Test 11razred

8/18/2019 Test 11razred

1/7

1. Binarni brojevni sistem je brojevni sistem koji ima samo dve cifre: nulu i jedinicu.

2. Heksadekadni brojevni sistem (naziva se još i heksadecimalni brojevni sistem) je

brojevni sistem koji ima 16 cifara. Prvih deset cifara su iste kao i u dekadnom sistemu

(dakle: 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9) a za ostalih šest koristimo prvih šest slova engleskog alfabeta :

A,B,C,D,E i F.

3. Primer:13 : 2 = 6 (1)

6 : 2 = 3 (0)

3 : 2 = 1 (1)1 : 2 = 0 (1)

1101 = 1 * 2^0 + 0 * 2^1 + 1* 2^2 + 1* 2^3 = 1+ 0 + 4 + 8 = 13

4. Računar je elektronski uređaj za obradu podataka. Računar obrađuje podatke izvršavajućioperacije na osnovu unesenog programa.

5. Računarski sistem predstavlja skup svih sredstava koja koristimo u procesu rešavanja jednog ili više zadataka.

6. Opšti model računarskog sistema je onaj koji je dao David Kroenke, u kome se računarskisistem sastoji od pet komponenti.

tehničkog dela (Hardware)

programskog dela (Software)

podataka (Data)

procedura (procedures)

ljudi (People)

7. Hardver je tehnički deo računarskog sistema, koji se sastoji od skupa različitih uređaja. Naosnovu osnovnih funkcija koje obavljaju, tehnički deo računarskog sistema čine:

ulazni uređaji

uređaji za obradu, tj. računar u užem smislu, ili centralna jedinica

izlazni uređaji.

Primeri ulaznih uređaja : tastatura, džojstik, miš, skener, mikrofon.

Primeri izlaznih uređaja : monitor, zvučnici, štampač.

Primeri centralnih jedinica : pentium, PIII, PIV, atom.


2/7

8. Softver

Osnovna podela je na :

sistemske programe (Microsoft Windows XP, Microsoft Windows Vista, Linux

Redhat, Linux SuSe, Microsoft DOS...)

korisničke programe ( Microsoft Office, PhotoShop, CorelDraw! ...)

9. Podaci

Podaci su osnovni objekti obrade u računarskom sistemu, odnosno predmet rada i ujedno glavni

razlog korišćenja računara. Oni su činjenice, oznake ili zapažanja nastala u toku nekog procesa, akoja mogu da se zapisuju, čuvaju, prenose i obrađuju.

Podatke prikupljamo i zapisujemo, da bi ih mogli čuvati, i po potrebi koristiti. Podatak postaje

informacija u momentu njegovog korišćenja. U ra

čunarima, podaci se kodiraju pomo

ću cifarabinarnog brojnog sistema: 0 i 1.

10.

Najmanja količina podataka koju možemo zapisati i obraditi u računaru predstavlja upravo

jedna binarna cifra 0 ili 1 i ona se naziva bit (binary digit). Binarne cifre u računarima su

organizovane u bajtove. Jedan bajt (byte) predstavlja niz od 8 bita.

11. Kodiranje je definisano međunarodnim standardima. Jedan od prvih standarda koji je

nastao bio je ASCII (American Standard Code for Information Interchange).

12.

Procedure

Procedure predstavljaju skup postupaka i pravila, koja se moraju poštovati i primenjivati u cilju

pravilne upotrebe računarskog sistema i pravilne obrade podataka, da bi korisnici pomoću

računara, rešili neki zadatak. Procedure predstavljaju instrukcije upućene ljudima: koje koraketreba izvršiti, koje podatke i kako obraditi da bi se dobile željene izlazne veli čine.

13.

Ljudi

Petu komponentu računarskog sistema čine ljudi. Ljudi se pridržavaju određenih proceduraprilikom korišćenja računara. Oni obavljaju aktivnosti koje stvaraju ili prikupljaju podatke. Ljudi

razvijaju programe kojima rešavaju nove postupke obrade i menjaju postojeće programe, da bi se

zadovoljili novonastali zahtevi. Ljudi za druge ljude kreiraju procedure, kojih se oni u procesukorišćenja računara pridržavaju.


3/7

14. U osnovne komponente računara spadaju: Centralna procesorska jedinica (CPU),

operativna memorija i periferije.

15. Centralna procesorska jedinica:

Centralni procesor (CPU) je elektronski uređaj u kome se izvršavaju programske naredbe i vršiobrada podataka. Bitni delovi procesora su: aritmetičko logička jedinica (ALU), kontrolna jedinica

(CU) i registri. Podaci pristigli iz operativne memorije smeštaju se u registre. Registri su

memorijske ćelije malog kapaciteta (u današnje vreme 4 ili 8 bajta). Te podatke obrađuje

aritmetičko logička jedinica. U neke od osnovnih operacija koje ALU može da izvrši nad podacima

spadaju: +,-,*,/, AND, OR, NOT,>,


4/7

predstvaljaju super računari izuzetnih brzina i kapaciteta koji se koriste u vojne ili istraživačke

svrhe.

Mikro računari se prave na bazi jednog mikroprocesora i imaju malu dužinu memorijske reči.Dok su imali dužinu memorijske reči od 8 bita (tj. jedne reči) bili su poznati i kao kućni računari.

Danas računari imaju dužinu memorijske re

či od 4 ili 8 bajta (dakle: bajt = re

č) i nazivamo ih li

čniračunari ili personalni kompjuteri (PC). Prvi mikro računari su napravljeni krajem šezdesetih

godina. Neki od poznatijih mikro računara su : mikro VAX, ZX81, ZX Spectrum, Commodore 64,

Amiga, Atari ST.

Lični računar je prvenstveno namenjen za korišćenje od strane jednog korisnika u jednom

trenutku. S obzirom na veliku snagu koju danas imaju personalni računari oni mogu biti korišćeni

u različite svrhe. Pa tako, ukoliko se koriste u kući onda je kućni računar, ukoliko je u računarskoj

mreži, a slabiji je od "glavnog" (tj. najjačeg) računara u mreži onda ga nazivamo radna stanica, aukoliko je u mreži i baš taj računar je najjači onda ga nazivamo server.

19.

Razlikujemo pet računarskih generacija:

Prva generacija; 1940-1956: Elektronske cevi

Prvi računari koristili su elektronske cevi (drugačije ih zovemo vakuumske cevi, ili elektronskelampe) i elektronska kola i magnetske doboše za memoriju. Bili su velikih dimenzija, trošili su

mnogo struje i veoma često su se kvarili. Bili su programirani mašinskim jezikom da bi mogli da

izvršavaju operacije. Najpoznatiji predstavnici prve generacije računara su ENIAC i EDVAC.

Druga generacija; 1956-1963: Tranzistori

Tranzistori su zamenili elektronske cevi i otvorili vrata drugoj generaciji računara. Pronađeni su

1947. godine ali nisu bili široko rasprostranjeni sve do kasnih pedesetih godina. Bili su superiorniu odnosu na vakuumske cevi, i omogućili su da računari postanu manji, brži, jeftiniji, pouzdaniji ida troše manje struje od prve generacije računara. Druga generacija računara se i dalje oslanjala

na bušene kartice za unos i ispis podataka. Za programiranje tih računara više se ne koristi samo

mašinski jezik već i asemblerski jezik , koji je omogućio programerima da instrukcije zapisujurečima (a ne brojevima, kao što je to bio slučaj u mašinskom jeziku). Takođe u tom periodu nastaju

tzv. viši programski jezici kao što su: rane verzije kobola (COBOL) i fortrana (Fortran). U drugoj

generaciji računara magnetski doboši su zamenjeni magnetnim jezgrima. Prvi računar ovegeneracije bio je namenjen industriji atomske energije.

Treća generacija; 1964-1971: Integrisana kola

Razvoj integrisanih kola obeležio je treću generaciju računara. Tranzistori su bili minijaturizovani

i stavljeni u silikonski čip (tranzistori su bili napravljeni na istom parčetu silicijuma. Zatim bi toparče silicijuma bilo stavljano u jedno kućište i takav sklop je dobio ime integrisano kolo), što je

veoma bilo povećalo brzinu i efikasnost računara.

Umesto bušenih kartica ovi računari sada imaju tastature i monitore kao ulazne i izlazne uređaje.

U to vreme se razvijaju i prvi operativni sistemi, što je po prvi put omogu ćilo da računar može da


5/7

izvršava više programa istovremeno jer je sada njih nadgledao jedan centralni program koji je

uvek bio u memoriji. Usled pojeftinjenja izrade i komponenti računara, oni po prvi put postajudostupni i pojedincima.

Četvrta generacija; 1971- sadašnjost: Mikroprocesori

Nastanak mikroprocesora doneo nam je četvrtu generaciju računara jer je napredak tehnologijeomogućio pravljenje logičkih kola u jednom čipu. Prvi pravi mikroprocesor bio je intelov čip 4004

(četiri nula nula četiri) koji je bio razvijen 1971. godine. U njemu (dakle u jednom čipu) nalazili

su se i centralna procesorska jedinica, memorija i ulazno/izlazne kontrole (kontroleri), tako da sedosta razlikuje od današnjih mikroprocesora. U današnje vreme kada kažemo mikroprocesor

obično podrazumevamo jedan čip u kojem se nalazi centralna procesorska jedinica (CPU).

Peta generacija; Sadašnjost i budućnost: Veštačka Inteligencija

Peta generacija računara, zasnovana na veštačkoj inteligenciji i drugim naprednim tehnologijama,

je još uvek u razvoju, mada već postoje programi i informati

čke tehnologije koje se primenjuju.Navešćemo samo neke od njih: prepoznavanje glasa i lica (ličnosti), paralelno procesiranje

(paralelna obrada podataka, na više procesorskim mašinama), superprovodnici, veštačkainteligencija (od nedavno najbolji šahisti na svetu su računari), nanotehnologije (novi materijali

poput grafina učiniće monitore još jeftinijim).

Cilj razvoja pete generacije računara je da računari budu sposobni da razumeju prirodni govor

(znači ne samo da odgovaraju na glasovne komande, već i da su sposobni da analiziraju cele

rečenice) i da budu sposobni za samoorganizaciju.

20. U današnje vreme personalni računar sastoji se iz sledećih komponenti :

1. kućište (sa jedinicom za napajanje),

2. matična ploča,

3. (centralni) procesor,4. operativna memorija (RAM),

5. hard disk,

6. optički disk (DVD pisač),7. Monitor i grafička kartica,

8. Tastatura i miš i

9. oprema za mrežno (i / ili internet) povezivanje

21.

Kućište i napojna jedinica

Kada kažemo kućište računara, obično podrazumevamo i kućište i napojnu jedinicu. Kućište nijeništa drugo do metalna kutija u kojoj se nalaze glavni delovi računara (tj. računar u užem smislu);

dakle u kućištu su (pored napojne jedinice) smešteni: matična ploča, procesor, memorija, svi


6/7


7/7

24. Vrste memorija

Razvojem tehnologije razvijale su se i memorije. Kada je u pitanju ROM memorija možemo pratiti

sledeći razvoj: ROM, PROM, EPROM i naizad EEPROM. EEPROM memorija se koristi,u današnje vreme, u matičnim pločama sa čuvanje BIOS-a, ali se takođe koristi i u veoma

popularnim USB fleš diskovima. RAM memorije delimo na statičke i dinamičke. Dinamičke

RAM memorije (DRAM) razvijene su zbog zahteva modernih računara za memorijama što većegkapaciteta. U njima se svaki bit čuva u pojedinačnom kondenzatoru. Zbog izrazito malih dimenzija

kondenzatora podatke upisane u njima sama memorija mora da periodično osvežava (refresh), jer

bi u protivnom elektricitet (preciznije: napon) na kraju opao do veoma niskog nivoa tako da bi

podaci bili izgubljeni. Osvežavanje memorije nije ništa drugo do isčitavanje podataka iz svakememorijske ćelije i ponovno upisivanje tih istih podataka u te ćelije. Fizički oblik DRAM

memorija se menjao, pa tako razlikujemo sledeće vrste pakovanja: DIP, SIPP, SIMM, DIMM i

RIMM. U današnje vreme najpopularniji su DIMM memorijski moduli (Dual In-line MemoryModule) koji imaju 240 pina i koji su poznati kao DDR2 ili DDR3 memorija.

Statička RAM memorija (SRAM) je obično brža i skuplja od DRAM memorije. Takođe je i manjeg

kapaciteta od dinamičke memorije i ima potpuno drugačije namene, jer se podaci u njoj ne morajuosvežavati. Gotovo nikada nisu organizovane kao moduli, već se prave i koriste kao pojedinačni

čipovi, a veoma često ih ni ne možemo videti. Primenjuju se kao bafer (buffer) ili keš (cache)memorija u gotovo svim modernim računarskim komponentama. Tako je na primer možemo naći

u procesorima kao level 1 i level 2 keš ili kao registre , u hard diskovima i DVD pisa čima kao keš

memoriju, u tastaturi i štampačima kao bafer memoriju itd.

Kapacitet memorije je broj registara koji čine memoriju. U današnje vreme memorijski modulikoji se koriste u personalnim računarima su kapaciteta od 128MB do nekoliko GB. Najpoznatije

marke memorijskih modula su Kingston i Transcend.

25.

Centralni procesor

Centralni procesor je elektronski uređaj u kome se izvršavaju programske naredbe i vrši obrada

podataka. Obično nije deo matične ploče već se priključuje u podnožje koje je deo matične ploče.

Sa donje strane se nalazi nekoliko stotina nožica preko kojih se procesor povezuje na magistrale(adresnu, upravljačku i magistralu podataka).

Najbitnije karakteristike procesora su: broj bajtova kojima istovremeno može da manipuliše (npr.64-bitni procesori odjednom mogu manipulisati sa 8 bajta) i brzina radnog takta procesora koja se

meri u gigahercima (GHz). Brzinu radnog takta procesora i brzinu procesora ne smemo pomešati.

Brzina procesora izražava se u MIPS-ima (Million Instructions Per Second) ili u FLOPS-ima

(Floating Point Operations Per Second). Nije izuzetak da neki procesor ima brži radni takt a damože da izvrši manje operacija u sekundi od drugog procesora koji ima sporiji radni takt.

Test 11razred

Documents

Transcript of Test 11razred