Trasn Port

8/13/2019 Trasn Port

1/39

D. Regodi: Transportni sistemi i upravljanje transportom- beleke sa predavanjaPredmet Logistika

L O G I S T I K A

- Beleke sa predavanja -

T-4: Transportni sistemi i upravljanje transportom

Nastavna pitanja:

Uvod

1. Sistemi za spoljni transport2. Disponiranje u robnom prometu3. Kooperacija u transportnom lancu4. Logiki sistemi za realizaciju transportnih lanaca5. Sopstveni vozni park naspram pedicije6. Korienje podrunih peditera radi smanjenja trokova prevoza7. Unutranji transport8. Menadment transportom


2/39

D. Regodi: Transportni sistemi i upravljanje transportom- pisani materijalPredmet Logistika

2

4. TRANSPORTNI SISTEMI I UPRAVLJANJE TRANSPORTOM

Uvod

Pod transportom u irem smislu podrazumevaju se sve aktivnosti neophodne za obavljanjeprevoza i drugih prevoznih radnji, uvanja i obezbeenja stvari i dokumentacije tokom transportnogprocesa. Transport u uem smislu predstavlja prevoz stvari sa jednog mesta na drugo.

Transport ima svoje opravdanje u injenici da se retko kada mesto proizvodnje i potronjepoklapaju.

Transport materijala i roba slui za savladavanje prostornih distanci izmeudobavljaa, proizvoaa i potroaa. Transport prostorno usklauje proizvodnju i potronjuu nacionalnim razmerama i od izuzetnog je znaaja za nacionalnu ekonomiju. Transport semoe posmatrati kao:

spoljni transport (ulazni i izlazni) koji se obavlja od dobavljaa do naruioca i odproizvoaa do njegovih kupaca, kao i

unutranji transport, koji slui za prevoz materijala unutar preduzea.

Slika 4.1. Povezanost transporta u integrisanoj logistici

Transportom se obavljaju razliite funkcije: prevoz, pretovar, utovar, istovar i uvanjematerijala, poluproizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji. Veze transporta i skladitenja sudirektne. Skladitenje je efikasnije ukoliko se:

- objedine isporuke,- adekvatno koristi prostor u prevoznom sredstvu,


3/39


3

- odaberu adekvatne rute.Transport oslobaa skladini prostor i podie frekvenciju zaliha, doprinosi zadovoljstvu

potroaa, pomae razvijanju odnosa sa dobavljaima i distributerima. Aktivnosti transporta su

uzrono-posledino vezane sa drugim logistikim aktivnostima.Za obavljanje transportnih aktivnosti neophodni su:- transportnih sredstava,- transportne infrastrukture,- opreme za manipulaciju u transportu, i- obuene kadrove.

Polazite za planiranje transportnih sistema moraju da budu trini zahtevi iz kojih proizilaziroba za prevoz. Na osnovu robe za prevoz utvruju se pomona transportna sredstva.

Pojam transportno sredstvo obuhvata sve tehnike ureaje kojima roba, neposredno iliposredno (uz korienje nekog pomonog transportnog sredstva), moe da se prenosi. Pomonatransportna sredstva su i osnova za planiranje skladitenih sistema i povrina za pripremu u

proizvodnji, slika 4.2.

Slika 4.2. Pomona transportna sredstva

Pomona transportna sredstvakao centralni elemenat planiranja sistema tokova materljala.Pomona transportna sredstva za formiranje tovarnih jedinica. Po pravilu se prilikom odvijanjafizikog toka materijala (na primer, transport, skladitenje, priprema na radnom mestu) preporuujuangaovanje pomonih transportnih sredstava.

Pod tim se podrazumevaju pomona sredstva koja objedinjuju vie artikala u snopove(svenjeve), odnosno tovarne jedinice.

Pomona transportna sredstva imaju pet funkcija:


4/39


4

prijem i objedinjavanje transportovane robe zatita transportovane robe od oteenja, krae, itd; manipulativna sposobnost transportnih sredstava, skladine mogunosti i nosioci informacija.

Slika 4.3. Struktura pomo

nih transportnih sredstvaDrugu mogunost struktuiranja pomonih transportnih sredstava (PTS) predstavlja

razlikovanje, odnosno podela na: nosee (na primer ravne palete), obuhvatne (na primer, boks - palete, sanduci, kutije), zatvorene (na primer, konteneri) i posebna pomona transportna sredstva.

U najvanije zahteve koji se uzimaju u obzir prilikom izbora pomonih transportnih sredstavaubrajaju se:

minimiziranje raznovrsnosti pomonih transportnih sredstava


5/39


5

tenja za formiranjem transportnih lanaca (transportna jedinica tovarna jedinicaskladina jedinica jedinica pakovanja jedinica otpreme);

poveanje sigurnosti primenom pogodnog (odgovarajueg) pomonog transportnogsredstva;

planiranje odgovarajuih tovarnih jedinica radi poveanja uinka pretovara ieliminisanja nepotrebnih manipulacija prilikom pretovara.

4.1. Sistemi za spoljni transport

Spoljni transport se odvija izmeu kompanije i njenih partnera. Ovim transportom se odvija prevoz: materijala od dobavljaa do proizvoaa, proizvoda od proizvoaa do distributera ili potroaa.Transportna sredstva spoljanjeg transporta mogu biti drumska, inska, vodna, vazduna i

cevna. Svako sredstvo ima svoje prednosti i mane.4.1.1. Uticaji i kriterijumi za izbor

Spoljni transportvai za jedan od delova logistike na koji najvie utiu eksterni uslovi. Pritome se u uticaje okruenja ubrajaju postojea infrastruktura, eksterna transportna sredstva sasvojim tarifama, pravna regulativa, ali i sporedni transportni trokovi kao to su drumarine, takse zakorienje luka, carinske dabine ili learina odnosno trokovi parkiranja.

U okviru logistiki orijentisanih postupaka u transportu treba uzeti u obzir ne samo istupromenu mesta robe, nego i meusobna dejstva izmeu prethodnih i predstojeih zadataka, kao ikvalitet logistikih usluga.

Svako transportno sredstvo moe da se oceni na osnovu sledeih kriterijuma: Trokovi:

- trokovi prevoza,- sporedni transportni trokovi,- trokovi rukovanja,- ostali logistiki trokovi i- delovanje trokova izvan logistike.

Kriterijumi uinka:- vreme transporta,- frekvencija transporta,- tehnika povoljnost vrste transporta,- mogunost umreavanja,- fleksibilnost,- polazne i krajnje take (ciljevi) vrste transporta,- pouzdanost i- sporedni efekti.

Za Just-In-Time logistiku je najvanija fleksibilnost transportnih sredstava i njihovabrzina:brzina se meri na osnovu brzine vozila i vremenskog trajanja procesa prerade i pretovara.

Delatnosti utovara i istovara, pri tome, mogu da se smatraju poetno - zavrnim(pripremnim) vremenom, koje treba minimizirati, posebno ako postoje uska grla u transportnim

putevima. Skraivanjem pripremnog vremena bolje se koriste postojei kapaciteti, a vremetransporta robe se skrauje.


6/39


6

Primena metoda kombinovanog transporta, pri kojoj se roba prevozi uz pomo vietransportnih sredstava bez promene transportnog pakovanja,nudi nove potencijale za utede.

4.1.2. Modeli transporta

Za prevoz robe na raspolaganju stoji vie nosilaca transporta: drumski transport, elezniki transport, vodni transport, vazduni transport, cevni transport i kombinovani transport.

Po predmetima transporta reje o teretnom transportu. Kompanije mogu koristiti jednu ilivie vrsta transportnih sredstava i vie sistema transporta (uno transport, kombinovani i integrisanimulti transport). Sa tehnolokog aspekta moe biti linijski (sa jasno utvrenim i jedino moguimredom) i slobodan (bez utvrenog reda).

Sa prostornog stanovita odvijanja aktivnosti transporta, transport moe biti unutranji(domai) i meunarodni. Sa aspekta prostorne razdaljine moe biti lokalni i udaljeni.

Sa aspekta nosioca aktivnosti transporta, transport moe biti javni i sopstveni. Transportmoe biti u organizaciji i realizaciji kompanije, organizaciji kompanije a realizaciji posrednika,organizaciji i realizaciji posrednika.

Posrednici su obino peditorske kompanije, ije su aktivnosti transport, osiguranje,carinjenje, kontrola i druge aktivnosti.

Na izbor naina i vrste transporta/transportnih sredstava utie veliki broj faktora, iji

uticaj menadment analizira pre donoenja odluke o transportu.

4.1.2.1. Drumski teretni transport

Drumski prevoz predstavlja vrstu prevoza koji je prisutan i u najmanje razvijenoj zemljisveta i najvie dostupan ma koliko odredite bilo nepristupano.Veoma je dostupan, kao posledicarazvijene mree puteva. Ima prednost na lokalnim razdaljinama (do 600 km u konkurenciji je saavio-prevozom).Optimalan je za isporuku ,,od vrata do vrata", za razliku od drugih vrsta prevoza koje se morajudopunjavati drumskim prevozom u sluaju isporuke od vrata do vrata.

Drumski prevoznici su najfleksibilniji prema zahtevima korisnika. Moe se rei da se radi o

brzoj vrsti prevoza. Ova vrsta prevoza je najrizinija u pogledu spoljnih uticaja i mogunosti kraa.Kapacitete drumskog prevoza ograniavaju kapacitet vozila, vrsta proizvoda, zakonska regulativa.Cene drumskog prevoza su prilino visoke.

U drumskom prevozu moe se prevoziti tovar i komadni proizvodi sa malim poiljkama do31,5kg i komadnim poiljkama do 2 tone.

Za otpremu velikih koliina tereta u drumskom teretnom transportu se koriste teretna vozila.Prednosti teretnih vozila su njihova visoka fleksiblilnost u odnosu na promenljive transportnezadatke i njihova sposobnost prilagoavanja vremenu prijema.

Nedostaci drumskog teretnog transporta su: zavisnost od vremenskih uslova i saobraajnihsmetnji, ogranien obim transporta, kao i iskljuenje nekih opasnih tereta.

Prema podruju delatnosti i obliku dozvole, razlikujemo javni (magistralni) transport na

male i velike udaljenosti. Dok je za prvu vrstu dovoljna saobraajna dozvola, za drugu vrstu je


7/39


7

potrebna koncesija. Javni transport tereta na velike udaljenosti na teritoriji pojedinih zemalja odvijase prema posebnim uredbama o kamionskom saobraaju za transport robe na velike udaljenosti(KVO).

Tabela 4.1.

Obliktransporta

OSNOVNE PREDNOSTI

DRUMSKI

Velika gustina saobraajne mree Prevoz od vrata do vrata Male, elastine transportne jedinice Niski terminalni trokovi Visoka ukupna elastinost Konkurentni ukupni trokovi kod prevoza na kratkim i

srednjim udaljenostima Dobra pouzdanost i urednost Komercijalna brzina prevoza Fleksibilnost i frekventnost Ekonominost, pouzdanost Male tete, brzina Bolje obezbedjenje robe pri prevozu Rad tokom cele godine (male koliine robe)

Nedostaci drumskog saobraaja:

Velika potronja goriva, Niska produktivnost rada, Niska efikasnost iskoritenja pogonske snage, Osetljivost na vremenske neprilike.

Drumska prevozna sredstva se koriste najcesce: na kratkim rastojanjima, na vecim rastojanjimasamo za lako kvarljivu robu.

Za uslove prevoza u transportu tereta na male udaljenosti u veini zemalja ne postoje zakoniprinude. U ovakvim sluajevima se primenjuju Opti uslovi prevoza za javni transport robe udrumskom prevozu.

Za prekogranini prevoz tereta drumskim transportom vai poseban sporazumom ougovorima o transportu u meunarodnom drumskom transportu tereta (CMR= Convention relativeau contrat de transport international des marchandises car route).

Fabriki transport(odnosno transport za sopstvene potrebe) obuhvata transport sopstvenerobe, sa sopstvenim vozilima, sa sopstvenim osobljem i za sopstvene potrebe.

Liberalizacija transportnog trita u evropskim okvirima, koja je povezana saintegracijom unutranjeg trita, vodi do sledeih promena:

pojednostavljenje pristupa tritu, postepeno opadanje zabrane kabotae (kabotaa = unutranji transport pomou ino

prevoznika) i omoguavanje pojedinanih aktivnosti na transportnom tritu jednezemlje od strane transportnih preduzea koja nisu domaa,

dodatno regulisanje cena pomou tarifa vrsto vezanih za uinak, pojednostavljenje graninih formalnosti.

Visoko razvijena ponuda saobraajnjih usluga u Zapadnoj Evropi pokazuje da je osnovna slabostnedostatak infrastrukture.


8/39


8

Nedostacise ogledaju i upreoptereenosti putevau oblastima gde se vri nakupljanje robe.Dodatno se javljaju problemi u tranzitnom saobraaju a taj problem se naroito jasno uoava ualpskim zemljama. Ukoliko se prevozi tovar, utoliko se koristi pun kapacitet vozila za tovar.

Ukoliko se prevoze komadni proizvodi, tada se manje koliine meusobno kombinuju radi efikasnepopune prostora vozila.

Poveanje efikasnosti transportne aktivnosti koja se obavlja drumskim prevozomomoguava kompjuterska tehnika i informaciona tehnologija. Nedovoljna standardizacija uinformacionim u komunikacionim sistemima u evropskom transportu predstavlja sledeu slabutaku.

Elektronska razmena podataka i elektronsko komuniciranje su osnova veza koje seuspostavljaju izmedu drumskog prevoznika, kompanije-klijenta i drugih kompanija-partnera.

Kod internih komunikacija najznaajnijaje komunikacja baze sa vozilom, preko kompjuterakoji je ugraen u vozilu. Nalozi koje vozaa treba da obavi se iz baze alju na kompjuter vozila, priemu, takoe,vozavozila moe preko kompjutera slati sve podatke iz vozila ka bazi. Na taj nain

je mogue upravljati vozilom (stepen potronje goriva, brzina vonje i dr.), upravljati prevozam(raspored rute, mesto, vreme isporuke, ekanja itd.).

U meunarodnom poslovanju upotreba drumskog prevoza je ograniena razliitim dravnimregulativama i procedurama, to produava vreme isporuke i moe ugroziti kvalitet proizvoda.Carinska konvencija TIR je uprostila carinske preglede (dokumentacija karnet TIR) i omoguilaisporuku na vreme.Drumski prevoznici se udruuju u udruenja kao to je IRU (International Road Transport Union).Drumski prevoz e i dalje ostati primarna vrsta prevoza, koja e efikasno samostalno obavljati

prevoz i sluiti drugim vrstama prevoza kao pomoni prevoz .

4.1.2.2. elezniki teretni transport

elezniki prevoz je jedan od nosilaca kontinentalnog prevoza. eleznikim prevozom jemogue brzo prevesti razlite vrste prorizvoda, razliite vrednosti, velikih koliina, na prostornodisperzirane take sveta kao odredita. Zahvaljujui mrei eleznica i usavravanu eleznikogtransporta ova prednost vremenom dobija na veem znaaju.

eleznicom se efikasno prevoze proizvodi u vrstom agregatnom stanju, pakovani ili rasutiproizvodi kao to je ugalj, pesak, ljunak, kamen, tehnika roba, automoboli i sl. eleznicom jemogue prevoziti i cisterne napunjene tenou i gasom, sa poveanom brigom za ouvanje

prirodne okoline. U prevozu navedenih vrsta proizvoda konkuriu joj vodni, drumski i cevni prevoz,posebno to je cena vodnog i cevnog prevoza nia od cene eleznikog prevoza.

Upotreba kontejnera revitalizirala je znaaj eleznikog prevoza, elezniikim prevozom jemogue prevoziti visoko vrednosne poiljke iji je prevoz drumskim saobraajem veoma rizian.elezniki prevoz je otporan na spoljne i uticaje administrativnog karaktera koji reguliu kontigenteu prevozu.


9/39


9

Tabela 4.2.

Obliktransporta

OSNOVNE PREDNOSTI

ELEZNIKI

Velika transportna sposobnost Nezavisan je od klimatskih prilika Niski trokovi i na prevoznom putu Niski ukupni trokovi za prevoze na srednju i velika

odstojanja Visok stepen bezbednosti Pouzdan, uredjen, taan i masovan prevoz Energetsak tedljivost, ekoloka tolerantnost Mogunost primene automatizacije

Adekvatnom prevozu eleznicom doprinose:

pruge u dobrom stanju-signalzirane, povezane, odravane, obezbeene, vagoni, lokomotive i druga osnovna sredstva, adekvatan vozni red.

Nedostaci za elezniki saobraaj: Neelastinost, Visoka cena, Vea potronja goriva po jedinici prevoza u odnosu na vodeni saobraaj, Manja efikasnost kapaciteta u odnosu na vodeni saobraaj a znatno vea u odnosu na

drumski.

Uplavljanje transportnim sredstvima zahteva specifinu organizaciju tehnolokog procesa iupravijanje kretanjem voza.

Ukljuivanje kompjuterske tehnike u upravljanju vozovima doprinosi efikasnosti transporta, iniga sigurnim i bezbednim.

Informacione tehnologije (EDI, Internet) doprinose povezivanju kompanija-prevoznica ikompanija-klijenata, to doprinosi smanjenju trokova i vremena prevoza kao i eventualnih teta u

prevozu, usled bolje meuinformisanosti i koordinacije u razmeni informacija.Revitalizacija snage i pozicije prevoznika eleznicom u odnosu na druge vrste prevoznika

doprinela su njihova lanstva u meunarodnim udruenjima prevoznika, a efikasnomfunkcionisanju eleznikog saobraaja medunarodne konvencije u eleznikom prevozu.

Poznata udruenja prevoznika eleleznikog saobra

aja u svetu su UIC (Union International desChemins de Fer) i IRCA (International Railway Congress Association). Pored udruivanja na

globalnom nivou prevoznici se regionalno u druuju. Najpoznatija regionalna udruenja prevoznikasu: juno ameriko udruenje ALAF, panameriko udruenje ACPF i arapska zajednica elezniara.Za organizovanje medunarodnog transporta potrebno je uvaavanje meunarodne konvencije o

prevoza robe eleznicom-CIM. Meudravna komisija za trgovinu, pod nazivom ICC (InterstateCommerce Commis) nadzire tarifne dogovore i posreduje u sporovima.

eleznice ne tee samo prevozu robe, vei obavljanju logistikih aktivnosti. Nemaka eleznica jeovladalai drugim logistikim akrivnostima. Kargo nemakh eleznica izgradio je sopstvenilogistiki ,,know-how" koncept ukljuujui kanale saradnje sa pediterima i logistikim slubama.

Jedan od primera saradnje je saradnja sa pivarom iz Pitburgera.


10/39


10

Vrste teretnih kola

Savremena eleznica se razlikuje od tradicionalne eleznice po stepenu ekonomske,tehnike i tehnoloke razvijenosti, naina organuzacije i upravljanja poslovima, kvalitativnoj ikvantitativnoj strukturi teretnih kola.

U eleznikom saobraaju se koristi veliki broj razliitih teretnih kola. Mogu biti otvorena,zatvorena i specijalna, kola za vrst, tean ili rasuti teret; kola razliitih zapremina i tehnikihmogunosti po pitanju istovarai sl.

Naziv kola ukazuje na vrstu proizvoda koje prevozi i mogunost manipulacije proizvodima.elezniki teretni transport se primarno realizuje od strane dravnih eleznica.

Prednosti eleznikog teretnog saobraaja se ogledaju, izmeu ostalog, u transportu veih tovarnihjedinica nego u drumskom transportu i nezavisnost od svakodnevnog saobraajnog stanja naputevima kao i mogunost prevoza opasnih tereta. Sa druge strane, zbog ogranienja ranirnemanevre i vezanosti za redove vonje i brzinu transporta, elezniki teretni transport se naroitokoristi na dugim prugama za prevoz veih koliina tereta.

4.1.2.3. Vodni teretni transport

Kod transporta brodovima treba razlikovati unutranju plovidbu od pomorske plovidbe.Unutranja plovidba se prvenstveno primenjuje kod dopreme velikih koliina roba koje su osetljivena transportne trokove a po pravilu nije u pitanju brzo vozna roba.

Prednosti visoke sposobnosti za masovni prevoz i povoljni transportni trokovi nalaze senaspram nepovoljnosti zbog ograniene mree puteva i nepostojanja pristanita na odreditu, to

poveava trokove rukovanja i pretovara. Tabela 4.3.Oblik

transportaOSNOVNE PREDNOSTI

VODENI

Najnii trokovi Najvea transportna sposobnost Velika (neograniena) propusna moplovnih puteva Masovan prevoz, jeftinih roba na velike udaljenosti Mala brzina, veliki teret Dominira u internacionalnom prevozu Mali koeficijent odnosa vlastite teine i nosivosti

Nedostaci vodenog saobraaja:

Ogranienost rasporedom rene mree, Mala brzina, Podlonost klimatskim uslovima.

Vodeni saobraaj se koristi za prevoz robe velikih specificnih teina za koje nije bitan rok isporuke.Pomorski transport ima veliki znaaj u uvozu i izvozu roba koji obavljaju industrijska i

trgovinska preduzea. Pomorski transport u svetskim razmerama se sastoji od veeg broja razliitihdelova trita od kojih e biti spomenuta samo dva najvanija. Dok se kod slobodne plovidbe


11/39


11

(tramperske plovidbe) radi o pogodnosti koje prua specijalizovani transport velike mase tereta, kodlinijske plovidbe se radi o utvrenim marrutama koje se planski opsluuju.

Vrste plovila

Sva prevozna sredstva vodnog prevoza se nazivaju plovila. Razlikuju se po vrsti proizvoda kojeprevoza kapacitetu, izgledu, obliku i vrsti voda po kojima su osposobljeni da saobraaju.Za potrebe vodnog prevoza koriste se razliite vrste brodova:

remorkeri, brodovi za prevoz komadnih proizvoda, brodovi za prevoz rasutih proizvoda, tankeri, kontejnerski brodovi, fideri, upliv-ispliv brodovi, ,,rol on -rol of brodovi, bare.

Remorkerislue za pokretanje brodova u lokalnom saobraaju.Brodovi za prevoz komadnih i rasutih proizvodasu motorni brodovi koji saobraaju na otvorenommoru, du obale i po lokalnim vodama.Tankeri su brodovi velike duine koji slue za prevoz tenih proizvoda (materija) na otvorenommoru i lokalnom prevozu.

Kontejnerski brodoviprevoze proizvode u kontejnerima na otvorenom moru.

Fider je namenjen za prevoz kontejnera na malim razdaljinama. Manjeg je kapaciteta i gabarita odtankera. Saobraa s podruja konentalne linije luka.Upliv-ispliv brodovi su namenjeni za prevoz manjih brodova iz kalnog podruja ka moru (odlokalne do morske plovidbe).

,,Rol on-rol ofl brodovi(roll on roll ffi brodovi) su namenjeni za prevoz drumsklh i eleznikihprevoznih sredstava, za potrebe unutar morske plovidbe ili uz priobalna podruja velikih mora.Barie su nosaikoji se koriste za povezivanje lokalnog vodnog podruja sa otvorenim morem iopet nazad do lokalnog vodnog podruja. Izbor plovila je pod uticajem vrste proizvoda, odredita,alternativnih ruta, cene i kapaciteta prevoznika.

Znaaj luka i slobodnih carinskih zona u logistici

Lukeimaju veoma veliki znaaj u integrisanoj logistici kompanija koje globalno posluju,mada njihov znaaj nije manji u lokalnom saobraaju. One nisu samo punkt za prispee i odlazak

plovila. One su kompanijske aktivnosti ,,na daljinu" i kompanije koja se nalazi u ispostavi.Luke pomau obavljanju transportne i skladine funkcije. Bez njih i transport i druge

logistike aktivnosti bile bi manje efikasne, tj, retko bi se realizovale.U lukama se obavlja utovar, istovar, pretovar, uskladitenje, priprema proizvoda za transport ikontejnerizaciju. One pomau obavljanju logistikih aktivnosti isporuke jer vre prodaju,redistribuciju i poslove oplemenjivanja (sortiranje, prepakivanje, suenje, rashlaivanje,

proveravanje, zagrevanje).Da bi se obavio efikasan i bezbedan prevoz, luke se brinu o ispravnosti plovila, organizujui

njihove popravke i odravanje, skladite i uvaju kontejnere za sledee ture.


12/39


12

Luke posebno dobijaju na znaaju kada su trokovi transporta visoki, jer omoguuju prevoz velikihkoliina, koje skladite a potom isporuuju ili prodaju. U tom smislu vre funkciju distribucionog i

prodajnog centra.

Luke se mogu podeliti prema

a) osnovnoj delatnosti na: luke za javni prevoz domai i meunarodni posebne luke, kao to su vojne, industrijske i ostale luke,

b) prema carinskom reimu na: carinske luke u kojima su proizvodi pod carinskim reimom luke u slobodnim carinskim zonama, slobodne luke, odnosno eksteritorijalne luke.

c) prema mikrolokaciji na: primorske, unutranje (rene, kanalske); ostrvske.

d) pema pravnom osnovu na: luke za istovar, utovar, luke za isporuku, tranzirne luke i sl.Veliki svetski luki centri su Amsterdam, Antverpen, Hamburg, ikago, Njujork, Singapur,

Honkong, Osaka, najvea svetska luka je Roterdam. Najvei obim svetskih transportnih aktivnosti

propadaju lukama na Atlantiku. U savremenim uslovima luke postaju industrijski centri. Nanjihovom podruju se grade rafinerije, cementare, hemijska industrija i dr.Luke u unutranjem prevozu se nazivaju pristanitima. Znaaj pristanita je posebno veliki u

zemljama bogatim vodnim potencijalom, i nepristupanim kontinentalnim delom zemlje.Aktivnosti koje obavljaju rena pristanita identina su primarnim aktivnostima luka, samo to im jeobim aktivnosti manji. U pristanitima veliki znaaj za obavljanje aktivnosti imaju slobodnecarinske zone..

Slobodne carinske zone: su od izuzetnog znaaja za meunarodno poslovanje, jerpredstavljaju neophodnu logistiku infrastrukturu bez koje ni najbolji logistiki posrednici ne moguposlovati.One predstavljaju adekvatne prostore u kojima se pod povoljnijim uslovima od uslova koje nude

klasina skladita uvaju proizvodi koji ne slue iskljuivo prodaji, ve su predmet reeksporta,privremenog uvoza i sl.

Primer borbe luka za pomorski tronsport

Svetske luke konkuriu jedna drugoj u oblasti visoke tehnike ka to je Terminal zakonrejnere luke u Hamburgu (CTA Container Termninal Altenwerder).

Najvei rast (od 14 procenata) posla sa kontejnerima belei luka Hamburg, koja je na tajnain preuzela deo trinog poslovanja od luke Roterdam. Od ove luke se perspektivno oekuje da

bude veza Zapadne i Istone Evrope. Povean je transport sa Poljskom, Rusijom, Madarskom iekom.


13/39


13

Uspeh hamburke luke je u brzini istovara-prevashodno sa broda Hamburg Express, jer su trokovistajanja i obrade ovog ogromnog broda veliki i dostii do 40.000 eura dnevno. Hamburg exprex

prima 7.500-kontejnera u 17 redova, jedan pored drugog, i 16 slojeva jedan iznad drugog. Duina

mu je 320 metara a irina 43 metra.Dok je brod jo na moru, upravljaki sofwer za terminal dobija sve potrebne podatke koji

precizno ukazuju na lokaciju svakog kontejnera na brodu. Softver automatski izrauje plan istovara,tj. plan rada za svaki kran i automatske nosae. Stepen fleksibilnosti upravljanja je evidentan, tonije sluaj kod roterdamske luke. U luci Roterdam saobraaj se obavlja prstenasto, utvrenimstazama izmeu skladita i mesta za pristajanje brodova. U luci Hamburg vozila u terminaluAltenverder (Alrenwerder) koriste direktne puteve, s tim da se usput pretiu i mogu veoma brzo da

promene pravac kretanja.Kranovi visoki 70m hvataju kontejnere iz broda i predaju ih na prevoz nosaima ili

vozilima-robotima na dizel pogon. Dalja manipulacija kontejnerima se obavlja pomou tzv. plavo-crvenih nosaa (,,teretnih maraca) koji bez vozaa voeni elektronskim markirarnjem-ugraenimu tlo terminala. Oni donose kontejnere do skladita koje se nalaze iza pretovarnih kranova.Kontejner dalje preuzima portalni kran, takoe automatski navoen, slaui ga prema utvrenomrasporedu na odgovarajui prostor.

Kontejnerizacija obuhvata 85 % svih poiljki to poveava brzinu i smanjuje trokoveprevoza. Problem luke Hamburg je dubina reke Elbe. Njena dubina ne dozvoljava ulaz brodova sadubljim gazom.

4.1.2.4. Vazduni teretni transport

Vazduni transport je najefikasniji za prevoz tereta na udaljenosti veih od 600 km. Pored

brzine ovaj transport nudi sigurnost, bezbednost, pouzdanost i tanost, to se reflektuje kroz visokucenu usluga. U razvijenim zemljama vazduni prevoz je specijalizovan za:- meukontinentalni i kontinentalni prevoz i- unutranji i meunarodni prevoz na kraim linijama.

Zbog velikih investicija u avione, vazduni transport iskljuuje dileme kompanja da li dakoristi javni transport ili da ga obavi samostalno.

Tabela 4.4.Oblik

transportaOSNOVNE PREDNOSTI

VAZDUNI

Najvea brzina prevoza Prevoz u nedostupne reone Visoka bezbednost Smanjivanje drugih trokova logistike (zaliha i

skladistenja) Dobra frekventnost Sigurnosna roba Terminal-terminal (pretovar)

Avio transport: Do 500 putnika Do 10t a vojni i od 100 do 200t.

Nedostaci vazdunog saobraaja:


14/39


14

Nizak koeficijent iskoritenja teine, Veliki gubitak energije, Velika potronja goriva po jedinici prevezene usluge.

Vazduni teretni transport nudi vrlo velike brzine transporta i velike transportne kapacitetekao i relativno veliku nezavisnost od stanja u vazdunom saobraaju i uticaja vremena. Ipak suvremena sletanja i uzletanja utvena tako da manja pomeranja rokova isporuke mogu da dovedu doveeg pomeranja dopreme.

Od svih transportnih metoda avion ima najkrae vreme transporta od stanice do stanice. Ovovremensko uee ipak ini samo 10% od ukupnog vremena za transport od mesta isporuke domesta prijema. Ostalih 90% otpada na pripremu i odpremu, rukovanje i carinjenje. Teitevazdunog transporta ine relativno male poiljke kao i hitne poiljke ili poiljke koje imaju velikuvrednost.

Vazduni transport je veoma pogodan za transport dragocenih proizvoda u malim

koliinama, velikih vrednost, kratkotrajnih proizvoda i dokumentacije,

ija je isporuka urgentna.Vazduni transport proizvoda se moe obaviti iskljuivo teretnim vazdunim transportom,

putnikim vazdunim transportom ili kombinacijom teretnog i putnikog vazdunog transporta.Avio prevoznici nemaju terminale. U vazdunom transportu tu funkciju obavljaju objekti oddrutvenog znaaja, za ije usluge vazduni prevoznici plaaju nadoknade. Podrku koritenjuvazdunog transporta u meunarodnom transportu daju udruenja avio-prevoznika koji su potpisalimeunarodne ugovore:

IATA (International Air Transport Associacion)-u Montrealu- udruenje specijalizovanihavio-prevoznika,

ECAC (Europen Civil Aviation Commission) udruenje u civilnom prevozu, IACA (International Air Carrier Association) udruenje avio-prevoznika teretnog prevoza

u svetu, AEA- (Association of Europen Airlines)- udruenje avio-prevoznika teretnog prevoza u

Evropi.Prvi znaajni meunarodni ugovori za avio-prevoz je Pariska konvencija iz 1919, Konvencija iz

ikaga iz 1944 (uz izmene iz 1977, 1980, 1984. godine.).Aerodromi omoguuju funkcionisanje vazdunog transporta. Najee su locirani blizu velikih

gradova. Aerodromi imaju zadatak da planiraju, pripreme i realizaciju avio-tura. Pomoneaktivnosti aerodroma znaajne za kompaniju sa stanovita logistike su:

smetaj proizvoda u avion i uvanje tokom leta, aktivnosti uskladitenja i uvanja proizvoda na konsignacijskim skladitima (luksuzni

proizvodi na duty free-ju), izdavanja prostorija u zakup agencijama, peditorskim kompanijama i sl., ubrzava proces

isporuke.Aerodromi omoguuju obavljanje efikasne kontrole proizvoda, carinskih formalnosti i drugih radnjikoje su neophodne, ali koje mogu produiti vreme isporuke.

4.1.2.5. Kombinovani transport

Transport robe na velike udaljenosti se esto ne sprovodi samo sa jednim jedinimtransportnim sredstvom. Viestruko se kombinuje primena sredstava drumskog, eleznikog,vazdunog i vodnog transporta, da bi se iskoristila prednost razliitih nosilaca transporta utransportnom lancu.

Kao vrste kombinovanog transporta razlikujemo:


15/39


15

kombinovani kontenerski transport, Hucke-pack transport:

- pokretna autostrada,- transport sedlastim prikolicama,- transport izmenljivim transportnim sudovima,

Ro/Ro (Roll-on / Roll-off) transport i Lash - transpor

Kod kombinovanog kontenerskog transporta se roba u kontenerima otprema sa vietransportnih sredstava. Na alost transportni sud se mora pretovariti sa jednog sredstva transporta nadrugo. Pri tom su mogue skoro sve kombinacije izmeu eleznike, drumske, brodske i vazdunevonje.

Kod Hucke-pack transportameusobno se povezuje drumski i elezniki transport.Putod mesta utovara do pretovarnog mesta i od ciljne eleznike stanice do primaoca obavlja se

pomou kamiona, a izmeu eleznikih stanica transport se obavlja eleznicom. Pri tom su serazvile tri tehnike. Kod pokretne autostrade se kompletni kamioni ili sedlaste prikolice transportujuna specijalnim eleznikim vagonima. Kamioni dospevaju na vagone preko specijalnih rampi. Po

pravilu vozaprati svoj kamion u vagonima za spavanje. Da bi se postigao povoljan odnos izmeukorisnog tereta i ukupne teine kod sedlastih prikolica vuna vozila se ne transportuju eleznicom.Utovar sedlastih prikolica se, po pravilu, vri pomou dizalice. Sledei nain Hucke-pack transporta

je transport sa izmenljivim sudovima. Pri tom se radi o nesamostalnim tovarnim jedinicama, koje semogu uporediti sa kontenerima, koji se pomou dizalice pretovaraju sa kamiona na eleznikevagone i obratno.

Kod Ro/Ro (Roll-on/Roll-off) transportase kopnena vozila na delu ukupnog puta prevozeplovilima renog ili pomorskog transporta.

Lash-transport (kombinovani) je kombinacija izmeu unutranje i pomorske plovidbe.Ovde pomorski brodovi, uz pomodizalice ili po principu uplovi-u / isplovi-iz, preuzimaju tovar sabrodova unutranje plovidbe.

Prednosti kombinovanog transporta lee u mogunosti iskorienja specifinih prednostitransportnih sredstava koja uestvuju u tranportnom lancu.

Kao slabosti treba navesti da je ukupno vreme kombinovanog transporta tereta viestrukodue nego kod ukljuenja iskljuivo jednog nosioca transporta.

4.1.2.6. Cevni transport

Cevni prevoz je specifina vrsta transporta, jer se cevima transportuju tenosti i proizvodi u

gasovitom stanju. Transportno sredstvo za transport tenosti-nafte se naziva naftovod, a gasova-gasovod.Tenosti i gasovi koji ,,putuju" kroz cevovod ostaju netaknute od spoljnih uticaja, iste i

ouvane, pa ne ugroavaju prirodnu okolinu.

Kod cevnog transporta transportni put, transportni sud i transportno sredstvo inejednu jedinicu. Za transport tereta se koristi zemljina tea ili odgovarajui stacionarni ureaji.Cevovod se koristi naroito za prenos vode, nafte, naftnih derivata i zemnog gasa.


16/39


16

Tabela 4.5.

Obliktransporta

OSNOVNE PREDNOSTI

CEVNI

Visoka pouzdanost Veliki kapacitet prevoza Visoka produktivnost Visoki stepen mehanizacije radova Visok stepen hermetinosti Neprekidnost toka Niski operativni trokovi Masovan transport tenih i gasovitih

energetskih sirovina Brzina i sigurnost Mala potronja goriva Visok stepen zatite robe

Cevni transport daje mogunost korienja jednog istog cevovoda za razliite vrste robe. Sistemicevovoda su izriito sredstva masovnog transporta a njihova primena je opravdana kodkontinualnog transporta. Kapacitet rezultira iz preseka cevi i brzine transporta.

Zbog visokih fiksnih trokova cevnog transporta i njegove niske prilagodljivosti, cevovodeskoro iskljuivo grade i odravaju korisnici.

Cevovodi omoguuju prevoz proizvoda manje vrednosti, velikih koliina, to sniavaukupne trokove transporta (kroz smanjenje fiksnih trokova). Cevovodi su fiksirana prevoznasredstva sa tano odredenom rutom prevoza, pa je brzina prevoza manja. Njima se mogu

transportovati samo odre

eni proizvodi, tenosti i gasovi.Tenosti i gasovi se mogu prevoziti eleznikim i vodnim pevozom. Ove vrste prevoza su primarni

konkurent cevovodima.Prevoz tenosti i gasova je mogue izvriti i drumskim prevozom. Prevezene koliine su ipakograniene a ni prevoz nije bezbedan kako po proizvode tako i po okolinu.Za obavljanje prevoza cevima neophodno je uspostavljanje (izgradnja i odravanje infrastrukture,mree cevovoda i prateih instalacija, koje iziskuju izuzetno velike investicije.Zahteva kontinuelnu kontrolu protoka tenosti ili gasova iz sigurnosnih razloge. Tei obezbeenjuizvrenja zapoete usluge prevoza.

4.2. Disponiranje u robnom prometu

Glavni ciljdisponiranja u robnom prometu je kordinacija ulaznih i izlaznih koliina tereta ufunkciji upravljanja tokovima i smanjenja ukupnih internih i eksternih trokova transporta sa

paralelnim odravanjem visokog stepena usluge kao i, po mogunosti, to kraim rokovima otpremei vremena u kojem treba da se izvri transport uz konsekventno korienje svih mogunostiracionalizacije u ukupnom lancu realizacije. Kao osnovne parametre u disponiranjutreba istai:

izbor puta za odpremu, izbor nosioca transporta, izbor specifinog prevoznog sredstva i formiranje tovara sa aspekta prevoznog sredstva.

Pri tom je potrebno obratiti panju na mnotvo ogranienja, kao to su:


17/39


17

teina, zapremina, vrsta robe i vrsta pakovanja, propisi za kupce (korisnike), domicilni propisi (propisi pojedinih zemalja), aspekti transportne sigurnosti, propisi za opasne terete, osobine proizvoda kao i rokovi.Kod korienja sopstvenog kamiona transportni trokovi, kao odluujui kriterijum za

dispoziciju, kroz ponudu savremenih sistema za indentifikovanje (deifrovanje) dobijaju i novudimenziju.

Planskim i dispozitivnim modulima vrednuju se pojedini transportni zadaci kao ioptimalnost planiranja tura uz istovremeni pregled raspoloivosti pojedinih vozila i ukupnaogranienja. Ovakvim sistemom omoguava se aktuelno zaokruivanje realizacije transporta bezvelikog rasipanja vremena i poveanja trokova.

Kompjutersko planiranje ima nizpozitivnih efekata, kao to su: poveanje ekonominosti, porast verovatnoe da e se potovati rokovi koje je postavio kupac, smanjenje koliine greaka, smanjenje trokova upravljanja (trokova reije), rastereenje osoblja od rutinskih poslova i visoka fleksibilnost prilikom promene tura kupaca itd.

4.3. Kooperacija u transportnom lancu

Da bi se izbeglo mirovanje robe i vreme ekanja, potrebno je da informacioni tokoviizmeu prevoznika i primaoca prethode robnim tokovima. U tom cilju je potrebno tanousklaivanje voznog plana i potrebnih vremena prevoza. Da bi ovi zahtevi bili ispunjeni, potrebno

je ostvariti tesnu kooperaciju izmeu uesnika.Isto vai i za saradnju razliitih peditera, koja sa podelom saobraajnog trita u sve veom

specijalizacijom trinih segmenata i pritiskom konkurencije transportnih udruenja, postajeneophodna i to naruito za mala i srednja pediterska preduzea.

Kao primer za to moe se uzeti uvoenje zbirnog vazdunog teretnog saobraaja napodruju Evrope, kod kojeg se roba putem dostavnih slubi doprema nou na aerodrom, a sledeegpopodneva je preuzimaju pediteri i transportuju do eljenog cilja letenja i, po potrebi, dalje doodredita.

Izmeu peditera koji uestvuju u procesu, odvija se tesna kooperacija preko njihovepripadnosti WACO (World Air Cargo Organisation), to sve rezultira standardizacijom usluga izaokruenim sistemom veze u prenosu padataka.

Za JIT-isporuku je neophodan neometan protok ukupnih distribucionih procesa, jer sepromene usled zastoja vie ne mogu kompenzirati. Pri tome vai pravilo da se potencijalni problemipreseka, koji nastaju pri preuzimanju robe i njenoj isporuci primaocu, moraju iskljuiti kako bi bilaomoguena usklaenost izmeu ritma isporuke s jedne strane, i komisioniranja i ulaska roba kodkorisnika na drugoj strani.

I tehnika pomona sredstva znae vanu podrku robnom transportu: tako se u sistemumenadmenta voznog parka vozaima kamiona daju runi terminali koji na pritisak odgovarajuegtastera pruaju informaciju o adresama klijenata, putnoj mrei i redosledu klijenata, kao i o

vremenskoj realizaciji plana tura.


18/39


18

4.4. Logiki sistemi za realizaciju transportnih lanaca

Na osnovu svog know-how-a, pomorski transport u uvozno-izvoznim procesima se oduvekodlikovao velikom pouzdanou, no trend o sveobuhvatnosti logistikih reenja se znaajno

promenio. Tako skladini kompleks Bremen Lagerhaus-Gesellschaft Ag zastupa dva principa: kaoprvo, integraciju svoje ponude u strukturu i proces organizacije svojih komitenata, i kao drugo,ponudu sopstvenog logistikog paketa usluga na tritu.

Primera radi, sutina razvoja sopstvenih logistikih sistema bremenske luke se sastoji urazvoju etiri sistema:

LOTSE (Logistik-Tele-Service), DAVIS-Sistem (Realizacija poslova industrijskih postrojenja u prekomorskom

transportu bazirana na daljinskoj obradi podataka), STORE (Stock report), i CAR (Controlled automobile reporting).

LOTSEomoguuje svakom ino i domaem preduzeu mogunost komunikacije sa eljenimlogistikim sistemom Bremenske luke, kao i razmenu podataka. LOTSE savlauje parcijalne

probleme kako izmeu raunara razliitih proizvoaa, tako i njihovih programa.DAVIS je naroito razvijen za upravljanje celokupnim transportnim lancem u okviru

realizacije procesa izvoza postrojenja.Cilj je pri tome da se kupcu u inostranstvu u ugovorenom roku isporui po najpovoljnijoj

ceni postrojenje koje je momentalno spremno za putanje u funkciju. U okviru DAVIS sistemauesnici se u procesu preko razliitih komunikacijskih medija povezuje sa raunarom Bremen

Lagersaus Gesellschaft AG.Pojedinane porudbine se objedinjavaju najkasnije do momenta izvrenja kako bi bilaomoguena neprekidna kontrola i praenje celokupne porudbine. Programi za dijalog pruajumogunost da se podaci iz ponude permanentno aktueliziraju kao i kontrolu aktuelne faze izrade.

STOREje koncipiran kao individualna podrka EOP-a realizaciji skladinih i distributivnihprocesa pri uvozu i izvozu robe. U sluaju uvoza inostrani isporuioci preko linija za daljinskuobradu podataka javljaju svoje potrebe za utovarom dobara na brod STORE-sistemu u Bremenu.Kad roba stigne u Bremen primalac se informie preko daljinskog prenosa. Pored toga, vre se iservisne usluge, kao to je kontrola kvaliteta i komisioniranje, uz podrku EOP-a. STORE pokrivaukupnu komunikaciju izmeu inostranstva i fabrika u koje se otprema roba.

CAR omoguuje praenje sledeih faza transportnog procesa:

dopremu od fabrike, ulazak robe u Bremensku luku, dispozicija za otpremu brodom, i zavrni izvetaj o otpremi brodom.

Postoji direktna veza izmeu raunara u Bremen Lagerhaus Gesellschaft AG sa raunaromproizvoaa automobila. Uvoenje ovog sistema u transportni proces pomorskih luka vodipoboljanju ukupnog disponiranja i protoka dokumentacije. Korienje najmodernijihtelekomunikacionih medija ino-dobavljai proizvoaa automobila se blagovremeno informiu ostatusu svojih porudbina. CAR na taj nain popunjava nekadanju prazninu u informisanju, koja jekod proizvoaa automobila postojala na relaciji od izlaska iz fabrike do trenutka podnoenjakonanog izvetaja o utovaru na brod.


19/39


19

4.5. Sopstveni vozni park naspram pedicije

Za ekonominost manipulisanja neophodno je visoko iskorienje odnosno formiranje

voznog parka sa ogranienim brojem vozila, ali sa velikim mogunostima tovarenja i stalnimkorienjem raspoloivih kapaciteta. Dranjem veih kapaciteta, koji su neophodni naroito kodestih manjih isporuka robe kupcima, prouzrokuje vrlo visoke trokove vezanog kapitala i trokoveisporuke.Samo onda kada je obezbeeno kontinuirano visoko iskorienje kapaciteta kao i onda kada ponudana tritu ne odgovara zahtevima preduzea, reenje se nalazi u formiranju sopstvenog voznog

parka.

4.6. Korienje podrunih peditera radi smanjenja trokova prevoza

Sa porastom broja dobavljaa i poveanjem broja delova koje treba nabaviti za preduzee,redovno nastaju problemi unutar razliitih internih funkcija.

U pojedinim sluajevima dolazi do sledeih problema: Poveanje brojaprispelih vozila, koje se vezuje sa:

- zastojem u saobraaju unutar i van zemlje u kojoj se nalazi fabrika kao i- poveanom potrebom za osobljem za realizaciju ulaska roba.

Prekomerni porasttransportnih trokova zbog veeg uea manjih poiljki u ukupnomobimu ulaska,

Neodravanje rokova isporuke, pri emu:- organizacija transporta pomou dobavljaa oteava potranju prekomernih poiljki, i- nastaju nepregledne situacije zbog promene razliitih nosilaca transporta.

Poetno reenje ovih problema upuuje na korienje sistema podrunih peditera u logisticinabavke to je naroito razvijen metod u SR Nemakoj. Pri tome se transport poiljki iz jedneograniene oblasti prenosi na jednog peditera. pediter sakuplja pojedinane isporuke itransportuje ih u jednom tovaru na odgovarajue odredite.

Preduze emontae

Preduze emontae

Dobavlja iDobavlja i

Podru nipediter

Slika 4.4. Koncept podrune pedicije


20/39


20

Uvoenjem sistema podrune pedicije ostvaruju se sledei ciljevi:

koncentracija po mogunosti vie pojedinanih poiljki na jedno transportno sredstvo, smanjenje broja vozila i smanjenje transportnih problema unutar i van fabrike, smanjenje transportnih trokova stvaranjem malih fabrikih zbirnih tereta, pojednostavljenje upravljanja rokovima dranjem centralnih dispozicionih mesta unutar

podruja pedicije, pojednostavljenje transportne dokumentacije radi racionalizacije administrativnih

postupaka pri ulasku robe, i koncentracija povratnih tokova prazne ambalae i materijala za pakovanje radi

smanjenja tranzitnog vremena i obrta zaliha.Davanje naloga odgovarajuem pediteru trebalo bi da usledi samo posle paljivo sprovedenogizbora.

Analiza strukture poiljke

Podela na pediterska podru ja

Odre|ivanje odgovaraju egpediterskog preduze a

Mere pre uklju ivanjapodru nog peditera

Adaptiranje napodru nog peditera

Realizacija kontrole,sluba izmena

Dobavlja i

pediteri

Dobavlja i

Dobavlja

pediteri

Podru ni pediteri

Slika 4.5. Procedura prilagoavanja na podrunog peditora

pediter, osim toga, mora u dobroj meri da bude kvalifikovan da savlada visoke zahteve u

pogledu apsolutne tanosti rokova, kratkog vremena transporta i realizacije izrazitih oscilacija


21/39


21

transportnih koliina kao i uestalih promena rasporeda mesta dostave. Unutranja organizacijapodrunog peditera mora da obezbedi besprekornu saradnju izmeu prijema porudbine, slubidostave i slubi prijema, pretovarnih skladita, daljinskog transporta.

Trebalo da postoji savremena obrada podataka i tehnika za prenos podataka i kvalitativnovisoke vrednosti ureaja za pretovar i skladitenje.

Neophodan je fleksibilno upotrebljiv vozni park.Da bi se osigurao besprekoran tok sistema podrunog peditera, treba fiksirati informacione

tokove i pripadajue vremenske uinke kojih se uesnici moraju pridravati. Ovi zadaci trebalo bida uslede iskljuivo preko primaoca robe, koji daje nalog, i da se mesta preseka, sa pravnogstanovita, jednoznano fiksiraju.

Mogui postupak moe biti:- Sastavljanje propisa o odpremi za dobavljae, prvenstveno kao sastavni deo

zakljuenih kupoprodajnih ugovora.- Zakljuivanje sporazuma o realizaciji sa podrunim pediterima- Preciziranje obraunskih pojedinosti kao i obima garancije

Slika 4.6. Prednosti koncepta podrunog peditora

4.7. Unutranji transport

Unutranji transport se odvija unutar kompanije. Svrha unutranjeg transporta je prevoz:

- unutar ulaznog skladita,


22/39


22

- od ulaznog skladita do pogona,- unutar pogona,- izmeu pogona,- od pogona do unutranjeg skladita,- unutar unutranjeg skladita,- od unutranjeg skladita do pogona,- od pogona do izlaznog skladita,- unutar izlaznog skladita, i- od izlaznog skladita do prevoznika.

4.7.1. Ciljevi i zadaci oblikovanja unutranjeg transporta

Na oblikovanje transportnog sistema unutar fabrike utiu etri faktora: transportovani teret, intenzitet transporta, relacija transporta, i zakonski propisi.

Transportovani teret, po pravilu, predstavlja podatak. Izuzetak na primer ini vrstaagregatnog stanja tereta pa se za dalji tok transportovanih jedinica mogu se razlikovati:

vrsta (rasuto ili komadno stanje), tena, i gasovita stanja tereta.

Za tanu klasifikaciju komadnih tereta moraju se opisati njihove geometrijske karakteristike(npr.: duina, irina, visina), kao i njihove fizike i hemijske osobine.

Intenzitet transporta proizilazi iz potrebe tereta koju treba premetati u koliinama povremenskoj jedinici. Intenzitet transporta zavisi od tipa proizvodnje. On je kod pojedinaneproizvodnje nizak dok je kod masovne proizvodnje visok.

Transportnu relacijukarakterie udaljenost izmeu polazne i krajnje take transporta teretakoji treba obaviti, zakljueno sa razlikama u nivou tih taaka koji treba savladati.

Uzimanje u obzir zakonskih propisa moe na primer biti potrebno za preduzea koja suugroena vatrom ili eksplozijom.

Neophodno je transportne sisteme optimalno planirati i primeniti. Pri tome treba obratitipanju na sledee ciljeve:

Optimalno korienje- minimalni trokovi transporta,- minimalni prazni hodovi, i- visoka funkcionalnost i iskorienje vremena.

Visok stepen usluge:- kratko vreme ekanja, i- kratko vreme transporta.

Visoka fleksibilnost- irok asortiman tereta za transport, i- laka prilagodljivost radnom okruenju.

Visoka transparentnost- informacije o aktuelnoj situaciji,- obraun trokova i- utvrivanje pokazatelja.


23/39


23

Da bi se ovi ciljevi postigli, moraju se savladati zadaci planiranja, upravljanja i sprovoenja: Planiranje

- dugorono planiranje transportnih sredstava i- razvoj dispozicionih strategija na bazi odgovarajuih transportnih podataka.

Dispozicija i upravljanje- kratkorona dispozicija transportnih sredstava uz prisustvo aktuelnih podataka- rasporeivanje i dostavljanje transportnih naloga pojedinim realizatorima

transporta i- mere u sluaju pojave smetnji u realizaciji

Sprovoenje- operativna realizacija transportnih naloga i- dostavljanje podataka o ostvarenom na dispozitivni nivo

4.7.2. Transportna sredstva sa kontinualnim (neprekidnim) dejstvom

Kontinualni transporteri su transportna sredstva koja preko odreenog, nepromenljivogtransportnog puta obezbeuje kontinualni tok materijala.Tovar se toliko dugo transportuje dok se runo, mehaniki ili automatski ne preuzme sa krunetransporne putanje. Prednosti kontinualnog transporta je u:

permanentnoj spremnosti za transport, maloj potrebi za osobljem, visokoj mogunosti automatizacije, i mogunosti iskorienja visine (kod transporta satransporta sa krova).Poto nema praznih vonji moe se, u poreenju sa periodinim transportom, postii vei

protok.Sutinski nedostatakkontinualnog transporta nalazi se u instalaciji koja je vezana za mestosa odgovarajuom ogranienom fleksibilnou. Investiciona potreba je kod kontinualnog transporta,po pravilu, via nego kod drugih transportnih sredstava, pri emu su sa druge strane, trokovi radaesto znatno nii.


24/39


24

Transportna sredstva za unutranji transport

- Pokretni stolovi- Transporter sa valjcima- Transporter sa kuglicama- Plo asti transporter- Trakasti transporter- Utovarni transporter- Konvejer- Postrojenja podzemnog transporta

- Lan ani transporter- Kliznice- Spiralna kliznica

- Elevatori

- Klizni transporter

Dizalice- Mostovska dizalica- Vise a dizalica- Dizali na vozila- Obrtna dizalica- Portalna dizalica- Pokretna dizalica- Utovarna dizalica

Regalnamanipulativnavozila- Aparat za opsluivanje regala- Aparat za utovar regala- Vise a dizalica- Utovarna dizalica

Liftovi- Lift za osoblje- Lift za teret- Pokretne stepenice

Kontinualnodejstvo

Periodi nodejstvo

Bezinska--

--

Kolica sa dizalicomKolica sa visokim

dizanjemPortalni viljukarTeglja

inska- Kolica sa platformom- Lokomobili- Kiperi

Voena- Transportni sistemi bez voza a

Podna transportna sredstva

- Viljukar

Slika 4.7. Sredstva za unutranji transport

4.7.3.Transportna sredstva sa periodinim (prekidnim) dejstvom

Transportna sredstva sa periodinim dejstvom rade naizmenino po pravilu kretanja poslobodnom izboru. Transportni proces se, nezavisno od transportnog sredstava, uopteno sastoji odsledeih parcijalnih aktivnosti:

Preuzimanje tereta za transport na polazitu (izvor, mesto nastajanja naloga odnosnozahteva za transportom),

Transport tereta do odredita (vonja sa teretom), Predaja tereta na odreditu (ue, mesto izvrenja naloga odnosno zahteva za

transportom), i Vonja do nekog novog ili povratak do istog polazita (prazna vonja).

Transportnim sredstvima sa periodinim dejstvom pripadaju: dizalice i prenosilice (uraaja za podizanje tereta), regalna manipulativna vozila, podni transporteri i liftovi.Ureaji za podizanje tereta (dizalice): transportni put dizalice, kao to su portalne dizalice,

mostne dizalice ili pokretne dizalice, je malo korieni prostor iznad radnih mesta, tako da oneoperiu nezavisno od uobiajenih transportnih puteva. Dizalice mogu da budu povezane sa raznimureajima za prihvatanje tereta i stoga su pogodne za transport veih koliina tereta.


25/39


25

Liftovi:poseban oblik dizalica predstavljaju liftovi. Kao tipini fiksni ureaji, slue uviespratnim graevinama za vertikalni transport lica i tereta. Poto oni predstavljaju viestrukospecifina uska grla u protoku materijala, treba ih planirati veoma obazrivo, sa uzimanjem u obzir

njihovog uinka u protoku.Regalna transportna vozila:upotrebljavaju se za uskladitenje i iskladitenje tereta, kao na

primer viljukasta dizalica ili ureaji za opsluivanje regala. Regalna transportna vozila ogranienana upotrebu u podruju skladita, funkcioniu u hodniku regala na inama za kretanje i voenje.

Prednosti dolaze do izraaja, u dobroj mogunosti automatizacije i u skromnijem zahtevu zaprostorom u poreenju sa drugim transportnim sredstvima.

Bezinska manipulativna vozila: se upotrebljavaju kada se u velikoj meri zahtevafleksibilnost i oslobaanje saobraajnih puteva od fiksno instaliranih ureaja. Prednost imaju i maleinvesticije u odnosu na druga transportna sredstva.

Osnovne vrste manipulativnih vozila su: tegljai, vagoni, podizai (viljukari).Manipulativna vozila sa voenjem: su vozila voena po tragu. Ovde se radi i o

transportnim sredstvima bez vozaa (TSBV).Transportni sistem bez vozaa se u sutini sastoji odvozila i postrojenja, pri emu u fizikom i informatikom smislu moe da se razlikuje petelemenata, koje je potrebno meusobno usaglasiti. Fizika ravan se sastoji od vozila, od pravca(kursa) vonje i predaje tereta, a informatika ravan od upravljanja vozilom i postrojenjem.Zajedniki elementi vozila i postrojenja u fizikoj ravni je predaja tereta. Pri tome mogu da buduaktivni:

iskljuivo vozilo, ili iskljuivo jedna fiksno instalirana stanica za predaju tereta, ili zajedniki vozilo i stanica za predaju tereta.U zavisnosti od stepena automatizacije, moe biti potpuno automatsko ili runo preuzimanje

i predaja tereta. Ovde se upotrebljavaju ili ureaji sa nadgradnjom elemenata kontinualnihtransportnih sredstava, posebni prijemnici ili elektro-viljukarska kolica.Bitna funkcija upravljanja vozilom se sastoji od upravljanja prema cilju, dok upravljanje

postrojenjem primarno slui za to da se izbegnu nesree pri ukljuivanju na trasu i sudari priprikljuivanja ili ukrtanja.


26/39


26

Transportni sistemi bez voza a

Vozila Postrojenje

VoziloPredaja

tereta

Maruta

vonje

Upravljanje vozilom Upravljanje postrojenjem

Decentralizovanou vozilu

Centralizovano

Decentralizovano icentralizovano

Decentralizovano

Centralizovano

Fizi ka

ravan

Informacoinar a v a n

(upravljanje)

Slika 4.8. Sistemski elementi transportnih sistema bez vozaa

Za davanje naloga za vonju, kao nain prenosa tog naloga, na raspolaganju su: induktivni prenos, to znai prenos pomou traka-ica vodilja poloenih u pod, radi veze, ultrazvuk i infracrveno svetlo.Izbor sistema za prenosa podataka koji najvie odgovara, u svakom pojedinanom sluaju,

zavisi od: zahtevanog dometa, brzine prenosa podataka, koja se meri u Baud-ima (Bd) (jedan Bd odgovara jednom

koraku u sekundi), obezbeenja od smetnji,

pripadajuih trokova, normalnih prosenih mesta i

propisa za odobrenje kojih se treba pridravati.4.7.4. Izbor transportnih sredstava

Transportna sredstva unutranjeg transporta mogu biti:- runo pokretna (kolica),- mehanizovana (viljukari, razne maine za unutranji transport),- automatizovane (pokretne trake za prevoz u skladitu ili pogonu).


27/39


27

Transportna sredstva unutranjeg transporta mogu biti sporohodna i brzohodna, sa dodatkom zamanipulaciju materijalom. Ova transportna sredstva vre funkciju prevoza, skladinu funkciju ifunkciju premetanja i smetanja na policu.

Izbor transportnog sredstva u unutranjem transportu je pod uticajem:- raspoloivosti i kapaciteta sredstava,- vrste i koliine stvari za transport,- dimenzija, agregatnog stanja, pakovanja i drugih karakteristika,- veliine i tipa skladita,- rasporeda u skladitu,- brzine prevoza sredstava i mogue brzine,- rasporeda transportnih puteva, i

drugih infrastrukturnih obeleja.Za prvi grubi izbor vrste transportnih sredstava moe se koristiti raspoloivi princip

proizvodnje. U pojedinanoj proizvodnji se koriste samo manipulativna vozila i dizalice. Sapoveanjem broja komada u serijskoj proizvodnji odgovaraju ve transportni sistemi saneprekidnim dejstvom.

Na osnovu odgovarajueg grubog izbora, u sledeem koraku planiranja treba vrednovatimogua reenja i to kako sa tehnikog tako i sa ekonomskog aspekta. Kriterijumi tehnikogvrednovanja su, na primer, vrsta transporta, koliina transporta / vremenska jedinica, visina dizanja,dimenzije transportnih sredstava, prenik okretanja, ukupana teina, nosivost transportnih sredstava,savlaivanje uspona, itd.

Najvaniji trokovi koji se uzimaju u obzir su amortizacija (za hardver i softver), kamate,trokovi odravanja, energetski trokovi, kao i trokovi personala.

Principradnog mesta

Principradionice

Principproizvoda

Pojedina na proizvodnja Serijska proizvodnja Masovna proizvodnja

Dizalice

Koritenatransportnasredstva

Broj komada

Transporterisa kontinualnim dejstvom

Podnitransporteri

Slika 4.9. ematska podela transportnih sredstava prema vrstama poizvodnje


28/39


28

4.7.5. Raunarska podrka u upravljanju transportom

Sistem za upravljanje transportom sa raunarskom podrkom omoguava, s jedne strane

optimalno korienje podnih manipulativnih vozila u pogonu, s druge strane postoji mogunostintegracije u CAM (Computer Aided Manufacturing)-koncepciju, koja opet moe da se ugradi uCIM (Computer Integrated Manufacturing)-koncept.

U sledeem primeru se objanjava da je transportni sistem ugraen u sveukupni logistikikoncept i direktno povezan sa upravljanjem proizvodnjom, upravljanjem skladitem,administracijom itd.

Transportni nalozi, nastali u proizvodnim podrujima, dospevaju na sledee naine u CATS-raunar:

putem direktnog povezivanja raunara,, raunar nekog spregnutog sistema inicira nalog, kada na mestu dodira sa transportom

stoji spreman materijal za otpremu, od strane osoblja u proizvidnji se na pogonskom terminalu zadaju transportni nalozi i na

taj nain saoptavaju CATS-raunaru.U raunaru za upravljanje transportom, ovi nalozi e biti uskladiteni i sa aktuelnim

podacima o: stanju vozila lokaciji vozila zalihi transportnih pomonih sredstava itd.

prema kriterijumu kao na primer: prikljuni put vreme ekanja

prioritet i maruta vonje biti automatski dostvljeni pojedinim vozilima.

Nalozi se preko koncentratora i beinog digitalnog prenosnika podataka prenose naodgovrajue terminale vozila i prikazati svakom vozau na displeju. Posluilac podnog transportera

javlja preko funkcijskog tastera na svom terminalu obavljanje upravo naznaenog transporta idobija odmah novi nalog.

U CATS-raunaru se memoriu svi podaci o izvrenim transportima. Izrauju se statistike o: transportnim odnosima, iskorienju vozila, broju naloga itd.


29/39


29

Parametrioptimizacije- Vremenske granice- Veli ina serije- Faktori badarenja (put, vreme)- itd.

Algoritam dodele

(distribucije)

Kriterijumioptimizacije- Put- Vreme- Prioriteti- Trokovi- Iskori enje itd.

Transportninalozi

(zahtevi)

Nalozi zavonje

Povratnaveza

Proizvodnja

Ra unar za upravljanjetransportom

Proizvodnja

Strategija disponiranja

Slika 4.9. Strategija dispozicije kao centralni element upravljanja transportom

Razliite faze izgradnje CATS-sistema odnose se na: Upravljaku centralu

- Dispozicija konvencionalnim pomonim sredstvima, zasnovana na iskustvu radnika,- Raunarska pdrka u upravljakoj centrali radi rastereenja disponenta od rutinskih

aktivnosti,- Automatska dispozicija naloga na ekanju i prenoenja na vozila.

Prenoenje naloga od nalogodavca na upravljaku centralu- putem telefona i zatim uitavanjem u CATS-raunar preko disponenta- direktno uitavanje na decentralizovanom terminalu- generiranje transportnih naloga u CATS-raunar putem direktnog povezivanja

raunara, Prenoenje naloga sa upravljake centrale na vozilo

- govorom putem radija; za ovo je potreban disponent u upravljakoj centrali- direktna komunikacija sa CATS-raunarom sa mobilnim terminalom.

4.8. Menadment transportom

Menadment transportomje najdominantniji logistiki proces, zbog toga to se ove uslugeesto poruuju, a trokovi su znatni i veoma uoljivi. Trokovi transporta su veliki udeo ulogistikim trokovima u veini sistema.

Menadment transportom je planiranje, primena i kontrola transportnih usluga za postizanje

organizacijskih ciljeva. Menader integrisane logistike mora da razume i unutranji i spoljanji


30/39


30

transport. On ukljuuje ljude i opremu.

Menadment transportom ukljuuje i pregovore sa spoljnim prevoznicima za usluge koje

firma sama ne moe da ostvari.Menaderi moraju da naprave strategiju prevoza i transporta: Koje vidove transporta e

koristiti, koje prevoznike iz vidova e koristiti, hoe li firma imati svoja prevozna sredstva ili e ihiznajmljivati, hoe li firma obavljati transportne usluge ili e iznajmiti treu stranu itd.

4.8.1 Izbor vidova transporta

Izbor vida transporta zavisi od prirode roba, raspoloivosti prevoznika, cene, brzine tranzita,sigurnosti roba, dravne regulative, bezbednosti i usklaenosti sa strategijom integrisane logistike.Tekoe nastaju kada elite da uzmete u obzir sve ove faktore istovremeno.

Priroda roba:od prirode roba zavisi izbor naina transporta. Npr. pesak se ne prevozi avionom,kao to ni dijamante i silikonske ipove neete prevoziti kamionom ili vozom, jer je vreme tranzitanesigurno, vrednost proizvoda / roba previsoka, anse za gubitke i oteenja pakovanja i suvievelike. Izbor zahteva detaljnu analizu svih aspekata koji mogu da utiu na odluku.

Princip prevoznika: ne mogu svi isporuioci realno pristupiti svim vidovima transporta. Naprimer za prevoz elezne rude je pogodan vodni transport jer ne zahteva zatitu i posebnu brzinutransporta, ali zahteva vid vodnog transporta - luke, utovarno - pretovarnu opremu i naravno plovni

put, odn. prevoznika. Zbog toga je esto u upotrebi transport teretnim vozilima i eljeznicom jer sudostupniji nego vodni transport.

Ali ovaj vid je mnogo skuplji i koristi se samo za prevoz tereta na manje udaljenosti i esto sekoristi samo kao deo intermodalnog/ integrisanog /kombinovanog transporta.

Cena:u integrisanoj logistici vreme transporta se meri brzinom kretanja roba, a ne brzinomprevoznog sredstva, to znaajno utie na cenu transporta. Avio transport je skuplji od motornogtransporta, motorni od vodnog, vodni od cevnog. Ako bi se uzeli samo trokovi prevoza, trokovizavise direktno od brzine od terminala do terminala, to bi bilo pogreno. Trokovi transportaukljuuju druge, mimo trokova terminal - terminal, odn. od polazita do odredita.Moe se rei da je optimalno podruje primene drumskog saobraaja za:

Prevoz robe na kratka rastojanja (odvoz-dovoz) od proizvodjaskladita do eleznice ilipristanita,

Prevoz na vea rastojanja brzo i kvarljive ili skupocene robe, Prevoz vezan za opsluivanje medjupogonskih procesa u industriji, gradjevinarstvu,

mikrodistribuciji kod robno-distributivnih centara:Procenat cene prevoza t/km kod razlicitih vrsta transporta, tabela 4.6.

Tabela 4.6OBLIK TRANSPORTA CENE PO t/km u [%]

Avio 21,88Drumski 7,70

Zeleznicki 1,43Vodeni 0,30

Cevovodni 0,27


31/39


31

Tranzitno vreme:predstavlja vreme od pristizanja naloga / zahteva na polazite roba doisporuke / prijema roba na odreditu. Tranzitno vreme moe da bude znaajan deo ciklusa nabavke.Moe se meriti vremenom od vrata / ulaza isporuioca do vrata / ulaza korisnika, a ne od terminala

do terminala. Isporuioci preferiraju kraa tranzitna vremena koja poboljavaju uslugu korisniku iredukuju zalihe u transportu.

Sigurnost roba:terminali i zastoji izazivaju, po pravilu, oteenje roba. Dok se robe prevozeu vozilu, znatno je manja opasnost po sigurnost roba. Oteenja uglavnom nastaju zbog nepravilnogrukovanja i loeg pakovanja. U principu kamionski transport bolje uva sigurnost roba nego drugividovi transporta. Na sigurnost robe utie transportni personal i okolina - npr. prevoz opasnihmaterijala, kvarljivih roba isl. Niska sigurnost i bezbednost mogu da ugroze javnost.

Dravna / zakonska regulativa:robama se rukuje na razliite naine pri razliitim vidovimatransporta. Prevoz gasa u bocama se regulie drugaije, nego transport gasovodom. Koliinaisporuke utie na izbor transportnog vida.

Masa tereta u transportu se takoe propisuje zakonima. Regulativa ne upravlja ekonomijomtransporta. Ona se fokusira samo na bezbednost.

Bezbednost:cilj je da se osigura bezbednost personala prevoznika i bezbednost javnosti priutovaru, prevozu i istovaru roba. Pakovanje je povezano znatno sa zahtevima bezbednosti, to utiei na izbor vida transporta.

Ostali aspekti integrisane logistike i transport:nain / vid transporta mora da bude usklaen saskladinom i opremom za rukovanje, ciljevima usluga korisniku itd. Skladita i pogoni moraju bitilocirani na putanjama izabranog vida transporta. Kod kriterijuma infrastrukture koji je takodjeznacajan na izboru sredstava transporta uvazavaju se sledeci faktori:

Kvalitet i razvijenost putne i eleznike mree- pruga, Geografski poloaj tj. sedite uesnika logistikog lanca, Organizacioni nivo i poslovna politika prevoznika i Struktura stanovnitva i njegov odnos prema saobraajnoj kulturi i transportnoj logistici.

4.8.2 Karakteristike i izbor prevoznika

Karakteristike prevoznika znaajno utiu na izbor prevoznika. Prevoznici se biraju na bazicene, dostupnosti, mogunosti odziva, pouzdanosti, pravne zatite itd.

Izbor prevoznika moe esto da zavisi od kriterijuma koji se odnose samo na jedan vidtransporta. Npr. Kriterijumi za izbor motornog prevoza su dati u tabeli 4.7.


32/39


32

Tabela 4.7

Promenjive vezane za intezitet

1. Inetzitet ili trokovi transporta od vrata - do vrata2. Voljnost (spremnost) prevoznika da pregovara o promeniinteziteta

Usluge korisniku

1. Pouzdanost tranzitnog vremena / konzistentnost2. Ukupno vreme tranzita od vrata - do vrata

Pravna zatita i iskorienje

1. Pravna zatita2. Gubici i oteenja u prevozu3. Sledljivost / putanja poiljke4. Pick-up i usluga isporuke5. Isporuka poiljke

Raspoloivost specijalne opreme i fleksibilnost usluge1. Raspoloivost opreme2. Specijalna oprema3. Kvalitet osoblja4. Usluga vue / tegljenja5. Fleksibilnost planiranja

Cena:Cena vrlo esto utie na izbor prevoznika. Smatra se da priroda robe odreuje vrstu prevoza, a

da cena utie na izbor izmeu vie prevoznika. Najee je to najjeftiniji prevoznik. Kriterijumtrokova fokusira sve lgoisticke troskove i odnos trokova transporta u ukupnim distributivnimtroskovima. Narocito su znaajni:

Trokovi tereta Sporedni trokovi transporta Trokovi handling (rukovanja) Konvencionalne kazne zbog nepotovanja rokova isporuke

Struktura sporednih transportnih trokova odredjuju:

Takse za kori

enje puteva, auto puteva,

Naplata takse u luci, Komunalne takse i Carine i druge obaveze.Cena trokova usluge ukljuuje najmanje/ bar trokove isporuke usluge; tj. marginalne, a ne

ukupne trokove. Zbog toga treba utvrditi cenu ukupnih trokova, u dugoronom pristupu logistike.Cena ukupnih trokova ukljuuje i sve varijabilne / promenjive trokove isporuke, plus dobar deofiksnih trokova.

Cena vrednosti usluge obuhvata ono to transport moe da podnese. Cenovne promenjive kojeutiu na cenu transportne usluge, obuhvataju obim, zahteve rukovanja, trisne faktore, gustinu,

razdaljinu, nosivost / tovarni kapacitet itd. Npr. zahtevi za rukovanje robama mogu da ukljue


33/39


33

repaletizaciju ili prepakivanje roba, posebno obuene radnike, specijalnu opremu za rukovanje itd.

DostupnostDostupnost prevoznika je ugaoni kamen usluge za isporuioca / poiljaoca. Transportne mogunostimoraju biti raspoloive kada i gde to zahteva sistem integrisane logistike.

Odnos intenziteta transporta i rasotojanja (duine) transporta je prikazan na slici.

R a s to ja n je

In

te

n

z

ite

t

tra

n

s

p

o

rta

Slika 4.10. Zavisnost inteziteta od rastojanja transporta

Odziv na zahtev-kvalitet uslugeZa izbor prevoznika je vana spremnost prevoznika na odziv na zahtev korisnika i ispunjenjezahteva i izmena zahteva.

Kriterijum kvaliteta usluga koristi parametre logistike sposobnosti organizacije. Zbog togaje vazno analizirati transportne trokove u sprezi trokovima skladitenja i moguom brzinomisporuke narudbe kupcima.


34/39


34

kupci

Sluaj A

Centralnoskladiste

Veliki trokovi transporta Mali trokovi skladitenja Spora mogunost isporuke

Slika 4.11.


35/39


35

kupac

Sluaj B: Mali trokovi transporta Veliki trokovi skladitenja Brze mogunosti isporuke

Slika 4.12.

Ako uzmemo u obzir da sredstva za transport pored proporcionalnih troskova prouzrokuju ifiksne troskove onda u zavisnosti od kolicine koja se transportuje imamo razlicita kretanjatroskova za svako transportno sredstvo.

Pravna zatitaNajnia cena prevoznika ne mora da znai i najnie trokove, jer neki prevoznici mogu da oteterobe ee nego drugi. Ako su proizvodi oteeni, oni se mogu baciti ili vratiti uz nove trokove.Primalac dobija lou uslugu, poiljalac nezadovoljnog korisnika, a prevoznik plaa, odn. niko nedobija.U pravne kriterijume ubrajamo: zakone i popise o transportnim putevima, uredbe ozabrani voznje u odredjeno vreme, odredbe o zastiti covekove okoline, propise o uticaju drzave naformiranje tarifa.

Pouzdanost

Regionalnoskladite

Centralnoskladite

Regionalnoskladiste


36/39


36

Pouzdana isporuka znai kretanje ka JIT konceptu i brzom odzivu na zahtev korisnika. Pouzdanaisporuka zahteva isporuku na pravi nain (vid) i pravog prevoznika.

4.8.3 Aktivnosti menadera transporta

Menader transporta mora da realizuje niz aktivnosti: pregovaranje pri ugovaranju,unapreenje efikasnosti, vrednovanje nivoa kvaliteta usluge korisniku, supervizija / nadzor, zahteviza vetine / sposobnosti.

Pregovaranje pri ugovaranjuMenader pregovara pri kupovini transportne usluge ili pri prodaji, ili i jedno i drugo. Pri kupovinifokus je na mogunosti isporuioca da zadovolji specifine zahteve ili obezbedi specijalnorukovanje materijalima. Prodavac usluge fokusira panju na profit, zahteve rada, frekvenciju

isporuke ili balansiranje putanja. Unapreenje efikasnosti

Veina menadera transporta se trudi da unapredi operativnu efikasnost, preko eliminacijenepotrebnih trokova. Trokovi transporta privlae panju vieg rukovodstva. Tada menadertransporta pregleda operacije, radi reenja potencijalnih trokova i mogunosti poveanja uslugekorisniku.

Vrednovanje nivoa kvaliteta usluge korisnikuMenader transporta mora da meri uslugu korisniku, kao bi bio siguran da se usluga isporuuje. Tozahteva proces nadzora i unapreenje usluga. Prvo, menader mora da indetifikuje primarne

korisnike transporta. Dobri dugoroni odnosi zahtevaju kontinualno unapreenje usluga ipridruenog kvaliteta isporuene usluge. Kvalitet usluge se meri po standardima korisnika. Kljunipokazatelji kvaliteta su: kreditni uslovi, pouzdanost / konzistentnost vremena transporta, tranzitnovreme od vrata - do vrata, procenat gubitaka i oteenja i rukovanje izgubljenim i oteenimisporukama.

Supervizija / nadzorKljuna aktivnost menadera transporta je menadment osobljem. U malim firmama to se radidirektno. U veim firmama ima uloge menadera transporta, menadera skladita, menaderainformacija, itd.

Zahtevi za vetine / sposobnostiMenader transporta mora da poznaje i razume "industriju transporta", kao i logistike zahtevefirme. To podrazumeva mnogo vie od kupovine usluge transporta od provajdera ili ugovornog

prevoznika. Menader integrisanom logistikom i osoblje moraju da razumeju menadmentuslugama.


37/39


37

Kada postoji mogucnost izbora izmedju vise postojecih vidova transporta za odlucivanjepotrebno je znati njihove prednosti i nedostatke.Sulte je razvio tabelu prednosti i nedostataka pojedinih vidova saobracaja.

VREDNOVANJE TRANSPORTNIH SREDSTAVA

Tabela 4.7

Vrste transporta Prednosti Nedostaci

Drumskitransport

-utede vremena i trokova transporta kodlokalnog transporta- utede vremena kod daljinskog transporta-fleksibilno odreivanje reda vonje-pogodnost za utovar specifinih vrsta robe-sposobnost prilagoavanja vremenupreuzimanja robe

-nepoznat red vonje-zavisnost od saobraajnih zaguenja-ogranien tovar po koliini i vrstirobe-ogranienja u prevozu opasnihmterija

eleznikitransport

-vea teina tovara u odnosu na drumskovozilo-egzaktan red vonje-prilino nezavisan do zaguenja-pogodnost za prevoz opasnih materija

-potrebna izgradnja prikljukaindustrijskih koloseka-dopunski trokovi pri iznajmljivanjuspecijalnih kola

Lokalnivodeni transport

-velika teina tovara-veliki tovarni volumen-ponuda specijalnih plovila-povoljni trokovi prevoza

-ograniena mrea-ukoliko ne postoji sopstvenaplatforma, poveani trokovitakozvanog lomljenog saobraaja-zavisnost od nivoa vode, zaleivanja imagle

Morskitransport -velika teina tovara-veliki tovarni volumen-ponuda specijalnih plovila

-ogranienja u lukama-zavisnost od oluja, zaleivanja imagle-kod linijskog transporta vrstavezanost za rutu (suprotno od arter-transporta)

Vazdunitransport

-velika brzina transporta-izostajanje pakovanja neophodnog kodvodenog morskog transporta

-veliki transportni trokovi

Cevni transport -ekoloka povoljnost-visoka pouzdanost-nezavisnost od vremenskih uticaja-nezavisnost od prevoznih puteva-relativna sigurnost od krae

-veliki trokovi izgradnje i revizije

Kombinovanitransport

-korienje specifinih prednosti pojedinihtransportnih sredstava koja uestvuju utransportnom lancu

-gubitak vremena zbog pretovara-zavisnost od reda vonje-vreme ekanja na mestima pretovara


38/39


38

ODNOSI OPERATIVNIH KARAKTERISTIKA OSNOVNIH VIDOVA

TRANSPORTA ROBATabela 4.3

Vrsta transportaOperativnekarakteristike elezniki drumski vodni cevni vazduni

Brzina 3 2 4 5 1Raspoloivost 2 1 4 5 3Pouzdanost 3 2 4 1 5Kapacitivnost 2 3 1 5 4

Uestalost 4 2 5 1 3

UPOREDNI RANG OSNOVNIH VIDOVA TRANSPORTA

Tabela 4.4

Rang transportaKarakteristike elezniki drumski vazduni vodeni cevni

Brzina prevoza-ukupno 3 2 1 4 5Brzina do 500 km 3 1 2 4 5Brzina preko 500 km 2 3 1 4 5Kapacitet prevoza 3 5 4 1 2Elastinost prevoza 3 1 2 4 5Pouzdanost-urednost 2 3 5 4 1Bezbednost 2 5 3 4 1Dostupnost 2 1 3 4 5Frekventnost-

kontinualnost

4 2 3 5 1

Operativni trokovi 3 4 5 2 1


39/39


T-6.Pitanja za ponavljanje:

1. Pojam transporta, transportnog sredstva i pomonog transportnog sredstva.2. Sistemi za spoljni transport: kriterijumi za ocenu transportnih sredstava3. Navesti i objasniti modele transporta4. Objasniti glavni cilj, parametre i ogranienja za disponiranje u robnom prometu5. Ciljevi i zadaci oblikovanja unutranjeg transporta6. Menadment transportom: izbor vidova transporta i aktivnosti menadera

Trasn Port

Documents

Transcript of Trasn Port