Toni Morison~Jazz

8/10/2019 Toni Morison~Jazz

1/159


2/159

Toni Morison

JAZZ


3/159

Za R.V i Dorda


4/159

Ja sam ime zvukai zvuk imena.Ja sam znak pisma

i oznaka podele. Grom, savreni um

Nag Hamadi


5/159

Ih, poznajem tu enu. ivela je s jatom ptica u Aveniji Lenoks. Znam jmua. On se zaljubio u osamnaestogodinju devojku, i ta duboka, potmljubav toliko ga je rastuila i usreila da je ubio devojku iz pitolja sa

zato da oseanje ne bi iilelo. Kad je njegova ena, a ona se zove Violotila na pogreb da vidi devojku i da isee njeno mrtvo lice, oborili su je pod i izbacili iz crkve. Potrala je kroz sav onaj sneg, a kad se vratisvoj stan izvukla je ptice iz kaveza i stavila ih na prozor da se smrznuodlete; nije zadrala ni papagaja koji je govorio Volim te.

Sneg kroz koji je trala bio je tako suv da u njemu nisu ostajali trag pa jedno vreme niko nije tano znao gde stanuje. Ali, su i drugi, a ne saa, znali ko je ona, ko mora biti, jer su znali da je njen mu, Do Trag, udevojku. Nikad ga niko nije gonio zato to ga niko nije video kad jeuinio, a tetka mrtve devojke nije elela da baca novac na nesposoadvokate i podsmeljive policajce jer je bila svesna da taj troak ne bi n popravio. tavie, saznala je da ovek koji je ubio njenu sestriinu po dan plae i da je to za njega i za Violetu gore od zatvora.

Uprkos bolu koji je prouzrokovala, Violeta je pomenuta na januarsksastanku Salemskog enskog kluba kao osoba kojoj je potrebna pomosu lanice glasale protiv zato to njoj sad jedino molitve - a ne pare - mda pomognu, zato to ona ima mua koji je manje-vie sposoban za (samo kad ne bi tonuo u samosaaljenje) i zato to su jedan ovek i njeg porodica iz 134. ulice izgubili u poaru sve to su imali. Klub se dao posao da pomogne pogorelcima i ostavio Violetu da sama utvrdi u em problem i da ga rei.

Violeta je strahovito mrava; pedeset joj je godina, ali je jo dobizgledala kad je banula na pogreb. ovek bi pomislio da je izbacivanjcrkve prevrilo meru - bruke i ostalog - ali nije tako. Violeta je dovol bezobrazna i dovoljno zgodna da pomisli da i bez zadnjice i mladostimoe da kazni Doa tako to e nai prijatelja koga e dovoditi u sopstvkuu. Poverovala je da e to osuiti Doove suze, a njoj pribaviti izvezadovoljstvo. Moglo je da upali, pretpostavljam, ali se eda samoubteko zadovolje i zaas pomisle da ih niko ne voli zato to, zapravo, nisu

Kako god bilo, Do nije obraao ni najmanju panju na Violetu i nje


6/159

prijatelja. Da li ga je ona na kraju oterala ili je on nju napustio, ne bih znModa je osetio da se Violetine drai ne mogu uporediti sa saaljenj prema oveku slomljenog srca u susednoj sobi. Ali znam da ta rabota potrajala ni dve nedelje. Violetin sledei plan - da ponovo zavoli svog m

- svenuo je pre no to je uhvatio korena. Prala je njegove maramicstavljala hranu pred njega na sto. Dalje nije uspela da ode. Otrovna tilebdela je po sobama kao velika ribarska mrea koju Violeta tu i ta probija svojim prebacivanjima. Po svoj prilici su je iznurili Doovi nemdani i noi koje su oboje ispunjavali brigama. Zato je odluila da zavodobro, de, da upozna - osamnaestogodinjakinju ije je bledo malo pokuala da isee, iako iz njega ne bi izilo nita osim strugotine.

Violeta nije znala nita o devojci osim njenog imena, godina i injenda je o njoj vladalo dobro miljenje u uredno registrovanom frizersksalonu. Onda je poela da prikuplja druge informacije. Moda je mislilae na taj nain uspeti da odgonetne tajnu ljubavi. Drim ti paleve, i setise ako ta sazna.

Ispitivala je sve redom, poev od Malvone, susetke sa sprata iznnjihovog - upravo one koja joj je i rekla za Doovu svinjariju i iji su on i devojka koristili kao ljubavno gnezdo. Od Malvone je saznala gddevojka stanovala i ija je bila. Od uredno registrovanih frizerki saznalkoju boju rua za usne je koristila; kojim su joj gvoem doterivali k(mada ja ne verujem da je ta devojka morala da ispravlja kosu); koj bend najvie volela (Slim Bates Ebony Keys , prilino dobar bend ako sezanemari pevaica, po svoj prilici Slimova ena: zato bi joj inae dozvda mu vrea ui?). A kad su joj pokazali kako je mrtva devojka igrVioleta je nauila da izvodi te pokrete, sve po redu. Dok se njihsavijenih nogu - sa onako sputenim kolenima - svima je bila odvratna, i bivem ljubavniku, a jasno mi je i zato. Kao kad matori ulini gokljuca koricu od sendvia sa sardinama koju su make ispljunule. AVioleta je bila uporna i nije dozvolila da je ometu podsmeljivci neprilinost. Opsedala je 89. niu osnovnu kolu i razgovaralanastavnicima koji su poznavali devojku, kao i 139. viu koju je devo pohaala pre nego to je poela da gubi vreme u zanatskoj, potonjihovom kvartu nije bilo gimnazije za obojene devojke. Dugo je sale


7/159

devojinu tetku, dostojanstvenu enu koja je povremeno radila fkrojake poslove, sve dok se ova nije navikla na te posete i ponestrpljivo da iekuje askanja o mladosti i ravom ponaanju. Tetka pokazala Violeti sve devojine stvari i ona se uverila (ba kao i ja) d

sestriina bila svojeglava i pritvorna.Tetka je pokazala Violeti jo jednu posebnu stvar, fotografiju devojinlica, i ak joj dozvolila da je zadri nekoliko nedelja. To lice nije bnasmeeno, ali je barem bilo ivo i vrlo drsko. Violeta je imala petljustavi fotografiju na kamin u sopstvenoj dnevnoj sobi gde su je ona i Dizbezumljeno posmatrali.

Izgledalo je da e to biti sumoran dom, sve ptice su odletele, a njih dvsu po itav dan brisali suze; ali, kad je u grad dolo prolee, Violeta jeulazu u zgradu videla drugu devojku s etiri visee lokne na svakoj stran ploom Okeha pod mikom i s mesom za gula zapakovanim u kasap papir. Pozvala je devojku da uju plou i tako je poeo sablanjivi utroje u Aveniji Lenoks. Ishod se razlikovao samo po tome ko je u ko pucao.

*Luda sam za ovim gradom.Dnevna svetlost koso preseca zgrade nadvoje kao ilet. U gorn

polovini vidim lica koja mi uzvraaju pogled i ne znam koja od pripadaju ljudima, a koja su delo kamenoresca. Donja je u senci i u njodogaaju zanimljive stvari na koje smo oguglali: klarineti i ljubav, tuglasovi onih jadnih ena. U gradu poput ovog moji snovi rastu i osea prianjaju uz sve. Ura. To dolazi od sjajne eline stene koja se njie izsenke. Kad spustim pogled na zelene pojaseve trave du reke, na crkvtornjeve i na beliasto-bakarna predvorja stambenih zgrada, jaka susamljena, svakako, ali prvoklasna i neunitiva - kao Siti 1926. godine su svi ratovi okonani i nijedan vie nikad nee izbiti. Dole u senci ljudtome raduju. Najzad, najzad je sve pred nama. Tako kau pametni, a koji sluaju i itaju njihove rei slau se: dolazi novo vreme. Sa pogledaj. Odlazi tuga. Pokvarenost. Ravost. Nemo da se bilo ta uSve ono to je svako tada na tom mestu bio. To moe mirno da zabora


8/159

Istorija je dovrena, hej, svi vi tamo, i najzad je sve ispred nas. predvorjima i kancelarijama ljudi sede i misle o buduim naseljimostovima i brzim podzemnim vozovima. A&P zapoljava obojeninovnika. Krupne ene ruiastih majih jezika savijaju novanice u ze

smotuljke, zlu ne trebalo; onda se smeju i grle. Obini ljudi sateruju lop po budacima i preotimaju svoj novac, a ako iz gluposti napad pogrenog, ovaj satera njih. Mangupi se rugaju naivinama, upinju seostanu zanimljivi i, poto svi u njih blenu, vode rauna o odevanju i vresa stilom. Niko ne eli da bude hitan sluaj u Harlemskoj bolnici, ali deura crni hirurg, ponos ublaava bol. I mada je kosa prve grupe oboj bolniarki proglaena nepodobnom za bolniarske kape u bolnici Belvi,ih tu radi trideset pet - sve izvanredno sposobne i savesne.

Niko ne kae da je ovde lepo; niko ne kae ni da je lako. Ali jesudbonosno, i ako obrati panju na plan grada, na njegove briljtrasirane ulice, Siti te ne moe povrediti.

Miii su mi nikakvi i od mene se ne moe oekivati da se odbranAli, znam da preduzmem mere zatite. Najvanije je da o meni niko ne sve to bi moglo da se zna. Drugo, motrim sve i svakog i trudim seotkrijem njihove namere i njihov nain razmiljanja pre nego to ih postanu svesni. Pokuaj da shvati ta znai uhvatiti se ukotac s veligradom: izloena sam svim vrstama neznanja i zloina. Ipak, za meneedino to ivot. Siti navodi ljude na pomisao da mogu nekanjeno raditigod ele, to mi se svia. Vidim ih svuda: imuni belci, a bogme i runi, u stanove koje su uredile i preuredile crnkinje bogatije od njih, i svastrani je milo to vidi onu drugu. Videla sam kako se oi crnih Jevrsaaljive prema svakom ko ne pripada njihovom jatu, napasaju na tezgamhranom i glenjevima lakih ena dok povetarac povija bela pera lemovima pripadnika UNIJE. Obojeni ovek lagano se sputa s nduvajui u saksofon, a ispod njega, na prostoru izmeu dve zgrade, jedevojka neto ivo govori mukarcu sa slamenim eirom. On joj dousnu da ukloni neku mrvicu. Ona se iznenada smiruje. Mukarac joj ruk podie bradu. Stoje na tom mestu. Njena aka, kojom je grevito drtanicu, najednom se oputa, a vrat ocrtava lepu liniju. Mukarac se osldlanovima o kameni zid visoko iznad njene glave. Po nainu na k


9/159

pokree vilicu i naginje glavu znam da je slatkoreiv. Sunce se prikradaleju iza njih i, zalazei, stvara lep prizor.

Radi ta hoe u Sitiju, ta god da radi on je tvoja pozadina i tvoj rA na njegovim gradilitima, u njegovim blokovima i sporednim uliica

dogaa se sve to jak moe da zamisli i emu e se slab diviti. Mora sada vodi rauna o planu - o tome da je iscrtan i za tebe, promiljen, da vrauna o tome kuda eli da ode i ta bi ti sutra moglo zatrebati.

ivela sam dugo, moda predugo, u sopstvenoj glavi. Ljudi kau datrebalo vie da izlazim. Da se meam sa svetom. Tano je da se zatvarali ako si ostavljena da dredi kao ja dok se tvoj partner nikako ne vranekog sastanka, ili obeava da e ti posvetiti svu svoju panju poveere, a onda zaspi im zausti da neto kae - moe postati uskograko ne pripazi, a to je poslednje to elim da budem.

irokogrudost je zlato u ovom Sitiju; potrebna ti je pamet da smikako da bude gostoljubiv i da se istovremeno odbrani. Kada netozavoli i kada da ode. Ako to ne naui, prestae da vlada sobom iltobom zavladati neka spoljna stvar kao u onom munom sluaju prozime. Govorilo se da ispod provoda i lake zarade neko zlo juri ulicama nita nije sigurno - ak ni mrtvi. O tome svedoi Violetin napad unakinju pogrebnog obreda. A 1926. godina je tek zakoraila u svoj tdan. Mnogi razboriti ljudi paljivo su ispitali znamenja (vremenske pril brojeve, sopstvene snove) i poverovali da je to poetak svih vrsta propDa je ta sablazan poslata da upozori dobre i zgromi neverne. Ne znam k bio tatiji - proroci ili Violeta - ali teko je porediti sujeverje s velioekivanjima.

Mir je uveliko navrio sedam godina one zime kad je Violeta prekin pogreb, a veterani na Sedmoj aveniji jo su nosili vojnike injele jer nto su mogli da kupe za svoj novac nije tako nepoderivo niti tako doskriva ono ime su se hvalili 1919. Osam godina kasnije, dan uVioletinog ispada, sipa onaj sneg koji se zadrava tamo gde je pao akavenijama Leksington i Park, i eka da ga sabiju kola s konjskom zapreto isporuuju ugalj za sve hladnije kotlove u podrumima. Gore, u ovelikim stambenim petospratnicama i u uskim drvenim kuama izmeu ljudi kucaju jedni drugima na vrata da vide je li neto potrebno i moe l


10/159

neto dobiti. Komad sapuna? Malo kerozina? Malo masti, kokoijesvinjske, da se jo jednom napravi supa? iji je mu raspoloen da izvidli neka prodavnica otvorena? Treba li na spisak koji su mu ene utradodati i terpentin?

Po tako hladnom vremenu disanje boli, ali koliko god da su teki okzime u Sitiju, ljudi se ne predaju jer vredi truda iveti u Aveniji Lenozatien od vilenjaka i njihovih nauma; tu gde su plonici, sa snegom ilinjega, iri nego glavne ulice u gradovima u kojima su roeni i gde sasobini ljudi mogu da saekaju na stanici, uu u tramvaj, prue ovnovi i odvezu se gde im se prohte, mada i nema potrebe da ide bogkud jer je sve to eli nadomak ruke: crkva, bakalnica, zabava, emukarci, pota (ali ne i gimnazija), prodavnica nametaja, ulini prodnovina, ilegalne toionice (ali ne banka), frizerski saloni, brijanice, jakue, kolica s ledom, skupljai krpa, bazeni, otvorene pijace, lutrija imogui klubovi, organizacije, grupe, redovi, savezi, drutva, bratssestrinstva i udruenja.

Koriste se, naravno, razne preice, a neke su dobro utabane i klizaveupada lanova jedne grupe na teritoriju druge jer se veruje da se tadogaa neto zabavno ili uzbudljivo. Neto iskriavo, munjevzastraujue. Gde moe da otvori flau i hladna staklena usta prinesvojima. Gde nalazi opasnost ili je ti sam ovaplouje; gde moe datue dok ne padne i da se osmehne nou kad promai i kad ne promSrce ti se nadima od samog prizora. A jednako ti se nadima i od togazna da tamo, u tvojoj zgradi, postoje spiskovi koje ene piu kad njihmuevi odlaze na pijacu i aravi koji se ne mogu okaiti napolju, pa vikuhinjama obloenim snegom kao zavese na priredbi abisinijske nedekole.

Mladi ovde nisu ba mladi, a sredovenost ne postoji. ezdeset godak i etrdeset, gornja je granica do koje se, po optem miljenju, vgnjaviti. Oni koji dou dotle, ili ak postanu vrlo stari, sede uok posmatrajui prolaznike kao publika na petparakoj subotnjoj predstavtri ina. Inae zabadaju nos u poslove ljudi kojima su ak i imena zaborai iji ih se polovi nimalo ne tiu. Tek da uju sopstveni glas i obradujuzbunjenosti na licu onih koji ih sluaju. Znam nekoliko izuzetaka. N


11/159

stare ljude koji ne tuku decu pod izgovorom da je batina iz raja izala; tede snagu jer bi im mogla ustrebati za neto vano. Kao to je, reci poslednje udvaranje puno osmeha i malih poklona. Ili predana brigastarog prijatelja koji se bez njih moda ne bi izvukao. Ponekad

usredsrede na to da osobi s kojom su dugo proiveli prue veselo drutsve to je potrebno tokom noi.Ali, tamo, u Aveniji Lenoks, u stanu Violete i Doa Traga, sobe lie

prazne ptije kaveze prekrivene tamnom maramom. A lice mrtve devoneophodna je hrana njihovim noima. Naizmenino smiu pokriva, ussa ulegnutog dueka i na prstima prelaze po hladnom linoleumu u dnesobu da bi zurili u ono to izgleda kao jedino ivo prisustvo u kufotografiju drske, nenasmeene devojke koja ih posmatra sa kamina. Kustane Do, gonjen usamljenou koja dopire sa one strane kreveta na klei njegova ena, u njega gleda lice bez nade i aljenja, i upravoodsustvo prekora budi ga iz sna punog elje za devojinim prisustvomtraga od upiranja prstom. Njene usne ne povijaju se nadole i ne osuujuLice joj je spokojno, velikoduno i milo. Ali kad ustane Violeta, fotogranije ni nalik tome. Devojino lice izgleda pohlepno, oholo i vrlo lenjo. Llebe-da-te-jedem lice nekoga ko nikad nije morao da radi; nekoga ko druzima stvari s tueg stola i ne zbuni se kad ga uhvate na delu. To pretvorno lice nekog ko se odunja do tvoje sudopere da plahne vilju poloenu uz tanjir. Lice okrenuto prema unutra - ta god da gleda, vidi ssebe. Ti si tu, kae, zato to te ja gledam.

Dva-tri puta u toku noi, dok se smenjuju pred fotografijom, jednonjih dvoje e izgovoriti njeno ime. Dorkas? Dorkas. Tamne sobe posto tamnije: u dnevnoj mora da upali ibicu ako hoe da vidi lice. Tuo i trpezarija, dve spavae sobe i kuhinja, sve u sredini zgrade, tako ds prozora stana ne vide mesec i uline svetiljke. Kupatilo ima najbosvetlost jer se nalazi tik iza kuhinje i hvata zrake popodnevnog sunRaspored stvari koji su napravili Violeta i Do verovatno nikoga n podsetiti na fotografije izSavremenog doma , ali odgovara navikama tela,omoguava da se prelazi iz jedne prostorije u drugu bez sudaranjnametajem i da nae ono to eli kad sedne. Znate kako neki ljudi ststolicu ili sto u oak gde moda lepo izgledaju, ali nikom nikad ne pada


12/159

pamet da im prie, a kamoli da tu sedne? Violeta to nije uradila u svkui. Svaka stvar postavljena je tako da je ovek poeli i koristi, i da m pri ruci. U trpezariji nema velikog stola sa stolicama iz pogrebnog zavoTu su udobne velike fotelje i, kraj prozora, sto za kartanje na kojem st

asparagus, dracena i drvo ivota sve dok Violeta i Do ne poele da igkarte ili domine. Kuhinja je dovoljno prostrana da u njoj etvoro moeede i da muterije mogu da isprue noge dok se Violeta bavi njihovkosom. Ni dnevna soba ne zvrji i ne eka svadbeni ruak da bi se iskazU njoj su ptiji kavezi i ogledala u kojima se ptice mogu ogledati, ali naravno, nema ptica, poto ih je Violeta oslobodila onog dana kad jnoem otila na devojinu sahranu. Sad su tu samo prazni kavezi i puogledala koja im uzvraaju sliku. Da, jo i sofa, stolice od rezbaredrveta i uz njih stoii na koje moe da spusti olju s kafom ili inijusladoledom ili da odloi novine. Na ploi iznad kamina nekad su stakoljke i kamenii lepih boja, ali njih vie nema i sad je tu safotografija Dorkas Manfred u srebrnom ramu, koja ih nou svaki as bu

Zbog nemirnih noi kasno ustaju i Violeta mora na brzinu da skuva rui da se pripremi za svoju dnevnu normu glava. Ona ima dara za to, ali nnije pohaala kurs, dakle, nema dozvolu za rad i moe da naplati sadvadesetpet iii pedeset centi po glavi, a otkako se pojavila na devojin pogrebu mnoge od njenih redovnih muterija nale su dobar izgovorsame brinu o svojoj kosi ili da im keri greju kolmajz. Nekad VioleDou Tragu nije bio neophodan sitni od friziranja, ali sad, kad D preskae radne dane, Violeta sve ee nosi svoj pribor i svoje ume pregrejane stanove ena koje se bude po podne, sipaju din u aj i svejeim je kako je ona obavila posao. Tim enama frizura je uvek potrebn ponekad im saaljenje uzmuti sjajne oi pa joj daju i ceo dolar.

Morala bi neto da jede, kae joj jedna. Zar ne eli da bude deod svog kolmajza?

Umukni, kae Violeta.Ozbiljno ti kaem, nastavlja ena. Jo je pospana i levom ruk

podupire obraz, a desnom poklapa uvo. Mukarci te zaas satru i pretvu pihtije ako im dozvoli.

ene, odgovara Violeta. ene me satiru. Nijedan mukarac me ni


13/159

ni u ta nije pretvorio. Male pohlepne devojke koje se ponaaju kao e Nisu im dovoijni njihovi vrnjaci, ne, one hoe nekog ko moe otac da bude. Vrckaju s karminom na usnama, u providnim arapama, u suknjzna ve do ega...

To je moje uvo, curo! Da nee i njega da pegla?Izvini. ao mi je, stvarno mi je ao. Violeta prestaje da izduvava nnadlanicom brie suze.

Eh, nije-nego, uzdie ena i koristi pauzu da pripali cigaretu. Sad da mi sloi bajatu priu o tome kako ti je neka mladunica zeznula ivkako on nije kriv jer je samo etao ulicom i gledao svoja posla kad gmala droca zaskoila i odvukla u krevet. Pritedi dah, trebae ti na umor

Sad mi je potreban. Violeta proverava da li je kolmajz dovoljno vr Na novinama ostaje dugaak sme trag.

Je li se odselio? ivi li s njom?Ne. Jo ivimo zajedno. Ona je mrtva.Mrtva? Pa koji ti je onda avo?Stalno misli na nju. Samo mu je ona u glavi. Ne radi, ne moe da spa

Cvili danju, cvili nou...O, kae ena. Odvoji ar sa cigarete, utine vrh i paljivo spu

nedogoreli deo na pepeljaru. Zavalivi se na stolici pritiska unu resu s prsa. Ne valja, kae zevajui. Ba ne valja. Mrtvima ne moe doskoUvek gubi. Violeta se slae da tako mora biti; ne samo to gubi Dve se moda i ona zaljubljuje u mrtvu devojku. Kad ne pokuava da poDoa, divi se devojinoj kosi; kad ne zasipa Doa sveim, tek smilje pogrdama, apatom razgovara s mrtvim telom u svojoj glavi; kad ne brinjegovom gubitku apetita i nesanici, pita se koje boje su bile devojine Njena tetka kae da su bile smee; frizerke kau da su bile crne, ali Vionikad nije videla osobu svetle koe sa ugljenocrnim oima. Jedna stvasigurna, trebalo je da podree krajeve kose. To se jasno vidi na fotograa videlo se i u kovegu koliko Violeta moe da se seti. Dugaka kosa l procveta na krajevima. Skraivanjem za koji milimetar postie se uDorkas. Dorkas.

Najzad izlazi iz stana pospane ene. Lapavica ponovo prelazi u vstanje, i mada mora da prevali sedam ledenih blokova, Violeta je zahva


14/159

to muterija koja dolazi kod nje ima zakazano tek u tri sata jer e timati vremena da se pozabavi kunim poslovima. Neto se mora raditimoe se ostati dokon, bez spiska poslova i obaveza. Mogla bi samomlati rukama po vazduhu ili da se trese kad je iza okuke posla koji upr

obavlja ne bi ekao drugi. Ukljuuje pe da ugreje kuhinju. Dok prvodom okovratnik bele koulje, misli joj lutaju do kreveta kojem se jenoga odvojila od rama. Uz to i naprsla, tako da se ne moe pono prikucati. Dok utrljava ampon u retku, sedu kosu nove mutemrmljajui Boe, boe u pauzama njene ispovesti, Violeta nameta kojom su vrata pei zakaena za arke i uvebava redovnu mesenu mosakupljau stanarine da saeka jo tri dana. Veruje da ezne za odmoroza bezbrinim popodnevom kad bi mogla neplanirano da ode u bioskopda sedi u sobi s ptijim kavezima i slua kako se deca igraju na snegu.

Privlai je pomisao na odmor, ali mislim da joj se odmor ne bi svidSve te ene su takve. ekaju da im ivot postane laki, da ne morajuispunjavaju vreme niim drugim do slobodnim putanjama svojih misli. to im se ne bi dopalo. Stalno su neim zaposlene i neprestano smilnaine da budu jo zaposlenije jer bi ih dotuklo vreme u kojem nitamora hitno da se uradi. U taj meuprostor ne bi uplovili ni polje deteline blaga svetlost jutra bez muva i ege. Nikako. One ispunjavaju svoje msapunom i popravkama i zamrenim sukobima zato to ih u neplanirane dokolice eka samo razlivanje gneva. Otopljenog. Gustosporog. Proraunatog i vrsto reenog da na svom putu pokopa baodreenu stvar. Ili meu otkucaje vremena postrance iz njihovih grsklizne tuga kojoj ne znaju poreklo. Susetka vraa kalem konca koj pozajmila, ne samo konac ve i dugaku iglu, i obe stoje na vratima u kad ona koja je uzajmila prepriava onoj koja je pozajmila smean razgosa enom koja ivi na spratu ispod njihovog; smeno je, nema ta, i obsmeju - jedna glasno, s rukom na elu, druga dok je stomak ne zabPozajmiteljka zatvara vrata i, jo nasmeena, kragnom svog dempera btragove smeha, a onda najednom naviru suze koje tako brzo kaplju na sda se vie ne mogu brisati samo jednom rukom.

Tako Violeta kvasi kragnu i krajeve rukava. Onda se potpuno predsapunanju onih stotinak grama sede kose, tanke i ravne kao u bebe.


15/159

Ni nalik onoj detinjoj kosi koju je njena baka sapunala, s kojomigrala, i koju je zatim pamtila etrdeset godina. Kosi malog deaka koj po svojoj kosi dobio ime. Moda je Violeta zato postala frizerka - zbog onih godina kad joj je njena blagorodna baka, Prava Bel, pri

baltimorske prie. Zbog godina provedenih sa gospoicom Verom Lulepoj kamenoj kui u Ulici Edison, gde je rublje bilo izvezeno plavkoncem i gde nije bilo drugog posla do da se podie i oboava plavi dekoji je stalno nekud trao od njih i liavao ih svoje oboavane i makose.

Ljudi su bili besni kad je Violeta prekinula pogreb, ali ne verujem da bili iznenaeni. Dugo, dugo pre nego to je Do prvi put ugledao devoVioleta je sela nasred ulice. Nije se saplela, niko je nije gurnuo: prostosela. Posle nekoliko minuta prili su joj dva mukarca i jedna ena, ali mogla da shvati ta oni tu rade i ta govore. Neko joj je ponudio vodue ona odgurnula au. Kad je policajac kleknuo ispred nje, okrenula sedrugu stranu i pokrila oi rukom. Nije je priveo samo zato to su se ljokupljali mrmljajui: Ama, umorna je, pustite je da predahne. Odvele do najbliih stepenica. Polako se pribrala, otresla odeu i zakasnila muterija itav sat, to je ba bilo po volji tromim kurvama kojima se samo kad vode ljubav.

Koliko znam, sedenje na ulici nije se ponovilo, ali - iako se to kasnzatakalo jer nije bilo vrstih dokaza - Violeta je zaista pokuala da ukronu bebu. Zna se samo ovo: majka i ki Damfri nisu bile kod kue kaVioleta dola. Ili su zaboravile dogovor ili su odluile da odu u frizesalon jer lavabo u kupatilu nije pogodan za temeljno pranje kose. Tonesumnjiva prednost frizerke iz salona: muterija zabaci glavu unaumesto da je nagne napred; ne mora da pritisne pekir na oi da bi izbsapunjavu vodu jer se ona u pravom frizerskom salonu cedi u lavabo. Tse ponekad dogaa da se redovna muterija odmetne u salon, kod frizkoje Violeti nisu ni do ramena, samo zbog udobnijeg pranja kose.

Dve glave na jednom mestu, prava zgoda, i Violeta se radovugovorenom sastanku u jedanaest sati. Kad niko nije odgovorio na zvosaekala je pomislivi da su se moda zadrale na pijaci. Jo jednom pozvonila, a onda se nagnula preko betonske ograde da se kod ene koj


16/159

izlazila iz susedne kue raspita gde su Damfrijeve. ena je odmahnglavom, ali je prila da zajedno s Violetom zaviri kroz prozor i dazaudi.

Podiu roletne kad su u kui, rekla je. Sputaju ih kad izla

Svata.Moda ele da gledaju napolje kad su kod kue.ta tu ima da se vidi?, upitala je ena, najednom ljuta.Svetlost dana, rekla je Violeta. ele da imaju dnevnu svetlos

kui.Nek se vrate u Memfis ako im je potrebna dnevna svetlost.Memfis? Mislila sam da su odavde rodom.To one i hoe, da svet tako misli. Ali nisu. Nisu ak ni iz Memfisa

Kotauna su. Selendre za koju niko nije uo.Zamisli, rekla je Violeta. Bila je veoma iznenaena, zato to

Damfrijeve bile otmene gradske gospoe iji je mu i otac drao radnj136. ulici, a one same su radile s papirom: jedna na blagajni u Lafajdruga u raunovodstvu.

Ne ele da se to zna.Zato? upitala je Violeta.Zato to su se pokondirile. Od svakodnevnog brojanja para. Zar

primetila? Ljudi koji svaki dan premeu pare kroz ruke nekako se udrvKao da su to njihove pare, a ne nae. Coknula je jezikom u pravcu zas prozora. Dnevna svetlost, ipak.

Ja ih friziram svakog drugog utorka, a danas je utorak, je l tako?itav dan.Pitam se gde li su.ena je zavukla ruku pod suknju da prikai arapu. Negde gde se pr

da nisu iz Kotauna.Odakle si ti? Violetu je zadivila enina sposobnost da prikai ar

ednom rukom.Iz Kotauna. Odande ih poznajem. Ovde se prave da me u ivotu n

videle. Zato to rade s parama umesto s metlom, a meni bi bilo boljedograbim metlu pre nego to izgubim ovaj nebrojaki posao. O, BoDuboko je uzdahnula. to ne ostavi poruku? Ja ih, bogme, neu obave


17/159

da si dolazila. Ne razgovaramo kad ne moramo. Zakopala je kapu pokretom ruke poruila Violeti da radi ta hoe, a ova je odvratila da emalo saekati.

Sela je na iroki stepenik i stavila torbu s uvijaima, uljem i ampon

izmeu kolena.Kad joj je beba bila u naruju, povukla je ebence centimetar navie bi je zatitila od vetra koji je bio suvie hladan za njeno medeno lice b putera. Beba je zurila svojim krupnim oima i Violeta se osmehnuSpokoj joj se nastanio u stomaku, a kroz vene joj je prostrujala briskriava svetlost.

Dou e se ovo svideti, pomislila je. Sigurno. Misli su jurcale spavaoj sobi traei neto to bi moglo da poslui kao kolevka dok senabavi prava. U koferetu s uzorcima nalazi se deji sapun; moi e odda ga okupa u kuhinji. Njega? Je li to on? Okrenula je lice ka nebnasmejala se pri pomisli na uzbuenje koje e je obuzeti kad stigne ku pogleda. Upravo taj smeh - iznenadan i vrlo glasan - bio je glavni dokazedne da je re o pokuaju krae, za druge da nije. Da li bi ena koja

priunjala i ukrala bebu iz kolica skretala panju na sebe jedva tridmetara od mesta zlodela? Da li bi dobroduna, bezazlena ena odlutadetencetom koje je trebalo da priuva dok njegova starija sestra na totri kui, i da li bi se tako smejala?

Susedi i prolaznici okupljali su se dok je sestra vikala ispred ulazFili! Nema Filija! Odnela je Filija! i pogledom pretraivala ulicu. Dre ruku kolica ne odluujui se da potri za svojim pogledom kao da kolica - prazna, ako se ne rauna ploa koju je u njih spustila, ona po kse vratila kui i koja sad lei na jastuku umesto njenog brata - nestati imispusti.

Ko? upitao je neko. Ko ga je odneo?Jedna ena! Otila sam na minut. Sekund! Zamolila sam je... re

sam... pristala je...Ostavila si pravu ivu bebu s nepoznatom osobom da bi se vratila

plou? Negodovanje s kojim je jedan ovek to izgovorio nateralodevojici suze na oi. Nadam se da e te majka dobro izlemati.

Miljenja i saveti sevali su u gomili poput ibica koje se pale jedna


18/159

drugom.Mozak joj je kao u muve.Ko li te je tako vaspitao?Treba zvati policiju.

Zato?Oni barem mogu da potrae.Ama, vidite li vi zbog ega je ostavila dete?ta je to?Bluz za trubuPobogu!Trubie ona bluz bolje od svake trube kad joj se majka vrati kui.Mali ljudski vor sve vie se ljutio na aavu, neodgovornu sestru,

policajce, na plou koja je leala tamo gde je trebalo da lei beba, i ve bio zaboravio na otmiarku kad je jedan ovek upitao Je li to onPokazao je prstom Violetu koja je stajala na uglu, a ona je ba u tom kad su se svi okrenuli u pravcu njegovog prsta, pomislila na otkrie kojoekuje, zabacila glavu i glasno se nasmejala.

Dokaz njene nevinosti naen je u torbi s frizerskim priborom kojaostala na stepenicama gde je Violeta ekala muterije.

Zar bih ostavila torbu sa alatom od kojeg ivim da sam ukrala tv bebu? Misli da sam luda? Piljei pravo u sestru, Violetine oi sevale puile se od besa. Da sam to htela, uzela bih sve. Ne bih ostavila kolsamo da sam htela. Veini ljudi u gomili njene rei zvuale su istinitrazlono, naroito onima koji su optuivali sestru. ena je ostavila torb prosto je etala s bebom dok je starija sestra - u svakom sluaju suv blesava da bi brinula o detetu - otrala kui po plou koju je htela da pdrugarici. A ko zna ta se jo motalo po glavi te devojice koja je suvglupa da bi uvala usnulu bebu.

Manjini je to izgledalo neubedljivo i vrlo sumnjivo. Zato bi se toludaljila ako je htela samo da proeta s detetom ljuljajui ga u naruZato nije etala tamo-amo ispred ulaza, kao svi normalni ljudi? I kaka bio taj njen smeh? Kakav? Neko ko moe tako da se smeje u stanju jezaboravi ne samo torbu, ve i itav svet.

Postiena i pokunjena, devojica nosi bebu, kolica i Bluz za trub


19/159

nazad uza stepenice.Violeta, u pravednom gnevu, grabi torbu i kae Ovo je poslednji put

sam uinila uslugu nekom iz ovog bloka. uvajte sami svoje prok bebe! Kasnije je uvek tako mislila o tom sluaju, pamtila ga je

nepravednu uvredu nanetu njenom karakteru. Sasvim je zaborav privremenu kolevku i deji sapun. Ipak je ponekad, u tmurnim danima, se iz nekih delova sobe nije mogla isterati no, iskrsavalo seanje svetlost koja je pojurila njenim venama; kad je izgledalo da crveni pasuloncu nikad nee omekati, zamiljala je sjaj koji se moe nositi na rukaKoji bi se, ako tako mora da bude, sakrivao na mestima tamnim kao bunara.

Do nikad nije saznao za Violetino javno ludilo. Stak, Distan i drnjegovi prijatelji priali su meu sobom o tim dogaajima, ali njegasamo pitaliKako je Violeta? Gura li? Ipak, Do je primetio tajn pukotine.

Kaem pukotine zato to je upravo to bilo posredi. Nisu to bile ni rni prelomi, ve duboke pukotine u okrugloj svetlosti dana. Budi se ujut potpuno jasno vidi niz malih, jarko osvetljenih prizora. U svakom od odigrava se neka radnja: neto u vezi s hranom ili poslom; primajumuterije i poznanici, nekud se ulazi. Ali, ne vidi sebe kako radi te stvVidi ih kako bivaju uraene. Okrugla svetlost odrava i preplavljuje sv prizor, i moglo bi se pomisliti da iza krivine, tamo gde ona prestaje, povrsto tlo. Ali, tla zapravo nema, postoje samo hodnici i pukotine prkojih se neprestano prelazi. Ni okrugla svetlost nije savrena. Pa pogled i na njoj otkriva avove, loe slepljene delove i istanjena mestakojih se nalazi ko zna ta. Bilo ta. Ponekad, kad ne obraa panju, Viose saplete na tim pukotinama, kao onda kad je, umesto da levo stop pomeri napred, zakoraila unazad, savila noge i sela nasred ulice.

Ranije nije bila takva. Bila je hitra, odluna devojka i vredna mlada sa ustrim, traerskim jezikom frizerke. Volela je da istera svoju volju, oj je polazilo za rukom. Izabrala je Doa i nije htela da se vrati kui nato je videla kako se njegov lik uobliuje u ranoj jutarnjoj svetloOpsedajui stanodavca, prokrila je njihov put iz Tenderlojna u vegradski stan obean drugoj porodici. Regrutovala je muterije idui od v


20/159

do vrata i opisujui svoje usluge (Mogu da vam sredim kosu boljeftinije, gde vi hoete i kad hoete). Ubeivala je mesare i uline pilda joj prodaju najbolju robu i uvek malo vie od onog to pokae v(Dodajte i ono parence. Zato mi merite stabljike, kad kupujem sa

lie?). Mnogo pre onog asa kad je Do stajao u prodavnici posmatradevojku koja kupuje bombone, Violeta se spotakla i propala u pukotinudve. Osetila da u njenim ustima zapoinje neto to nema veze ni sa Rei koje se nisu odnosile ni na ta osim na same sebe upadale su u inobine reenice.

Mislim da osmica nije izala ovog meseca, kae ona mislei na dneloto. Nijedna. Sigumo e se uskoro pojaviti, zato je stavljam svuda.

Tako se ne igra, kae Do. Smisli svoju kombinaciju i ne menjaj jeNe, znam da osmica mora da izae. Prole godine se stalno pojavljiv

u avgustu - u stvari, itavog leta.Kako god hoe. Do pregleda kolekciju Kleopatra.Mislim da u dodati i nulu i jo dva-tri broja, u svakom sluaju... k

ta zgodna devojka pored tebe?ta? Do se mrti. ta si rekla?O, Violeta brzo trepe. Nita. Mislim... ba nita.Zgodna devojka?Nita, Do. Nita.Ona misli da tu ne moe nita da se uini, ali da to jeste neto. Je

primetno, ali zabrinjavajue. Kao onda kad ju je ga Hejvud pitala kadmoi da se pozabavi kosom njene unuke i kad je ona odgovorila: U sata, ako se pogrebna kola sklone s puta.

Nije joj teko da se izvue iz tih pukotina zato to niko ne insistDogaa li se to i njima? Moda. Moda svako ima odmetniki jezik kradi na svoju ruku. Violeta zatvara usta. Govori sve manje i manje, nudeo u razgovoru svodi se na uh i pobogu. Lake je opravdati usta kzastranjuju nego osamostaljenu ruku koja iza papagajevog kaveza pronano zagubljen pre vie nedelja. Violeta je i dalje gotovo nema. Ta utljivu poetku uznemirava njenog mua, onda ga zbunjuje i na kraju izaz potitenost. Oenjen je enom koja razgovara uglavnom sa svojim pticaA jedna od njih odgovara: Volim te.


21/159

Ili je barem nekad odgovarala. Kad je izbacila ptice, Violeta nije ossamo bez drutva kanarinaca i papagajeve izjave ljubavi, ve je liensvakodnevnog obreda pokrivanja kaveza, navike koja je neophodna da

pregura no. Moe pomoi i rad od kojeg pucaju lea; ili alkohol. Narai telo - prijateljsko, ako ne i blisko - koje lei do tebe. Neko ko te svododirom umiruje, a ne ugroava i ne gnjavi. ije teko disanje te ne ljutiti se gadi, ve te zabavalja kao sve to dolazi od voljenog kunog ljubimPomau i obredi: zakljuavanje vrata, pospremanje, pranje zuba, eljaali oni su uvod u zaista neophodne stvari. Veina ljudi eli da se sunovu san. Oni ele da ih obori pesnica umora kako bi izbegli no bune ti praznih ptijih kaveza koji se vie ne moraju pokrivati, drskih nenasmedevojaka koje pilje u njih sa ploe iznad kamina.

Za Violetu, koja nikad nije upoznala devojku, ve samo njenu sliklinost koju je sama skrojila na osnovu briljivo voenog istraivaseanje na devojku je bolest u kui - sveprisutna i neprisutna. Nema nto bi Violeta mogla da tue ili gaa, a kad to mora da uini, kad nemora da udari, preostaju joj samo strugotina i otisak sepije.

Za Doa je drukije. Ta devojka bila je nona potreba tokom tri meseOn se sea svojih seanja na nju; kako se uspavljivao mislei na nju doleao pored Violete. Teko mu pada njena smrt, toliko mu je ao, ali mutee pada mogunost da ga izda pamenje i da ne uspe da oivi nenSvestan je da e ono nastaviti da bledi, jer je to poelo da se dogaa onog popodneva kad je ulovio Dorkas. Nakon to je rekla da eli KAjland i velike zabave i jo odlazaka u Meksiko. Ve tada je poeo prianja uz njenu kou koju su pokvarili slatkii, uz visoki divlji bun kojastuci pravili od njene kose, izgriene nokte, dirljiv nain na koji je stas vrhovima stopala okrenutim unutra. Jo onda, dok je sluao kako govsve one strane stvari, oseao je da gubi boju njenog glasa i da zaborata se dogaalo s njenim kapcima kad su vodili ljubav.

Sad lei u krevetu seajui se svake pojedinosti tog oktobarsk popodneva kad ju je prvi put sreo, od poetka do kraja, pa opet ispoe Ne samo zato to je to slatko, ve zato to pokuava da je zalemi za sum, da je tu utisne i sauva od budueg brisanja. Tako da ni ona, ni


22/159

ljubav prema njoj ne izblede i ne navuku skramu kao to je bilo Violetom. Kad Do pokua da se seti kako je bilo kad su on i Violeta mladi, kad su se venali, odluili da napuste okrug Vesper i da se presna sever, u Siti, gotovo nita ne dolazi u pamenje. Pamti datume, narav

dogaaje, poslove, ak i mnoge prizore. Ali, uzalud se mui da prizoseanja.Dugo se borio s tim gubitkom, verovao da se s njim pomirio, prihv

injenicu da starost nee biti seanje na ovo ili ono oseanje. Da e mda kae Na smrt sam se uplaio, ali ne i da ponovo doivi strah. Da pred oima moi da obnovi prizore ekstaze, ubistva, nenosti, ali oceod svega osim jezika kojim se iskazuju. Mislio je da se pomirio s tim, alvarao. Kad je svratio do ile da joj isporui proizvode iz kolekcKleopatra, uao je u sobu punu nasmejanih ena koje su ga zadirkivaletu je bila i ona, stajala je na vratima i pridrala ih za njega, ista ona devkoja je zaokupila njegovu panju u Dagijevoj radnji; devojka kojakupovala slatkie, unitavala svoju kou i dirnula ga toliko da su oi poda ga peku. A onda, iznenada, na ulazu u stan Alise Manfred, stajala jestopalima okrenutim unutra, s kosom skupljenom u pletenicu i nije se anasmeila, ali je osetio da je dobrodoao. Izvesno. Inae ne bi smohrabrost, ne bi bio dovoljno oputen da joj se obrati apatom dok je izlaz

Uivao je upravo u toj pohotnoj agresivnosti zato to je ranije nkoristio niti mu je bila potrebna. elja je izbila na povrinu s njegovapatom i on je odmah poeo da je neguje. Najpre ju je stavio u duivajui u saznanju da je tu. Onda bi je u slobodnim trenucima izvladivio joj se. Nije udeo ni eznuo za devojkom, vie je mislio na njodluivao. Ba kao to je odluio o svom imenu, o orahovom drvetukojem su spavali on i Viktori, o komadu zemlje u dolini i o tome kadakrene u Siti, tako je odluio i o Dorkas. to se tie njegovog brakaVioletom, to nije bio njegov izbor, ali je oseao zahvalnost to nije moda odluuje; Violeta je to uinila za njega, pomaui mu da pobegne od crvenih drozdova u okrugu i mukle tiine koja ih je pratila.

Sreli su se u okrugu Vesper, u Virdiniji, ispod orahovog drveta. Onaradila u polju kao i svi drugi, a posle rada ivela je s jednom porodicokui dvadeset milja udaljenoj od njene. Imali su zajednike poznanike


23/159

verovatno su imali i bar jednog zajednikog roaka. Zbliili su se zatoim je blizina bila nametnuta spolja; sami nisu izabrali nita osim mesasa nonih sastanaka.

Violeta i Do napustili su Tajrel godine 1906. i popeli se u vagon

obojene u vozu kompanije Juno nebo. Voz se zatresao kad se priblivodi koja je okruivala Siti i njima se uinilo da osea to i oni: uzbueto je najzad stigao i panian strah od onoga na drugoj strani. Ustreptauplaeni, nisu ak ni zadremali tokom etrnaest sati vonje spokojne ponjihanja kolevke. Kad je voz u punoj brzini uao u tunel i kad se u vagnajednom smrailo, pomislili su da je moda ispred njih zid o koji eslupati ili stena koja visi iznad praznine. Voz je zadrhtao s njima na pomisao, ali je nastavio dalje; uverili su se da je ispred vrsta zemlj podrhtavanje se pretvorilo u ples pod njihovim nogama. Do je ustauhvatio se za mreu od prtljanika iznad glave. Tako je bolje oseao rit pa je rekao i Violeti da to uradi.

Visili su tu, mladi seoski par, smejali se i odgovarali inama u istritmu kad je naiao stjuard, ljubazan, ali ne i nasmeen jer sad vie morao da se smei u vagonu punom obojenih ljudi.

Doruak u vagon-restoranu. Doruak u vagon-restoranu. Dobro juKompletan doruak u vagon-restoranu. Preko ruke je drao elezniebe i ispod njega bocu s pola litre mleka koju je pruio mladoj majcusnulom bebom u krilu. Kompletan doruak.

Nije ispalo onako kako se nadao. Nadao se da e svi pohrliti u vagrestoran, sada kad to mogu. im su napustili Delaver i udaljili se Merilenda nestala je otrovnozelena zavesa koja deli obojene ljude koji jod drugih ljudi koji jedu; kuvarice se nee oseati obaveznim da stave mdodatak na tanjire namenjene onima iza zavese; tri krike limuna u ledeaju, dva kolaa od kokosa sloena tako da izgledaju kao jedan - izvucte zavese otrovnu aoku; ukroti je malim dodatkom. Sada, dok voz priSitiju, nema vie zelenih zavesa; itav restoran moe da se napobojenima koji e biti uslueni po naelu ko prvi stigne, prvi dobije. Sakad bi oni to shvatili. Samo kad bi ugurali one male kutije i korpe issedita; kad bi zatvorili one papirne kese i zauvek vratili sendvieslaninom nazad u papir u koji su bili umotani, i krenuli, jedan za drug


24/159

kroz pet vagona ka vagon-restoranu gde su beli stolnjaci barem isto ono beli koliko i oni koje su ti putnici prostirali na bunove smreke da se osgde je av na salvetama isto onako prav kao i onaj koji su ti putnici pegza nedeljni ruak; gde je sos isto onako barunast kao i onaj koji s

putnici pravili, a zemike sigurno ne zaostaju za njihovim sendviimaslaninom. Ponekad se to i dogaalo. Neka ena u dobrim cipelama sa devojice, ovek propovednikog izgleda s lancem za sat i cilindrom u bi, izravnali rukama odeu i krenuli kroz zaljuljane vagone pre penastobelim stolovima s tekim srebrnim noevima i viljukamPorudbinu bi primio, a potom i doneo obojeni momak koji nije moraozainjava svoje dostojanstvo osmehom.

Dou i Violeti to nije bilo ni na kraj pameti da plate za obed koji im n potreban i koji od njih zahteva da sede mirno ili, to je jo gore, razdvostolom. Ne u ovom asu. Ne dok ulaze u drelo Sitija neprestano ple Njeni kukovi su dodirivali njegove butine dok su stajali izmeu dva rsedita ne prestajui da se osmehuju. Jo nisu ni stigli u Siti, a on im je govorio. Plesali su. Poput miliona drugih, piljili su kroz prozor uzburkagrudi, sa ritmom ina u nogama, i iekivali prvi pogled na grad koj plesao zajedno s njima pokazujui im koliko ih voli. Poput miliona dru bili su nestrpljivi da ve jednom stignu i da uzvrate ljubav.

Neki su bili spori; putovali su iz Dordije u Ilinoj, zatim u San Dijetek na kraju su se predavali Sitiju. Drugi su odmah znali da je ovaj gradnjih jedini. Doli su zato to im se tako prohtelo, zato da ne? Doli posle mnogo planiranja, mnogo pisama tamo i ovamo, da bi bili sigurni bi znali kako, koliko i gde. Doli su u posetu i zaboravili da se vrvisokim ili niskim stabljikama pamuka. Najureni s razlogom ili bez njotputeni sa otpremninom ili bez nje, siromani zbog ovoga ili onosmucali su se tuda neko vreme, a onda vie nisu mogli da zamisle sebedrugom mestu. Drugi su doli zato to im je roak ili ortak iz zaviaja trekao, ovee, mora da vidi ovo mesto pre nego to umre; ili, imamo sobu, spakuj kofer, bakande ostavi kod kue.

Bez obzira na to kako, zato i kada su dolazili, onog asa kad bi njihonovi udarili o plonik - povratka vie nije bilo. ak i kad je soba kojuiznajmili bila manja od boksa za junicu i mranija od poljskog kloz


25/159

ostajali su da vide je li izvuen njihov broj, da uju sebe u publici, da okako se kreu niz ulicu meu stotinama drugih koji su ili kud i oni, a su govorili, bez obzira na naglasak, jezik je i za njih bio ista zamresavitljiva igraka smiljena i napravljena za igru. Delom su sve to vol

zbog sablasti koje su ostavili iza sebe. Veterani 27. bataljona, s njihovskljokanim kimama, koje je ostavio na cedilu komandant za koga su borili kao ludaci. Oi otupele od gaenja, oi hiljada onih koje su g. Armg. Svift, g. Montgomeri Vord dovodili da razbijaju trajkove, a ondaotputali zato to su to uinili. Poderane cipele dve hiljade galvestonsdokera koje g. Malori nikad ne bi platio pedeset centi na sat, koliko pl belce. Dlanovi u molitvi, hrapavo disanje, mirna deca onih koji su otiSpringfilda u Ohaju, Springfilda u Indijani, Grinsburga u IndijaVilmingtona u Delavaru, Nju Orleansa u Lujzijani beei od pomahnitkoji su urlali po svim putevima i dvoritima zaviaja.

Talas crnih ljudi koji su beali od nematine i nasilja dostigao je vrhu1870-ih, 80-ih, 90-ih, a 1906. godine, kad su se u njega ulili Do i Viol prerastao je u postojanu struju. I oni su, kao i svi drugi, bili ljudi sa selljudi sa sela imaju tako kratko pamenje! Kad se zaljube u grad, toljubav za itavu venost, i ona lii na venost. Kao da nije postojalo vrekad ga nisu voleli. Onog asa kad stignu na elezniku stanicu ili sitrajekta i ugledaju iroke ulice i raskone svetiljke koje ih osvetljav pouzdano znaju da su za to roeni. Tu, u gradu, nisu postali toliko nkoliko su postali oni sami: sopstveno jae i opasnije ja. I u poetku, ka prvi put doli ovamo, i dvadeset godina kasnije, kad su srasli sa Sitijtoliko su voleli taj deo sebe da su zaboravili kako izgleda voleti druge lj- ako su to ikada i znali. Ne kaem da su ih mrzeli, ne, samo su poinjalvole obiaje ljudi u Sitiju; to to uenice nikad ne zastaju na semaforu, samo pogledaju levo i desno i zakorae s plonika; to se muka prilagoavaju visokim zgradama i majunim portalima; to ena izgltako kako izgleda dok se kree kroz gradsku vrevu i to je njen profil tdirljiv naspram pozadine Ist Rivera. Spokojstvo s kojim ona obavkuhinjske poslove kad zna da se gas za lampu i osnovne namirnice mdobiti iza oka, a ne tek sedam milja odatle.

To nije dovoljno da probudi ljubav, ali pumpa elju. ena koja


26/159

uzburkala krv nekog mukarca kad se nagnula preko ograde pored puseoskog puta, u Sitiju se ne moe nadati ni njegovom letiminom pogleAli, ako brzo kucka visokim potpeticama po irokoj gradskoj ulici njitanu, ili ako sedi na stepenitu s hladnim pivom u ruci klatei na v

stopala poluizuvenu cipelu, i te kako e je pogledati. Pomislie da eli tu enu, a ne poseban spoj zakrivljenog kamena i zaljuljane cipelvisokom potpeticom koja je as u senci, as na suncu. Brzo e shvobmanu, prevaru oblika, svetlosti i pokreta, ali mu to nee biti vano jerobmana deo svega. Kako god bilo, oseae da mu se plua pune i praz Nema vazduha u Sitiju, ali ima daha koji svakog jutra prolazi kroz ovkao smeljivi gas dajui sjaj njegovim oima, reima i oekivanjima. Zzaboravlja potoi sa oblucima na dnu i stabla jabuke tako stara dagrane poleu po zemlji, pa mora da se sagne ili une da bi dohv plodove. Zaboravlja sunce koje je nekad klizilo poput umanceta u sveseoskom jajetu, gusto i narandasto u dnu neba, pa mu ono i ne nedostne podie pogled da vidi ta se dogodilo s njim ili sa zvezdama kojesvetlost uzbudljivih, rasipnih ulinih svetiljki uinila izlinim.

Ta opinjenost, neminovna i trajna, zahvata decu, devojke, sve vrmukaraca, majki, mladih supruga i barskih ena; svi su se oni neksnali, svi su se najzad obreli u Sitiju, gde snanije oseaju da su to esu, gde se vie oseaju onakvima kakvi su uvek verovali da jesu. Nne moe da ih izvue iz toga; Siti je ono to oni ele da bude: rasiptopao, zastraujui, pun nepoznatih ljubaznih ljudi. Nije udo zaboravljaju potoke sa oblucima i to nebo, kad ga ne zaborave potpuvide kao puko obavetenje o dobu dana ili noi.

Ali, ja sam videla da Siti ume da navue neverovatno nebo. Portislubenici eleznice koji i ne pomiljaju da mrdnu iz grada ponenairoko opisuju nebo nad predelima uz prugu. Ipak, nijedno nono nebomoe nadmaiti ovo nad Sitijem. Ovde ono katkad potpuno zdere sa s povrinu i - okeanskije od okeana - uplovi u dubinu bez zvezda. Tik vrhovima zgrada, blizu, blie od kape na glavi, gradsko nebo nadir povlai se, nadire i povlai se, i podsea me na slobodnu, ali nedozvolljubav koja se jo uspeno krije od svih. Dok gledam kako se nono nrascvetava nad svetlucavim gradom, trudim se da ne pomiljam na ono


27/159

se nalazi u okeanu, u njegovim zalivima i rekama koje se u njega ulivmali avioni s nosom u mulju, s pilotom i putnikom koji zure u jata plribe; natopljene i usoljene novanice u platnenim torbama, iji se slobokrajevi blago lelujaju dok su u sredini zauvek spojene metalnim traka

One su tamo, zajedno sa utim cvetovima koje jedu vodene bubajacima koja se lagano udaljavaju od peraja; zajedno s decom koja pogreila kad su birala roditelje; zajedno s ploama kararskog kamena su odvaljene sa zgrada kad su izale iz mode. Tu su i boce napravljenestakla dovoljno lepog da se takmii sa zvezdama koje ne mogu da vizato to ih sakriva gradsko nebo. Inae, kad bi samo htelo, ono bi moglomi pokae zvezde iseene od svetlucavih kostima igraica ili odraenoima tajnih i srenih ljubavnika pritisnutih dubokim, dodirljiv plavetnilom.

Ali, to nije sve to gradsko nebo moe da uini. Ono je kadro da post

ljubiasto, a da ne izgubi narandasto jezgro, i tada se odea ljudi ulicama presijava poput kostima u varijeteu. Videla sam kako e potapaju koulje u kuvani tirak ili najsitnijim bodom krpe arape, i kdevojka izravnava kosu svojoj sestri nad poretom dok nebo klizi prozora meko i tiho kao Irokez. Du onih prozora, takoe, iza kljubavnici, slobodni i nezakoniti, govore jedno drugom razne stvari.

Dvadeset godina nakon to su uplesali vozom u Siti, Do i Violeta jo bili par, ali nisu jedno s drugim estito ni razgovarali, da i ne pominsmeh i pretvaranje tla u podijum za igru. Uveren da samo on pamti te daele da ih vrati, kadar da oivi dogaaje, ali ne i oseanja koja su iz isticala, Do je postao deo jednog drugog para. Iznajmio je sobu od suskoja je znala tanu cenu svog utanja. Pogodio se za est sati nedeljno.vreme je dovoljno da gradsko nebo pree iz svetloledenoplavogljubiasto sa zlatnim jezgrom. Dovoljno da ovek, kad sunce potone, ksvojoj novoj ljubavi ono to nikad nije rekao svojoj eni.

Vane stvari: kako u smiraj dana mirie grm hibiskusa na obali potokako u toj svetlosti jedva vidi sopstvena kolena koja izviruju iz rupa pantalonama, i zato bi onda verovao da e moi da vidi njenu ruku ako ona odlui da je prui kroz bunje i potvrdi, jednom zasvagda, d


28/159

njegova majka? Stideo bi se, naravno, ali bi bio najsreniji deakVirdiniji. Kad bi samo odluila da mu da znak, da ve jednom saslua to eli da je pita i da na neki nain kae da, ak i ako je to zapravo ne,da zna. udeo je da bude ponien i zahvalan u isti mah jer bi njena potv

znaila oboje. Njeni prsti, njena ruka koja proviruje kroz behar i dodinjegovu i doputa mu, moda, da i on nju dodirne. Ne bi zgrabio i cimnuruku, ne bi je povukao iz bunja. Moda se toga plaila, ali bez razlolepo joj je rekao. Samo mi daj znak, rekao je, samo pokai ruku, rekao znau, zar ne zna da moram da znam? Ne bi morala nita da kae, ionniko nikad nije uo da je neto rekla; ne bi to morale da budu rei; reinisu bile potrebne, nije ih eleo, znao je kako mogu da slau, da ugreju knestanu. Ne bi ak morala da izgovori ni re majka. Nita slino. Sada mu da znak, da prui ruku kroz lie, izmeu belih cvetova, da pokda zna da je to on, sin koga je rodila pre etrnaest godina i onda od nj pobegla, ali ne predaleko. Dovoljno daleko da se svi uznemire to sasvim otila, i dovoljno blizu da se svi uplae zato to se unja uokosakriva i dodiruje ih i to se kikoe kao slatka mala devojica u traku

Moda je to i uinila. Moda su se u bunju pokretali njeni prsti, agranice, ali je svetlost bila slaba, nije mogao da vidi ni sopstvena kolkako vire iz rupa na pantalonama; moda mu je promakao znak kojidoneo barem meavinu stida i zadovoljstva umesto unutranjeg nitkojim od tada putuje i od kojeg se razdvojio samo u jesen 1925, kadmogao nekome da ga opie. Nekome po imenu Dorkas, nekome sa srpaoiljcima na jagodicama, nekome kome je to nita bilo bolje poznato nDoovim vrnjacima. Ona je to nita ispunila za njega, kao i on za nju jee i ona imala.

Moda je njeno nita bilo gore jer je poznavala svoju majku i ak oddobila amar za neki nestaluk koji je zaboravila. Ali, seala se, i to mrekla, pljuske po licu, njenog zvuka i bola, i kako je pekla. Kako je perekla mu je. Od svih amara koje je dobila, taj je najbolje zapamtila zto je bio poslednji. Nagnula se kroz prozor u kui svoje najbolje drugazato to ti zvuci nisu pripadali njenom snu. Dolazili su izvan njene glavedruge strane ulice. Nekakvo tranje. Svi tre. Po vodu? Kante? Vatrogakola uglancana i spremna za akciju u nekom drugom delu grada? Nije


29/159

moglo ui u kuu gde su njene lutke od tipaljki leale postrojene jednadruge. U kutiji od cigara. Ipak je pokuala da doe do njih. Bosonogahaljini u kojoj je spavala, potrala je po njih viui majci da je kutijlutkama, kutija s lutkama na ormaru, moemo li da ih dohvatimo? Mama

Ponovo plae i Do je privija uz sebe. Irokesko nebo prolazi po prozora; ako ga vide, ono boji njihovu ljubav drvenim bojicama. Tada posle nekoliko minuta utanja, podie kofere sa uzorcima kolekKleopatra i zaikava je pre no to e ga otvoriti drei poklopac takoona ne moe odmah da vidi ta se krije ispod teglica i kutijica slatkmirisa; poklon koji je doneo za nju. To je mali luk koji zaokruuje njihdan u asu kad gradsko nebo menja svoje narandasto jezgro u crno dto due prikrivalo zvezde pre nego to ih preda jednu po jednu, darove.

Dotle je ona ve sabila njegove zanoktice, oistila mu nokte i premaih bezbojnim lakom. Malo je plakala dok je govorila o Ist Sent Luisuonda se oraspoloila doterujui mu nokte. Voli sama da se pobrinerukama koje je miluju i grle ispod ebeta. Rukama koje je ona namaz poto je zagrabila iz teglice s ko zna im iz njegovog kofereta sa uzorcZavaljuje se i drei njegovo lice meu dlanovima ljubi oba kapka njegodvobojnih oiju. Jedan za mene, kae, i jedan za tebe. Jedan za mene i jeza tebe. Daj mi ovo, ja u tebi ono. Daj mi. Daj mi.

Pokuavaju da ne viu, ali to je jae od njih. Ponekad joj pokriva udlanom svoje ruke da je ne bi uo neko ko prolazi hodnikom, a ako jstanju da to uini, ako se seti na vreme, grize jastuk da zaustavi svoj kAko je u stanju. Ponekad misli da ga je zaustavio jer mu je oak astuka jo u ustima, a onda zauje sebe kako udie i izdie, udie i izddovravajui krik koji je mogao da izae samo iz njegovog iscrpljenog g

Ona se tome smeje, smeje se i smeje pre nego to obgrli njegova le pone da ih udara pesnicama. Kada se umori, i kad on zadrema, nagn prema njemu sa usnama iza njegovog uha i pone da pravi planoMeksiko, apue. Hou da me povede u Meksiko. Previe je bumrmlja on. Nije, nije, kae ona, ba je kako treba. Otkud zna? pita ula sam od ljudi, ljudi priaju da su stolovi okrugli, s belim stolnjacimmajunim abaurima. Otvara se kasno, kad si ti ve uveliko u krevetu, k


30/159

on smeei se. Ovo je vreme kad odlazim u krevet, ljudi iz Meksspavaju po danu, povedi me. Ostaju tamo sve do asa kad ljudi nedel polaze u crkvu, i belci ne mogu da uu, i momci koji sviraju poneustanu i zapleu s tobom. Eh, ah, kae on. ta eh, ah, pita ona. Samo e

da pleem s tobom i da posle sedimo za okruglim stolom sa lampom. Lnas mogu videti, kae on, te tvoje majune lampe dovoljno su velike dvidi ko je tu. Uvek to kae, kikoe se ona, tako je bilo i proli put, a nnas nije ni pogledao, ba smo se lepo zabavljali, a Meksiko je jo bolji to niko ne moe da vidi ta se zbiva ispod stola jer je na njemu stolnMoe li? Ako ne eli da igra moemo samo da sedimo za stolom i dagledamo pri svetlosti lampe, da sluamo muziku i posmatramo ljude. Nne vidi ispod stolnjaka. Do, Do, povedi me, kai da e me povesti. Ke se izvui iz kue? pita on. Smisliu neto, pevucka ona, kao i obisamo kai da. Dobro, kae on, dobro, glupo je da ubere jabuku akoeli da sazna kakvog je ukusa. Kakvog je ukusa, Do? pita ona. I Dotvara oi.

Vrata su zakljuana, a Malvona se vraa iz svoje kancelarije u 40. uznatno posle ponoi; ta pomisao ga uzbuuje: moda bi ponekad mogl provedu gotovo itavu no zajedno. Ako bi, recimo, Alisa ManfredVioleta otputovale onda bi njih dvoje mogli da odloe davanje poklonanajtamnijeg dela noi, do asa kad se Malvona vraa s posla miriuioksidol i vosak za ienje. Kako sad stoje stvari, odmah posle dogovoMeksiku Dorkas silazi niz stepenice, a on ulazi u svoj stan pre nego Violeta zavri veernji obilazak glava i stigne kui, gde je Do ve si pticama sveu vodu i pokrio kaveze. Tih noi Dou ne smeta da lei buuz svoju utljivu enu zato to su njegove misli s mladom devojkom, Bs mladom devojkom koja u njegov ivot unosi blaenstvo i elju da se ni rodio.

Malvona ivi sama s novinama i priama drugih ljudi koje se tampaj

malim knjigama. Kad ne radi na tome da njene kancelarije sijaju i blistukrta tampane prie s pronicljivim posmatranjem ljudi oko sebe. Malo promie ovoj eni koja se u est sati po podne vozi tramvajem u suprotsmeru od reke saobraaja; koja pregleda korpe za otpatke monih bela


31/159

posmatra fotografije ena i dece na njihovim stolovima. Slua njihrazgovore u hodniku i smeh u toaletu koji ispunjava ostavu za metle poisparenja iz njene boce s amonijakom. Zaviruje u flae sa skupim piimvraa male pljoske na njihovo mesto iza jastuka na fotelji i iza knjig

kojima su rei odtampane u dve kolone. Ona zna ko je strasno odan pri enskom donjem veu, ko voli svoju enu i ko je s nekim deli. Kosvaa sa sinom i ne govori s ocem. Jer oni ne pokrivaju slualicu dlankad razgovaraju telefonom i ne nareuju joj da izae kad na svom spo putu kroz hodnik stigne do njihove kancelarije. Ne prelaze na poverapat kad ostanu na poslu do kasnih sati da bi se pozabavili onim nazivaju pravi biznis.

Malvoni su ti belci nezanimljivi; samo primeuje ta rade. Ali, ljudnjenom susedstvu stvarno je zanimaju.

Pre nego to je promenio svoje ime Vilijam Janger u Mali Cezar, Cake opljakao potansko sandue u 130. ulici. U potrazi za potanskmenicama, novcem ili ko zna im, Malvoni to nije bilo jasno. Podizala god sedme godine i boljeg sestria niko ne bi mogao poeleti. Baremdanu. Ali neke stvari koje je radio u njeno radno vreme, od 6 po podne2.30 ujutru, zauvek e joj ostati nepoznate; o nekim drugim je ula kaotiao u ikago, ili to bee San Dijego, ili ko zna koji grad koji se zavrna O.

Jedno od tih otkria razjasnilo je nestanak njenog cegera - vree za sodeset kilograma, lepo oprane i sloene u tanu da bude pri ruci kMalvona rei da ode na pijacu. Kad ga je pronala iza radijatoraCakanovoj sobi, ceger je bio pun pisama bez potanskog iga. Dok ihslagala i razvrstavala, Malvona je nameravala da ih zatvori i smesta uba potansko sandue. Na kraju ih je, meutim, sva proitala, ukljuujui ikoja Cakan nije ni otvorio. Ako se izuzme zadovoljstvo koje joj je pru prepoznavanje potpisnika, tivo se pokazalo krajnje nezanimljivim.

Draga Helen Mur: pitanja o Heleninom zdravlju; odgovori o sopstvenvremenske prilike, razoaranja, obeanja, voli te, i zatim potpis, kao dHelen primala toliko pote, imala toliko roaka i prijatelja da nije mosvih da se seti, da nije prepoznavala nju ili njega po krupnom, nagnurukopisu, tvoja odana sestra, ga ta i ta; ili otac koji te voli, Njujork,


32/159

Henderson Vudvord.Bilo je i nekoliko pisama koja su zahtevala da Malvona neto preduz

Uenica srednje kole poslala je popunjen formular za upis na prafakultet zajedno s traenim dolarom kojeg vie nije bilo u koverti. Malv

nije imala dolar za bacanje na upisninu Lili Spenser, ali ju je brinmogunost da devojka ne postane pravnik i da zavri kao kelnerica. Zatsvojom rukom dodala beleku: U ovom trenutku nemam dolar ali saznam da ste dobili ovu prijavu i da sam primljena nabaviu ga akoavite da vam stvarno treba.

Rastuila se kad je proitala pismo upueno u Panamu, u kojem se Vinsam Klark ali svom muu zaposlenom u Zoni kanala da je novac kalje smeno mali i nedovoljan - tako neznatan da je odluila da nap posao, pokupi decu i vrati se na Barbados. Malvona je mogla da oseti kzid ivota pritiska enine dlanove; kako su joj ruke izubijane od udarantaj zid; kako ne moe da mrdne od grevitog stiska male dece. Ne znamda radim, pisala je. Ne mogu nita da promenim. Tetka nadie dreku svega. Ja sam van sebe. I naa jadna deca, para to polje nema za sve. Davimo se naisto a moda emo da se davimo i kod kue gdetvoja majka i moja i veliko drvee.

O, pomislila je Malvona, ona sanja o velikom drveu na BarbadoVeem od onog u Parku? To mora da je dungla, zacelo.

Vinsam kae: Saaljevam to ti je drugar pogino u velikom poarmolim se za njega i tebe, kako da toliko obojenih umire kad beli grneto veliko. Valjda misli da odrasto ovek ne pita takve stvari. Polji to dobije u Vindhem Roud gde emo ja i bebe biti za jo dve kirije odsSoni kae da ima pare od glancanja cipela za svoj put pa nita ne brini da ostane iv, tvoja najdraa ena gospoa Vinsam Klark.

Malvona nije poznavala Vinsam niti bilo koga drugog iz bloka 300Aveniji Edkam, mada je jedna od tih zgrada bila puna bogatih doljakaZapadnoindijskih ostrva koji se uglavnom nisu meali s drugima i sa iji prozora irio miris njoj nepoznatih zaina. Sad se valjalo potruditi poruka poslata pre dve kirije stigne u Panamu pre nego to jo nostigne u Edkam, gde bi ga se mogla doepati tetka, a ko zna, ako je zaista tako grozna kao to Vinsam kae (kriom razblauje vodom mleko


33/159

decu i tue petogodinju devojicu kad neveto rukuje vrelom, tek peglom), mogla bi da zadri novac za sebe. Malvona je paljivo odlo pismo i pomislila da bi moda jo jedna potanska marka od jednog pe pomogla da ono bre stigne u Panamu.

Preznojila se samo nad jednim pismom dok se pitala kakva je to koja moe da napie takve rei, a pogotovo da radi ono to je radila iobea jo. Ta koja je poslala pismo ivi u istoj zgradi u kojoj i nljubavnik. Malvona nije mogla da shvati zato je ta osoba potroila tri cna marku; moda se pali na to to drava isporuuje izraze njene vatreno Naterala je sebe da proita pismo nekoliko puta. Pitanje je bilo da lSejdu (tako se zvao na koverti, u pismu se zvao Tatica) poslati poruod tvoje uvek ive eravice. Prolo je mesec dana otkad je pis poslato i eravica se moda pita da nije otila predaleko. Ili su Tatica Si eravica u meuvremenu obavili jo neku od onih runih i lepljivih rad Na kraju je odluila da poalje pismo sa sopstvenim dodatkom koji Taupozorava na oprez i skree mu panju na jedan iseak iz magazina Prilika.

Dok je pripremala taj anonimni savet, Do Trag je pokucao na njevrata.

Kako je, Malvona?Ne alim se. Kako si ti?Mogu da uem? Imam jednu ponudu za tebe. Nasmeio se svo

lakim, seoskim osmehom.Nemam ni prebijene pare, Do.Ma, ne, pruio joj je ruku i proao pored nje u dnevnu sobu. Nita

prodajem. Vidi? Nisam ni poneo kofere.Onda dobro. Malvona je pola s njim do sofe. Sedi.A da sam ga poneo, rekao je, ta bi elela? Mislim, kad bi im

para.Onaj ljubiasti sapun bio je sladak.Tvoj je!Ali se brzo potroio, rekla je Malvona.Lep sapun je lep sapun. Nije vano koliko traje.Valjda.Ostala su mi jo dva. Idem da ih donesem.


34/159

U emu je stvar, Do? Ne prodaje nego poklanja. Zato? Malvonokrznula pogledom sat na kaminu procenjujui koliko e jo moi razgovara s Doom ako eli da ubaci pisma pre nego to krene na posao

Usluga, mogla bi da kae.

Ili da ne kaem?Rei e. Usluga za mene i malo sie za tebe.Malvona se nasmejala. Prei na stvar, Do. Je li to neto o e

Violeta nema pojma?U redu. Ona... Ovako ti je to. Violeta - ne bih da je uznemirava

razume.Ne razumem. Kai mi.Vai. elim da iznajmim tvoj stan.ta?Samo na jedno popodne ili dva, tu i tamo. Dok si ti na poslu. A

platiu za itav mesec.ta ti pada na pamet, Do? Zna da radim nou. Moda su ono im

adresa lani, moda je Do Tatica koji svoju potu preuzima drugd predstavlja se eravici kao Sejd.

Znam da radi u nonoj smeni, ali izlazi iz kue ve u etiri.Kad je lepo vreme idem peice. Inae hvatam autobus u pola pet.Ne bi to bilo svakog dana, Malvona.Nee to biti nijednog dana, Do. Rekla bih da mi se tvoj predlog

svia.Dva dolara svakog meseca.Misli da mi trebaju tvoje pare i tvoj gnjecavi sapun?Ne, ne, Malvona. Vidi. Dopusti da ti objasnim. Retke su osobe kao

koje razumeju kakve probleme ima mukarac sa svojom enom.Kakve probleme?Vidi. Violeta. Zna da je postala udna u prelaznom dobu.Bila je udna i ranije. Jo 1920, ako se ne varam.Jeste, tako je. Ali sada -Do, ti hoe da iznajmi Cakanovu sobu da bi tu dovodio drugu

dok sam ja na poslu zato to te Violeta vie nee. ta ti misli, kakav sa ovek? Tano je da Violeta i ja nismo u ljubavi, ali ja navijam za nju,


35/159

za tebe, drukane.Sluaj, Malvona -Ko je ona?Niko. U stvari, jo ne znam. Samo sam mislio -

Ha. Ako ti se posrei s nekom budalom, imae obezbeen stani? si mislio?Tako neto. Moda ga neu ni iskoristiti. A pare su tvoje u svak

sluaju.Za pedeset centi u izvesnim kuama dobije enu, pod, zidove i kre

Za dva dolara moe da dobije enu na novom novcatom skuteru eli.

A, ne, Malvona. Ne. Pogreno si me razumela. Ne elim neku sa ulBlagi Boe.

Je li? A ta misli, koja bi se vucarala s tobom osim uliarke?Malvona, samo se nadam da u nai prijateljicu. Nekog s kim mogu

popriam.Tik iznad Violetine glave? Zato od mene, ene, trai krevet

vanbranu radnju? Bolje zamoli nekog pokvarenjaka slinog sebi.Hteo sam, ali ne znam nijednog mukarca koji ivi sam; nije

pokvareno, Malvona. Hajde, devojko. Tera me na ulicu. Zar nije bolje to ja traim? Da tu i tamo navratim s pristojnom enom.

Pristojnom?Jeste, pristojnom. Moda je samo usamljena, ili ima decu, ili -Ili mua s ekiem.Ni sluajno.A ako Violeta sazna, ta ja treba da izigravam?Nee saznati.A ako joj ispriam?Nee. Zato bi? I dalje brinem o njoj. Nikom nee faliti ni dlak

glave. A ti dobija pola dolara nedeljno i nekog ko ti uva stan dok raZa sluaj da se Cakan vrati ili da ga ovde potrai neko ko ne daje ni para na to to si ensko i ne gleda gde udara.

Violeta bi me ubila.Nema ti veze s tim. Nee ni znati kad dolazim i nee nita vid


36/159

Stan e zatei kako si ga ostavila, osim to e neka sitnica biti popravljkad zatreba. Nee videti nita osim male promene na stolu, onoga to ostavljati zato to nita ne zna. Vai?

Uh, uh.

Da probamo, Malvona. Nedelju dana. Ne, dve. Moe da predomisli kad hoe, kad god hoe, samo ostavi moj novac na stoznau da dogovor vie ne vai, a klju u ti odmah vratiti.

Uh, uh.Ovo je tvoja kua. Rei e mi ta treba da uradim, ta treba da

popravi i ta ti se ne svia. Veruj mi, devojko, nee ni znati kad sdolazio, ni da li sam dolazio. Osim moda po tome to ti esma viecuri.

Uh, uh.Znae samo da svake subote, poev od sada, moe da stavi p

dolara u kutiju od eera.Mnogo je to para za malo razgovora.Pojma nema koliko moe da utedi ako ne pije, ne pui, ne koc

se i ne plaa porez. Kao ja.Moda bi bilo bolje da to radi.Ne radim nita ravo. Nije mi do smucanja po barovima. Samo s

eljan malo finog enskog drutva.Prilino si siguran da e ga nai, rekla bih.Do se osmehnuo. Ako ne naem, nikom nita. Nema tete.Samo bez poruka.ta?Nikakve pisane poruke. Nikakva pisma. Ne prenosim poruke.Naravno. Ne treba meni dopisna prijateljica. Razgovaramo ovde ili

razgovaramo.A ako neto iskrsne, pa neko poeli da otkae sastanak?To nije tvoja briga.Ako se razboli i ne moe da doe, pa hoe da te obavesti?Malo u saekati, pa u otii.A ako se dete razboli, a niko ne moe da nae mamu jer se zavu

negde s tobom?


37/159

Ko kae da ima decu?Ne petljaj se sa enom koja ima malu decu, Do.Neu.Suvie trai od mene.

Ne mora ti ni o emu da brine. Nema veze s tim. Jesam li iknekog uvalio u nevolju? Due sam u ovoj zgradi nego ti. Jesi li ulaneka ena runo govori o meni? Prodajem kozmetiku po itavom gradu,li ula da sam neku saletao? Nisi. Nisi ula zato to nisi imala ta da uSad hou malo da olakam sebi ivot s nekom finom enom, kao pristoovek. Nita drugo. U emu je problem?

Problem je u Violeti.Violeta vie brine o papagaju nego o meni. Ili kuva svinjetinu koju

mogu a jedem, ili pegla tuu kosu, a od tog mirisa mi je muka. Valjdato normalno kad su ljudi tako dugo u braku. Ali, utanje... utanje izluuje. Nita ne govori i ne puta me da joj priem. Svaki drugi mukna mom mestu smucao bi se uokolo i izlazio svake noi, zna i samanisam takav. Ne.

Naravno da nije bio takav, ali je to ipak radio. Lagao je, pravio planoizlazio nou kad god je devojka to traila. Odlazio je u Meksiko, Suksklubove ija imena su se menjala svake nedelje - i to ne sam. Postaoovek etvrtka, a ljudi etvrtka su zadovoljni. Na licu im pie da e uskzadovoljiti neku nezakonitu elju ili da su je upravo zadovoljili. Moe si vikendom i drugim danima, ali samo na etvrtak sme da rauna. Nesam mislila da je tome razlog to posluga etvrtkom ima slobodan daujutru moe da se izleava, to je vikendom iskljueno jer tada svispavaju u kui u kojoj rade ili ustaju tako rano da nemaju vremena ndoruak, a kamoli za igru. Ali, primetila sam da to vai i za mukarce ene nisu sluavke niti rade po danu, ve su kelnerice i kuvaricerestoranima, gde su slobodni dani nedelja i ponedeljak; uiteljice, peva po barovima, daktilografkinje i piljarice nestrpljivo oekuju slobosubotu. Siti misli o tome i priprema se za vikend: dan pre isplate, dan pisplate, uurbanost pred sabat, zatvorene prodavnice i miran kolski hodulazi u banke zatieni reetkama, mrane i zakljuane kancelarije.

Zato ljudi izgledaju zadovoljni u etvrtak? Moda zato to im je na


38/159

nametnut ritam sedmice - moda ima neeg potpuno neprirodnogsedmodnevnom ciklusu, i telo odbija da mu se pokori jer vie voli triplduete, kvartete, bilo ta osim tog venog lanca sedmice koji se mrazlomiti na ljudske karike, a lom se zbiva upravo etvrtkom. Neminov

etvrtak ne sapinju preterana oekivanja i kruti zahtevi vikenda. Ljedva ekaju kraj nedelje da bi se posvetili povezivanju, preispitivanjrazdvajanju, iako su mnoge od tih radnji praene modricama i ponekkapi krvi, jer temperatura raste petkom i subotom.

Ali, kad govorimo o istom zadovoljstvu, o ravnotei zadovoljstvudobnosti, etvrtku nema premca - o tome svedoi izraz sposobnostilicima mukaraca i njihov pobedniki korak. Kao da tog dana dost potpunost koja im omoguuje da vrsto stoje na nogama i izgledgraciozno, iako nisu takvi. Kreu se sredinom plonika i zviduuneosvetljenim ulazima.

To, naravno, nee potrajati, i dvadeset etiri sata kasnije ti isti lju prosto e usisati bespomonost kojom su okrueni. Zato su vike predodredeni da razoaraju, napeti, mrgodni, posuti modricama i kapkrvi. alosne stvari, grube i kisele primedbe, rei koje postaju ivi iresrcu - nita od svega toga ne dogaa se etvrtkom. Pretpostavljam daovo ne bi dopalo onome po kome je taj dan dobio ime,1 ali u Sitiju jeetvrtak zaista vreme za ljubav i drutvo zadovoljnih mukaraca. Oni menske osmehe. Melodije odzvidane kroz savrene zube pamte se, uvakasnije ponavljaju uz poret. Ispred ogledala u blizini ulaznih vrata, nena e zabaciti glavu i zanjihati se, oarana svojim strukom i obliksvojih kukova.

U tom delu Sitija - delu zbog kojeg su i doli ovamo - prava melododzvidana u kapiji ili izmamljena iz krugova i useka gramofonske pl

moe da promeni klimu. Iz ledene u arku, pa u prohladnu.


39/159

Kao onog julskog dana pre gotovo devet godina kad su lepi mukarci hladni. Po pravom letnjem vremenu, lepljivom i sjajnom, Alisa Manfstajala je tri sata na Petoj aveniji divei se lepim ledenim licima i slua

bubnjeve kako govore ono to graciozne ene i mukarci u povorciumeju da kau. Ono to su umeli da kau pisalo je na transparentu kojtalasao iznad glava ponavljui nekoliko obeanja iz Deklaracijenezavisnosti. Ali, zajedniku misao saoptavali su bubnjevi. Bio je to 1917. godine, i divna lica bila su hladna i mirna dok su polako stupal prostor koji su bubnjevi gradili za njih.

Dok je mar trajao, Alisi se inilo da je proao dan, da je prola i noona jo stoji drei devojicu za ruku i zuri u talas hladnih lica. Bubnjeledena lica zadaju bol, ali bol je bolji od straha, a Alisa se ve dugo planajpre se plaila Ilinoja, pa Springfilda u Masausetsu, pa Jedanaeavenije, Tree avenije, Park avenije. U poslednje vreme ne osea sigurnom ni na jednom mestu junije od 110. ulice, a Peta avenijanajstranija od svih. Tu se belci naginju kroz prozor automobila i pruruku sa novanicama obmotanim oko prsta. Tu je trgovci - nju, samo ndodiruju kao robu koju e joj milosrdno prodati; na to mora da pristaako ti osoblje u prodavnici velikoduno dozvoli da proba bluzu (ali neir). Tu ona, nezavisna ena od pedeset godina, nema prezime. Tu ena koje govore engleski slua: Ne sedaj tu, duo, zna ta se sve od moe zapatiti. A ene koje ne znaju ni da beknu engleski, i koje nikad nimati par svilenih arapa, ustaju ako sedne do njih u tramvaju.

Sad niz Petu aveniju, od ugla do ugla, nadire plima hladnih crnih lona su nema i ne trepu, jer to to ele da kau, a moda ne umeju, umnjih govore bubnjevi koji savreno opisuju sve to su videla sopstvenituim oima. Bol je boli, ali je strah najzad nestao. Sad su vane samo Pavenija i sigurnost devojice koja odskora nema nikog osim nje.

Sakrivala je devojicinu kosu u pletenice privrene na potiljku da belci ne bi videli rasutu po ramenima i pruili ka njoj dolarom obmo prst. Preporuivala joj je da bude nema i gluva - jer su to dragocosobine u drutvu belaca koji govore i koji ne govore engleski, kao drutvu njihove dece. Uila ju je da se unja uz zidove zgrade, mugn


40/159

kapiju, iezne u gomili - da umakne bilo kuda kad spazi belog destarijeg od jedanaest godina. I oblaenjem se moglo mnogo postii,devojica je rasla i Alisa je morala da smilja nova, komplikovanreenja. Cipele s visokom potpeticom i ljupkim kaiiem preko r

zavodljivi eiri pripijeni uz glavu s drskim obodom oko lica, minka - e to bilo prognano iz kue Alise Manfred. A naroito nemarno ogrnkaputi to raskopani klize niz ramena tako da se moraju pridravati ruk poput kune haljine ili pekira, pa ene koje ih nose izgledaju kao da suiskoile iz kade, a ve su spremne da uskoe u krevet.

Alisa se u sebi divila i tim kaputima i enama koje ih nose. Uivala postave u njih kad bi joj se prohtelo da radi, i morala je dvaput da pog preko ramena kad su Vesele devojke severoistoka i Gradske lepotlagano etale niz Sedmu aveniju, bile su tako divne. Ali, krila zadovoljstvo protkano zaviu i nikad nije dozvolila da devojica primkoliko je oarava ta odea. Spremna-za-krevet-nasred-ulice. SestraMiler, koje su uvale decu zaposlenih majki, rekla je ta misli o tome. Nmorala da ih ubeuje jer su sestre ve dvanaest godina nestrpljiekivale Sudnji dan koji bi trebalo uskoro da nastupi. Imale su spisvih restorana, kafana i klubova koji su prodavali alkohol i nisu okleval prijave njihove vlasnike i posetioce policiji. Onda su otkrile da poltakve informacije nisu samo dosadne, ve i suvine.

Kad je Alisa Manfred sveeri dolazila kod sestara Miler po devoj posle onih dana u kojima se traio njen fini bod, tri ene sedele bi u kumrmljajui i uzdiui nad oljama Postuma2 zbog znakova bliske propasti:nisu samo glenjevi izloeni pogledu, ve i kolena; ru za usne crven poput paklenog ognja; obrve su zacrnjene izgorelim palidrvcima; n premazani krvlju - ne moe da razlikuje uliarke od majki. A ono

mukarci, zna ve, bez imalo zaziranja dobacuju svakoj eni koja pr pored njih ne moe se ponoviti pred decom. Nisu bile sigurne, ali su sluda su plesovi vie nego bestidni jer je muzika postajala sve gora iz godingodinu dok je Bog oklevao da se obznani. Pesme koje su nekad poinjaglavi i punile srce sad su silazile nie, ispod struka i zakopanog pojSve nie i nie, dok muzika nije postala tako niska da ti je preostalo sada zatvori prozore i kuva se u letnjem znoju kad se mukarci u koulj


41/159

kratkih rukava naslanjaju na prozorsku dasku, okupljaju na krovovimuliicama, na stepenicama ispred kua i u stanovima roaka svirajustvari ispod pojasa koje su najavljivale blisku propast. Ili kad endetencetom na jednoj ruci i s tiganjem u drugoj peva: Sputam glavu

astuk gde je spavao moj dragi... tako dugo, dugo, dugo. Zato to mosvuda da je uje. ak i ako ivi, kao Alisa Manfred i sestre MilerKlifton Plejsu, s po jednim olistalim drvetom visokim dvadeset metarasvakih trideset metara, u mirnoj ulici gde je na ploniku parkirano sanekoliko automobila, moe da je uje, i jasno ti je kako ona utiedevojice jer vidi da ve izvijaju vratove i njiu smenim, nepostojekukovima.

Alisa je mislila da podmukla muzika (u Ilinoju jo gora nego ovde) neke veze sa utljivim crnim enama i mukarcima koji koraaju niz Paveniju da pokau svoj gnev zbog vie od dvesta mrtvih u Sent Luubijenih u pobuni, meu kojima su bili i njena sestra i zet. Belaca je ubijtoliko da novine nisu htele da objave njihov broj.

Neki su govorili da su pobunjenici nezadovoljni veterani iz jedinsastavljenih od svih boja, kojima su bile uskraene usluge HDM-a,3 tamo iovde, te su se vratili kui gde ih je doekalo nasilje belaca, jo veeonoga kad su stupili u vojsku, a za razliku od bitaka koje su vodilEvropi, borbe u unutranjosti zemlje bile su nemilosrdne i potpuno liasti. Drugi se govorili da su pobunu zapoeli belci uplaeni talasunjakih crnaca koji je preplavio gradove u potrazi za radom i krovnad glavom. Malobrojni su razmiljali o tome i govorili da je kontrola radnicima tako potpuna da nijedan od njih (poput rakova koji se uvaj buretu bez poklopca, bez tapa, pa ak i bez nadzora) nee izai iz buret

Alisa je, meutim, verovala da zna istinu bolje od svih njih. Njen zet

bio veteran i iveo je u istonom Sent Luisu jo pre rata. Nije mu potreban posao belca, bio je vlasnik jedne bilijarske sale. U stvari, nijuestvovao u pobuni; nije imao oruje, nije se sukobio ni sa kim na uIzvuen je iz tramvaja i namrtvo izgaen, a Alisina sestra je pojurila kim je za to ula ne bi li zaboravila boju njegove utrobe, a onda joj je k bila zapaljena, te je re izgorela u plamenu. Devojica po imenu Dornjeno jedino dete, spavala je na drugoj strani ulice, preko puta svoje ku


42/159


43/159

Ali, najvie od svega mrzela je u njoj elju. enju za udarcem, rascepneku vrstu bezbrine gladi za borbom ili rubincrvenom iglom za kravasvejedno. Ona je lano prikazivala sreu, dobrodolicu, ali je nije ivelikodunom, ta muzika iz nonih barova, birtija, kupleraja. Zbog nj

drala ruke u depovima kecelje, da je ne bi smrskala kroz staklo, i stesvet u aci cedei ivot iz njega zato to radi to to radi i radi i radi njsvakom koga je poznavala, lino ili iz druge ruke. Bolje je zatvoriti prozi spustiti roletne, znojiti se u letnjoj ezi tihog stana na Klifton Plejsu nse izloiti razbijanju prozora ili prodornom kevtanju koje moda nee zgde ili kako da prestane.

Videla sam je kako prolazi pored kafea ili nezastrtog prozora kad bi ili ona reenica - Neka i boli, samo me voli - dolelujala do nje i gledsam kako prua jednu ruku da uhvati spasonosno ue koje joj je doba pre osam godina na Petoj aveniji, a drugu stee u pesnicu u depu skaputa. Ne znam kako je to radila - kako je uspevala da odri ravnotizvodei ta dva razliita pokreta. Ali, nije samo ona to pokuavala, nitsamo ona gubila bitku. Bilo je nemogue drati bubnjeve s Pete avenijerastojanju od melodija u obliku kope na pojasu to trepere iz klaviizvijaju se iz svake Viktrole.4 Nemogue. Neke noi su tihe; ne uje snijedan automobil; nema pijanaca niti nemirnih beba koje dozivaju maAlisa moe da otvori koji god hoe prozor i nita nee uti.

udei se toj potpuno tihoj noi, moe da se vrati u krevet, ali tek okrene jastuk na meku, hladniju stranu, deli melodije koju je ula ko gde pone da peva sam sebe, glasan i neumoljiv, u njenoj glavi. Kada bila u cvetu mladosti, svako je hteo da me pogosti. To su pohlep bezobzirne rei, razuzdane i nadmene, ali nije ih lako odbaciti jer njihrazuzdanost poiva, kao na dlanu, na bubnjevima koji dovode u iu P

aveniju. Njena sestriina, naravno, nije brinula tu brigu. Alisa ju je prevaspitavi popravljala od leta 1917. i mada je njena najranija uspomena otkadstigla ovamo iz Sent Luisa bila parada koju je posmatrala s tetkom, nvrsta pogrebne povorke za njenu majku i njenog oca, Dorkas je to pamdrukije. Dok je tetka brinula kako da njeno srce odri u neznanju bedrima, a i jedno i drugo pod kontrolom glave, Dorkas je leala


44/159

prekrivau od enile, ustreptala i srena zato to je znala da nema mestkojem neko, tu blizu, ne lie metalni lilihip, ne prebira po dirkama slonovae, ne udara po koi, ne duva u rog dok iskusna ena peva zarniko nee pokoriti, ti ima pravi klju, duo, ali pogrenu bravu mora

doneti i staviti ba ovde, ili neto drugo.Izmiui tetkinim zatitnikim i sputavajuim rukama, Dorkas je miso tom ivotu ispod pojasa kao o jedinom ivotu koji postoji. Bubnjevi ke ula na paradi bili su samo prvi deo, prva re zapovesti. Za nju bubnnisu bili ue drugarstva, discipline i onostranosti. Pamtila ih je kao poneega to je elela da dovri.

Tamo, u Sent Luisu, kad se sruio mali trem, drveno iverje, zapaljendimljivo - razletelo se po vazuhu. Jedan iver verovatno je dospeo u njotvorena nema usta i spustio se niz grlo, gde se i sad dimi i ari. Dorkanikad nije pustila da izae i nikad ga nije izbacila. U poetku je mislilae je napustiti ako bude govorila o njemu, da e joj izleteti iz usta. Kae tetka povela vozom u Siti, i stiskala joj ruku dok su posmatrale povosjajni iver skliznuo je dublje i udobno se smestio negde ispod pupPosmatrala je odlune crne ljude i bubnjevi su je uverili da je sjaj ninee napustiti, da e ekati i biti s njom kad god poeli da ga dotaknekad poeli da se on ponovo rasplamsa, sve to se bude dogodilo dogodse brzo. Kao s lutkama.

One su, naravno, zaas nestale. Drvo u drvenoj kutiji od cigara. Halod crvenog krep-papira na Roeli trenutno. , kao ibica, a ondBernardinina plava svilena kecelja i Fejina bela pamuna. Vatra se zaokomila na njihove noge, zacrnela ih vrelim dahom, a njihove okrugle osiunim trepavicama i obrvama koje je tako briljivo iscrtala, posmatsu sopstveno nestajanje. Dorkas je izbegavala da misli o velikom kovispred sebe, nekoliko stopa ulevo, i o apotekarskom mirisu tetke Alise ke sedela do nje, i usredsreivala se na Roelu, Bernardinu i Fej, kuopte nee biti sahranjene. To joj je ulivalo hrabrost. Jo kdevetogodinja devojica u osnovnoj koli bila je hrabra. Koliko god utegnuta u svoje pletenice, koliko god joj rune duboke cipele pokrivglenjeve koje su druge devojice, u plitkim mokasinama, izlag pogledima, koliko god crne i debele bile njene arape, nita nije moglo


45/159

sakrije hrabrost koja se njihala ispod njene suknje sline gvozdenoklopu. Nisu mogle da je potamne ni naoari, ni bubuljice izazvane prosmeim sapunom i pogrenom ishranom.

Kad je Dorkas bila mala i kad bi Alisa Manfred prihvatila posao koj

e zaokupljati mesec ili dva, devojicu su posle kole uvale sestre MiKod njih je esto bilo etvoro druge dece, ponekad samo jedno. Igrali smirno u malom kutku dnevne sobe. Sestra sa obe ruke, Frensis Midavala im je sendvie sa pireom od jabuka; jednoruka sestra, Neola, iim je Psalme. Stroga disciplina pomalo je poputala kad bi Frenzadremala za kuhinjskim stolom. Neola bi se umorila od napinjanja glaizabrala dete koje e kresnuti ibicu za njenu cigaretu. Ne bi povukla ndima, a neto u njoj bi se uskomealo i zapoinjala je svoje vaspita prie pune razboritosti i opomene. Ali, njene pouke o dobroti i dobr ponaanju ruile su se od golicanja greha koji je trebalo da ogade.

Pouke nisu postizale cilj zato to je Neolin budui mladoenja nessedam dana nakon to je stavio vereniki prsten na njenu ruku. B prouzrokovan odbijanjem bio je vidljiv jer je na njenom srcu, uvijena pokoljke, poivala ruka na koju je stavio prsten. Kao da je pridravkomadie srca kukom zgrenog dlana. Ta paraliza nije dotakla nijedan ddeo njenog tela. Desna ruka, ona kojom je okretala tanke listove Stazaveta ili prinosila usnama cigaretu marke Old Gold, bila je prava i vrAli zgrena ruka na grudima davala je posebnu ubedljivost njenim prio moralnoj propasti. Lino je posavetovala prijateljicu da potuje sebe ostavi oveka koji nije bio dobar prema njoj (ili za nju). Ova je obealamu se za dva dana, dva! vratila i, Bog nam pomogao, Neola s njom vnikad nije progovorila ni re. Vrlo mlada devojka, jedva etrnaest godnapustila je porodicu i prijatelje i klipsala etristo milja za mladiem kootiao u vojsku; ostavljena, odala se razvratu u kasarni. Jasno im je, zakoliku mo ima greh udruen sa lakomislenou? Deca su ekala koleklimala glavom, ali je barem Dorkas bila oarana topljivom mekuno puti i Rajem koji je navodio enu da se vrati posle dva dana, dva! i tedevojku da putuje etristo milja do kasarne, ili zgrio Neolinu ruku d bolje pridravala komadie srca. Raj. Sve za raj.

U sedamnaestoj godini ivot joj je ve bio nepodnoljiv. Kad razmis


46/159

o tome, tano znam kako se oseala. Teko je kad nema nita da se rad bar nita vredno truda, osim da se izleava i nada se da ti se nee smkad bude gola. Ili da on, dok ti akom dri grudi, nee poeleti dadrukije. Strano je to, ali vredi rizikovati, jer se nita drugo ne moe ra

iako, u sedamnaestoj, radi i to drugo. Ui, radi, pamti. Zabada zubhranu i u ugled svojih drugarica. Smeje se stvarima koje stoje kako vaonima okrenutim naglavake - svejedno je kad ve ne radi ono totrebalo, a trebalo bi da lei na nekom mutno osvetljenom mestunjegovom zagrljaju i da te podupire samo jezgro sveta.

Pomisli kako je to, i ako si u stanju da uradi, samo napred. Onda priroda menja za tebe. Pretvara se u sklonite, puteljak. Jastuk za dvProstire ruke jorgovana dovoljno nisko da te sakriju. A Siti se, na snain, sputa do tebe, sarauje, uglaava plonike, popravlja ivice trotonudi ti dinje i zelene jabuke na uglu. Brda utih marama; reke egipat perli. Peeno pile i neto sa groicama privlae panju na otvoren prkroz koji dopire miris. A ako to nije dovoljno, odkrinuta su vrata tatoionice i na tom sveem, tamnom mestu klarinet kaljucanjem proigrlo dok se ena premilja u kom kljuu da pusti glas. Najzad odluujdok prolazi, saoptava tvojim leima da je ona tatino aneosko dete. e pravi majstor: miriljav, razdragan, nedolian. alje tajne poru

preruene u javne znake: ovuda otvoreno opasno je pustiti obojene sammukarce bez pratnje na prodaju trai se ena soba za izdavanje zabranjza pse apsolutno besplatno dole svei pilii brza besplatna isporuka. veto otkljuava brave i zamrauje stepenita. Prekriva tvoje jeasvojim.

U svojoj esnaestoj godini Dorkas je jedne noi ponudila svoje tednom ili drugom bratu za ples. Obojica su bili nii od nje, obojica jedn

privlani. tavie, bacali su u zasenak sve ostale, i kad im je bilo potreotro nadmetanje, morali su da pleu sami sa sobom. Ne bi se lako iskraotila na tu zabavu s najboljom prijateljicom, Felicijom, da Alisa Mannije morala da prenoi u Springfildu, pa je sve ispalo kao od ale. Trebe samo pronai neki dovoljno izazovan komad odee.

Devojke se penju uz stepenite, do pravog mesta vie ih vodi klavir se preliva iz okvira vrata nego broj stana. Zastaju i razmenjuju poglede


47/159

no to pokucaju. ak i u slabo osvetljenom hodniku tamna koa jedrugarice istie svetlu put druge. Pored Felicijine masne kose jae doldo izraaja meki, lepravi talasi. Vrata se otvaraju i one ulaze.

Pre nego to su se svetla pogasila i pre nego to su nestali sendvi

soda preseena alkoholom, mladi zaduen za muziku stavlja na gramo brzu plou koja odgovara blistavo osvetljenoj sobi. Nametaj je gurnuzidove i u predsoblje, a u spavaim sobama uzdiu se brda kaputa. Psvetlom sa tavanice parovi se kreu kao blizanci roeni jedno s drugim, ne jedno za drugo, i svako osea puls svog partnera kao sopstvenu drilu kucavicu. Veruju da pre muzike znaju ta njihove noge, ta njihoruke treba da rade, ali ta obmana je tajna mo muzike koja im sopstvvolju potura kao njihovu predviajui njihovo predvianje. Izmeu pldok devojke razmiu kragne na bluzama da provetre oznojene kljunja brino popravljaju tetu koju je vlaga nanela njihovim frizurama, mla pritiskaju na elo presavijene maramice. Smeh pokriva odve otvor poglede dobrodolice i obeanja, i ublaava znake izdaje i naputanja.

Dorkas i Felicija tu nisu neznanke - niko to nije. Ljudi koje nijednanjih nije ranije srela pridruuju se zabavi jednako lako kao i oni kojiodrasli u toj zgradi. Ali, oekivanja obeju devojaka porasla su od biraodee za tu priliku. Dorkas, u esnaestoj, jo mora da nosi svilhulahopke, a njene cipele bi priliile nekoj mnogo mlaoj ili vrlo staosobi. Felicija joj je pomogla da rasplete kosu, a na kaiprstu se jo vtrag rua kojim je namazala usne. Sa uvuenom kragnom njena halizgleda manje detinjasto, ali sve drugo odaje vrstu ruku mudre staratel porub,

Toni Morison~Jazz

Documents

Transcript of Toni Morison~Jazz