UNIVERZITET U BEOGRADUŠUMARSKI FAKULTET

UDK 630*15:598.261.6(497.6)(043.2)

dipl. ing. Goran G. Zubić

UTICAJ ANTROPOGENOG FAKTORA NA STANIŠTE VELIKOG TETREBA

(Tetrao urogallus L.) NA PODRUČJU VITOROGE U REPUBLICI SRPSKOJ

- Magistarska teza -

IMPACT OF ANTROPHOGENIC FACTOR ON CAPERCAILLIE

(Tetrao urogallus L.) HABITAT ON THE RANGE OF MOUNTAIN VITOROGA

IN REPUBLIC OF SRPSKA

Beograd, 2010

2

Ključna dokumentaciona informacija

Redni broj (RBR)Identifikacioni broj (IBR)Tip dokumenta (TD) Monografska publikacijaTip zapisa (TZ) Tekstualni štampani materijalVrsta rada (VR) Magistarski radAutor (AU) Goran Zubić, dipl. ing. šumarstvaMentor/Komentor(MN) Dr Dragan Gačić, docentNaslov rada (NS) Uticaj antropogenog faktora na stanište velikog tetreba (Tetrao

urogallus L.) na području Vitoroge u Republici SrpskojJezik publikacije (JZ) SrpskiZemlja publikovanja (ZP) SrbijaGeografsko područje (GP) SrbijaGodina (GO) 2010Izdavač (IZ) Autorski reprintMesto i adresa (MS) 11030 Beograd, YU, Kneza Višeslava 1Fizički opis rada (br. pog./str./lit. citata/tabela/slika/grafika/dijagrama/priloga)

7/96/39/18/11/9

Naučna oblast (NO) ŠumarstvoNaučna disciplina (DIS) Lovstvo sa zaštitom lovne faunePredmetna odrednica / ključne reči (PO) veliki tetreb, Tetrao urogallus, Vitoroga, stanište, pevalište, radovi

u šumarstvuUDK 630*15:598.261.6(497.6)(043.2)Čuva se (ČU) Biblioteka Šumarskog fakulteta, 11030 Beograd, YU, Kneza

Višeslava 1Važna napomena (VN) NemaIzvod (IZ) Flora planine Vitoroge je slična sa florom drugih staništa velikog

tetreba u BiH i odlikuje se obiljem biljnih vrsta koje tetrebuobičajeno koristi u ishrani i traženju zaklona. Sadašnje stanje šumau GJ „Vitoroga“ karakteriše smanjenje sklopa, menjanje razmerasmese (učešće smrče se povećalo na račun jele), smanjenje drvnezalihe (zapremine) i povećanje broja stabala. Radovi u šumarstvunisu bili usklađeni sa biološkim zahtevima tetreba. Karakteristikepevališta (dva aktivna i jedno neaktivno) su: visoke prebirne šumebukve i jele sa smrčom i visoke prebirne šume bukve i smrče,padine, istočne ekspozicije i razređen sklop. Prolećna gustinamikropopulacije velikog tetreba (0,7-1,3 jedinki/km²) je niža uodnosu na ostala Evroazijska staništa (1,0-3,0 jedinki/km²), alovokrađa i predatori u značajnoj meri utiču na njenu ugroženost. Ucilju zaštite ove mikropopulacije tetreba predlažemo sledeće mere:(1) da se trajno zabrani lov muških jedinki i spreči lovokrađa; (2) dase ograniči kretanje ljudi i motornih vozila; (3) da se u što većojmeri usklade radovi u šumarstvu sa životnim aktivnostima tetreba;(4) da se kontroliše brojnost populacija predatora; i (5) da se zabranipašarenje domaće stoke.

Datum prihvatanja teme (DP) 27.06.2008.Datum odbrane (DO)Članovi komisije (naučni stepen / ime iprezime / zvanje / fakultet)

3

Key words documentation

Accession number (ANO)Identification number (INO)Document Type (DT) Monographic publicationsType of Record (TR) Textual printed materialContains Code (CC)Author (AU) Goran Zubić, grad. eng. forestryMentor/Komentor (MN) Professor Dragan Gačić, Ph.D.Title (TI) Impact of anthropogenic factor on capercaillie (Tetrao urogallus L.)

habitat on the range of mountain Vitoroga in Republic of SrpskaLanguage of Text (LT) SerbianCountry of Publication (CP) SerbiaLocality of Publication (LP) SerbiaPublication Year (PY) 2010Publisher (PB) Authoring reprintPublication Place (PL) Faculty of Forestry, 11030 Beograd, YU, Kneza Višeslava 1Physical description of (no ofchap./pg./lit. of quotations/ tables/pictures/graphics/diagrams/attachments)

7/96/39/18/11/9

Scientific Field (SF) ForestryScientific Discipline (SD) Hunting with the protection of hunting faunaSubject/ Key words (CW) Capercaillie, Tetrao urogallus, Vitoroga, habitat, lek, forestry worksUDK 630*15:598.261.6(497.6)(043.2)Kept in (K) Library of Forestry University,11030 Belgrade, YU, Kneza

Višeslava 1Important Note (IN) NoneAbstract (AB) Flora of mountain Vitoroga is similar to the flora of other

capercaillie habitats in BiH and it is characterized by an abundanceof plant species usually used by capercaillie in food and shelterseeking. Current state of forests in Economic unit "Vitoroga" ischaracterized by reduction in canopy, changing the mixture of thescale (participation of spruce increased on account of fir), reductionin timber stock (volume) and increase in the number of the trees.Forestry works were not aligned with the biological requirements ofcapercaillie. Leks characteristics (two active and one inactive) are:high selection forests of beech and fir with spruce and highselection forests of beech and spruce, the slopes, eastern exposureand scarce canopy. Spring density of capercaillie micropopulation(0,7-1,3 individuals/km²) is lower compared to other Euroasianhabitats (1,0-3,0 individuals/km²), and poaching and predatorssignificantly influence its vulnerability. In order to protect thismicropopulation of capercaillie we suggest following measures: (1)to permanently ban hunting of male animals and prevent poaching;(2) to limit the movement of people and motor vehicles; (3) tocoordinate forestry works with capercaillie life activities, to thegreatest possible extent, (4) to control the size of predators’populations, and (5) to prohibit pasturage of domestic cattle.

Date of theme acceptance (DTA) 27.06.2008.Date of work presentation(DWP)Committee members (scientificlevel/first and last name/title/ Faculty)

4

Abstrakt

Planina Vitorog je tipično stanište za velikog tetreba. Međutim, stanje i ugroženost ove

mikropopulacije nikada nisu proučavani, mada se radovi u cilju seče, gajenja i zaštite šuma

sprovode od sedamdesetih godina prošlog veka. Stoga je cilj istraživanja bio da se utvrde

ekološko-vegetacijske karakteristike staništa, analiziraju izvršeni radovi u gazdovanju šumama

GJ „Vitoroga“ i utvrdi njihov uticaj na brojnost i rasprostranjenost tetreba, da se detaljno opišu i

kartiraju sve poznate paritvene površine (pevališta) i da se utvrde najvažniji uzroci ugrožavanja

staništa i mikropopulacije velikog tetreba na području Vitoroge.

Planina Vitorog se nalazi u zapadnom delu centralne Bosne (Republika Srpska). Naša

istraživanja su obavljena na jugoistočnoj strani, koja obuhvata prostor od 1.500 ha. Nadmorska

visina je od 1.120 m do 1.906 m. Klima je planinskog karaktera. Srednja godišnja temperatura

vazduha je 6,1 °C, dok je srednja godišnja suma padavina 1.246 mm. Šume u GJ „Vitoroga“ su

svrstane u tri gazdinske klase: visoke šume bukve i jele sa smrčom (1209); visoke šume jele i

smrče (1212); i visoke šume bukve i smrče (1217).

Vegetacijske karakteristike područja Vitoroge utvrđene su kolektiranjem biljaka u

različitim fenofazama i kartiranjem lokaliteta na kojima su uzeti uzorci, nakon čega su

herbarizovane biljke determinisane. Uporedna analiza stanja šuma je izvršena na osnovu

podataka redovne inventure šuma, tj. poređenja stanja šuma po gazdinskim klasama za dva

različita perioda (1982. u odnosu na 2000.). Za analizu sprovedenih mera i radova u gazdovanju

šumama (obim, vrsta i period izvođenja) korišćene su evidencije i arhivska dokumentacija

šumskog gazdinstva koje gazduje ovim područjem. Pevališta velikog tetreba su opisana

popunjavanjem posmatračkog obrasca B-1, koji se uobičajeno primenjuje u Sloveniji (Č a s ,

2000). Brojnost tetreba je utvrđivana u proleće. Jedinke su posmatrane u jutarnjim časovima za

vreme okupljanja i parenja na dva poznata i aktivna pevališta prema popisnom obrascu A

(Adamič, 1986, Čas, 2000). Oba aktivna pevališta su obilažena i posmatrana u tri ili više navrata

tokom četiri uzastopne sezone (2004-2007). Životne aktivnosti i ponašanje velikog tetreba su

osmatrani tokom tri uzastopne godine (Maj 2004. - Decembar 2006.) i opisani prema obrazcu C.

Krivolov i lovokrađa velikog tetreba, detaljno su praćeni u periodu 2004-2007., i evidentirani su

u posmatračkom obrascu E. Prisustvo predatora tetreba evidentirano je u posmatračkom obrazcu

D, a praćeno je tokom četiri uzastopne godine (2004-2007).

5

U okviru flore determinisane su 304 vrste biljaka, koje su svrstane u 59 familija. Flora

planine Vitoroge je slična sa florom drugih staništa velikog tetreba u BiH i odlikuje se obiljem

biljnih vrsta koje tetreb uobičajeno koristi u ishrani i traženju zaklona.

Analizom stanja šuma u GJ „Vitoroga“ utvrđene su značajne promene u svim gazdinskim

klasama. Seča debljih stabala uticala je na razređivanje sklopa i intenzivan razvoj prizemne

vegetacije. Pored toga, izmenjen je razmer smese četinara i povećan je broj stabala u tanjim

debljinskim razredima (≤30 cm). Međutim, u novije vreme, smrča je ugrožena gradacijama

potkornjaka, usled čega su uklanjana obolela stabla i postavljane i kontrolisane brojne

feromonske klopke, što je uzrokovalo učestano uznemiravanje tetreba na celom staništu. Budući

da gazdovanje šumama utiče na prikladnost staništa za tetreba, predlažemo da se umesto

prebirnog sistema primenjuje skupinasto-prebirni sistem predviđen šumskoprivrednom osnovom,

kao i da se radovi u šumarstvu usklade sa biološkim zahtevima tetreba.

Registrovana pevališta (dva aktivna i jedno neaktivno) su smeštena na položajima iznad

1500 m u visokim prebirnim šumama bukve i jele sa smrčom i visokim prebirnim šumama bukve

i smrče sa razređenim sklopom i dominantnim istočnim ekspozicijama. Za centre pevališta u

odnosu na ostale delove pevališta mužjaci su uglavnom birali severoistočne ekspozicije i

proređene površine sa višim dominantnim stablima i većim učešćem lišćara u omeru smese.

Prolećna gustina ove mikropopulacije u periodu 2004-2007. (0,7-1,3 jedinki/km²) je niža u

poređenju sa većinom Evroazijskih staništa (1,0-3,0 jedinki/km²). U odnosu na susedna (granična)

staništa, istraživano područje je omeđeno goletima i slabo obraslim šumskim zemljištem, usled

čega se može pretpostaviti da ove jedinke nisu vezane za staništa koja se nalaze istočno, južno i

zapadno od Vitoroge. Prema tome, ove jedinke su zasebni (rubni) deo veće populacije koja živi

na spojenom i prostranom planinskom kompleksu šuma severozapadno od Vitoroge, što dodatno

ukazuje na njihovu veliku ugroženost.

Lovokrađa tetreba je u značajnoj meri prisutna na području Vitoroge. Lovokrađa je

najintenzivnija u proleće, budući da lovci održavaju višegodišnju tradiciju lova na pevalištima za

vreme parenja tetreba. Višegodišnja lovokrađa je dovela do propadanja pevališta „Paljika“ i u

novije vreme predstavlja osnovni uzrok ugrožavanja mikropopulacije velikog tetreba.

Najopasniji predatori odraslih jedinki tetreba na području Vitoroge su ris i jastreb, dok su

za gnezda najopasniji medved i divlja svinja.

6

U cilju zaštite mikropopulacije tetreba u jugoistočnom delu Vitoroge predlažemo sledeće

mere: (1) da se trajno zabrani lov muških jedinki i spreči lovokrađa; (2) da se ograniči kretanje

ljudi i motornih vozila; (3) da se u što većoj meri usklade radovi u šumarstvu sa životnim

aktivnostima tetreba; (4) da se kontroliše brojnost populacija predatora; i (5) da se zabrani

pašarenje domaće stoke.

7

Abstract

Mountain Vitoroga is a typical capercaillie habitat. However, the condition and

vulnerability of this micropopulation have never been studied, although the cutting, cultivation

and forests conservation works have been conducted from the seventies of the last century.

Therefore, the objective of this study was to determine the ecological- vegetational characteristics

of habitat; to analyze the works executed in the forests management of Economic unit „Vitoroga“

and determine their impact on the capercaillie number and distribution; to describe in details and

to map all known mating areas (leks); and to determine the most important causes of threats to

habitats and capercaillie micropopulation in the area of mountain Vitoroga.

Mountain Vitoroga is located in the western part of central Bosnia (Republic of Srpska).

Our researches were carried out on the southeast side, which covers an area of 1500 ha. Elevation

is from 1120 m to 1906 m a.s.l.. The climate is of mountainous character. Average annual air

temperature is 6.1 °C, while the average annual amount of precipitation 1246 mm. Forests in

Economic unit „Vitoroga“ are classified into three management classes: high forests of beech and

fir with the spruce (1209); high forests of fir and spruce (1212); and high forests of beech and

spruce (1217).

Vegetation characteristics of the Vitoroga area are identified by collecting plants in

different phenophases and mapping of sites where samples were taken, after which they were

stored in herbarium and determined. Comparative analysis of the forests state was made on the

basis of regular forest inventory data, i.e., comparing the state of forests by managerial classes for

two different periods (1982 compared to 2000). Records and archival documentation of forest

company that manages this area were used for analysis of the conducted measures and works in

the forests management (size, type and period of operation). Capercaillie leks are described by

filling out the observing form B-1, which is commonly applied in Slovenia (Č a s , 2000). Size of

capercaillie micropopulation was assessed in the spring. Individuals were observed in the

morning hours during the assembly and mating on two well-known and active leks, according to

the observing form A (A d a m i č , 1986, Č a s , 2000). Both active leks were visited and observed

in three or more occasions during four consecutive seasons (2004-2007). Capercaillie activities

and behavior were observed during three consecutive years (May 2004 - December 2006) and

described by form C. Poaching of capercaillie was monitored in details during the period 2004-

8

2007, and recorded in the observation form E. Presence of capercaillie predators was recorded in

the observation form D, and it was monitored during four consecutive years (2004-2007).

304 species of plants, classified into 59 families were determined in the flora. Flora of

Vitoroga mountain is similar to floras of other capercaillie habitats in BiH, and it is characterized

by an abundance of plant species commonly used by capercaillie in food and shelter seeking.

Analysis of state forests in Economic unit „Vitoroga“ identified significant changes in all

managerial classes. Felling of thicker trees caused canopy thinning and intensive development of

ground vegetation. In addition, the mixture of the conifers scale is changed and number of trees

in the thinner diameter classes (≤30 cm) is increased. However, in recent times, spruce is

threatened by European spruce bark beetle gradation, which caused disposing of ill trees and

posting and controlling many pheromonic traps, which caused frequent disturbance of

capercaillie in total habitat. Since forests management affects the suitability of habitats for

capercaillie, we suggest that selection system should be applied instead of group-selection system

specified by forest management plan, and to align works in forestry with the biological

requirements of capercaillie.

Registered leks (two active and one inactive) are located in positions over 1500 m altitude

in high selection forests of beech and fir with spruce and high selection forests of beech and

spruce with scarce canopy and dominating eastern exposures. For lek centers in relation to other

parts of leks, males were generally electing north-eastern exposures and sparse areas with a

higher dominant trees and larger participation deciduous trees in mixture of the scale.

Spring density of this micropopulation in period 2004-2007 (0,7-1,3 individuals/km²) is

lower compared with most Euroasian habitats (1,0-3,0 individuals/km²). In relation to the

adjacent (bordering) habitats, researched area is bordered by barren land and poorly forested land,

due to which it can be assumed that these individuals are not bound to the habitats that are

located to the east, south and west of Vitoroga. Therefore, these individuals are separate

(marginal) part of a larger population that lives in the joined and large complex of forests on the

north-west from Vitoroga, which further indicates their high vulnerability.

Capercaillie poaching is significantly present in the area of Vitoroga. Poaching is most

intense in the spring, because the hunters keep the long tradition of hunting capercaillie on the

leks during capercaillie mating. Many years of poaching led to the destruction of lek „Paljika“,

and, in recent times, is the main cause of threats to capercaillie micropopulation.

9

The most dangerous predators of adult capercaillie in Vitoroga are the lynx and hawk, and

bear and wild boar are the most dangerous for nests.

We suggest following measures, in order to protect capercaillie micropopulation on the

southeastern part of Vitoroga: (1) to permanently ban hunting of male animals and prevent

poaching; (2) to limit the movement of people and motor vehicles, (3) to coordinate forestry

activities with life of capercaillie to the a greatest possible extent, (4) to control the size of

predators’ populations, and (5) to prohibit pasturage of domestic livestock.

10

SADRŽAJ:

Ključna dokumentaciona informacija………………………………………………………. 2

Abstrakt…………………………………………………………………………………….. 4

1. UVOD……………………………………………………………………………………. 11

1.1. Objekat istraživanja………………………………………………………………… 13

1.1.1.Sistematska pripadnost, rasprostranjenost i morfološke odlike velikog tetreba.. 13

1.1.2. Ishrana, socijalni život i razmnožavanje velikog tetreba…………………….... 15

1.2. Problem istraživanja………………………………………………………………... 21

2. OSVRT NA DOSADAŠNJA ISTRAŽIVANJA………………………………………… 24

3. ZADACI ISTRAŽIVANJA………………………………………………………….…... 35

4. PODRUČJE ISTRAŽIVANJA I NJEGOVE EKOLOŠKE KARAKTERISTIKE…….... 36

5. METOD ISTRAŽIVANJA………………………………………….………………….... 41

6. REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA………………………………………..... 44

6.1. Flora planine Vitorog…………………………………………………….…………. 44

6.2. Analiza gazdovanja šumama u GJ „Vitoroga”……………………………………... 53

6.3. Uporedna analiza stanja šuma u GJ „Vitoroga”…………………………………..... 74

6.4. Osnovne karakteristike pevališta tetreba u GJ „Vitoroga”………………………..... 82

6.5. Brojnost mikropopulacije tetreba i njena ugroženost……………………………..... 94

7. ZAKLJUČCI…………………………………………………………………………….. 104

8. LITERATURA…………………………………………………………………………... 107

PRILOZI……………………………………………………………………………………. 114

11

1. UVOD

Globalno posmatrano i u poređenju sa drugim taksonima iz reda kokošaka (Galliformes),

status ugroženosti većine šumskih koka na početku ovog veka nije kritičan. Od ukupno 18

priznatih vrsta (2006), nijedna nije istrebljena niti je krajnje (kritično) ugrožena (S t o r c h , 2007).

Međutim, na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou, mnoge populacije šumskih koka su u

opadanju i preti im izumiranje. To naročito važi za šumske koke koje nastanjuju predele u

umerenim regionima, koji su gusto naseljeni i intenzivno se koriste od strane ljudi, kao što su

zapadna i centralna Evropa. Zbog toga je 1993., zvanično osnovana Grupa specijalista za šumske

koke (GSG – Grouse Specialist Group), koja je početkom 2005., brojala 130 registrovanih

članova iz 30 država. Ona predstavlja međunarodnu mrežu volontera, tj. osoba koje se

profesionalno bave proučavanjem, zaštitom i održivim gazdovanjem šumskim kokama. Njen

najvažniji cilj je da se za sve vrste i podvrste šumskih koka, u njihovim prirodnim staništima,

očuvaju populacije koje su sposobne za život ili da se razvijaju normalno pod određenim

uslovima životne sredine („viable“ populacija), i na taj način potpomogne ideja zaštite

biodiverziteta. Grupa deluje pod okriljem Komisije za opstanak vrsta (IUCN Species Survival

Commission) u okviru Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN – The World Conservation

Union), Međunarodne unije za zaštitu ptica (BLI – Bird Life International) i Međunarodnog

saveza za zaštitu koka (WPA – World Pheasant Association).

Na teritoriji Bosne i Hercegovine su zastupljene dve vrste šumskih koka – veliki tetreb

(Tetrao urogallus) i leštarka (Bonasa bonasia), od kojih je veliki tetreb najpoznatija i najveća

šumska koka, dok je leštarka prateća vrsta na većini njegovih staništa. Postojanje snežnice

(Lagopus mutus) nikada nije bilo evidentirano na teritoriji Bosne i Hercegovine, dok je tetreb

ruževac (Lyrurus tetrix) nekada bio prisutan na određenim staništima ali je izumro početkom

sedamdesetih godina dvadesetog veka.

Zbog opadanja brojnosti i smanjenja areala, ili potpunog propadanja pojedinih staništa

tokom poslednjih decenija, što je naročito izraženo u centralnim i zapadnim delovima Evrope,

veliki tetreb je u većini država proglašen za ugroženu vrstu divljači. Na globalnom planu (IUCN,

2006), veliki tetreb je svrstan u kategoriju niskog rizika ugroženosti "LR-nt" (LOWER RISK –

niska verovatnoća opasnosti, podkategorija Near Threatened – skoro ugroženi, odnosno taksoni

koji nisu određeni kao zavisni od zaštite, ali se nalaze blizu kategorije osetljivih). Izuzetak je

12

podvrsta koja živi u Kantabrijskim planinama u severnoj Španiji (T. u. cantabricus), sa veličinom

staništa od 1700 km2 i populacijom manjom od 1000 jedinki (S t o r c h , 2007), usled čega je

svrstana u kategoriju visokog rizika ugroženosti "EN" (ENDANGERED – ugroženi, odnosno

taksoni koji se suočavaju sa vrlo visokom verovatnoćom da će iščeznuti u prirodnim uslovima u

bliskoj budućnosti). Status zaštite velikog tetreba u drugim međunarodnim ugovorima je:

Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune – CITES Konvencija

(nije naveden u Dodacima); Konvencija o zaštiti evropske divljači i prirodnih staništa – Bernska

Konvencija (Dodatak II – navedena je podvrsta T. u. cantabricus); Direktiva o pticama Evropske

Unije – EU Birds Directive (Dodatak I, Dodatak II/2, Dodatak III/2). Takođe, veliki tetreb se

nalazi u Crvenim knjigama brojnih država zapadne, centralne i jugo-istočne Evrope.

Veliki tetreb prema svom rasprostranjenju pripada Holarktičkoj oblasti. Tipičan je

stanovnik borealnih šuma Evroazijskog područja, od Skandinavskog poluostrva preko Ruskih

tajgi do istočnog Sibira. Na jugozapadnom delu areala, u zapadnim i centralnim delovima

Evrope, mozaično je raspoređen u obliku većih ili manjih ostrva u skladu sa rasprostranjenjem

planinskih četinarskih i četinarsko-lišćarskih šuma. Adaptiran je na borealne i planinske šume.

Na njegovom primarnom staništu dominiraju šume četinara (smrča, jela i borovi) u kojima su

zastupljeni ariš, breza i jasika. U centralnoevropskom delu areala naseljava planinska staništa u

kojima su mahom zastupljene šume četinara. Mešovite šume jele, bukve i smrče u potpunosti mu

odgovaraju. Kao tipični stanovnik Paleoarktičkih borealnih šuma, veliki tetreb u centralnoj

Evropi naseljava starije faze šuma od nizija pa sve do granice šuma na Alpima, Pirinejima i

Karpatima (K l a u s et al., 1986). Prvobitne šume koje su u fazi razgradnje su izrazito povoljne i

pogoduju životnim potrebama velikog tetreba. U pogledu strukture, najpovoljnije su raznodobne

šume sa stepenom sklopa oko 50-60%, i bujnom prizemnom vegetacijom gde dominiraju

borovnica i druge vrste biljaka sa jagodičastim plodovima.

Na teritoriji Bosne i Hercegovine, slično kao i na mnogim drugim staništima, došlo je do

smanjenja areala i brojnosti velikog tetreba. U manjem broju, nalazi se na sledećim lokalitetima:

Konjuh, Igman, Zelengora, Vranica, Treskavica, Koprivnica, Stolovaš, Ljuša, Grmeč, Klekovača,

Ovčara, Cincar, Vitoroga, Smiljevac, Zvijezda, Plješevica, Osječenica, Srnetica, Golija, Šator i

Jadovnik, prvenstveno u očuvanim, mešovitim i starim šumama belog i crnog bora, bukve, jele i

smrče (A d a m i č et al., 2006). Krajem 19. i početkom 20. veka, zbog očuvanih šuma i male

otvorenosti područja, veliki tetreb je bio brojan u brdsko-planinskim područjima Bosne i

13

Hercegovine (S t a n k o v i ć et al., 1991). Postepeno, zbog ljudskih aktivnosti kao što su seče

šuma i lov, potisnut je u viša područja. Preostala staništa su trenutno ugrožena stalnim ljudskim

aktivnostima kao što su seče šuma, skupljanje lekovitih biljaka, gljiva i šumskih plodova,

pašarenje, rekreativne aktivnosti i krivolov. Međutim, smatra se da radovi u šumarstvu u najvećoj

meri uzrokuju propadanje staništa, smanjenje brojnosti i nestanak lokalnih populacija.

1. 1. Objekat istraživanja

U cilju pregleda osnovnih podataka o sistematskoj pripadnosti, rasprostranjenosti,

morfološkim odlikama, načinu života i razmnožavanju velikog tetreba, korišćena je brojna

domaća i strana literatura (npr. P e t r o v , 1973, M i k u l e t i č , 1984, A d a m i č , 1987, Č a s ,

1999, S a n i g a , 2002, 2003, W e g g e et al., 2005, S t o r c h , 2007).

1.1.1. Sistematska pripadnost, rasprostranjenost i morfološke odlike velikog tetreba

Prema Mikuletiču (M i k u l e t i č , 1984) veliki tetreb se svrstava u klasu ptica (Aves), red

kokošaka (Galliformes), porodicu tetreba (Tetraonidae), rod veliki tetreb (Tetrao), vrsta veliki

tetreb (Tetrao urogallus L.), podvrsta srednjoevropski veliki tetreb (Tetrao urogallus major).

Međutim, ovaj autor navodi da postoje još četiri podvrste širom Evroazije, dok je prema drugim

autorima (S t o r c h , 2000a, 2007) veliki tetreb raspoređen u 12 podvrsta.

Rasprostranjenost velikog tetreba je ograničena na borealne šume, od Skandinavije do

istočnog Sibira. U jugozapadnom delu rasprostranjenosti u zapadnoj i centralnoj Evropi, areal je

fragmentiran u skladu sa rasprostranjenjem planinskih šuma i sekundarno u određenim manje

povoljnim staništima (S t o r c h , 2001).

Veliki tetreb je adaptiran na borealne i planinske šume (S t o r c h , 2001). Na primarnim

staništima dominiraju prostrane i neprekinute četinarske šume sa močvarnim površinama, ali i

površine u početnim fazama sukcesije koje su nastale kao posledica vetroizvala, snegoloma i

požara. U umerenoj zoni u centralnoj Evropi, ostaci njegovih staništa su uglavnom ograničeni na

planinske regione sa prostranim planinskim šumama između 1000-1800 m nadmorske visine.

14

Najradije bira staništa sa karakterističnim četinarskim stablima, otvorenom strukturom šume

(sklop 0,5-0,6) i bogatim spratom žbunja u kome dominiraju borovnica i druge jagodičaste vrste

(S t o r c h , 1993a, b). U spratu drveća dominiraju različite vrste borova, smrča, jela, bukva i ariš.

Na većem delu areala bira prostrane, stare, prirodne ili poluprirodne šume, ali tamo gde je

struktura vegetacije pogodna koristi i veštački podignute šume (K l a u s et al., 1989, S t o r c h ,

1995c).

Veliki tetreb je najveća šumska koka. Ispružen mužjak, mereno od vrha kljuna do kraja

repa, može da dostigne dužinu od 95 cm (od vrha kljuna do korena repa 60 cm, a rep je dug oko

35 cm). Ženka je manja od mužjaka (do 70 cm), a njen rep je dug do 20 cm. Raspon krila kod

mužjaka iznosi između 100-120 cm. Biomasa mužjaka u proleće iznosi oko 4 kg. U kasnu jesen,

odrastao mužjak može da dostigne više od 5,0 kg. Ženke su znatno lakše (oko 2 kg). Noge su jake

i kratke sa dugim sivosmeđim prstima, oivičenim češljastim izraštajima (tvrdim perjem) dužine

5-7 mm, koje otpada prilikom mitarenja. Zimi na tim mestima, kao i na stranama prednjih prstiju,

izrastu rožnate rese koje olakšavaju kretanje po dubokom snegu. Dakle, veliki tetreb kao i sve

druge šumske koke ima perjem obrasle noge.

Glava mužjaka je pokrivena crnim perjem. Oči su smeđe boje. Iznad njih se nalazi u

obliku polumeseca mesnata, gola, bradavičava, jarko crvena koža (ruža), koja se naročito

povećava u vreme parenja. Na podbratku je perje crno, kitnjasto i veće je kod starijih mužjaka.

Ono se prilikom uzbuđenja kostreši. Dalje, prema vratu, perje je tamnosivo i prelazi u metalno

zelenu boju na prednjoj strani vrata. Kljun je jak, rožnato svetle boje, povijen na dole i na prvi

pogled sličan kljunu grabljivica. Ivice kljuna su oštre, pa mužjak sa lakoćom otkida vrhove

grančica i pupoljke. Boja kljuna se donekle menja u zavisnosti od starosti, tako da je kod zrelijih

mužjaka beložut, a kod mladih je sivoplav. Sa starošću kljun postaje viši (deblji) sa izraženijim

brazdama sa obe strane uzdužne ose kljuna. Leđa su tamnosmeđa (rđasta) sa svetlim tačkicama.

Krila su crnosmeđa sa velikom belom pegom na krilnom zglobu i belim perjem po ivici. Grudi su

crnozelene sa metalnim sjajem, naročito sa prelivima u doba parenja. Ispod trbuha, perje je crno

sa nešto belih primesa. Rep je crn, belo isprskan i uvek sa parnim brojem pera (najčešće 18

krmila). Repna pera se po obliku i dimenzijama razlikuju kod starijih i mlađih mužjaka. Kod

starijih su repna pera duža i šira, a vrh (vršni rub) je ravan ili blago udubljen, dok je vršni rub kod

mlađih zaobljen.

15

Ženka se značajno razlikuje od mužjaka, tako da je jasno izražen polni dimorfizam, kako

po boji perja, tako i po drugim morfološkim odlikama. Za ženke je karakteristično da glava, vrat,

leđa, prsa i trbuh, imaju rđastožutu boju sa crnim poprečnim prugama i belim pegama, naročito

izraženim na krilima i trbuhu. Grudi su riđastosmeđe sa nijansom narandžaste. Bela boja više

dolazi do izražaja na stomaku i sa strane (duž krila). Rep je, takođe, rđastožut sa izrazito crnim

prugama, a repna pera završavaju belim ivicama. Kljun je mnogo manji nego kod mužjaka,

tamniji i manje povijen (više je gladak). Iznad oka manje je izražen polumesec, koji se jasno vidi

samo u vreme parenja. Ima podbradak od perja žute boje, koje se prilikom uzbuđenja kostreši.

Podmladak liči na ženku ali je manji i tamniji. Mužjaci razvijaju tamno perje od otprilike

prvog meseca života. Tokom prve zime, mužjaci su upečatljivo manji ali njihovo perje već ima

sličan izgled kao kod odraslih.

1.1.2. Ishrana, socijalni život i razmnožavanje velikog tetreba

Osnovnu hranu velikog tetreba čine biljke. Pored toga, odrasle jedinke jednim delom

uzimaju insekte i sitne glodare. U periodu maj-oktobar, uglavnom se hrane na zemlji lišćem,

pupoljcima, cvetovima i plodovima raznih biljaka i grmova. Tokom zime, naročito kad je snežni

pokrivač dubok, hrane se isključivo četinama u krošnjama drveća. Tokom prve 3-4 sedmice

života, mladunci se uglavnom hrane insektima i njihovim larvama i jajima. (K l a u s et al., 1989).

Ženke se u proleće hrane prizemnim biljkama čim one postanu dostupne, a od kasnog leta

postepeno se povećava udeo četina u ishrani. Mužjaci kasnije menjaju način ishrane nego ženke.

Naime, oni polako smanjuju udeo četina u proleće i ne vraćaju se ponovo na četine sve do prvog

stalnog snega u kasnu jesen (S t o r c h et al., 1991).

Tokom zime, zbog ishrane četinama vezan je za četinarske ili mešovite šume. Jedini

poznati izuzetak su Kantabrijske planine u Španiji, gde nema četinara tako da se podvrsta

cantabrius tokom zime hrani zelenikom (Ilex aquifolium), ali je očigledno da se deo ove

mikropopulacije hrani pupoljcima bukve i drugim biljkama (R o d r i g u e z , O b e s o , 2000).

Veliki tetreb je dobro prilagođen na četinarske vrste kojima se hrani, ali ukoliko može da bira

ispoljava jasna preferiranja. Generalno, bor ima prvenstvo u odnosu na sve druge vrste. Na većem

delu areala, beli bor je glavna vrsta za zimsku ishranu (K l a u s et al., 1989). Međutim, ukoliko

16

nema bora onda se hrani drugim četinarima. U Bavarskim Alpima više preferira jelu od smrče.

Mada jela u omeru smese četinara učestvuje samo sa 2%, njene iglice, pupoljci, izdanci i

semenke, učestvuju sa blizu 95% u ishrani tokom zimskih meseci (S t o r c h et al., 1991).

Tokom leta, hrani se raznim biljkama ali ukoliko je prisutna borovnica (Vaccinium

myrtillus) ona uvek ima prednost (K l a u s et al., 1989). Veliki tetreb ne jede samo plodove, nego

i listove, stabljike, pupoljke i cvetove borovnice. Stabljike i pupoljci su prva hrana bogata

energijom koju jede u rano proleće. U Bavarskim Alpima, borovnica je najvažniji prehrambeni

sastojak preko leta sa vrhuncom udela u prehrani od 47% (mužjaci) i 59% (ženke) u septembru

(S t o r c h et al., 1991). Prema istom autoru (S t o r c h et al., 1991) ostali često konzumirani letnji

prehrambeni sastojci su brusnica (Vaccinium Vitis-idaea), mahunica (Empetrum nigrum), urodica

(Melampyrum pratense), kupina (Rubus chamaemorus), malina (Rubus idaeus), šipak (Rosa sp.),

andromeda (Andromeda polifolia), rastavić (Equietum sp.), paprati (Polypodiacae), spore i lišće

mahovina (Polytrichum sp.), semenke šumskog rogoza (Luzula pilosa) i ostale trave i šaše (Carex

sp.). Ponegde su pupoljci bukve i ariša često korišćeni u proleće, posebno od strane ženki

(K l a u s et al., 1989, S t o r c h et al., 1991). Odrasle jedinke tokom leta redovno jedu životinjsku

hranu ali u malim količinama. Pored brojnih beskičmenjaka, mravi (Formicidae) su najčešće

konzumirani (K l a u s et al. 1989, S t o r c h et al. 1991). Povremeno, može da jede golaće i

puževe (Gastropoda), male reptile, amfibije i male sisare (K l a u s et al., 1989).

Sa ciljem da poboljša mehaničko sitnjenje i probavu hrane u želudcu, veliki tetreb

redovno uzima pesak, odnosno male kamenčiće (4-5 mm). Kamenčići (gastroliti) koje jedinke

biraju su netopljivi u želudčanoj kiselini. Ukupna težina gastrolita koji se nalaze u želudcu

najčešće se kreće između 20-30 g (M ik u l e t i č , 1984). Ptice svih starosnih dobi tokom cele

godine jedu kamenčiće, a najviše pre i posle zime (K l a u s et al., 1989). U mnogim područjima,

veliki tetreb uglavnom nalazi kamenčiće na šumskim putevima.

Veliki tetreb noć provodi na drvetu. Izuzetak su ženke koje se legu, mladunci i odrasle

jedinke tokom mitarenja i hladnih zimskih perioda. Generalno, starije sastojine umerenog sklopa

su pogodnije za noćenje. U zimskim noćima najučestalije se gnezdi na vrstama drveća koje

obezbeđuju najgušći pokrivač kao što je smrča. Jedinke za noćenje biraju raširene grane u gornjoj

trećini visokih stabala. Obično stoje ili sede (odmarajući se na prsnoj kosti) u unutrašnjoj trećini

grane na određenoj udaljenosti od debla (K l a u s et al., 1989). Takođe, zimi tokom dana leže na

tlu ispod niskih grana smrče (K l a u s et al., 1989). Mužjaci u proleće, uglavnom, provode noć na

17

pevalištu i počinju jutarnje prikazivanje na mestu noćnog ležanja. Mužjaci stižu na pevalište i

sleću tek nakon zalaska sunca, ponekad i do 2 sata ranije u oblačnim večerima. Mogu da spavaju

na sletištima koja su korišćena za večernju pesmu ali češće menjaju stabla uz bučne letove.

Pojedini mužjaci mogu da leže na značajnim udaljenostima od terena na kome se prikazuju.

Ženke retko provode noć na drveću na pevalištima. Mladunci noć provode na tlu, a kad ojačaju

gnezde se na nižim granama. Tokom mitarenja, mužjaci mogu da ostanu na zemlji tokom noći.

Jedinke se ulepšavaju i prpoše. Najintenzivniji periodi ulepšavanja su ujutro i uveče, uz

kraće nastupe tokom dnevnog odmora. Perje čiste i uređuju grickanjem, češljanjem i grebanjem

kljunom i zadnjim prstom. Posle hranjenja, kljun čiste trljanjem po grančicama drveća. Ne kupa

se u vodi ali se redovno čisti, odnosno prpoši u prašini. Odgovarajući substrati su pesak, igličasta

stelja, mravinjaci ili krtičnjaci. Materijal mora da bude suv i prašinjav, a mesta koja su izložena

suncu imaju prednost. Prpošenje u prašini je najčešće tokom toplih meseci. Tokom zime, kad

nema prašine, može da se prpoši u praškastom snegu (K l a u s et al., 1989).

Veliki tetreb živi pojedinačno, a povremeno i u grupama. Nakon parenja nema veza

između parova. O mladuncima se brine samo ženka. Mladunci se najčešće razilaze u jesen, pri

čemu mužjaci obično napuštaju familiju ranije nego ženke. Udruživanje u jata se može desiti

nakon što se pilići raziđu. Odrasli mužjaci često ostaju sami, dok ženke i mladi mužjaci formiraju

male grupe, tipično 2-5 jedinki, retko više od 10 jedinki (S t o r c h , 2001). Jedan pol uobičajeno

preovladava u mešovitim jatima i posle prve zime mužjaci mogu postati netolerantni prema

ženkama u svojim grupama. Formiranje grupa je najviše izraženo u područjima sa visokom

gustinom populacije i hladnim zimama. U centralnoj Evropi, grupe su manje i ređe se pojavljuju.

Veliki tetreb je pevališna vrsta divljači. Većina mužjaka provodi zimu u blizini pevališta.

Njihova prolećna teritorija je, uglavnom, deo njihovog zimskog prebivališta (S t o r c h , 1995b,

1997b). Aktivnost predstavljanja ili „pevanja“ se sporadično pojavljuje od januara, češće krajem

zime. Period redovnog jutarnjeg pevanja na zemlji je obično od aprila do polovine maja, sa nekim

varijacijama u odnosu na područje, dužinu zime i vremenske uslove (K l a u s et al., 1989).

Pevanje se povremeno dešava krajem leta i početkom jeseni. Godišnji mužjaci pevaju u avgustu,

mada uglavnom sami i retko na pevalištima. U Rusiji na pevalištima u proleće se najčešće

pojavljuje 6-7 mužjaka. U regionima sa niskom gustinom populacije (npr. centralna Evropa),

pevališta su manja i pojedinačni pevajući mužjaci nisu neobična pojava. Korišćenje istog

pevališta je zabeleženo tokom više decenija ali se centri pevališta mogu malo pomerati iz godine

18

u godinu (S t o r c h , 1997b). Razmeštaj mužjaka na pevalištu je povezan sa starošću budući da

najstariji mužjaci (>5 godina) teže da zauzmu teritorije koje su najbliže centru, dok mlađi

mužjaci (2-3 godine) češće koriste veća prebivališta dalje od centra, koja mogu da se preklapaju

sa teritorijama odraslih (S t o r c h , 1997b). Jednogodišnji mužjaci posećuju pevališta ali obično

ne izvode pune predstave i samo povremeno pokazuju preteće ponašanje. Stariji mužjaci ih

ignorišu ali ih teraju odmah ukoliko pokušaju da pevaju ili dolutaju u njihovu neposrednu blizinu.

Većina ženki se pari sa dominantnim mužjakom i izgleda da je njihov izbor povezan sa

sposobnošću mužjaka za borbu i druge karakterne crte. Kad se jednom smeste na pevalištu,

mužjaci se vraćaju svojim proletnjim prebivalištima iz godine u godinu. Teritorijalnost je veća sa

starenjem, kad su prebivališta manja, a kretanja bliža centru pevališta pa je preklapanje sa

susednim prebivalištima sve manje (S t o r c h , 1997b). Mužjaci ostaju blizu centra pevališta od

kasnog popodneva do kraja jutarnjeg pevanja. Tokom dana, uglavnom, koriste vanjske delove

svojih prebivališta izvan centra pevališta. Ženke posećuju jedno ili više pevališta u proleće.

Očigledno, ženke aktivno procenjuju nekoliko mužjaka pre parenja i izgleda da postoji tendencija

da one posete nekoliko pevališta ukoliko su pevališta mala (S t o r c h , 1997b). Od otprilike ranog

aprila pa nadalje, mužjaci redovno pevaju po nekoliko sati ujutro i u kraćim periodima uveče.

Aktivnost varira u intenzitetu u skladu sa vremenskim uslovima. Aktivnost pevanja dostiže

vrhunac tokom 2-3 sedmice između sredine aprila i sredine maja, u kojima se većina parenja desi

tokom perioda od 2-5 dana. Nakon toga, aktivnost prestaje do kraja maja ili sredine juna, kad

poslednji mužjaci napuštaju pevališta i odlaze na svoja letnja prebivališta. Na vrhuncu sezone,

mužjaci počinju da pevaju na drveću rano ujutro (1-2 sata pre zore), često u potpunom mraku i

obično su oni prve ptice koje se ujutro javljaju. Mužjak izvodi pesmu u delimično uspravnom

stavu, vrat drži uspravno i „tanko“ (izduženo), a rep takođe obično zapne uspravno u lepezu

zavisno od faze pesme. U intenzivnijim izvedbama, puni „uspravni stav tankog vrata“ sa brzim

otvaranjem primarnih pera i ubrzanim hvatajućim pokretima kljuna i glave (koje na zemlji

prethodi lepršavom skoku) može biti propraćen oholim koračanjem uz i niz izabranu granu.

Prema vrhuncu sezone, posle inicijalnog perioda pevanja pre zore, svaki mužjak sleti sa stabla

gde nastavi pevanje i predstavljanje na tlu. Vreme silaska može da varira u odnosu na određene

podsticaje (prisutnost i zvanje ženki, aktivnost obližnjih mužjaka, vremenski uslovi). Prilikom

predstavljanja na zemlji, mužjak izvodi karakteristični lagani marš u punom „uspravnom stavu

tankog vrata“. Na svakom koraku, glavu drži prema napred pre nego što iznenenada napravi

19

korak i telo trgne prema napred, što se poklapa sa maksimalnim lepezanjem i podizanjem repa. U

karakterističnom stavu, glava je uspravna, vrat vitak i izdužen prema gore, kljun uperen koso

prema gore, sa crnim podignutom čuperkom koji formira upadljivu bradu ispod kljuna, rep je

skoro vertikalan i raširen u lepezu u širokom polukrugu, krila su malo spuštena, a bela mrlja na

plećki je izložena. U predstavljanju jakog intenziteta, primarna pera su raširena kao grablje i

često grebu po snegu ili površinskoj vegetaciji uz šuškavu buku prilikom pokreta. Svetli kljun,

tačkice na tamnom repu, podrepna pera sa belim vrhovima (individualno varijabilna), naročito

bela mrlja na plećki, pokazuju se u različitim uglovima tokom predstavljanja. Uz trgajuće korake,

ptica pravi i nagle okrete i poluokrete. U početnoj fazi pesme koja se naziva „škljocanje“, mužjak

može da stoji mirno ali se obično kreće prema napred u kratkom trku. Tokom faze „ubrzavanja“,

rep je još više lepezast i podignut, kada se proizvodi „završni udarac“ koji liči na zvuk plutanog

čepa. Tada se glava kratko trzne prema nazad, a primarna pera se trznu prema dole, koja se

ponovo drmaju u sledećoj i poslednjoj fazi „brušenja“ koja se manifestuje grčenjem vrata i

serijom trzaja glave dok se kljun otvara i zatvara, a celo telo treperi. Pesma je zarazna i brzo se

preuzima od strane susednih mužjaka. Predstave lepršanja, kao što su „lepršavi skokovi“ i

„lepršavi letovi“, takođe se pojavljuju uz zvuk šištanja krila. Kratko jedrenje može da se obavi

između sedala na drveću ili sa zemlje na sedalo, i slično. Let može da stimuliše druge mužjake da

izvode vlastite „lepršave predstave“. Mužjak može da koristi niska sedala za pesmu, tj. da se

predstavlja na tlu (npr. stablo, panj, grana palog drveta). Ritual na tlu deluje kao zastrašujući

signal ostalim mužjacima. Borbe mužjaka za poziciju na pevalištu su prilično česte i mogu da

budu žestoke. Protivnici, uglađenih zadnjih vratnih pera, stoje skoro kljun do kljuna, i zadaju

oštre ubadajuće i kljucajuće napade trzajući vrat prema napred, istovremeno preklapajući rep

prema dole. Protivnici glume lažne napade i zadaju kontra udarce, često se saginjući i

balansirajući na osnovnim perima. Takođe, mužjaci mogu da izbliza okreću leđa jedan drugome i

da nasilno udaraju jedan u drugoga jednim ili sa oba krila, pri tome proizvodeći glasne pucketave

zvuke. Međutim, često su borbe ograničene na kljucanje i izbegavanje pokreta sa trzanjem glave.

Ženke se na pevalištima pojavljuju same ili u grupama i posmatraju sa drveća, povremeno

oslobađajući duboki glas „kokodakanja“ koji deluje kao jak stimulans mužjacima. Posle nekoliko

dana, ženke sleću na tlo u blizinu mužjaka. Mužjak se udvara laganim inteziviranjem stava za

predstavljanje pesmom na tlu. Širi primarna pera jednog ili oba krila tako da ona glasno grebu tlo,

diže i okreće rep prema ženki, zauzima bočni stav pokazujući bradu i mrlju na plećki, i obrće se

20

oko svoje ose da stvori efekat maksimalne veličine. Na taj način kruži oko ženke i peva uz

ponavaljajuće vijugave „lepršave skokove“. Ženke su ispočetka oprezne i tek nakon nekoliko

dana postaju poverljivije. Dok proganja ženku, mužjak drži krila odvojena od tela i ostaje u stavu

za predstavljanje pesmom na tlu. Kada su spremne za parenje ženke se uzvrpolje, perje je često

paperjasto i hod je brz. One pokušavaju da kopiraju jedna drugu i drže se zajedno, obično

posećujući jednog mužjaka u isto vreme. Kao poziv za snošaj, ženka odgovara mužjaku koji

kruži tako što mu stane na stazu, obično čučeći na prsima koja dodiruju tlo, rep je malo podignut

iznad horizontale a krila spuštena. Pre naskakanja, mužjak izvodi nekoliko punih predstavljanja

pesmom pored pripravne ženke i kruži oko nje u stežućim laganim krugovima. Ženki prilazi iz

ugla odzada, hvatajući je kljunom za potiljačna pera i penje se na njena leđa. Pokreti su spori,

mužjakov rep je poluzatvoren i držan pod uglom od 45° dok se ne izvrši osemenjavanje kad se

nisko zanjiše i pritisne pri tlu. Balans se održava pojedinačnim zamasima krila, ili primarnim

perima koja su ispružena i ubočena u zemlju sa obe strane ženke. Mužjak ostaje na ženkinim

leđima najčešće oko 6 sekundi. Nakon toga sklizne i nastavi sa pevanjem. Dok se mužjak penje,

ženka saginje glavu napred, a kad mužjak siđe, ženka se diže i trči nekoliko koraka sa vratom

ispruženim unapred i podignutim vratnim perima, energično se otresa i doteruje. Kao i kod

drugih pevališnih vrsta, jedan ili dva mužjaka su obično odgovorni za osemenjavanje velike

većine ženki. Mužjak može ponekad da zaskoči nekoliko ženki u kratkim intervalima. Ženke se

najverovatinije pare samo jednom sa mužjakom, tako da pilići u leglu imaju samo jednog oca.

Nakon oplodnje ženke se gnezde. Leženje se odvija između sredine aprila i sredine juna, a

izleganje jaja pada od kraja maja do sredine jula, zavisno od geografske širine, nadmorske visine

i klime (K l a u s et al., 1989). Ženke se gnezde samo na tlu, najčešće u dobrom zaklonu, često u

žilištu drveća. Gnezdo je plitko ulegnuće u kojem se nalazi malo lišća, suvih biljaka i poneko

pero koje ženka otkida sa trbuha. Jaja su ovalna, glatka i sjajana, žuto-bela sa nekoliko smeđih

mrlja. Srednja dužina jaja iznosi 57 mm, a širina 42 mm. Ženke počinju sa leženjem nekoliko

dana posle snošaja i donose jedno jaje na svakih 26-30 časova (K l a u s et al., 1989). Najčešći su

nasadi od 6-8 jaja. Nasadi jednogodišnjih ženki su obično manji nego od odraslih. Ženke mogu

da se ponovo gnezde ukoliko izgube prvi nasad tokom nošenja jaja ili u ranim fazama inkubacije,

ali ne posle kasnog maja. Zamenski nasadi obično imaju manje jaja i izlegaju se mesec dana

kasnije nego prvi nasadi (K l a u s et al., 1989). Inkubacija traje oko 26 dana, isključivo od strane

ženke i počinje sa poslednjim ili pretposlednjim jajetom. Period od parenja do izleganja traje oko

21

6 sedmica. Dva puta dnevno, najčešće rano ujutro i kasno poslepodne, ženka napušta gnezdo u

potrazi za hranom. Procenat izleženih pilića je veliki ali su oni osetljivi na hladnoću i zahtevaju

zagrevanje od strane ženke do najmanje 20 dana starosti. U prvo vreme, osnovna hrana

mladunaca su insekti. Mladunci su sposobni za uzletanje na niže grane u drugoj sedmici života ali

se gnezde na tlu nekoliko sedmica (K l a u s et al., 1989). Mužjaci rastu brže i duže nego ženke,

koje su potpuno odrasle nakon 3 meseca, dok mužjaci ne dostižu biomasu odraslih pre sledećeg

leta. Mladi postaju nezavisni tokom četvrtog meseca života, tj. u ranu jesen. Mužjak je polno zreo

na kraju prve godine života, ali u odnosu na pevališni sistem parenja, prvi put učestvuje u parenju

sa navršene tri godine života. Pojedine ženke se pare u prvoj godini života, a neke u drugoj, ili

čak u trećoj.

Veliki tetreb je uglavnom teritorijalna životinja. Telemetrijskim praćenjem je utvrđeno da

godišnji radijusi kretanja odraslih jedinki iznose u proseku oko 550 ha (S t o r c h , 1995b).

Sezonska kretanja markiranih odraslih jedinki, koja su merena kao udaljenost između sezonskih

boravišnih centara, iznosila su u proseku 1-2 km. Tokom zime i proleća, mužjaci imaju tendenciju

da se okupljaju u radijusu od 1 km oko pevališta, ali se tokom leta rasprše u radijusu od 3-4 km.

Mladi mužjaci mogu da posete nekoliko pevališta u proleće ali kad se jednom smeste na pevalište

oni se na njega vraćaju celog života (S t o r c h , 1997b). Ženke mogu da posete jedno ili nekoliko

pevališta, i mogu da se kreću nekoliko kilometara između pevališta i mesta gnežđenja (S t o r c h ,

1995b, 1997b). Tokom prvih 24 časa nakon izleganja, pilići se ne kreću daleko – prosečno 115 m

od gnezda (S t o r c h , 1994). Nakon toga, pilići mogu da se kreću na veće udaljenosti, koje su

vrlo promenljive iz dana u dan. Mlade jedinke se razilaze negde između njihove prve jeseni i

sledećeg proleća. Za razliku od većine mužjaka koji se smeštaju blizu teritorije odrastanja, mlade

ženke imaju tendenciju da se raziđu na udaljenosti od 5-10 km, ali su utvrđene i veće udaljenosti

razilaženja (K l a u s et al., 1989).

1.2. Problem istraživanja

Veliki tetreb je ugrožena vrsta na gotovo celom arealu rasprostranjenja. Smatra se da niz

faktora utiče na uništenje, izolovanost i smanjenje površine njegovih staništa, ali i na smanjenje

brojnosti populacija, što je izraženo na rubnim i manjim izolovanim staništima (centralna i

22

zapadna Evropa). Tetreb je najpoznatija i najveća šumska koka, koja je u zapadnim i centralnim

delovima Evrope mozaično zastupljena u skladu sa rasprostranjenjem planinskih četinarskih i

četinarsko-lišćarskih šuma. Kao stanovnik prirodnih zrelih i razređenih šuma određenog sastava

drveća i bogatog podrasta jagodičastih biljaka, ubraja se u vrste koje su jako osjetljive na

promene u staništu. Najobimnije i najznačajnije promene su uzrokovane aktivnostima ljudi

tokom radova u šumarstvu. Ovi radovi, posebno seče šuma, dovode do naglih i dugotrajnih

promena u šumskim ekosistemima koje se manifestuju kroz više vidova kao što su ogoljavanje

površina, izmena zeljastih i drvenastih vrsta, promena uslova mikroklime, zaklona i ishrane. U

prošlosti je prilikom korišćenja šuma na pojedinim evropskim i azijskim staništima često bila

primenjivana tzv. „gola seča“ na velikim površinama. Nakon toga su ogoljene površine

pošumljavane, često sa drugom vrstom drveća, i stvarane su monokulture sa visokim brojem

stabala po jedinici površine. Pored toga, šumske površine su bile prevođene u poljoprivredno

zemljište, rekreativno zemljište (npr. ski-staze, izletišta) ili u zemljište za druge namene. Kod

otvaranja šuma i primene mehanizacije u procesu iskorišćavanja masovno su projektovani i

građeni šumski putevi, traktorske vlake i trase za žičare. Napred navedene, kao i druge aktivnosti

u šumarstvu (gajenje, nega i zaštita šuma), zbog nepoštovanja ili nepoznavanja životnih zahteva

velikog tetreba, dovele su do propadanja, izolacije i smanjenja njegovog areala širom Evroazije,

što se neposredno odrazilo na drastično smanjenje brojnosti.

Područje planine Vitorog prema svojim karakteristikama (vegetacijske, orografske i

klimatske) predstavlja tipično stanište za velikog tetreba. Međutim, stanje i ugroženost ove

mikropopulacije nikada nisu bili proučavani, mada se radovi u cilju seče, gajenja i zaštite šuma

sprovode od sedamdesetih godina prošlog veka, tj. traju od početka otvaranja šuma i izgradnje

prvog kamionskog puta (1973). Pored toga, ostaci trase pruge („štreka“) i stari panjevi ukazuju da

su Vitoroške šume bile sečene tokom Austrougarske vladavine na prostorima BiH (nakon 1878).

U novije vreme, na ovom području se intenzivno sprovode sve vrste radova u šumarstvu.

Šumama na području Vitoroge gazduje Šumsko gazdinstvo „Gorica“ sa sedištem u

Šipovu, koje posluje u okviru Javnog preduzeća šumarstva „Šume Republike Srpske“. U visokim

šumama koje se prirodno obnavljaju primenjuje se sistem gazdovanja skupinasto-prebirnim

sečama. U pogledu lovnog gazdovanja, na području Vitoroge se tokom proleća organizuje lov na

velikog tetreba u skladu sa zakonskim propisima (Zakon o lovstvu, Sl. gl. br. 4/02). Pored toga,

na ovom području je u značajnom obimu zastupljen i ilegalan lov („krivolov“). Pašarenje je,

23

uglavnom, nomadskog karaktera i izraženo je tokom leta, kad su takođe u manjem broju prisutni

izletnici, koji sakupljaju šumske plodove i lekovite biljke. Ove aktivnosti se neometano sprovode

zbog relativno dobre otvorenosti šuma kamionskim putevima, traktorskim vlakama i pešačkim

stazama, kao i slabe kontrole saobraćaja i kretanja ljudi. U skladu sa navedenim, može se

pretpostaviti da antropogeni faktor u značajnoj meri utiče na stanište Vitoroge, ali još uvek ne

postoje saznanja na koji način i u kojoj meri utiče na mikropopulaciju velikog tetreba. Takođe,

nisu poznati brojnost i struktura ove mikropopulacije niti osnovne karakteristike aktivnih

pevališta.

24

2. OSVRT NA DOSADAŠNJA ISTRAŽIVANJA

Veliki tetreb je rasprostranjen u borealnim šumama, od Skandinavije do istočnog Sibira.

Jugoistočni deo areala (zapadna i centralna Evropa) je fragmentiran u skladu sa rasprostranjenjem

prirodnih planinskih četinarskih šuma i određenih sekundarnih staništa (K l a u s et al., 1989).

Za staništa velikog tetreba Potapov (P o t a p o v , 1984) navodi: „Široko rasprostranjenje

običnog tetreba u zoni borealnih šuma Palearktika u značajnoj meri je uslovljeno ekološkom

plastičnošću vrste, dozvoljavajući joj da osvaja različite tipove šuma. Ipak, najpovoljnije uslove

obezbeđuju ekosistemi sa čistim ili mestimično dominantnim borovima, pre svih Pinus silvestris i

Pinus sibirica“. Prema nekim autorima (M a r t i , R u d m a n n , 1998) osnovne karakteristike

staništa su brojne vrste drveća uz visoko učešće jele i bora, a ponegde i bukve, zatim stabla sa

retkom krošnjom i sastojine sa razređenim sklopom (0,5-0,7), stepenasta struktura sastojine,

otvoreni prostori za poletanje, razvijen sprat žbunja, naročito borovnice, veliko učešće starijih

stabala u sastojini, brojna suva dubeća i oborena stabla, progale i proplanci i prisustvo jablana

(Trollius europaeus). U severnim delovima Kantabrijskog gorja, staništa tetreba su šume bukve

sa božikovinom (Ilex aquifolium) i jarebikom (Sorbus aucuparia) u prizemnom spratu, potom

kulture belog bora, i šume hrasta kitnjaka sa bukvom (R o d r i g u e z , O b e s o , 2000). U

Zapadnim Karpatima, nastanjuju prirodne šume smrče, bukve i jele, čija se starost kreće u

intervalu 100-250 godina, a nadmorska visina od 850-1.270 m, kao i pojas smrčevih šuma na

visinama od 1.250-1.530 m. Optimalni uslovi ne postoje samo u prirodnim mešovitim šumama

(smrča, jela, bukva i gorski javor) sa sklopom krošanja u gornjem spratu od 0,6-0,7, već i u

smrčevim prašumama sa primešanim manjim površinama pod bukvom, oskorušom i gorskim

javorom (S a n i g a , 2002). Pored toga, ovaj autor navodi: „Zajednice bora krivulja na

nadmorskoj visini od 1.350-1.480 m su takođe pogodno stanište za šumske koke, naročito kao

prelazni pojas od gornje granice smrčevih šuma. Ipak, tamo se nalaze brojni proplanci sa

žbunovima borovnice. U istraživanom regionu, samo povremeno da se nalaze u šumama jele i

bukve u vegetacionoj zoni ispod 700 m nadmorske visine“. U pogledu visinskog rasprostranjenja,

pojedini autori su saopštili da je na masivu Jura (Francuska) ograničen na staništa iznad 600 m

nadmorske visine, na Alpima uglavnom između 1.000-1.500 m, na Kantabrijskom gorju između

1.200-1.600 m, i na Pirinejima između 1.700-2.000 m (S t o r c h , 2001). U Bugarskoj, staništa

tetreba se nalaze u četinarskim šumama sa neznatnim učešćem lišćara (P e t r o v , 1973). U Srbiji,

25

staništa tetreba su najčešće bila u šumama molike, munike, i jele sa bukvom (M a t v e j e v ,

1957). U Sloveniji, njegova staništa su mešovite četinarsko-lišćarske šume, potom čiste

četinarske šume, i znatno manje čiste lišćarske šume (A d a m i č , 1987).

U Bosni i Hercegovini, staništa tetreba obuhvataju blizu 200.000 ha, i mozaično su

raspoređena na sledećim planinskim masivima: Meštrovac, Vučevo, Maglić, Zelengora, Lelija,

Treskavica, Igman, Bjelašnica, Konjuh, Čvrsnica, Vranica, Kruščica, Koprivnica, Vitoroga,

Ovčara, Cincar, Golija, Šator, Jadovnik, Osječenica, Klekovača, Srnetica, Grmeč i Plješevica

(A d a m i č et al., 2006). Ovi autori navode: „Ovo su područja sa starim mešovitim sastojinama

sa bogatim podrastom i obaveznim prisustvom šumskog voća (npr. malina, borovnica, jagoda),

brojnim odumrlim stablima i sa minimalnim stepenom uznemiravanja”.

U okviru njegovog staništa veliki značaj ima pevalište (P e t r o v , 1973, J o h n s g a r d ,

1983, R o m a n o v et al., 1984, A d a m i č , 1987, B e s h k a r e v et al., 1995, S t o r c h , 1997b,

Č a s , 1999, W e g g e et al., 2005). U aktivnostima za očuvanjem ove vrste u centralnoj Evropi,

naglašava se značaj karakteristika mikrostaništa na nivou šumskih sastojina, naročito na pevalištu

(P o p p , 1974, W e i s , 1988). Pevalište je najvažniji deo u području aktivnosti mužjaka, na

kojem su prisutni u većem delu godine (A d a m i č , 1987). Prema ovom autoru, pevališta su

površine sa specifičnim ekološkim uslovima koji omogućavaju širenje zvučnih i vidnih kontakata

između polova. To se odnosi na nagib terena, vertikalnu strukturu šume, smešu drvenastih vrsta,

sklop, udaljenost od izvora buke, i drugo. Pored toga, pevališta moraju da obezbede i druge

uslove koji nisu vezani samo za pevanje mužjaka, kao što su odgovarajuće područje za zaštitu u

širem okruženju pevališta, potom koridori za bežanje jedinki, prehrambeni uslovi i mogućnosti za

noćivanje na pevalištu.

Pevališta tetreba se nalaze, uglavnom, u planinskim i visokoplaninskim šumama. Tako su

na primer, u Srbiji na Šarplanini i Kodža-Balkanu pevališta bila između 1.700-1.900 m

nadmorske visine (M a t v e j e v , 1957), u Bugarskoj između 1.300-2.100 m (P e t r o v , 1973), u

Sloveniji je većina pevališta bila između 1.000-1.600 m (A d a m i č , 1987, Č a s , 1999), u

zapadnim Karpatima između 850-1.400 m (S a n i g a , 2002), i na Kantabrijskim planinama

između 1.300-1.500 m (C a m p o , G a r c i a - G a o n a , 1983). Rastojanje između pevališta iznosi

u proseku 2 km (B e s h k a r e v et al., 1995, S t o r c h , 1997b). Položaj pevališta u odnosu na

šumske čistine i pašnjake bio je jako varijabilan u Sloveniji (Č a s , 2000), budući da je u

26

Dinaridima prosečna udaljenost od pašnjaka površine preko 15 ari bila vrlo velika (1.282 m), dok

je u istočnim Alpima bila samo 342 m.

Pevališta se nalaze na različitim ekspozicijama terena. Pojedini autori su saopštili da su od

istraživanih 24 pevališta (R o l s t a d , W e g g e , 1987), na Varaldskogenu dva bila na severu,

šest na istoku, dva na jugu i tri na zapadu, dok je na Fjelli jedno bilo na severu, jedno na istoku i

tri na zapadu, pri čemu su ostala pevališta bila na ravnom terenu. Saniga (S a n i g a , 2002) ističe

da osnivanje pevališta na istočnim ekspozicijama ima neznatnu prednost u odnosu na ostale

strane sveta. Međutim, smatra da su lokacije pevališta određene s obzirom na aspekt osovine

udolina, i od oblika okolnog zemljišta, kao i lokalnih vremenskih uslova koji naročito utiču na

njegov položaj. U Sloveniji (A d a m i č , 1987), pevališta su najčešće bila izložena prema

severoistoku (28,2%), a najređe prema zapadu (3,3%), što ovaj autor objašnjava potrebom jedinki

za prvom jutarnjom osvetljenošću pevališta koja omogućuje ranije izvođenje obreda prikazivanja

mužjaka pred ženkama.

Pevališta se uobičajeno nalaze na šumskim zemljištima sa malim progalama, na vrhovima

bregova i grebenima, ili drugim uzvišenjima. U šumama u kojima je vršena eksploatacija,

pevališta su u tipičnim starim sastojinama veće površine (>50 ha) (R o l s t a d , W e g e , 1987).

U planinskim staništima se nalaze na višim kotama ili umereno strmim stranama, dok se veća

pevališta retko nalaze na strmim padinama (K l a u s et al., 1989). U Bugarskoj, nalaze se na

proređenim šumovitim grebenima i proplancima na granici sa visokoplaninskim pašnjacima

(P e t r o v , 1973). Adamič (A d a m i č , 1987) navodi da se većina pevališta nalazi na padinama

(70,8%) i grebenima (14,4%). Ovaj autor je opisao strukturu šume na pevalištu: „Uopšteno veliki

tetreb izbegava tamne šume sa zatvorenim sklopom krošanja. Oko 67% analiziranih pevališta

nalazi se u šumama sa razređenim i svetlim sklopom. Te šume su zbog razvijene vegetacije (npr.

borovnica) pogodne za ishranu i za gnežđenje“.

Prosečni sklop krošanja dominantnih stabala na pevalištima je oko 0,8, dok je u spratu

letvenjaka iznad 0,9 (Č a s , 2000). S obzirom na sastav vrsta drveća, pevališta su različita

zavisno od sastava šuma na širem području. Za 19 pevališta koja se nalaze u severoistočnom delu

Evropske Rusije, smrča i beli bor se navode kao osnovne vrste na pevalištima (B e s h k a r e v ,

1995). Slično tome, u jugoistočnoj Norveškoj (R o l s t a d , W e g g e , 1987) utvrđeno je da se

pevališta nalaze u borovim i gotovo čistim smrčevim sastojinama starijim od 60-70 godina, dok

su se kao sporedne vrste javljali ariš, breza i jasika. U Estoniji, pevališta se najvećim delom

27

nalaze u borovim šumama (97,3%) (V i h t , 1997a). Za 43 istraživana pevališta u zapadnim

Karpatima (S a n i g a , 2002) saopšteno je: „Četinarske vrste na pevalištu bile su smrča (0-95%),

jela (0-20%), beli bor (0-15%) i ariš (0-25%), a lišćarske vrste bile su bukva (0-80%), gorski

javor (0-20%), jarebika (0-5%) i brest (0-5%)“. Ovo pokazuje da su smrča i bukva bile

najznačajnije vrste na pevalištu, dok su prateće vrste bili ariš, jela, gorski javor i beli bor. Takođe,

ovaj autor je utvrdio da su se sva pevališta nalazila u sastojinama starijim od 80 godina. U

Bugarskoj, pevališta su se najčešće nalazila u čistim i mešovitim šumama smrče, a retko u čistim

šumama belog bora i bora krivulja (P e t r o v , 1973). Starost navedenih šuma kretala se od 80-

160 godina. Opisujući pevališta u Srbiji na Kodža-Balkanu, Matvejev (M a t v e j e v , 1957)

navodi mešovite šume bukve, jele i munike, dok se jedno pevalište na Vizitoru nalazilo u šumi

molike, smrče i breze. U Sloveniji, od ukupno 402 istraživana pevališta, 57,5% bilo je izgrađeno

od mešovitih četinarsko-lišćarskih šuma, 34,0% pevališta bilo je u čistim šumama četinara, i

8,5% pevališta bilo je u lišćarskim sastojinama (A d a m i č , 1987). Posmatrano po vrstama

drveća, najčešće su bile prisutne bukva (85,8% pevališta) i smrča (81,3%), potom jela (35,8%),

ariš (15,9%), ostali lišćari (15,4%) i beli bor (13,7%). Najpovoljnija struktura šuma na aktivnim

pevalištima Slovenije bila je u istočnim Alpima (87% učešće zrele šume), potom u zapadnim

Alpima i Dinaridima (67%) (Č a s , 2000). Isti autor je utvrdio da je učešće četinara u istočnim

Alpima bilo 85%, u zapadnim Alpima 46%, i Dinaridima samo 31%. Zapremina u Dinaridima

iznosila je 414 m³/ha, u istočnim Alpima 294 m³/ha, a najmanja je bila u zapadnim Alpima (262

m³/ha). Učešće guštika i mladika iznosilo je oko 15,6%, dok je učešće površina pod jagodičastim

biljnim vrstama na aktivnim pevalištima u Alpima bilo između 21-25%, a u Dinaridima 4%.

Prosečna visina dominantnih stabla na aktivnim pevalištima bila je oko 26 m, a prsni prečnik oko

45 cm. Prisustvo mravinjaka kao bitnog izvora belančevina, u Alpima je bilo oko 2 kom/ha, dok

ih u Dinaridima nije bilo. Sušike su na aktivnim pevalištima bile najbrojnije u Dinaridima (7,5

kom/ha), potom u zapadnim Alpima (3,8 kom/ha) i istočnim Alpima (3,1 kom/ha).

Brojnost i gustina populacija velikog tetreba je jako različita na Evroazijskim staništima.

Za brojnost je karakteristično da se najčešće utvrđuje brojanjem jedinki na pevalištima u toku

proleća, ili brojanjem u jesen u zavisnosti od lokalne lovačke tradicije (S t o r c h , 2000a). Prema

ovom autoru, pouzdanost prve metode je nepouzdana zbog velike površine pevališta i otežanog

osmatranja jedinki na njima. Takođe, događa se da manja pevališta sa pojedinačnim mužjacima

ne budu primećena. Međutim, ukoliko su brojanja na pevalištima dobro organizovana mogu da

28

daju pouzdanije podatke o brojnosti jedinki. Metod indirektnog brojanja (na transektima) koji se

zasniva na znakovima prisustva tetreba kao što su perje i izmet, može biti pogodan za kontrolu i

poređenje brojnosti u područjima sa umerenim gustinama populacija. Procena brojnosti često se

vrši putem informisanja, odnosno anketiranjem lovaca (M a t v e j e v , 1957, M i k u l e t i č , 1973,

P e t r o v , 1973, A d a m i č et al., 2006), dok se u Škotskoj za utvrđivanje brojnosti koriste psi

tragači (B a i n e s et al., 2004).

Brojnost velikog tetreba se poslednjih decenija konstantno smanjuje na celom arealu. Na

teritoriji bivšeg SSSR-a, njegova brojnost se u periodu 1960-1970. godina, smanjila za približno

četiri puta, kad je bila procenjena na 1.500.000 jedinki (Н а з а р о в , Ш у б н и к о в а , 1984). U

Bugarskoj, takođe, brojnost opada i u poslednjim decenijama varira između 2.000-4.000 jedinki

(K o l e v , 1984). U Slovačkoj, njegova brojnost je 1979. iznosila 1.911 jedinki, i u odnosu na

prethodnih šest godina se smanjila za približno polovinu (S a b a d o š , 1984). Na teritoriji BiH,

brojnost je neznatno veća od 700 jedinki, što je upola manje u odnosu na 1992. (A d a m i č et al.,

2006). Trendove opadanja njegove brojnosti su saopštili i mnogi drugi autori (M a t v e j e v ,

1957, P e t r o v , 1973, A d a m i č , 1984, L i n d e n , 1984, Р о м а н о в , К о з л о в а , 1984,

V i h t , 1984, S c h o r t h , 1995, W e i s s , 1997, S t o r c h , 2000a, B a i n e s et al., 2004,

Q u e v e d o et al., 2006). Prema stohastičkom modelu koji su izradili neki autori (G r i m m ,

S t o r c h , 2000) proračunato je da bi minimalna veličina izolovane populacije, koja je sposobna

za dugoročni opstanak, trebala da iznosi oko 470 jedinki na prostoru ne manjem od 250 km².

Prema ovom modelu, rizik od nestanka populacije pri navedenoj brojnosti i veličini prostora, nije

veći od 1% u periodu od 100 godina.

U Rusiji (područje Urala) gustina populacije je iznosila između 0,8-2,8 jedinki/km²

(B e š k a r e v et al., 1995). U Francuskoj na Pirinejima, gustina je varirala između 1,4-2,3

jedinke/km² (M e n o n i et al., 1997). Neki autori su saopštili da prosečna gustina na Evroazijskim

staništima varira u intervalu 1-3 jedinke/km² (S t o r c h , 2001). Slično tome, Petrov (P e t r o v ,

1973) za većinu posmatranih pevališta u Bugarskoj navodi brojnost od dva do pet mužjaka. Na

pevalištima u Estoniji bilo je evidentirano u proseku 4,5 mužjaka, dok je prosečna gustina bila

2,8 jedinki/km² (V i h t , 1984). U jugoistočnoj Norveškoj (Varvaldskogen), brojnost mužjaka na

posmatranim pevalištima bila je između 0,5-0,8 jedinki/km², u zavisnosti od toga da li su na

pevalištima vršene seče (R o l s t a d et al., 1997). Detaljna istraživanja tokom različitih perioda

izvršena su u Sloveniji (M i k u l e t i č , 1973, A d a m i č , 1987, Č a s , 1999). Na osnovu ankete

29

(M i k u l e t i č , 1973) utvrđeno je da je brojnost na pevalištima iznosila u proseku 1,2 mužjaka. U

narednim istraživanjima (A d a m i č , 1987) konstatovano je da se brojnost neznatno povećala,

tako da je u posmatranom šestogodišnjem periodu bila između 1,7-1,9 mužjaka. Nakon toga, Čas

(Č a s , 2000) je utvrdio da se prosečna brojnost aktivnih mužjaka na pevalištima kretala oko 1,7

jedinki, ali je zajedno sa neaktivnim mladim mužjacima iznosila 2,0 jedinki. Prema njegovim

rezultatima, gustina se na najboljim staništima Slovenije kretala između 0,5-1,3 jedinki/km², dok

je na pojedinim ugroženim staništima bila manja od 0,1 jedinke/km². Kad je u pitanju teritorija

cele BiH, rezultati dobijeni na osnovu ankete sprovedene među lovcima (A d a m i č et al., 2006)

pokazuju da gustina iznosi 0,3 jedinke/km².

Brojna istraživanja su pokazala da je tetreb ugrožena vrsta (Р о м а н о в , К о з л о в ,

1984, K l a u s et al., 1997, G r i m m , S t o r c h , 2000, S e g e l b a c h e r , S t o r c h , 2002,

S t o r c h , 2007). Proces nestanka ove vrste u Srbiji, povezuje se sa početkom intenzivnijeg

iskorišćavanja šuma i pašarenja (M a t v e j e v , 1957). U Bugarskoj, osnovni uzroci smanjenja

njegovih staništa i menjanja sastava i strukture šuma bili su radovi na iskorišćavanju šuma

(P e t r o v , 1973). Gazdovanje šumama, naročito iskorišćavanje (razne vrste seča, upotreba

motornih testera, traktora i drugih motornih sredstava) najjače utiču na oblikovanje njegove

životne sredine (M i k u l e t i č , 1984). Neki autori (S a b a d o š , 1984) navode: „Osnovnim

faktorima smanjenja brojnosti tetreba smatramo nepovoljne antropogene izmene biotopa,

uglavnom vezano za veštačko obnavljanje (sadnja) i izmenu strukture prizemne vegetacije“.

Slično tome, tetreb je nestao na području Harca u Nemačkoj usled pošumljavanja i isčezavanja

prizemne vegetacije (H e i n e m a n n , 1989), jer su tek nakon proređivanja šumskih kultura i

razvoja prizemne flore ponovo bili stvoreni povoljni uslovi za njegov život i opstanak. Intenzivno

iskorišćavanje šuma, naročito seče na velikim površinama ali i izgradnja brojnih šumskih puteva,

predstavljaju osnovne uzroke smanjenja brojnosti ove vrste (K o l e v , 1984). U Sloveniji, radovi

na seči šuma i izgradnji puteva bili su uzrok za propadanje 26 od ukupno 63 neaktivna (opustela)

pevališta (A d a m i č , 1987). U istraživanjima sprovedenim u jugoistočnoj Norveškoj (R o l s t a d

et al., 1997) utvrđeno je da: „Seče nužno dovode do raspada sistema višestrukih pevališta sa

većim brojem mužjaka prema rasparčanom sistemu, manjih, pojedinačnih pevališta sa po jednim

mužjakom“. Istraživanja u Finskoj (K u r k i et al., 1997), pokazala su da sa povećanjem učešća

mladih šuma, čistih sečina, plantaža i poljoprivrednog zemljišta u staništu, dolazi do smanjenja

učešća koka sa pilićima. Neki autori (M a r t i , R u d m a n n , 1998) smatraju da je iskorišćavanje

30

šuma već duže vreme uzrok gubitka optimalnog životnog prostora i navode da je planskim

korišćenjem šuma i pošumljavanjem proplanaka nestala „prošarana“ šuma, usled čega su šume

postale jednodobne i preguste za ovu vrstu. U kontekstu osetljivosti na promenu sastava i

strukture šuma, Čas (Č a s , 1996) smatra da je tetreb indikator promene vrsta i starosne strukture

šuma u alpskoj krajini. Storch (S t o r c h , 2000a) navodi: „Pretpostavlja se da su gubitak i

pogoršanje staništa osnovni razlozi za opadanje brojnosti tetreba“. Prema ovom autoru, radovi u

šumarstvu su osnovni uzrok navedenih promena. Jak negativan uticaj ima mestimično bezobzirno

gazdovanje šumama u proleće na području pevanja i gnežđenja tetreba (Č a s , 2000). Ovaj autor

je utvrdio da je uzrok propadanja 9 od ukupno 92 opustošena pevališta u Sloveniji upravo bilo

izvođenje radova u šumama u periodu parenja ove vrste. Takođe, Saniga (S a n i g a , 2003)

navodi: „Radovi u šumarstvu za vreme sezone pevanja donose konstantna uznemiravanja i imaju

štetan uticaj na pevališta i populacije tetreba“. Rezultati istraživanja u Škotskoj (B a i n e s et al.,

2004) ukazuju da se pri gazdovanju šumama, ukoliko se želi sačuvati tetreb, moraju obezbediti

uslovi za razvoj i prisustvo pokrivača od borovnice (>15-20%). Značaj radova u šumarstvu, u

smislu očuvanja pokrivača od borovnice kao bitnog elementa njegovog staništa, takođe ističu

drugi autori (S t o r c h , 1995a). Slično tome, staništa tetreba na teritoriji BiH su ugrožena zbog

seče šuma i drugih aktivnosti ljudi (A d a m i č et al., 2006).

Mikropopulacije velikog tetreba su jako ugrožene usled toga što su međusobno izolovane,

kako u severnim četinarskim šumama tako i na rubnim delovima staništa (W e i s s , 1997). U

Francuskoj (na Pirinejima), njegova staništa su razbijena u pojedinačna ostrva čija veličina varira

u intervalu 5-12.000 ha, i koja su međusobno udaljena od 5-100 km (M e n o n i et al., 1997). U

zapadnoj i centralnoj Evropi, pogoršanje i fragmentacija staništa uticali su da populacije tetreba

budu odvojene, pri čemu su mnoge od njih ugrožene usled male brojnosti (S t o r c h , 2000a).

Smanjena genetička varijabilnost može da bude dodatni problem za njihovo preživljavanje

(S t o r c h , 2000b). Neki autori (S e g e l b a c h e r , S t o r c h , 2002) zaključuju da je održavanje

međusobne veze u okviru megapopulacije od vitalnog značaja za njegovo očuvanje u Alpima.

Rezultati istraživanja pokazuju da dugo izolovane populacije u Pirinejima i izolovane populacije

u centralnoj Evropi imaju značajno smanjen genetički potencijal u odnosu na populacije iz Alpa i

borealnih šuma (S e g e l b a c h e r et al., 2003).

Industrijska postrojenja zajedno sa drugim faktorima koji nepovoljno utiču na staništa

tetreba, potpuno menjaju karakteristike šuma u celoj oblasti Krušnih gora (Z e m a n , 1984).

31

Istraživanja u istočnoj Nemačkoj (K l a u s et al., 1997) pokazuju da dugotrajno zagađivanje

prašinom sa sadržajem Ca (poreklom od teške industrije) utiče na pH vrednost zemljišta i floru, i

verovatno doprinosi propadanju tetreba. Usled stalne emisije i povećanja pH vrednosti, pojedine

vrste grmlja koje su osnovna hrana i zaklon (Vaccinium myrtillus, Vaccinium vitis-idaea, Calluna

vulgaris) bile su zamenjene drugim vrstama kao što su: Senecio fuchsii, Digitalis purpurea,

Dactylis glomerata, Calamagrostis epigeious, Rubus idaea, Myringia trinerva i Urtica dioica.

Prema ovom autoru: „Povećanje raznolikosti biljnih vrsta pogodno je za sitne glodare, zbog čega

dolazi do koncentrisanja predatora kao što su lisica i divlja svinja, što potvrđuje i povećan odstrel

od strane lovaca. Stoga, veći uticaj predatora na njegova gnezda i mladunce, koji je evidentiran u

maju, predstavlja sekundarni efekat vetrom nošenih polutanata“. Tretiranje čistina ili šuma sa

herbicidima ili insekticidima može da dovede do propadanja gnezda, podmlatka i biljnog

pokrivača, i može da redukuje brojnost insekata koji su hrana za piliće (S t o r c h , 2000b).

Negativan uticaj predatora ističu mnogi drugi autori (M i k u l e t i č , 1984, K o l e v , 1984,

P o p e s k u , 1984, K u r k i et al., 1997, M a r t i n et al., 1997, S t o r c h , 1991, 1994, 2000b,

2001). U Čehoslovačkoj, jastreb je najopasniji predator, koji čak napada i na dermo preparat

tetreba (Z e m a n , 1984). Dalje se navodi da pomladak uništavaju vrane i šojke kreštalice, pri

čemu negativnu ulogu ima i nekontrolisano razmnožavanje divlje svinje. U značajne predatore,

neki autori (S a b a d o š , 1984) ubrajaju kunu zlaticu, jazavca, divlju svinju, lisicu i gavrana. U

Sloveniji, ozbiljan potencijalni predator gnezda i mladunaca tetreba je divlja svinja, koja se zbog

prihranjivanja u lovištima tokom cele godine nalazi na nadmorskim visinama iznad 1.000 m

(A d a m i č , 1987). U Bavarskim Alpima, utvrđeno je da blizu ⅔ formiranih gnezda strada,

uglavnom, od predatora iz klase sisara (S t o r c h , 1991). U jugoistočnoj Norveškoj, jastreb

nanosi velike gubitke kod ženki i na gnezdima velikog tetreba i tetreba ruževca (S t o r a a s ,

W e g g e , 1997).

U Sloveniji, na jednom pevalištu na Postojnskom, početkom leta bila su pronađena tri

rastrgnuta mužjaka koje je ulovio ris i tako uništio celu mikropopulaciju (Č a s , 2000). Prema

istom autoru, važan faktor ugrožavanja je previsoka brojnost predatora kao što su lisica, kune,

divlja svinja, orlovi, i druge vrste. Neki autori su saopštili da je uticaj predatora značajno uvećan

tokom poslednja tri desetljeća (S t o r c h , 2000a). Takođe, saopšteno je da su predatori jedan od

osnovnih ograničavajućih faktora brojnosti ptica, uključujući i tetreba (S a n i g a , 2003). Na

osnovu istraživanja u zapadnim Karpatima, ovaj autor je utvrdio da 65% gnezda strada od

32

predatora, i da su snesena jaja najviše ugrožena od sledećih vrsta sisara i ptica: kuna zlatica, kuna

belica, lasice, lisica, divlja svinja, medved, šojka kreštalica, gavran, jastreb, suri orao i uralska

sova. Istraživanja u pogledu gustine populacija predatora i uspeha gnežđenja u Škotskoj

(B a i n e s et al., 2004) pokazala su da različite vrste predatora nemaju isti uticaj na tetreba. Ovi

autori kao najvažnije navode gavrana, lisicu, jastrebove, sokolove i orlove, dok uticaj kune zlatice

nije bio značajan. Prema podacima dobijenim u severnoj Finskoj (T o r n b e r g , 2005) uticaj

predacije jastreba na šumske koke je 31% na snežnicu, 16% na leštarku, 15% na ruževca, i 2% na

tetreba.

U prošlosti, na prostoru centralne Evrope, veliki tetreb je imao određeno značenje kao

visoko vredan lovački trofej (S t o r c h , 2000a). Sve do 18. veka, lov na tetreba je bio privilegija

aristokrata. Međutim, uprkos velikoj popularnosti među lovcima, veliki tetreb kao lovna vrsta

nije imao veliki ekonomski značaj u centralnoj Evropi. Navodeći primer za Finsku, Matvejev

(M a t v e j e v , 1957) ističe: „Tamo gde je bio zabranjen isključivi odstrel mužjaka, brojnost se

naglo povećala, usled čega je 1951. bio potpuno zabranjen proletnji odstrel mužjaka, i uveden je

samo jesenji lov s tim da se odstreljuje podjednak broj mužjaka i ženki“. Dalje zaključuje:

„Proletnji odstrel je verovatno bio jedini faktor koji je u Finskoj doveo do smanjenja brojnosti

mužjaka“. Pojedini autori su saopštili da na šumske koke, pre svih na velikog tetreba, negativno

utiče lov ukoliko se ne sprovodi na odgovarajući način i u određeno vreme (M i k u l e t i č , 1984).

U vezi sa tim, isti autor dodaje da je lovna sezona u Sloveniji doskora trajala od 1. aprila do 31.

maja, mada su lovci primetili da ženke dolaze na pevalište tek sredinom aprila ili kasnije. Zbog

toga nije pravilno da se mužjak odstreli pre nego što oplodi ženke. Adamič (A d a m i č , 1987) je

analizirao biomasu odstreljenih mužjaka u času proletnjeg pevanja i utvrdio da se u takvom lovu,

uglavnom, odstreljuju zreli (dominantni) mužjaci, koji imaju odlučujuću ulogu za utvrđivanje

stabilnosti odnosa unutar populacije i prostornog rasporeda u staništu, ali i kod razmnožavanja.

Usled intenzivnog pevanja i prikazivanja na pevalištu, ovi mužjaci se najlakše uoče, tako da su

zato i najčešći plen lovaca. Njihovim odstrelom, prekidaju se aktivnosti predparenja i parenja. S

druge strane, ukoliko se odstrel na istom pevalištu ponavlja svake godine, ono se brzo uništi.

„Kroz centralnu Evropu, veliki tetreb se lovio većinom u proleće na pevalištu, a lovci su težili da

pucaju na dominantne mužjake“ (S t o r c h , 2000a). Prema ovom autoru, u Škotskoj,

Fenoskandinaviji, Rusiji i na Pirinejima, jedinke oba pola većinom se love u jesen. Smatra se da

je jesenji lov manje kritičan za dinamiku populacije zbog toga što se pevališta ne uznemiravaju.

33

Takođe, pretpostavlja se da jesenji lov kompenzuje i umanjuje zimske gubitke. U opisivanju lova

na Evropskim staništima (S t o r c h , 2000a,b, 2001) navodi se da se pojedinačni slučajevi

lovokrađe događaju unutar celog staništa. Posebno u istočnoj Evropi, tetreb se preterano

odstreljuje u legalnom lovu ili izvan sezone lova, što je delimično u vezi sa lošim zakonskim

propisima i teškom ekonomskom situacijom u nekim regionima. Prema istom izvoru, lovokrađa

zbog siromaštva i ekonomske koristi bila je veoma izražena i uticala je na populacije u Ukrajini.

Sportski i trofejni lov bio je izražen i imao je ozbiljne efekate na dinamiku populacija tetreba u

Španiji, i umerene efekte u Grčkoj. Takođe, legalni i ilegalni lov je zastupljen u Andori,

Bugarskoj i Rumuniji, i utiče na opadanje brojnosti populacija. „Pevališni sistem parenja,

uopšteno, ovu vrstu čini osetljivom na preterano korišćenje, zato što su pevajući mužjaci laka

meta i što poznata pevališta uz malo napora mogu biti uništena, kako je saopštavano iz Rusije“

(S t o r c h , 2000a). Negativan uticaj lova na populacije velikog tetreba opisuju i mnogi drugi

autori (P e t r o v , 1973, Р о м а н о в , К о з л о в а , 1984, V i h t , 1984, Х л я в и ц к а с , 1984,

L i n d e n , 1991).

Na teritoriji BiH, tetreb je svrstan u kategoriju ugroženih vrsta isključivo zbog uticaja

antropogenog faktora – uništavanja staništa i krivolova (A d a m i č et al., 2006). Ovi autori su

saopštili podatak da prosečan godišnji odstrel iznosi 17 mužjaka, dok prosečni godišnji gubici

iznose oko 45 jedinki, što zajedno čini 8,6% od sadašnje brojnosti populacije u BiH. Navedeni

gubici, pre svega, odnose se na ilegalni odstrel mužjaka na pevalištima.

U Srbiji, staništa tetreba su pored seče i krčenja šuma, takođe uništavana i požarima, ali i

preteranom ispašom stoke (M a t v e j e v , 1957). Pojavu stradanja gnezda usled ispaše i pasa

čuvara pominju i drugi autori (P o p e s k u , 1984). U Sloveniji, negativni uticaji na staništa

tetreba su bezobzirno korišćenje šume u proleće na području njegovog pevanja i gnežđenja,

zarastanje preostalih pašnjaka unutar šume na kojima ima jagodičastih biljaka i mravinjaka,

sakupljanje plodova (borovnica, brusnica, malina), nekontrolisana paša ovaca, i izgradnja

infrastrukturnih instalacija (npr. električni vodovi) (Č a s , 2000).

Na regionalnom nivou, prema nekim autorima (S t o r c h , 2001), kolizije sa strukturama

kao što su električni vodovi, visoke ograde za divljač i kablovi ski-liftova mogu da budu uzrok

stradanja značajnog broja jedinki. Pored toga, u planinskim predelima razvijenih država dolazi do

nenamernog proganjanja tetreba (turizam i slobodne aktivnosti), što se smatra ozbiljnom

pretnjom za lokalne populacije. Tetreb može da bude privremeno ili stalno potisnut iz staništa

34

koje ljudi često posećuju, čak i ukoliko struktura staništa ostane netaknuta. Takođe, mnogi autori

su saopštili da su aktivnosti ljudi (npr. skijanje, sakupljanje lekovitih biljaka i plodova,

biciklizam) veoma često uzrok uznemiravanja tetreba (P e t r o v , 1973, K o l e v , 1984,

S t o r c h , 1994, 2000a, Č a s , 2000, A d a m i č et al., 2006).

35

3. ZADACI ISTRAŽIVANJA

Kao stanovnik prirodnih zrelih i razređenih šuma sa brojnim jagodičastim biljkama, tetreb

je jako osetljiv na promene staništa. U osnovne uzroke ugrožavanja ove vrste, svrstavaju se

promene staništa, lov i različiti vidovi uznemiravanja od strane čoveka, predatori, aerozagađenja i

parazitska oboljenja. Najobimnije i najznačajnije promene u staništu nastaju korišćenjem šuma

(sečama), što uzrokuje nagle i dugotrajne promene u šumskim ekosistemima. U prošlosti je

primenjivana čista seča na velikim površinama, koje su nakon toga pošumljavane drugim –

neodgovarajućim vrstama drveća, i tako su stvarane guste monokulture četinara. Takođe, šumske

površine su pretvarane u poljoprivredno, rekreativno ili u zemljište za druge namene, dok su radi

otvaranja šuma masovno projektovani i građeni šumski putevi i žičare. Ove aktivnosti ali i drugi

radovi u šumarstvu (gajenje, nega i zaštita šuma), vremenom su dovele do smanjenja njegovog

areala i drastičnog opadanja brojnosti.

Zadatak rada je da se utvrdi uticaj antropogenog faktora na stanište tetreba na području

Vitoroge, odnosno da se na osnovu uporedne analize i ocene stanja šuma iz dva različita perioda,

kao i izvršenih radova u gazdovanju šumama GJ „Vitoroga“ (2000. godina u poređenju sa 1982.

godinom) utvrde promene staništa i njihov značaj za brojnost, rasprostranjenost i opstanak

tetreba. Zbog specifičnih životnih zahteva i male ekološke plastičnosti, tetreb se ubraja u vrste

koje su jako osetljive na sve promene u životnoj sredini. Smatra se da radovi u šumarstvu i nemir

koji donosi razvoj turizma u najvećoj meri pogoršavaju ili uništavaju njegova staništa, i na taj

način dovode do nestanka lokalnih populacija. Stoga su osnovni ciljevi ovog istraživanja:

– da se utvrde ekološko-vegetacijske karakteristike staništa velikog tetreba na području

Vitoroge;

– da se analiziraju izvršeni radovi u gazdovanju šumama GJ „Vitoroga“ i utvrdi njihov

uticaj na brojnost i rasprostranjenost velikog tetreba;

– da se detaljno opišu i kartiraju sve poznate paritvene površine (pevališta);

– da se utvrde najvažniji uzroci ugrožavanja staništa i mikropopulacije velikog tetreba

na području Vitoroge.

36

4. PODRUČJE ISTRAŽIVANJA I NJEGOVE EKOLOŠKE

KARAKTERISTIKE

Planina Vitorog se nalazi u centralnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu u zapadnom delu

centralne Bosne, u Republici Srpskoj (44º 04' - 44º 10' N, 16º 59' - 17º 08' E). Područje koje je

pod visokim šumama i pripada planini Vitorog iznosi blizu 3.500 ha. Područje istraživanja u

ovom radu je jugoistočna strana planine Vitorog, koja gravitira prema Kupreškom polju.

Područje istraživanja obuhvata prostor od 1.500 ha, u kome dominiraju visoke šume koje čine

oko 43% od ukupne površine šuma na ovoj planini (prilog 8, slika 1 i 2). Nadmorska visina

istraživanog područja kreće se od 1.120 m do 1.906 m, počev od nivoa Kupreškog polja sve do

najvišeg vrha koji se zove Veliki Vitorog. Prema podacima meteorološke stanice Kupres (1.190

m), srednja godišnja temperatura na ovom području je 5,8˚C, srednja maksimalna je 15,0˚C u

julu, i srednja minimalna je –3.9˚C u januaru. Srednja godišnja količina padavina je 1.157 mm.

Vegetacioni period traje u proseku 123 dana, i odlikuje se srednjom temperaturom od 11,4˚C,

srednjom količinom padavina od 524 mm, i relativnom vlažnošću vazduha od 81,0%.

Granice istraživanog područja se uglavnom protežu grebenima i vrhovima ili rubovima

šume, počevši od najvišeg vrha (1.906 m), u pravcu jugoistoka preko Osredaka (1.804 m), Malog

Vitoroga (1.747 m), Klekova (1.628 m), odakle granica savija u pravcu istoka na Veliki Kurozeb

(1.307 m), spušta se do severozapadnog ruba Kupreškog polja (1.120 m), potom severno na

Vukokolje i naginje na severozapad preko Kelabeca (1.321 m), Maksimovića, Vrščića (1.509 m),

potom severozapadno na Crne vrhove (1.738 m i 1.754 m) i jugozapadno na početnu tačku.

Planina Vitorog spada u spoljašnje Dinaride u zoni mezozojskih krečnjaka. Istraživano

područje je krajnja jugoistočna granica povezanog kompleksa šuma, koje se prostiru na sledećim

planinama: Srnetica, Klekovača, Lunjevača, Ovčara, Jastrebnjak, Smiljevac i Vitorog. Sa istočne

strane, istraživano područje se u fitocenološkom i reljefnom pogledu graniči sa goletima kraških

brežuljaka, uvala i manjih vrtača (Knežića doline), koje su obrasle planinskim travama i

mestimično grupama žbunja (npr. iva, leska i obična kleka), ali i pojedinačnim do grupimičnim

stablima smrče, bukve i jasike. Južna i jugoistočna strana istraživanog područja se graniči sa

Kupreškim poljem, tipičnom kraškom visoravni obraslom travama (livade i pašnjaci) i retkim

poljoprivrednim usevima. Jugozapadne i zapadne granice, čini kraška planinska zaravan Hrbina,

koja je tipičnog boginjavog reljefa sa brojnim škrapama, vrtačama i uvalama na kraškoj podlozi.

37

Područje Hrbina je većim delom golet sa malim i mestimičnim površinama obraslim žbunjem i

pojedinačnim (raštrkanim) enklavama sastojina subalpinske smrče, belog bora i smrče (ili jele),

bukve i jele sa smrčom, kao i šuma jele i smrče koje su delimično nastale usled prirodnog širenja

šuma na račun zarastanja pašnjaka. Jugoistočno, na Hrbinu se nadovezuju venci planina Slovinja,

Kujače, Cincara, Osječenice i Malovana, čije šume takođe predstavljaju staništa velikog tetreba.

Iz navedenog se može uočiti da je tetreb na istraživanom području uglavnom vezan za

šumovita područja planina koje se nalaze severozapadno od Vitoroge. Međutim, istraživano

područje u određenom smislu čini zaokruženu i jedinstvenu celinu. Kao sastavni deo povezanog

šumskog kompleksa, ono se jasno odvaja planinskim vrhovima (Veliki Vitorog i Crni vrhovi) i

grebenima, tako da čini zasebnu reljefnu celinu na kojoj su izražene severoistočne ekspozicije,

dok su na suprotnoj strani mahom zastupljene zapadne i severozapadne ekspozicije. U ovakvim

reljefnim uslovima došlo je do formiranja različitih fitocenoloških zajednica i mikroklimatskih

uslova na suprotnim šumovitim padinama planine Vitorog. S druge strane, krajnje pevalište na

kojem se okupljaju jedinke tetreba, udaljeno je preko 1,5 km od ruba istraživanog područja prema

dubini povezanog šumskog kompleksa. Prema podacima novijih istraživanja (S t o r c h , 1995b,

S t o r c h , 1997b, S t o r c h , S e g e l b a c h e r , 2000), sezonska kretanja odraslih jedinki u

proseku iznose između 1-2 km, a jedinke su celog života najčešće vezane za jedno pevalište. U

odnosu na druga (granična) staništa, područje istraživanja je omeđeno goletima i retko obraslim

šumskim površinama, usled čega se može pretpostaviti da jedinke sa ovog područja nisu vezane

za staništa koja se nalaze istočno, južno i zapadno od Vitoroge. Stoga, pretpostavljamo da jedinke

u istraživanom području čine zasebnu (rubnu) mikropopulaciju, u okviru populacije koja živi na

prostranom planinskom kompleksu šuma severozapadno od Vitoroge. U skladu sa tim, u ovom

radu je upotrebljen termin mikropopulacija, koji obuhvata sve jedinke velikog tetreba koje žive

unutar istraživanog područja.

U makroreljefnom smislu, istraživano područje je donekle jednolična padina koja je

orjentisana prema severoistoku, koja se od najvišeg vrha obara do najniže tačke. Mikroreljef se

odlikuje, uglavnom, padinama različitih površina koje su većinom izložene prema severoistoku,

potom vrtačama, uvalama, dolinama, grebenima i malim zaravnima. Ove zaravni su interesantne

budući da su gotovo u celosti ravne, oivičene kamenim blokovima i obrasle planinskim travama.

Krečnjaci su osnovna geološka podloga na području Vitoroge, i na njoj su uglavnom zastupljene

kombinacije različitih vrsta zemljišta u vidu mozaika, kojeg čine litosoli – kalkomelanosoli –

38

kalkokambisoli – luvisoli. Učešće pojedinih komponenti zavisi od stepena stenovitosti, reljefnog

oblika i nagiba terena. Kombinacije litosola – kalkomelanosola – kalkokambisola su najčešće

zastupljene na padinama i grebenima, dok su kombinacije sa luvisolima karakteristične za

površine boginjavog reljefa. Zastupljenost pojedinih komponenti u zemljišnim kombinacijama

ima veliki uticaj na proizvodnu sposobnost zemljišta. Na strmijim i stenovitim delovima

preovladavaju kombinacije sa većim učešćem kalkomelanosola i plitkih kalkokambisola, tako da

je njihova proizvodna sposobnost manja, dok su na blažim padinama i manje stenovitim

delovima dominantni duboki kalkokambisoli i luvisoli, usled čega ove kombinacije predstavljaju

zemljišta visoke proizvodne sposobnosti. U celini posmatrano, kamenitost i stenovitost ovog

područja je velika (>25%). Ona raste idući od najnižih ka većim nadmorskim visinama. Takođe,

karakteristično je da su prisutni kameni blokovi i stene različitih dimenzija, koji ponegde imaju

pravilan pravougaoni ili kvadratni oblik. Kao rezultat tektonskih procesa i sedimentacije u

prošlosti, kameni blokovi i stene su slojeviti i mestimično formiraju kamene gromade. Kameni

blokovi, uglavnom, nalaze se oko planinskih zaravni ili čine osnovu manjih ili većih grebena, a

ponegde se nalaze usamljeni na potpuno ravnim površinama. U ovom izobilju kamenjara i stena

postoje brojne špilje, pećine, jame i različita udubljenja, pre svega zahvaljujući dugogodišnjim

procesima erozije.

U hidrološkom smislu istraživano područje je bezvodno. Ne postoji nijedan izvor, vrelo ili

tekuća voda. Karakteristična je hidrologija vertikalnog oticanja voda kroz propusne krečnjake i

pojava kraških oblika. U prošlosti, na istraživanom području napasala su se brojna stada ovaca i

druge stoke, zbog čega su na višim lokalitetima po celom području bile izgrađene veštačke

akumulacije („lokve“) na kojima su se stada napajala. Međutim, u dve poslednje decenije došlo je

do zamiranja lokalnih stočarskih delatnosti tako da su „lokve“ obrasle bujnom vegetacijom i

isušene. Stoga, voda može da se nađe mestimično u vrtačama u kojima su nepropusna kamena

udubljenja, koja su najčešće smeštena u prirodnim jamama, pećinama ili špiljama. Zbog

karakterističnih mikroklimatskih uslova u vrtačama, sneg i led se ponekad zadržavaju čak i do

kraja avgusta, pa se njihovim postepenim topljenjem i zadržavanjem na nepropusnoj kamenoj

podlozi konstantno akumuliraju i zadržavaju izvesne količine vode. Ovakva mesta se nazivaju

„snežnicama“. Dodatno, voda se može naći za vreme kišnih perioda kad se padavine akumuliraju

na manjim pogodnim površinama (npr. ugažen kolosek na izvoznoj traktorskoj vlaci, manje

udubljenje na šumskom kamionskom putu).

39

Područje istraživanja pripada gazdinskoj jedinici „Vitoroga“, koja je podeljena na manje

prostorne jedinice kao što su odeljenja i odseci. Ovom gazdinskom jedinicom gazduje Šumska

uprava „Novo Selo“ – Kupres, u okviru Šumskog gazdinstva „Gorica“ – Šipovo. Nekada je

Šumska uprava „Novo Selo“ bila samostalno Šumsko gazdinstvo u okviru Javnog preduzeća pod

nazivom „Mosor“ – Kupres, koje je gazdovalo Kupreškim šumsko privrednim područjem (ŠPP).

Međutim, počevši od 2006. godine, ŠG „Mosor“ je preimenovano u ŠU „Novo Selo“, pri čemu je

Kupreško ŠPP pripojeno Šipovskom ŠPP. Šumama na području ŠU „Novo Selo“ gazduje se na

osnovu šumsko privredne osnove (ŠPO) za Kupreško ŠPP sa periodom važenja od 01.01.2001.

do 31.12. 2010., tj. sve dok se ne donese nova ŠPO kojom će biti objedinjena oba ŠPP-a, a u

skladu sa sprovedenom reorganizacijom u Javnom preduzeću. Prema tome, osnovne informacije

u pogledu gazdovanja šumama su preuzete iz navedene ŠPO za Kupreško ŠPP, kao i iz uređajnog

elaborata za Kupreško ŠPP, ali je umesto ranijeg naziva organizacione jedinice (ŠG „Mosor“)

korišćen sadašnji naziv Šumska uprava „Novo Selo“. Kad je u pitanju lovno gazdovanje, planina

Vitorog je sastavni deo lovišta „Šipovo“, kojim takođe gazduje Šumsko gazdinstvo „Gorica“ –

Šipovo. U teritorijalno-političkom smislu, područje istraživanja se prostire na delu teritorije dvaju

opština Republike Srpske u BiH, a to su Kupres i Šipovo.

Na području Vitoroge su najrasprostranjenije visoke šume jele i smrče, potom bukve i

smrče, bukve i jele sa smrčom, dok su na većim nadmorskim visinama zastupljene mrazišne i

subalpinske šume smrče sa fitocenozama stena i sipara. Na samom vrhu, zastupljena je sastojina

bora krivulja. Pored toga, za ovo područje su karakteristične vrištine sa omelikom (Genistetum

radiatae) (L a k u š i ć et al., 1984) i vegetacija planinskih i predplaninskih rudina (Seslerietalia

juncifoliae). Prikaz odeljenja i odseka po gazdinskim klasama iz Uređajnog elaborata za

gazdinsku jedinicu „Vitoroga“ dat je u tabeli 1. Pored toga, stanje šuma i neobraslog šumskog

zemljišta može se prikazati po klasifikacionim jedinicama, tj. gazdinskim klasama i kategorijama

šuma. U okviru visokih šuma sa prirodnom obnovom zastupljene su tri gazdinske klase: visoke

šume bukve i jele sa smrčom na seriji krečnjačkih i dolomitnih, pretežno plitkih smeđih zemljišta

na krečnjaku (1209); visoke šume jele i smrče na seriji krečnjačkih i dolomitnih, pretežno plitkih

zemljišta (1212); visoke šume bukve i smrče na dolomitnim rendzinama, crnicama i plitkim

smeđim zemljištima na krečnjaku (1217). Ostale gazdinske klase su: goleti podesne za

pošumljavanje i gazdovanje u pojasu šuma bukve i jele sa smrčom (5248) i šumske komunikacije

kao površine nepodesne za pošumljavanje i gazdovanje (6401).

40

Tabela 1. Pregled odeljenja i odseka po gazdinskim klasama u GJ „Vitoroga“

Gazdinska klasa Odeljenje Odsek63 0164 00

68/2 0271 0374 0177 01

1209Visoke šume bukve i jele sa smrčom na seriji krečnjačkih i dolomitnih,

pretežno plitkih smeđih zemljišta na krečnjaku

80 0063 0267 01

68/1 0068/2 0169/1 0069/2 0170 00

70/1 0071 0272 0073 00

1212Visoke šume jele i smrče na seriji krečnjačkih i dolomitnih,

pretežno plitkih zemljišta

73/1 0045 0060 0160 0261 0162 0171 0178 0179 0081 00

1217Visoke šume bukve i smrče na dolomitnim rendzinama,

crnicama i plitkim smeđim zemljištima na krečnjaku

82 0060 0361 0261 0362 0263 0363 0467 02

68/2 0369/2 0274 0275 0076 0077 02

5248Goleti u pojasu šuma bukve i jele sa smrčom na serijikrečnjačkih i dolomitnih, pretežno plitkih zemljišta

78 026401

Šumske komunikacije 63 05

41

5. METOD ISTRAŽIVANJA

U cilju analize klimatskih karakteristika istraživanog područja upotrebljeni su podaci

višedecenijskih merenja u meteorološkoj stanici Kupres (Hidrometeorološki Zavod BiH).

Vegetacijske karakteristike područja Vitoroge utvrđene su kolektiranjem biljaka u različitim

fenofazama i kartiranjem lokaliteta na kojima su uzeti uzorci. Biljke su kolektirane tokom dve

vegetacione sezone (2004. i 2005. godina). Potom, kolektirani biljni materijal je herbarizovan i

pripremljen za determinaciju. Herbarizovane biljke su determinisane na osnovu odgovarajuće

naučne i stručne literature (B e c k , 1903, 1927, 1950, B j e l č i ć , 1967, 1974, 1983,

J o s i f o v i ć , 1970-1977, F io r i , P a o l e t t i , 1921, P a n č i ć , 1976, J a v o r k a , C s a p o d y ,

1973, H e g i , 1923-1933, H a y e k , 1924-1933, D o m a c , 1967). Nomenklatura je usklađena

prema Flora Europaea (Tutin, 1964-1980). Životne forme i florni elementi biljaka su utvrđeni

prema podacima koje je saopštio Oberdorfer (2001). Fitocenološki snimci pravljeni su prema

Braun-Blanquetu (1964).

Uporedna analiza i ocena stanja šuma izvršena je na osnovu podataka redovne inventure

šuma GJ „Vitoroga“. Izvršeno je poređenje stanja šuma po gazdinskim klasama za dva različita

vremenska perioda (1982. godina u odnosu na 2000. godinu). Između ostalih, analizirani su

sledeći pokazatelji za gazdinsku klasu: površina, sklop, vrsta drveća, omer smese, broj stabala i

stanje zaliha (zapremina) po debljinskim klasama. Takođe, izvršeno je poređenje stanja šuma za

dva različita vremenska perioda u svim odeljenjima u kojima su bila registrovana pevališta

velikog tetreba. Pri tome, korišćeni su isti pokazatelji kao i za gazdinsku klasu.

Za analizu sprovedenih mera i radova u gazdovanju šumama (obim, vrsta i period

izvođenja) korišćene su evidencije i arhivska dokumentacija šumskog gazdinstva koje gazduje

ovim područjem (npr. knjige iskaza seča, doznake stabala, prijema na panju i šumskih požara,

otpremnice, situacije o izvršenim šumsko-uzgojnim radovima). Potom, dobijeni numerički i

atributivni podaci su sumirani u odgovarajućim tabelama za desetogodišnji period (1996-2006).

Uticaj radova u šumarstvu na velikog tetreba utvrđen je dovođenjem u vezu sprovedenih mera i

radova sa biološko-ekološkim karakteristikama ove vrste, ali i na osnovu analize evidentiranih

slučajeva reagovanja jedinki tetreba uzrokovanih radovima u šumarstvu. Veći broj navedenih

reakcija bio je lično uočen i zabeležen u toku petogodišnjih terenskih istraživanja (2002-2007),

ali su korišćeni i usmeni iskazi anketiranih šumarskih radnika.

42

Pevališta velikog tetreba su opisana popunjavanjem posmatračkog obrasca B-1, koji se

uobičajeno primenjuje u Sloveniji (Č a s , 2000). Pevališta su numerisana idući od krajnjeg

rubnog pevališta u dubinu staništa (pravac jugoistok-severozapad), i podeljena na dva dela - prvi

na udaljenosti 100 m oko centra pevališta, a drugi na celoj površini pevališta. Na osnovu saznanja

lokalnih lovaca i sopstvenih istraživanja na terenu, registrovana su tri pevališta velikog tetreba,

od kojih su dva aktivna dok je treće ugašeno, odnosno nije aktivno počevši od 1996. godine.

Površine i centri pevališta su utvrđeni na osnovu sopstvenih višegodišnjih istraživanja. Za centre

pevališta su bile uzete lokacije na kojima su se nalazili dominantni mužjaci i gde su aktivnosti

parenja bile najintenzivnije. Ukupna površina pevališta je utvrđena na osnovu područja aktivnosti

svih mužjaka i ženki prisutnih na pevalištu. Sva pevališta su opisana u navedenom posmatračkom

obrascu, a podaci su kolektirani u oktobru 2006 godine. Šifre pevališta su određene rednim

brojevima počev od 001, tako što se pošlo od krajnjeg rubnog pevališta prema dubini staništa u

pravcu od jugo-istoka prema severozapadu. Koordinate centra pevališta (rastojanje 100 m oko

centra) i koordinate cele površine pevališta snimljene su pomoću GPS prijemnika tipa „Garmin“

(Global Position System), čija se preciznost u prostoru svodi na ±4 m. Analizirane površine su

podeljene na dva dela, prvi na rastojanju 100 m oko determinisanog centra pevališta, a drugi na

celoj površini pevališta. Na ovim površinama su utvrđivani sledeći elementi: opšti podaci (datum,

područje, ime i šifra pevališta, koordinate, nadmorska visina i površina pevališta), posebni podaci

za prvi deo - rastojanje 100 m oko centra pevališta (udaljenost centra pevališta od pojedinih

objekata, reljef, geološka podloga, dubina zemljišta, kamenitost, biljna zajednica, preovlađujuće

vrste prizemne vegetacije, glavne i sporedne vrste drveća, starost stabala u gornjem i donjem

spratu, prosečna visina dominantnih stabala, iskorišćenost tla, stanje šuma, pokrovnost tla, i

drugo), i posebni podaci za drugi deo - cela površina pevališta (isti podaci kao za prvi deo).

Status aktivnosti na pevalištu i brojnost velikog tetreba su utvrđivani prolećnim jutarnjim

brojanjima na pevalištima za vreme parenja, a podaci su upisivani u posmatrački obrazac A

(A d a m i č , 1986, Č a s , 2000). Brojnost tetreba je utvrđivana tokom četiri uzastopne sezone, u

periodu 2004-2007. Svakog proleća, aktivna pevališta su osmatrana najmanje tri puta u ranim

jutarnjim časovima, dok su neaktivna pevališta osmatrana najmanje u dva navrata. Na osnovu

dobijenih podataka je utvrđen status aktivnosti mikropopulacije tetreba na ovom području.

Pevališta su svrstavana u tri kategorije: (1) staro aktivno; (2) novo aktivno; i (3) napušteno

(neaktivno). Prva kategorija, stara aktivna pevališta su već dugo poznata pevališta gde se tokom

43

prolećne pesme nalazi najmanje jedan aktivni (pevajući) mužjak, Druga kategorija, nova aktivna

pevališta su lokacije gde paritvenih aktivnosti tetreba nije bilo u prošlosti, već su konstatovane u

novije vreme. Treća kategorija, napuštena (neaktivna) pevališta su ona koja su u prošlosti bila

poznata kao aktivna, ali u novije vreme na njima nisu konstatovane paritvene aktivnosti, uprkos

tome što su se u vreme pesme povremeno pojedinačno pojavljivali mužjaci i ženke. U

posmatrački obrazac A su upisivani sledeći podaci: naziv područja, opis pevališta (koordinate

centra, nadmorska visina, ekspozicija, naziv, šifra i kategorija pevališta), rezultati osmatranja

pevališta (datum i čas, vremenski uslovi, dubina snega, broj aktivnih i neaktivnih mužjaka, broj

ženki, i status neaktivnih pevališta na osnovu tragova jedinki).

Životne aktivnosti i ponašanje velikog tetreba su osmatrani tokom tri uzastopne godine

(Maj 2004. - Decembar 2006.). Staništa su obilažena jednom sedmično, a zimi usled dubokog

snega jednom u 14 dana. Podaci dobijeni sopstvenim opažanjima na terenu su dopunjeni sa

podacima lokalnih meštana (šumarski radnici i lovci), pri čemu su mesta opažanja jedinki

naknadno registrovana pomoću GPS prijemnika. Sve uočene jedinke su opisane prema obrascu

C, koji sadrži podatke o polu jedinke, vremenu opažanja, lokalitetu (GPS koordinate), potom

nadmorskoj visini, vremenskim uslovima, i položaju jedinke (stablo, zemljište ili šumski put).

Krivolov, lovokrađa i sva druga uznemiravanja velikog tetreba, detaljno su praćeni u

periodu 2004-2007., i evidentirani su u posmatračkom obrascu E, koji sadrži podatke o datumu,

lokalitetu i vrsti uznemiravanja (npr. pucanj, tragovi čoveka). Podaci za prethodni period u

pogledu uticaja antropogenog faktora (npr. stanje staništa, radovi u šumarstvu, brojnost tetreba,

obim lova) dobijeni su anketiranjem brojnih šumarskih radnika, lovaca i lokalnih stanovnika. Ovi

podaci su u radu prikazani kao konkretni primeri uticaja čoveka na velikog tetreba u istraživanom

području u prošlosti.

Prisustvo predatora velikog tetreba, praćeno je četiri uzastopne godine (2004-2007), što je

evidentirano u posmatračkom obrascu D, koji sadrži podatke o datumu, lokalitetu, vrsti predatora,

tragovima (npr. divlje životinje, čovek, izmet, oglašavanje) i broju jedinki.

44

6. REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA

6. 1. Flora planine Vitorog

Na osnovu izvršene analize obimnog materijala kolektiranog unutar istraživanog područja

(planina Vitorog), determinisane su 304 vrste biljaka, koje su svrstane u 59 familija (tabela 2).

Tabela 2. Spisak vrsta biljaka determinisanih na području planine Vitorog

ACERACEAEAcer pseudoplatanus L. Pab.-mont.

ADOXACEAEAdoxa moschatelina L.

APIACEAEAegopodium podagraria L.Anthriscus sylvester (L.) Hoffm.Astrantia major L.Carum carvi L.Eryngium alpinum L.Heracleum sphondylium L.Myrrhis odorata (L.) Scop.Peucedanum oreoselinum (L.) Moench.Sanicula europaea L.Trinia glauca (L.) Dumort.

ARISTOLOCHIACEAEAsarum europaeum L.

ASPIDIACEAEDryopteris filix-mas (L.) Schott.Polystichum aculeatum (L.) Roth.Polystichum lonchitis (L.) Roth

ASPLENIACEAEAsplenium trichomanes L.Asplenium viride Huds.

ASTERACEAEAchillea lingulata W. et K.Achillea milefolium L.Adenostyles alliariae (Gouan) A. KernerAnthemis austriaca Jacq.Antennaria dioica (L.) Gaertn.Bellis perennis L.Centaurea apiculata Ledeb. subsp. spinulosa (Rochel ex Sprengel)Centaurea koschyana Heuff.Centaurea triumfetti All.Cicerbita alpina (L.) Wallr.Cirsium sp.

45

Cirsium eriophorum (L.) Scop.Cirsium montanum (W. et. K.) Spr.Cirsium waldsteini Rouy.Crepis bocconi P. D. Sell.Crepis montana (L.) Tausch.Crepis dinaricaCrepis paludosa (L.) Moench.Doronicum austriacum Jacq.Doronicum columnae L.Eupatorium cannabinum L.Hieracium murorum L.Hieracium pilosella L.Hieracium ramosum W. et K.Hieracium villosum Jacq.Homogyne alpina (L.) Cass.Hypochoeris maculata L.Leucanthemum vulgare L.Mycelis muralis (L.) Dumort.Omalotheca sylvatica (L.) Schultz. (Gnaphalium)Petasites kablikianus Tauch ex Berchtold.Prenanthes purpurea L.Scorsonera purpurea L. subsp. rosea (Walds. & Kit) NymanSenecio nemorensis L.Senecio rupestris L.Solidago virgaurea L.Tanacetum cinerariifolium (Trev.) Schulz.Tanacetum corymbosum (L.) SchultzTaraxacum officinale Web.Telekia speciosa (Schreb.) Baumg.Tussilago farfara L.

ATHYRIACEAEAthyrium filix-femina (L.) Roth.Cystopteris fragilis (L.) Bern.Cystopteris montana (Lam.) Desv.

BORAGINACEAECynoglossum hungaricum SimonkaiCynoglossum officinale L.Myosotis discolor Pers.Myosotis sylvatica Hoffm.Pulmonaria officinalis L.Symphytum tuberosum L.

BRASSICACEAEArabis alpina L.Arabis glabra (L.) Bern.Arabis hirsuta (L.) Scop.Arabis muralis Bertol.Barbarea vulgaris R. Br.Biscutella laevigata L.Cardamine bulbifera (L.) Crantz.Cardamine eneaphyllos (L.) Crantz.Cardamine impatiens L.Cardamine trifolia L.Cardaminopsis arenosa (L.) HayekCardaminopsis halleri (L.) Hayek

46

Draba lasiocarpa Rochel.Iberis spathulata J. P. Berger.Thlaspi geosingense Halach.Thlaspi perfoliatum L.Rorippa lipizensis (Wulfen) Reichenb.

CAMPANULACEAECampanula patula L.Campanula patula L. subsp. AbietinaCampanula glomerata L.Campanula persicifolia L.Campanula trachelium L.Campanula trichocalycina Ten.Edraianthus graminifolius (L.) A. DC.Phyteuma orbiculare L.Phyteuma spicatum L.

CAPRIFOLIACEAELonicera caerulea L.Lonicera alpigena L.Lonicera xylosteum L.Lonicera nigra L.Sambucus nigra L.

CARYOPHYLACEAECerastium arvense L.Diantus serotinus W. et K.Dianthus sp.Dianthus croaticusDianthus deltoides L.Lychnis viscaria L.Petrorhagia saxifraga (L.) Link.Silene alba (Mill.) E. H.L.KrauseSilene sendtneri Boiss.Stellaria holostea L.Stellaria nemorum L.Silene dioica (L.) Calirv. (Melandrium rubrum)Silene vulgaris (Moench.) Garcke

CHENOPODIACEAEChenopodium bonus-henricus L.

CISTACEAEHelianthemum nummularium (L.) Mill.Helianthemum nummularium (L.) Mill. subsp. obscurum (Čelak) J. Hol. (H. ovatum)

CLUSIACEAE (GUTIFERAE)Hypericum richeri Vill. subsp. grisebachi (Boiss.) NymanHypericum maculatum Crantz.Hypericum montanum L.Hypericum perforatum L.

CORYLACEAECorylus avellana L.

CRASSULACEAESedum acre L.Sedum album L.

47

CYPERACEAECarex dioica L.Carex divisa Huds.Carex hirta L.Carex ornithopoda Willd.Carex caryophyllea Latourr.Carex sylvatica Huds.Carex umbrosa Host.Cytisus hirsutus (L.) Link.Genista radiata (L.) Scop.Genista sagittalis L.Lathyrus cicera L.Lathyrus pratensis L.Lathyrus sylvester L.Lathyrus venetus (Mill.)Wohl.Lotus corniculatus L.Medicago lupulina L.Oxytropis campestris (L.) DC.Trifolium alpestre L.Trifolium campestre Schreb.Trifolium montanum L.Trifolum pannonicum Jacq.Trifolium pratense L.Trifolium repens L.Vicia cracca L.Vicia sativa L.Vicia sylvatica L.Vicia villosa L.

DIPSACACEAEKnautia arvensis L.Scabiosa cinerea Lapeyr. ex Lam. subsp. cinerea (S. leucophylla Borbas)

ERICACEAEArctostaphylos uva-ursi (L.) SprengelVaccinium myrtillus L.Vaccinium vitis-idaea L.

EUPHORBIACEAEEuphorbia amygdaloides L.Euphorbia carniolica Jacq.Euphorbia cyparissias L.Euphorbia palustris L.Mercurialis perennis L.

FABACEAEAnthyllis montana L. subsp. jacquini (A. Kern.) Hayek.Anthyllis vulneraria L.

FAGACEAEFagus sylvatica L.

GENTIANACEAEGentiana asclepiadea L.Gentiana lutea L.Gentiana verna L.Gentiana utriculosa L.

48

GERANIACEAEGeranium phaeum L.Geranium pyrenaicum Burm.Geranium robertianum L.Geranium sylvaticum L.

GLOBULARIACEAEGlobularia meridionalis (Podp.) O. Schwarz. (G. bellidifolia)

GROSSULARIACEAERibes alpinum L.Ribes petraeum Wulf.

IRIDACEAECrocus vernus (L.) Hill.

JUNCACEAELuzula maxima (Reichard) DC.Luzula luzulina (Vill.) Dalla Torre & Sarnth.Luzula pilosa (L.) Willd.

LAMIACEAEAjuga reptans L.Calamintha sylvatica Bromf.Clinopodium vulgare L.Lamium album L.,Lamium galeobdolon (L.) Cr.Lamium maculatum L.Melittis melissophyllum L.Origanum vulgare L.Prunella vuglaris L.Stachys alpina L.Stachys officinalis (L.) Trev.Stachys recta L.Stachys sylvatica L.Thymus balcanus Borb.Thymus longicaulis Presl.Thymus pulegioides L.Teucrium scordium L.

LILIACEAEColchicum autumnale L.Lilium martagon L.Lilium carniolicum Bernh. ex Koch.Paris quadrifolia L.Polygonatum multiflorum (L.) All.Polygonatum verticillatum (L.) All.Scilla bifoliaVeratrum album L.

LINACEAELinum capitatum Kit.Linum catharticum

MALVACEAEMalva moschata L.ONAGRACEAEEpilobium angustifolium L.Epilobium montanum L.

49

ORCHIDACEAEDactylorhiza sambucina (L.) Soo.Gymnadenia conopsea (L.) R. Br.Listera cordata L.Nigritella nigra (L.) Reich.Orchis morio L.

OROBANCHACEAEOrobanche reticulata Walr.Orobanche alba Steph.

OXALIDACEAEOxalis acetosella L.

PINACEAEPicea abies (L.) KarstenPinus mugo TurraAbies alba Miller

PLANTAGINACEAEPlantago major L.Plantago media L.Plantago lanceolata

POACEAEAnthoxanthum odoratum L.Dactylis glomerata L.Melica nutans L.Trisetum flavescens

POLYGALACEAEPolygala vulgaris L.Polygala comosa Schkuhr

POLYGONACEAERumex acetosa L.Rumex acetosella L.

PRIMULACEAEPrimula veris L. subsp. columnae (Ten.) Ludi.

PTERIDACEAEPteridium aquilinum (L.) Kuhn.

RANUNCULACEAEAcotinum veriagatum Rech.Aconitum vulparia Reichb.Anemone nemorosa L.Aquilegia vulgaris L.Ranunculus acris L.Ranunculus lanuginosus L.Ranunculus montanus Willd.Ranunculus platanifolius L.Thalictrum aquilegifolium L.Thalictrum minus L.Trolius europaeus L.

RHAMNACEAERhamnus alpinus L. subsp. fallax (Boiss.) Maire et Petit.

50

ROSACEAEAlchemilla plicatula Gand. (A. velebitica)Alchemilla vulgaris L.Aremonia agrimonoides (L.) DC.Aruncus dioicus (Walter) Fern.Crataegus monogyna Jacq.Fragaria moschata DuchesneFragaria vesca L.Filipendula vulgaris Moench.Geum rivale L.Geum urbanum L.Potentilla crantziiPotentilla heptaphylla L.Potentilla recta L.Rosa glaucaRosa canina L.Rubus idaeus L.Rubus hirtus Waldst.Sanguisorba minor Scop.Sorbus aucuparia L.

RUBIACEAECruciata glabra (L.) Ehrend.Cruciata laevipes Opiz.Galium anisophyllon Vill.Galium mollugo L.Galium odoratum (L.) Scop.Galium verum L.

SALICACEAEPopulus tremula L.Salix cinerea L.

SAXIFRAGACEAEChrysosplenium alternifolium L.Saxifraga paniculata Mill. (S. aizon Jacq.)Saxifraga rotundifolia L.

SCROPHULARIACEAEDigitalis grandiflora MillerEuphrasia stricta D. Wolf. ex J. F. Lehm.Lathrea squamarila L.Linaria vulgaris Mill.Melampyrum sylvaticum L.Pedicularis verticillataRhinathus alectorolophus (Scop.) PollichScrophularia nodosa L.Tozzia alpina L.Verbascum sp.Verbascum lanatum Schr.Verbascum sp.Veronica austriaca L. subsp. austriaca J. Maly (V. jacquini Baumg.)Veronica chamaedrys L.Veronica montana L.Veronica officinalis L.Veronica satureoides Vis.Veronica serpyllifolia L.Veronica urticitolia L.

51

SOLANACEAEAtropa bella-donna L.

THYMELAEACEAEDaphne mezereum L.

URTICACEAEUrtica dioica L.Urtica urens L.

VALERIANACEAEValeriana montana L.Valeriana officinalis L.

VIOLACEAEViola biflora L.Viola elegantula Schott.Viola reichenbachiana Jordan ex Boreau. (V. sylvestris Lam.)Viola tricolor L. subsp. subalpina GaudinViola canina L. subsp. montana (L.) HartmanViola kitaibeliana Schultes in Roemer

Analiza rodovskog diverziteta pokazuje da su sa najvećim brojem vrsta zastupljeni rodovi

Carex i Veronica (po 7), potom Campanula i Viola (po 6), Trifolium (5), Arabis, Cardamine,

Cirsium, Crepis, Diantus, Euphorbia, Galium, Gentiana, Geranium, Hieracium, Hypericum,

Lathyrus, Lonicera, Ranunculus, Silene, Stachys i Vicia (po 4), dok je učešće vrsta iz ostalih

rodova manje. Takođe, može se konstatovati da je flora planine Vitorog u značajnoj meri slična

sa florom drugih staništa velikog tetreba u BiH.

U spratu niskog drveća, grmlja i zeljastih biljaka u bukovo-jelovim šumama planine

Cincar, najčešće su zastupljene sledeće vrste: Fagus moesiaca, Abies alba, Vaccinium myrtillus,

Rubus idaeus, Rubus hirtus, Rosa sp., Picea abies, Ribes petraeum, Sorbus aucuparia, Oxalis

acetosella, Viola silvatica, Prenanthes purpurea, Lamium luteum, Mycelis muralis, Sanicula

europaea, Adenostyles alliariae, Polystichum lobatum, Aremonia agrimonioides, Luzula maxima,

Cystopteris fragilis, Cicerbita pancici, Dentaria enneaphillos i Hieracium murorum (R e d ž i ć et

al., 1984). Od nabrojanih vrsta biljaka (23), čak 18 je zastupljeno na području planine Vitorog.

U zajednici bukve, jele i smrče na Jadovniku, koja ima najšire rasprostranjenje na ovoj

planini, karakterističan skup biljaka sadrži 36 vrsta: Fagus silvatica, Acer pseudoplatanus,

Lonicera alpigena, Oreoherzogia fallax, Aremonia agrimonioides, Dryopteris filix-mas, Mycelis

myralis, Prenanthes purpurea, Senecio nemorensis ssp. fuchsii, Actaea spicata, Cardamine

bulbifera, Dentaria enneaphyllos, Festuca altissima, Galium odoratum, Geranium robertianum,

Paris quadrifolia, Polygonatum verticillatum, Saxifraga rotundifolia, Rubus hirtus, Lamiastrum

52

galeobdolon, Athyrium filix-femina, Viola silvestris, Anemone nemorosa, Adenostyles alliariae,

Abies alba, Galium rotundifolium, Sorbus aucuparia, Picea excelsa, Lonicera nigra, Ribes

alpinum, Vaccinium myrtillus, Oxalis acetosella, Dicranum scoparium, Rosa pendulina, Rubus

idaeus i Fragaria vesca (B u c a l o , 1999). Od napred nabrojanih vrsta biljaka (36), čak 30 vrsta

je zastupljeno na planini Vitorog.

U prašumi bukve, jele i smrče na planini Klekovači („Lom“), karakterističan skup biljaka

sadrži 29 vrsta: Daphne mezereum, Lonicera alpigena, Lonicera nigra, Aremonia agrimonioides,

Athyrium filix-femina, Cardamine enneaphyllos, Cardamine trifolia, Dicranum scoparium,

Dryopteris filix-mas, Polygonatum verticillatum, Acer pseudoplatanus, Rubus idaeus, Rubus

hirtus, Actaea spicata, Adenostyles alliariae, Anemone nemorosa, Oxalis acetosella, Prenanthes

purpurea, Senecio nemorensis ssp. Fuchsia, Rhamnus alpinus ssp. fallax, Rosa pendulina,

Vaccinium myrtillus, Ajuga reptans, Carex silvatica, Galium odoratum i Geranium robertianum

(B u c a lo et al., 2007). Od nabrojanih vrsta biljaka (29), jedino se tri vrste ne nalaze na planini

Vitorog.

Pojedini autori su saopštili da je jedna od odlika staništa velikog tetreba i prisustvo vrste

Trolius europaeus L. (M a r t i , R u d m a n n , 1998), koja se takođe nalazi na planini Vitorog

(prilog 9, slika 3).

Istraživano područje planine Vitorog se odlikuje obiljem biljnih vrsta koje veliki tetreb

uobičajeno koristi u ishrani i traženju zaklona. Jedna od njih je borovnica (prilog 9, slika 4), koja

je bila zastupljena u većini analiziranih uzoraka, i za koju su mnogobrojni autori saopštili da je

najznačajniji izvor hrane (M i k u l e t i č , 1984, S t o r c h et al., 1991, S t o r c h , 1993a,b, 1994,

1995a,b,c, 1997a, S c h o r t h , 1995, V i t h , 1997b, M a r t i , R u d m a n n , 1998, R o d r i g u e z ,

O b e s o , 2000, S a n i g a , 2002, 2003, B o l l m a n n et al., 2005). Takođe, vrste kao što su

bukva, beli bor, kleka, Asplenium sp., Dryopterиs sp., Polystichum sp., Pteridium aquilinum,

Ranunculus sp., Galium sp., Trisetum sp. i Luzula sp., konstatovane su u uzorcima ishrane tetreba

na Kantabrijskim planinama (R o d r i g u e z , O b e s o , 2000). Slično tome, jelu, smrču, Rubus

sp., Carex sp., tetreb je koristio u ishrani u Bavarskim Alpima (S t o r c h et al., 1991).

53

6.2. Analiza gazdovanja šumama u GJ „Vitoroga“

Šumska uprava „Novo Selo“ – Kupres u svom sastavu ima 27 stalno zaposlenih radnika.

Pored toga, kad je intenzitet radova najveći (seča, izvoz i otprema šumskih sortimenata), što je

najčešće od 15. Aprila do 15. Decembra tekuće godine, zapošljava se određen broj povremenih

radnika (uglavnom 4 do 8 radnika). Njihovo radno vreme može se posmatrati dvojako, i to kao

dnevno i sezonsko. Dnevno radno vreme u toku glavne sezone radova počinje u 700 časova, kada

radnici prevoznim sredstvima polaze prema objektima rada u šumi, a završava se u kasnim

popodnevnim časovima zavisno od dnevnog obima posla. Pojam „sezonsko radno vreme“ može

se opisati kao radno vreme u toku glavne (udarne) sezone radova, što se uglavnom podudara sa

trajanjem vegetacionog perioda i delovanjem klimatskih faktora (npr. otapanje snežnog pokrivača

u proleće, početak obilnih snežnih padavina u zimu) (tabela 3 i 4).

Tabela 3. Početak i završetak radova na doznaci stabala u GJ „Vitoroga“

Godina Odeljenje Prva doznaka Zadnja doznaka

71 10. Maj.199673 22. Avgust

69/2 20. Maj1997 69/2 18. Septembar70 04. Jun1998 81 28. Avgust63 13. Maj1999 68/1 23. Oktobar63 10. Maj2000 69/1 17. Novembar77 15. Maj64 12. Oktobar200170 12. Oktobar71 23. Maj2002 69/1 05. Septembar64 10. Maj2003 79 08. Novembar63 01. April2004 71 27. Oktobar71 17. Maj2005 69/1 25. Oktobar

54

Tabela 4. Početak i završetak premerbe posečenih stabala na panju u GJ „Vitoroga“

Godina Odeljenje Prva premerba Zadnja premerba

70 23. Maj199670 19. Novembar

69/2 30. Maj1997 69/2 12. Decembar68/2 16. Jun1998 70 03. Novembar64 30. Maj1999 68/1 29. Oktobar63 05. Jun2000 69/1 26. Decembar80 17. Maj2001 69/1 12. Novembar

69/1 10. Maj2002 69/1 12. Decembar69/2 08. Maj2003 67 07. Novembar63 22. April

68/1 01. Novembar200471 01. Novembar71 16. Maj2005 82 27. Oktobar

Sprovedeni šumsko-uzgojni radovi u GJ „Vitoroga“ prikazani su u tabelama 5 i 6.

Pošumljavanje sadnjom sadnica primenjuje se u visokim šumama sa prirodnom obnovom radi

kompletiranja procesa prirodne obnove, ali i pošumljavanja šibljaka i goleti koji su pogodni za

pošumljavanje. Popunjavanje šumskih kultura, uglavnom, sprovodi se na površinama koje su

prethodno veštački pošumljene, i to nakon koaludacionih radova koji se sprovode u drugoj i petoj

godini od momenta pošumljavanja (tabela 5). Sprovedene mere nege šumskih kultura su: fizičko

uklanjanje korova, uklanjanje nepoželjnog materijala (npr. složajevi grana, panjevi, kamenje) i

okopavanje sadnica, dok se nega prirodnog podmlatka planirala na površinama gde je prirodno

podmlađivanje uspelo. Nega prirodnog podmlatka je uključivala osvetljavanje i uklanjanje

nepoželjnih vrsta drveća i korova (tabela 6).

Nega prirodnih sastojina obuhvata redovne seče koje su planirane u uređajnom periodu za

određeno šumsko privredno područje (ŠPP). U šumsko privrednoj osnovi za Kupreško ŠPP

navodi se: „Nega prirodnih sastojina obuhvata sve prorede u razvojnim fazama od letvenjaka do

55

zrelih sastojina za seču po principu pozitivne selekcije. Nega prirodnih sastojina sprovodi se

redovnim sečama u okviru predviđenog sistema gazdovanja“.

Tabela 5. Pregled sprovedenih šumsko-uzgojnih radova u GJ „Vitoroga“

Datum izvođenjaradova Lokalitet Izvršeno

(ha)Utrošenodnevnica

Vrsta i starostsadnica

Količina(kom)

Pošumljavanje sadnjom sadnica u visokim šumamaOktobar 2002 69/2 a 1,0 16 Duglazija (2+0) 1.000

Oktobar 2003 73 3,0 84 Smrča (3+0)Beli bor (2+1) 6.432

Oktobar 2003 63 b 1,0 28 Beli bor (2+0) 2.144Oktobar 2005 63 b 0,5 8 Jela (2+1) 500Oktobar 2005 69/1 1,0 15 Jela (2+1) 1.000Oktobar 2005 71 a 0,5 8 Smrča (2+2) 500Novembar 2006 71 a 1,5 42 Smrča (2+1) 3.000Σ (2002-2006) 8,5 201 14.576

Pošumljavanje sadnjom sadnica šibljaka i goleti pogodnih za pošumljavanje

Novembar 2006 69/2 b 15,0 446 Smrča (nisula)Beli bor (2+0) 32.100

Σ (2002-2006) 15,0 446 32.100

Popunjavanje šumskih kulturaOktobar 2005 73 1,5 34 Breza (1+0) 2.000Σ (2002-2006) 1,5 34 2.000

Tabela 6. Sprovedeni radovi na nezi šumskih kultura i prirodnog podlmatka u GJ „Vitoroga“

Datum izvođenjaradova Lokalitet Izvršeno

(ha)Utrošenodnevnica

Nega šumskih kulturaOktobar 2005 73 2,0 22Novembar 2006 63 b 0,5 6Novembar 2006 69/1 1,0 9Novembar 2006 71 a 0,5 5Novembar 2006 73 2,0 16Σ (2002-2006) 6,0 58

Nega prirodnog podmlatkaOktobar 2003 45 1,0 15Σ (2002-2006) 1,0 15

56

S obzirom na staništa koja preferira i način života, veliki tetreb se ubraja u vrste koје

negativno reaguju na radove u šumarstvu, posebno na šumsko-uzgojne radove. Smatra se da je

pošumljavanje sadnjom sadnica jedna od najobimnijih aktivnosti koja se sprovodi u okviru

gajenja šuma. Međutim, polazeći od dobro poznate činjenice da je veliki tetreb isključivo

stanovnik visokih šuma, može se konstatovati da pošumljavanje goleti i šibljaka na području

Vitoroge nije značajno uticalo na ovu mikropopulaciju. Ovu konstataciju potvrđuje podatak da su

pošumljavanja sprovedena na donjem rubu prirodnog protezanja šuma, gde pojavljivanje tetreba

u prošlosti nije registrovano.

Pošumljavanje sadnjom sadnica u visokim šumama sprovedeno je u više odeljenja (tabela

5). Na osnovu naših podataka o kretanju tetreba (prilog 8), evidentno je pojavljivanje jedinki u

navedenim odeljenjima, i to u više navrata. Naši podaci ukazuju da su ta odeljenja njegovo

stanište, kao i da su radovi na pošumljavanju imali uticaj na tetreba, pre svega, zbog

uznemiravanja jedinki za vreme obavljanja radova na sadnji sadnica. Pošumljavanje je najčešće

obavljano sa grupama od 10-20 radnika. Pri tome, osnovni izvori uznemiravanja tetreba bili su

buka motornih vozila koja su prevozila radnike i sadni materijal, potom kretanje i oglašavanje

radnika, zvuci korišćenog alata, i drugo. Smatramo da je uznemiravanje imalo negativan uticaj

usled ometanja dnevnog bilansa ishrane i odmora jedinki, sakupljanja gastrolita na šumskim

putevima, prpošenja, sunčanja, i pojave stresa zbog iznenadnih susreta sa čovekom. Međutim,

olakšavajuća okolnost je period sprovođenja ovih radova, koji su obavljani uglavnom u jesen

(oktobar), što je doba godine kad je veliki tetreb manje osetljiv na uznemiravanje, nego za vreme

prolećnog reprodukcionog ciklusa.

Pošumljavanje u visokim šumama je pored negativnih uticaja imalo i određene pozitivne

efekte, kao što je unošenje i gajenje drvenastih vrsta koje su korisne u ishrani tetreba. Pojedini

autori (K o l e v , 1984, P o p e s k u , 1984, R o m a n o v , 1984, H e i n e m m a n , 1989, S t o r c h

et al., 1991), koji su se bavili istraživanjem ishrane tetreba, navode da su iglice jele, belog bora i

smrče jedan od osnovnih izvora hrane, posebno u toku zime. Dominantne vrste koje su korišćene

za pošumljavanje u GJ „Vitoroga“ bile su upravo smrča, jela i beli bor (tabela 5). Mada su na

području Vitoroge u dovoljnoj meri zastupljene i jela i smrča, smatramo da će se sadnjom ovih

vrsta u narednom periodu dodatno povećati prehrambena baza za tetreba. Pri tome, poseban

značaj može da ima beli bor, koji je jako redak na području Vitoroge, što potvrđuje podatak da je

u 72. odeljenju, početkom decembra 2004. godine, u 920 h pokrenut mužjak sa omanjeg stabla

57

belog bora (prilog 8). Pregledom stabla i grane na kojoj se nalazio utvrđeno je da se hranio

borovim četinama. Mada se na pomenutom lokalitetu nalaze jedino 3-4 omanja stabla belog bora,

navedeni mužjak je između mnoštva smrčevih i jelovih stabala upravo odabrao beli bor da bi se

hranio njegovim četinama. Takođe, ovaj slučaj potvrđuje saopštenja drugih autora da su četine

belog bora za tetreba omiljena hrana. Kolev (K o le v , 1984) navodi: „Osnovna hrana ptica u

Zapadnim Rodopima od novembra do maja, nezavisno od vremena i snežnog pokrivača su četine

i vrhovi izdanaka bora“. Ovaj autor je na osnovu analize 25 voljki ulovljenih jedinki tetreba,

utvrdio da su u 22 voljke kao hrana bile prisutne četine i vrhovi izdanaka bora, od čega su u 17

voljki pronađene isključivo četine i izdanci bora. Ostalim vrstama četinara tetreb se vrlo retko

hranio. Takođe, na drugim staništima u Bugarskoj, gde je dominantna vrsta smrča, jedinke tetreba

su uvek tražile pojedinačna stabla bora i hranile se na njima.

U pogledu uticaja veštačkog pošumljavanja na tetreba pojedini autori imaju vrlo kritično

mišljenje. Na primer, za staništa u Slovačkoj se navodi (S a b a d o š , 1984): „Osnovni faktori

smanjenja brojnosti tetreba su nepovoljne antropogene izmene biotopa, uglavnom usled veštačke

obnove šuma i izmene strukture prizemne vegetacije“. Slično tome, pojedini autori su saopštili da

je tetreb nestao usled pošumljavanja na području Hartz u Nemačkoj (H e i n e m m a n , 1989), gde

se na pošumljenim površinama formirao gust podmladak smrče koji je sprečio razvoj prizemne

vegetacije. Tek kada je smrčeva šuma dostigla starost od 130 godina, zahvaljujući vetroizvalama

i snegolomima, došlo je do njenog proređivanja i razvoja prizemne flore, što je obezbedilo uslove

za život tetreba.

Naši rezultati pokazuju da su šumske kulture popunjavane samo u toku 2005. godine

(bivše požarište u 73 odeljenju) (tabela 5). Važno je istaći, da je tom prilikom na ovo stanište

uneta nova drvenasta vrsta – breza, koju u našem istraživanju nismo uočili na području Vitoroge.

S obzirom da su radovi na popunjavanju kultura vršeni u malom obimu može se konstatovati da

nisu u većoj meri uticali na ovu mikropopulaciju. Međutim, pupoljci breze su bili zastupljeni u

ishrani tetreba u južnouralskim lišćarskim šumama (N a z a r o v , 1984, Š u b n i k o v , 1984), što

nas navodi na zaključak da se unošenjem breze, ukoliko sadnja bude uspešna, povećava biološka

raznovrsnost i ponuda hrane za tetreba na području Vitoroge.

Osnovne mere koje su sprovedene u cilju nege šumskih kultura su fizičko uklanjanje

korova, uklanjanje nepoželjnog materijala i okopavanje sadnica (tabela 6). Osim uznemiravanja

tetreba, fizičkim uklanjanjem korovskih vrsta koje ometaju razvoj sadnica (npr. malina, kupina),

58

neznatno je smanjen prehrambeni potencijal staništa. Nega prirodnog podmlatka je sprovedena na

jednom lokalitetu (1,0 ha), gde je proređen prirodni podmladak smrče koji se nalazio u fazi

guštika. Na ovoj površini u toku naših istraživanja nije utvrđeno prisustvo tetreba, dok je na

obližnjim površinama tetreb često bio prisutan (71 odeljenje). Ovo se može objasniti time da je

smrčev guštik pre proređivanja bio potpuno sklopljen i neprohodan, ali i sa karakterističnim

odsustvom prizemne vegetacije. Konstatovano je da tetreb izbegava ovakve površine i na drugim

lokalitetima na području Vitoroge. Očigledno je da uslovi za tetreba na ovakvim mestima nisu

povoljni, pre svega, zbog smanjene mogućnosti za neometano kretanje i efikasan beg. Takođe, na

jako obraslim površinama je umanjena vidljivost i preglednost, koja je potrebna da bi se jedinke

tetreba osećale sigurno i bezbedno. Prizemna vegetacija je zakržljala usled nedostatka svetlosti ili

je uopšte nema, što je dodatni razlog da se radi nedostatka hrane izbegavaju ovakva mesta. Za

razliku od toga, zbog razređenosti sastojina i razvijene prizemne vegetacije u susednom 71.

odeljenju, kao što je ranije navedeno, prisustvo tetreba bilo je učestano. Prema tome, proređivanje

prirodnog podmlatka, izuzev uznemiravanja, ima pozitivan uticaj.

U celini posmatrano, sprovedeni šumsko-uzgojni radovi u GJ „Vitoroga“ nisu imali većeg

značaja u pogledu ugroženosti ili povoljnih uticaja na tetreba, prvenstveno što su obavljeni u

malom obimu. Imajući u vidu biologiju ove vrste može se konstatovati da je period izvođenja

radova bio povoljan i da radne površine nisu bile velike u poređenju sa veličinom GJ „Vitoroga“.

Najznačajniji uzročnici šteta u GJ „Vitoroga“ su: bela pegava trulež (Fomes fomentarius),

mrka prizmatična trulež (Fomitopsis pinicola), veliki smrčin potkornjak (Ips typographus), mali

smrčin potkornjak (Pityogenes chalcographus), i prugasti drvenar (Xyloterus lineatus).

U proteklom periodu, počevši od 1996., došlo je do prenamnoženja smrčevih sipaca

(veliki i mali smrčin potkornjak), i to na širokom prostoru mešovitih i čistih smrčevih šuma. Ono

je bilo učestano u vidu manjih ili većih gradacija i zahvatilo je sva susedna šumsko privredna

područja (Šipovsko, Glamočko i Kupreško u Federaciji BiH). Kad je u pitanju GJ „Vitoroga“, u

proteklih deset godina, evidentirano je masovno sušenje pojedinačnih ili češće grupa stabala

smrče uzrokovano smrčevim potkornjacima. U navedenom periodu, redovno su se javljale

gradacije sa međupauzom od 2-3 godine. Prema podacima iz knjiga iskaza seča (tabela 7), bruto

zapremina svih posečenih obolelih i suvih stabala iznosila je blizu 29.000 m³. Zajedno sa sečom

stabala, postavljane su feromonske klopke (cevaste, ekotrap i tajson) radi hvatanja potkornjaka,

ali pouzdani podaci o broju postavljenih klopki postoje samo za tri godine (tabela 8).

59

Tabela 7. Struktura realizovanog slučajnog prinosa (obolela i suva stabla) u GJ „Vitoroga“

Godina Lokalitet Vrsta drveća Bruto zapremina (m3)

smrča 3381996 70 aΣ 338

smrča 4631997 63, 68/1, 68/2, 69/1, 69/2, 70, 71 Σ 463smrča 1.038jela 196

bukva 561998 69/2, 70, 71, 72

Σ 1.290smrča 6.233jela 459

bukva 81999 63, 64, 68/1, 68/2, 69/1, 69/2, 70, 71, 72

Σ 6.700smrča 2.762jela 596

bukva 502000 63, 64, 67, 68/2, 69/1, 70, 71, 72, 73, 80

Σ 3.408smrča 325jela 452001 77Σ 370

smrča 1.001jela 230

bukva 172002 69/1, 69/2, 70, 73

Σ 1.248smrča 1.052jela 3202003 64, 68/2, 69/1, 69/2, 70, 71, 72Σ 1.372

smrča 4.999jela 64

bukva 262004 63, 68/1, 69/1, 69/2, 70, 71, 72, 82

Σ 5.089smrča 6.719jela 66

bukva 72005 63, 64, 68/1, 68/2, 69/1, 69/2, 70, 71, 72, 73, 80

Σ 6.792smrča 1.8092006 63, 64, 69/2, 70, 71, 72, 80 Σ 1.809

smrča 26.739

jela 1.976

bukva 164Σ

Σ 28.879

60

Tabela 8. Broj postavljenih feromonskih klopki u GJ „Vitoroga“

Godina Lokalitet Broj klopki (n)

2004 63, 64, 67, 68/1, 68/2, 69/1, 69/2,70, 71, 72, 74, 77, 79, 80 123

2005 63, 64, 68/1, 68/2, 69/1, 69/2,70, 71, 72, 73, 74, 77, 79, 80 175

2006 63, 64, 68/1, 68/2, 69/1, 69/2,70, 71, 72, 73, 74, 77, 79, 80, 81, 82 308

Prema podacima iz Registra šumskih požara šumske uprave „Novo Selo“, u proteklom

periodu u GJ „Vitoroga“ dogodilo se više požara (tabela 9).

Zaštita šuma od negativnog uticaja ljudi, pre svega, obuhvata bespravne seče, odnosno

šumsku krađu koja je bila izražena u posleratnom periodu (nakon 1996. godine). Zaštitu šuma u

GJ „Vitoroga“ obavlja jedan lugar. Ostale planirane mere zaštite šuma se ne sprovode budući da

nije bilo šteta od vetra, snega, upale kore, domaće stoke, divljači i glodara.

U najobimnije i najznačajnije aktivnosti na zaštiti šuma ubrajaju se sanitarne seče, tj. seče

„slučajnih užitaka“, kako se uobičajeno zovu u šumarskoj praksi. Područje Vitoroge, zbog svojih

prirodnih karakteristika (npr. plitko i suvo zemljište, ekstremna klima) i nekontrolisane seče šuma

u prošlosti, izuzetno je sklono fitopatološkim i entomološkim oboljenjima. U analiziranom

periodu u GJ „Vitoroga“ je posečeno čak 28.879 m³ u okviru sanitarnih seča (tabela 7), od kojih

26.739 m³ otpada na sušenje stabala uzrokovano smrčevim potkornjacima. Izneti podaci ukazuju

da su šume smrče na području Vitoroge usled napada potkornjaka ozbiljno ugrožene. Sanitarne

seče su vršene svake godine, uglavnom, u više odeljenja tokom radne sezone. Tom prilikom,

vršena su jaka zadiranja u stanište tetreba, koja su se manifestovala u nekoliko različitih oblika.

Za razliku od redovnih seča, gde su radovi koncentrisani na jednom lokalitetu (odeljenju),

sanitarne seče su vršene na više lokaliteta, što je imalo za rezultat uznemiravanje tetreba širom

staništa. Jedinke su uznemirivane tokom obilaska odeljenja i doznake stabala, za vreme seče

stabala i izrade drvnih sortimenata, nakon čega je vršena evidencija posečenih stabala, izvoz i na

kraju otprema sa kamionskog puta. Tokom navedenih aktivnosti, koje su obavljane u nizu jedna

za drugom, tetreb je morao da migrira na duže ili kraće vreme, i da trpi neprijatnosti koje donose

takve aktivnosti (buka od mehanizacije, alata, ljudi i pada stabala, susret sa čovekom i

mehanizacijom, izmena staništa usled seče i izvoza).

61

Tabela 9. Osnovni podaci o šumskim požarima na području Vitoroge (Registar šumskih požara – ŠG „Mosor“)

Faktori gašenja požaraGodina Gazdinska

jedinica Lokalitet Vrstapožara

Površina(ha)

Struktura površinapo obraslosti

Trajanjepožara

Uzrokpožara Vrsta

mehanizacijeVatrogasci

(n)70 0,03 27. Jun - 29. Jun traktor 1971a 0,10 03. Jul - 03. Jul traktor + mot. testere 4280 0,01 18. Avgust - 19. Avgust traktor + mot. testere 2870 0,30 23. Avgust - 26. Avgust traktor + mot. testere 5573 4,00 23. Avgust - 26. Avgust

čovek

traktor + mot. testere 110

2000 Vitoroga

Σ

prizemni

4,44

visoka šuma

25470 0,40 visoka šuma 23. Jun - 23. Jun čovek - 4

68/1 0,01 visoka šuma 21. Jul - 23. Jul nepoznat cisterna 567 0,01 visoka šuma 25. Jul - 28. Jul nepoznat traktor + cisterna 8

68/2 0,01 visoka šuma 25. Jul - 28. Jul nepoznat traktor + cisterna 20rub 70, 71 20,00 šibljaci i goleti 08. Avgust - 07. Septembar nepoznat traktor + cisterna 10

63b 0,01 visoka šuma 08. Avgust - 11. Avgust nepoznat traktor + cisterna 1682 2,00 visoka šuma 13. Avgust - 01. Septembar nepoznat mot. testera 5

rub 71 10,00 šibljaci i goleti 22. Avgust - 27. Avgust nepoznat - 568/1 0,01 visoka šuma 26. Avgust - 01. Septembar nepoznat cisterna 16

2003 Vitoroga

Σ

prizemni

32,45 89

62

Na osnovu kolektiranih podataka iz knjiga doznake i premerbe stabala (tabela 3 i 4),

radovi na doznaci i seči „slučajnih užitaka“ izvršeni su između 01. Aprila i 26. Decembra tekuće

godine. Period njihovog izvođenja može da ima veliki uticaj na ovu mikropopulaciju. Ukoliko se

radovi izvode u proleće ili početkom leta, odnosno za vreme reprodukcije tetreba, negativni efekti

su višestruko veći nego da se izvode u kasnu jesen ili početkom zime. Mnogi autori smatraju da

je ograničavanje izvođenja ovih radova na prolećni period jedna od osnovnih mera zaštite tetreba

(A d a m i č , 1987, Č a s , 2000, S a n i g a , 2003).

Jedan od vidova borbe protiv potkornjaka u GJ „Vitoroga“ je postavljanje feromonskih

klopki. Vreme postavljanja feromonskih klopki zavisi od klimatskih uslova početkom proleća. Po

pravilu, feromonske klopke treba da budu postavljene pre prolećnog rojenja prve generacije

imaga potkornjaka. Radovi na postavljanju feromonskih klopki u GJ „Vitoroga“ izvode se od

druge polovine aprila sve do početka juna, što je najosetljiviji period godine za tetreba. Takođe,

feromonske klopke su postavljane na celom staništu ove mikropopulacije (tabela 8). Nakon što se

postave, feromonske klopke se redovno obilaze i kontrolišu. Lugari i drugo zaduženo osoblje

kontrolišu feromonske klopke svakih 10-15 dana, i to od momenta postavljanja sve do kasne

jeseni, kada se one demontiraju i skladište. Za vreme njihovog postavljanja i kontrolisanja, tetreb

se konstantno uznemirava tokom vegetacionog perioda. Međutim, zabeleženi su slučajevi da

njihovo postavljanje i kontrolisanje nije značajno uticalo na tetreba (prilog 9, slika 5). Na primer,

19. Maja 1999., prilikom postavljanja feromonskih klopki u 79 odeljenju, ispod jednog

izvaljenog stabla smrče je pronađena koka na gnezdu sa jajima. Mada su radnici prošli pored

koke (≤3 m), ona se nije pokrenula sa gnezda. Obilaskom ovih feromonskih klopki, 28. Maja

1999., koka je ponovo zatečena na gnezdu ali se ni ovog puta nije pokrenula. Nakon dve sedmice,

u istom gnezdu su pronađene samo ljuske od jaja i ubrzo je u blizini uočena koka sa mladuncima,

što jasno ukazuje da je gnežđenje i piljenje bilo uspešno, odnosno da postavljanje i kontrolisanje

feromonskih klopki nije uticalo na ovu koku.

Drugi nepovoljan momenat u vezi sa feromonskim klopkama je smanjenje prehrambene

baze za tetreba (animalne hrane). Insekti su važan izvor hrane za odrasle jedinke i pilad u prvim

danima života (M i k u l e t i č , 1984, S t o r c h , 2001). Značaj potkornjaka u ishrani tetreba

potvrđuju i naši rezultati, kao što je primer iz Avgusta 2004. (72 odeljenje), kada je na tlu ispod

stabla smrče pronađena jedna koka i njen svež izmet. Analizom izmeta je utvrđeno da se on skoro

u celosti sastojao od nesvarenih ostataka velikog smrčinog potkornjaka (Ips typographus).

63

Požari se ubrajaju u najveće i najopasnije pretnje za šume. Prema podacima iz 2000. i

2003. godine, u visokokvalitetnoj šumi jele i smrče u 73 odeljenju, vatrena stihija je za samo tri

dana uništila postojeću vegetaciju na prostoru od 4 ha (tabela 9). Pored vegetacije, u značajnoj

meri, bilo je uništeno i zemljište. Pričinjenu štetu nije moguće porediti ni sa najjačim napadom

potkornjaka, niti sa štetama od vetra i snega, ili sa čistom sečom. Takođe, šumski požari deluju

negativno i na divlje životinje. Prema Matvejevu (M a t v e j e v , 1957) šumski požari su bili jedan

od osnovnih razloga za nestajanje velikog tetreba sa područja Ravnog Kopaonika i Zlatara. U

okviru GJ „Vitoroga“, šumski požari su se pojavljivali u centralnom delu staništa tetreba. Na

primer, šumski požar koji je buknuo u 80 odeljenju, bio je udaljen samo 350 m od ruba jednog

pevališta. Slično tome, veliki šumski požar se dogodio u 73 odeljenju, što je oko 500 m od ruba

drugog pevališta. Period u kojem su se dogodili požari ima veliki uticaj na ovu mikropopulaciju.

U toku 2000. godine, u 70. i 71. odeljenju (odsek a), požari su buknuli krajem juna i početkom

jula, što je negativno uticalo na tetreba, jer je to period poslednje faze ležanja ženki na jajima ili

period valjenja pilića. U to vreme, ženke čvrsto leže na jajima ili tek izvaljenim pilićima, usled

čega zajedno sa propadanjem legala postoji mogućnost da stradaju i ženke. Takođe, u toku 2003.

godine, požari su se u kritičnom periodu godine dogodili u dva odeljenja (70 i 68/1). Ostali požari

su se dogodili krajem leta i nisu bili toliko opasni za ovu mikropopulaciju usled odrastanja

podmlatka. Pored toga, požari su uništili svu vegetaciju i zemljište koji su izvor hrane i zaklona,

ali i podloga za kretanje i gnežđenje tetreba. Ove posledice su dugoročne budući da proces

obnavljanja zemljišta i vegetacije može da traje više decenija. Međutim, u toku naših istraživanja,

na požarištu u 73. odeljenju, ubrzo se pojavila nova vegetacija koja se značajno razlikovala od

prethodne. Sklopljena sastojina jele i smrče sa oskudnom prizemnom vegetacijom (pre požara),

zamenjena je različitim vrstama prizemnih biljaka, uključujući i one koje tetreb vrlo rado koristi u

ishrani, kao što je malina (S t o r c h et al.,1991, R o d r i g u e z , O b e s o , 2000). U toku 2005. i

2006. godine, na požarištu i u njegovoj neposrednoj blizini u 73. odelenju, zabeleženo je

prisustvo tetreba u više navrata (prilog 8). Takođe, u junu 2004. godine, na istom požarištu

pronađena je koka na gnezdu sa jajima. Izneti primeri pokazuju da se na manjim požarištima

ubrzo pojavljuje nova prizemna vegetacija, usled čega se ponovo stvaraju povoljni uslovi za

tetreba.

U osnovne aktivnosti u pripremi proizvodnje ubrajaju se sledeći terenski radovi: doznaka

ili obeležavanje stabala za seču; obeležavanje izvoznih vlaka i šumskih stovarišta; i obeležavanje

64

sekačkih linija. Prema šumsko privrednoj osnovi, doznaka stabala za seču u GJ „Vitoroga“ treba

da se obavlja po skupinasto-prebirnom sistemu, ali se u praksi primenjuje, uglavnom, prebirni

sistem. Izuzetak su grupe stabala koje su zahvaćene sušenjem uzrokovanim od potkornjaka.

Doznaka stabala se obavlja grupnim sistemom rada, tako što se grupa sastoji od rukovodioca,

figuranta i tri do pet radnika (prilog 9, slika 6). Takođe, obeležavanje izvoznih vlaka, šumskih

stovarišta i sekačkih linija se obavlja grupnim sistemom rada. Prema dužini trajanja, uticaji

doznake stabala za seču na velikog tetreba mogu se podeliti u dve grupe: kratkoročni i dugoročni.

U prvu grupu se svrstavaju uticaji koji nastaju sprovođenjem radova i traju sve dok se oni

ne završe. Pre svega, to se odnosi na uznemiravanje jedinki prilikom obeležavanja stabala, kada

se pored kretanja radnika u staništu čuju zvuci od alata za doznaku (sekira, kolobroj, šumski

čekić i prečnica). Usled radova, dolazi do migracija jedinki i prekidanja svih dnevnih aktivnosti

(npr. traženje hrane, odmaranje). Važan faktor koji utiče na intenzitet uznemiravanja je vreme

kada se izvode radovi. Najveću štetu mikropopulaciji tetreba pričinjavaju radovi koji se izvode u

proleće i rano leto. U Sloveniji su konstatovani negativni uticaji usled iskorišćavanja šuma u

prolećnom periodu na području pevanja i gnežđenja tetreba (Č a s , 2000). U proteklom periodu,

doznaka stabala u GJ „Vitoroga“ uglavnom je počinjala u maju (tabela 3). Pored toga, važno je

gde se izvodi doznaka, odnosno u kojem delu staništa tetreba. Na primer, doznaka stabala u

proleće 2004. godine u 63. odeljenju, koje je od ruba najbližeg pevališta udaljeno skoro 2 km, nije

negativno uticala na reprodukcioni ciklus tetreba. Za razliku od toga, doznaka stabala u proleće

1999. godine u 64. odeljenju, koje je od ruba najbližeg pevališta udaljeno oko 700 m, i koje je

poznato mesto gde se gnezde koke, zasigurno je negativno uticala na uspeh reprodukcije.

Ilustrativan primer da su radovi na doznaci stabala omeli reprodukcioni ciklus tetreba je

zabeležen u proleće 2000. godine u 80. odeljenju. Tada je u žilištu stabla smrče koje je bilo

predmet doznake pronađena ženka na gnezdu sa jajima, koja je usled uznemiravanja napustila

gnezdo. Nakon dva dana, ponovnim obilaskom je utvrđeno da je gnezdo razrušeno i u njemu su

pronađeni samo ostaci ljuski od jaja. Na osnovu tragova ugriza zuba na gnezdu i zatečenih

ostataka smatramo da je gnezdo uništio neki od predatora tetreba (lisica, divlja svinja, kuna, ris).

U navedenom primeru, antropogeni faktor je mogući posredni uzrok propadanja gnezda, zato što

je predator radi odsustva ženke ili zahvaljujući tragovima čoveka lako pronašao i uništio gnezdo.

Dugoročni uticaji doznake stabala za seču imaju veći značaj za mikropopulaciju tetreba.

Doznakom stabala se predodređuje struktura šume u budućnosti i time oblikuje njegovo stanište.

65

Značaj strukture šume za život tetreba su saopštili brojni autori (M a t v e j e v , 1957, P e t r o v ,

1973, K l a u s et al., 1986, S t o r c h , 1994, S a n i g a , 2004). Za staništa tetreba u Sloveniji,

Mikuletič (M i k u l e t i č , 1984) navodi da su promene u životnoj sredini važan faktor koji

snažno utiče na razvoj populacije, što prvenstveno važi za iskorišćavanje šuma (razni oblici seča i

njihov intenzitet, motorne testere, traktori i druga motorna sredstva) koje najjače utiče na

oblikovanje životne sredine. Isti autor smatra da je za stanište tetreba najpovoljniji skupinasto-

postupni način seče sa dugom ophodnjom. Adamič (A d a m i č , 1987) navodi da tetreb izbegava

šume sa potpunim sklopom („tamne šume“). Njegova istraživanja su pokazala da se većina

pevališta u Sloveniji nalazila u šumama sa razređenim sklopom („svetle šume“), koje zbog

razvijene prizemne vegetacije (npr. borovnica) pružaju povoljne uslove za ishranu i gnežđenje.

Kao jednu od važnih mera za očuvanje tetreba, ovaj autor predlaže uvođenje skupinasto-

postupnog i skupinasto-prebirnog gazdovanja, kao i očuvanje što većeg broja biljnih vrsta i

mešovitih šuma u područjima sa tetrebom. Takođe, Storch (S t o r c h , 1993) navodi da je

otvorena struktura šume sa umerenim sklopom i bogatim spratom prizemne vegetacije u kome

dominiraju borovnica i druge vrste žbunja, pogodna za velikog tetreba. Međutim, za razliku od

prethodnih autora, smatra da skupinasto-postupni ili prebirni način seče nije pogodan za staništa

tetreba. Prebirne šume zbog gustog podmladka nisu uvek idealan životni prostor. Kao najvažniju

meru za očuvanje tetreba, Storch (S t o r c h , 1995b, 1997a, 2001) navodi održavanje velikog

areala sa relativno otvorenom strukturom šuma (sklop krošanja oko 50-60%) i bogatom

prizemnom vegetacijom sa žbunastim vrstama.

Iz prethodnog izlaganja može se uočiti značaj strukture šume za život velikog tetreba, pri

čemu se ona upravo predodređuje doznakom i sečom stabala. Pored toga, struktura šume može da

zavisi od drugih uticaja kao što su vetroizvale, snegolomi, požari, pašarenje, i drugo. Međutim, u

savremenom gazdovanju šumama, doznaka i seča stabala imaju najveći uticaj na strukturu šume.

Veliki tetreb je krupna i teška ptica kojoj treba otvoren šumski prostor za nesmetano osmatranje i

kretanje, i bogat sprat prizemne vegetacije za ishranu i zaklon. Takođe, otvoren šumski prostor

mu treba za vreme pevanja i prikazivanja pred ženkama u ciklusu parenja. Zaštitu od nepovoljnih

vremenskih prilika (npr. vetar, kiša, sneg, ekstremne temperature) traži u površinama sa zbijenim

četinarskim stablima i gustim krošnjama. Imajući u vidu navedene zahteve i potrebe tetreba može

se konstatovati da nije svejedno koji vid seče se obavlja nakon doznake, zbog toga što svaka seča

stvara drugačije uslove za njegov život i opstanak. Ukoliko se pri odabiru stabala za seču naprave

66

grube greške, koje su u suprotnosti sa osnovnim zahtevima i potrebama tetreba, njihove posledice

će biti dugotrajne.

Uzimajući u obzir mnogobrojne proplanke, požarišta i ogoljene površine u GJ „Vitoroga“,

koji su uglavnom rezultat sanitarnih seča, smatramo da je planirani skupinasto-prebirni sistem

doznake i seče stabala povoljan za život i opstanak tetreba na ovom području. Njime se sastojine

u dovoljnoj meri otvaraju što omogućuje razvoj bogatog sprata prizemne vegetacije. Razređena

struktura šuma je povoljna za neometano kretanje tetreba, dok su postojeće površine sa grupama

četinarskih stabala pogodne za zaklon.

Sledeći važan momenat gde obeležavanje i seča stabala imaju veliki uticaj na život i

opstanak tetreba je doznaka stabala na pevalištima (pevališnim površinama). Pevališta su centri

njegovog staništa tako da sve aktivnosti čoveka na ovim površinama imaju mnogo veći značaj u

poređenju sa aktivnostima izvan teritorije pevališta. Negativan uticaj bezobzirne doznake stabala,

odnosno seče stabala na pevalištima, istaknut je od strane mnogih autora (npr. A d a m i č , 1987,

R o l s t a d et al., 1997, Č a s , 2000, S a n i g a , 2003).

U prethodnom periodu, na pevalištima tetreba u GJ „Vitoroga“ prilikom doznake stabala

za seču nisu uzimane u obzir njegove osnovne životne potrebe i zahtevi. Ovo najbolje ilustruje

primer iz 2000., kada je u 80 odeljenju koje je dobro poznato (višegodišnje) pevalište tetreba,

izvršena doznaka za vreme njegovog razmnožavanja. Takođe, prilikom doznake nisu izbegavana

tzv. „pevajuća stabla“ i stabla u blizini gnezda, kao ni prilikom projektovanja šumskih vlaka.

Stoga se može konstatovati da je doznaka stabala za seču na pevalištima u GJ „Vitoroga“ imala

višestruki negativan uticaj na ovu mikropopulaciju.

Drvni sortimenti u GJ „Vitoroga“ se proizvode po sortimentnom metodu (u šumi kod

panja). Stabla se seku i obrađuju motornim testerama i sekirama po principu jedan sekač i njegov

pomoćnik. Izvoz od panja do stovarišta, uglavnom, vrše šumski zglobni traktori. Za privlačenje

do transportnih vlaka često se koristi konjska zaprega, izuzev u ekstremnim slučajevima kada je

ručno (lifrovanjem). Utovar i prevoz vrše kamioni sa prikolicom i dizalicom. Nakon seče i

delimične obrade stabla (kresanja grana) vrši se krojenje debla i njegovo prerezivanje. Potom,

grupa radnika (rukovodioc i tri pomoćnika) meri, klasira, obeležava i evidentira izrađene drvne

sortimente, dok njihovu otpremu sa stovarišta, tj. kamionskog puta vrši jedan radnik (otpremač).

67

Tabela 10. Struktura ukupnog realizovanog prinosa u GJ „Vitoroga“

Godina Lokalitet Vrsta drveća Bruto zapremina (m3)

smrča 11.643jela 7.297

bukva 1551996 63, 68/1, 68/2, 69/1, 69/2,

70a, 71, 73aΣ 19.095

smrča 16.229jela 16.220

bukva 2651997 63, 68/1, 68/2, 69/1, 69/2,70, 71, 72, 73

Σ 32.714smrča 10.223jela 1.587

bukva 731998 63, 64, 68/1, 68/2, 69/1, 69/2,70, 71, 72, 73

Σ 11.883smrča 10.195jela 1.190

bukva 931999 63, 64, 68/1, 68/2, 69/1, 69/2,70, 71, 72, 73, 81

Σ 11.478smrča 11.184jela 5.199

bukva 2232000 63, 64, 67, 68/1, 68/2, 69/1, 69/2,70, 71, 72, 73, 80, 81

Σ 16.606smrča 8.621jela 2.253

bukva 6832001 64, 69/1, 74, 77, 80

Σ 11.557smrča 5.717jela 1.215

bukva 562002 63, 64, 68/2, 69/1, 69/2,70, 71, 73, 74

Σ 6.988smrča 3.449jela 463

bukva 802003 63, 64, 67, 68/2, 69/1, 69/2,70, 71, 72

Σ 3.992smrča 8.465jela 1.231

bukva 1422004 63, 64, 68/1, 69/1, 69/2,70, 71, 72, 82

Σ 9.838smrča 10.305jela 110

bukva 3192005 63, 64, 68/1, 68/2, 69/1, 69/2,70, 71, 72, 73

Σ 10.734smrča 4.365jela 4.041

bukva 312006 63, 64, 68/2, 69/2,70, 71, 72, 80

Σ 8.437smrča 100.396jela 40.806

bukva 2.120Σ

Σ 143.322

68

Sve ljudske aktivnosti u gazdovanju šumama imaju određen značaj i uticaj na životni

prostor i populaciju velikog tetreba. Međutim, uticaji koji nastaju sečom šuma su najintenzivniji i

najduži. Uticaji većine ostalih radova su trenutnog karaktera, odnosno završetkom radova uticaji

prestaju. Doznaka i seča stabala imaju vrlo važan uticaj zbog dugotrajnog oblikovanja životnog

prostora. Seča stabala se obavlja nakon doznake i može da uzrokuje jako uznemiravanje jedinki.

Na njen negativan uticaj među prvima je upozoravao Matvejev (M a t v e j e v , 1957), koji je

saopštio da su intenzivne seče na području Kopaonika rasterale velikog tetreba i umanjile

njegovu brojnost. Slično tome, za staništa u Bugarskoj navodi se da su dugotrajni radovi u šumi i

široka primena šumske mehanizacije usled uznemiravanja jedinki bili među osnovnim uzrocima

koji su na mnogim mestima doveli do njegovog nestanka (P e t r o v , 1973). Takođe, značaj

uznemiravanja jedinki usled radova na seči šuma ističu i brojni drugi autori (Z e m a n , 1984,

Č a s , 1996, W e i s s , 1997, S t o r c h , 2000a, A d a m i č et al., 2006).

Naši podaci ukazuju da su seče šuma u GJ „Vitoroga“ uticale na mikropopulaciju tetreba.

Pri tome, treba imati u vidu sledeće: obim seča, njihov prostorni raspored i vreme izvođenja. U

analiziranom periodu (1996-2006) ukupan realizovani prinos je 143.322 m³ (tabela 10), što je u

odnosu na površinu šuma značajna vrednost. Uzimajući u obzir navedeni etat, trajanje radne

sezone i važeće normative može se konstatovati da je u GJ „Vitoroga“ prosečno dnevno radilo

više od 10 sekačkih grupa, što je bez sumnje uzrokovalo veliki nemir za tetreba. Seče su svake

godine izvođene u većem broju odeljenja. Najmanji broj odeljenja je u 2001. (n = 5), a najveći u

2000. (n = 13). Ovo se može objasniti intenzivnim sušenjem smrčevih stabala, usled čega je u

mnogim odeljenjima izvođena sanitarna seča. Ovakav način rada, posebno kad se istovremeno

seče više odeljenja, negativno utiče na tetreba. Jedinke se uznemiravaju na velikom delu staništa,

zbog čega učestano migriraju što može da uzrokuje gubitak energije, poremećaj ciklusa ishrane,

stres, izlaganje predatorima, i drugo.

Velikom tetrebu najmanje pogoduju šumski radovi koji se izvode u proleće, odnosno za

vreme njegove reprodukcije. Prema nekim autorima (A d a m i č et al., 2006), uzroci smanjenja

brojnosti tetreba u BiH, između ostalih, bili su neusklađenost izvođenja radova na korišćenju

šuma sa periodom razmnožavanja i odgoja mladunaca, kao i učestana uznemiravanja jedinki. U

Sloveniji, prema rezultatima koje je dobio Čas (Č a s , 2000), osnovni faktori ugrožavanja tetreba

su: nekontrolisano širenje planinskog turizma, preobimne seče starih šuma i prevelika brojnost

predatora, izvođenje šumskih radova za vreme gnežđenja i odgoja mladunaca, pašarenje ovaca,

69

zarastanje pašnjaka na granici šumske vegetacije i sakupljanje jagodičastih šumskih plodova.

Pojedini autori su saopštili da uzrok propadanja gnezda tetreba mogu biti višestruka ponovljena

plašenja koke (Š a n s k i j , 1984).

Radovi na seči stabala u GJ „Vitoroga“, uglavnom, počinju u maju, a završavaju se u

novembru i decembru (tabela 4). Prema tome, seča stabala počinje kada se parenje tetreba

približava svom završetku, ali se ovi radovi intenzivno sprovode za vreme gnežđenja (leženja

koka). U toku naših istraživanja zabeleženi su slučajevi koji ukazuju da radovi na seči i izvozu

stabala ometaju gnežđenje. Jedan od njih dogodio se u proleće 2005. na severozapadu Vitoroge

(mesto zvano Kovačevića polje), kada je u drugoj polovini maja pronađena koka na gnezdu sa

jajima (koordinate gnezda su Y 6418737 i X 4891998). Ovo gnezdo se nalazilo ispod starog

složaja granjevine. Pored gnezda (≤3 m), nalazila su se dva osušena stabla smrče koja su bila

predmet seče. Tokom seče, koka je pokrenuta sa gnezda u kome je bilo 12 jaja. Nakon dva dana,

prilikom evidentiranja drvnih sortimenata kod panja („primka“), koka je ponovo pokrenuta sa

gnezda. Tri dana kasnije, koka je pokrenuta od strane sekača. Sledeći put (nakon 4-5 dana), koka

je pokrenuta usled izvoza posečenih stabala. Nakon 20 dana, u gnezdu su pronađene ljuske od 5

izleženih jaja, dok preostala jaja ili njihovi ostaci nisu pronađeni. Mada je koka više puta prisilno

napuštala gnezdo može se konstatovati da je inkubacija delimično uspela, zato što je od 12 jaja

uspešno izleženo 5 pilića. Pri tome, smatramo da su preostala jaja iz gnezda uzeli šumski radnici.

Ilustrativan je i primer iz 1978., koji se dogodio na šumskom radilištu „Cincar“ – Kupres

(mesto zvano Popov gaj), kada su radovi na seči i izvozu drvnih sortimenata počeli u maju.

Prilikom izvoza konjskom zapregom, pored vlake (oko 2 m), u žilištu stabla smrče pronađena je

koka na gnezdu sa jajima. Koka je svakog jutra napuštala gnezdo usled prolaska konjske zaprege

i radnika, a uveče se vraćala nazad. Radi dužeg uznemiravanja (>20 dana), koka je napustila ovo

gnezdo u kome su ostala neizležena jaja. Može se pretpostaviti da inkubacija nije uspela zbog

svakodnevnog višečasovnog odsustva koke, ali je vrlo zanimljiva upornost ove koke, koja se

učestano vraćala na gnezdo. Takođe, interesantan je primer iz 1999., koji se dogodio krajem maja

u 64. odeljenju, kada je prilikom seče stabla smrče primećena koka koja je uplašeno napustila

gnezdo (koordinate gnezda su Y 6428223 i X 4882639). U ovom gnezdu se nalazilo 8 jaja, koja

su sekači uzeli u nameri da ih ponesu kući. Međutim, šumar je sva uzeta jaja vratio u gnezdo.

Sledećeg dana, šumar je obišao gnezdo i na njemu zatekao koku. Ovo gnezdo je ponovo

posećeno nakon 20 dana, kada je na osnovu pronađenih ljuski utvrđeno da se uspešno izleglo 8

70

pilića. Napred opisani primeri ukazuju da su se ove tri koke slično ponašale. Uprkos učestanom

uznemiravanju, koke su se vraćale na gnezdo i pokušavale da završe inkubaciju jaja.

Izvođenje intenzivne seče na pevalištu u proleće za vreme parenja je u najvećoj meri

štetno za tetreba. Takav slučaj se dogodio u proleće 2001., kada je u 80. odeljenju, seča na

pevalištu počela pre sredine maja. Imajući u vidu da je parenje tetreba na ovom pevalištu u prvoj

polovini maja vrlo aktivno, može se pretpostaviti da su radovi na seči stabala negativno uticali na

parenje. Takođe, ovo pevalište je bilo ugroženo 2000. godine, kada je doznaka stabala izvedena

pre sredine maja.

Za razliku od napred navedenog, u toku naših istraživanja zabeleženi su primeri kada

jedinke nisu pokazivale veliku uznemirenost zbog radova na seči i izvozu drvnih sortimenata. Na

primer, u jesen 2006., u 71. odeljenju, na šumskom putu je zatečen jedan mužjak u popodnevnim

časovima (prilog 8). Mada su šumski radnici motornom testerom i sekirom obrađivali tek

oboreno stablo smrče, mužjak je na udaljenosti od 70 m, mirno sakupljao gastrolite po šumskom

putu. Drugi primer je iz avgusta 2005., kada je u istom odeljenju, u jutarnjim časovima, zatečen

jedan mužjak na šumskom putu u blizini stovarišta (prilog 8). Uprkos tome što su radovi na

izvozu drvnih sortimenata bili intenzivni i što se na putu nalazilo novoformirano stovarište, ovaj

mužjak je u potrazi za gastrolitima došao na ovo mesto. Treći primer je iz GJ „Gornji Janj“, gde

se polovinom oktobra 2005., u 100. odeljenju, šumski traktor po vlaci neposredno približio

jednom mužjaku (≈10 m), nakon čega se ovaj laganim korakom udaljio. Zadržavanje i vraćanje

jedinki na pojedine mikrolokalitete u staništima gde se izvode intenzivni radovi u vezi je sa

postojanjem određenih komponenti koje su im nužne u tom periodu godine (gnezda, određene

biljke za ishranu, gastroliti, i drugo). Napred izneti rezultati se slažu sa saopštenjima pojedinih

autora da tetreb toleriše radove čoveka na svom staništu (K o l e v , 1984).

Izgradnja šumskih puteva u GJ „Vitoroga“ vezana je za početak eksploatacije šuma na

ovom području. Postojeći šumski kamionski putevi su izgrađeni između 1973. i 1984. godine. Za

probijanje trase puta korišćena su mehanizovana sredstva kao što su laki katerpilar tipa TG 90,

drobilica za kamen, valjak, kamioni, kompresor i bušilica tipa COBRA. Pored toga, redovno je

korišćen eksploziv za miniranje tvrdog matičnog supstrata. Za izgradnju puteva svakodnevno je

bio angažovan veći broj radnika (prosečno 12 radnika). U sadašnje vreme, ova gazdinska jedinica

je ravnomerno otvorena šumskim kamionskim putevima, koji se protežu gotovo celim središnjim

delom, a njihova dužina je blizu 18 km. Međutim, dužina izvoznih vlaka je mnogo veća od dužine

71

šumskih kamionskih puteva, budući da je većina odeljenja pokrivena mrežom vlaka. Vlake su

građene u periodu 1975-1991., a korišćeni su laki katerpilari tipa TG 90 i TG 110, i vrlo često

eksploziv. Veći broj vlaka izlazi na šumski put (primarne), dok se drugi deo vlaka (sekundarne)

odvaja od primarnih i pokriva unutrašnje i rubne delove odeljenja. Zbog nepovoljnog reljefa

(velika stenovitost i kamenitost, mnoštva škrapa, vrtača, grebena i uvala) odeljenja kao što su 45.,

75., 76., 77., 78. i 79., sve do sada nisu bila predmet eksploatacije šuma, usled čega vlake nisu ni

građene.

Negativan uticaj otvaranja šuma kamionskim putevima istaknut je od strane više autora

(M i k u l e t i č , 1984, S t o r c h , 1994). Izgradnjom puteva se slabi zaštitna uloga šuma, potom

otvaraju vetreni tuneli i koridori za kretanje predatora, menja zvučni značaj područja pevališta,

menjaju mikroklima i prehrambeni uslovi, i osiromašuju uslovi za gnežđenje (A d a m i č , 1987).

Takođe, Čas (Č a s , 2000) smatra da je pored seče šuma, negativan efekat izgradnje puteva i

prometa na njima među glavnim faktorima ugrožavanja kvaliteta staništa tetreba. Rezultati

njegovih istraživanja su pokazali da su usled izgradnje šumskih puteva kroz zonu pevališta

ugašena četiri pevališta, od ukupno 92 ugrožena ili ugašena pevališta u Sloveniji. Neki autori

(P e t r o v , 1973) su utvrdili da tetreb pod određenim okolnostima u izvesnoj meri trpi prisustvo

saobraćaja na staništu, i kao primer navodi: „Tako su se tetrebovi u oblasti grada Peštere posle

intenzivnih krčenja na pevalištima preselili u šume sa živim saobraćajem izletnika, ali u kojima

nije bilo krčenja“.

Ukupna površina šumskih puteva u GJ „Vitoroga“ iznosi blizu 72 ha. Stoga se može

konstatovati da su putevi oduzeli tetrebu značajan deo staništa i umanjili njegovu prehrambenu

bazu. Za razliku od toga, površine pod šumskim vlakama imaju manji negativan uticaj, budući da

sa prestankom njihove upotrebe, koja uglavnom traje jednu sezonu, ubrzo obrastaju novom

vegetacijom koju tetreb može da koristi u ishrani.

Šumski putevi uzrokuju nemir i višestruke opasnosti za tetreba. Sve dok nije otvoreno

šumskim putevima, područje Vitoroge je kao stanište tetreba bilo skoro netaknuto od strane

čoveka. Ukoliko se izuzmu pašarenje i male površine šuma koje su sečene za vreme vladavine

Austrougarske monarhije, divlje životinje su imale trajan i stabilan mir. Stoga se može

konstatovati da je izgradnja šumskih puteva dovela do prvih značajnih izmena staništa. Krčenje

stabala i razaranje površinskog sloja zemljišta izazvalo je velike vizuelne promene. Osim

uznemiravanja jedinki za vreme izgradnje šumskih puteva, konstantno se javlja i nemir usled

72

njihovog korišćenja (saobraćaja). Ovo je posebno izraženo tokom sezone radova u proleće, leto i

jesen. Zbog učestanog prometa vozila, tetreb se vremenom navikao na njih i ne pokazuje veliku

uznemirenost, što potvrđuju rezultati naših opažanja da jedinke koje su više puta zatečene na putu

nisu pokazivale strah radi pojave motornog vozila (prilog 8). Ove jedinke su se uglavnom

povlačile laganim koracima i oprezno posmatrale dolazeće vozilo. Približavanjem vozila (10-20

m), jedinke su bežale letenjem ili ulaženjem u zaklon (vegetaciju pored puta). Takođe, utvrdili

smo da su se iste jedinke često vraćale na put posle izvesnog vremena. U većini slučajeva,

mužjaci su reagovali opreznije i povlačili su se letenjem, dok su se ženke skrivale u vegetaciju

pored puta. Dalje, mužjaci ponekad prilikom bežanja ispuštaju izmet koji liči na klasičan valjkasti

izmet, ali je čvršći i manjih dimenzija od normalnog. Ovo ukazuje da mužjaci ipak doživljavaju

izvestan strah radi pojave motornog vozila. Za razliku od toga, ovu pojavu nismo utvrdili kod

ženki u toku naših istraživanja.

Šumski saobraćaj ometa tetreba u sakupljanju određenih kamenčića (gastrolita), što je

najučestanije u kasnu jesen radi stvaranja zaliha u želudcu zbog nadolazeće zime. Teranje sa

puteva, osim poremećaja dnevnog bilansa, može da dovode do gubljenja energije koja je

neophodna za zimu.

Mnogo veće neprijatnosti od uznemiravanja zbog kretanja vozila su posredne opasnosti

koje uzrokuje šumski saobraćaj. Putevi omogućuju lakše i brže kretanje čoveka i životinja celim

područjem. Naši rezultati pokazuju da se šumskim putevima rado i učestano kreću, između

ostalih, vuk, ris, lisica, kuna zlatica, divlja mačka i jazavac. Šumske puteve kao koridore za

kretanje predatora opisali su i drugi autori (A d a m i č , 1987).

Najveća opasnost za tetreba na području Vitoroge je kretanje krivolovaca u motornim

vozilima. Na primer, u jutarnjim časovima 27. Oktobra 2005., u 80. odeljenju, na rubu kolovoza

smo pronašli jednu odstreljenu koku, koju smo prethodnih jutara redovno viđali na istoj lokaciji

(prilog 8). Na kolovozu smo pronašli čauru od metka za pištolj, kao i trag automobila. Slično

tome, u maju 2008. (72. odeljenje), na kamionskom putu smo pronašli čauru od metka za pušku

sačmaricu, trag automobila i perje od ulovljene koke.

Šumski putevi i vlake mogu pozitivno da utiču na velikog tetreba, pre svega, zato što

obezbeđuju dovoljne količine gastrolita, poboljšavaju kvalitet prehrambene baze i obezbeđuju

odgovarajuća prpališta. Gastroliti su neophodni za proces varenja hrane. Tetreb bira posebne

kamenčiće (kvarcni pesak) koji su netopivi u njegovoj želudčanoj kiselini (M i k u l e t i č , 1984).

73

Naša istraživanja pokazuju da su takvi kamenčići u obilnim količinama prisutni na

šumskim putevima u GJ „Vitoroga“. Smatramo da je uzimanje gastrolita osnovni razlog da se

jedinke mogu učestano sresti na šumskim putevima. Od svih zabeleženih susretanja jedinki

velikog tetreba, 26% slučajeva je bilo na šumskim putevima u 2004., 58% slučajeva u 2005., i

42% slučajeva u 2006. (prilog 8).

Otvaranjem matičnog supstrata prilikom izgradnje šumskog puta stvaraju se povoljni

uslovi za nicanje raznih vrsta biljaka, pre svih maline i kupine, koje su omiljena hrana tetreba.

Takve biljke rastu po kanalima, usecima i nasipima šumskog puta, i šire se sve do površine

gazišta točkova (prilog 9, slika 7). Naši rezultati pokazuju da kupinjaci i malinjaci, u manjem

obimu, izrastaju i na šumskim vlakama u GJ „Vitoroga“. Ovu pojavu su saopštili drugi autori

(J u r i ć , 2007), koji navode da šumski putevi nisu mnogo štetni ukoliko nisu frekventni, ili

ukoliko ne prolaze kroz ili blizu pevališta, zato što duž puteva rastu biljke čijim se plodovima

hrani tetreb. Prema tome, šumski putevi i vlake radi uklanjanja biljnog pokrivača u toku njihove

izgradnje utiču na smanjenje prehrambene baze, ali ubrzo kada obrastu novim biljkama doprinose

poboljšanju prehrambene baze.

Šumske putevi i vlake imaju određen značaj kao pogodna mesta za prpošenje tetreba,

kada se jedinke uređuju i brane od brojnih parazita, koji su redovna pojava tokom vegetacionog

perioda. Prema nekim autorima (M i k u l e t i č , 1984), pored hrane, vode, mira i zaklona, važno

je da u staništu postoje mesta za prpošenje. Slično tome, neki autori su saopštili da se tetreb ne

kupa u vodi, već u prašini (S t o r c h , 2001). Kao pogodni supstrati navode se: pesak, stelja od

četina, mravinjaci ili krtičnjaci.

Naši rezultati pokazuju da tetreb za prpališta u GJ „Vitoroga“ najučestanije bira određena

mesta na šumskim vlakama u zoni pevališta, a ređe na šumskim putevima i šumskom zemljištu

(tabela 11). Smatramo da se šumske vlake najradije biraju iz nekoliko razloga. Na njima se nalaze

pogodna mesta sa nagomilanim sitnim (praškastim) materijalom, koji je nastao kao rezultat

spiranja zemljišta u udubljenja na vlakama. Takođe, ovakva mesta su osunčana i topla, a jedinke

tetreba se zbog otvorenosti i dobre preglednosti na vlakama osećaju bezbedno.

74

Tabela 11. Osnovni podaci o registrovanim prpalištima velikog tetreba u GJ „Vitoroga“

Datum Lokalitet Opis prpališta Broj prpališta(n)

01. Maj 2003. 72 Na šumskom putu (raskršće) 129. Maj 2005. 68/2 Na šumskoj vlaci (zona pevališta) 106. Jun 2005. 80 Na šumskoj vlaci (zona pevališta) 127. Jun 2005. 80 Na šumskoj vlaci (zona pevališta) 118. Jul 2005. 80 Na šumskoj vlaci (zona pevališta) 130. Maj 2006. 80 Na šumskoj vlaci (zona pevališta) 205. Jul 2006. 68/2 Na šumskom zemljištu 1

30. April 2007. 80 Na šumskoj vlaci (zona pevališta) 115. Maj 2007. 80 Na šumskoj vlaci (zona pevališta) 120. Jun 2007. 80 Na šumskoj vlaci (zona pevališta) 303. Jul 2007. 80 Na šumskoj vlaci (zona pevališta) 3

Σ 16

6.3. Uporedna analiza stanja šuma u GJ „Vitoroga“

Površina visokih šuma sa prirodnom obnovom u 1982. iznosila je 1.518,50 ha, dok se u

2000. povećala na 1.575,70 ha, pre svega usled obrastanja pašnjaka uz rubove šuma. Značajne

razlike u pogledu površine dvaju gazdinskih klasa (1212 i 1217) nastale su usled preciznijeg

premera i proširenja jedne gazdinske klase na račun druge i obrnuto (tabela 12).

Tabela 12. Struktura površina visokih šuma u GJ „Vitoroga“ po gazdinskim klasama

Gazdinska klasa Godina Površina(ha)

1982 322,20Visoke šume bukve i jele sa smrčom na seriji krečnjačkih i dolomitnih,pretežno plitkih smeđih zemljišta na krečnjaku (1209) 2000 345,90

1982 485,50Visoke šume jele i smrče na seriji krečnjačkih i dolomitnih,pretežno plitkih zemljišta (1212) 2000 755,70

1982 710,80Visoke šume bukve i smrče na dolomitnim rendzinama,crnicama i plitkim smeđim zemljištima na krečnjaku (1217) 2000 474,10

1982 1.518,50Σ 2000 1.575,70

U analiziranom periodu (1982-2000), u sve tri gazdinske klase, došlo je do razređivanja

sklopa, koji je u prvoj gazdinskoj klasi (1209) sa 68% smanjen na 58%, u drugoj (1212) sa 72%

75

na 63%, i u trećoj (1217) sa 69% na 57%. Zahvaljujući tome došlo je do intenzivnijeg razvoja

prizemne vegetacije što je poboljšalo uslove ishrane i zaklona za tetreba. Takođe, izmenjen je

omer smese četinarskih vrsta, tako što se povećalo učešće smrče na račun jele (grafikon 1).

0

20

40

60

80

100

1982 2000 1982 2000 1982 2000

1209 1212 1217

%

jelasmrčabukvaotl

Grafikon 1. Razmer smese u GJ „Vitoroga“ po pojedinim gazdinskim klasama

Promene u drvnoj zalihi (zapremini) karakteriše smanjenje u dve gazdinske klase (1209 i

1212), i povećanje u trećoj (1217) (grafikon 2). Ovo se može objasniti sečom stabala iz jačih

debljinskih razreda u ranijem periodu (>50 cm). Zbog slabe otvorenosti ove gazdinske jedinice sa

šumskim putevima i vlakama, u gazdinskoj klasi 1217, seče praktično nisu ni vršene, usled čega

je došlo do povećanja zapremine u svim debljinskim razredima. Pojava smanjenja zapremine

zbog intenzivne seče debljih stabala je karakteristična i za druga šumska gazdinstva u Republici

Srpskoj (D u k i ć , 2004).

Broj stabala (N/ha) se povećao u sve tri gazdinske klase: sa 520 na 616 (1209), sa 536 na

567 (1212), i sa 446 na 519 (1217) (grafikon 3). U prvoj gazdinskoj klasi (1209), broj stabala u

tanjim debljinskim razredima se povećao (≤30 cm), dok se u jačim smanjio. Slično tome, u

drugoj gazdinskoj klasi (1212), broj stabala u najtanjim debljinskim razredima se povećao (<20

cm), a u ostalim se smanjio. Za razliku od toga, u trećoj gazdinskoj klasi (1217), broj stabala se

76

povećao u većini debljinskih razreda. Smatramo da smanjenje broja starijih (debljih) stabala i

povećanje broja mlađih (tanjih) stabala može da ima negativan uticaj na tetreba.

0

40

80

120

160

200

1982 2000 1982 2000 1982 2000 1982 2000

≤30 cm 31-50 cm 51-80 cm ≥81 cm

m3/

ha1209

1212

1217

Grafikon 2. Struktura zapremine u GJ „Vitoroga“ po pojedinim gazdinskim klasama

Na primarnim staništima tetreba dominiraju stare šume koje su prošarane sa močvarama i

mladim sastojinama (S t o r c h , 2000). Brojni autori su saopštili da je učešće starih stabala veliko

na najpovoljnijim staništima (A d a m i č , 1987, M a r t i , R u d m a n n , 2001). Smatra se da sa

povećanjem broja tanjih stabala dolazi do velike sklopljenosti donjih spratova, zbog čega se

sprečava razvoj prizemne vegetacije i nesmetano kretanje tetreba. Ovo potvrđuju rezultati

istraživanja u Zapadnim Karpatima (S a n i g a , 2003), koji ukazuju da tetreb izbegava šume sa

velikim brojem stabala u gornjem i donjem spratu. Budući da su četine jele osnovna hrana tetreba

tokom zime, smanjenje učešća jele može da utiče na pogoršanje životnih uslova (S t o r c h et al.,

1991). Takođe, značaj visokog učešća jele i belog bora u razmeru smese ističu i drugi autori

(M a r t i , R u d m a n n , 2001).

Sklopljene sastojine su nepovoljne za tetreba usled odsustva prizemne vegetacije i

nemogućnosti letenja između stabala (S t o r c h , 1995). Pojedini autori su saopštili da tetreb

najradije bira sastojine sa sklopom krošanja od 50-60% (S t o r c h , 1993). Međutim, istraživanja

u centralnoj Slovačkoj (S a n i g a , 2002, 2003) su pokazala da su za tetreba najpovoljnije

77

sastojine sa sklopom od 60-70%. Takođe, mnogi drugi autori navode da je tetreb stanovnik

razređenih sastojina (A d a m i č , 1987, M a r t i , R u d m a n n , 2001, A d a m i č et al., 2006).

0

200

400

600

800

1209 1212 1217

N/h

a1982 2000

Grafikon 3. Broj stabala u GJ „Vitoroga“ po pojedinim gazdinskim klasama

0

60

120

180

240

300

≤10 11-20 21-30 31-50 51-80 ≥81cm

N/h

a

1982

2000

Grafikon 4. Broj stabala po debljinskim razredima u gazdinskoj klasi 1209

78

0

60

120

180

240

300

≤10 11-20 21-30 31-50 51-80 ≥81cm

N/h

a

1982

2000

Grafikon 5. Broj stabala po debljinskim razredima u gazdinskoj klasi 1212

0

60

120

180

240

300

≤10 11-20 21-30 31-50 51-80 ≥81cm

N/h

a

1982

2000

Grafikon 6. Broj stabala po debljinskim razredima u gazdinskoj klasi 1217

U toku naših istraživanja u GJ „Vitoroga“ su evidentirana tri pevališta tetreba, od kojih su

dva aktivna dok je jedno neaktivno (ugašeno je u prošlosti). Aktivna pevališta se u najvećoj meri

79

(>70% površine) nalaze u odeljenjima 68/2a i 80, a neaktivno u odjeljenju 73/1. U analiziranom

periodu (1982-2000), došlo je do razređivanja sklopa koji je na prvom aktivnom pevalištu (68/2a)

sa 84% smanjen na 48%, a na drugom aktivnom pevalištu (80. odeljenje) sa 70% smanjen na

45%, dok se na neaktivnom pevalištu (73/1) sklop nije promenio. Na razređivanje sklopa su

uticale intenzivne seče, budući da su odeljenja 68/2a i 80 eksploatisana tek posle 1982., dok seče

nisu ni vršene u odeljenju 73/1.

Prema nekim autorima (A d a m i č , 1987), pevališta tetreba treba da budu smeštena u

šumama sa razređenim sklopom radi omogućavanja zvučnih i vidnih kontakata između jedinki za

vreme parenja. U vezi sa tim, može se pretpostaviti da je u odjeljenju 73/1 (neaktivno pevalište)

gust sklop bio jedan od razloga za gašenje aktivnosti tetreba na ovom pevalištu.

Naši rezultati pokazuju da je izmenjen i omer smese četinarskih vrsta na dva aktivna

pevališta (grafikon 7). U odeljenju 68/2 se povećalo učešće jele na račun smrče, i obrnuto u

odeljenju 73/1. Smanjenje učešća jele u razmeru smese se negativno odražava na tetreba

(S t o r c h et al., 1991), što nagoveštava da su životni uslovi pogoršani u odeljenju 73/1.

Drvna zaliha (zapremina) se smanjila na dva aktivna pevališta zbog seče debljih stabala

(≥50 cm). Suprotno tome, zbog slabe otvorenosti i nepovoljne konfiguracije terena u odeljenju

73/1, seče nisu vršene tako da se povećala zapremina u većini debljinskih razreda (grafikon 8).

0

20

40

60

80

100

1982 2000 1982 2000 1982 2000

68/2a 73/1 80

%

jelasmrčabukvaotl

Grafikon 7. Razmer smese na pevalištima tetreba u GJ „Vitoroga“

80

0

80

160

240

320

400

1982 2000 1982 2000 1982 2000 1982 2000

≤30 cm 31-50 cm 51-80 cm ≥81 cm

m3/

ha

68/2a

73/1

80

Grafikon 8. Struktura zapremine na pevalištima tetreba u GJ „Vitoroga“

0

200

400

600

800

1000

0-30 31-50 51-80 ≥81cm

N/h

a

1982

2000

Grafikon 9. Broj stabala na prvom aktivnom pevalištu tetreba u GJ „Vitoroga“ (68/2a)

81

Broj stabala (N/ha) se povećao na sva tri pevališta: sa 485 na 558 (68/2a), sa 537 na 562

(80), i sa 693 na 1.075 (73/1). Zbog seče debljih stabala došlo je do smanjenja njihovog broja i

povećanja broja tanjih stabala (grafikon 9, 10 i 11).

0

200

400

600

800

1000

0-30 31-50 51-80 ≥81cm

N/h

a

1982

2000

Grafikon 10. Broj stabala na drugom aktivnom pevalištu tetreba u GJ „Vitoroga“ (80)

0

200

400

600

800

1000

0-30 31-50 51-80 ≥81cm

N/h

a

1982

2000

Grafikon 11. Broj stabala na neaktivnom pevalištu tetreba u GJ „Vitoroga“ (73/1)

82

6.4. Osnovne karakteristike pevališta tetreba u GJ „Vitoroga“

Pevališta su površine na kojima se odvija prolećni ciklus parenja tetreba. U toku naših

istraživanja na području planine Vitorog registrovana su tri pevališta (prilog 9, slika 8, 9 i 10), od

kojih su dva aktivna (Kota 1.544 i 80. odeljenje) dok je treće ugašeno u prošlosti i ima status

neaktivnog pevališta (tabela 13).

Tabela 13. Registrovana pevališta tetreba u GJ „Vitoroga“

Kordinate centra pevalištaNazivpevališta x y

Nadmorska visinacentra pevališta

Površina(ha)

Kota 1544 6427238 4883490 1.500 m 61,02Paljika 6426402 4885252 1.570 m 51,09

80. odeljenje 6425422 4886287 1.632 m 56,09

Pevališta tetreba u GJ „Vitoroga“ nalaze se na nadmorskoj visini ≥1.500 m, što je u

saglasnosti sa rezultatima istraživanja u Bugarskoj, gde su se pevališta tetreba nalazila na

nadmorskoj visini 1.300-2.100 m (P e t r o v , 1973). Prosečna nadmorska visina na kojoj se

nalaze pevališta u Sloveniji je 1.183 m (Č a s , 2000). Na Šarplanini i Kodža-Balkanu, pevališta

su bila između 1.700-1.900 m (M a t v e j e v , 1957). Na osnovu proučavanja 156 pevališta u

Hrvatskoj (C a r , 1970) utvrđeno je da se nalaze između 800-1.700 m, ali je većina bila između

1.200-1.300 m. U zapadnim Karpatima pevališta su bila između 850-1.400 m (S a n i g a , 2002), a

na Kantabrijskim planinama između 1.300-1.500 m (C a m p o , G a r c i a - G a o n a , 1983). Izneti

rezultati ukazuju da je položaj pevališta jako varijabilan u pogledu nadmorske visine, tj. da zavisi

od brojnih ekoloških faktora. Udaljenost između centara pevališta u GJ „Vitoroga“ je približno

1,5-2,0 km, što je u saglasnosti sa rezultatima koje su saopštili drugi autori (B e s h k a r e v et al.,

1995, S t o r c h , 1997b).

Dominantan oblik reljefa na aktivnim pevalištima je padina dok na neaktivnom pevalištu

dominiraju greben i padina (tabela 14 i 15). Prosečni nagib na aktivnim pevalištima je oko 25°.

Ukoliko se posmatra cela površina pevališta može se konstatovati da tetreb za centar pevališta

redovno bira padine ispred drugih oblika reljefa. Dominantni mužjaci su se redovno nalazili pri

vrhu padina (ispod grebena), što je verovatno povezano sa time da se ostvari što bolji vizuelni i

zvučni kontakt između jedinki. Generalno, mužjaci su za svoje izlaganje koristili sve prisutne

83

oblike reljefa izuzev dolina, gde ih nikada nismo registrovali mada su doline bile sastavni deo

pevališta.

Pojedini autori su saopštili da se većina aktivnih pevališta tetreba nalazila na padinama i

grebenima (71% odnosno 14%) (A d a m i č , 1987). Prema saopštenjima nekih autora velika

pevališta se retko nalaze na strmim padinama (R o l s t a d , W e g g e , 1987, K l a u s et al., 1989).

U Sloveniji (A d a m i č , 1987), većina pevališta (74%) se nalazila na nagibu od 10-30°, što je u

saglasnosti sa našim rezultatima.

Tabela 14. Reljef (u % od ukupne površine) u radijusu 100 m oko centra pevališta (3,14 ha)

Nazivpevališta Greben Plato Dolina Padina Jaruga Prosečni

nagibPreovlađujuća

ekspozicija

Kota 1544 5 - - 95 - 25 E-NEPaljika 55 - - 45 - 15 W-NW

80. odeljenje 5 - 15 80 - 24 E-NE

Tabela 15. Reljef (u % od ukupne površine) na celom pevalištu (≈ 56,00 ha)

Nazivpevališta Greben Plato Dolina Padina Jaruga Prosečni

nagibPreovlađujuća

ekspozicija

Kota 1544 2 19 4 75 - 18 EPaljika 50 5 20 25 - 18 E

80. odeljenje 15 2 8 75 - 20 E

Preovlađujuća ekspozicija terena na kojoj se nalaze pevališta tetreba u GJ „Vitoroga“ je

istočna, ali se centralni delovi pevališta donekle razlikuju u odnosu na celu površinu pevališta.

Takođe, ekspozicija centra aktivnih pevališta (E-NE) se razlikuje u odnosu na ugašeno pevalište

(tabela 14). Pojedini autori su saopštili da je izloženost terena prema istoku važna zbog prve

jutarnje svetlosti i mogućnosti ranijeg prikazivanja mužjaka pred ženkama (A d a m i č , 1987).

Prema ovom autoru, većina pevališta u Sloveniji (28%) bila je izložena prema severoistoku.

Saniga (S a n i g a , 2002) ističe da osnivanje pevališta na istočnim ekspozicijama terena ima

neznatnu prednost u odnosu na ostale ekspozicije, dok drugi autori nisu utvrdili da postoji

preferiranje u pogledu položaja i ekspozicije terena (R o l s t a d , W e g g e , 1987).

84

Pevališta tetreba u GJ „Vitoroga“ su znatno udaljena od naseljenih mesta, javnih puteva i

električnih vodova (tabela 16). Slično tome, rezultati istraživanja u Sloveniji su pokazali da je

prosečna udaljenost pevališta od naselja oko 4.000 m (Č a s , 2000). Međutim, udaljenost centara

pevališta od šumskih puteva nije velika. Naši rezultati pokazuju da se zone aktivnih pevališta u

GJ „Vitoroga“ na jednom delu graniče sa protezanjem šumskog kamionskog puta. Istraživanja

koja su sprovedena u Sloveniji (A d a m i č , 1987) pokazala su da je većina pevališta tetreba

(58%) bila ≥200 m udaljena od šumskih kamionskih puteva, dok je udaljenost ≤100 m zabležena

kod 22% pevališta.

Tabela 16. Vazdušna udaljenost centra pevališta (m) od najbližeg

Nazivpevališta Proplanka Šumskog

putaJavnog

puta Naselja Električnogvoda

Kota 1544 350 155 6.100 2.880 2.880Paljika 150 360 7.250 4.625 4.625

80. odeljenje 200 425 8.450 6.000 6.000

Tabela 17. Karakteristike tla u radijusu 100 m oko centra pevališta (3,14 ha)

Nazivpevališta Karakteristike tla Dubina tla

(cm)Kamenitost

(%)

Kota 1544 Plitka smeđa zemljišta na krečnjaku 40 20Paljika Pretežno plitka zemljišta na krečnjaku i dolomitu 30 18

80. odeljenje Plitka smeđa zemljišta na krečnjaku 28 35

Tabela 18. Karakteristike tla na celom pevalištu (≈ 56,00 ha)

Nazivpevališta Karakteristike tla Dubina tla

(cm)Kamenitost

(%)

Kota 1544 Plitka smeđa zemljišta na krečnjaku 30 10Paljika Pretežno plitka zemljišta na krečnjaku i dolomitu 24 40

80. odeljenje Plitka smeđa zemljišta na krečnjaku 28 30

85

Pevališta tetreba u GJ „Vitoroga“ imaju slične karakteristike tla. Zastupljena su,

uglavnom, plitka smeđa zemljišta na krečnjaku sa izraženom kamenitošću (≈ 1/3 površine). Na

aktivnim pevalištima dominantni mužjaci su za centre svojih aktivnosti birali površine sa nešto

izraženijom kamenitošću. Ova pevališta se nalaze u visokim šumama bukve i jele sa smrčom i

šumama bukve i smrče (tabela 19 i 20), što je u saglasnosti sa podacima saopštenim za zapadne

Karpate (S a n i g a , 2002), gde su pevališta najučestalije bila u šumama bukve i smrče. Slično

tome, u Sloveniji su pevališta tetreba najučestalija u mešovitim četinarsko-lišćarskim šumama

gde dominiraju bukva, smrča i jela (A d a m i č , 1987). Međutim, pojedini autori su saopštili da

su pevališta tetreba najučestalija u mešovitim do čistim šumama belog bora i smrče (P e t r o v ,

1973, R o l s t a d , W e g g e , 1987, B e s h k a r e v , 1995, V i h t , 1997a).

Tabela 19. Biljne zajednice u radijusu 100 m oko centra pevališta (3,14 ha)

Naziv pevališta Biljna zajednica

Kota 1544 Visoke šume bukve i jele sa smrčomPaljika Visoke šume bukve i jele sa smrčom

80. odeljenje Visoke šume bukve i smrče

Tabela 20. Biljne zajednice na celom pevalištu (≈ 56,00 ha)

Naziv pevališta Biljna zajednica

Kota 1544 Visoke šume bukve i jele sa smrčomPaljika Visoke šume bukve i jele sa smrčom

80. odeljenje Visoke šume bukve i smrče

U spratu prizemne vegetacije su redovno prisutne sledeće vrste: Trisetum flavescens,

Luzula sylvatica i Rubus idaeus (tabela 21 i 22). Ukoliko se prizemna vegetacija posmatra kao

izvor hrane za tetreba može se konstatovati da su na aktivnim pevalištima povoljniji uslovi usled

prisustva borovnice (Vaccinium myrtillus) i maline (Rubus idaeus).

Za borovnicu je saopšteno da je najučestalija vrsta i na pevalištima tetreba u Norveškoj

(R o l s t a d , W e g g e , 1987). Takođe, brojni drugi autori su saopštili značaj borovnice u ishrani

tetreba (M i k u l e t i č , 1984, S t o r c h , 1991, 1993a,b, 1994, 1995a,b,c, 1997a, S c h o r t h ,

1995, V i h t , 1997b, R o d r i g u e z , O b e s o , 2000, S a n i g a , 2002, 2003, B o l l m a n n et al.,

86

2005). Pored toga, neke druge vrste biljaka kao što su Rubus idaeus i Luzula pilosa, takođe su

zastupljene u ishrani tetreba (S t o r c h , 1991, 2001).

Tabela 21. Dominantne vrste (pokrovnost u %) u radijusu 100 m oko centra pevališta (3,14 ha)

Nazivpevališta Prva vrsta % Druga vrsta % Treća vrsta %

Kota 1544 Rubus idaeus 30 Luzula sylvatica 8 Trisetum flavescens 5Paljika Trisetum flavescens 8 Luzula sylvatica 8 Fragaria vesca 2

80. odeljenje Rubus idaeus 12 Vaccinium myrtillus 6 Polysticum aculeatum 5

Tabela 22. Dominantne vrste (pokrovnost u %) na celom pevalištu (≈ 56,00 ha)

Nazivpevališta Prva vrsta % Druga vrsta % Treća vrsta %

Kota 1544 Luzula sylvatica 12 Trisetum flavescens 8 Vaccinium myrtilus 7Paljika Festuca sp. 15 Trisetum flavescens 8 Luzula sylvatica 3

80. odeljenje Rubus idaeus 15 Trisetum flavescens 6 Luzula sylvatica 6

Tabela 23. Dominantno drveće (učešće u %) u radijusu 100 m oko centra pevališta (3,14 ha)

Nazivpevališta Prva vrsta % Druga vrsta % Treća vrsta %

Kota 1544 Smrča 37 Jela 55 Bukva 8Paljika Smrča 53 Bukva 47 - -

80. odeljenje Smrča 46 Bukva 54 - -

Tabela 24. Dominantno drveće (učešće u %) na celom pevalištu (≈ 56,00 ha)

Nazivpevališta Prva vrsta % Druga vrsta % Treća vrsta %

Kota 1544 Smrča 50 Jela 42 Bukva 8Paljika Smrča 70 Bukva 30 - -

80. odeljenje Smrča 75 Bukva 25 - -

87

Dominantne vrste drveća na pevalištima tetreba u GJ „Vitoroga“ su smrča, bukva i jela

(tabela 23 i 24). Međutim, naši razultati ukazuju da se centri prolećnih aktivnosti tetreba nalaze

na površinama sa većim učešćem bukve što se može objasniti time da su stabla bukve pogodna za

predstavljanje mužjaka.

Smrča i bukva su dominantne vrste na pevalištima u zapadnim Karpatima (S a n i g a ,

2002) i Sloveniji (A d a m i č , 1987), dok na pevalištima u Bugarskoj preovlađuju beli bor i smrča

(P e t r o v , 1973). Na pevalištima u Norveškoj (R o l s t a d , W e g g e , 1987) dominantne vrste

su beli bor i smrča. Prema Matvejevu (M a t v e j e v , 1957) dominantne vrste na pevalištima

tetreba u Srbiji bile su bukva, jela i munika, dok su na jednom pevalištu na planini Vizitor bile

dominantne molika, smrča i breza. Na pevalištima tetreba u Estoniji (V i h t , 1997) dominantna

vrsta je beli bor (97%).

Sporedne vrste drveća na pevalištima tetreba u GJ „Vitoroga“ su gorski javor, jarebika i

iva (tabela 25 i 26). Naši rezultati pokazuju da je učešće jarebike veće u radijusu 100 m oko

centra pevališta nego na celom pevalištu. Za jarebiku je karakteristično da je vrsta svetlosti i

polusenke tako da se može pretpostaviti da je razređenost sklopa razlog njenog većeg učešća na

centrima pevališta. Na pevalištima u Slovačkoj (S a n i g a , 2002) dominantne sporedne vrste su

ariš, jela, gorski javor, beli bor, jarebika i brest. Slično tome, na pevalištima u Sloveniji

(A d a m i č , 1987) dominantne sporedne vrste su ariš, ostali lišćari i beli bor.

Tabela 25. Sporedne vrste (učešće u %) u radijusu 100 m oko centra pevališta (3,14 ha)

Nazivpevališta Prva vrsta % Druga vrsta % Treća vrsta %

Kota 1544 Iva 12 Jarebika 80 Gorski javor 8Paljika Iva 30 Gorski javor 65 Jarebika 5

80. odeljenje Gorski javor 50 Jarebika 35 Iva 15

Tabela 26. Sporedne vrste (učešće u %) na celom pevalištu (≈ 56,00 ha)

Nazivpevališta Prva vrsta % Druga vrsta % Treća vrsta %

Kota 1544 Iva 50 Jarebika 35 Gorski javor 15Paljika Iva 60 Gorski javor 35 Jasika i jarebika 5

80. odeljenje Gorski javor 70 Jarebika 30 - -

88

Pevališta tetreba u GJ „Vitoroga“ nalaze se u starim (raznodobnim) šumama u kojima

dominiraju visoka stabla (tabela 27 i 28). Naši rezultati ukazuju da tetreb za centar svoje

aktivnosti bira površine sa visokim (dominantnim) stablima. Budući da visina stabala ukazuje na

bonitet sastojine može se pretpostaviti da se centri pevališta nalaze na kvalitetnijim

mikrostaništima. Takođe, izbor površina sa visokim stablima može biti u vezi sa drugim životnim

zahtevima kao što je bolja preglednost okoline.

Smatra se da su stare razvijene šume primarna staništa tetreba (S t o r c h , 2000a). U

jugoistočnoj Norveškoj većina pevališta se nalazi u starijim šumama (60-70 godina) (R o l s t a d ,

W e g g e , 1987). Za teritoriju Slovačke je saopšteno da se pevališta nalaze u šumama starijim od

80 godina (S a n i g a , 2002), a u Bugarskoj u šumama starosti 80-160 godina (P e t r o v , 1973).

Prosečna visina dominantnih stabala na pevalištima u Sloveniji iznosi 26,0 m (A d a m i č , 1987,

Č a s , 2000).

Tabela 27. Karakteristike stabala u radijusu 100 m oko centra pevališta (3,14 ha)

Nazivpevališta

Gornji sprat(godina)

Donji sprat(godina)

Prosečna visinadominantnih stabala

Kota 1544 >120 20-40 30 mPaljika >120 20-40 28 m

80. odeljenje >120 20-40 34 m

Tabela 28. Karakteristike stabala na celom pevalištu (≈ 56,00 ha)

Nazivpevališta

Gornji sprat(godina)

Donji sprat(godina)

Prosečna visinadominantnih stabala

Kota 1544 >120 20-40 27 mPaljika >120 20-40 25 m

80. odeljenje >120 20-40 30 m

Centri pevališta u GJ „Vitoroga“ su pokriveni šumom što je u saglasnosti sa rezultatima

istraživanja u Norveškoj (R o l s t a d , W e g g e , 1987). Međutim, na celoj površini dva pevališta

(Kota 1544 i Paljika) nalaze se manje površine pod pašnjacima ali tokom naših istraživanja

mužjaci za vreme pevanja nisu uočeni na otvorenom pašnjaku (tabela 29 i 30). Pojedini autori

89

(P e t r o v , 1973) su saopštili da se pevališta u Bugarskoj najučestalije nalaze na proplancima na

granici šumske vegetacije. Detaljna istraživanja u Sloveniji (Č a s , 2000) pokazala su da je

većina pevališta na području Dinarida prekrivena šumom (100%). Ovaj autor smatra da je jedan

od osnovnih uzroka ugroženosti kvaliteta staništa tetreba upravo visok stepen šumovitosti,

odnosno nedostatak pašnjačkih površina. Međutim, nešto drugačiji odnos površina bio je na

pevalištima u istočnim Alpima, gde je prosečno učešće šuma oko 96%, dok su ostale površine

pod pašnjacima. U zapadnim Alpima učešće šuma na aktivnim pevalištima je oko 91%, a učešće

pašnjaka oko 8% (Č a s , 2000).

Tabela 29. Struktura površina u radijusu 100 m oko centra pevališta (3,14 ha)

Nazivpevališta Šuma Pašnjak Obrastao

pašnjakMatična

stena Ostalo

Kota 1544 100 - - - -Paljika 100 - - - -

80. odeljenje 100 - - - -

Tabela 30. Struktura površina na celom pevalištu (≈ 56,00 ha)

Nazivpevališta Šuma Pašnjak Obrastao

pašnjakMatična

stena Ostalo

Kota 1544 92 8 - - -Paljika 70 3 9 18 -

80. odeljenje 100 - - - -

Dva pevališta tetreba u GJ „Vitoroga“ su pokrivena prebirnom šumom (tabela 31 i 32).

Izuzetak je „Kota 1544“ čiji je manji deo pokriven letvenjakom (12%). Suprotno tome, na

pevalištima tetreba u Sloveniji prosečno učešće prebirne šume iznosi oko 5% (Č a s , 2000).

Dalje, ovaj autor navodi da učešće zrelih šuma u fazi obnavljanja iznosi oko 74%, letvenjaka oko

11%, i mladika oko 9%. Takođe, prema rezultatima drugih autora (R o l s t a d , W e g g e , 1987,

S a n i g a , 2002) visinsku strukturu šume na pevalištima tetreba karakteriše nekoliko spratova.

Pevališta tetreba u GJ „Vitoroga“ karakteriše razređen sklop šuma što je u saglasnosti sa

podacima koje su saopštili drugi autori (S t o r c h , 1993, V i h t , 1997, M a r t i , R u d m a n n ,

1998, S a n i g a , 2002), prema kojima je najpovoljniji sklop od 0,5–0,7 za tetreba. Takođe, prema

90

podacima koje je saopštio Popesku (P o p e s k u , 1984) pevališta tetreba u Rumuniji nalaze se u

razređenim delovima šuma i na proplancima. Razređen sklop na pevalištima je važan zbog lakšeg

kretanja jedinki i ostvarivanja zvučnih i vidnih kontakata (A d a m i č , 1987, S t o r c h , 1995).

Ukoliko se uporede centri pevališta sa ostalim delovima pevališta uočljivo je da tetreb u

GJ „Vitoroga“ bira površine sa manjim sklopom (tabela 31 i 32). Izuzetak je jedno pevalište (80.

odeljenje) gde je sklop u centru nešto veći. Međutim, budući da je udeo bukve na centru u odnosu

na ostalu površinu ovog pevališta znatno veći (tabela 23 i 24) i da bukva u aprilu i maju još uvek

ne olista, sklop u periodu parenja je znatno manji od prethodno utvrđenog. Na pevalištima tetreba

u Sloveniji (Č a s , 2000) prosečan sklop je 0,76 gde je zrela šuma, dok je na površinama pod

letvenjakom, mladikom i prebirnom šumom nešto veći (0,82–0,92). Osim toga, ovaj autor je

utvrdio da je sklop, uglavnom, manji na ugašenim pevalištima nego na aktivnim.

Prsni prečnik dominantnih stabala je najveći na ugašenom pevalištu (Paljika), a zapremina

je skoro dvostruko veća nego na dva aktivna pevališta, što se može objasniti intenzivnim sečama

šuma u ranijem periodu na aktivnim pevalištima. Na centrima pevališta su prsni prečnici veći

nego na ostalim delovima pevališta, kao i prosečna visina dominantnih stabala. Prema tome,

centri pevališta se najverovatnije nalaze u najstarijim delovima sastojina. Za razliku od toga, broj

stabala i zapremina su manji na centrima pevališta nego na ostalim delovima pevališta.

Tabela 31. Učešće prebirne šume u radijusu 100 m oko centra pevališta (3,14 ha)

Nazivpevališta

Prebirna šuma(%) Sklop Prsni prečnik

(cm)Zapremina

(m³/ha)Četinari

(%)Lišćari

(%)

Kota 1544 100 0,6 42 145 90 10Paljika 100 0,5 65 320 48 52

80. odeljenje 100 0,6-0,7 60 180 43 57

Tabela 32. Učešće prebirne šume na celom pevalištu (≈ 56,00 ha)

Nazivpevališta

Prebirna šuma(%) Sklop Prsni prečnik

(cm)Zapremina

(m³/ha)Četinari

(%)Lišćari

(%)

Kota 1544 88 0,6-0,7 37 220 91 9Paljika 100 0,6 60 400 60 40

80. odeljenje 100 0,6 50 200 72 28

91

U razmeru smese na celim površinama pevališta dominiraju četinari (tabela 31 i 32), dok

je na centrima pevališta, izuzev pevališta „Kota 1544“, veće učešće lišćara. Istraživanja u

zapadnim Karpatima su pokazala da je učešće četinara i lišćara na pevalištima tetreba varijabilno

(S a n i g a , 2002). Na pevalištima u Sloveniji uobičajeno dominiraju četinari (Č a s , 2000), pri

čemu je njihovo prosečno učešće 65,7% u zrelim šumama u fazi obnavljanja, 63,4% u letvenjaku,

61,4% u mladiku, i 56,7% u prebirnoj šumi. Takođe, u Estoniji se pevališta tetreba nalaze u

gotovo čistim četinarskim šumama (V i h t , 1997).

Pevališta tetreba u GJ „Vitoroga“ se nalaze u visokoplaninskoj zoni u blizini gornje

granice rasprostranjenja šuma, što je uslovilo visoko učešće pašnjaka, progala i planinskih rudina

u široj zoni pevališta (tabela 33). Takođe, pevališta u Bugarskoj su na granici vegetacije šuma

(P e t r o v , 1973).

Tabela 33. Površinsko učešće i broj pašnjaka u radijusu 1.500 m od centra pevališta

Nazivpevališta

Površinsko učešće(%)

Broj pašnjaka(n)

Kota 1544 25 9Paljika 28 14

80. odeljenje 25 18

Na aktivnim pevalištima u GJ „Vitoroga“ je veće učešće mladika i jagodičastih biljaka

nego na ugašenom pevalištu (tabela 34 i 35). Budući da jagodičaste vrste i mladik (pupoljci

bukve i jele) služe kao zaklon i izvor hrane za tetreba, nedostatak ovih površina može da bude

jedan od uzroka da je pevalište „Paljika“ neaktivno. Površine pod divljim voćem na centru

pevališta „Kota 1544“ su veće u odnosu na ostale delove pevališta, dok su jagodičaste površine

na centru pevališta „80. odeljenje“ nešto manje nego na ostalim delovima, ali je pokrovnost

borovnice kao najvažnije biljke za ishranu tetreba nešto veća. Za razliku od toga, prisustvo

borovnice na ugašenom pevalištu je najmanje. Urod divljeg voća na aktivnim pevalištima je

srednji dok je urod na neaktivnom pevalištu slab.

Na pevalištima u Sloveniji učešće površina pod mladikom i guštikom u radijusu 300 m od

centra pevališta, u proseku, iznosi 15,6%, dok površine pod jagodičastim biljkama zauzimaju

18,5% od analizirane površine pevališta (Č a s , 2000).

92

Tabela 34. Učešće (%) mladika i jagodičastih biljaka u radijusu 100 m od centra pevališta

Nazivpevališta Mladik Malina Kupina Jagoda Borovnica Urod

voćaUkupna

pokrovnost

Kota 1544 40 30 2 - 4 srednji 80Paljika 8 0,5 - 2 0,5 slab 80

80. odeljenje 20 12 - - 6 srednji 70

Tabela 35. Učešće (%) mladika i jagodičastih biljaka na celom pevalištu (≈ 56,00 ha)

Nazivpevališta Mladik Malina Kupina Jagoda Borovnica Urod

voćaUkupna

pokrovnost

Kota 1544 20 4 1 - 7 srednji 90Paljika 8 1 - 1 2 slab 55

80. odeljenje 8 15 1 - 4 srednji 70

Mada su mravinjaci važan izvor belančevina u ishrani tetreba, naročito podmlatka, na

pevalištima u GJ „Vitoroga“ nije registrovan nijedan mravinjak (tabela 36 i 37). Na pevalištima u

Sloveniji, u radijusu 50 m od centra pevališta, prosečan broj mravinjaka je 1,1 (Č a s , 2000).

Značaj prisustva mravinjaka na staništu tetreba istakli su i drugi autori (S t o r c h et al., 1991,

M a r t i , R u d m a n n , 1998).

Dobro je poznato da izvale stabala značajno utiču na razređivanje sastojina. Pored toga,

otvaraju vazdušne koridore i mogu da služe kao prizemni zaklon i izvor hrane usled prisustva

brojnih insekata. Naši podaci ukazuju da na svim pevalištima ima dosta sušika i izvala (tabela 36

i 37). Na pevalištima u Sloveniji, u radijusu 50 m od centra pevališta, prosečan broj sušika je 3,1

dok je prosečan broj izvala 2,7 (Č a s , 2000), što je u saglasnosti sa našim rezultatima. Prisustvo

većeg broja vetroizvala i sušika na pevalištima tetreba saopštili su i drugi autori (M a r t i ,

R u d m a n n , 1998, S a n i g a , 2002).

Stabla na kojima mužjaci pevaju u praskozorje za vreme parenja ili tzv. „pevajuća stabla“

na aktivnim pevalištima su najučestalije stabla bukve, potom jele i smrče (prilog 9, slika 11).

Smatra se da mužjaci najradije biraju stabla bukve zato što na njima nema listova usled čega su

najvidljiviji, što je od značaja da ih lakše uoče ženke ali i za širenje zvuka pesme kroz prostor. U

noćima sa jačim vetrom ili padavinama, mužjaci noćivaju i ujutro pevaju na određenim stablima

93

četinara. Prema rezultatima istraživanja 176 pevališta u Sloveniji (A d a m i č , 1987) mužjaci su

najčešće kao stabla za pevanje koristili bukvu (47,7%), beli bor (19,9%), smrču (12,5%), ariš

(8,5%), jelu (8%), gorski javor i jarebiku (3,4%). Međutim, u zavisnosti od učešća u razmeru

smese, prednost su imala stabla belog bora, potom bukve i ariša.

Visina „pevajućih stabala“ zavisi od vrste drveća i varira u intervalu 13-33 m (tabela 36)

Mužjaci su najčešće pevali u gornjoj trećini krošnje što je u saglasnosti sa rezultatima koje je

saopštio Saniga (S a n i g a , 2002). Ovaj autor je utvrdio da mužjaci ne pevaju na vrhovima

stabala već u unutrašnjosti krošanja. Dalje, navodi da se visina „pevajućih stabala“ u zapadnim

Karpatima kreće u intervalu 10-32 m, što se slaže sa našim rezultatima.

Na pevalištima u GJ „Vitoroga“ postoje vazdušni koridori koji omogućuju bezbedno

poletanje za beg i pospešuju zvučne i vizuelne kontakte između jedinki. Kad se tetreb poplaši na

pevalištu redovno kroz koridor za beg odleti u istom smeru, uobičajeno niz padinu (A d a m i č ,

1987). Takođe, naši podaci ukazuju da na pevalištima postoje lokacije pogodne za gnežđenje

ženki (tabela 37). To su osunčane površine sa zaklonom od niskih živih grana, izvaljenih stabala,

žilišta panjeva, osušenih složajeva grana, pogodnih zaklona od kamenja, i slično.

Tabela 36. Učešće (%) nekih ekoloških parametara u radijusu 100 m od centra pevališta

Nazivpevališta

Mravinjaci(n)

Sušike(n)

Izvale(n)

Karakteristike pevajućihstabala

Koridorza beg

Kota 1544 - - 5 jela(33 m)

bukva(13 m)

jela(26 m) postoji

Paljika - 28 9 bukva(16 m)

bukva(13 m) - postoji

80. odeljenje - 7 10 bukva(20 m)

bukva(22 m)

smrča(32 m) postoji

Tabela 37. Učešće (%) nekih ekoloških parametara na celom pevalištu (≈ 56,00 ha)

Nazivpevališta

Mravinjaci(n)

Sušike(n)

Izvale(n)

Mikrolokaliteti pogodniza gnežđenje ženki

Kota 1544 - 45 16 6-10Paljika - 50 18 15

80. odeljenje - 15 12 6-8

94

6.5. Brojnost mikropopulacije tetreba i njena ugroženost

Najveća brojnost mikropopulacije tetreba u jugoistočnom delu planine Vitorog utvrđena

je u proleće 2005., a najmanja u proleće 2004. (tabela 38). U dve poslednje proučavane godine

utvrđena je podjednaka prolećna brojnost (12 jedinki u 2006. odnosno 11 jedinki u 2007.).

Odnos polova je u prvoj i trećoj proučavanoj godini bio ravnomeran (1M : 1Ž), dok su

ženke bile skoro dvostruko brojnije u drugoj (2005), a mužjaci u četvrtoj (2007). Ova pojava se

može objasniti time da se prilikom jutarnjeg osmatranja (29. IV. 2005) na pevalištu „Kota 1544“

odigravao vrhunac parenja i da su ženke zbog intenzivnog oglašavanja i preleta bile uočljivije,

kao i da je njihova koncentracija na pevalištu oko dominantnog mužjaka bila maksimalna.

Tabela 38. Prolećna brojnost mikropopulacije tetreba u GJ „Vitoroga“

Naziv pevalištaKota 1544 80. odeljenjeGodina

Mužjak Ženka Ukupno Mužjak Ženka Ukupno2004 1 1 2 4 4 82005 3 10 13 4 2 62006 2 4 6 4 2 62007 3 2 5 4 2 6

Prosečna prolećna gustina mikropopulacije tetreba u istraživanom delu Vitoroge iznosila

je 0,7 jedinki na 1 km2 u 2004. i 2007. godini, dok su nešto veće vrednosti utvrđene u 2005. i

2006. godini (1,3 odnosno 0,8 jedinki na 1 km2). Budući da su oba pevališta velika i da u ovom

delu planine Vitorog zasigurno ima i manjih nepoznatih pevališta, smatramo da su napred iznete

vrednosti nešto manje od stvarne brojnosti tetreba. Gustina je najvažniji strukturalni elemenat

populacije i koristi se kao pokazatelj ukupnog stanja populacije ili mikropopulacije, naročito kod

vrsta sa brzom smenom generacija (Š e l m i ć , 1984). Međutim, ovaj autor ističe da se gustine

različitih populacija ne mogu upoređivati, budući da su rezultat različitih odnosa i uslova, i što

često ocena gustine neke populacije zavisi od subjektivnog stanovišta istraživača. Prema nekim

autorima (S t o r c h , 2000, 2007) metod prolećnog brojanja tetreba na pevalištima može da ima

za rezultat značajnu grešku, naročito u pogledu broja ženki.

Prolećna gustina populacije na Uralu (Ruska Federacija) kretala se između 0,8 i 2,8

jedinki na 1 km2 (B e s h k a r e v et al., 1995), dok se na Francuskim Pirinejima kretala između 1,4

95

i 2,3 jedinki na 1 km² (M e n o n i et al., 1997). Prosečna višegodišnja gustina populacije na

Evroazijskim staništima kretala se između 1,0 i 3,0 jedinki na 1 km² (S t o r c h , 2001). U odnosu

na navedene vrednosti, mikropopulacija tetreba na području Vitoroge ima manju gustinu što

ukazuje na njenu veliku ugroženost, budući da je ona rubni deo populacije u lancu povezanih

planina zapadne BiH. Međutim, u poređenju sa rezultatima ankete sprovedene na području cele

BiH (A d a m i č et al., 2006), kada je prosečna prolećna gustina iznosila 0,4 jedinki na 1 km²,

mikropopulacija na području Vitoroge ima veću gustinu što ukazuje da je ovo stanište povoljno

za tetreba. Naši rezultati se slažu sa rezultatima istraživanja u Sloveniji (Č a s , 2000), gde se

prolećna gustina populacija na najboljim staništima kretala između 0,5 i 1,3 jedinki na 1 km².

Ovaj autor je, takođe, konstatovao visoku ugroženost i tendenciju opadanja brojnosti tetreba.

Međutim, prosečan broj petlova na pevalištima Vitoroge (3 jedinke) bio je nešto veći nego na

pevalištima u Sloveniji (2 jedinke) (Č a s , 2000). Pojedini autori (S t o r c h , 2000a) ukazuju da

su izolovane male populacije (<100 jedinki) u većini slučajeva ranjive i suočavaju se sa visokom

verovatnoćom iščezavanja.

Za vreme naših istraživanja (2003-2007) na području Vitoroge su zabeleženi brojni

slučajevi lovokrađe tetreba (tabela 39). Iz tabele je vidljivo da je lovokrađa najintenzivnija u

proleće, budući da lovci održavaju višegodišnju tradiciju lova na pevalištima za vreme parenja

tetreba. Takođe, ovaj način lova se primenjuje u brojnim državama centralne Evrope (A d a m i č ,

1987, S t o r c h , 2000a). Zbog toga su znakovi lovokrađe bili najučestaliji na centrima aktivnih

pevališta ili u njihovoj blizini (prilog 9, slika 15). Izuzetak je jedan slučaj (07. IV 2007.), kad smo

zabeležili kretanje dva čoveka na ugašenom pevalištu „Paljika“. Naša je pretpostavka da su oni

došli na pevalište radi utvrđivanja znakova prisustva mužjaka. Pored toga, naša osmatranja na

terenu su pokazala da lovokrađu organizuju iskusni lokalni lovci koji dobro poznaju ovo stanište i

ponašanje tetreba, kao i da je lovokrađa sve intenzivnija na području Vitoroge. Ovo se može

objasniti time da se brojnost tetreba smanjuje na većini staništa u BiH ali i u susednim državama,

usled čega je tetreb postao redak i vredan lovački trofej. Pored toga, na intenzitet krivolova

posredno utiču brojni drugi faktori kao što su: limitiranje broja muških jedinki za legalan odstrel,

trajna zabrana lova u susednim državama, ilegalna prodaja živih jedinki od strane lokalnih lovaca

zbog loše materijalne situacije ili druge vrste koristoljublja, loša zakonska regulativa, slaba

organizacija lovočuvarske službe i policije, neefikasnost sudova, i drugo. Slične razloge za

ilegalan lov, naročito u istočnoj Evropi, saopštili su i drugi autori (S t o r c h , 2000a, b, 2001).

96

Tabela 39. Zabeleženi slučajevi lovokrađe tetreba u GJ „Vitoroga“

Datum Lokalitet Vrsta traga Broj tragova(n)

25. IV 2003 Pevalište „80. odeljenje“ Pucanj 111. V 2004 Pevalište „80. odeljenje“ Stope čoveka 206. IV 2005 Pevalište „80. odeljenje“ Stope čoveka 112. V 2005 Pevalište „80. odeljenje“ Stope čoveka 420. V 2005 63. odeljenje - kamionski put Motorno vozilo 127. X 2005 80. odeljenje - kamionski put Odstreljena ženka 116. XI 2005 73. odeljenje Pucanj 201. IV 2006 Pevalište „Kota 1544“ Stope čoveka 124. IV 2006 69/1 odeljenje - kamionski put Motorno vozilo 124. IV 2006 71. odeljenje Pucanj 126. IV 2006 Pevalište „80. odeljenje“ Pucanj 202. V 2006 Pevalište „80. odeljenje“ Stope čoveka 104. V 2006 Pevalište „Kota 1544“ Lovokradica 312. V 2006 Pevalište „80. odeljenje“ Lovokradica 216. III 2007 Pevalište „Kota 1544“ Stope čoveka 107. IV 2007 Pevalište „Paljika“ Stope čoveka 215. IV 2007 Pevalište „80. odeljenje“ Stope čoveka 222. IV 2007 63. odeljenje - kamionski put Motorno vozilo 123. IV 2007 Pevalište „80. odeljenje“ Stope čoveka 227. IV 2007 Pevalište „Kota 1544“ Stope čoveka 104. V 2007 63. odeljenje - kamionski put Motorno vozilo 108. V 2007 Pevalište „80. odeljenje“ Stope čoveka 109. V 2007 67. odeljenje - kamionski put Motorno vozilo 111. V 2007 Pevalište „80. odeljenje“ Stope čoveka 2

01. VIII 2007 Pevalište „80. odeljenje“ Patrone sačme 2

Na osnovu broja utvrđenih tragova (stopa) lovokradica može se konstatovati da se na

području Vitoroge primenjuje pojedinačna i grupna lovokrađa tetreba na pevalištima. Pojedini

autori (M i k u l e t i č , 1984) su saopštili da grupna lovokrađa ima negativan uticaj na pevalište,

budući da uzrokuje jako uznemiravanje tetreba usled kretanja ljudi, potom pucanja prilikom

preleta jedinki i učestalog odstrela većeg broja mužjaka. Slučaj grupne lovokrađe na području

Vitoroge odigrao se na pevalištu „Paljika“ u aprilu 1997., kada je tročlana grupa tokom jednog

jutra odstrelila tri mužjaka (P a v l i c a , 2007, usmeno saopštenje). Dva mužjaka su odstreljena u

blizini centra pevališta (oko 50 m), a treći nekoliko stotina metara jugoistočno. Potom, nema

podataka o prisustvu tetreba na ovom lokalitetu mada su pevalište redovno posmatrali lovci (Z.

K n e ž i ć , 2003, T. K n e ž i ć , 2006, usmeno saopštenje). Prema tvrđenju ovih lovaca, pevalište

97

„Paljika“ bilo je jedno od najaktivnijih pevališta u jugoistočnom delu planine Vitorog, gde su

nekada (pre 30 godina) svakog proleća pevala po tri mužjaka.

U toku naših istraživanja na pevalištu „Paljika“ nije utvrđeno prisustvo jedinki tetreba,

zbog čega je ovo pevalište dobilo status „ugašeno“. U bliskoj prošlosti na ovom pevalištu nije

postojao nijedan faktor (npr. radovi u šumarstvu, šumski požari, predatori) koji je mogao da

dovede do njegovog gašenja. Prema tome, može se pretpostaviti da je uzrok njegovog propadanja

bila višegodišnja lovokrađa. Nažalost, lovokrađa je karakteristična i za ostala staništa tetreba na

teritoriji BiH (A d a m i č et al., 2007). Pored toga, pronađeni tragovi (tabela 39) ukazuju da je u

većem broju slučajeva lovokrađa vršena u rano proleće, pre vrhunca parenja, odnosno pre

oplodnje ženki. Pojedini autori (M a t v e j e v , 1957, M i k u l e t i č , 1984) su ukazali na štetnost

preuranjenog lova mužjaka na pevalištima, pre perioda oplodnje ženki.

U manjem obimu lovokrađa je vršena u jesen, kad se jedinke tetreba učestalije pojavljuju

na šumskim putevima radi zadovoljenja potrebe za gastrolitima. Ovo najbolje ilustruje pronađen

leš ženke (80. odeljenje), koja je za vreme sakupljanja kamenčića po šumskom kamionskom putu

bila odstreljena iz motornog vozila (tabela 39). Takođe, ova pojava je utvrđena od strane drugih

autora (Н а з а р о в , Ш у б н и к о в , 1984). Za razliku od radova u šumarstvu koji utiču na

menjanje staništa, smatramo da je lovokrađa osnovni faktor ugrožavanja mikropopulacije tetreba

u jugoistočnom delu planine Vitorog.

Naši rezultati pokazuju da na mikropopulaciju tetreba u jugoistočnom delu Vitoroge

negativno utiču brojni predatori. Ovo u najvećoj meri važi za gnezda i podmladak tetreba. U

susednom staništu (severozapadno od Vitoroge) tokom leta su u nekoliko navrata viđene koke sa

pilićima. Suprotno tome, tokom naših istraživanja nije viđen podmladak tetreba (2004-2007),

mada su odrasle ženke bile učestale. Dodatno, šumski radnici i lovci već duže vreme nisu videli

ženke sa podmlatkom u GJ „Vitoroga“. Pored toga, utvrdili smo u nekoliko navrata pojavu

propadanja gnezda sa jajima već u ranoj fazi inkubacije.

U toku naših istraživanja evidentirane su brojne vrste predatora. Od dlakavih predatora

prisutni su: medved (Ursus arctos), vuk (Canis lupus), divlja svinja (Sus scrofa), lisica (Vulpes

vulpes), ris (Lynx lynx), divlja mačka (Felis silvestris), jazavac (Meles meles), kuna zlatica

(Martes martes) i lasica (Mustela nivalis). Od pernatih grabljivica prisutni su: gavran (Corvus

corax), mišar (Buteo buteo), jastreb (Accipiter gentilis), sivi soko (Falco peregrinus), velika

ušara (Bubo bubo), šojka kreštalica (Garrulus glandarius) i lešnikara (Nucifraga caryocatactea).

98

Od dlakavih predatora najčešće je utvrđeno prisustvo vuka (n=29), medveda (n=25) i

divlje svinje (n=17), potom risa (n=10), jazavca (n=2) i lasice (n=1). Međutim, prisustvo vuka

nikada nije utvrđeno na pevalištima već na donjem rubu staništa, usled čega smatramo da vuk

nema uticaj na ovu mikropopulaciju tetreba. Za razliku od toga, ris je redovno bio prisutan tokom

zime i proleća u blizini i na samim pevalištima, kad je i najveća koncentracija tetreba na ovim

površinama (prilog 9, slika 18). Za risa su pojedini autori saopštili da je opasan predator odraslih

jedinki tetreba na pevalištu (Č a s , 2000).

U blizini jednog uništenog gnezda pronašli smo tragove medveda, dok su iz dva gnezda

jaja pokupljena u celosti bez ostataka ljuske (prilog 9, slika 14). Ovo ukazuje da gnezda uništava

predator sa velikim čeljustima kao što su medved ili divlja svinja. Dodatno, u proleće, većina

tragova ovih predatora utvrđena je u blizini pevališta i područja za gnežđenje. Za divlju svinju je

saopšteno da je važan predator gnezda i mladunaca tetreba u Sloveniji (A d a m i č , 1987). Slično

tome, medved i divlja svinja su važni predatori gnezda tetreba u drugim staništima (S a n i g a ,

2003). Na osnovu evidentiranih tragova kune zlatice i lisice, uočljivo je njihovo intenzivno

prisustvo u blizini pevališta na staništu Vitoroge, što ukazuje da oni ugrožavaju ovu

mikropopulaciju tetreba. Prema nekim autorima (S a b a d o š , 1984) u značajne predatore

ubrajaju se kuna zlatica, jazavac, divlja svinja, lisica i gavran. Pojedini autori (S t o r c h , 1991) su

saopštili da većina gnezda strada od predatora iz klase sisara. Ovaj autor navodi da su kao

predatori gnezda tetreba u najvećem broju slučajeva identifikovani lisica i kune. Međutim,

istraživanja u Bavarskim Alpima pokazuju da je gubitak piladi značajniji u odnosu na gubitak

gnezda (S t o r c h , 1994). Prema ovom autoru, preživljavanje piladi je glavni (odlučujući) faktor

za uspeh reprodukcije.

Od pernatih predatora najčešće je utvrđeno prisustvo gavrana (n=11) i mišara (n=6), a

najređe sivog sokola i šojke kreštalice (n=1). Prema tvrđenju brojnih autora (Z e m a n , 1984,

S t o r a a s , W e g g e , 1997, T o r n b e r g , 2005), najopasnija pernata grabljivica je jastreb.

Takođe, naši rezultati pokazuju da je prisustvo jastreba u svim slučajevima (n=3) zabeleženo na

pevalištima (prilog 9, slika 17).

Pored navedenih predatora, u GJ „Vitoroga“ je zastupljeno nomadsko pašarenje u toku

leta. Dodatno, stada ovaca i psi čuvari su faktor ugrožavanja ove mikropopulacije tetreba. Neki

autori (P o p e s k u , 1984) navode da je primećeno da psi čuvari uništavaju gnezda tetreba.

99

Mere za povećanje brojnosti tetreba i naseljavanje novih područja su veoma složene i

zahtevaju više godina napornog rada (M a t v e j e v , 1957). Prema ovom autoru, mere za

povećanje brojnosti i lokaliteti na teritoriji Srbije gde treba da se naseli tetreb su:

Ø Lovište treba da obuhvati sva staništa neophodna za razmnožavanje, mitarenje i zimsku

prehranu. Ukoliko su takva staništa delom uništena, onda ih treba obnoviti sađenjem

odgovarajućeg drveća i žbunja. Takođe, sađenje različitih borova je neophodno u lovištu

gde ima malo šumskih sastojina sa borovima, zato što je borova četina važna za pravilnu

zimsku ishranu tetreba;

Ø Radi očuvanja mira u lovištu, naročito dok se ne poveća brojnost tetreba, korišćenje šuma

i ispaša stoke treba da budu zabranjeni. Potom, navedene aktivnosti treba sprovoditi po

utvrđenom planu, tj. samo u manjim kompleksima koji se u toku godine stalno menjaju.

Pored toga, za vreme ležanja i vođenja mladih (V-VII) treba zabraniti svaki lov i turizam;

Ø Regulisanje brojnosti predatora (lisica i kuna);

Ø Tetrebovi se izlažu opasnosti tražeći kvarcni pesak koga gutaju da bi poboljšali varenje,

zbog čega takav pesak treba doneti u lovište (veličina zrnaca je 3-5 mm). Pesak se iznosi u

staništa gde tetreb prezimljuje, uglavnom u gornjem visinskom pojasu četinarskih šuma, i

ostavlja u gomilicama na dovoljno visokim panjevima i posebnim stočićima (150 cm);

Ø Lovočuvarska služba treba da bude efikasna i opremljena sa dogledima, krpljama za

hodanje po snegu i prihvatnim kolibama;

Ø Ponovno naseljavanje tetreba u područja gde je nekada živeo je moguće i sprovodi se u

mnogim državama. Lokaliteti gde treba da se naseli tetreb su: (1) šire područje planine

Tare (u šumama omorike, smrče i belog bora na Stolcu) i područje Zvjezde; (2) područje

Čelinarca na Kopaoniku (šume bukve i smrče); (3) područje Gornjeg Rišara i Arbinja na

Staroj Planini; i (4) šume Golije i Zlatara. Pri tome, naseljavanje treba izvršiti prvenstveno

na Tari i Kopaoniku.

U Srbiji, od strane nekih autora (V a s i ć , 1995), usled opšteg stanja i trendova brojnosti,

tetreb je svrstan u kategoriju visokog rizika ugroženosti "EN". Pored toga, Zavod za zaštitu

prirode Srbije je u svoj akcioni plan uvrstio i tetreba – spisak vrsta od posebnog interesa za

očuvanje i unapređenje biodiverziteta u Srbiji. U Programu razvoja lovstva Srbije 2001-2010

(2001), predložene su mere za zaštitu tetreba, koje obuhvataju između ostalog: (1) očuvanje starih

četinarskih i lišćarsko-četinarskih šuma; (2) sprečavanje krivolova i smanjenje uznemiravanja;

100

(3) smanjenje korišćenja biocida i đubriva u šumarstvu i na planinskim livadama; i (4) ponovno

naseljavanje u nekadašnja staništa (Kopaonik, Golija, Zlatar, Tara i Zlatibor). Međutim, još uvek

nema konkretnih projekata na reintrodukciji (ponovnom naseljavanju) tetreba na planine gde je

nekada živeo, posebno u centralnoj i jugo-zapadnoj Srbiji. U tom smislu, izdvaja se NP

„Kopaonik“, gde je ta aktivnost zacrtana programskim opredeljenjima, ali se iz godine u godinu

odlaže. Takođe, smatra se da postoje uslovi za vraćanje ove vrste u visokoplaninske šume Golije,

Zlatara i Zlatibora, budući da se u novije vreme smanjio krivolov, kao i broj ljudi koji se kreću po

planini, dok su šume znatno bolje zaštićene od požara i bezpravnih seča većih razmera.

U međunarodnom dokumentu pod naslovom „Pregled statusa zaštite i Akcioni plan za

zaštitu šumskih koka“ (S t o r c h , 2000a, 2007), navode se sledeće mere za zaštitu tetreba:

· Zakonska zaštita – Stepen zakonske zaštite se razlikuje u pojedinim državama. Tetreb je

trajno zaštićen, uglavnom, u državama zapadne i centralne Evrope, gde su populacije

male ili u opadanju. U drugim državama (npr. Austrija i Francuska), lov je strogo

regulisan i jedino dozvoljen u nekim područjima tokom ograničene lovne sezone.

Međutim, u nekim državama istočne i južne Evrope (npr. Bugarska, Rumunija, Španija,

Grčka), gde lovokrađa i krivolov mogu ozbiljno da utiču na populacije tetreba, donošenje

rigoroznog zakona je najhitnija potreba;

· Izdvajanje zaštićenih područja – Manji deo areala tetreba je pod zaštićenim područjima i

većina je isuviše mala za samostalan opstanak „viable“ populacija. Stoga se smatra da

zaštićena područja imaju ograničenu ulogu u zaštiti tetreba. Njihova površina mora biti

dovoljno velika (>100 km2), stanište odgovarajuće, a korišćenje šuma i uznemiravanje

jedinki strogo regulisani i kontrolisani;

· Utvrđivanje brojnosti i monitoring – Zvanično utvrđivanje brojnosti ili monitoring

populacije je obavezna aktivnost u planiranju obima lova (npr. Austrija, Finska, Velika

Britanija, Francuska), kao i u regionima gde su preostale male populacije (npr. delovi

Nemačke, Švajcarska);

· Očuvanje staništa – Smatra se da je gazdovanje staništem najvažnija mera zaštite. U

većini regiona, glavni izazov je da se usklade radovi u šumarstvu sa životnim zahtevima

tetreba. Podsticajan primer je gazdovanje staništem tetreba u Škotskoj, koje se sprovodi u

okviru programa EU-Life;

101

· Zaštita od predatora – U najvećem delu Evrope, naročito gde su populacije tetreba

malobrojne i visoko ugrožene, predatorstvo je glavna direktna pretnja, zbog čega je zaštita

od predatora poželjna;

· Gajenje u uzgajalištima i naseljavanje – Gajenje u uzgajalištima je značajno unapređeno

tokom dve poslednje decenije i naseljavanje jedinki iz uzgajališta je postala uobičajena,

ali neuspešna mera zaštite u centralnoj Evropi, zato što su naseljene jedinke veoma lak

plen za brojne predatore. Počevši od 1970., samo u Nemačkoj je naseljeno oko 5000

jedinki u okviru desetak različitih projekata, ali još ne postoji primer da je formirana

„viable“ populacija. Za razliku od toga, naseljavanje jedinki koje potiču iz slobodne

prirode može biti uspešnije. Međutim, zbog velikih troškova i skromnih šansi za uspeh,

naseljavanje tetreba se ne preporučuje od Grupe specijalista za šumske koke (GSG).

Naime, pokušaji naseljavanja mogu da odvrate pažnju i materijalna sredstva od prečih

radova, kao što su očuvanje i obnavljanje staništa;

· Edukacija – Mere zaštite često uključuju informisanje i edukaciju šumarskih stručnjaka i

vlasnika zemljišta u pogledu stanišnih zahteva tetreba, kao i turističkih i sportskih

organizacija (skijaška i planinarska udruženja) da bi se izbeglo uznemiravanje.

U Slovačkoj, mere koje su predložene za zaštitu tetreba (S a n i g a , 2003) su:

Ø Gazdovanje šumama treba da se strateški planira za veće prostorne celine (šumska

područja ili šumske oblasti), zato što je tetreb krupna ptica sa velikim životnim prostorom

i može da migrira na velike udaljenosti. Najmanji deo populacije koji treba da se razmatra

pri definisanju ciljeva je središnje stanište (300–400 ha šumskog staništa koje mu najviše

odgovara), odnosno nekoliko središnih staništa (3–4) da bi se održala populacija sposobna

za život („viable“ populacija);

Ø Šumarski stručnjaci treba da planiraju da se radovi u šumi ne sprovode od marta do juna, i

to u radijusu 1 km od središnjeg staništa;

Ø Progale nastale izvaljivanjem stabala u šumskim ekosistemima obezbeđuju zaklon i hranu

za odrasle jedinke, zbog čega sve manje progale treba da se zadrže u sastojinama;

Ø Visoke ograde za jelensku divljač ne treba da se podižu kroz šumu, naročito u blizini

središnjeg staništa tetreba;

Ø Brojnost predatora treba da se redovno kontroliše od strane lovaca;

Ø Lov treba da bude zabranjen zato što utiče negativno na lokalne populacije tetreba.

102

U Bosni i Hercegovini, u okviru Projekta razvoja i zaštite šuma, urađena je studija pod

naslovom „Ugrožene vrste divljači u Bosni i Hercegovini“ (A d a m i č et al., 2006), čiji je

osnovni zadatak bio da se utvdi stanje i stepen ugroženosti šest vrsta divljači i njihovih staništa

(divokoza, veliki i mali tetreb, medved, vuk i ris), i daju preporuke za gazdovanje ovim vrstama.

Ovi autori su saopštili sledeće mere za zaštitu tetreba: monitoring i ograničeno korišćenje,

obezbeđivanje finansijskih sredstava za istraživanja i aktivnosti u lovstvu, kvalitetan inspekcijski

nadzor i strožije kazne, edukaciju i zapošljavanje kadrova, osnivanje zaštićenih područja, izradu

plana upravljanja, i stalnu edukaciju i informisanje lovaca i stanovništva.

Predložene mere za zaštitu tetreba su različite u zavisnosti od konkretnih stanišnih uslova.

Većina autora (M a t v e j e v , 1957, P e t r o v , 1973, A d a m i č , 1987, M a r t i , R u d m a n n ,

1998, S a n i g a , 2003, A d a m i č et al., 2006), kao jednu od osnovnih mera zaštite tetreba ističe

očuvanje staništa putem ograničenog i kontrolisanog korišćenja šuma. U okviru toga, učestalo se

preporučuje trajna ili delimična zaštita šuma u centralnim delovima staništa (osnivanje rezervata),

ograničenje radova u šumama tokom prolećnog reprodukcionog ciklusa, skupinasto-prebirni

način gazdovanja šumama, očuvanje progala i otvorene strukture šuma, unapređenje kvaliteta

staništa (npr. unošenje bora, borovnice, peska) i očuvanje starih šuma. Pored toga, regulisanje

brojnosti predatora je važna mera zaštite (M a t v e j e v , 1957, S a n i g a , 2003). Takođe, neki

autori (P e t r o v , 1973, A d a m i č , 1987) predlažu da se zabrani nomadsko pašarenje na staništu

tetreba, a drugi autori (M a r t i , R u d m a n n , 1998) predlažu da se ograniče aktivnosti u vezi sa

planinarenjem i zimskim turizmom. Dalje, kontrolisano i ograničeno korišćenje ili zabrana lova

je važna mera zaštite (A d a m i č , 1987, S a n i g a , 2003, A d a m i č et al., 2006). Od drugih

mera zaštite navode se: ponovno naseljavanje na ugašena staništa (M a t v e j e v , 1957), zabrana

podizanja ograda za visoku divljač na staništu tetreba (S a n i g a , 2003), rigorozan nadzor i kazne

po pitanju krivolova, kao i edukacija stručnjaka i lovaca (A d a m i č et al., 2006).

Na osnovu svih napred iznetih mera zaštite ali i polazeći od uslova staništa i faktora

ugrožavanja tetreba u jugoistočnom delu planine Vitorog, predlažemo sledeće mere za zaštitu ove

mikropopulacije:

· Zakonska zaštita. Na osnovu važećeg Zakona o lovstvu (Sl. gl. Republike Srpske, br.

2/02), mužjak je zaštićen „lovostajem“, a ženka je „trajno zaštićena“. Međutim, naši

rezultati i podaci sprovedene ankete u celoj BiH (A d a m i č et al., 2006) pokazuju da je

brojnost tetreba manja od optimalne i da je niža je u odnosu na većinu drugih staništa, što

103

ukazuje na potrebu trajne zabrane lova mužjaka. Pored toga, na istraživanom području

neophodno je putem čuvarskog osoblja (lovočuvari, lugari i policija) obezbediti efikasno

sprovođenje zakonskih propisa. Naročito, treba sprečiti lovokrađu za vreme prolećnog

parenja tetreba. Takođe, treba tokom cele godine pratiti i ograničiti kretanje ljudi i

motornih vozila po njegovom staništu.

· Očuvanje staništa. Gazdovanje šumama je osnovni faktor koji utiče na stanište tetreba. U

okviru ove mere neophodno je da se sve faze radova u šumarstvu usklade sa životnim

zahtevima tetreba. Sve radove na širem području pevališta (izuzev radova na zaštiti šuma)

treba sprovoditi izvan perioda reprodukcije (15.VI-15.III). Doznaku treba sprovoditi po

skupinasto-prebirnom sistemu, pri čemu treba izbegavati stabla belog bora, potom stabla u

blizini uočenih gnezda tetreba, i poznata stabla na pevalištima koja mužjaci koriste za

predstave pevanja. Na području pevališta treba vršiti samo sanitarne seče. Na staništu

tetreba treba da se izbegava seča trulih i polutrulih stabala, preloma, izvala i panjeva, koji

ne predstavljaju izvor zaraze šuma. Prilikom kretanja traktora radi izvoza drvnih

sortimenata treba da se izbegavaju površine pod borovnicom, mravinjacima i u blizini

gnezda tetreba. U planiranju pošumljavanja treba predvideti unošenje izvesnog broja

sadnica od vrsta koje tetreb koristi u ishrani (npr. beli bor i jela). Takođe, važno je da se

radovi na staništu tetreba izvode organizovano radi manjeg uznemiravanja jedinki.

· Zaštita od predatora. Potrebno je da se redovno kontroliše brojnost predatora i vrši njihov

odstrel u skladu sa zakonskim propisima. Važno je da se sprovodi monitoring, tj. prate

predatori u blizini pevališta i gnezda tetreba, kako bi se utvrdilo koja vrsta je najopasnija

za gnezda i mladunčad.

· Zabrana pašarenja. Na celom staništu treba da se zabrani pašarenje stoke.

Budući da Šumsko gazdinstvo „Gorica“ - Šipovo, u šumsko-privrednom i lovnom smislu,

gazduje sa jugoistočnim (istraživanim) delom Vitoroge, kao i sa šumama na severozapadnom

delu ove planine, gde se u stvari nalazi veći deo staništa ove mikropopulacije tetreba, smatramo

da se predložene mere (ili većina njih) mogu primenjivati na celom području Vitoroge.

104

7. ZAKLJUČCI

Na osnovu rezultata dobijenih u ovim istraživanjima i njihovog upoređivanja sa

rezultatima sličnih istraživanja od strane drugih autora, moguće je doneti sledeće zaključke:

1. U odnosu na susedna (granična) staništa, istraživano područje je omeđeno goletima i

slabo obraslim šumskim zemljištem, usled čega se može zaključiti da jedinke tetreba nisu

vezane za staništa istočno, južno i zapadno od planine Vitorog. Prema tome, one su

zasebni (rubni) deo veće populacije koja živi na međusobno povezanom i prostranom

planinskom kompleksu šuma severozapadno od Vitoroge (planine Srnetica, Klekovača,

Lunjevača, Ovčar, Jastrebnjak i Smiljevac).

2. Flora planine Vitorog je u velikoj meri slična sa florom drugih staništa tetreba u Bosni i

Hercegovini. U našim istraživanjama (2004-2005), u jugoistočnom delu planine Vitorog,

determinisane su 304 vrste biljaka koje su svrstane u 59 familija. Pri tome, zastupljene su

brojne vrste koje tetreb uobičajeno koristi u ishrani i traženju zaklona (npr. borovnica,

malina, luzula, beli bor, jela, bukva, smrča).

3. Sprovedeni šumsko-uzgojni radovi u visokim šumama u GJ „Vitoroga“ (popunjavanje

sadnjom sadnica) usled malog obima nisu značajno uticali na mikropopulaciju tetreba.

Pozitivan uticaj se ogleda u unošenju drvenastih vrsta koje tetreb rado koristi u ishrani

(beli bor i breza), budući da su one mestimično prisutne u ovom delu planine Vitorog.

4. U okviru aktivnosti na zaštiti šuma, sanitarne seče su u najvećoj meri negativno uticale na

mikropopulaciju tetreba. Njihov obim je svake godine bio značajan, tj. obavljane su u

većem broju odeljenja tokom radne sezone, što je uzrokovalo uznemiravanje i migracije

jedinki. Važno je istaći da su sanitarne seče bile učestale i za vreme reprodukcije tetreba,

tj. u proleće. Pored toga, na mikropopulaciju tetreba je negativno uticalo postavljanje

feromonskih klopki radi zaštite šuma od smrčevih potkornjaka, zato što su feromonske

klopke postavljane u rano proleće širom staništa i redovno kontrolisane sve do kraja

vegetacionog perioda.

105

5. Doznaka stabala za seču utiče kratkoročno i dugoročno na stanište tetreba. Kratkoročni

uticaji nastaju sprovođenjem radova i traju dok se oni ne završe, usled čega dolazi do

uznemiravanja i migracije jedinki, naročito u proleće i rano leto. Dugoročni uticaji imaju

veći značaj za mikropopulaciju tetreba, zbog toga što se doznakom stabala predodređuje

struktura šume u budućnosti i time oblikuje njegovo stanište. S obzirom da gazdovanje

šumama utiče na prikladnost staništa za tetreba, predlažemo da se umesto prebirnog

sistema primenjuje skupinasto-prebirni sistem predviđen šumskoprivrednom osnovom,

kao i da se radovi u šumarstvu usklade sa biološkim zahtevima tetreba.

6. Uzimajući u obzir obim seča, njihov prostorni raspored i vreme izvođenja, evidentno je da

su one negativno uticale na mikropopulaciju tetreba. U analiziranom periodu (1996-2006)

ukupan realizovani prinos je 143.322 m³, što je značajna vrednost u odnosu na ukupnu

površinu GJ „Vitoroga“. Seče su svake godine obavljane u većem broju odeljenja (5-13), i

uglavnom su počinjale u V, a završavale se u XI i XII. U više slučajeva su seče uticale na

uznemiravanje jedinki i direktno omele ciklus parenja i gnežđenja. Takođe, zabeleženi su

i slučajevi da jedinke nisu bile preterano uznemirene izvođenjem radova na seči šuma.

7. Šumski putevi su uzrokovali nemir i brojne opasnosti za tetreba. Usled izgradnje šumskih

puteva došlo je do menjanja i smanjena površine staništa (≈72 ha). Šumski saobraćaj u

većem delu godine uznemirava tetreba ali su se neke jedinke navikle na prisustvo vozila.

Naša opažanja na terenu ukazuju da su mužjaci oprezniji nego ženke. Pored toga, šumski

putevi omogućuju lakše i brže kretanje predatora i lovokradica. U nekoliko slučajeva su

na šumskim putevima pronađene odstreljene ženke iz motornih vozila. Za razliku od toga,

šumski putevi i vlake pozitivno utiču na tetreba zato što obezbeđuju dovoljne količine

gastrolita, poboljšavaju prehrambenu bazu i obezbeđuju odgovarajuća prpališta.

8. Uporednom analizom stanja šuma u GJ „Vitoroga“ (1982. u odnosu na 2000.) utvrđene su

promene u svim gazdinskim klasama. Seča debljih stabala uticala je na razređivanje

sklopa i intenzivan razvoj prizemne vegetacije, usled čega su poboljšani uslovi ishrane i

zaklona za tetreba. Pored toga, izmenjen je razmer smese četinara (učešće smrče se

povećalo na račun jele) i povećan je broj stabala u tanjim debljinskim razredima (≤30 cm).

106

9. U jugoistočnom delu Vitoroge registrovana su tri pevališta, od kojih su dva aktivna

(„Kota 1544“ i „80. odeljenje“), a jedno je ugašeno u prošlosti („Paljika“). Njihova

površina je podjednaka (≈56,0 ha), a nadmorska visina varira u intervalu 1.500-1.632 m.

Dominantan oblik reljefa na aktivnim pevalištima je padina, a na ugašenom pevalištu je

greben. Pevališta se nalaze u visokim šumama bukve i jele sa smrčom („Kota 1544“ i

„Paljika“) i visokim šumama bukve i smrče („80. odeljenje“). Na aktivnim pevalištima u

spratu prizemne vegetacije dominiraju malina i borovnica (vrste od značaja za ishranu i

zaklon tetreba). Centri pevališta se nalaze unutar šume, dok su na ostalim delovima

pevališta zastupljeni pašnjaci i kamenjari. Ekspozicija centra paritvenih aktivnosti na

aktivnim pevalištima je istok-severoistok, a na ugašenom pevalištu je zapad-severozapad.

Za centre pevališta su birane razređene površine sa manjom drvnom zapreminom i većim

učešćem lišćara, i obrnuto za ostale delove pevališta.

10. Prolećna gustina mikropopulacije velikog tetreba (2004-2007. godina) na dva poznata i

aktivna pevališta u jugoistočnom delu planine Vitorog je niža u poređenju sa većinom

Evroazijskih staništa (0,7-1,3 jedinki/km² odnosno 1,0-3,0 jedinki/km²), što ukazuje na

njenu veliku ugroženost.

11. U toku naših istraživanja (2003-2007. godina) na području Vitoroge su zabeleženi brojni

slučajevi lovokrađe, koja je najučestalija u proleće na centrima aktivnih pevališta ili u

njihovoj blizini. Smatramo da je lovokrađa u prošlosti dovela do gašenja pevališta

„Paljika“ i da je u novije vreme osnovni faktor ugrožavanja ove mikropopulacije. Pored

toga, zabeleženo je prisustvo brojnih vrsta predatora, koje su važan faktor ugrožavanja

budući da uništavaju snesena jaja i love mladunčad. Naši rezultati ukazuju da su medved i

divlja svinja najučestaliji predatori gnezda, dok odrasle jedinke stradaju od risa i jastreba.

12. U cilju zaštite mikropopulacije tetreba u jugoistočnom delu Vitoroge predlažemo sledeće

mere: (1) da se trajno zabrani lov muških jedinki i spreči lovokrađa; (2) da se ograniči

kretanje ljudi i motornih vozila; (3) da se u što većoj meri usklade radovi u šumarstvu sa

životnim aktivnostima tetreba; (4) da se kontroliše brojnost populacija predatora; i (5) da

se zabrani pašarenje domaće stoke.

107

8. LITERATURA

A i B

1. Адамич, М. 1984. Глухарь в Югославии. Материалы международного совещания поглухарю, Москва Россельхозиздат, 24-27.

2. Adamič, M. 1987. Ekologija divjega petelina (Tetrao urogallus L.) v Sloveniji. Strokovna inznanstvena dela 93, 17-19, 22-50.

3. Adamič, M., Rapaić, Ž., Popović, Z., Kunovac, S., Koprivica, M., Soldo, V., Marković, B.,Maunaga, R., Mićević, M., Ilić, V. 2006. Ugrožene vrste divljači u BiH. Maga projekt i Waldprojekt, Banjaluka, 24-39.

4. Baines, D., Moss, R., Dugan, D. 2004. Capercaillie breeding success in relation to foresthabitat and predator abundance. Journal of Applied Ecology 41, 59-71.

5. Beck, G. 1903. Flora Bosne i Hercegovine i Novopazarskog Sandžaka. I dio: Gymnospermaei Monocotyledones, Zemaljska štamparija, Sarajevo.

6. Beck, G. 1927. Flora Bosnae, Hercegovinae et regionis Novipazar. II. Choripetalae. Državnaštamparija u Sarajevu, Beograd-Sarajevo.

7. Beck, G., Maly, K. 1950. Flora Bosnae et Hercegovinae. IV Sympetalae. Pars 1. Svjetlost,Sarajevo.

8. Beshkarev, A. Blagovidov, A. Teplov, V. Hjeljord, O. 1995. Spatial distribution and habitatpreference of male Capercaillie in the Pechora-Illych Nature Reserve in 1991-1992. ProcIntern. Symp. Grouse 6, 48-53

9. Bjelčić, Ž. 1967. Flora i Bosnae et Hercegovinae. IV Sympetalae. Pars 2. Svjetlost, Sarajevo.

10. Bjelčić, Ž. 1974. Flora Bosnae et Hercegovinae. IV Sympetalae. Pars 3. Svjetlost, Sarajevo.

11. Bjelčić, Ž. 1983. Flora Bosnae et Hercegovinae. IV Sympetalae. Pars 4. Svjetlost, Sarajevo.

12. Bollmann, K., Weibel, P., Graf, R. F. 2005. An analysis of central Alpine capercaillie springhabitat at the forest stand scale. Forest Ecology and Management 215, 307-318.

13. Braun-Blanquet, J. 1964. Pflanzensoziologie. Grund züge der Vegetationskunde. 3. Auflage,Sprin ger, Wien-New York, 865.

14. Bucalo, V. 1999. Šumske fitocenoze planine Jadovnik. Šumarski fakultet Univerziteta uBanjoj Luci, 141-273.

108

15. Буцало, В., Брујић, Ј., Травар, Ј., Милановић, Ђ. 2007. Преглед флоре прашумскогрезервата „Лом“. Гласник шумарског факултета 95, Београд, 35-48.

16. Буцало, В., Цвјетићанин, Р., Брујић, Ј., Травар, Ј., Ступар, В., Милановић, Ђ., Гашић, Б.,Гашић, В. 2006. Могућност издвајања заштићеног подручја Клековача-Лом. Magaprojekt i Wald projekt, Banjaluka, 52-69.

C, Č i D

17. Campo, D. J. C. & Garcia-Gaona, J. F. 1983. Censo de urogallos en la Cordillera Cantabrica.Naturalia Hispanica 25. Icona, Madrid

18. Čas, M. 1996. Vpliv spreminjanja gozda v alpski krajini na primernost habitatov divjegapetelina (Tetrao urogallus L.). Magistarsko delo, Univerza v Ljubljani, 1-3.

19. Čas, M. 1999. Prostorska ogroženost populacij divjega petelina (Tetrao urogallus L.) vSloveniji leta 1988. Zbornik gozdarstva i lesarstva 60, 5-52.

20. Čas, M. 2000. Ohranjanje habitatov ogroženih vrst divjadi in drugih prostoživečih živalivgozdnih ekosistemih in Krajinah: gozdne kure – divji petelin (Tetrao urogallus L.), MKGPin MZT, Ljubljana, 1-106.

21. Domac, R. 1967. Ekskurzijska flora Hrvatske i susjednih područja. Medicinska naklada,Zagreb.

22. Дукић, В. 2004. Тренд промјена залихе дрвета и запреминског прираста у Соколачкомшумскопривредном подручју. Гласник Шумарског факултета 2, Бањалука, 101-117.

F, G, H i J23. Fiori, A., Paoletti, G. 1921. Flora Italiana, Illustrata. Sancasciano val di Pesa. Stab. Tipo-

Lotografico Frtelli Stianti.

24. Gačić, D. P., Puzović S., Zubić G. 2009. Veliki tetreb (Tetrao urogallus) u Srbiji – osnovnepretnje i mere zaštite. Šumarstvo 1-2, Beograd, 155-168.

25. Grimm,V. & Storch, I. 2000. Minimum viable population size of capercaillie Tetraourogallus: results from a stohastic model. Wildlife Biology 6, 219-225.

26. Hayek, A. 1924-1933. Prodromus Florae Peninsulae Balcanicae, 1-3, Dahlem bei Berlin.

27. Hegi, G. 1923-1933. Illustrierte Flora von Mittel-Europa. J. F. Lehmanns Verlag, Munchen.

28. Heinemann, U. 1989. Zur Winternahrung des Auerhuhns im Harz. Z. Jagdwiss. 35, 35-40.

109

29. Хлявицкас, Ю. 1984. Реаклиматизация глухаря в Пуще Шимонис. Материалымеждународного совещания по глухарю, Москва Россельхозиздат, 73-75.

30. Javorka, S., Csapody, V. 1979. Iconographie der Flora des Sudostlichen Mitteleuropa. GustavFischer Verlag, Stuttgart.

31. Johnsgard, P. A. 1983. The grouse of the world. University of Nebraska Press, Lincoln,Nebraska, USA.

32. Josifović, M. ed. 1970-1977. Flora SR Srbije. I-IX, SANU, Beograd.

33. Jurić, I. 2007. Zaštita staništa spas za velikoga tetrijeba. Hoop, Glasilo Lovačkoga iKinološkog saveza Herceg Bosne 52, Mostar, 30-31.

K, L i M

34. Klaus, S. Andreev, A. V. Bergmann, H-H. Műller, F. Porkert, J. Wiesner, J. 1989. DieAuerhűhner. 221-280. Die Neue Brehm-Bűcherei, Band 86, Westarp Wissenschaften,Magdeburg.

35. Klaus, S., Berger, D. & Huhn, J. 1997. Capercaillie Tetrao urogallus decline and emissionsfrom the iron industry. Wildlife Biology 3, 131-136.

36. Колев, И. В. 1984. Экологија и биология глухаря в Болгарии. Материалымеждународного совещания по глухарю, Москва Россельхозиздат, 11-15.

37. Kurki, S., Nikula, A., Helle, P. & Linden, H. 1997. Landscape-dependent breeding success offorest grouse in Fennoscandia. Wildlife Biology 3, 275 Abstract.

38. Линден, Х. 1984. Изменение численности глухаря в Финляндии. Материалымеждународного совещания по глухарю, Москва Россельхозиздат, 27-32.

39. Linden, H. 1991. Patterns of grouse shooting in Finland. Ornis Scandinavica 22, Copenhagen,241 Abstract.

40. Marti, C. and Rudmann, F. 1998. Das Auerhuhn–ein Bewohner der Moor-Waldkomplexe,Handbuch Moorschutz in der Schweiz 1, 1-9.

41. Martin, K., Stacey, P. B. & Braun, C. E. 1997. Demographic rescue and maintenance ofpopulation stability in grouse – beyond metapopulations. Wildlife Biology 3, 295 Abstract.

42. Matvejev, S. D. 1957. Tetrebska divljač (fam. Tetraonidae) u istočnoj Jugoslaviji. Godišnjakinstituta za naučna istraživanja u lovstvu za 1956 godinu 3, Beograd, 5-61.

110

43. Menoni, E., Landry, P. and Berducou, C. 1997. Habitat fragmentation and viability ofCapercaillie Tetrao urogallus populations in the French Pyrenees. Wildlife Biology 3, 277Abstract.

44. Mikuletič, V. 1973. Rezultati ankete o velikom tetrijebu. Simpozijum o lovstvu, Beograd, 99-100.

45. Mikuletič, V. 1984. Gozdne kure. Lovska zveza Slovenije, Ljubljana, 15-97.

N, O, P i Q

46. Назаров, А. А., Шубникова О. Н. 1984. Распространение и численность глухаря вСССР. Материалы международного совещания по глухарю, Москва Россельхозиздат,5-10.

47. Nikolić, S. 1993. Iskorišćavanje šuma. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,110-128.

48. Oberdorfer, E. 2001. Pflanzensoziologische Exursionsflora fur Deutschladn und angrenzedneGebiete. Eugen Ulmer Verlag, Stuttgart.

49. Pančić, J. 1976. Flora Kneževine Srbije i dodatak flori Kneževine Srbije. Posebna izdanja.Knj. 47. SANU. Odeljenje prirodno-matematičkih nauka, Beograd.

50. Petrov, P. S. 1973. O rasprostranjenosti i brojnom stanju tetreba u Bugarskoj. Simpozijum olovstvu, Beograd, 121-127.

51. Popp, D. 1974. Langfristige Schutzkonzeption fűr eine hessische Auerhuhnpopulation imSpessart. Allg. Forst Z. 39, 839–840.

52. Потапов, Р. Л. 1984. Биоценотическая роль глухаря в бореальных лесах Палеарктики.Материалы международного совещания по глухарю, Москва Россельхозиздат, 39-42.

53. Quevedo, M., Bañuelos, M. J., Obeso, J. R. 2006. The decline of Cantabrian capercaillie:How much does habitat configuration matter. Biological Conservation 127, 190-200.

R, S i Š

54. Redžić, S., Lakušić, R., Muratspahić, D., Bjelčić, Ž., Omerović, S. 1984. Struktura i dinamikafitocenoza u ekosistemima Cincara i Vitoroga. Godišnjak Biološkog instituta Univerziteta uSarajevu 37, 123-177.

111

55. Rodriguez, A. E. & Obeso, J. R. 2000. Diet of the Cantabrian capercaillie: Geographicvariation and energetic content. Ardeola 47, 77-83.

56. Rolstad, J. & Wegge, P. 1987. Distribution and size of Capercaillie leks in relation to oldforest fragmentation. Oecologija 72, 389-394.

57. Rolstad, J. & Wegge, P. 1987. Habitat characteristics of Capercaillie Tetrao urogallus displaygrounds in southeastern Norway. Holarctic ecology 10, 219-229.

58. Rolstad, J., Wegge, P. & Gjerde, I. 1997. Capercaillie Tetrao urogallus leks in fragmentedforests: a 17-year study of the Varaldskogen population, southeastern Norway. WildlifeBiology 3, 293 Abstract.

59. Романов, М. Козлов, В. 1984. Проблема охраны глухариных токов в современныхусловиях. Материалы международного совещания по глухарю. Москвароссельхозиздат, 32-39.

60. Сабадош, К. 1984. Охрана и воспроизводство глухаря и тетрева в Словакии. Материалымеждународного совещания по глухарю, Москва Россельхозиздат, 21-23.

61. Saniga, M. 2002. Habitat features of the capercaillie (Tetrao urogallus) leks in the WestCarpathians. Journal of forest science 48, 415-424.

62. Saniga, M. 2003. Ecology of the capercaillie (Tetrao urogallus) and forest management inrelation to its protection in the West Carpathians. Journal of forest science 49, 229-239.

63. Schorth, K. E. 1995. Evaluation of habitat suitability for Capercaillie Tetrao urogallus in thenorthern Black Forest. Proceedings International Symposium on Grouse 6, 111-115.

64. Segelbacher, G., Höglund, J., Storch, I. 2003. From connectivity to isolation: geneticconsequences of population fragmentation in capercaillie across Europe. Molecular ecology12, 1773-1780.

65. Segelbacher, G. and Storch, I. 2002. Capercaillie in the Alps: genetic evidence ofmetapopulation structure and population decline. Molecular ecology 11, 1669-1677.

66. Stanković, S., et al., 1991. Velika ilustrovana enciklopedija lovstva. Prva knjiga, dopunjenoizdanje, Beograd, 148-150.

67. Storaas, T. & Wegge, P. 1997. Relationships between patterns of incubation and predation insympatric capercaillie Tetrao urogallus and black grouse T. tetrix. Wildlife Biology 3, 163-167.

68. Storch, I. 1991. Habitat fragmentation, nest site selection, and nest predation risk incapercaillie. Ornis scandinavica 22, 213-217.

112

69. Storch, I. 1993a. Habitat selection by capercaillie in summer in autumn: Is bilberry important.Oecologia 95, 257-265.

70. Storch, I. 1993b. Patterns and strategies of winter habitat selection in alpine capercaillie.Ecography 16, 351-359.

71. Storch, I. 1994. Habitat and survival of capercaillie Tetrao urogallus nests and broods in theBavarian Alps. Biological Conservation 70, 237-243.

72. Storch, I. 1995a. The role of bilberry in central European Capercaillie habitats. Proc Intern.Symp. Grouse 6, 116-120.

73. Storch, I. 1995b. Annual home ranges and spacing patterns of capercaillie in central Europe.Journal of Wildlife Management 59, 392-400.

74. Storch, I. 1995c. Habitat requirements of Capercaillie. Proc Intern. Symp. Grouse 6, 151-154.

75. Storch, I. 1997a. The Importance of Scale in Habitat Conservation for an EndangeredSpecies: The Capercaillie in Central Europe. Wildlife and Landscape Ecology, New York, pp310–330.

76. Storch, I. 1997b. Male territoriality, female range use and spatial organization of Capercaillieleks. Wildlife Biology 3, 149-161.

77. Storch, I. 2000a. Grouse Status Survey and Conservation Action Plan 2000-2004. Gland andCambridge, 46-50.

78. Storch, I. 2000b. Conservation status and threats to grouse world wide: an overview. WildlifeBiology 6, 195-204.

79. Storch, I. 2001. Tetrao urogallus Capercaillie. BWP Update Vol 3 No. 1, 5-8.

80. Storch, I. 2007. Grouse: Status Survey and Conservation Action Plan 2006–2010 IUCN.Gland, Switzerland and Cambridge, UK and World Pheasant Association, Fordingbridge,UK, 5-20, 49-56.

81. Storch, I., Schwarzmüller, C., von den Stemmen, D. 1991. The diet of capercaillie in theAlps: A comparison of hens and cocks. Congress of the International Union of GameBiologists, 630-635.

82. Storch, I. & Segelbacher, G. 2000. Genetic correlates of spatial population structure in centralEuropean Capercaillie and Black Grouse: a project in progress. Wildlife Biology 6, 239-243.

83. Šelmić, V. 1984. Proučavanja zakonomernosti dinamike populacija zeca u Vojvodini injihova primena u planiranju racionalnog korišćenja, Lovački savez Vojvodine, Novi Sad, 1-209.

113

84. (1983) Шумскопривредна основа за ШПП Купрешко, Институт за истраживање ипројектовање, Шипад ИРЦ, Силва, Сарајево.

85. (2001) Шумскопривредна основа за ШПП Купрешко, Истраживачко-развојни ипројектни центар, Бања Лука.

T, V, W i Z

86. Tornberg, R. 2004. The response of the goshawk Accipiter gentilis to changing grouseTetraonidae sp. populations. Status of raptor populations in eastern Fennoscandia.Proceedings of the Workshop, Kostomuksha, Karelia, Russia, 160-167.

87. Tutin, T. G. ed. 1964-1980. Flora Europaea, 1-5, Cambridge University Press, London.

88. Vasić, V. 1995. Diverzitet ptica Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja, In:Stevanović V., Vasić V. (eds), Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnogznačaja, Biološki fakultet i Ekolibri, Beograd, 471-516.

89. Вихт, Э. А. 1984. Глухарь в Эстонии. Материалы международного совещания поглухарю, Москва Россельхозиздат, 70-73.

90. Viht, E. 1997a. Protection of the capercaillie Tetrao urogallus in Estonia. Wildlife Biology 3,293 Abstract.

91. Viht, E. 1997b. Forest characteristics of capercaillie Tetrao urogallus display grounds andtheir surroundings in Estonia. Wildlife Biology 3, 291 Abstract.

92. Wegge, P. Eliassen, S. Finne, M. odden, M. 2005. Social interactions among CapercaillieTetrao urogallus males outside the lek during spring. Ornis Fennica 82, 147-154

93. Weiss, H. 1988. Auerwild im Nordschwarzwald. Die Pirsch 9, 22–24.

94. Weiss, H. 1997. Isolation and decline of marginal capercaillie Tetrao urogallussubpopulations in the northern Black Forest. Wildlife Biology 3, 276 Abstract.

95. Zakon o lovstvu. “Službeni glasnik Republike Srpske”, broj 4/02, Banjaluka 2001.

96. Земан, Й. 1984. Численность глухаря в Чехословакии и перспективы её увеличения.Материалы международного совещания по глухарю, Москва Россельхозиздат, 18-21.

114

PRILOZI

Prilog 1. - Karta istraživanog područja Vitoroge sa ucrtanim pevalištima

Prilog 2. - Posmatrački obrazac A

Prilog 3. - Posmatrački obrazac B

Prilog 4. - Posmatrački obrazac C

Prilog 5. - Šifarnik

Prilog 6. - Posmatrački obrazac D

Prilog 7. - Posmatrački obrazac E

Prilog 8. - Podaci o kretanju i aktivnostima velikog tetreba na području Vitoroge (2004-2006)

Prilog 9. - Slike (1-18)

115

Prilog 1.

116

117

Prilog 2.

118

Prilog 3.

STANJE STANIŠTA VELIKOG TETREBAPOSMATRAČKI OBRAZAC B br. ______

OPIS PEVALIŠTA1. OPŠTI PODACIPopisivači (ime i prezime): …………………………............……..……………...………………Datum popisa: ……………………...Područje LD: ……….……… (LS: ………..………) Lovište: ………...………………………..Područje ŠG: ……………….………. Gospodarska jedinica: ……………………..…Naziv lokaliteta (planina): …….……………………….Ime pevališta: ……………………….……….…. Šifra pevališta (Zubić 2006): ……….…………Koordinate centra pevališta X: …………… Nadmorska visina centra pevališta (m): ……..…...…

Y: …………...Površina pevališta (ha): ……..* Prilog (TK 1:25000 sa ucrtanom zonom pevališta i oznakom Ó za centar pevališta)

2. POSEBNI PODACI NA RADIJUSU 100 m OKO CENTRA PEVALIŠTA (3,14 ha)a) Reljef (označi najzastupljenije oblike reljefa po površini u %)

greben vrh plato dolina padina jarugaProsečni nagib: …….….° Preovladavajuća ekspozicija: …..….…………………...b) Udaljenost (vazdušna linija u metrima) od najbližeg:proplanka/pašnjaka preko 15 a: ………….. šumske ceste: ………..… javnog puta: ………naselja sa više od 10 domaćinstava: …………. elektrovoda, žičare: …………c) Geološka podloga (po šifrantu za uređivanje šuma): …………….……………………………d) Ocena prosečne dubine zemljišta (u cm): ………...x) Kamenitost tla (u %): ……………e) Biljna zajednica: …………………………………………………..…………………………..f) Preovladavajuće vrste prizemne vegetacije (vrsta – latinsko ime i % pokrovnosti):1. ……………………..……. 2. ……………….…………. 3. ………………......……………g) Glavne drvenaste vrste i njihovo učešće (u %):1. ………………………….. 2. …………………………... 3. …….............…….…………...x) Sporedne drvenaste vrste i njihovo učešće (u %):1. ………………………… 2. ………………………….. 3. …………..........……………...x) Starost stabala gornje etaže sastojine u godinama (označi odgovarajuće) < 20 20-40 40-60 60-80 80-100 100-120 >120 Starost stabala donje (podstojne) etaže sastojine u godinama (označi odgovarajuće) < 20 20-40 40-60 60-80 80-100 100-120 >120h) Ocena pros. sastoj. visine dominantnih stabala (za kontrolu izmeriti visine 3 stabla): ..….mi) Iskorišćenje tla (u %):Površina (ha) Šuma Pašnjak Zarastajući pašnjak Goli kamenjar Ostalo (upiši)3,14 ha=100%

119

j) Šume:Površina (ha)3,14 ha=100%

Zrela šuma ufazi podmlađ.

Letvenjak Mladik Prebirna šuma*

Dvoetažnasastojina

površina (%)skloppros. d1,30 domin. stabalačetinari (%)lišćari (%)smrča (%)jela (%)bukva (%)jerebika (%)gorski javor (%)drvna zaliha (m3/ha)*pojedinačno do grupimičnoNačin mešanja razvojnih faza drveća odnosno sastojinska struktura (označi odgovarajuće):

na velikoj površini (preko 3 ha) na maloj površini (do 3 ha)Maksimalna površina sklopljene stare šume (zrela šuma u fazi podmlađivanja): ………....ha

k) Pokrovnost prizemne vegetacije – biljni slojOcena pokrovnosti Šuma Proplanci,pašnjaci u šumiMladik i guštik (% površine)Jagod. voće* (poč. slovo i % površ.)Urod jagod. voća (dobar, srednji, slab)Pokrovnost biljnog sloja (% površine) (*borovnica, brusnica, malina, kupina, zova, jagoda,…)

l) Neki ekološki parametri staništaNa udaljenosti R =100m od centra pevališta (tačan broj)

MravinjaciSušike (preko 20 cm promera)Izvale (preko 20 cm promera)Vrsta i visina pevajućih stabala*Postojanje koridora za beg** DA / NE* stabla koja mužjaci najčešće koriste za pev i izlaganje**vazdušni prostor pogodan za beg (nizbrdica) usled iznenadne opasnosti

3. POSEBNI PODACI O CELOJ POVRŠINI PEVALIŠTA (…..….. ha)a) Reljef (označi najzastupljenije oblike reljefa po površini u %)

greben vrh plato dolina padina jarugaProsečni nagib: ………….° Preovladavajuća ekspozicija: ………………….c) Geološka podloga (po šifrantu za uređivanje šuma): ……………………………...……..……d) Ocena prosečne dubine zemljišta (u cm): ………...x) Kamenitost podloge (u %): …………e) Biljna zajednica: ……………………………………………………….……...…………

120

f) Preovladavajuće biljne vrste (vrsta – latinsko ime i % pokrovnosti):1. ……………………………. 2. …………………………. 3. ……………………………g) Glavne drvenaste vrste i njihovo učešće (u %):1. ……………………....…… 2. …………………......….. 3. ……….................….......…x) Sporedne drvenaste vrste i njihovo učešće (u %):1. …………………………… 2. ……………………….. 3. ……….……..........……...x) Starost stabala gornje etaže sastojine u godinama (označi odgovarajuće) < 20 20-40 40-60 60-80 80-100 100-120 >120 Starost stabala donje (podstojne) etaže sastojine u godinama (označi odgovarajuće) < 20 20-40 40-60 60-80 80-100 100-120 >120h) Ocena pros. sastoj. visine dominantnih stabala (za kontr. izmeriti visine 3 stabla): …...… m

j) Iskorišćenje tla (u %):Površina (ha) Šuma Pašnjak Zarastajući pašnjak Goli kamen Ostalo (upiši).... ha = 100%

J) Šume:Površina (ha)….......ha = 100%

Zrela šuma ufazi podmlađ.

Letvenjak Mladik Prebirna šuma*

Dvoetažnasastojina

površina (%)skloppros. d1,30 domin. stabalačetinari (%)lišćari (%)smrča (%)jela (%)bukva (%)jerebika (%)gorski javor (%)drvna zaliha (m3/ha)*pojedinačno do grupimičnoNačin mešanja razvojnih faza drveća odnosno sastojinska struktura (označi odgovarajuće):

na velikoj površini (preko 3 ha) na maloj površini (do 3 ha)Maksimalna površina sklopljene stare šume (zrela šuma u fazi podmlađivanja):na celoj površini pevališta: …..….ha u apsolutnom radijusu od centra peval.: ........…haPovršinsko učešće i broj pašnjaka u radijusu 1500m od centra pevališta:Površinsko učešće: ……..….….% broj pašnjaka: ……………..……

k) Pokrovnost prizemne vegetacije – biljni slojOcena pokrovnosti Šuma Proplanci,pašnjaci u šumiMladik i guštik (% površine)Jagod. voće* (poč. slovo i % površ.)Urod jagod. voća (dobar, srednji, slab)Pokrovnost biljnog sloja (% površine)(*borovnica, brusnica, malina, kupina, zova, jagoda,…)

121

l) Neki ekološki parametri staništaNa celoj površini pevališta (okularan broj)

MravinjaciSušike (preko 20 cm promera)Izvale (preko 20 cm promera)Mikrolokaliteti pogodni za gnežđenje**osunčana skrovita mesta gde sneg u proleće najranije kopni (grebeni sa zaklonom, izvale,složajevi grana, panjevi i žilišta stabala, polegle žive grane i dr.)

m) Gazdovanje šumama na širem području pevalištaNačin obnove (zaokruži) Prirodna Sadnjom/setvomNačin iskorišćavanja (zaokruži) Ručno Traktorom - vlaka ŽičaromVreme izvođ. radova (zaokruži) XI-I II-VI Drugi period god.Prosečna godišnja seča u poslednjih 10 god. u odelenju/odseku u kojem leži pevalište (npr: ako jeobhodnja duža od 10 god. pa u zadnjih 10 god. nije bilo redovne seče, godišnji prosek se izračunaza period obhodnje): …………….….m3/haDužina obhodnje: ………………..god.

o) Faktori ugrožavanja velikog tetreba na području pevališta (pogledaj priloženi šifarnik)Na površini pevališta Na širem području1. ………………………………………………. 1. ……………………….…………………..2. ………………………………………………. 2. ……………………….…………………..3. ………………………………………………. 3. ……………………….…………………..4. ………………………………………………. 4. …………………….……………………..5. ………………………………………………. 5. ……………………….…………………..

p) Predlozi za poboljšanje životnih uslova velikog tetreba na području pevališta i staništu:……………………………………………………………………………………….……………………...………………………………………………………………………………………….…..………….……………………………………………………………………………………………………..……………………………………………………………………………………….…………………………….............................................................................................................…..

Popisivači:

____________________________

____________________________

____________________________

122

Prilog 4.

AKTIVNOSTI VELIKOG TETREBAPraćenje kretanja velikog tetreba na staništima

POSMATRAČKI OBRAZAC C br. ____

1. OPŠTI PODACI

Posmatrači (ime i prezime): ...............................................................................................................Područje LD ........................................... (LS ..............................) Lovište ...................................Područje ŠG ........................ Gospod. jedinica ...................... Naziv lokaliteta (planina) .................

2. POSEBNI PODACI O OPAŽANJU VELIKOG TETREBA NA STANIŠTIMA

DATUM ČASLOKALITET

(odjelenje,GPS koordinate)

VREME(vedro, oblačno,

kiša, snijeg, mirno,vetar)

JEDINKE(broj i pol)

POLOŽAJJEDINKI

(na drvetu, tlu,putu)

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

123

Prilog 5.

ŠIFARNIKza popis staništa velikog tetreba na poluprečniku 300 m od centra pevališta i šire

Faktori ugrožavanja velikog tetreba u planinskim šumama BiH

(ocena negativnog uticaja od 1 –nema, 2 –malen, 3 –srednji, 4 –jak, 5 –vrlo jak)

1. Šumarstvo

1.1 Nepovoljna struktura šuma

a) premalo stare proređene šume

b) previše mladika odnosno podstojne etaže u staroj šumi

c) premalo jagodičastog voća i mravinjaka

d) premalo skupina granatih drveća u ravnomernim starim šumama

e) premalo određene vrste drveća (npr: belog bora, jele, smrče, bukve,…)

f) premalo šumskih progala i pašnjaka sa jagodičastim voćem

1.1 Gazdovanje i šumski proizvodi

a) prekratka obhodnja; promeniti na …....... godina

b) seča i radovi u šumi u vreme parenja i odgoja podmladka (nemir od februara do sredine jula)

c) preterano sakupljanje prehranbenih šumskih plodova (borovnica, brusnica, malina)

d) drugi negativni uticaji na populaciju (npr: uništavanje gnezda ili uzimanje jaja iz gnezda,

uništavanje ili sakupljanje jajašcadi iz mravinjaka, zahvat u populaciju putem krivolova jedinki,

itd.)

2. Lovstvo i međupopulacijski odnosi u šumskim ekosistemima

a) negativni uticaj hranilišta za divlju svinju i udaljenost od ÓP u m

b) negativan uticaj mrciništa i udaljenost od ÓP u m

c) negativan uticaj hranilišta za jelene i udaljenost od ÓP u m

d) neusklađen odnos sa lovnim vrstama predatora (lisica, kuna, divlja svinja, ris,…), napiši vrstu –

prevelika brojnost

e) neusklađen odnos sa nelovnim, zaštićenim vrstama predatora (ptice grabljivice, sove,…), napiši

vrstu – prevelika brojnost

f) prevelika popašenost biljnog sloja od biljojede divljači (jeleni, srne, divokoze,…), napiši vrstu

g) uništavanje mravinjaka od divljači

h) nemir zbog slušanja pesme i lova

124

3. Poljoprivreda

a) popašenost biljnog sloja zbog ispaše u šumi (ovce, goveda,…), napiši vrstu

b) smetnje ili uništavanje gnezda odnosno proganjanje piladi velikog tetreba od strane stoke u šumi

c) negativni uticaj na smrtnost tokom preleta šumskih koka zbog žičanih ograda u šumskom prostoru

– udaljenost ograde od ÓP u m

d) intenzivno korišćenje šumskog prostora (strelišta, sakupljanje šumskog otpada, sakupljanje

borovnice, brusnice ili maline)

e) zarastanje poslednjih pašnjaka

f) drugo

4. Planinski turizam i nemir

4.1 Usmereni

a) elektrovodi, žičare

b) nemir

c) skijaške staze

4.2 Neusmereni

a) izleti – logorovanje

b) skijanje van skijaških staza

c) planinski biciklizam po bespuću

d) moto i auto krosevi po putevima ili bespuću

e) motorne sanke

f) padobranstvo, paraglajding, zmajarenje

g) sakupljanje borovnice, maline, gljiva

5. Ostalo

(opiši: TV predajnik, releji, vazdušni saobraćaj,…)

6. Nepoznato

(opiši: …)

Ugroženost staništa velikog tetreba opisati rečima i oznakama po šifarniku te navesti izvore na osnovu

kojih je izvršena procena.

Ako je potrebno dodatno obrazloženje za pojedine tačke napisati ga na poleđini lista.

NAPOMENA:

ÓP – oznaka za centar pevališta

125

Prilog 6.

PRAĆENJE KRETANJA PREDATORA NA STANIŠTIMAVELIKOG TETREBA

Posmatrački obrazac D br. ____

1. OPŠTI PODACI

Posmatrači (ime i prezime): ............................................................................................................................

Područje LD ........................................... (LS ..............................) Lovište ....................................................

Područje ŠG .......................... Gospod. jedinica ........................ Naziv lokaliteta (planina) ........................

2. POSEBNI PODACI O OPAŽANJIMA PREDATORA NA STANIŠTIMA V. TETREBA

DATUMLOKALITET

(odelenje,GPS koordinate)

VRSTADIVLJAČI

TRAGOVI(divljač, čovek, izmet)

BROJJEDINKI

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

Potpis: .........................................

.........................................

.........................................

126

Prilog 7.

ZNAKOVI BESPRAVNOG LOVA NA STANIŠTIMA VELIKOG TETREBA

Posmatrački obrazac E br. ____

1. OPŠTI PODACI

Posmatrači (ime i prezime): .............................................................................................................................

Područje LD ........................................ (LS ..............................) Lovište .....................................................

Područje ŠG ....................... Gospod. jedinica ........................ Naziv lokaliteta (planina) .......................

2. POSEBNI PODACI O OPAŽANJIMA BESPRAVNOG LOVA

DATUMLOKALITET

(odelenje,GPS koordinate)

VRSTA ZNAKOVA(tragovi, pucanj, uočavanje lovokradice)

BROJLOVOKRADICA

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

Potpis: .........................................

.........................................

.........................................

127

Prilog 8.Podaci o kretanju i aktivnostima velikog tetreba na području Vitoroge (2004. godina)

Red.broj Pol Datum Čas Broj

jedinkiOdjel

(nadm. visina)Koordinata

(GPS) Vrijeme Položajjedinki

1. Ženka 03.05. 5 30 1 68/21544 m

64271004883370 Vedro Na tlu

2. Mužjak 03.05. 5 50 1 68/21420 m

64275504884250 Vedro Na putu

3. Ženka 04.05. 4 30 1 68/11532 m

64270704883175

Oblačno(vjetar) Na stablu

4. Mužjak 04.05. 5 10 1 68/21422 m

64275754884198

Oblačno(vjetar)

Na stablu(jela)

5. Mužjak 11.05. 12 30 1 801680 m

64251704886300

Poluoblačno

Na tlu(snijeg)

6. Mužjak 12.05. 5 25 1 801632 m

64254684886370 Vedro Na tlu

7. Ženka 06.07. 9 00 2 801683 m

64251684886620 Vedro Na tlu

8. Ženka 06.07. 13 00 1 781702 m

64244504886075 Vedro Na tlu

(ispod stabla)

9. Ženka 13.08. 9 30 5 671548 m

64270724882602 Vedro Na tlu

(borovnjak)

10. Ženka 31.08. 8 40 1 721490 m

64262524886625 Vedro Na putu

11. Ženka 05.09. 8 30 2 68/21430 m

64275524884250 Vedro Na putu

12. Ženka 05.09. 8 35 1 68/21428 m

64274254884274 Vedro Na putu

13. MužjakŽenka 16.09. 11 00 2

264

1474 m64275504882372 Vedro Na tlu

14. Mužjak 20.09. 9 50 1 801608 m

64254994886498 Vedro Na tlu

15. Mužjak 20.09. 11 30 1 801672 m

64254004886802 Vedro Na tlu

16. Ženka 21.09. 9 30 1 821584 m

64255604887262 Vedro Na tlu

17. Mužjak 04.10. 12 40 1 801670 m

64252864886310 Vedro Na stablu

(bukva)

18. Mužjak 04.10. 13 00 1 801672 m

64252554886460 Vedro Na stablu

19. Mužjak 04.10. 13 10 1 801674 m

64252624886508 Vedro Na stablu

20. Mužjak 06.10. 15 05 1 821706 m

64249504887825 Vedro Na tlu

21. Ženka 17.10. 8 50 1 701302 m

64278964885025 Vedro Na putu

22. Mužjak 18.10. 9 05 1 801565 m

64258684886766 Vedro Na putu

23. Mužjak 21.10. 10 30 1 801675 m

64251704886652

Oblačno(vjetar) Na tlu

24. Ženka 27.10. 10 30 4 721415 m

64271254885562

Oblačno(mirno)

Na tlu,pored puta

128

25. Ženka 29.10. 9 15 1 721490 m

64262884886601 Vedro Na putu

26. Mužjak 02.12. 9 20 1 721500 m

64265044886775

Oblačno(vjetar)

Na stablu(bor),pored puta

27. Mužjak 02.12. 9 35 1 801550 m

64261054886772

Oblačno(mirno)

Na stablu,pored puta

28. Mužjak 02.12. 10 40 1 801695 m

64252524886226

Oblačno(mirno)

Na stablu(jela)

29. Mužjak 03.12. 9 20 1 68/21450 m

64272804883576 Vedro Na stablu

(jela)

30. Mužjak 23.12. 11 00 1 68/11538 m

64271124883275 Vedro Na stablu

31. Mužjak 23.12. 11 30 1 68/11500 m

64272234883135 Vedro Na stablu

129

Podaci o kretanju i aktivnostima velikog tetreba na području Vitoroge (2005. godina)

Red.broj Pol Datum Čas Broj

jedinkiOdjel

(nadm. visina)Koordinata

(GPS) Vrijeme Položajjedinki

1. Mužjak 06.04. 6 15 1 801652 m

64252864886316 Vedro Na stablu

(bukva)

2. Mužjak 06.04. 10 00 1 68/21430 m

64274004883825 Vedro Na stablu,

pored puta

3. Mužjak 29.04. 6 00 1 68/21538 m

64271084883278

Poluoblačno Na stablu

4. MužjakŽenka 29.04. 6 10 2

1068/2

1480 m64272394883496 Vedro Na stablima

i tlu (sneg)

5. MužjakŽenka 02.05. 4 40 1

168/2

1421 m64275904883522 Vedro Na stablima,

pored puta

6. Mužjak 02.05. 4 50 1 68/21480 m

64272364883495 Vedro Na stablu

7. Mužjak 03.05. 19 40 1 68/21482 m

64272224883494 Vedro Na tlu

(sneg)

8. Mužjak 07.05. 17 30 1 68/21470 m

64272564883452

Poluoblačno Na tlu

9. Mužjak 07.05. 18 00 1 68/21520 m

64272104883525 Vedro Na stablu

10. Mužjak 08.05. 4 00 2 68/21483 m

64272394883484

Oblačno(vetar) Na stablima

11. Mužjak 08.05. 4 40 1 68/21480 m

64272364883536

Oblačno(vetar) Na stablu

12. Ženka 08.05. 6 00 1 68/21430 m

64275504884175

Oblačno(mirno) Na putu

13. Ženka 12.05. 9 50 1 69/21250 m

64285254883804 Vedro Na putu

14. MužjakŽenka 12.05. 10 55 1

180

1617 m64254224886287 Vedro Na stablu

(bukva) i tlu

15. Mužjak 12.05. 11 10 1 801640 m

64253184886292 Vedro Na stablu

(bukva)

16. Ženka 12.05. 15 45 1 69/21252 m

64284624883912 Vedro Na putu

17. Mužjak 13.05. 4 15 1 801602 m

64255304886312 Vedro Na stablu

(bukva)

18. Ženka 13.05. 5 20 1 801617 m

64254224886287 Vedro Na stablu

19. Mužjak 13.05. 5 20 3 801635 m

64253004886320 Vedro Na stablu

20. Ženka 13.05. 5 25 1 801625 m

64254754886525 Vedro Na stablu

21. Mužjak 23.05. 9 30 1 721502 m

64265004886772 Vedro Na putu

22. Ženka 29.05. 10 00 1 68/21520 m

64272124883524 Vedro Na tlu

23. Mužjak 03.06. 8 00 1 801755 m

64251454886222 Vedro Na stablu

(smrča)

24. Mužjak 13.06. 12 20 1 801647 m

64252754886992 Vedro Na tlu (sneg)

130

25. Ženka 13.06. 13 40 2 791720 m

64249944886602 Vedro Na tlu

(borovnjak)

26. Ženka 14.06. 12 30 1 641470 m

64276754882388 Vedro Na tlu

27. Mužjak 19.06. 8 20 1 68/21434 m

64274884883575 Vedro Na tlu, pored

puta

28. Mužjak 18.07 13 35 2 801573 m

64252354886699 Vedro Na tlu

29. Ženka 29.07. 8 20 1 801560 m

64258684886766 Vedro Na putu

30. Mužjak 29.07. 8 40 1 68/11420 m

64275754883287 Vedro Na putu

31 Ženka 30.07. 8 00 1 69/21244 m

64284584883918 Vedro Na putu

32. Ženka 30.07. 8 20 1 801562 m

64258724886760 Vedro Na putu

33. Mužjak 07.08. 6 10 1 801645 m

64252254887004 Oblačno Na stablu

(jerebika)

34. Mužjak 09.08. 6 15 1 801645 m

64252264887004 Vedro Na stablu

(jerebika)

35. Mužjak 10.08. 6 10 1 801645 m

64252254887004 Vedro Na stablu

(jerebika)

36. Mužjak 12.08. 8 15 1 711401 m

64270044885902 Kišovito Na putu

37. Mužjak 12.08. 12 15 1 711415 m

64269254886000 Kišovito Na putu

38. Mužjak 12.08. 12 18 1 711400 m

64270044885902 Kišovito Na putu

39. Mužjak 25.08. 8 00 1 801603 m

64257004886834 Vedro Na stablu

40. Ženka 29.08. 18 50 1 801580 m

64257024886828 Oblačno Na putu

41. Ženka 30.08. 11 00 1 801682 m

64251004886625 Vedro Na tlu

42. Ženka 31.08. 11 25 1 801675 m

64250924886642 Oblačno Na tlu

43. Ženka 14.09. 7 50 3 711420 m

64269254885826 Vedro Na putu

44. Mužjak 05.09. 9 30 1 711400 m

64270044885904 Oblačno Na putu

45. MužjakŽenka 06.09. 7 30 1

371

1398 m64270254885890 Oblačno Na putu

46. Mužjak 17.09. 7 45 3 69/11339 m

64285074883188 Vedro Na tlu

47. Ženka 17.09 8 00 2 731399 m

64273464884636 Vedro Na putu

48. MužjakŽenka 20.09. 8 20 3

368/2

1440 m64273504883625 Oblačno Na putu

49. Ženka 20.09. 8 25 1 731400 m

64273414884647 Oblačno Na putu

50. Mužjak 21.09. 16 20 2 68/21420 m

64274124884284 Oblačno Na putu

51. Ženka 23.09. 8 00 169/1

1322 m

6428711

4883190Oblačno Na putu

131

52. Mužjak 29.09. 7 30 1 711400 m

64270044885900 Vedro Na putu

53. MužjakŽenka 03.10. 7 20 1

272

1495 m64262904886600 Oblačno Na putu

54. Mužjak 04.10. 8 00 1 731400 m

64273404884645 Oblačno Na putu

55. Ženka 04.10. 14 15 1 69/11339 m

64285104883180 Kišovito Na putu

56. Ženka 05.10. 7 20 1 711398 m

64269964885910 Kišovito Na putu

57. Mužjak 06.10. 7 35 1 711400 m

64270004885904 Oblačno Na putu

58. MužjakŽenka 08.10. 7 15 1

180

1595 m64258754886950 Kišovito Na putu

59. Ženka 10.10. 7 10 1 801595 m

64258754886950 Oblačno Na putu

60. Ženka 11.10. 7 30 1 801562 m

64258684886766 Vedro Na putu

61. Ženka 11.10. 7 15 1 68/21421 m

64275834883523 Vedro Na putu

62. Mužjak 12.10. 8 10 1 731402 m

64274124884284 Vedro Na putu

63. Mužjak 12.10. 8 25 3 731398 m

64273414884647 Vedro Na drvetu i

tlu pored puta

64. Ženka 18.10. 7 50 1 68/21421 m

64275824883522 Vedro Na putu

65. Ženka 25.10. 9 00 1 711390 m

64271124885775 Vedro Na putu

66. Mužjak 26.10. 10 30 1 711439 m

64268094886544 Vedro Na putu

67. Mužjak 26.10. 11 20 1 821591 m

64255704887251 Vedro Na tlu

68. Ženka 27.10. 7 45 1 801560 m

64258754886770 Vedro Na putu

69. Ženka 27.10. 8 45 1 801560 m

64258684886766 Vedro Na putu

70. Mužjak 27.10. 9 15 1 801561 m

64252524886867 Vedro Na putu

71. MužjakŽenka 28.10. 8 20 1

180

1560 m64258724886768 Vedro Na putu

72. Mužjak 29.10.. 12 00 1 811529 m

64263754886900 Vedro Na tlu

73. Mužjak 06.11. 8 10 1 731402 m

64274124884284 Vedro Na putu

74. Ženka 06.11. 8 20 2 731400 m

64273754884348 Vedro Na putu

75. Mužjak 06.11. 10 20 1 69/21252 m

64283504884150 Vedro Na putu

76. Mužjak 09.11. 9 50 1 721475 m

64265254886612 Vedro Na tlu pored

puta

77. Mužjak 09.11. 10 00 1 801561 m

64252504886865 Vedro Na putu

78. Mužjak 10.11. 13 00 180

1561 m

6425254

4886866Vedro Na putu

132

79. Mužjak 12.11. 13 30 1 721452 m

64267124886765 Vedro Na putu

80. Mužjak 16.11. 7 50 2 731402 m

64274124884284 Kišovito Na putu

81. Mužjak 16.11. 7 55 2 731400 m

64273754884348 Kišovito Na putu

82. Mužjak 18.11. 10 50 1 731420 m

64275504884250 Oblačno Na tlu (sneg)

pored puta

83. Mužjak 09.12. 10 00 2 68/11530 m

64270754883250

Vedro,vetar Na tlu (sneg)

133

Podaci o kretanju i aktivnostima velikog tetreba na području Vitoroge (2006. godina)

Red.broj Pol Datum Čas Broj

jedinkiOdjel

(nadm. visina)Koordinata

(GPS) Vrijeme Položajjedinki

1. Ženka 11.01. 11 10 1 68/11486 m

64273184883044 Vedro Na stablu

(jela)

2. Mužjak 20.04. 11 20 1 68/11530 m

64270854883260 Oblačno Na stablu

3. Ženka 20.04 11 30 1 68/11530 m

64270764883252 Oblačno Na stablu

4. Mužjak 20.04. 11 50 1 68/11472 m

64274374883096 Oblačno Na stablu

5. MužjakŽenka 20.04. 5 00 2

468/2

1476 m64272394883496 Vedro Na stablu i tlu

(sneg)

6. Mužjak 25.04. 10 30 1 711390 m

64271934885699 Vedro Na tlu (sneg)

7. Ženka 25.04 10 50 1 711380 m

64272104885696 Vedro Na tlu

8. Mužjak 02.05. 9 35 1 801599 m

64254984886369 Vedro Na tlu (sneg)

9. Mužjak 02.05. 10 30 1 801582 m

64256724886600 Vedro Na tlu (sneg)

10. Ženka 02.05 11 15 1 69/21338 m

64284624883912 Vedro Na putu

11. MužjakŽenka 03.05. 5 00 4

280

1617 m64254224886287 Oblačno Na stablima

12. Ženka 03.05 7 40 1 69/21338 m

64284634883912 Oblačno Na putu

13. MužjakŽenka 04.05 5 00 1

168/2

1461 m64273124883570

Oblačno,vetar Na stablima

14. Ženka 05.05 10 50 1 68/11368 m

64281574883040 Vedro Na tlu

15. Ženka 08.05 13 30 1 69/21338 m

64284604883912 Oblačno Na putu

16. Ženka 10.05 17 00 1 68/11368 m

64281624883042 Kišovito Na putu

17. Mužjak 12.05. 4 50 2 801617 m

64254224886287

Vedro,vetar Na stablima

18. Ženka 12.05. 6 40 1 69/21338 m

64284624883912 Vedro Na putu

19. MužjakŽenka 12.05. 6 50 1

169/1

1322 m64287134883185 Vedro Na putu

20. Ženka 12.05. 9 00 1 68/11368 m

64281624883042 Vedro Na putu

21. Ženka 16.05. 9 50 1 68/21450 m

64273504884050 Vedro Na tlu

22. Mužjak 24.05. 11 30 1 801734 m

64250254886502 Vedro Na stablu

23. Mužjak 30.05. 9 55 1 801722 m

64250304886575

Oblačno,vetar Na tlu

24. Mužjak 30.05. 13 15 1 721479 m

64261254885712 Oblačno Na tlu

134

25. Mužjak 24.06. 17 30 1 801734 m

64251404886210 Kišovito Na stablu

26. Ženka 25.06. 10 15 1 801670 m

64252524886650 Vedro Na stablu

27. Mužjak 26.06. 10 30 1 801732 m

64251494886219 Vedro Na tlu

28. Ženka 26.06. 11 35 1 771692 m

64252664885151 Vedro Na tlu

29. Ženka 05.07. 9 30 1 68/11535 m

64270504883225 Vedro Na tlu

30. Mužjak 19.07. 14 20 1 641465 m

64276004882425 Vedro Na stablu

31. Mužjak 22.08. 18 30 1 711430 m

64266754886175 Vedro Na putu

32. Ženka 23.08. 13 50 6 741475 m

64260004885180 Vedro Na tlu

33. Mužjak 31.08. 8 40 1 731400 m

64273254884426 Vedro Na putu

34. Ženka 07.09. 8 10 1 721405 m

64270754885802 Vedro Na putu

35. Ženka 12.09. 13 30 1 711390 m

64271004885760 Vedro Na putu

36. Mužjak 02.10. 11 30 2 721410 m

64272754885525 Vedro Na putu

37. Mužjak 03.10. 10 30 1 801692 m

64251294885556

Vedro,vetar Na tlu

38. Ženka 06.10. 9 10 1 68/21420 m

64275624884262 Kišovito Na putu

39. Mužjak 06.10. 10 30 1 721410 m

64271704885530 Kišovito Na putu

40. Mužjak 10.10. 11 37 1 791700 m

64248124886600 Vedro Na tlu

41. Ženka 10.10. 13 45 2 791695 m

64247254886775 Vedro Na stablima

42. Ženka 11.10. 10 00 1 731400 m

64273504884398 Vedro Na putu

43. Mužjak 12.10. 17 23 1 781714 m

64244964886066 Vedro Na tlu

44. Mužjak 16.10. 13 30 1 801560 m

64259904886774 Kišovito Na putu

45. Mužjak 19.10. 16 20 2 731415 m

64275004884262 Vedro Na putu

46. Mužjak 23.10. 16 00 1 711425 m

64266984886100 Oblačno Na putu

47. Ženka 25.10. 9 00 2 711400 m

64270004885875 Vedro Na putu

48. Mužjak 25.10. 9 15 1 811531 m

64262764886794 Vedro Na putu

49. Mužjak 25.10. 10 00 1 821620 m

64255124887375 Vedro Na tlu

50. Mužjak 26.10. 12 05 1 821550 m

64259254887225 Vedro Na tlu

51. Ženka 26.10. 15 15 169/1

1265 m

6428850

4883325Vedro Na tlu

135

52. Mužjak 28.10. 9 40 1 731389 m

64272674884821 Vedro Na putu

53. Ženka 28.10. 9 46 1 721404 m

64271844885509 Vedro Na putu

54. Mužjak 28.10. 10 04 1 811531 m

64262764886794 Vedro Na putu

136

Prilog 9.

Slika 1. Istraživani deo područja Vitoroge Slika 2. Istraživani deo područja Vitoroge

Slika 3. Jablan (Trolius europaeus) Slika 4. Borovnica (Vaccinium myrtillus)

Slika 5. Koka pored feromonske klopke Slika 6. Doznaka stabala u odelenju 69/1

137

Slika 7. Malinjaci na rubu šumskog puta Slika 8. Pevalište „Kota 1544“

Slika 9. Pevalište „Paljika“ Slika 10. Pevalište „Odelenje 80“

Slika 11. Pevajuće stablo na pevalištu Slika 12. Mužjak velikog tetreba„Odelenje 80“

138

Slika 13. Ženka velikog tetreba Slika 14. Gnezdo velikog tetreba

Slika 15. Znakovi lovokrađe na pevalištu Slika 16. Tetreb odstreljen u redovnom lovu na„Odelenje 80“ pevalištu „Odelenje 80“

Slika 17. Jastreb na pevalištu „Odelenje 80“ Slika 18. Stopa risa na pevalištu „Kota 1544“