fever). J. Pediatr., 3, 841-857,1962. - 3. Gligi} A., Stamatovi} L., Stojanovi} R., Obradovi} M., Bo{kovi} R.: Prva izolacijavirusa krimske hemoragi~ne groznice u Jugoslaviji. Vojnosanit. Pregl., 34, 318, 1977. - 4.Gligi} A., Frusi} M., Obradovi} M., Stojanovi} ., Hlaca D., Gibbs C. i dr: Hemorrhagic feverwith renal syndrome in Yugoslavia: antigenic characterization of Hantavirusesisolated fromApodemus flavicolis and Clethrionomys glareolus. Am. J. Trop. Med. Hyg., 41, 109 -115,1989. - 5. Gligi} A., Stojanovi} R., Obradovi} M., Hlaca D., Dimkovi} N. i sar: Hemorrhagicfever with renal syndrome in Yugoslavia: Epidemiologic and Epizootiologic features of a na-tionwide outbreak in 1989. Eur. J. Epidemiol., 8, 816-825, 1992. - 6. Heneberg N., HenebergD. J., Milo{evi} J. i dr: Rasprostranjenost krpelja u autonomnoj pokrajini Kosovo I Metohija.Poseban osvrt na Hyalomma plumbeum plumbeum Panzer – rezervoara i vektora krimskehemoragi~ne groznice ~oveka. Zb. Vojnosanit. Akadem. 30-36, 1966. - 7. Heneberg D. J.:Prirodna àri{ta zaraznih bolesti u svetlosti u~enja akademika EN Pavlovskog. Med.Glas.,11-12, 421-425, 1966. - 8. Lee H. W., Lee P. W., Johnson K. M.: Isolation of the etio-logic agent of Korean hemorrhagic fever. J Infect Dis., 137, 298-308, 1978. - 9. Kettle D. S.:Med. Vet. Entom. London–Sidney, 444-450, 1984. - 10. Matvejev S.: Biogeografija Jugo-slavije, Beograd 1961. - 11. Milutinovi} Marija: Diverzitet krpelja (Acari, Ixodidae, Argasidae)Jugoslavije In: Biodiverzitet Jugoslavije, 363-70, 1995. - 12. Milutinovi} Marija: Ekolo{ka is-traìvanja krpelja (Acarina, Ixodoidea, Ixodidae) Srbije,Doktorska disertacija, Beograd1992. - 13. Milutinovi} Marija, Bobi} B.: Ecological investigation on ticks (Acari, Ixodidae) inthe area of East Serbia with emphasis on the species Ixodes ricinus and Hyalomma savi-gnyi. Arq. Bras. Med. Ve. Zootec., 49, 531-41, 1997. - 14. Milutinovi} Marija, Petrovi} Z.:Epidemiolo{ki i epizootiolo{ki zna~aj krpelja (Acari: Ixodidae, Argasidae). Srp. Arh. celok.

477




lek., 11-12, 387-391, 1999. - 15. Milutinovi} Marija: Fauna i ekologija krpelja (Acarina, Ixo-doidea, Ixodidae) severoisto~nog dela Srbije. Magistarski rad,Sarajevo 1984. - 16. Miluti-novi} Marija, Ivovi} V., Mi{~evi} Z., Pavlovi} I.: Studies on tick populations (Acari: Ixodidae)in East and South-East Serbia.. 4rd Int. Con. of sheep and goat production and 2nd Sym onthe reproduction of domestic animals, Ohrid ; Proceedings: 133-140, 1996. - 17. Milutinovi}Marija, Mi{~evi} Z., Aleksi} N., Pavlovi} I., Kuli{i} Z.: Uticaj makroklimatskih faktora na di-namiku populacije krpelja (Acarina, Ixodidae) Srbije. Zbornik rezimea XXII skup ento-mologa Jugoslavije, Pali} , 33, 1995. - 18. Milutinovi} Marija, Mi{~evi} Z., Ivovi} V., Pavlovi}I.: Ecological notes on ticks (Acari: Ixodidae) in the area of east Serbia with emphasis onthe species Ixodes ricinus and Hyalomma savignyi. Parassitologia, 38, 388, 1996. - 19. Mi-lutinovi} Marija, Mi{~evi} Z., Kati}-Radivojevi} S.: Ticks (Acarina, Ixodidea, Ixodidae) ofSerbia: Fauna and Ecology. Acta Vet., 45, 37-48, 1995. - 20. Milutinovi} Marija, Mi{~evi} Z.,Petrovi} Z., Caki} P.: The effect of macroclimatic factors on the dynamics of tick (Acari: Ixo-didae) populations in east and south-east Serbia. Acta Vet., 45, 137-146, 1996. - 21. Miluti-novi} Marija, Pavlovi} I., Kuli{i} Z.: Fauna of ticks (Acari: Ixodidae, Argasidae) of South-East Kosovo. Acta Vet., 47, 167-170, 1997. - 22. Milutinovi} Marija, Pavlovi} I., Kuli{i} Z.,Ivovi} V.: Uticaj makroklimatskih ~inilaca na dinamiku populacije krpelja (Acarina, Ixodidae)Srbije. Vet. glasnik, 50, 753-759, 1996. - 23. Milutinovi} Marija, Petrovi} Z.: Diverzitet krpelja(Acari: Ixodidae, Argasidae) Beograda. Nau~ni simpozijum u povodu 50 godina Instituta zamedicinska istraìvanja, Beograd, 162-168, 1997. - 24. Milutinovi} Marija, Petrovi} Z.,Mi{~evi}.: Fauna i ekologija krpelja (Acarina, Ixodoidea, Ixodidae) severoisto~nog dela SRSrbije. V jugoslovenski kongres infektologov, Zbornik del , 1, 140-145, 1987. - 25. Miluti-novi} Marija, Aleksi}-Bakra~ N., Pavlovi} I.: Research on ticks populations. (Acari, Ixodi-dae) in eastern parts of Serbia. Ars Vet., 14, 227-234, 1998. - 26. Milutinovi} Marija, Radu-lovi} @.: Ecological notes on ticks (Acari: Ixodidae) in Serbia (Central regions). Acta Vet., 52,49-58, 2002. - 27. Obradovi} M., Gligi} A., Stojanovi} R. i sar: Serolo{ka i arahnoento-molo{ka ispitivanja prirodnih àri{ta krimske hemoragi~ne groznice u nekim lokalitetimaJugoslavije. Vojnosan. preg., 4, 253-56, 1978. - 28. Papa A., Boòvi} B., Vassiliki Pavlidou etal: Genetic detection and isolation of Crimean-Congo hemorrhagic fever virus, Kosovo,Yugoslavia.Emerg Infect Dis., 8 , 852-854, 2002. - 29. Stamatovi} Lj., Panev D., Gerovski V.,Miladinovi} T., Grdanovski S., Radovi} S.: Epidemija krimske hemoragi~ne groznice. Vo-jnosanit. Pregl., 28, 337-341, 1971. - 30. Tmu{i} K., Parli} M., Kavesi A. i sar: Epidemijahemoragi~ne groznice na Kosovu i Metohiji u 1995. U: Savet DDD u za{titi ìvotne sredine.God. zb. rad. Sutomore, 18-21, 1996.- 31. World Health Organization. Crimean-Congohemorrhagic fever (C-CHF) in Kosovo-update 29 June 2001. Available from:URL:http://w.w.w.who.int/disease-outbreak news/june/29june2001.html]. - 32. World HealthOrganization. Armed Forces Pest Management Board. Disease Vector Eecology Profil For-mer Yugoslav Republics. Available from: http://134.152/pubs/dveps/yugo.htm/3decem-ber1996; 6-7.

VIRAL HEMORRHAGIC FEVERS

Marija Milutinovi}, Zorana Ore{~anin, Marija Zari}, @eljko Radulovi}

Hemorrhagic fevers belong to the group of natural focal diseases which aredistinguished by etiology and clinical features, but their common feature is the hemor-rhagic syndrome, which occurrs in most of patients during the acute stadium of the dis-ease. Members of the Hantavirus genus are antigenically, epidemiologically and geneti-

478


ENGLISH

cally related viruses of the family Bunyaviridae and are the only rodent-borne viruses withinthe Bunyaviridae family. Other viruses of this family are transmitted by arthropods and be-long to four genera. One of them, Nairovirus, is a causative agent of Crimean–Congo Hem-orrhagic Fever C-CHF). The ecology of each virus is reflected in the ecology of that vector.

Since 1952 when the first case of hemorrhagic fever with renal syndrome(HFRS) was reported in Bosnia and Hercegovina and Slovenia epidemics and sporadiccases of clinically mild and severe HFRS have been recorded annually throughtout formerYugoslavia and Serbia and Montenegro. C-CHF was first identified in the Balkans in 1954.In 1973, Gligi} et al. isolated three C-CHF strains (]iflik 1,6, and 11) from two Hyalommaplumbeum plumbeum and one castor bean tick (Ixodes ricinus). Since then, C-CHF has oc-curred every year in the Balkan Peninsula, with the number of cases related to the numberof ticks infected.

Key words: hemorrhagic fevers, viruses, Bunyaviridae, rodents, ticks

VIRUSNÀE GEMORRAGIÊSKIE LIHORADKI

MariÔ Milutinovi~, Zorana Ore{~anin, MariÔ Zari~, @. Radulovi~

Gemorragi~eskie lihoradki otnosÔtsÔ k grupp prirodno o~agovìh zabo-levaniy, razli~aemì po ƒtiologii i klini~eskoy kartine, a obçee im svoystvogemorragi~eskiy sindrom, ÔvÔemìy v bolÝ{instve zabolev{ih v te~enie ostroystaii bolezni. Hantavirusì sostavlÔÓt rod antigennì, ƒpidemiologi~eski i ge-neti~eski rodstvennìh virusov semeystva Bunyaviridae, i edinstvennìe iz ƒtogosemeystva, perenosÔçie grìzunì. OstalÝnìe virusì, ~lenì semeystva Bunyaviri-

dae, perenosÔt ~lenistonogie i raspredelenì v ~etìre roda, iz kotorìh odin Nai-

rovirus vozbuditelÝ Crimean-Congo Hemorrhagic Fever (C-CHF). ÕkologiÔ ka`dogovirusa otraènie ƒkologii vektora.

Ot 1952. goda s Ôvleniem pervìh zapisannìh slu~aev gemorragi~eskoylihoradki s po~e~nìm sindromom (GLPS) v bìv{ey Bosnii i Gercegovinì i Slo-venii, ƒpidemi~eskie i sporadi~eskie slu~ai i klini~eski bolee mÔgkih i boleetÔ`ëlìh vidov bolezni GLPS ÔvlÔlisÝ vo vsÓ {irÝ bìv{ey Ágoslavii slovno iSerbii i êrnogorr. C-CHF vo vsÓ {irÝ bìv{ey Ágoslavii slovno i Serbii i êr-nogorii. C-CHF v pervìy raz otkrìta v balkanskih stranah 1954 goda. 1973. godaGligi~ i sotr. izolirovali tri {tamma C-CHF (îflik 1, 6 i 11) iz dvuh kleçeyHyalomma plumbeum plumbeum i odnogo Ixodes ricinus. S teh por C-CIF ÔvlÔetsÔeègodno v balkanskih stranah s ~islennostÝÓ, otve~aÓçaÔ ~islu inficirova-nnìh kleçey.

KlÓ~evìe slova: gemorragi~eskie lihoradki, virusì, Bunyaviridae, grìzunì,kleçi

479


RUSSKIY

UDK 619:618.25:616-089.6:636.1

ONE EMBRYO ELIMINATION IN TWIN PREGNANCIES IN

MARES USING ULTRASOUND GUIDED PUNCTURE*

REDUKCIJA BROJA PLODOVA KOD KOBILA PRIMENOMPUNKCIJE VO\ENE ULTRAZVUKOM

M. Kosec, J. Mrkun, V. Kadunc-Kos**

In the present study the method for elimination of one embryo in

twin pregnancies of mares is evaluated. Transvaginal ultrasound gui-

ded puncture of yolk sac or allantoic cavity with fluid aspiration was

used. The puncture was performed in 11 mares (8 warmblood, 3 stan-

dardbred), pregnant between 22 and 46 days. In eight cases (72.7%)

the pregnancy continued normally with one embryo while only in three

cases (27.3%) both embryos died following the procedure.

Key words: abortion, animal breeding, mares, reduction, ultrasound,twin

In the mares, double ovulations in the same estrous cycle occur onlyin 15-33% Š6, 14¹, and triple only in 2% of the cycles. The ratio of double ovulationsis influenced by the breed, age, reproduction status and individual properties Š7,9¹. Despite numerous double ovulations, only 0.5-3% of twins are born in maresŠ5, 8¹. The reduction occurs in the period from ovulation to birth. The first possiblereduction starts in the oviduct, when all egg cells are not fertilized or some of themare degenerated soon after fertilization. The second reduction appears between7th and 11th day, when the embryo passes to the uterus. The third reduction com-mences between 16th and 40th day of embryo development, and the fourth one af-ter 40th day in the phase of fetal development Š14¹. By ultrasonographic examina-tion it was found that 12th day after the ovulation the pregnancy rate with twins andtriplets is 15% and 0.98%, respectively Š14¹.

481

PROFESSIONAL PAPER – STRU^NI RAD

Introduction / Uvod

* Rad primljen za {tampu 19. 6. 2003. godine** M. Kosec, J. Mrkun, V. Kadunc-Kos, University of Ljubljana, Veterinary Faculty, Clinic for Re-

production and Horses, Ljubljana, Slovenia

Due to the fact of low possibilities for the birth of twins and high neona-tal loss, twin pregnancies are unfavorable Š8, 5, 1¹. There are several methods forthe reduction of twin pregnancy and for the termination of pregnancy. The use oflow-calorie nutrition diet of mares, which lasts from 2 to 4 weeks after gestation isone of the possibilities for twin reductions Š11, 12, 13¹. Application of prosta-glandins could be used to terminate pregnancy up to 36th day of pregnancy.Mares can be expected to return to estrus Š15¹. Between 16th and 23rd day of preg-nancy, a transrectal manual crushing of the embryo in the uterus proved to be asuccessful method for the reduction of one embryo, particularly in the case of bi-cornual twins Š1¹.

In the last decade research concerning twin reduction is focused onultrasound-guided puncture and the removal of fluid from the yolk sac or allantoiccavity Š3, 10¹.

The aim of the present work is to study the possibility of the reductionof one twin by the use of transvaginal ultrasound guided puncture of the yolk sacor allantoic cavity and the aspiration of fluid.

In 8 warmblood and 3 trotter mares twin pregnancies were diagnosedusing 5 MHz transrectal linear transducer. They were pregnant from 22 to 46 days.

Ultrasound ALOKA SSD 500 with needle guidance system incorpo-rated into vaginal sector transducer UST 994P-5 was used for the elimination ofone of the twins.

The procedures were performed at the Clinic for Reproduction andHorses, Veterinary Faculty in Ljubljana. The mares were sedated with Domosedan(Orion corpor., Finnland) 0.2 mL/100 kg of body weight and with Turbogesic (FortDodge Animal Helth, USA) 0.15 mL/100 kg of body weight. Labia vulve and peri-neum were washed and disinfected, the tail of the mare was wrapped. The trans-ducer was placed into the cranial part of the vagina, and the uterus with embryowas transrectally fixed into the puncture line. After the assistant inserted the punc-ture needle through the needle guidance system into the allantoic cavity or yolksac, the aspiration of fluid started immediately. The aspirator (Labotect aspirator4014) with negative pressure between 100 and 180 mmHg was used, whereas inone case the aspiration of fluid was performed by 50 mL injection syringe.

During the aspiration obturation of the needle end also occurred dueto tissues of the vaginal wall or the uterus, placental membranes or the embryo it-self. Therefore, needles with stylet were used. The stylet was removed just beforethe aspiration.

The results of the above procedure were evaluated on the basis ofpregnancy diagnosis and the vital signs of embryos performed between 10th and

482

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 481 - 485 (2003) M. Kosec et al.: One embrio elimination intwin pregnancies in mares using ultrasound guided puncture

Materials and methods / Materijal i metode rada

14th day after the reduction using ultrasound examination. The foaling rate wasalso observed.

The puncture was performed successfully in 8 cases (72.72%), whe-reas in three cases (27.28%) both embryos died (table 1).

Table 1. The time of pregnancy, amount of aspiration fluid and results of the punctureTabela 1. Period trudno}e, koli~ina aspirovane te~nosti i rezultati punkcije

Mare /Kobila

Days of pregnancy /Dan trudno}e

Amount ofaspiration fluid /Koli~ina aspirovane

te~nosti(mL)

Position of embryos /Poloàj embriona

Results of puncture /Rezultati punkcije

1 46 180 unicornual, right /desno

both died /oba uginula

2 24 8 bicornual one survived /jedan preìveli

3 22 7 unicornual, right /desno

one survived /jedan preìveli


5 36 120 bicornual both died /oba uginula


7 26 13 unicornual, left /levo

one survived /jedan preìveli




11 28 3 unicornual, left /levo

both died /oba uginula

In mare number 1, both embryos were in the same uterine horn. Sincethe puncture was repeated due to obturation of the needle, it is possible that bothallantoic cavities were damaged and thus both embryos died. In mare number 5,each of the two embryos was in its own uterine horn. The puncture as well as thefluid aspiration was performed without any problems and therefore no antibiotics

483


Results and discussion / Rezultati i diskusija

were administered. This seems to be insufficient, since a great danger of infectionis reported Š16¹. Infection without clinical manifestation of endometritis couldcause embryo mortality Š4¹. However, a preventive application of antibiotics andantiphlogistic agents is recommended Š3¹. In mare number 11, unicornually twinsin the left uterine horn were placed closely to each other and shared a quite largearea. Since they were in contact, we assume that during the puncture of the targetembryo, the placental membranes of the other embryo were also damaged. Thisresulted in pregnancy termination. This position is more difficult and likely to re-sults in disruption of both embryos. Although one mare remained pregnant withone embryo after the puncture the mare aborted in 9th month of pregnancy withunknown etiology. Other mares foaled normal foals.

Our results of twin reduction by transvaginal guided puncture provedto be a bit better than those reported by Bracher et al Š4¹. On the other hand thepresent results are not as good as the results obtained by the transrectal methodof manual crushing of one of the twin embryo Š2¹. In the study performed at ourClinic, as well as in the research of Bracher et al, only a small number of animalswere included in the research. It can be expected that further improvements willyield also better results. In our opinion it can be stated that after 28th day of preg-nancy the method mentioned above is the most appropriate for twin reductions.

1. Allen W. R.: The diagnosis and handling of early gestational abnormallitiesin the mare. Anim Reprod Sci, 28, 31-38, 1992. - 2. Allen W. R., Evans S., Mathias S. et al.:Modern veterinary managnent of twinn pregnancy in thoroughtbred mares. Thoroughtbre-der Breeder. 11, 96-98, 1989. - 3. Allen W. R., Bracher V.: Videoendoscopic evaluation of themare's uterus: II. findings in pregnant mare. Equine Vet J, 24, 285-291, 1992. - 4. Bracher V,Prlevliet M., Pieterese V., Wiemer M. A., Taverne M., Colenbrander B.: Transvaginal ultra-sound – guided twin reduction in mare. Vet Rec, 133, 478-479, 1993. - 5. Deskur S.: Twiningin thoroughtbred mares in Poland. Theriogenology, 23, 711-718, 1985. - 6. Ginther O. J.:Twins: Managment and correction. In: Ginther O. J. editors, Ultrasonic imaging and repro-ductive events in the mare. Equiservices, Cross Plains USA, S 315-329, 1986. - 7. GintherO. J., Douglas R. H., Lawrence J. R.: Twining in mare: A survey of veterinarians and analy-ses of. Theriogenology, 18, 333-347, 1992. - 8. Gordon J.: Introduction to Controlled repro-duction in Horses. In: Ginther O. J. editors, Controlled reproduction in Horses, Deer andCamelides. Vol. 4: CAB International, Wallingford, 1-35, 1997. - 9. Henry M., Coryn M., Van-deplassche M.: Multiple ovulation in the mare. Zbl Vet Med, 29, 170-184, 1982. - 10. KosecM., Mrkun J.: Ultraschallgestütze chirurgische Reduktion von Zwillingsanage beim Pferdbis zum 46. Graviditätstag. Dtsch Tierärztl Wsch, 107, 133-172, 2000. - 11. Merkt H., Jung-nickel S., Klug E.: Reduction of early twin pregnancy to single pregnancy in the mare bythe dietetic means. J Reprod Fert Supp, 32, 451, 1982. - 12. Merkt H., Klug E.: Twin preg-nancy in mares: the legal liability of veterinarians and possible interventions. Pferd-heilkunde, 9, 5, 307-312, 1993. - 13. Meyer H.: Dietary effects on the fertility of mares andthe viability of newly born foals. Ubersichten zur Tierernährung, 26, 1, 65-86, 1998. - 14.Newcombre J. R.: Incidence of multiple ovulation and multiple pregnancy in mares. VetRec, 137, 121-123, 1995. - 15. Pehzhorn B. L., Bertschinger H. J., Coubrouhgt R. I.: Recon-ception of mares following termination of pregnancy with prostaglandin F2� before and af-

484


References / Literatura

ter day 35 of pregnancy. Equine Vet J, 18, 215-217, 1986. - 16. Vos Plam, Pieterese M. C.,Van der Weyden G. C., Taverne Mam: Bovine fetal fluid collection: Transvaginal ultrasound– guided puncture technique. Vet Rec, 27, 502 - 504, 1990.

REDUKCIJA BROJA PLODOVA KOD KOBILA PRIMENOM PUNKCIJE VO\ENE

ULTRAZVUKOM

M. Kosec, J. Mrkun, V. Kadunc-Kos

U radu smo prikazali metodu za uni{tenje jednog od blizanaca koja je bila pri-menjena kod 11 kobila (8 toplokrvnih i 3 kasa~a), trudnih sa blizancima i ocenili uspe{nostte metode. Punkciju rumenjakovog ili alantoisnog mehura i aspiraciju njegovog sadràjaobavili smo iglom koja je bila vo|ena ultrazvukom. Metodu smo upotrebili kod 11 kobila ugraviditetu od 22. do 46. dana. U osam slu~ajeva (72,7 %) graviditet se normalno nastaviosamo sa razvojem jednog embriona a u tri slu~aja (27,3 %) do{lo je do odumiranja oba em-briona.

Klju~ne re~i: abortus, odgoj ìvotinja, kobile, redukcija, ultrazvuk, blizanci

UNI^TO@ENIE ODNOGO IZ BLIZNECOV U KOBÀL PRIMENENIEMPUNKCII, VEDËNNOY ULÃTRAZVUKOM

M. Kosec, Y. Mrkun, V. Kadunc-Kos

V rabote mì pokazali metod dlÔ uni~toèniÔ odnogo iz bliznecov, ko-torìy bìl primenën u 11 kobìl (8 teplokrovnìh i 3 rìsaka), beremennìh s blizne-cami i ocenili uspeh togo metoda. PunkciÔ rumenÔkovogo ili allantoisnogo pu-zìrÔ v aspiraciÓ ego soderàniÔ mì vìpolnili igloy, kotoraÔ bìla vedenaulÝtrazvukom. Metod mì upotrebili u 11 kobìl v beremennosti ot 22 do 46 dney. VvosemÝ slu~aev (72,7%) beremennostÝ normalÝno proloìlasÝ tolÝko s razvitiemodnogo zarodì{a, a v tri slu~aÔ (27,3%) pri{lo do otmiraniÔ oba zarodì{a.

KlÓ~evìe slova: abort, razvedenie ìvotnìh, kobìlì, redukciÔ, ulÝtrazvuk,bliznecì

485


RUSSKIY

SRPSKI

UDK 619:636.085.19:636.082.454.2:636.4

UTICAJ MIKOTOKSINA NA NEKE REPRODUKTIVNEPOKAZATELJE SVINJA*

EFFECT OF MYCOTOXINS ON SOME REPRODUCTIVE

CHARACTERISTICS OF SWINE

@. Joki}, Mirjana Todorovi}, Milica Petrovi}**

Ispitivanjem su bile obuhva}ene reproduktivne osobine krma~a u

dva razli~ita perioda. U prvom periodu krma~e su hranjene siliranim

vla`nim zrnom kukuruza, sojinom i suncokretovom sa~mom, u kojima

su bili visoki nivoi mikotoksina (tabela 2). U drugom periodu, grla su

hranjena obrokom u koji su uklju~ena hraniva koja nisu bila kontamini-

sana nedozvoljenim koli~inama mikotoksina (ve{ta~ki su{eno zrno ku-

kuruza, sojina i suncokretova sa~ma). U oba perioda, ispitivanje je

po~elo posle odbijanja prasadi i trajalo je u toku dva uzastopna pra{e-

nja.

Polni àr se posle zalu~enja prvo pojavio kod krma~a hranjenih

sme{om u koju su uklju~ena hraniva sa niìm nivoom mikotoksina

(15,87 dana), a kod krma~a hranjenih sme{om u koju su uklju~ena

hraniva sa visokim stepenom kontaminacije polni àr se pojavio za

21,01 dan (drugi period). Uspe{nost osemenjavanja krma~a bila je

bolja u drugom periodu (84,12 %) u odnosu na prvi period (71,44 %).

Pova|anje je konstatovano u 1120 slu~ajeva u drugom i 1765 slu~a-

jeva u prvom periodu. Procenat opra{enih krma~a bio je vi{i u drugom

periodu (80,69%) u odnosu na prvi period (68,56%).

Ranim, odnosno pravovremenim utvr|ivanjem prisustva mikotok-

sina u hrani i posledi~nim isklju~ivanjem kontaminisane hrane iz upo-

trebe i/ili eventualnim razblaìvanjem i me{anjem sa hranivima „slo-

bodnim” od mikotoksina mogu da se ublaè negativni efekti mikotok-

sina prisutnih u hrani.

Klju~ne re~i: svinje, hrana, mikotoksini, reproduktivni pokazatelji

487

STRU^NI RAD – PROFESSIONAL PAPER

* Rad primljen za {tampu 10. 3. 2003. godine** Dr @ivan Joki}, vanredni profesor, dr Mirjana Todorovi}, docent, dr Milica Petrovi}, redovni

profesor, Poljoprivredni fakultet, Zemun

Mikotoksini su sekundarni produkti metabolizma plesni koji mogu dabudu proizvedeni na kontaminisanim hranivima u toku njihove proizvodnje iskladi{tenja. Ovi metaboliti su naj~e{}e povezani sa mnogim grupama plesni kojepripadaju razli~itim vrstama (Fusarium, Aspergillus, Penicillium i Claviceps) i kojerastu na mnogim sto~nim hranivima i zrnima ìtarica, na polju i u toku njihovog~uvanja Š6¹. Samo plesni Fusarium vrste produkuju vi{e od 100 metabolita koji supotencijalno toksi~ni za ìvotinje Š10¹.

Dugo godina je vladalo mi{ljenje da se mikotoksini mogu da pojavena malom broju hraniva. Danas je jasno da se oni mogu da na|u na gotovo svimhranivima koja se koriste u ishrani ìvotinja (kukuruz, seno, silaà, sojina i suncok-retova sa~ma, i mnoga druga) i da mogu da izazovu veoma ozbiljna oboljenja(mikotoksikoze) kod ìvotinja koje ih jedu. Procenjuje se da je najmanje 300 me-tabolita plesni toksi~no za ljude i ìvotinje i da je ~ak 25 posto ìtarica u svetu kon-taminisano poznatim mikotoksinima Š2, 14¹.

Mnogobrojna istraìvanja iz ove oblasti su ukazala da su svinje vrstakoja je posebno osetljiva na delovanje mikotoksina, zbog visokog stepena nji-hove apsorpcije iz digestivnog trakta. Visoka osetljivost svinja utvr|ena je premazearalenonu i vomitoksinu, a slabija prema aflatoksinu, ohratoksinu, fumonizinu iT-2 toksinu.

Prisustvo mikotoksina u hranivima za svinje, pored toga {to negativnouti~e na prirast i iskori{}avanje hrane Š4, 11, 12, 7¹, veoma ~esto negativno uti~e ina reproduktivne performanse Š3, 1, 13, 5¹. U tom smislu, interesantan mikotoksinje zearalenon ili F-2 toksin koji ispoljava estrogena svojstva i na taj na~in uzrokujezna~ajne reproduktivne poreme}aje. Njegovo prisustvo u povi{enoj koncentraciji(4-5 mg/kg hrane) ispoljava se dugotrajnim anestrijama, hiperemijom i edemomvulve, iscetkom iz vulve, pove}anim intrauterinim uginu}em, ve}im procentompova|anja i ponekad prolapsusom rektuma i/ili vagine Š1, 9¹.

S obzirom da se radi o veoma ozbiljnom problemu kojem se posled-njih godina poklanja izuzetna pa`nja i ~injenici da je on prisutan na gotovo svimna{im svinjogojskim farmama, cilj ovoga rada je bio da se ispita uticaj mikotok-sina, koji su naj~e{}e prisutni u hranivima, na neke reproduktivne pokazateljepriplodnih svinja.

Ispitivanjem su bile obuhva}ene reproduktivne osobine krma~a u dvarazli~ita perioda. U prvom periodu krma~e su hranjene siliranim vla`nim zrnomkukuruza, sojinom i suncokretovom sa~mom, u kojima su bili prisutni visoki nivoimikotoksina (tabela 2). U drugom periodu, grla su hranjena obrokom u koji suuklju~ena hraniva koja nisu bila kontaminisana nedozvoljenim koli~inama miko-toksina (ve{ta~ki su{eno zrno kukuruza, sojina i suncokretova sa~ma).

488

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 487 - 494 (2003) @. Joki} i sar.: Uticaj mikotoksina na nekereproduktivne pokazatelje svinja

Uvod / Introduction


U oba perioda, ispitivanje je po~elo posle odbijanja prasadi i trajalo jeu toku dva uzastopna pra{enja.

Krma~e su ve{ta~ki osemenjavane (po uobi~ajenoj shemi na farmi),neposredno posle otkrivanja estrusa i 24 ~asa posle toga.

U toku ispitivanja krma~e su od zalu~enja do pripusta, kao i u toku su-prasnosti, hranjene potpunim sme{ama (tabela 1). U toku perioda suprasnosti,kao i u periodu do pripusta, krma~e su hranjene sa po 2 kg hrane dnevno.

Tabela 1. Hemijski sastav sme{a za ishranu svinjaTable 1. Chemical composition of swine feed mixes

Hemijski sastav, % /Chemical composition, %

Prvi period /First period

Drugi period /Second period

Proteini / Proteins 12.96 12.30

Mast / Fat 3.25 2.35

Celuloza / Cellulose 3.52 5.43

Kalcijum / Calcium 0.76 0.78

Fosfor / Phosphorus 0.48 0.45

Natrijum / Sodium 0.24 0.26

Hemijska analiza sme{a kori{}enih u ovim istraìvanjima obavljena jeu laboratoriji Odeljenja za ishranu doma}ih ìvotinja na Poljoprivrednom fakultetuu Zemunu, a analiza hraniva na mikotoksine u laboratoriji za ishranu Poljoprivred-nog fakulteta u Novom Sadu.

Efekat ispitivanih tretmana ishrane utvr|en je na osnovu rezultata ose-menjavanja krma~a, pri ~emu su pra}eni parametri: interval od zalu~enja do po-javljivanja polnog àra, broj pova|anja, broj poba~aja, uspe{nost osemenjavanja(koncepcije) i procenat opra{enih krma~a.

Statisti~ka obrada dobijenih rezultata obavljena je testiranjem razlikaizme|u proporcije osobina krma~a u ispitivanim periodima.

Prose~an sadràj mikotoksina u nekim hranivima kori{}enim u ra-zli~itim periodima ishrane krma~a prikazan je u tabeli 2. Podaci ukazuju da su uprvom periodu utvr|ene koli~ine mikotoksina bile daleko ve}e u odnosu na onekoje su date u pravilniku Š8¹. To se posebno odnosi na zearalenon ~ija je koli~inabila najve}a u suncokretovoj (5,32 mg/kg), a najmanja u sojinoj sa~mi (1,6 mg/kg). Koli~ina aflatoksina B-1 i aflatoksina G-1 tako|e je bila ne{to ve}a u suncekro-tovoj sa~mi i siliranom zrnu kukuruza (0,052 i 0,08 mg/kg). Interesantno je da sezapazi i visoka kontaminacija siliranog vla`nog zrna kukuruza sa F-2 toksinom(3,4 mg/kg) i ohratoksinom (3,0 mg/kg). Ovo je posebno zna~ajno zbog toga {to

489



je dugo vladalo mi{ljenje da je siliranje jedan od postupaka konzervisanja hranivakojim se spre~ava razvoj plesni i lu~enje mikotoksina. Me|utim, danas se zna da iovo hranivo, veoma ~esto, moè da bude kontaminisano razli~im mikotoksinimaukoliko se za to stvore optimalni uslovi.

Srednje vrednosti za sadràj mikotoksina u pojedinim hranivima ut-vr|ene u drugom periodu bile su niè od nivoa koji dozvoljava Pravilnik o maksi-malnim koli~inama {tetnih materija i sastojaka u sto~noj hrani Š8¹. Naime, sadràjF-2 toksina varirao je od 0,07 mg/kg (sojina sa~ma) do 0,2 mg/kg (suncokretovasa~ma). Ustanovljene vrednosti za ohratoksin bile su 0,02 mg/kg u suncokretovojsa~mi i 0,1 mg/kg u ve{ta~ki su{enom zrnu kukuruza, dok prisustvo aflatoksina B-1 i aflatoksina G-1 nije utvr|eno.

Tabela 2. Prose~an sadràj mikotoksina u pojedinim hranivimaTable 2. Average content of mycotoxins in some fodder

Hranivo / Fooder

M i k o t o k s i n i, mg / M y c o t o x i n s, mg

Zearalenon /Zearalenon

Aflatoksin B1 /Aflatoxin B1

Aflatoksin G1 /Aflatoxin G1

Ohratoksin /Ochratoxin

Prvi period / First Period

Silirano vla`no zrno kukuruza /Silaged wet corn kernels

3,4 0,08 0,01 3,0

Sojina sa~ma /Soybean meal

1,6 – – 0,1

Suncokretova sa~ma /Sunflower meal

5,32 0,052 – 0,66

Drugi period / Second Period

Ve{ta~ki su{eno zrno kukuruza /Artificially dried corn kernels

0,1 – – 0,1

Sojina sa~ma /Soybean meal

0,07 – – –

Suncokretova sa~ma /Sunflower meal

0,2 – – 0,02

Prisustvo ve}e koli~ine mikotoksina (posebno zearalenona ili F-2 tok-sina) u hranivima koja su uobi~ajene sastavne komponente potpunih sme{a zaishranu priplodnih svinja, moè da uzrokuje zna~ajne reproduktivne poreme}ajeŠ5¹.

Rezultati osemenjavanja krma~a, dobijeni u ovim istraìvanjima, direk-tno su zavisili od sadràja mikotoksina (tabela 3). U oba perioda ishrane, vremedo pojavljivanja polnog àra krma~a trajalo je veoma dugo. Dobijeni rezultati uka-zuju da se posle zalu~enja polni àr prvo pojavio (za 15,87 dana) kod krma~ahranjenih sme{om u koju su uklju~ena hraniva sa niìm nivoom mikotoksina, u ko-jima je kao osnovni izvor energije kori{}eno ve{ta~ki su{eno zrno kukuruza (prvi

490


period). Me|utim, kod krma~a hranjenih sme{om u koju su uklju~ena hraniva savisokim stepenom kontaminacije (posebno F-2 toksinom i ohratoksinom) i silira-nim vla`nim zrnom kukuruza kao izvorom energije, polni àr se pojavio za 21,01dan (drugi period).

Daljom analizom podataka uo~ava se da je uspe{nost osemenjavanjakrma~a bila bolja u drugom periodu (84,12 %) u odnosu na prvi period (71,44 %) ida su ustanovljene razlike statisti~ki vrlo zna~ajne (p<0,001).

Tabela 3. Rezultati osemenjavanja krma~aTable 3. Results of insemination of sows

Parametar / ParameterPeriod / Period Razlika /

DifferenceI II

Broj pripusta /Number of attempts

6180 7052

Paritet pra{enja /Delivery Parity

3,95 3,83

Interval zalu~enje-estrus (dana) /Drying-estrus interval (days)

21,01 15,87

Uspe{nost osemenjavanja (koncepcije) nSuccess of insemination (conception) % 4415

71,44593284,12 12,68 ***

Pova|alo nFailure to impregnate %

176528,56

112015,88 12,68 ***

Poba~aj nMiscarriage %

861,39

951,35 0,04 NS

Opra{eno nDeliveries %

423768,56

569080,69 12,13 ***

Broj pova|anja je konstatovan u 1120 slu~ajeva u drugom i 1765slu~ajeva u prvom periodu ili izraèno u relativnim vrednostima 15,88 i 28,56%.Utvr|ena razlika (12,68 %) pokazuje da su ispitivani periodi ishrane zna~ajno uti-cali na ovaj parametar (p< 0,001).

Vrednosti ustanovljene za procenat poba~aja (1,35 i 1,39%) nisu sestatisti~ki zna~ajno razlikovale izme|u ispitivanih perioda (p>0,05).

Procenat opra{enih krma~a bio je ve}i u drugom periodu (80,69%) uodnosu na prvi period (68,56%), a ustanovljena razlika od 12,13 posto tako|e jepokazala statisti~ku zna~ajnost (p<0,001).

Sli~ne efekte usled prisustva pove}anih nivoa mikotoksina navode idrugi autori. Oni tako|e smatraju da ozbiljne probleme u reprodukciji izazivazearalenon (F-2) koga sinteti{e Fusarium graminearum. On ispoljava efekte èn-skog polnog hormona estrogena i podsti~e feminizaciju pri koncentraciji manjojod 1 mg/kg hrane. Visoka koncentracija ovog hormona ometa ovulaciju, uspe{nukoncepciju, implantaciju i embrionalni razvoj. Kod suprasnih krma~a moè da

491


pove}a pojavljivanje abortusa i broja mrtvoro|ene prasadi; ìvoro|ena prasadimaju manju ìvotnu sposobnost, kao i znake juvenilnog hiperestrogenizma Š5,13¹. Goihl Š3¹ je ustanovio da nivoi F-2 toksina od pribli`no 5 mg/kg hraneuzrokuju ozbiljne reproduktivne problema kod krma~a, ali da nivoi od 10 mg u ob-roku krma~a mogu da produè interval od zalu~enja do pripusta, smanje veli~inulegla i procenat pra{enja krma~a.

Ve}i broj istraìvanja je ukazao da ishrana krma~a obrocima sa po-ve}anom koncentracijom F-2 toksina tokom laktacije, kao i od zalu~enja dopripusta ima kao posledicu pove}anje procenta pova|anja, infertiliteta, pseudo-gravidnosti, smanjenja broja prasadi u rezultiraju}em leglu, pove}anje brojamrtvoro|ene i prasadi sa degenerativnim svojstvima. Neophodno je da se kaèda su na prisustvo zearalenona posebno osetljive mlade nazimice kod kojih nivoiod 0,5 do 1 mg/kg hrane mogu da uzrokuju pseudogravidnost i prolapsus vaginei/ili uterusa Š1, 9¹.

Dosada{nji rezultati, kao i neka prakti~na iskustva ukazuju da koncen-tracija vi{e od 4 do 5 mg F-2 toksina/ kg hrane moè da predstavlja veliki rizik izna~ajno smanji reproduktivnu efikasnost krma~a. S obzirom da je glavni putuno{enja mikotoksina ingestija kontaminisane hrane, optimalno re{enje je pre-vencija kontaminacije spre~avanjem ili redukcijom rasta toksin-produkuju}ih ple-sni na hranivima. Sa druge strane, u slu~ajevima kada se posumnja ili utvrdiprisustvo mikotoksina u hranivima i/ili hrani eliminacija moè da se obavi me-hani~kom separacijom, hemijskom ekstrakcijom i dekontaminacijom ili detoksi-fikacijom primenom fizi~kih, hemijskih ili biolo{kih metoda.

Me|utim, za sada je jedino sigurno da se ranim, odnosno pravovre-menim utvr|ivanjem prisustva mikotoksina u hrani i posledi~nim isklju~ivanjemkontaminisane hrane iz upotrebe i/ili eventualnim razblaìvanjem i me{anjem sahranivima „slobodnim” od mikotoksina mogu da ublaè negativni efekti, ali jepotreban odre|eni vremenski period za eliminaciju resorbovane koli~ine mikotok-sina i {tetnog efekta. Zato u proizvodnim uslovima mora da se praktikuje stalan ivi{estepeni monitoring higijenske ispravnosti hrane radi brzog i efikasnog reago-vanja, kao za sada jedinog na~ina uspe{ne prevencije {tetnih efekata mikotok-sina.

Na osnovu rezultata dobijenih u ovim istraìvanjima ustanovljeno je daod svih mikotoksina prisutnih u hranivima najve}e negativne efekte na reproduk-tivne performanse priplodnih svinja ispoljava zearalenon ili F-2 toksin. Ovi efekti seispoljavaju u navedenom:

– Period od zalu~enja do pojavljivanja polnog àra traje duè,– Uspe{nost osemenjavanja (koncepcije) znatno je manja,– Ve}i je procenat krma~a koje pova|aju, i– Manji je procenat opra{enih krma~a.

492



Pored toga, isklju~ivanje kontaminisane hrane je sigurno re{enje zaubla`avanje negativnih efekata mikotoksina.

Istra`ivanja je finansiralo Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj R. Srbije, Projekat 5.2.0. 7103 B.

1. Blaney B. K., Williams K. C.: Australian Journal of Agricultural Research 42,993 -1012, 1991. – 2. Devegowda G., Raju M. V. L. N., Swamy H. V. L. N.: Feedstuffs, De-cember 7, 12-15, 1998. – 3. Goihl J.: Feedstuffs, March 12, 12-13, 1990. – 4. James L. J.,Smith T. K.: J. Anim. Sci. 55, 110-118, 1982. – 5. Johnson P. J., Casteel S. W., Messer N. T.: J.Vet. Diagn. Investigation 9, 219-221, 1997. – 6. Ledoux D. R., Rottinghaus G. E.: In: Biotech-nology in the Feed Industry. Proceedings of the 15 th Annual Simposium. (T.P. Lyons andK.A. Jacques, eds), Nottingham University Press, UK. Pp 369-379, 1999. – 7. Newman K.:In: Biotechnology in the Feed Industry. Proceedings of the 16 th Annual Simposium. (T.P.Lyons and K.A. Jacques, eds), Nottingham University Press, UK. Pp 369-382, 2000. – 8 .Pravilnik o maksimalnim koli~inama {tetnih materija i sastojaka u sto~noj hrani. Sl. ListSFRJ 2, 27-31, 1990. – 9. Rainey M. R., Tubbs R. C., Hardin D. K., Cox N. M.: Agri Practice12, 35-41, 1991. – 10. Smith T. K., Modirsanei M., MacDonald E. J.: In: Biotechnology in theFeed Industry. Proceedings of the 16 th Annual Simposium. (T.P. Lyons and K.A. Jacques,eds), Nottingham University Press, UK. Pp 383-390, 2000. – 11. Smith T. K., McMillan F. G.,Castillo J. B.: J. Anim. Sci. 75, 2184-2191, 1997. – 12. Trenholm H. L., Foster B. C., Charm-ley L. L., Thompson B. K., Hartin K. E., Copock R. W., Albassam M. A.: J. Anim. Sci. 74, 361-369, 1994. – 13. Vanay A., Bata A., Glavits, R., Kovacs, F.: Acta Veterinaria Hungarica 42,416-433, 1994. – 14. Wood G. E.: J. Anim. Sci. 70, 3941-3949, 1992.

EFFECT OF MYCOTOXINS ON SOME REPRODUCTIVE CHARACTERISTICS OF

SWINE

Z. Joki}, Mirjana Todorovi}, Milica Petrovi}

Investigations covered reproductive characteristics of sows during two differ-ent periods. During the first period, sows were fed silaged wet corn kernels, soybean andsunflower meal, with a high level of mycotoxins (Table 2). During the second period, ani-mals were fed with a ration which included fodder which was not contaminated with higherthan permitted levels of mycotoxins (artificially dried corn kernels, soybean and sunflowermeal). During both periods, investigations began after weaning of piglets and continuedduring two consecutive litters.

The sexual urge first appeared after loss of milk in sows fed compounds whichincluded fodder with a lower level of mycotoxins (15.87 days), and it first appeared in sowsfed compounds with fodder containing a high degree of contamination after 21.01 days(the second period). The success of insemination was better in the second (84,12%) than in

493



ENGLISH

the first period (71.44%). Sows were not impregnated in 1,120 caes during the second peri-od and 1,765 during the first period. The percent of successfully inseminated sows was big-ger in the second (80,69%) than in the first period (68.56%).

The negative effects of mycotoxins resent in feed can be eased with the earlyor timely determination of their presence in fodder and the consequent elimination of con-taminate feed from use and/or its possible dilution or mixing with mycotoxin-free fodder.

Key words: swine, fedder, micotoxins, reproductive characteristics

VLIÂNIE MIKOTOKSINOV NA NEKOTORÀE REPRODUKTIVNÀEPOKAZATELI SVINEY

@. Yoki~, MirÔna Todorovi~, Milica Petrovi~

Ispìtaniem bìli ohva~enì reproduktivnìe svoystva svinomatok vdva razli~nìh perioda. V pervom periode svinomatki kormlenì silosovannìmvla`nìm zernom kukuruzì, soevoy i podsolne~noy drobÍÓ, v kotorìh bìli pri-sutstvuÓçie vìsokie urovni mikotoksinov (tablica 2). Vo vtorom periode, golovìkormlenì paykom v kotorìy vklÓ~en korm, kotorìy ne bìl kontaminirovan nedoz-volennìmi koli~estvami mikotoksinov (iskusstvenno su{ennoe zerno kukuruzì,soevaÔ i podsolne~naÔ drobÝ). V oba perioda, ispìtanie na~alo posle otnimaniÔot grudi porosÔt i prodolàlosÝ v te~enie dva sleduÓçih drug za drugom oporosa.

Polovoy àr posle otlu~eniÔ vo pervìh poÔvilsÔ u svinomatok, korm-lennìh smesey v kotoruÓ vlÓ~en korm s bolee nizkim urovnem mikotoksinov (15,87deny), a u svinomatok, kormlennìh smesey v kotoruÓ vklÓ~en korm s vìsokoystepnÝÓ kontaminacii polovoy àr poÔvilsÔ za 21,01 denÝ (vtoroy period). Us-pe{nostÝ osemeneniÔ svinomatok bìla bolee horo{aÔ vo vtorom (84,12%) v ot-no{enii pervogo perioda (71,44%). PovtornaÔ te~ka konstatirovana v 1120 slu~a-ev vo vtorom i 1765 slu~aev v pervom periode. Procent oporo{ennìh svinomatokbìl bolee bolÝ{oy vo vtorom (80,69%) v otno{enii pervogo perioda (68,56%).

Rannim, a imenno svoevremennìm ustanavlivaniem prisutstviÔ miko-toksinov v korme i ÔvlÔÓçihsÔ posledstviem isklÓ~eniem kontaminirovannogokorma iz upotrebleniÔ i/ili ƒventualÝnìm razbavleniem i me{aniem s kormomsvobodnìm ot mikotoksinov mogut oslabitÝ otricatelÝnìe ƒffektì mikotoksi-nov, prisutstvuÓçih v korme.

KlÓ~evìe slova: sviney, korm, mikotoksinov, reproduktivnìe pokazateli

494


RUSSKIY

UDK 619:579.835.12:637.54

NALAZ CAMPYLOBACTER JEJUNI / COLI KOD ZAKLANE

@IVINE NA KO@I I VISCERALNIM POVR[INAMA PRE I

POSLE PRANJA*

FINDINGS OF CAMPILOBACTER JEJUNI/COLI IN SLAUGHTERED

POULTRY ON SKIN AND VISCERAL SURFACES BEFORE AND AFTER

WASHING

Sneàna Ivanovi}**

Ispituju}i prisustvo Campylobacter spp. kod doma}ih i divljih ì-

votinja, a naro~ito kod ìvine, mnogi autori su do{li do zaklju~ka da je

ovo zoonozna bakterija. Autori su nalazili Campylobacter jejuni u intes-

tinalnom traktu zdrave ìvine. Tehnolo{ki proces obrade ìvinskog

trupa, ma{inska ili ru~na evisceracija, ~upanje perja i hla|enje u

speenchilleru omogu}avaju lako preno{enje Campylobacter jejuni/

coli iz sadràja digestivnog trakta ili sa povr{ine perja na trupove. Za is-

pitivanje u ovom radu kori{}eno je 80 briseva uzetih sa koè pili}a po-

sle {urenja i ~upanja, 80 briseva sa visceralne povr{ine neposredno

posle evisceracije i 80 briseva sa visceralne povr{ine posle pranja.

Uzorci su uzeti od istih pili}a koji su zaklani u industrijskoj klanici. Za

izolovanje Campylobacter jejuni/coli kori{}ene su te~na i ~vrsta selek-

tivna podloga, a za identifikaciju kri{}ena je proba katalaze, test razla-

ganja hipurata i temperatura rasta od 30,5 oC. Campylobacter jejuni/

coli je na koì bio prisutan u 75 posto slu~ajeva, na visceralnoj povr{ini

pre pranja u 43,75 posto, dok je na visceralnoj povr{ini posle pranja

bio prisutan u 38,75 posto slu~ajeva.

Klju~ne re~i: Campylobacter jejuni, ìvina, klanje, ~upanje perja, evis-ceracija

Campylobacter spp. je poznat od 1913. godine i u prvo vreme je biosvrstan u rod Vibrio dok ga Sebald i Veron 1963. godine izdvajaju u poseban rod.

495

STRU^NI RAD – PROFESSIONAL PAPER

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 13. 10. 2003. godine** Dr sci Sneàna Ivanovi}, Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd

Bakterije iz ovog roda su opisane kao vitki spiralno vijugavi {tapi}i oblika zapete,slova „S” ili oblika galebovih krila. Gram-negativni su i ~ine karakteristi~no spi-ralno kretanje koje im omogu}avaju flagele postavljene na jednom ili oba krajabakterijskog tela. Stvaraju toksin. Campylobacter spp. se svrstava u mikroaero-filne mikroorganizme, jer za svoj rast i razmnoàvanje traì koncentraciju kiseo-nika od 3 do 15 posto, CO2 od 3 do 5 posto i azota od 80 do 85 posto.

Ispituju}i prisustvo Campylobacter spp. kod doma}ih i divljih ìvotinja,a naro~ito kod ìvine, mnogi autori su do{li do zaklju~ka da je ovo zoonotska bak-terija. Obavljali su ispitivanje rasprostranjenosti Campylobacter spp. u prirodi ina~in njegovog preno{enja na ìvotinje, odnosno na ljude. [esdesetih i sedamde-setih godina pro{loga veka, pojedini autori su doveli u epidemiolo{ku vezuprisustvo Campylobacter spp. kod ìvine sa kampilobakteriozom ljudi Š11¹.

Annan-Prah i Janc Š2¹ i Van de Giessen i sar Š16¹ ispitivali su jaja i jed-nodnevne pili}e i u uzetim uzorcima nisu identifikovali ovu zoonoznu bakteriju, alisu je identifikovali kod pili}a starih nekoliko nedelja, pa na osnovu toga ukazujuda se Campylobacter prenosi horizontalnim putem, ali ne i vertikalnim. Pomenutiautori su nalazili Campylobacter jejuni u intestinalnom traktu zdrave ìvine. Mnogiautori su ispitivali prisustvo ove bakterije u fecesu, kloakalnim brisevima i slu-zokoì cekuma. Po podacima Doyla Š3¹ procenat pozitivnog nalaza je bio do 91posto, a Milakovi}-Novak Š12¹ u kloakalnim brisevima utvrdila je prisustvo Campy-

lobacter jejuni u 40 posto slu~ajeva. Tokom ispitivanja Ivanovi} i sar Š5¹ identifiko-vali su Campylobacter jejuni/coli u cekumima brojlera (94,70%) i u cekumimakoko{aka (90%), {to ukazuje da je Campylobacter jejuni/coli ~est „stanovnik” di-gestivnog trakta ìvine.

Tehnolo{ki proces obrade ìvinskog trupa, ma{inska ili ru~na evis-ceracija, ~upanje perja i hla|enje u speenchilleru omogu}avaju lako preno{enjeCampylobacter jejuni/coli iz sadràja digestivnog trakta ili sa povr{ine perja na tru-pove. Iz tih razloga cilj ovoga rada je bio da se utvrdi prisustvo Campilobacter je-

juni/coli na koì i visceralnim {upljinama kod zaklane ìvine pre i posle pranja.

Za ispitivanja u ovome radu koristilo se 80 briseva uzetih sa koè pili}aposle {urenja i ~upanja, 80 briseva sa visceralne povr{ine neposredno posle evis-ceracije i 80 briseva sa visceralne povr{ine posle pranja. Uzorci su uzeti od istihpili}a koji su zaklani u industrijskoj klanici. Briseve su uzimani sa povr{ine koèìvine od oko 10 cm2 i odmah, na licu mesta, u pogonu zasejavani u te~nu pod-logu Brucella bujon koja je, u {to kra}em vremenskom periodu, dopremljena ulaboratoriju i inkubirana u mikroaerofilnim uslovima tokom 48 ~asova na tempera-turi od 42oC.

Za izolovanje Campylobacter jejuni/coli kori{}ene su te~na i ~vrsta se-lektivna podloga. Te~na podloga je Brucella bujon koja se i ranije koristila kaopodloga za oboga}enje, a koja je dodavanjem antibiotika (polymyxin B, actidion,

496

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 495 - 500 (2003) Sneàna Ivanovi}: Nalaz Campylobacterjejuni/coli kod zaklane ìvine na koì i visceralnim povr{inama pre i posle pranja


rifampicin, trimethoprim) postala i selektivna (modifikacija po Ivanovi}evoj, 1999)Š6¹. Kao ~vrsta podloga koristila se podloga po Skirrowu kojoj je, tako|e, dodatantibiotski dodatak koji je u 1 ml sadrào trimethoprim, vancomycin i polymixin.Mikroaerofilni uslovi su se postigli upotrebom posude za anaerobe (po McIn-toshu), u kojoj je stvarana atmosfera sa 10 posto ugljen-dioksida, 5 posto kiseo-nika i 85 posto azota koja odgovara Campylobacter bakteriji. Posle ovog vremenasadràj iz podloge za oboga}enje (u isto vreme i selektivna podloga) prenet je na~vrstu podlogu po Skirrowu i inkubiran na isti na~in.

Od izraslih karakteristi~nih kolonija pravljen je mikroskopski preparat ibojen 10% Karbol fuksinom. Na mikroskopskom preparatu bakterijske }elijekarakteristi~ne po morfologiji i boji, smatrane su potvrdom pozitivnog kulturelnognalaza Campylobacter spp. Za identifikaciju Campylobacter jejuni koristila su seproba katalaze, test razlaganja hipurata i temperatura rasta od 30,5oC.

Ispitivanja smo obavljali na ukupno 180 briseva uzetih od pili}a koji supoticali iz istog jata i zaklani pod istim uslovima.

Tabela 1. Nalaz Campylobacter jejuni/coli na koì, visceralnoj {upljini pre pranja ivisceralnoj {upljini posle pranja

Table 1. Finding of Campylobacter jejuni/coli on skin, visceral cavity before washing, and visceral cavityafter washing

Vrsta ìvine /Type of poultry

Koà / SkinVisceralna povr{ina prepranja / Visceral surface

before washing

Visceralna povr{ina poslepranja / Visceral surface

after washing

Brojleri /Broilers

broj pozitivni %number of positive %



80 60 75 80 35 43,75 80 31 38,75

Iz tabele 1 se vidi da je Campylobacter jejuni/coli na koì bio prisutan u75 posto slu~ajeva, na visceralnoj povr{ini pre pranja u 43,75 posto, dok je na vis-ceralnoj povr{ini posle pranja bio prisutan u 38,75 posto slu~ajeva. Ovako visokprocenat nalaza ove zoonozne bakterije na koì u skladu je sa ranijim nalazimaovog autora Š7¹ i potvr|uje da se ona nalazi na perju u velikom broju i da se me-hani~kim ~upanjem perja prenosi na koù, odnosno nastaje rekontaminacija, Š1¹.Veliki broj pozitivnih nalaza na koì moè da ukaè i da Campylobacter jejuni/coli

preìvljava temperaturu vode za {urenje, {to bi bilo u saglasnosti sa navodimaGenigeorgisa i sar. Š4¹ koji smatraju da temperatura {urenja ne uti~e na nivo kon-taminacije koè, odnosno mesa sa Campylobacter jejuni.

Kako nalazi pojedinih autora ukazuju da se ovaj mikroorganizam na-lazi u intestinalnom traktu zdrave ìvine Š3, 15, 12, 5¹, jasno je da je kontaminacija

497



visceralne {upljine nastala prilikom evisceracije. Ovaj procentualni nalaz Campy-

lobacter jejuni/coli je u skladu sa ranijim nalazima ovog autora Š6, 8¹. Ne{to niìprocenat pozitivnog nalaza Campylobacter jejuni/coli na visceralnoj povr{ini po-sle pranja navodi na zaklju~ak da je jednostavno do{lo do mehani~kog spiranjabakterija. Treba naglasiti da je voda za pranje bila hlorisana, pa je mogu}e da je irezidualni hlor u vodi uticao na smanjenje broja pozitivnog nalaza Campylobacter

jejuni/coli na visceralnoj povr{ini posle pranja, {to je u saglasnosti sa tvrdnjamaYusufija Š18¹. Ispituju}i prisustvo Campylobacter jejuni u pojedinim fazama proiz-vodnje }ure}eg mesa, on je ustanovio na perju 3,30 posto, u vodi koja se cedila sa~upa~a perja 94,40 posto, u vodi kojom su se ispirali obra|eni trupovi 27,80posto, a u vodi za hla|enje 44,40 posto. Pri tome, primena hlorisane vode prihla|enju moè da bude pouzdan na~in za smanjenje broja Campylobacter jejuni

sa obra|enog }ure}eg trupa, a sadràj hlora u vodi od 14 do 18 ppm moè dabude pouzdan faktor sigurnosti. Prema ispitivanjima Acuffa i sar Š1¹ procenat}uraka koje su sadràle Campylobacter jejuni tokom gajenja varirao je od 50 do100 posto. Tokom {urenja uni{ti se veliki broj ovog mikroorganizma, ali nastaje re-kontaminacija pri mehani~kom ~upanju perja. Prema ovom autoru, broj Campylo-

bacter jejuni na trupovima }uraka dostiè maksimum posle evisceracije, aliznatno se smanjuje posle pranja.

Nasuprot nalazu Acuffa i sar Š1¹, Genigeorgi i sar Š4¹ smatraju da tem-peratura {urenja ne uti~e na nivo kontaminacije mesa sa Campylobacter jejuni.Sli~na ispitivanja obavljali su Oosterum i sar Š13¹ u Holandiji. Autor je utvrdio da vi-sok stepen kontaminacije sa Campylobacter jejuni postoji kod pili}a, na opremi,na rukama radnika, na liniji klanja i u vazduhu. Prema ovim ispitivanjima izgledada pomenuta kontaminacija moè da bude samo intestinalnog porekla. Crevnisadràj pili}a sadrì vi{e od 10 na 7 Campylobacter jejuni/g. Kontaminacija pili}ase smanjuje za vreme {urenja pri temperaturi od 58oC, ali redukcija nije uvekprime}ena pri temperaturi od 51,8oC. Autori tvrde da se broj Campylobacter jejuni

pove}ava tokom ~upanja perja i evisceracije. Utvrdili su prisustvo ove bakterije na50 posto ispitanih trupova.

Pranji} i sar Š14¹ ispitivali su prisustvo Campylobacter jejuni/coli na tru-povima pili}a metodom brisa pleurovisceralne povr{ine na zagreba~kom trì{tu.Od ispitanih 70 briseva u 24,30 posto bio je prisutan ovaj mikroorganizam. Na teri-toriji Srbije Ivanovi}eva Š6¹ ispitivala je prisustvo Campylobacter jejuni na visceral-noj povr{ini pile}ih trupova neposredno posle evisceracije i utvrdila da se ovajuzro~nik nalazi u velikom broju. U svojim kasnijim ispitivanjima Ivanovi}eva i sarŠ7¹ tako|e su utvrdili visok stepen kontaminacije koè posle {urenja i ~upanjaperja. Od ispitanih trupova 72 posto je sadràlo Campylobacter jejuni. Tokom da-ljih istraìvanja Sneàna Ivanovi} Š8¹ je izolovala Campylobacter jejuni sa povr{inevisceralne {upljine i dubine mesa kod zaklane ìvine. Da bi izolovala ovaj mikroor-ganizam autorka je uzela 60 briseva sa visceralne povr{ine neposredno posleevisceracije, pri ~emu je u 35 briseva bio prisutan ovaj mikroorganizam. Ispitiva-njem prisustva Campylobacter jejuni u mesu ona je utvrdila pozitivan nalaz ovogmikroorganizma u 20 trupova od 51 ispitanog trupa, {to iznosi 39,20 posto.

498


1. Acuff R., Vanderzant C. et al.: Prevalence of Campylobacter jejuni in turkeycarcass, J. Food prot., 49, 9, 712,1986. - 2. Annan-Prah A., Janc M.: The mode of spread ofCampylobacter jejuni/coli to il broiler flocks: J. Vet. Med. 35 11-18, 1988. - 3. Doyle M.: Cam-pylobacter fetus subsp. jejuni an Old Pthogen of New Concern, J. Food prot., 44, 6, 480,1981. - 4. Genigeorgis C., Hasswneh M., et al.: Campylobacter jejuni infection on poultryfarms and its effect on poultry meat contamination during slaughtering, J. Food prot., 49,11, 895, 1986. - 5. Ivanovi} Sneàna, Bun~i} Olivera, Dugali}-Vrndi} Nada: Prisustvo Cam-pylobacter jejuni/coli u intestinalnom traktu zaklane ìvine, Nauka o ìvinarstvu, 3, 1-2, 105-108, 1998. - 6. Ivanovi} Sneàna: Nalaz Campylobacter-a na visceralnoj povr{ini, Zbornikradova i kratkih sadràja „11. savetovanje veterinara”, Zlatibor, 1999. - 7. Ivanovi} Sneà-na, Bun~i} Olivera: Rezultati ispitivanja kontaminiranosti koè ìvine sa Campylobacter je-juni/coli posle ~upanja perja. Zbornik radova i kratkih sadràja „12. savetovanje veteri-nara”, Zlatibor, 185, 2000. - 8 Ivanovi} Sneàna: Nalaz Campylobacter jejuni na povr{ini vis-ceralne {upljine i u dubini mesa kod zaklane ìvine, Veterinarski glasnik, 55, 1-2, 27-33,2001. - 9. Ivanovi} Sneàna: Kontaminacija mesa ìvine sa Campylobacter jejuni – epidemi-olo{ki zna~aj, Zbornik rezimea me|unarodnog simpozijuma „Hrana u 21. veku”, Subotica,2001. - 10. Kapperud G., Skjerve E., et al.:. Epidemiological investigation of risk factor forcampylobacter colonization in Norwegion broiler flocks. Epidemiol. Infect. 111, 245-255,1993. - 11. King Elizabeth: The laboratory of Vibrio fetus and a closely related Vibrio iso-lated from cases of human vibriosis, Ann. N.Y. Acad., 8, 700, 1962. - 12. Milakovi}-NovakLjubica: Campylobacter fetus spp. jejuni u peradi, nalaz u probavnom sustavu pili}a u tovu ikoko{i nosilica, Vet. Arh., 54, 4, 175, 1984. - 13. Oosterum J. et al.: Origin and prevalence ofCampylobacter jejuni in poultry processing, J. Food prot., 46, 4, 339, 1983. - 14. Pranji}Darinka, @ivkovi} J. i sar: Dokaz Campylobacter jejuni coli u trupovima zaklanih pili}a u pro-metu na zagreba~kom trì{tu, Tehnologija mesa, 11, 360, 1986. - 15. Rosef O., KapperudS.: et al.: Serotyping Campylobacter jejuni, Campylobacter coli and Campylobacter laridisfrom domastic and wild animals. App. Environ. Microbiol., 49, 6, 1507, 1985. - 16. Van deGiessen A., Mazurier S. et al.: Study on the epidemiology and control of Campylobacter je-juni in poultry broiler flocks. Appl. and Environ Microbiol. 58, 1913, 1992. - 17. SkovgaardA.: Raising of Campylobacter free broiler flocks. Report on a WHU consultation on epidemi-ology and control of Campylobacteriosis, Bilthoven The Netherlands, 141-146, 1994. - 18.Yusufi I. et al: Prevalence of Campylobacter jejuni at different sampling sites in two Califor-nia turkey processing plants, J. Food prot., 46, 10, 868, 1983.

FINDINGS OF CAMPILOBACTER JEJUNI/COLI IN SLAUGHTERED POULTRY ON

SKIN AND VISCERAL SURFACES BEFORE AND AFTER WASHING

Sneàna Ivanovi}

Examing the presence of Campylobacter spp. in domestic and wild animals, inparticular in poultry, many authors have reached the conclusion that this is a zoonotic bac-teria. Authors have found Campylobacter jejuni in the intestinal tract of healthy poultry. Thetechnological processing of poultry carcasses, evisceration by hand of machine, pluckingfeathers and cooling in a spinchller, enable the easy transfer of Campylobacter jejuni/colifrom the digestive tract contents or from the surface of the feathers to the carcass. Examin-

499



ENGLISH

ations in this work were performed on 80 smears taken from poultry skin following scaldingand plucking, 80 smears from the visceral surface immediately after eviscertion, and 80smears from the visceral surface following washing. The samples were taken from thesame broilers slaughtered in an industrial abattoir. For the isolation of Campylobacter je-juni/coli we used liquid and solid selective basess, and for identification we used the cata-lase test, hipurate dissolving test, and a growth temperature of 30.55 oC. Campylobacter je-juni/coli were found on skin in 75% cases, on the visceral surface before washing in 43.75%cases, while it was present on the visceral surface following washing in 38.75% cases.

Key words: Campylobacter jejuni, poultry, slaughter, plucking, evisceration

REZULÃTATÀ CAMPYLOBACTER JEJUNI/COLI U UBITOY DOMA[NEY PTICÀNA KO@E I VISCERALÃNÀH POVERHNOSTÂH DO I POSLE MÀTÃÂ

Sneàna Ivanovi~

IspìtìvaÔ prisutstvie Campylobacter spp. u doma{nih i dikih ìvot-nìh, a osobenno doma{nih ptic, mnogie avtorì pri{li k vìvodu, ~to Ìto zoono-ti~eskaÔ bakteriÔ. Avtorì nahodili Campylobacter jejuni v intestinalÝnom traktezdorovoy doma{ney pticì. Tehnologi~eskiy process obrabotki otnosÔ{ey k do-ma{ney ptice tu{e, ma{innaÔ ili ru~naÔ ÌvisceraciÔ, çipanie perÝev i ohla`de-nie v speenhillere delaÓt vozmo`nìm lëgkoe perenesenie Campylobacter jeju-

ni/coli iz soderìmogo piçevaritelÝnogo trakta ili s poverhnosti perÝev na tu{i.DlÔ ispìtaniÔ v Ìtoy rabote polÝzovano 80 mazkov, vzÔtìh s koì cìplÔt posleo{parivaniÔ i çipaniÔ, 80 mazkov s visceralÝnoy poverhnosti neposredstvennoposle Ìvisceracii i 80 mazkov s visceralÝnoy poverhnosti posle mìtÝÔ. Obraz~i-ki vzÔtìe iz takih è cìplÔt, ubitìe v promì{lennoy boyne. DlÔ izolirovaniÔCampylobacter jejuni/coli polÝzovanì ìdkaÔ i tvërdaÔ selektivnaÔ sreda, a dlÔidentifikacii polÝzovana proba katalazì, test razlaganiÔ gipuratov i tempera-tur rosta od 30,5oC. Campylobacter jejuni/coli na koè bìl prisutsvuÓçiy v 75%slu~aev, na visceralÝnoy poverhnosti do mìtÝÔ v 43,75% poka na visceralÝnoypoverhnosti posle mìtÝÔ bìl prisutstvuÓçiy v 38,75% slu~aev.

KlÓ~evìe slova: Campylobacter jejuni, doma{nÔÔ ptica, uboy, çipanie perÝev,ÌvisceraciÔ

500


RUSSKIY

UDK 619:616.993.19:612.071.1:636.5

IMUNSKI ODGOVOR PILI]A NA KOKCIDIJALNUINFEKCIJU*

IMMUNOLOGICAL RESPONSE OF CHICKEN TO COCCIDIAL

INFECTION

Tamara Ili}, Milijana Kneèvi}, Sanja Aleksi}-Kova~evi},Sanda Dimitrijevi}**

Izu~avanje imunskog odgovora pili}a na infekciju prouzrokovanu

Eimeria spp. zna~ajno je zbog toga, {to suzbijanje ovog oboljenja

predstavlja specifi~an problem u uslovima intenzivne ìvinarske proiz-

vodnje.

Dosada{nji rezultati u razvoju imunoprofilakse, kao i sumnja u

dostupnost novih antikokcidijala, uti~u na intenziviranje istraìvanja u

oblasti suzbijanja kokcidioze imunolo{kim metodama. Njihovo potpu-

nije poznavanje moè da doprinese uspe{nijem iskorenjivanju bolesti,

koja prati ekonomski zna~ajnu intenzivnu proizvodnju mesa i jaja ì-

vine.

Detalji za{titnih mehanizama, koji su se aktivirali u toku kokcidi-

jalne infekcije, jo{ uvek nisu u potpunosti obja{njeni, ali se zna da imu-

nitet }elijski posredovan ima dominantnu ulogu u odbrani doma}ina

od ovog uzro~nika.

Klju~ne re~i: pili}i, E. tenella, CD3-T limfociti

Prema kokcidijalnoj infekciji limfociti pokazuju osetljivost na dva na~i-na: proizvodnjom citokina i direktnim citotoksi~nim dejstvom na inficirane }elije.Me|utim, egzaktni mehanizmi kojim T }elije elimini{u parazite ostaju i dalje ne-

501

PRIKAZ – PREZENTATION

Karakter imunskog odgovora / Nature immunological response

* Rad primljen za {tampu 25. 9. 2003. godine** Mr Tamara Ili}, asistent, dr Milijana Kneèvi}, redovni profesor, dr Sanja Aleksi}-Kova~evi},

vanredni profesor, dr Sanda Dimitrijevi}, vanredni profesor, Fakultet veterinarske medicine,Beograd

jasni. U obzir dolazi intestinalni imuni sistem pili}a, odnosno crevno limfoidnotkivo koje predstavlja specijalizovanu prvu liniju odbrane mukoznih povr{ina, aobuhvata i imunoregulatorne i efektorske }elije Š4 , 6¹.

GALT (Gut Associated Lymphoid Tissue) je deo imunog sistemaMALT-a (Mucosal Associated Lymphoid Tissue) i njegova najva`nija funkcija je daobezbedi za{titu od invazije i infekcije mukoznih povr{ina izazvane stranim agen-sima. Obavljanje ovog zadatka zahteva postojanje normalne mukozne flore i sek-recije, kretanje putem peristaltike ili cilijarne aktivnosti i sekreciju izvesnih sup-stancija u ovom podru~ju kao {to su: limfa, èluda~ni sok i ù~ne soli.

Veoma zna~ajnu ulogu u lokalnoj odbrani crevne mukoze od invazijekokcidijama imaju intraepitelni limfociti (IEL), ~iji je izvestan broj kod pili}a CD3pozitivan i najranije se detektuju 6. dana posle izleganja. Intraepitelni limfociti (IEL)ptica su uglavnom T limfociti, od kojih ve}ina na svojoj povr{ini nosi receptore zaCD8 antigen i s obzirom da su citotoksi~ni limfociti, imaju zna~ajnu ulogu u otpor-nosti na sekundarne infekcije Š2¹.

Iako je dokazano da ìvotinje inficirane Eimeria spp. produkuju para-zit-specifi~na antitela u cirkulaciji i mukoznim sekretima, pokazalo se da antitelakao posrednici u imunom odgovoru, imaju manju ulogu u za{titi od kokcidija Š7¹.

Deo istraìvanja obavljenih u na{em radu, usmeren je na izu~avanje}elijskog imunskog odgovora u cekumima i Fabricijevoj burzi pili}a, ve{ta~ki infi-ciranih sa E. tenella. Istraìvanje je bilo usmereno u ovom pravcu, s obzirom da suoblasti organizovanog limfati~nog tkiva u crevu ptica: Pajerove plo~e (submu-kozni limfati~ni agregati), cekalne tonzile i bursa Fabricii. Rezultati do kojih smodo{li tokom navedenih istraìvanja, dobijeni su primenom odgovaraju}e imuno-histohemijske metode (DP- direktna peroksidaza). U okviru primenjene metodeupotrebljen je komercijalni marker za humane T limfocite, s obzirom da humaniantiserum prepoznaje filogenetski konzervisani deo CD3 - epsilon citoplazmat-skog repa, detektuju}i T }elije mnogih ptica i razli~itih sisarskih vrsta Š3, 8¹.

CD3 kompleks stabilizuje antigenski receptor (~ime se odràva is-pravna konformacija receptora) i dok antigenski receptor prepoznaje antigen CD3obavlja transdukciju aktivacijskog signala kroz membranu u unutra{njost }elije,~ime ostvaruje i veoma va`nu ulogu u za{titi od kokcidija Š5¹.

Ustanovljeno je da postoji podudarnost u 40 posto (po nekim auto-rima i do 60 posto) amino-kiselinskih sekvenci transmembranskih i citoplazmat-skih (intracelularnih) domena avijarnog i sisarskog CD3, {to potvr|uju i na{i imu-nohistohemijski nalazi. Upravo to ukazuje na visok stepen konzervacije ovih seg-menata na T limfocitima ìvine, koji su u cekumima lokalizovani u najve}em brojuintraepitelno, a u burzi su prete`no orijentisani intraepitelno i subepitelno (tj.neposredno uz retikulo-epitelni sloj }elija).

Epitel koji oblaè mukozna tkiva ne predstavlja potpunu mehani~kuprepreku za makromolekule i partikularne antigene. Oni mogu da prodru krozspecijalizovani limfoepitel koga ~ine M }elije. Na taj na~in, pove}ava se mo-

502

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 501 - 504 (2003) Tamara Ili} i sar: Imunski odgovor pili}ana kokcidijalnu infekciju

gu}nost interakcije antigena sa limfnim }elijama koje su lokalizovane u mukoziŠ7¹.

Specijalizovani epitel selektivno propu{ta samo izvesne antigene,usled ~ega se prvobitni podsticaj za imunolo{ke reakcije u mukozi naj~e{}e javljau MALT-u. Tokom patolo{kih procesa kod kokcidioza koji zahvataju epitelnepovr{ine, propustljivost moè da se izmeni, {to moè da dovede do poja~ane lo-kalne reaktivnosti na pove}anu koli~inu antigena. Svojom sposobno{}u da kon-centri{e antigen, MALT poja~ava reakcije sa memorijom. Zato se parenteralnomimunizacijom jedinke retko postiè imunost mukoze, ako antigen ne dopre do nje(na primer u slu~aju ìvih virusnih vakcina) ili ako mukoza nije bila prethodnoizloèna antigenu Š1¹.

U crevima postoji razmena informacija, koja se ostvaruje migracijomefektorskih limfocita specifi~nih za antigen, iz jednog regiona (Pajerovih plo~a ucrevu) u druge regione creva. Time moè da se objasni zapaànje da imunizacijajednog dela mukoze creva, ~esto dovodi do stvaranja antitela iste specifi~nosti i udrugim podru~jima.

Iz ovoga moè da se zaklju~i da }e se }elije aktivirane u predelu mu-koze creva rasejavati po drugim mukoznim tkivima, gde }e, ako nai|u na isti anti-gen, proliferisati i na taj na~in pro{iriti op{tu za{titu mukoze. Upravo zbog toga izbog velike koli~ine limfati~nog tkiva u crevima, najbolji na~in za postizanjesveobuhvatne imunosti mukoze bila bi oralna imunizacija.

1. Daszak P.: Zoite migration during Eimeria tenella infection: parasite adap-tion to host defences. Parasitology Today, 2, 67-72, 1999. - 2. Glick B.: A primer of selectedavian immunological strategies. International Poultry Symposium – Summit on InfectiousBursal Disease, 3-4, 21-24, 1995. - 3. Ili} Tamara, Kneèvi}, Milijana, Dimitrijevi}, Sanda,Ne{i}, V., Aleksi}-Kova~evi}, Sanja: Istraìvanje distribucije CD3-T limfocita u cekumimapili}a eksperimentalno inficiranih sa Eimeria tenella. Prvi simpozijum poljoprivrede, veteri-narstva i {umarstva „Strategija razvoja doma}e proizvodnje”, Neum, 14 -17. maj, 2003. - 4.Lillehoj H. S., Trout J. M.: Avian gut-associated lymphoid tissues and intestinal immune re-sponses to Eimeria parasites. Clin. Microbiol. Rev., 9, 349-360, 1996. - 5. Levkutova M., Re-vajova V.: The incubation period and reaction of one type of antibody to CD3 antigen in lym-phocyte smears of different animals. Acta Veterinaria, 4, 203-206, 1997. - 6. Rothwell L.,Gramzinski R. A., Rose M. E., Kaiser P.: Avian coccidiosis: changes in intestinal lymphocytepopulations associated with the development of immunity to Eimeria maxima. Parasite Im-munology, 17, 10, 525-533, 1995. - 7. Sharma M. J.: The structure and function of the avianimmune system. Proceedings of the XI-th International Congress of the World VeterinaryPoultry Association. Budapest, Hungary, 18-22, 229-230, 1997. - 8. Kneèvi} Milijana,Aleksi}-Kova~evi} Sanja, Boì} Tatjana: Investigation of calves gut associated lymphoidtissue ( GALT ) using anti-human CD3 antibody. Archive of Oncology, 6 (Suppl.2), 45-46,1998.

503



IMMUNOLOGICAL RESPONSE OF CHICKEN TO COCCIDIAL INFECTION

Tamara Ili}, Milijana Kneèvi}, Sanja Aleksi}-Kova~evi}, Sanda Dimitrijevi}

It is important to study the immunological response of chicken to infectionscaused by Eimeria spp. because control of this disease is a specific problem in conditionsof intensive poultry production.

The details of the protective mechanisms which are activated in the course ofa coccidial infection have still not been satisfactorily explained, but it is known that cell-mediated immunity plays a dominant role in defending the host from this agent.

Intra-epithelial lymphocytes (IEL) play a very important role in the local de-fense of intestinal mucosa from coccidial invasion. A certain number of IEL in chicken CD3are positive and can be detected at the earliest on day 6 after hatching. Poultry IEL aremostly T-lymphocytes, most of which on their surface carry receptors for CD8 antigen, andsince they are cytotoxic lymphocytes, they have an important role in resistance to secon-dary infection.

Key words: Chicken, E.tenella, CD3-T lymphocytes.

IMMUNOLOGIÊSKIY OTVET CÀPLÂT NA KOKCIDIALÃNUÁ INFEKCIÁ

Tamara Ili~, MiliÔna Kneèvi~, SanÔ Aleksi~-Kova~evi~,Sanda Dimitrievi~

Izu~enie immunologi~eskogo otveta cìplÔt na infekciÓ pri~inënnuÓs Eimeria spp. zna~itelÝno po pri~ine, ~to podavlenie ƒtogo zabolevaniÔ predstav-lÔet soboy specifi~eskuÓ problemu v usloviÔh intensivnogo pticevod~eskogoproizvodstva.

Detali zaçitnìh mehanizmov, kotorìe bìvaÓt aktivirovanì v te~e-nie kokcidialÝnoy infekcii, vsë eçë ne vpolne obÍÔsnenì, no izvestno, ~tokleto~nìy posredstvennìy immunitet igraet dominiruÓçuÓ rolÝ v zaçite ho-zÔina ot ƒtogo vozbuditelÔ.

O~enÝ zna~itelÝnuÓ rolÝ v lokalÝnoy zaçite ki{e~nogo mikoza ot in-vazii kokcidiÔmi imeÓt vnutriƒpitelialÝnìe limfocitì (VÕL), ~Ýë izvestnoe~islo u cìplÔt CDZ poloìtelÝnoe i naibolee rano detektiruÓtsÔ 6. dney poslevìvedeniÔ. VÕL ptic glavnìm obrazom T limfocitì, iz kotorìh bolÝ{instvo nasvoey poverhnosti nesët receptorì dlÔ CD8 antigen i prinimaÔ vo vnimanie, ~tocitotoksi~eski limfocitì, imeÓt zna~itelÝnuÓ rolÝ v soprotivlÔemosti navtori~nìe infekcii.

KlÓ~evìe slova: cìplÔta, E. tenella, DCZ-T limfociti

504


RUSSKIY

ENGLISH

UDK 619:616.993.19:615.371:636.5

NAJVA@NIJI ASPEKTI IMUNOGENOSTI EIMERIA SPP.*

MOST IMPORTANT ASPECTS OF IMMUNOGENETY OFEIMERIA SPP.

Sanda Dimitrijevi}, Tamara Ili}**

Sve ve}i napredak u imunologiji i molekularnoj biologiji ukazuje

na dve mogu}e varijante na kojima bi mogla da bude zasnovana profi-

laksa ovog oboljenja. Jedna je pronalaènje i primena efikasnije i

pouzdane vakcine, a druga podrazumeva pasivnu imunizaciju putem

maternalnih antitela. Mada je ona jo{ uvek u domenu laboratorijskih is-

traìvanja, pridaje joj se sve ve}i zna~aj.

Izme|u pojedinih vrsta ejmerija kod ptica ne postoji unakrsni imu-

nitet, zbog ~ega razli~ite vrste ovog uzro~nika kasnije mogu da dovedu

do izbijanja bolesti, iako je prethodno stvoren imunitet na nekog

drugog uzro~nika iz roda Eimeria.

Jedina ozbiljna prakti~na alternativa primeni antikokcidijala u kon-

troli kokcidioze jeste imunoprofilaksa. Ovaj vid profilakse baziran je na

primeni ìve virulentne ili atenuirane vakcine, tako da vakcinisana jata

daju 9,6 jaja vi{e po jedinki, a mortalitet kod njih je smanjen u odnosu

na jata koja su pod standardnim antikokcidijalnim programom.

Klju~ne re~i: pili}i, kokcidioza, vakcinacija

Primena standardnog antikokcidijalnog programa u profilaksi kok-cidioze ograni~ena je iz nekoliko opravdanih razloga, me|u kojima su najva`niji:1. mogu}nost razvoja potpune ili parcijalne rezistencije na primenjene lekove, 2.potencijalni neèljeni efekti i 3. ~injenica da neki antikokcidijali ostavljaju rezidueu ìvinskom mesu i jajima ({to bitno umanjuje njihovu konzumnu vrednost).

505

PRIKAZ – PRESENTATION

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 25. 9. 2003. godine** Dr Sanda Dimitrijevi}, vanredni profesor, mr Tamara Ili}, asistent, Fakultet veterinarske medi-

cine, Beograd

Sve ve}i napredak u imunologiji i molekularnoj biologiji ukazuje nadve mogu}e varijante na kojima bi mogla da bude zasnovana profilaksa ovogoboljenja. Jedna je pronalaènje i primena efikasnije i pouzdane vakcine, a drugapodrazumeva pasivnu imunizaciju putem maternalnih antitela. Mada je ona jo{uvek u domenu laboratorijskih istraìvanja, pridaje joj se sve ve}i zna~aj.

Upravo zbog toga, jedina ozbiljna prakti~na alternativa primeni an-tikokcidijala u kontroli kokcidioze jeste imunoprofilaksa. Ovaj vid profilakse bazirase na primeni ìve virulentne ili atenuirane vakcine, tako da vakcinisana jata daju9,6 jaja vi{e po jedinki, a mortalitet je kod njih smanjen u odnosu na jata koja supod standardnim antikokcidijalnim programom. Kao i kod svih drugih programavakcinacije, i ovde je neophodno da se povede ra~una o potencijalnim ~iniocimakoji mogu da uti~u na neadekvatno stvaranje imuniteta.

Vakcine predstavljaju mnogo perspektivniju varijantu i pogodne su zakontrolu kokcidioze iz jo{ nekoliko razloga:

1. infekcija prouzrokovana ejmerijama indukuje za{titni imuni odgo-vor, koji se razvija relativno brzo i veoma je jak kod pojedinih vrsta;

2. kokcidijalna infekcija je ograni~ena, doma}in-specifi~na, uz posto-janje rezervoara infekcije;

3. antigena kompozicija Eimeria spp. je relativno stabilna i pokazujerazlike samo kod nekih vrsta.

Imunogenost Eimeria spp. / Immunogenity of Eimeria spp.

Izme|u pojedinih vrsta ejmerija kod ptica ne postoji unakrsni imunitet,zbog ~ega razli~ite vrste ovog uzro~nika kasnije mogu da omogu}e izbijanjebolesti, iako je prethodno stvoren imunitet na nekog drugog uzro~nika iz rodaEimeria.

Duìna trajanja ste~enog imuniteta varira. Uslovljena je brojem uzas-topnih inficiranja. Posle jednokratnog inficiranja pili}i su za{ti}eni od pojavljivanjaklini~kih simptoma 42 do 63 dana. Ako se trokratno inficiraju pili}i su za{ti}eni oduginu}a do {est meseci posle infekcije Š5¹.

Starost jedinki je vaàn ~inilac koji uti~e na razvoj otpornosti prema in-fekciji prouzrokovanoj sa E. tenella. Mla|e jedinke su podlo`nije nastanku infek-cije, zbog toga {to starije jedinke poseduju imunitet koji se vrlo brzo razvija, posleizlaganja dejstvu uzro~nika, ~ime se dobija i adekvatna za{tita protiv kasnijeg po-javljivanja bolesti. Istraìvanjima se dokazalo da pili}i postaju osetljivi na kokcidi-jalnu infekciju sa dve nedelje ìvota, a najve}i stepen osetljivosti pokazuju uuzrastu od ~etiri nedelje. Postepeno pove}anje otpornosti, na delovanje uzro~ni-ka iz roda Eimeria zapo~inje kod pili}a posle uzrasta od tri meseca Š6¹.

Ja~ina stvorenog imuniteta uslovljena je intenzitetom infekcije, od-nosno brojem unetih infektivnih oocista ovog uzro~nika. U slu~aju eksperimen-talne infekcije prouzrokovane sa Eimeria tenella, uno{enje 50 infektivnih oocista

506

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 505 - 508 (2003) Sanda Dimitrijevi}, Tamara Ili}: Najva`nijiaspekti imunogenosti Eimeria spp.

ovog uzro~nika {titilo je 10 posto jedinki od reinfekcije. Infekcija sa 3000 infektiv-nih oocista E. tenella, mogla je da za{titi 90 posto jedinki od reinfekcije Š4¹.

U eksperimentalnim uslovima kod pili}a moè da se indukuje imunitetprotiv svih {est vrsta kokcidija, uz uo~avanje postoje}ih zna~ajnih razlika. Klini~kiimunitet se postiè i jednim inokulumom oocista, sa bilo kojom od pomenutihvrsta. U slu~aju najimunogenije vrste E. maxima, jedan inokulum manjeg broja oo-cista (50 do 100) dovoljan je za stvaranje za{titnog imuniteta. Najmanje imuno-gene su E. tenella i E. necatrix, za koje je potrebno barem tri inokuluma ve}egbroja oocista (sa rastu}im brojem) za sticanje kompletnog imuniteta. Ostale vrstese nalaze izme|u ova dva ekstrema Š1¹.

Brzina kojom se razvija imunitet varira u zavisnosti od stepena imu-niteta. Kod E. maxima delimi~an imunitet je uo~ljiv ve} tre}eg dana posle aplika-cije imunizuju}eg inokuluma. Kod manje imunogenih vrsta, za ovu pojavu treba ido dve nedelje.Trajanje imuniteta bez reinfekcije te{ko se odre|uje, ali se zna davarira sa veli~inom i brojem imunizuju}ih inokuluma i i{~ezava posle nekoliko me-seci.

Na intenzitet i trajanje imuniteta veoma bitno uti~e i na~in aplikacijeimunizuju}eg inokuluma. Inokulumi koji sadrè mali, ograni~en broj oocista, asvakodnevno se unose, tzv. „trickle” tip aplikacije, daleko su efikasniji nego istiukupan broj dat jednokratno Š3¹.

Za pomenute Eimeria spp. karakteristi~an je indukovani imunitet spe-cifi~an za vrstu, pri ~emu nije poznat razvojni stadijum ìvotnog ciklusa koji indu-kuje imunitet. Za E. tenella i E. necatrix aktivni patogen je, najverovatnije, {izontdruge generacije. To zna~i da imunizacija materijalom u kome je obavljena termi-nacija ìvotnog ciklusa, pre nego {to su nastale patogene forme (~ak i kada bi tobilo mogu}e), kao {to je to slu~aj kod nekih helmintskih vakcina, ne bi dala rezul-tate. U slu~aju E. maxima, {izont druge generacije sadrì va`ne imunogene i nijepatogen kao kasniji razvojni stadijumi. Zbog toga bi imunizacija ovim {izontimaobe}avala kvalitetnu vakcinu, bar teorijski. Nevolja je u tome, {to ne postojepouzdane metode za efikasno selektivno izolovanje ovog razvojnog stadijumaŠ2¹.

1. Dimitrijevi} Sanda: Kokcidioza ìvine i na~ini preveniranja. @ivinarstvo, 4-5,99-101, 1997. - 2. Dimitrijevi} Sanda, Savovski K., Dimitrijevi} B.: Genotoxicity of the anti-coccidial agent salinomycin. Acta Veterinaria, 48, 4, 245-254, 1998. - 3. Dimitrijevi} Sanda,Ili} Tamara: Kokcidioza ìvine. Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu,Beograd, 2003. - 4. Glick B.: A primer of selected avian immunological strategies. Interna-tional Poultry Symposium- Summit on Infectious Bursal Disease, 3-4, 21-24, 1995. - 5.Rothwell L., Gramzinski R. A., Rose M. E., Kaiser P.: Avian coccidiosis: changes in intestinallymphocyte populations associated with the development of immunity to Eimeria maxima.Parasite Immunology, 17, 10, 525-533, 1995. - 6. Sharma M. J.: The structure and functionof the avian immune system. Proceedings of the XI-th International Congress of the WorldVeterinary Poultry Association. Budapest, Hungary, 18-22, 229-230, 1997.

507



MOST IMPORTANT ASPECTS OF IMMUNOGENITY OF EIMERIA SPP.

Sanda Dimitrijevi}, Tamara Ili}

The increasing progress in immunology and mollecular biology indicates twopossible alternatives on which the prophylaxis of this disease could be based. One is to findand apply a more efficient and reliable vaccine, and the other implies passive immunizationthrough maternal antibodies. Although this second is still in the stage of laboratory investi-gations, it is given increasing importance.

There is no cross immunity between certain species of Eimeria spp. in birds,which is why certain species of this causal agent can later lead to an outbreak of the dis-ease, even though immunity had earlier been established to some other causative agent ofthe genus Eimeria.

Immunoprophylaxis is the only seroious practical alternative to the applicationof anticoccidia in controlling coccidiosis. This form of prophylaxis is based on the applica-tion of a live virulent or attentuated vaccine, so that vaccinated flock yield 9.6 eggs more peranimal, and mortality among them is reduced in comparison to flocks which are subjectedto standard anticoccidial programmes.

Key words: Chicken, coccidiosis, vaccination

SAMÀE VA@NÀE ASPEKTÀ IMMUNOGENNOSTI EIMERIA SPP.

Sanda Dimitrievi~, Tamara Ili~

Vsë bôlÝ{iy progress v immunologii i molekularnoy biologii uka-zìvaet na dve vozmo`nìe variantì na kotorìe bì mogla bìtÝ osnovana profilak-tika ƒtogo zabolevaniÔ. Odin izobretenie i primenenie bolee ƒffektivnoy inadë`noy vakcinì, a drugoy podrazumevaet passivnuÓ immunizaciÓ putëm mater-nalÝnìh antitel. HotÔ on vsë eçë v oblasti deÔtelÝnosti laboratornìh issle-dovaniy, pridaëtsÔ vsë bolÝ{ee zna~enie.

Sredi nekotorìh vidov ƒymeriy u ptic ne suçestvuet krestoobraznìyimmunitet, iz-za ~ego razli~nìe vidì ƒtogo vozbuditelÔ pozè mogut privesti dovìbivaniÔ bolezni, hotÔ predvaritelÝno sozdan immunitet na nekotorogo drugogovozbuditeli iz roda Eimeria.

EdinstvennaÔ serÝëznaÔ prakti~eskaÔ alÝternativa primenenii anti-kokcidiala v kontrole kokcidioza immunoprofilaktika. Õtot vid profilaktikibazirovan na primenenii ìvoy virulentnoy ili attenuirovannoy vakcinì, tak,~to vakcinirovannìe stai daÓt 9,6 Ôic bolÝ{e po edini~nomu ìvotnomu, a smert-nostÝ u nih umenÝ{ena v otno{enii stay, kotorìe pod standartnoy antikokcidi-alÝnoy programmoy.

KlÓ~evìe slova: cìplÔta, kokcidioz, vakcinaciÔ

508


RUSSKIY

ENGLISH

UDK 619:616.288.7:616.5-003.215:636.7

HEMATOM U[NE [KOLJKE PASA (Haemathoma auricularis) *

AURICULAR HEMATOMA (Haemathoma auricularis) IN DOGS

M. Hadì-Mili}**

Hematom u{ne {koljke predstavlja naj~e{}u traumu u{ne {koljke

kod pasa, a moè da se javi i kod ma~aka, mada dosta re|e. Uglavnom

se javlja na konkavnoj strani u{ne {koljke. Nastaje kao posledica

povrede usled toga {to ìvotinja ~esto i naglo okre}e glavu, {to se

naj~e{}e de{ava zbog ve} prisutnog zapaljenja spolja{njeg u{nog ka-

nala ili ranije nastale traume u{ne {koljke.

Krv se iz mehani~ki o{te}enih krvnih sudova akumulira izme|u

koè i hrskavice u{ne {koljke, formiraju}i novostvorenu {upljinu he-

matoma. U terapiji hematoma u{ne {koljke, primenom konzervativne

terapije ne postiù se zadovoljavaju}i rezultati. Zbog toga je indikovana

{to ranija primena hirur{ke terapije.

Postoji ve}i broj priznatih metoda, ali kao najbolja se pokazala in-

cizija sa pro{ivanjem. Mogu da se primene razli~iti oblici incizije. Prava

incizija, paralelna sa uzdu`nom osom u{ne {koljke koristi se veoma

~esto, ali kao incizija sa najboljim rezultatima pokazala se ona u obliku

latini~nog slova „S”, pogotovo u preveniranju postoperativnih defor-

miteta.

Inciziju treba uraditi {to pre, ako je mogu}e odmah posle po-

stavljanja dijagnoze hematoma u{ne {koljke. Incizija mora da bude to-

liko duga~ka koliko i sam hematom. Koaptacija se uspostavlja po-

stavljanjem pojedina~nih povratnih {avova sa potpunim prolaskom

kroz sve slojeve u{ne {koljke. [avovi moraju da budu postavljeni

paralelno u odnosu na ve}e krvne sudove, odnosno uzdu`nu osu u{ne

{koljke. [avni materijali kojima su postignuti najbolji rezultati su: Nylon

3-0, Maxon 2-0 ili eventualno Dexon 3-0. Igle koje mogu da se pre-

poru~e su: atraumatska prava ili {patulasta prava igla. Previjanje treba

obavljati svakog tre}eg dana. [avovi se skidaju od 7. do 20. dana,

zavisno od procene operatera, i stanja same rane.

Klju~ne re~i: hematom, haematoma, u{na {koljka, aural hematoma,pas, ma~ka, hirurgija, uvo

509

STRU^NI PRIKAZ – PROFESSIONAL PRESENTATION

* Rad primljen za {tampu 7. 7. 2003. godine** M. Hadì-Mili}, Fakultet veterinarske medicine, Beograd

Hematom u{ne {koljke predstavlja naj~e{}u traumu u{ne {koljke i unajve}em broju slu~ajeva javlja se kod pasa sa vise}im u{ima (baset, jazavi~ar ikrvoslednik), a povremeno i kod pasa sa uspravnim u{ima, kao i kod ma~aka.Naj~e{}e nastaje povre|ivanjem ili samopovre|ivanjem pod uticajem bola ilisvraba, koji obi~no naj~e{}e kao posledica povrede ili zapaljenja.

Razumevanje anatomskih struktura u{ne {koljke, kao i samog pro-cesa stvaranja i razvoja hematoma u{ne {koljke uz sve njegove specifi~nosti imaizuzetan zna~aj za pravovremenu primenu adekvatnih terapijskih postupaka,kako konzervativnih, tako i specifi~no hirur{kih, odnosno postavljanje odgova-raju}e incizije radi sanacije patolo{kog procesa.

Anatomski i funkcionalno, uvo moè da se podeli u ~etiri dela – celine:– u{na {koljka (auricula lat., pina eng.),– spolja{nji u{ni kanal,– srednje uvo i– unutra{nje uvo.

Spolja{njiji i najvi{e eksponirani deo uva je u{na {koljka koja je kodpasa uspravna ili visi, a kod ma~aka je kratka i uspravna. Sastavljena je uglavnomod hrskavi~avog vezivnog tkiva koji joj daje oblik i ~vrstinu, formiraju}i spolja{njiu{ni kanal, kao i od slabo izraènog supkutisa i kutisa.

Aurikula ili u{na {koljka poseduje rostrolateralnu konkavnu povr{inuna kojoj nema dlaka ili ih ima u manjem broju i kaudomedijalnu konveksnupovr{inu obraslu dlakama. Aurikularna i skutiformna hrskavica formiraju spolja{njiu{ni kanal i u{nu {koljku.

Hirur{ki zna~ajne strukture aurikularne hrskavice su: helix, antihelix,

tragus, antitragus, scapha i cavum conchae. Za problematiku hematoma u{ne{koljke su posebno za~ajni helix, koji predstavlja rub ili ivicu u{ne {koljke i scapha,njen centralni deo.

Aurikularna hrskavica (scapha) poseduje ve}i broj otvora kroz kojeprolaze krvni sudovi, prvenstveno grane velike aurikularne arterije i vene.

Velike aurikularne arterije predstavljaju grane spolja{nje karotidne ar-terije (a. carotis externa), a velike aurikularne vene predstavljaju grane unutra{njemaksilarne vene (v. maxilaris interna). Lateralne, intermedijalne i medijalne vasku-larne grane (ramus-i) prolaze du` konveksne povr{ine, prelaze preko ivice heliksai direktno penetriraju skafu da bi omogu}ili ishranu konkavnog epitela.

Drugi cervikalni nerv ~ini osnovu senzitivne inervacije konveksnepovr{ine, dok aurikotemporalne grane trigeminalnog nerva ~ine osnovu sen-zitivne inervacije konkavne povr{ine aurikule. Spolja{nji u{ni mi{i}i su inervisaniaurikularnom granom facijalnog nerva (aurikopalpebralno stablo).

510

Vet. glasnik 57 (7) 509 - 515 (2003) M. Hadì-Mili}: Hematom u{ne {koljke pasa(Haemathoma auricularis)

Anatomski uvod / Anatomic Introduction

Uvod / Introduction

Aurikularne i anularne hrskavice spolja{njeg u{nog kanala formirajuhrskavi~avu tubu koja je obloèna plo~asto slojevitim epitelom i slojem bogatimsebaceoznim (ceruminoznim) `lezdama (gll. sebaceae). Kanal se zavr{ava medi-jalno kod bubne opne (membrana tympanica). Medijalno od bubne opne nalazi se{upljina srednjeg uva u kojoj se nalaze slu{ne ko{~ice povezane sa ko{tanimpuèm koji je sa unutra{nje strane obloèn trepljastim epitelom. Sa druge strane{upljine srednjeg uva nalazi se aparat za ravnoteù, kroz koji prolaze, kostnimtkivom obloèni nervi horde timpanike (nn. Chordae tympanicae).

Hematom u{ne {koljke (Haemathoma auriculae) predstavljanaj~e{}u fizi~ku povredu u{ne {koljke. U ve}ini slu~ajeva javlja se na konkavnojstrani u{ne {koljke. Grane velike aurikularne arterije koje prolaze kroz hrskavicuizvor su krvarenja.

Hematom u{ne {koljke nastaje kao povreda kada pas ~esto trese ilivrti glavu, ~e{e se {apama, ili se ~e{e o neki predmet, {to je posledica ve} prisut-nog zapaljenja spolja{njeg u{nog kanala (otitis externa) razli~ite etiologije, a re|eusled povrede, udarca, ugriza, vatrenog oruìja, blast povrede ili pada. Od ostalihuzroka mogu jo{ da se navedu i paraziti, alergije, tumori i proliferacije spolja{njegu{nog kanala, kao i strana tela. Stvarni uzrok iritacije ponekad nije mogu}e da seustanovi.

Hematom nastaje kada nastane povreda, odnosno kada pod uticajemsila koje uzrokuju povrede u{ne {koljke nastaje ruptura ili prekid krvnih sudovakoji prolaze preko ili i kroz hrskavicu u{ne {koljke, a uzrok je ~esto i prelom ili ras-cep hrskavice.

Kada nastane krvarenje, ono se nastavlja sve dok se ne izjedna~i unu-tra{nji pritisak (pritisak unutar hematoma) i pritisak u krvnim sudovima kojeishranjuju uvo, odnosno datu regiju.

Krv se akumulira izme|u koè i slojeva hrskavice u{ne {koljke, formi-raju}i {upljinu hematoma.

Usled toga dolazi do odvajanja koè od hrskavice i to ~e{}e sa unu-tra{nje (konkavne), nego sa spolja{nje (konveksne) strane u{ne {koljke, {to jenavedeno u ranijem tekstu, a ne retko i obostrano, sa konkavne i konveksnestrane u{ne {koljke, odnosno sa unutra{nje i spolja{nje strane aurikularne hrska-vice.

Ako nastane dodatni pritisak na hematom, nasta}e dalje raslojavanjetkiva, a time i mogu}nost povrede drugih krvnih sudova, {to posledi~no uzrokujepove}anje hematoma.

Na taj na~in obi~no dolazi do te{kih deformacija u{ne {koljke, koje neretko ostaju trajne. Zato je u ovom slu~aju indikovana {to brà primena hirur{keterapije, po{to konzervativna gotovo da ne daje nikakve rezultate.

511


Konzervativna terapija hematoma u{ne {koljke /

Conservative Therapy of Auricular Haemathoma

Osnovna svrha primene konzervativne terapije je da se prevenira daljepovre|ivanje, {to se postiè vezivanjem (fiksiranjem – previjanjem) uva prekoglave, kao i pronaleènje i tretiranje uzroka, naj~e{}e je to otitis externa.

Postoji ve}i broj priznatih metoda, ali }emo na ovom mestu da nav-edemo samo one koje se naj~e{}e koriste i sa kojima su postignuti najbolji rezul-tati, a to su:

– Aspiracija i drenaà /

Primena aspiracije i drenaè je u funkciji ubrzanja rezolucije, odnosnoresorpcije hemtoma. Aspiracija se obavlja sterilnom iglom, kojom moè da seevakui{e hematom i obavi apozicija (priljubljivanje) tkiva, ali samo ako se uradineposredno posle nastanka hematoma. Sadràj hematoma mora da se evakui{eisklju~ivo uz primenu principa asepse i antisepse. Ako se ponovo formira he-matom, daljom primenom ove metode ne postiù se zadovoljavaju}i rezultati. Pri-mena kompresionih zavoja je neophodna ako se èli uspe{nost ove metode. Beznjih, mogu}nost ponovnog formiranja hematoma je velika.

– Insercija „Penrose” drena /

Ova metoda se obavlja postavljanjem drena kroz incizije na suprotnimkrajevima (donjem i gornjem) hematoma, sa obaveznim fiksiranjem uva. Drena`nisistem se ostavlja na mestu aplikacije najmanje dve nedelje. Moè da se ostavi iduè kod pasa koji poseduju {iroku, duga~ku i tanku u{nu {koljku. U tom slu~ajupostoji verovatno}a da }e se hematom resorbovati bez dalje hirur{ke intervencije.

Incizija u terapiji hematoma u{ne {koljke /

Incision in Therapy of Auricular haemathoma

Incizije koje se naj~e{}e koriste u sanaciji hematoma u{ne {koljke su:

– incizija bez pro{ivanja, sa fiksiranjem ili primenom kompresionog za-voja pri previjanju u{ne {koljke,

– incizija sa pro{ivanjem, kori{}enjem {avova koji prolaze kroz sveslojeve u{ne {koljke i koji su paralelni sa rezom.

Pravi i potpuno opravdani razlog za hirur{ki pristup u re{avanju ovogproblema je prevencija stvaranja oìljnog tkiva razli~itog obima (cicatrisatio) kojinaj~e{e dovodi do nepovratnih deformiteta u{ne {koljke, odnosno nepravilnogoblika i poloàja uva (lomljenje i gu`vanje uva). Ova komplikacija se javljaprvenstveno kod pasa sa uspravnim u{nim {koljkama.

Postoje razne varijacije tehnike „incizije sa pro{ivanjem” koje se ko-riste za uspostavljanje apozicije dve strane hematoma, odnosno njihovo priljublji-vanje. To su tehnika „kroz” i „kroz sa potpunim prolaskom” (pro{ivanjem), i modi-

512


fikacije sa vezivanjem plasti~nih cev~ica {avovima koncima ili postavljanjem ipro{ivanjem rendgenskog filma sa obe strane uva. Ova poslednja tehnika moèkompromituje drenaù hematoma, a time i normalno zarastanje rane, pa se re|ekoristi.

Incizija sa pro{ivanjem svih slojeva (Incision with stitching trough all

layers) uva po mi{ljenju ve}ine stranih autora, kao i samog autora ovog teksta,predstavlja trenutno najcelishodniju metodu u re{avaju problema hematomau{ne {koljke.

Incizijom se tretira hematom da bi se odstranio fibrin, i {ivenjem spo-jilo razdvojeno tkivo. Ova metoda moè da se koristi kod te{kih, velikih – mesnatihu{iju, kao i kod hroni~nih hematoma. Mogu da se primene razli~iti oblici incizije.êsto se koristi prava incizija, ali kao najuspe{nija pokazala se ona u oblikulatini~nog slova „S”, pogotovo u preveniranju postoperativnih deformiteta u{ne{koljke.

Najnoviji pristup hematomu u{ne {koljke je taj da incizija treba da seuradi {to pre, bukvalno odmah posle postavljanja dijagnoze, a to prvenstvenozbog toga da ne bi do{lo do daljeg uve}anja hematoma, a time i posledi~nove}eg deformiteta u{ne {koljke, kao komplikacije. Incizija se postavlja kori{}en-jem skalpela. Ne preporu~uje se elektroskalpel. U poslednje vreme dosta sekoristi laser, mada ga ve}ina autora ne preporu~uje zbog ne ba{ uvek zadovol-javaju}ih rezultata.

Incizija mora da bude toliko velika (duga~ka) koliko i sam hematom,od jednog, najvi{eg, do drugog najnièg kraja. Posle otvaranjs hematoma, tre-balo bi da se obavi kiretaà. Autor preporu~uje gazu fiksiranu instrumentom,naj~e{}e hvatalicom po Peanu, umesto kirete, odnosno o{tre ka{ike. Poslezavr{ene kiretaè obavlja se ispiranje fiziolo{kim rastvorom.

Apozicija se uspostavlja postavljanjem pojedina~nih {avova sa potpu-nim prolaskom kroz sve slojeve u{ne {koljke, a paralelno sa ve}im krvnim sudo-vima, odnosno sa uzdu`nom osom u{ne {koljke. Ovi {avovi predstavljaju jednuod varijanti madracastog {ava. [avovi se zateù samo toliko koliko je neohodnoda se tkivo spoji unutar hematoma, odnosno da nestanu prazni prostori (dèpovi,{upljine). Sama rana nastala postavljanjem „S” reza ostaje neza{ivena, prven-stveno radi bolje drenaè. Od {avnog materijala koji moè da se preporu~i su: Ny-lon 3-0, Maxon 2-0, ili eventualno Dexon 3-0, a od igala atraumatska prava ili{patulasta prava.

Posle zavr{etka intervencije je neophodno da se previje uvo i poloì nadorzum glave ili vrat. Previjanje treba obavljati svakog tre}eg dana. [avovi se ski-daju od 7 do 20. dana, zavisno od procene operatera, i stanja rane.

513


1. Bojrab M.: Current Techniques in Small Animal Surgery. 3nd. ed. Lea & Fe-biger, Philadelphia, U.S.A., 1990. - 2. Harari J.: Small Animal Surgery. 193-196, Williams &Wilkins, Media, U.S.A., 1996. - 3. Harvey C.: Small Animal Surgery. Lippincott Co. Philadel-phia, U.S.A., 1990. - 4. Schebitz H.: Operationen an Hund und Katze. 77-81, Verlag PaulParey, Berlin und Hamburg, Germany, 1985. - 5. Slatter D.: Textbook of Small Animal Sur-gery. 1545-1547, 2nd. ed. W.B. Saunders, Philadelphia, U.S.A, 1993.

AURICULAR HAEMATHOMA (HAEMATHOMA AURICULARIS) IN DOGS

M. Had`i Mili}

Auricular hematoma presents the most frequent trauma of the auricula indogs, and it can also occur in cats, although much less frequently. It mostly occurs on theconcave side of the auricula. It appears as trauma when the animal turns its head often andsuddenly, usually as a consequence of an already present inflammation of the outer ear ca-nal or an already present auricular trauma.

Blood is accumulated between the skin and cartilage layers of the auricula,forming a newly-formed hematoma cavity. The implementation of conventional therapy inthe treatment of auricular hematoma does not yield satisfactory results. That is why it isadvized to apply surgical therapy as soon as possible.

There is a large number of recognized methods, but incision with stitching hasbeen proven to be the best one. Different forms of incisions can be applied, a straight inci-sion is often used, but the one proven to be the most successful is the one shaped like theletter „S”, especially in preventing post-operative deformities. The incision should be doneas soon as possible, literally immediately upon making the diagnosis. The incision must beas lond as the mematoma itself. Aposition is established by placing individual stitches withpenetration through all the layers of the auricula. The stitches must be made parallel to thebigger blood vessels, or the longitudinal axis of the auricula. The sitching materials thatyielded the best results are: Nylon 3-0, Maxon 2-0, or possibly Dexon 3-0. The recom-mended needles are: atraumatic straight or spatular straight needle. Dressings should bechanged every third day. Stitches are removed 7-20 days following surgery, as estimatedby the veterinary surgeon, or depending on the condition of the wound itself.

Key words: dog, ear, auricula, haemathoma

514



ENGLISH

GEMATOMA U[NOY RAKOVINÀ SOBAK (Haemathoma auricularis)

M. Hadìmili~

Gematoma u{noy rakovinì predstavlÔet soboy naibolee ~astuÓ trav-mu u{noy rakovinì u sobak, moèt ÔvitsÔ i u ko{ek, hotÔ dostato~no reè. V osnov-nom ÔvlÔetsÔ na vognutoy storone u{noy ravinì. Voznikaet kak povre`denie,kogda ìvotnoe ~asto i stremitelÝno povora~ivaet golovu, ~to obì~no slu~aetsÔkak posledstvie uè prisuststvuÓ{ego vospaleniÔ vne{nego u{nogo kanala iliranÝ{e voznik{ey travmì u{noy rakovinì.

KrovÝ akkumuliruetsÔ sredi koì sloëv hrÔça u{noy rakovinì, for-miruÔ nedavno sozdannuÓ polostÝ gematomì. V terapii gematomì u{noy rakovinìprimenenie konservativnoy terapii ne daët udovletvorÔÓçie rezulÝtatì. Vsle-dstvie ƒtogo indicirovano ~em rannee primenenie hirurgi~eskoy terapii.

Suçestvuet bolee bolÝ{oe ~islo priznannìh metodov, no kak samìyhoro{y pokazalsÔ inciziÔ s pro{ivaniem. Mogut primenitÝsÔ razli~nìe formìincizii, ~asto posÝzuetsÔ prÔmaÔ inciziÔ, no kak samaÔ uspe{naÔ pokazalasÝ ta vvide latini~noy bukvì „S”, tem bolee v prevenirovanii posleoperativnìh defor-mitetov. InciziÓ nado sdelatÝ ~em ranÝ{e, bukvalÝno nemedlanno po postav-leniÓ diagnoza u{noy rakovinì. InciziÔ dol`na bìtÝ stolÝko dlinnaÔ skolÝko isama gematoma. Priloènie ustanovlivaetsÔ postavleniem otdelÝnìh {vov spolnìm proho`deniem ~erez vse sloi u{noy rakovinì. [vì dol`nìbìtÝ postav-lennì parallelÝno v otno{enii bôlÝ{ih krovÔnìh sosudov, to~nee prodolÝnuÓosÝ u{noy rakovinì. [ovnìe materialì, kotorìmi dostignutì samìe horo{ie re-zulÝtatì: Nylon 3-0, Maxon 2-0, ili ƒventualÝno Dexon 3-0. Iglì, kotorìe mogut re-komendovatÝsÔ: atravmati~eskaÔ prÔmaÔ, ili {patelÝnaÔ prÔmaÔ igla. Per-evÔzìvanie nado sdelatÝ ka`dogo tretÝego dnÔ. [vì snimaÓtsÔ ot 7 do 20-ogo dnÔ,zavisimo ot ocenki operatora, i sostoÔniÔ samoy ranì.

KlÓ~evìe slova: gematoma, u{naÔ rakovina, sobaka, ko{ka, hirurgiÔ, uho

515


RUSSKIY

UDK 619:340.6:595.2:636.5

PRILOG FORENZI^KOJ PROCENI DERMANISOZE(Dermanyssosis) *

CONTRIBUTION TO FORENSIC EVALUATION OF DERMANYSSOSIS

A. Pavli}evi}, S. Petri~evi}, I. Pavlovi}, N. Stajkovi}, A. Piùrica)**

Crvene koko{ije grinje (Dermanyssus gallinae) uzro~nik su der-

manisoze, zna~ajnog zdrastvenog i ekonomskog problema ìvine,

mane koja moè da bude skrivena. Koko{ije grinje su problem i am-

bijenta i jata. Na~in uno{enja bolesti u jato moè da bude pojedina~an

ili vi{estruk. Rad sugeri{e pristup problemu, daju}i neophodne instruk-

cije kako bi se bolest otkrivala na vreme, kada je mogu}e da se

uspostave uzro~no-posledi~ne veze. Metoda za rano otkrivanje cr-

venih koko{ijih grinja skra}uje period apsolutne skrivenosti bolesti u

naseljenim ìvinarnicima i, sa ostalim savetovanim merama, pomaè

da se otkriju grinje u transportima koko{aka. Ispravan pristup lekara

veterinarske medicine i proizvo|a~a prema dermanisozi (Dermanysso-

sis) preduslov su ispravnoj forenzi~koj proceni. U suprotnom, omo-

gu}ava se dalje {irenje koko{ijih grinja u jatima i izme|u jata, nastanak i

dalje pove}avanje {teta.

Klju~ne re~i: Dermanyssus gallinae, dermanisoza, forenzi~ka procena

@ivinarstvo, kao najintenzivniju granu sto~arske proizvodnje u na{ojzemlji, karakteri{u ~esti kupoprodajni odnosi. Ovi odnosi ~esto name}u iprobleme, a neki od njih se ne primete odmah Š12, 31¹.

517

STRU^NI PRIKAZ – PROFESSIONAL PRESENTATION

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 7. 7. 2003. godine** Aleksandar Pavli~evi}, DVM, AVES DOO, Pali}; mr sci. Sa{a Petri~evi}, samostalni stru~ni

saradnik, Galenika AD, Beograd; dr sci. Ivan Pavlovi}, vi{i nau~ni saradnik, Nau~ni institut zaveterinarstvo Srbije, Beograd; dr sci. Novica Stajkovi}, profesor, Vojnomedicinska akade-mija, Beograd; Aleksandar Piùrica, DVM, Veterinarski zavod Subotica, Subotica

Poslednjih nekoliko godina ìvinarstvo Srbije i Crne Gore suo~ilo se sanaglim {irenjem ektoparazita ìvine Dermanyssus gallinae (De Geer, 1778), kodnas poznatog pod nazivom tekut ili crvena koko{ija grinja Š22, 25, 27, 28¹.Posledi~no, stvorene su velike materijalne {tete, prvenstveno u intenzivnim si-stemima kod nosilja jaja za konzum. Zbog zna~aja ove {iroko rasprostranjene pa-razitoze, na{li smo da je korisno da skrenemo pa`nju na va`na pitanja kojaname}e forenzi~ka procena dermanisoze.

Kupovinom mladog jata nosilja, kupoprodajni odnosi se ~esto re-guli{u ugovorom. Ugovor je izvor obligacionih odnosa, a delo je stranaka koje gastvaraju saglasno{}u svojih volja. Svako ~injeni~no stanje, obaveze za naknadumora da sadrì: {tetnu ~injenicu, nedopu{tenu {tetu, uzro~nu vezu izme|u {tet-nog doga|aja i {tete, i odgovornost Š11, 12¹. [tete se sastoje iz 1. materijalne{tete: obi~ne {tete i izmakle koristi, i 2. nematerijalne {tete.

Ve{ta~enje se izvodi radi utvr|ivanja ili razja{njenja nekih ~injenica.Veterinar je, zbog prirode svog posla, ~esto angaòvan na poslovima ve{ta~enja,odnosno forenzi~koj proceni pojedinih bolesti i mana ìvotinja. Cilj ve{ta~enja jeda pomogne oko utvr|ivanja pozitivne ~injenice ili materijalne istine, pri tome sesluì metodama: 1. klini~kim pregledom, 2. obdukcijom le{a, 3. laboratorijskomanalizom, 4. hemijsko-toksikolo{kim ispitivanjem, 5. zoohigijenskim ispitivanjem,6. ve{ta~enjem na osnovu sudskih spisa i 7. specijalnim metodama ve{ta~enjaŠ11, 12, 31¹.

Klini~ki pregled moè da bude op{ti i specijalni. Prilikom sporovanajva`nije je da se utvrdi: 1. dijagnoza, 2. skrivenost, 3. procena trajanja i 4. znat-nost bolesti.

Da bi se ovo parazitsko oboljenje dijagnostikovalo neophodno je dase utvrdi prisustvo grinja, a zatim obavi njihova identifikacija. Radi utvr|ivanjaprisustva koko{ijih grinja u jatu potrebno je da se prikupe anamnesti~ki podaci,primeni metoda za rano otkrivanje crvenih koko{ijih grinja, obavi klini~ki pregledjata, patomorfolo{ki pregled, pregled kaveza i opreme, kao i pregled transportnihkaveza Š9, 19, 20, 21, 30¹.

Anamnesti~ki podaci su veoma bitni za postavljanje sumnje na ko-ko{ije grinje. Osim prikupljanja relevantnih podataka od zna~aja za problem,va`no je da se upute radnici da prilikom manipulisanja sa ìvinom obavezno pri-javljuju „milenje”, odnosno kretanje parazita po rukama. Pre nego {to se pojaviklini~ki manifestna dermanisoza, koko{ije grinje u jatu mogu da se ustanove me-todom za rano otkrivanje koko{ijih grinja Š28, 30¹. Metodom za rano otkrivanjeskra}uje se period apsolutne skrivenosti dermanisoze. Klini~kim pregledom ìvi-ne, prvenstveno no}u i uz svetlost lampe, traì se prisustvo crvenih koko{ijihgrinja. Koko{ke se pregledaju razgrtanjem perja, kada se traè adulti tekuti Š1, 4,22¹.

518

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 517 - 523 (2003) A. Pavli~evi} i sar: Prilog forenzi~kojproceni dermanisoze (Dermanyssosis)

Dijagnoza / Diagnosis

Danju se zapaàju posledice infestacije: anemi~nost, uznemirenostìvine, prisustvo crvenih mrlja i koko{ijih grinja na jajima. Patomorfolo{kim pregle-dom uginulih koko{aka sumnjivih na dermanisozu, pa`nja se usredsre|uje napregled koè (razgrtanjem perja), anemi~nost ìvine, kao i na op{ti izgled uginulekoko{ke. Osim masovne pojave grinja ispod perja „sveìh le{eva”, koko{ije grinjemogu da se na|u u ustima, `drelu, jednjaku, voljci, grkljanu, nosnom otvoru iu{nom kanalu Š14, 22, 33, 34¹.

Kavezi i oprema se pregledaju sistematski, sa posebnom pa`njom naskrovita mesta, kako bi se zapazile nakupine koko{ijih grinja koje se po izgledu~esto porede kao „biber i so”. Skrovita mesta se pretraùju noèm, na ~ijem sevrhu pozitivan nalaz ispoljava krvavim tragom. Mnogo je efektnije da se i kavezipregledaju no}u. Zamke od valovitog kartona su efikasno i pogodno sredstvo zadokazivanje prisustva koko{ijih grinja i pra}enje trenda populacije dermanisuza uìvinarniku. Neki autori, radi otkrivanja grinja, savetuju da se postavljaju bele plat-nene krpe na kavezima Š19, 20¹.

Velike populacije koko{ijih grinja lako su uo~ljive u obliku velikihnakupina na kavezima, opremi, uginuloj ìvini, jajima i podlo{cima. Pregledomjata nalazi se izraèna prethodno opisana klini~ka slika. Ko{ije grinje u takvimslu~ajevima intenzivno smetaju i ljudima – radnicima. Neki put se jasno oseti i nji-hov tipi~an miris. Ovo je slika klini~ki manifestne dermanisoze Š13, 26¹.

Transportni kavezi za koko{ke treba da se pregledaju pri svakoj njiho-voj upotrebi, kako za naseljavanje, tako i za iseljenje ìvine. U oba slu~aju koko{ijegrinje mogu da se unesu na farmu. Transportni kavezi pregledaju se otresanjemna papir, za {ta je najprikladniji rasparan papirni (natron) dàk u koji se pakujehrana za ìvinu. Materijal iz transportnih kaveza se koristi u metodi za ranoutvr|ivanje prisustva crvenih koko{ijih grinja, koja se za slu~aj transporta radi nalicu mesta i o~itava na o~igled dobavlja~a. Radnicima se daju instrukcije kako bivlasnika upoznali sa svojim zapaànjima prilikom manipulisanja sa koko{kama itransportnim kavezima. Bez obavljenih instrukcija kod naseljavanja jata, pro-izvo|a~ se posle useljenja koko{aka suo~ava sa periodom apsolutne skrivenostibolesti. Relativna skrivenost traje vi{e vremena, naj~e{}e tri meseca ili duè Š6, 14,30¹.

Crvene koko{ije grinje D. gallinae, hematofagne su artropode. Telogrinja, idiostoma, nesegmentisana je, kru{kolikog do jajastog oblika, sa jednimdorzalnim i dva ventralna {tita. Preostali deo idiostome prekriva mekana i tankakutikula. Imaju ~etiri para ekstremiteta. Dimenzije mu`jaka su oko 0,6 mm, ènkeod 0,7 do 0,75 mm gladnih, a i do 2 mm posle sisanja krvi. I boja koko{ijih grinjauslovljena je periodom gladovanja i u rasponu je od crvene i crne kod nahranje-nih, do bele i sive boje kod gladnih Š2, 3, 4, 15, 18, 35¹.

Ipak, naro~ito kod sporadi~nog nalaza sumnjivih grinja, zbog mo-gu}eg prisustva saprofitskih grinja najsigurnije je da se dijagnoza postavi slanjemsumnjivog uzorka u ovla{}ene institucije, kako bi se dobilo mi{ljenje parazitologa.

519


Za tu priliku sumnjive grinje se stave u 76% alkohol ili 10% formalin. Pojedina~ninalaz moè jednostavno, laganim dodirom da se zalepi na selotejp traku Š21, 22¹.

I pored svih savetovanih postupaka nije mogu}e uvek da se otkrijucrvene koko{ije grinje u jatu. To je vreme skrivenosti bolesti.

Duìna prepatentnog perioda istovremeno je period skrivenosti bo-lesti. Navike da su aktivne no}u, a da se tokom dana skrivaju u pukotinama i skro-vitim mestima, njihove male dimenzije i mali broj tek unete populacije koko{ijihgrinja u jato, odnosno ìvinarnik, uzrokuje period skrivenosti. Period skrivenostidermanisoze u prisustvu ìvine je od jednog do tri meseca. U praznom objektu,kavezima i opremi traje duè, dok god se ne naseli ìvina i ne pro|e navedeni peri-od. O periodu skrivenosti crvenih koko{ijih grinja moè da se govori samo kodmalih populacija grinja.

Postoji mogu}nost da se koko{ije grinje ve} nalaze u ìvinarniku.Mere ~i{}enja, pranja i dezinfekcije desetkuju populaciju grinja, ali ih ne uni{ta-vaju. U praznom ìvinarniku koko{ije grinje mogu dugo da preìve. U literaturi seopisuju razli~iti podaci, ali po iskustvima u na{oj praksi mogu da preìve i dogodinu i po dana. Nau~no je dokazano da odrasle jedinke (adulti) podnose periodgladovanja koji traje 9 meseci, a razvojni oblik protonimfe najmanje pet meseciŠ15, 18, 20, 21¹. I savesnim detaljnim pregledom kaveza paraziti ne mogu uvek dase prona|u. Naro~ito je problem manji broj koko{ijih grinja u velikim ìvinarnicimaposle duèg perioda „odmora” objekta. To je period skrivenosti.

Koko{ije grinje mogu da se unesu kupovinom zaraènog jata, kori{}e-njem zaraènih transportnih kaveza, posle naseljavanja upotrebom polovne am-balaè, kupovinom zaraènih polovnih kaveza za eksploataciju nosilja, mogu daih unesu osoblje, divlje ptice i glodari Š29, 30¹.

Momenat naseljavanja mladog jata najrizi~niji je za pojavljivanje bo-lesti. Grinje su ~esto skrivene u odgoju, gde naj~e{}e nisu klini~ki manifestniproblem, ali su izvor bolesti za kasniji period eksploatacije.

Koko{ije grinje se ~esto nalaze na transportnim kavezima. Ako su ma-sovno infestirani, prilikom manipulacije radnici osete kretanje – milenje koko{ijihgrinja po rukama. Manji broj koko{ijih grinja moè da ostane neotkriven Š28, 29,30¹.

Polovna ambalaà jedan je od najzna~ajnijih ~inilaca u {irenju ko-ko{ijih grinja. Ambalaà kao podloga odgovara koko{ijim grinjama, pri tome~esto su zaklonjene i prispelim ne~isto}ama, upalim perjem, a rado se uvla~e i urazlupana jaja. Zbog adaptacionih mehanizama, izgladnele grinje su bele ili siveboje, manjih dimenzija – te{ko su uo~ljive za laike, dok god se masovno ne po-jave. Tada izazivaju milenje po rukama radnika.

520


Skrivenost / Unrecognizable

Vreme trajanja bolesti obuhvata {to preciznije odre|ivanje kao {to su:1. duìna trajanja inkubacije, odnosno prepatentnog perioda, 2. vreme razvojapatolo{kih procesa i stanja i 3. duìna klini~kog toka bolesti.

Rast populacija crvenih koko{ijih grinja je brz. To je najvi{e posledicakratkog razvojnog ciklusa koji, u optimalnim uslovima, moè da traje samo 7 danaŠ15, 18, 34, 35¹. Dakako, rast populacije uslovljen je sezonskom dinamikom, am-bijentalnim okolnostima: temperatura, vla`nost, izvor hrane, mere kontrole i uslovidrànja. Za procenu trajanja koriste se anamnesti~ki podaci, procena eksten-ziteta, intenziteta i rasprostranjenosti populacije crvenih koko{ijih grinja. Procenatrajanja dermanisoze ~esto je komplikovana.

Mana je znatna u svim slu~ajevima kada je izgubljena ili smanjenaupotrebna vrednost ìvine. Dermanisoza je znatna mana. Crvene koko{ije grinjekod ìvine izazivaju:

1. stres, izazvan neposredno iritacijom, kretanjem grinja po koì ibodenjem, a posredno preno{enjem infekta i tretmanima koko{ijih grinja,

2. smanjenu otpornost koja je posledica stresa i anemije,3. hroni~nu posthemoragijsku anemiju, koko{ije grinje sisanjem krvi

ìvine uzrokuju smanjenje broja eritrocita, sa fiziolo{kih 3,1 miliona njihov brojmoè da se spusti na 1,2 miliona,

4. potencijalni su vektori bakterijskih i virusnih agenasa: Salmonella

spp., kolere, borelioze, virusa boginja ìvine, virusa encefalomijelitisa konja, a ve-ruje se i Erysipelothrix rusiopathiae,

5. Otitis externa, koji gotovo uvek prati jake infestacije,6. pad nosivosti do 12 posto. Treba imati u vidu da se mali pad no-

sivosti kao, na primer, jedno jaje po koko{ki, ne primeti, ali imaju}i u vidu i na{izve{taj od 2001. godine da je 80 posto jata infestirano oko pet miliona nosilja uJugoslaviji i tako minimalizovane {tete su velike, pad nosivosti zavisi od brojnostipopulacije grinja, kao i od potencijala samog jata,

7. pove}ana uginu}a,8. pove}ane tro{kove proizvodnje, koji su uve}ani cenom tretmana

kontrole koko{ijih grinja, potpornom terapijom, oteànim plasmanom jaja zbognalaza na jajima krvavih mrlja i grinja, {to izaziva odbojnost kupaca.

Mlade ptice teè podnose infestaciju od starijih. [tete u jatu uvelikozavise od ekstenziteta i intenziteta populacije koko{ijih grinja. Zbog velike brzinerasta populacije unete koko{ije grinje za nekoliko meseci postaju vi{estruko{tetne. Osim {to {tete samom jatu, koko{ije grinje oteàvaju radne uslove za-poslenog osoblja na farmi, a neki put ubadaju i radnike. Retko, kod ljudi mogu daizazovu i alergijsku reakciju, te{ku iritaciju i dermatitis. Dokazan je otitis externa,

521


Znatnost / Abundance

Procena trajanja / Estimated duration

profesionalno oboljenje uzgajiva~a zbog infestacije D. gallinae Š26, 27, 33, 34¹.êsto, dermanisoza se komplikuje sa drugim nutritivnim i zdrastvenim prob-lemima, {to jo{ vi{e uve}ava ekonomske gubitke i znatnost ove bolesti.

1. Abasa R. O.: J. Econ. Entomol. 62, 1075 -1076, 1969. - 2. Ables J. R.,Shepard M.: Can. Entomol. 108, 841- 844; 1976. - 3. Ables J. R., Shepard M.,Holman J. R.:Environ. Entomol. 5, 329-332; 1976. - 4. Axtell R. C.: Arthropod pest of poultry, Ch. 16, 269-295, U: R.E. Williams, R.D. Hall, A.B. Bruce and P.J. Scholl: Livestock Entomology, Willeyand sons ed. New York;1985. - 5. Axtel R. C., Ardus J. J.: Ann.Rev.Entomol. 35, 101-126,1990. - 6. Chauve C.: Vet.Parasitol. 79, 239-245, 1998. - 7. De Vaney J.: Poultry sci. 57,1217-1220, 1978. - 8. De Vaney J.: Poultry Sci. 65, 649-653, 1986. - 9. Durden L. A, Lin-thicum K. J., Turell M. J.: J Med Entomol. 29, 1, 118-121, 1992. - 10. Durden L. A., Turell M.J.: J Med Entomol 30, 3, 639-41, 1993. - 11. \uki} Branislava: Sudska veterinarska me-dicina, 1991. - 12. \uki} Branislava, Vickovi} D.: Sudska veterinarska medicina, DGPBudu}nost, Zrenjanin, 2001. - 13. Hoglund J., Nordenfors H., Uggla A.: Poultry Sci. 74,1793-1798, 1995. - 14. Hofstad M. S.: Disease of Poultry, Iowa State University Press, 1979.- 15. Kettle D. S. (editor): Acari – Prostigmata and Gamasida In: Medical and Veterinary En-tomology, CAB.International,Wellingford ,UK, 1993. - 16. Kirkwood A. C.: Vet. Rec. 80, 514-516, 1968. - 17. Kirkwood A. C.: Exp. Appl. Entomol. 11, 315-320, 1968. - 18. Little V. A.:Generall and applicated entomology, Academic Press, New York-Evanston-San Francisco-London, 1972. - 19. Nordenfors H., Hoglund J., Uggla A.: J. Med. Entomol. 36, 68-72, 1999.- 20. Nordenfors H.: Epidemiology and Control of poultry red mite Dermanyssus gallinae,PgD thesis, Swedish University of Agricultural Science, Upsala, 2000. - 21. Pavlovi} I., Hu-dina V., Blaìn Vesna, Ili} @ivka, Miljkovi} Biljana : Vet. glasnik 42, 9, 581-564, 1988. - 22.Pavlovi} I., Hudina V., Blaìn Vesna, Ili} @ivka, Miljkovi} Biljana: Vet.glasnik 42. 10, 643-648,1988. - 23. Pavlovi} I., Ne{i} Dragica: Vet.glasnik 45, 3-4, 245-247, 1991. - 24. Pavlovi} I.,Vojinovi} Dragica, Kuli{i} Z.: Acta Vet. 45, 1, 49-52, 1995. - 25. Pavlovi} I., Milutinovi} Marija,Kuli{i} Z.: Zbornik rezimea XII skupa entomologa Jugoslavije, Subotica-Pali}, 45.,1995. -26. Pavlovi} I., Pavli}evi} A.: Zbornik radova stru~nog skupa konla {tetnih organizama u ur-banoj sredini, Beograd, 123-126.2002. - 27. Pavli~evi} A., Pavlovi} I., Piùrica A.,Joksi-movi} Svetlana:Zbornik radova IV jugoslovenskih epizootiolo{kih dana sa me|unarodnimu~e{}em, Mataru{ka Banja, 249-250, 2002. - 28. Pavli~evi} A., Pavlovi} I., Stajkovi} N.,Piùrica A.: Zbornik radova savetovanja V epizootiolo{ki dani, sa me|unarodnim u~e{}em,Subotica, 304-305, 2003. - 29. Pavli~evi} A., Pavlovi} I., Stajkovi} N., Piùrica A.: Zbornik ra-dova XIV savetovanja DDD u za{titi ìvotne sredine sa me|unarodnim u~e{}em, Subotica,2003. - 30. Pavli~evi} A., Pavlovi} I., Stajkovi} N., Piùrica A.: Programska kontrola crvenekoko{ije grinje (Dermanyssus gallinae) – uputstvo proizvo|a~ima, @ivinarstvo XXXVIII, 3-4,39-41, 2003. - 31. Petri}evi} S., \uki} Branislava: Forenzi~ka procena bolesti i mana ìvine,Kru{evac, 2002. - 32. Prins M., Go I. H., van Dooren-Greebe R. J.: Ned Tijdschr Geneeskd140, 51, 2550-2552, 1986. - 33. Rossiter A.: J Laryngol Otol. 111, 4, 366-367, 1997. - 34.Simi} ^., @ivkovi} Vera: Artropodi, paraziti ~oveka i doma}ih ìvotinja, Nau~na knjiga,Beograd-Zagreb, 1958. - 35. Soulsby E. J. L.: Heminths, Arthropodsand Protozoa of Do-mesticated Animal, Baillier, Tindall and Cassell ed. London.1977.

522



CONTRIBUTION TO FORENSIC EVALUATION OF DERMANYSSOSIS

A. Pavli~evi}, S. Petri~evi}, I. Pavlovi}, N. Stajkovi}, A. Piùrica

Red chicken mites (Dermanyssus gallinae) are the cause of dermanyssosis, amajor health and economic problem in poultry that is not necessarily evident. Chickenmites are a problem of both the environment and the flock. The manner in which the dis-ease infiltrates a flock can be individual or multiple. The paper suggests an approach to thisproblem, giving the necessary instructions to detect the disease on time, when it is still pos-sible to establish the cause-and-effect links. The method for the early detection of redchicken mites shortens the period when the disease is absolutely unrecognizable in theflock, and, in addition to other recommended measures, helps detect mites in chickentransports. A correct approach by doctors of veterinary medicine and manufacturers to-ward dermanyssosis is a precondition for its correct forensic evaluation. Unless this isdone, chicken mites will continue to spread within a flock and among flocks, to occur andresult in ever greater damages.

Key words: Dermanyssus gallinae, dermanyssosis, forensic evaluation

PRILO@ENIE SUDEBNOY OCENKE DERMANISOZA (Dermanyssosis)

A. Pavli~evi~, S. Petri~evi~, I. Pavlovi~, N. Staykovi~, A. Piùrica

Ki{e~nìe kurinìe moli (Dermanyssus gallinae) vozbuditelÝ dermani-soza, zna~itelÝnoy i ƒkonomi~eskoy problemì selÝskohozÔystvennìh ptic, poro-ka, kotorìy moèt bìtÝ skrìtìy. Kurinìe moli problema i okruèniÔ i stada.Sposob vneseniÔ bolezni v stado moèt bìtÝ otdelÝnìy ili mnogoslo`nìy. Ra-bota vnu{aet podhod probleme, daÔ neobhodimìe instrukcii kak bì boleznÝ ot-krìlasÝ vovremÔ, kogda vozmo`no ustanovitÝ pri~ino-sledstvennìe svÔzi. MetoddlÔ rannego otkrìtiÔ ki{e~nìh moley sokraçaet period absolÓtnoy skrìtostibolezni v naselënnìh pti~nikah i, s ostalÝnìmi soveçatelÝnìmi meropriÔtiÔma,otkrìtiÓ moley v transportah kur. Ispravnìy podhod vra~ey veterinarnoy me-dicinì i proizvoditeley k dermanisozu (Dermanyssosis) predvaritelÝnoe uslovieispranoy sudebnoy ocenke. V protivitelÝnom, da daëtsÔ vozmo`nostÝ daleeras{irenie kurinìh moley v stadah i sredi stad, vozniknovenie slovno i daleeuveli~enie uçerbov.

KlÓ~evìe slova: Dermanyssus gallinae, dermanisoz, sudebnaÔ ocenka

523


RUSSKIY

ENGLISH

Prof. dr Drago [abec:BARVANI ATLAS BOLEZNIH PRA[IÊV /A COLOR ATLAS OF SWINE DISEASESIzdava~: Littera picta d.o.o., Ljubljana, 2002. godine

Dobro stru~no informisanje predstavlja preduslov u prepoznavanju,preventivi i suzbijanju mnogih bolesti. Iz tih razloga se, pored ud`benika, mono-grafskih i drugih nau~no-stru~nih izdanja kao neophodne literature, javljaju atlasi,u kojima se prikazuju bolesti pojedinih vrsta ìvotinja ili etiolo{ka slika uzro~nikaoboljenja. Oni kao vizuelno pomo}no nastavno sredstvo predstavljaju zna~ajnudopunu za studije bolesti. Veterinarska medicina, za razliku od humane medicine,stalno je deficitarna u ovoj oblasti, pogotovo u na{oj zemlji (ako se izuzme Atlaspatomorfolo{kih promena bolesti svinja i Atlas bolesti ìvine, V. Iveti}a i sar).

Tokom 2002. godine oblast hiologije oboga}ena je jednim ovakvimdelom. U izdanju Littera picta d.o.o. iz Ljubljane iza{ao je BARVANI ATLAS BO-

LEZNIH PRA[IÊV / A COLOR ATLAS OF SWINE DISEASES autora dr Draga

[abeca, profesora na Katedri za bolesti svinja Veterinarskog fakulteta Univerzitetau Ljubljani.

Atlas je osmi{ljen da predstavlja svojevrstan priru~nik klini~ke i mor-folo{ke dijagnostike bolesti svinja. Atlas ima 20 poglavlja: visokokontagiozne feb-rilne virusne bolesti, kontagiozne polisistemske bolesti; ko`ne bolesti; povredepapaka, koè i potko`ja, bolesti centralnog nervnog sistema; bolesti digestivnogtrakta; lezije i distopije digestivih organa; bolesti urogenitalnog trakta; bolesti vi-mena; slaba konformacija nogu; gnojne infekcije lokomotornog sistema; prelomikostiju; degenerativne osteoartrofije; nutritivne bolesti; trovanja; genetska obo-ljenja i nasledne razvojne abnormalnosti; nenormalna pona{anja; raznovrstna in-fektivna i parazitska oboljenja i raznovrsne bolesti nastale usled uslova nepoznateetiologije. Za razliku od drugih sli~nih izdanja, posebnu vrednost ove knjige pred-stavljaju poglavlja koja prikazuje sistemska oboljenja svinja nastala usled genet-skih oboljenja i naslednih razvojnih abnormalnosti, slabog kondicionog stanja ilipri lo{em drànju ìvotinja, {to omogu}ava njihovo lak{e dijagnosti~ko pra}enje.

Atlas sadrì ukupno 522 kolor fotografije koje je uradio sam autor i vi{eautora iz Slovenije i drugih zemalja, uklju~uju}i na{e stru~njake iz ove oblasti (A.Lon~arevi}, V. Iveti}, I. Pavlovi} i drugi) koji su citirani na po~etku Atlasa. U Atlasusu, pored slika obolelih ìvotinja i makropatolo{kih nalaza, prezentovane i histo-patolo{ke fotografije i slike pojedinih uzro~nika oboljenja. Fotografije prati dobrouskla|en tekst, koji na jasan i stru~an na~in opisuje prikazana patolo{ka stanja iklini~ku sliku oboljenja.

525

PRIKAZI KNJIGA – BOOK REVIEWS

Gledano u celini, navedeni BARVANI ATLAS BOLEZNIH PRA[IÊV/

A COLOR ATLAS OF SWINE DISEASES je delo koje ravnopravno moè da seporedi sa dosada objavljenim publikacijama ove vrste u svetu. Atlas je objavljen udvojezi~nom izdanju – slovena~kom i engleskom, {to mu omogu}ava primenuizvan slovena~kog govornog podru~ja. Zahvaljuju}i tome, predstavlja delo kojemoè da se preporu~i svim stru~njacima iz oblasti hiologije – kako veterinarima upraksi ili inspekciji, tako i studentima veterine i odgajiva~ima svinja.

Dr Ivan Pavlovi}, vi{i nau~ni saradnik

Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije

526

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 525 - 528 (2003) Prikazi knjiga

M. R. Predojevi}„OSEMENJAVANJE GOVEDA”,Beograd 2002.

Iz {tampe je iza{la knjiga „OSEMENJAVANJE GOVEDA” autora drMirka Predojevi}a, profesora Temi{varskog univerziteta, Rumunija. Knjiga je pi-sana na srpskom jeziku, u obimu 180 strana, bogato ilustrovana (slika 32; tabela16). Tekst donosi obilje potrebnog znanja – ~injenica, dosada{nja ste~ena korisnaiskustva iz same prakse osemenjavanja goveda. Ina~e, knjiga je korisna ~itaocuzato {to osemenjavanje moè bolje da se nau~i, odnosno da se uspe{nije prime-njuje u praksi. Tekst knjige sadrì potrebne ~injenice – znanje iz oblasti: reproduk-tivne anatomije, fiziologije, endokrinologije, krioprezervacije semena, kao i njiho-vog spermatolo{kog kvaliteta. Podeljena je u tri poglavlja:

Op{ti deo– anatomija reproduktivnog sistema (bika) krave,– reproduktivna fiziologija i endokrinologija,

– neuro-endokrina regulacija gonada bika / krave,– jajnici – folikulogeneza (ènska jajna }elija – ovum),– polni ciklus,– semenici – spermatogeneza (mu{ke polne }elije – spermatozoa),– krioprezevacija semena (zamrzavanje),– doze semena, spermatolo{ki i sanitarni kvalitet.

Specijalan deo– otkrivanje polnoga àra – estrusa,– prakti~no osemenjavanje – tehnika lege artis,– postupak sa dozom semena na terenu, lege artis,– ~inioci koji uti~u na uspeh osemenjavanja,– plodnost krava od osemenjavanja,– fertilizacija in vitro,– evidencija rezultata osemenjavanja,– osvrt na probleme osemenjavanja.

Poseban deo– rase goveda u programu osemenjavanja kod nas.

U knjizi se, tako|e, govori o sinhronizaciji polnog àra krava, ~ime jeosemenjavanje postala op{teprihva}ena biotehnolo{ka metoda. Knjiga je na-menjena kako veterinarima-prakti~arima, tako i studentima osnovnih i/ili posle-diplomskih studija veterinarske medicine. Ina~e, recenzenti su cenjeni i priznati

527


stru~njaci iz oblasti reprodukcije goveda. S obzirom da je jedan od recenzenata izstrane zemlje; knjiga ima reputaciju me|unarodne recenzije. Verujem da je ovaknjiga bila potrebna i onima koji se bave ovim korisnim i unosnim poslom, ovo, timpre, jer donosi ve}i broj najnovijih ~injenica iz oblasti veterinarske nauke, te izprakse same inseminacije. Otuda knjiga predstavlja prakti~no, nepromovisanud`benik za osemenjavanje goveda.

Prof. dr Tihomir Petrujki}

528


Prof. dr BRANISLAVA \UKI]

(1926 – 2003)

Nedavno je preminula dr Branislava \uki}, redovni profesor Fakultetaveterinarske medicine i redovni ~lan Akademije veterinarske medicine u Beo-gradu. Pripadala je prvoj posleratnoj generaciji studenata veterine. Bila je odli~an

student, predsednik narodne studentske omladine – NSO i udarnik na omladin-skim radnim akcijama Br~ko-Banovi}i i [amac-Sarajevo. Univerzitetsku karijeruzapo~ela je kao asistent na Katedri Patologija doma}ih ìvotinja a zavr{ila u zvanjuredovnog profesora za nastavni predmet Sudska veterinarska medicina. Bila jeveoma obrazovana, dru{tveno vrlo aktivna na Fakultetu i beogradskom Univer-zitetu, odli~an pedagog i poznat nau~ni radnik u zemlji i inostranstvu. Birana je zadekana i tako postala prvi dekan èna na Veterinarskom fakultetu i kasnije ~lanAkademije veterinarske medicine. Objavila je preko 200 nau~nih i stru~nih radovaiz oblasti patologije ìvotinja i sudske veterinarske medicine u doma}im i stranim~asopisima. Aktivni je u~esnik brojnih veterinarskih kongresa i savetovanja u zem-lji i inostranstvu. Autor je poznatih ud`benika za redovne i postdiplomske studije:Sudska veterinarska medicina, Zakonska regulativa o za{titi zdravlja ìvotinja, Ve-terinarska etika i Veterinarski kodeks. Veterinarska etika je prvi ud`benik te vrste unas gde je promovisan odnos ~oveka prema ìvotinjama (etiologija), me|usobniodnos veterinara i posebno odnos prema dru{tvu u celini, {to je naro~ito na-gla{eno u Kodeksu.

529

IN MEMORIAM – IN MEMORIAM

Kao profesor, dekan i akademik afirmisala je i uzdigla ugled Veterinar-skog fakulteta, veterinarske nauke i veterinarske struke u celini. Mnogo je do-prinela razvoju sto~arstva i lovstva va`nim granama privrede na{e zemlje. Njenopus je obele`io eru savremene veterinarske medicine i dao dalje smernice raz-voja veterinarske nauke i prakse. Svojim znanjem i zalaganjem zadu`ila je mnogegeneracije veterinara, Veterinarski fakultet i Univerzitet u Beogradu, Srpsko veteri-narsko dru{tvo, veterinarske institute i zavode, slu`bu Veterinarske inspekcije iAkademiju veterinarske medicine.

Dr Vasilije MIljkovi}, prof.

Veterinarskog fakulteta u penziji

530

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7 - 8) 529 - 530 (2003) I n m e m o r i a m

KALENDAR PLANIRANIH NAU^NIH I STRU^NIH SKUPOVA

U ZEMLJI ZA 2004. GODINU

12-13.februar Beograd25. seminar za inovacije znanja veterinara

Informacije: prof. dr Velibor Stoji}, Katedra za fiziologiju, Fakultet veterinarske medi-cine, Beograd, Bulevar JNA 18, tel. 011/ 2684 351 ili 36 15 436 lok. 224.

12. februar BeogradPredavanje u organizaciji SMASAP-a „Polineuropatije”

(predava~ prof. dr Peter [renk, Republika ^e{ka)Informacije: Veterinarska komora Srbije, 11129 Beograd, Bulevar JNA 18,tel/faks 011/ 2684 597, 685 619, 687 475, e-mail: vetksªeunet.yu

27. februar BeogradInovacije znanja iz oblasti DDDD (stanje zaraznih boleti i zoonoza u SCG; rezisten-cija mikroorganizama na dezificijense; prezentacije proizvo|a~a DDDD sredstava)Informacije: prof. dr Brana Radenkovi}, Zoohigijena, Fakultet veterinarske medicine,Beograd, Bulevar JNA 18, tel. 011/684 173 ili 36 15 436 lok. 225.

27. mart BeogradOkrugli sto SMASAP-a„Tonzilitis u klini~koj patologiji pasa – savremeni pristup”

Informacije: Veterinarska komora Srbije, 11129 Beograd, Bulevar JNA 18,tel/faks 011/ 2684 597, 685 619, 687 475, e-mail: vetksªeunet.yu

31. mart -2. april

Vlasinsko jezero6. epizootiolo{ki dani

Informacije: prof.dr Bosiljka \uri~i}, Katedra za zarazne bolesti , Fakultet veterinarskemedicine, Beograd, Bulevar JNA 18, tel. 011/ 685 080 ili 36 15 436 lok.. 352, e-mail:bosaªbeotel.yu

19 - 21. april Iri{ki Venac5. simpozijum „Uzgoj i za{tita zdravlja svinja”


24. april Beograd„Kazusi” – prikazi slu~ajeva iz prakse u organizaciji SMASAP-a (mogu}nost svihu~esnika da prika`u neki interesantan slu~aj iz vlastite prakse).Informacije: Veterinarska komora Srbije, 11129 Beograd, Bulevar JNA 18,tel/faks 011/ 2684 597, 685 619, 687 475, e-mail: vetksªeunet.yu

24. april SVETSKI DAN VETERINARAInformacije: World Veterinary Association,website: www.worldvet.org/Press Release

28. maj BeogradOftalmologija

Edukativni kurs SMASAP-a i WSAVA-e (predava~ prof. dr Peter Bedford, V. Britanija)Informacije: Veterinarska komora Srbije, 11129 Beograd, Bulevar JNA 18,tel/faks 011/ 2684 597, 685 619, 687 475, e-mail: vetksªeunet.yu

15 - 23. maj Novi Sad71. me|unarodni poljoprivredni sajam

Informacije: Novosadski sajam, 21000 Novi Sad, Hajduk Veljkova 2, tel. 021/125-15525 - 26. maj Novi Sad

Me|unarodni simpozijum o infekciji goveda izazvanoj herpesvirusom-1

(IBR/ IPV)

Informacije: Nau~ni institut za veterinarstvo „Novi Sad”, Rumena~ki put 20, Novi Sad,tel./fax. 021/477 6000; e-mail: veraªniv.ns.ac.yu; ili Veterinarska komora Srbije,11129 Beograd, Bulevar JNA 18, tel/faks 011/ 2684 597, 685 619,687 475,e-mail: vetksªeunet.yu

531

KALENDAR – CALENDER

27 - 29. maj BeogradSimpozijum veterinara patologa Isto~ne Evrope

(u organizaciji fondacije „Charles Louis Davis, DVM Fundation”)Informacije: prof. dr Sanja Aleksi}-Kova~evi}, predsednik Organizacionog odbora,Katedra za patolo{ku morfologiju, Fakultet veterinarske medicine, Beograd, BulevarJNA 18, tel. 011/ 685 710 ili 36 15 436 lok. 321

poslednjanedelja maja

Tara15. savetovanje „DDDD u za{titi ìvotne sredine”

Informacije: prof. dr Brana Radenkovi}, Zoohigijena, Fakultet veterinarske medicine,Beograd, Bulevar JNA 18, tel. 011/ 2684 173 ili 36 15 436 lok. 225

2 - 5. jun Tesli} – Republika Srpska10. savetovanje veterinara Republike Srpske

Informacije: Dru{tvo veterinara Republike Srpske, Banja Luka, Knjaza Milo{a 21,tel. 051/313 164, 313 067, faks 348 283

14 - 18. jun Budva6. savetovanje iz klini~ke patologije i terapije ìvotinja

„Clinica veterinaria 2004”

Informacije: prof. dr Dragi{a Trailovi}, Katedra za dijagnostiku, patologiju i terapijuoboljenja doma}ih ìvotinja, Fakultet veterinarske medicine, Beograd,Bulevar JNA 18, tel. 011/36 11 810, e-mail: trailoªnet.yu

tre}anedelja juna

Kragujevac[kola ultrazvuka

Edukacioni centar ultrazvuka u medicini i veterini (pet dana)Informacije: prof. dr Vojislav Pavlovi}, Katedra za porodiljstvo, Fakultet veterinarskemedicine, Beograd, Bulevar JNA 18, tel. 011/2684 184 ili 3615 436, lok. 252

septembar Zlatibor16. savetovanje veterinara Srbije

Informacije: Srpsko veterinarsko dru{tvo, prof.dr Bosiljka \uri~i}, Katedra za zaraznebolesti, Fakultet veterinarske medicine, Beograd, Bulevar JNA 18, tel. 011/ 685 080 ili36 15 436 lok. 352, e-mail: bosaªbeotel.yu

~etvrta nedeljaseptembra

13. savetovanje ìvinara Jugoslavije

Informacije: âsopis „@ivinarstvo”, Bulevar JNA 18, 11000 Beograd, tel. 011/657 953,faks 644 841

25. septembar BeogradEdukacija SMASAP-a po izabranoj temiInformacije: Veterinarska komora Srbije, 11129 Beograd, Bulevar JNA 18, tel/faks011/ 2684 597, 685 619, 687 475, e-mail: vetksªeunet.yu

oktobar 53. savetovanje industrije mesa

Informacije: Institut za tehnologiju mesa, 11000 Beograd, Ka}anskog 13,tel. 011/2650 655, faks 651 825, e-mail: meatinstªbeotel.yu

30. oktobra Beograd„Kazusi” – prikazi slu~ajeva iz prakse u organizaciji SMASAP-a (mogu}nost svihu~esnika da prikaù neki interesantan slu~aj iz vlastite prakse).Informacije: Veterinarska komora Srbije, 11129 Beograd, Bulevar JNA 18,tel/faks 011/ 2684 597, 685 619,687 475, e-mail: vetksªeunet.yu

5 - 6.novembar

BeogradGodi{nje Savetovanje veterinara male prakse - SMASAP-a


20. novembra Beograd3. savetovanje o biologiji i zdravstvenoj za{titi p~ela

Informacije: prof. dr Zoran Stanimirovi}, Katedra za biologiju, Fakultet veterinarskemedicine, Beograd, Bulevar JNA 18, tel. 011/685 080 ili 3615 436 lok. 300

532

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7- 8) 531 - 532 (2003) K a l e n d a r

FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE

U BEOGRADU 2003. GODINE

Ralevi} S. Ratko

Ro|en 29. 9. 1976. u Beranima.Diplomirao 26. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeraneDonje luge bb.

Krsti} D. Nenad

Ro|en 9. 12. 1976. u Bijeljini.Diplomirao 26. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka BijeljinaKosovska 12.

Marta} M. Bojan

Ro|en 9. 4. 1971. u Ra{koj.Diplomirao 26. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka SomborMajora Tepi}a 11.

Dragosavac D. Dejan

Ro|en 20. 1. 1977. u Vukovaru.Diplomirao 26. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka Pan~evoStevana [upljikca 157/3.

Bodnar T. Marko

Ro|en 2. 8. 1974. u Pan~evu.Diplomirao 25. 3. 2003. godineStalno mesto boravka Pan~evoSavska 14/29.

Arsenin J. Sini{a

Ro|en 30. 9. 1978. u Novom Sadu.Diplomirao 27. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka Novi SadSave [umanovi}a 1/61.

Buri} B. Sanja

Ro|ena 10. 1. 1972. u Pe}i.Diplomirala 27. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradVojvode Stepe 120/151.

\afi} I. Katarina

Ro|ena 5. 1. 1978. u Beogradu.Diplomirala 25. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradOmladinskih bigrada 45b/42.

Kuzmanovi} P. Tamara

Ro|ena 4. 12. 1978. u Beogradu.Diplomirala 25. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradKri`ani}eva 38.

Simov I. Dejan

Ro|en 13. 1. 1977. u Beogradu.Diplomirao 28. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka BatajnicaBra}e Savi} 9.

533

DIPLOMIRANI STUDENTI – DOKTORI VETERINARSKE MEDICINE

– GRADUATE STUDENTS – DOCTORS OF VETERINARY MEDICINE

Vlajkov ^. Boà

Ro|en 15. 7. 1972. u Zrenjaninu.Diplomirao 28. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka Zrenjanin\or|a Stratimirovi}a 17.

Merla Lj. Dragana

Ro|ena 16. 12. 1977. u Zemunu.Diplomirala 27. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradBlagoja Parovi}a 19/1.

Milo{evi} B. Milo{

Ro|en 28. 9. 1976. u Kru{evcu.Diplomirao 25. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka Kru{evac29. novembra 5.

Marinkovi} B. Maja

Ro|ena 17. 8. 976. u Beogradu.Diplomirala 25. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradVojvode Stepe 293/10.

Bunardì} Lj. Aleksandar

Ro|en 17. 5. 1976. u Jagodini.Diplomirao 14. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka SvilajnacDrago{a Ili}a 43.

Bara} J. Ana

Ro|ena 21. 2. 1975. u Ni{u.Diplomirala 18. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka Ni{Topli~ina 6/15.

Milojevi} T. Bojan

Ro|en 18. 6. 1974. u Aleksincu.Diplomirao 22. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka KraljevoI Jova~ka 8.

Stanimirovi} S. Ivan

Ro|en 19. 2. 1973. u Grdelici.Diplomirao 22. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka VelikaGrabovnica, Spase Lazarevi}a 14.

Filipovi} Z. Dalibor

Ro|en 24. 12. 1975. u Loznici.Diplomirao 23. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka LoznicaKneza Milo{a 20.

@ivanovi} M. Ivica

Ro|en 20. 3. 1969. godine u [apcu.Diplomirao 23. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka [abacJanka Veselinovi}a 75.

Vu~i}evi} S. Marijana

Ro|ena 10. 2. 1972. u â~ku.Diplomirala 18. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradNehruova 194/2.

Milija{evi} P. Milan

Ro|en 20. 3. 1976. u Zemunu.Diplomirao 21. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka Novi BeogradGandijeva 46.

Vuji} M. Sneàna

Ro|ena 4. 9. 1977. u Aran|elovcu.Diplomirala 24. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka LipovacTopola

Grubi} M. Sa{a

Ro|en 5. 1. 1976. u Sisku.Diplomirao 23. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradSerdar Janka Vukoti}a 4/9.

534

Vet. glasnik 57 (Dodatak 7-8) 533 - 536 (2003) Diplomirani studenti – Doktori veterinarskemedicine

\oki} S. Vladimir

Ro|en 6. 6. 1962. u Aleksincu.Diplomirao 22. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka In|ijaOmladinska 43.

Nikoli} V. Jelena

Ro|ena 24. 1. 1975. u Beogradu.Diplomirala 24. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka ZemunBoìdara Adìje 35.

\or|evi} J. Igor

Ro|en 17. 8.1976. u Jagodini.Diplomirao 18. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka JagodinaMitra Radanovi}a 24/6

Kapidì} M. Marija

Ro|ena 9. 8. 1976. u Beogradu.Diplomirala 22. 4. 2003. godine.Stalno mesto boravka ZemunStrma 1a.

Makivi} M. Gordana

Ro|ena 14. 4. 1966. u Biha}u.Diplomirala 19. 5. 2003. godine.Stalno mesto boravka Dvor5. kolovoza 1995.

Krsti} M. Ivan

Ro|en 6. 11. 1973. u Beogradu.Diplomirao 27. 5. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradOhridska 2a

Pavlovi} D. Zoran

Ro|en 1. 12. 1971. u Pirotu.Diplomirao 29. 5. 2003. godine.Stalno mesto boravka PirotKnjaza Milo{a 6

Babi} M. Radovan

Ro|en 29. 1. 1978. u Beogradu.Diplomirao 28. 5. 2003. godine.Stalno mesto boravka KozarskaDubica, Demirovac, Ivica bb.

Arsenovi} S. Nenad

Ro|en 16. 7. 1976. u [apcu.Diplomirao 27. 5. 2003. godineStalno mesto boravka [abacMilana Belovukovi}a 3.

]ilerdì} N. Milica

ro|ena 11. 5. 1976. u Beogradu.Diplomirala 30. 5. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradLje{ka 44.

Pajovi} Lj. Vladimir

Ro|en 8. 12. 1974. u Kraljevu.Diplomirao 30. 5. 2003. godine.Stalno mesto boravka KraljevoKara|or|eva 18/5.

Stojkovi} G. Vesna

Ro|ena 9. 9. 1974. u â~ku.Diplomriala 28. 5. 2003. godine.Stalno mesto boravka â~akDr Mi{ovi}a 59.

Cvijovi} S. Jelena

Ro|ena 20. 2. 1975. u Dre`niku.Diplomirala 30. 5. 2003. godine.Stalno mesto boravka Dre`nik,Uìce.

Koji~i} D. Jasmina

Ro|ena 8. 9. 1975. u [apcu.Diplomirala 30. 5. 2003. godine.Stalno mesto boravka [abacMiodraga Simi}a 30.

535


Andri} P. Milo{

Ro|en 30. 1. 1972. u Kraljevu.Diplomirao 27. 5. 2003. godine.Stalno mesto boravka KraljevoB. Radi~evi}a 1

Velebit M. Branko

Ro|en 19. 8. 1979. u Zagrebu.Diplomirao 28. 5. 2003. godine.Stalno mesto boravka UbRajka Mihailovi}a 42.

U{tevi} A. Igor

Ro|en 9. 5. 1976. u Prizrenu.Diplomirao 24. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka Aran|elovacOhridska 10.

Andri} S. Dragutin

Ro|en 18. 3. 1972. u ^a~ku.Diplomirao 30. 5. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradBulevar AVNOJ-a 26.

Bosan~i} J. Dejan

Ro|en 25. 10. 1977. u Beogradu.Diplomirao 24. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka Novi BeogradPalmira Toljatija 16.

@iki} P. Sr|an

Ro|en 9. 9. 1974. u Zaje~aru.Diplomirao 24. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka Zaje~arNarodne Republike 12.

[uluburi} V. Adam

Ro|en 21. 3. 1974. u ^a~ku.Diplomirao 23. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka Zabla~e,Vapa

Bojovi} M. Sonja

Ro|ena 6. 1. 1976. u Ni{u.Diplomirala 25. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka Ni{Blagoja Parovi}a 8.

Ran|elovi} Z. Jelena

Ro|ena 7. 3. 1979. u Osijeku.Diplomirala 25. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka Novi BeogradMarka ]elebonovi}a 23/1.

Vru}ini} M. Igor

Ro|en 3. 1. 1977. u Prijedoru.Diplomirao 26. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka Banja LukaNjego{eva

Sreji} B. Damjan

Ro|en 6. 4. 1976. u Kragujevcu.Diplomirao 25. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka KragujevacBra}e Petkovi} 1/56.

Jovanovi} S. Sanja

Ro|ena 27. 8. 1976. u Beogradu.Diplomirala 26. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka ZemunMilice [uvakovi} 14/23.

Pu{ara R. Dragan

Ro|en 24. 12. 1973. u Zagrebu.Diplomirao 23. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradLjermontova 20

Stamenkovi} J. Vojislav

Ro|en 29. 5. 1976. u Beogradu.Diplomirao 26. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradIndire Gandi 9.

536


ZA SLEDE]I BROJ

Brankov M. Ivan

Ro|en 26. 11. 1973. u Vr{cu.Diplomirao 26. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradDu{ana Vlaji}a 22/7.

Aleksi} D. Ana

Ro|ena 15. 5. 1974. u â~ku.Diplomirala 24. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka â~ak7. jula 4/14.

Gavrilovi} D. Pavle

Ro|en 11. 10. 1976. u Pan~evu.Diplomirao 9. 7. 2003. godine.Stalno mesto boravka Pan~evoKikindska 15.

Srbljanovi} M. Neda

Ro|ena 1. 1. 1977. u Pljevljima.Diplomirala 27. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka ZemunVladimira Gordana 43.

Vukosavljevi} @. Bojan

Ro|en 3. 5. 1974. u Subotici.Diplomirao 10. 7. 2003. godine.Stalno mesto boravka Subotica.

Markovi} M. Jasmina

Ro|ena 5. 9. 1972. u [apcu.Diplomirala 10. 7. 2003. godine.Stalno mesto boravka [abacBore Tiri} 89.

Radosavljevi} R. Ksenija

Ro|ena 22. 8. 1977. u Uìcu.Diplomirala 24. 6. 2003. godine.

Stalno mesto boravka BeogradAnastasa Jovanovi}a 3/31.

Milosavljevi} D. Dejan

Ro|en 25. 12. 1975. u Beogradu.Diplomirao 9. 7. 2003. godine.Stalno mesto boravka Novi BeogradOtona @upan~i}a 28/40.

Jovanovi} T. Serafim

Ro|en 12. 5. 1975. u Skoplju.Diplomirao 10. 7. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradBulevar Arseniajârnojevi}a 51/29.

Stani} G. Nikolina

Ro|ena 18. 12. 1977. u Metkovi}u.Diplomirala 23. 8. 2003. godine.Stalno mesto boravka Belegi{Pere Radinovi}a bb.

Radlovi} N. Vladimir

Ro|en 8. 7. 1976. u Beogradu.Diplomirao 8. 7. 2003. godine.Stalno mesto boravka KikindaSvetozara Mileti}a 88.

Vidakovi} P. Nata{a

Ro|ena 24. 6. 1967. u Zagrebu.Diplomirala 25. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradBra}e Srni} 53/5.

Aranitovi} B. Petar

Ro|en 14. 7. 1970. u Somboru.Diplomirao 11. 7. 2003. godine.Stalno mesto boravka SomborJNA D3 I/7.

Stankovi} S. Lidija

Ro|ena 21. 7. 1970. u Ni{u.

537

Vet. glasnik 57 (7) ??? - ??? (2003) Diplomirani studenti – Doktori veterinarske medicine

Diplomirala 11. 7. 2003. godine.Stalno mesto boravka Ni{Berbatova~ka 12a.

Ivanovi} R. Marina

Ro|ena 11. 1. 1979. u Poàrevcu.Diplomirala 27. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka KumaneTopolovnik

To{i} R. Dragan

Ro|en 24. 7. 1976. u Sarajevu.Diplomirao 22. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradSretena Mladenovi}a - Mike 4.

Milo{evi} I. @elimir

Ro|en 4. 5. 1971. u Banja LuciDiplomirao 23. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka Banja LukaCarice Milice 52.

Blagojevi} M. Milo{

Ro|en 17. 5. 1978. u Beogradu.Diplomirao 24. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka ZemunDragana Raki}a 7.

Arsenovi} S. Dragan

Ro|en 31. 1. 1972. u Sl. BroduDiplomirao 25. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka Br|aricaDraginje.

Petrovi} M. @ivojin

Ro|en 17. 1. 1972. u Loznici.Diplomirao 24. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka LoznicaDositeja Obradovi}a 40.

Pavkovi} M. Boà

Ro|en 19. 10. 1977. u Zemunu.

Diplomirao 23. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka DobavnovciSremska 20.

Predojevi} M. Gordana

Ro|ena 11. 11. 1977. u Beogradu.Diplomirala 24. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka St. BanovciSremska 1.

Vlajkovi} A. Marijan

Ro|en 18. 6. 1973. u Ban. Karlovcu.Diplomirao 24. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka BanatskiKarlovac, Slobodana Penezi}a 9.

Marku{ M. Mirko

Ro|en 15. 8. 1978. u Zagrebu.Diplomirao 25. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka Novi BeogradBulevar Arsenija ârnojevi}a 46.

Cveji} S. Dejan

Ro|en 31. 5. 1979. u Puli.Diplomirao 23. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka BeogradUralska 36.

[}eki} R. Vladimir

Ro|en 12. 8. 1976. u Uìcu.diplomirao 23. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka PoègaHeroja Bondùli}a 31/51.

[evo M. Dragana

Ro|ena 6. 9. 1977. u N. BeograduDiplomirala 25. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka Novi BeogradBulevar Arsenija ârnojevi}a 130/6.

Putnik M. Slobodan

Ro|en 15. 8. 1977. u Beogradu.

538


Diplomirao 27. 3. 2003. godine.Stalno mesto boravka ObrenovacMarka Miranovi}a 19b.

Milovanovi} M. Goran

Ro|en 30. 11. 1961. u Leskovcu.Diplomirao 24. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka BojnikTrg Slobode 13.

\mura M. Goran

Ro|en 13. 4. 1977. u Bijeljini.Diplomirao 25. 6. 2003. godine.Stalno mesto boravka Bijeljina.Stefana De~anskog 239.

Rankov M. Radivoj

Ro|en 17. 12. 1968. u Srem. Mitrovici.Diplomirao 25. 9. 2003. godine.

Stalno mesto boravka SremskaMitrovica, \ure Jak{i}a 52.

539


Marjanovi} M. Radoslav

Ro|en 3. 4. 1974. u Novom Sadu.Diplomirao 28. 10. 2003. godine.Stalno mesto boravka Ba~ka Palanka\or|a Zu~i}a 6.

Mili} S. Sini{a

Ro|en 4. 9. 1977. u Sisku.

Diplomirao 27. 10. 2003. godine.Stalno mesto boravka PrigrevicaNine Marakovi}a 33.

540


ZA BROJ 1-2

Goli} M. Bojan

Ro|en 27. 11. 1977. u Gradi{ki.Diplomirao 29. 10. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Mijatovi} T. Vladimir

Ro|en 14. 4. 1976. u [apcu.Diplomirao 28. 10. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Anti} B. Dragan

Ro|en 2. 8. 1977. u Surdulici.Diplomirao 29. 10. 2003. godine.Stalno mesto boravka

]e}ez D. Sini{a

Ro|en 10. 11. 1977. u ^a~ku.diplomirao 24. 9. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Sto{i} R. Oliver

Ro|en 17. 9. 1976. u Trgovi{tu.Diplomirao 24. 11. 2003. godine.Stalno mesto boravka

[arac M. Novak

Ro|en 14. 12. 1977. u Somboru.Diplomirao 24. 11. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Ru`i} D. Lidija

Ro|ena 2. 10. 1965. u Varavarinu.Diplomirala 26. 11. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Stoj~i} M. Du{an

Ro|en 3. 9. 1978. u Gradi{koj.Diplomirao 25. 11. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Sto{i} S. Ljiljana

Ro|ena 13. 6. 1973. u Vranju.Diplomirala 27. 11. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Bosanac L. Dejan

Ro|en 23. 2. 1978. u Virovitici.Diplomirao 25. 11. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Stojkovi} M. Tatjana

Ro|ena 4. 4. 1975. u Beogradu.

Diplomirala 27. 11. 2003. godine.Stalno mesto boravka

@ivkovi} @. Dragan

Ro|en 25. 3. 1976. u Kru{evcu.Diplomirao 25. 11. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Pokori} B. Igor

Ro|en 8. 7. 1977. u Subotici.Diplomirao 25. 11. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Surla D. Tamara

Ro|en 27. 11. 1975. u Biha}u.Diplomirala 27. 11. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Be~kej L. @olt

Ro|en 14. 1. 1979. u B. Topoli.Diplomirao 10. 12. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Rajkovi} D. Branislav

Ro|en 6. 7. 1972. u Beogradu.diplomirao 27. 11. 2003. godine.Stalno mesto boravka

541

Vet. glasnik 56 (3 - 4) ??? - ??? (2002)

Markovi} @. Marija

Ro|ena 25. 11. 1980. u Beogradu.Diplomirala 26. 11. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Kukolj M. Vladimir

Ro|en 31. 1. 1980. u Grada{cu.Diplomirao 23. 12. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Petrovi} K. Jovan

Ro|en 20. 3. 1977. u Beogradu.

Diplomirao 28. 11. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Lazi} M. Du{an

Ro|en 30. 11. 1964. u Deronjama.Diplomirao 22. 12. 2003. godine.Stalno mesto boravka

Adri} N. Bojan

Ro|en 25. 5. 1978. u Podgorici.Diplomirao 29. 12. 2003. godine.Stalno mesto boravka

542

Vet. glasnik 56 (3 - 4) ??? - ??? (2002)

University of Belgrade€¦ · VETERINARSKI GLASNIK ^ASOPIS FAKULTETA VETERINARSKE MEDICINE...

Documents

Transcript of University of Belgrade€¦ · VETERINARSKI GLASNIK ^ASOPIS FAKULTETA VETERINARSKE MEDICINE...