RE UREDNIKA
Šta da Vam kaem osim : estitam Vam praznik 150-to godišnjicu srpske fantastike i nau&ne fantastike i elim Vam sve najbolje.
FILIPOVI/ SVETISLAV-FILIP
2
Sadraj
 
3
AUTOR: SVETISLAV FILIPOVI/-FILIP
 Nije strašno što je 19% stanovnika Srbije potpuno nepismeno. Strašno je to što skoro 60% spada u tzv. kategoriju polupismenih, što sa onih 19% &ini korpus od skoro 80% populacije koja je prakti&no beskorisna u XXI veku. Oni tehni&ki razlikuju slova, krajnji domet im je &itanje ,,ute štampe. A ako i slu&ajno,nedaj
 boe namerno, pro&itaju knjigu ve8 izazivaju podozrenje.
 Nas u Srbiji ima oko sedam i po miliona. Prose&an tira knjiga je 500 primeraka.  Neverovatno ali istinito.
2008 godina u kojoj se obeleava jubilej 150 godišnjice od ro @enja pisca,esejiste i kriti&ara Dragutina Ili8a, je proglašena ,,Godinom srpske fantastike,,. Mislim da je
 bolje rešenje bilo da se kao jubilej slavi 1889 godina i to 2009 godine jer to je 120 godina od trenutka kada je Ili8 napisao PRVU NAU NO FANTASTI NU DRAMU NA SVETU,,POSLE MILIJON GODINA,,.
Tako dolazimo do paradoksalne situacije koja sjajno oslikava naš, sunovrat u intelektualnom smislu. Što re&e neko onomad:,,Da nije tuno bilo bi runo,,.
Sre8a u nesre8i je da ipak od 80-tih godina prošlog veka pa do današnjih dana  postoji jak sf fandom u Srbiji pogotovo u Beogradu koji se uporno bori za opstanak i popularizaciju , nau&ne fantastike i fantastike, širom Srbije. Smatram da su pozitivne odlika našeg fandoma: odli&ni i talentovani pisci, nekolicina sjajnih teoreti&ara, multimedijalni pristup popularizaciji sf-a i fantastike, odravanje konvencija, entuzijazam, vode8a pozicija me@u dravama sa Eks- Jugoslovenskog prostora. Kao negativnosti bih izdvojio: malobrojnost i nepovezanost sf fanova, nedostatak materjalnih sredstava i o&ajna logistika, nezainteresovanost drave ali i privatnih preduzetnika pa u krajnjem slu &aju i štampe, povremene razmirice me@u  &lanovima koje urušavaju našu i onako malu sf zajednicu i mirenje sa marginalizacijom sf anra. Kao primer navodim izjavu
 
4
Knjievnost fantasti&nog se deli na tri anra, a to su: nau&na fantastika (skra8enica: SF), fantazija, i horor. Vidimo da definicije ova tri anra nisu stilske (ovakav stil, onakav stil) niti su formalne, jer nijedan od ovih anrova nije forma (dok je, recimo, sonet jedna forma; roman je jedna forma; itd), nego su sadrinske. (Ovo je zato što knjievna dela imaju formu ali imaju i sadrinu.) Dakle sva tri ova anra definišemo po sadrini knjievnog dela.
Zahvaljuju8i teoretskim radovima Aleksandra B..Nedeljkovi8a, Bojana Jovi8a, Save Damjanova, Predraga Palavestre, Mi8e Milovanovi8a, Ilije Baki8a, , Zorice Joksimovi8-Mergovi8, Ivane Muri8-Paunovi8, Novice Petrovi8a i ostalih teoreti&ara srpske fantastike i nau&ne fantastike u mogu8nosti smo da rekonstruišemo pojavu i razvoj srpsko nau&no fantasti&ne i fantasti&ne scene.
Studija dr Bojana Jovi8a,, Ra@anje anra-po&eci srpske nau&no-fantasti&ne knjievnosti,, iz komparativisti&kog ugla osvetljava nastanak srpske nau&ne- fantastike u trenutku kada ovaj anr još nije dobio jasne obrise niti u inostranstvu.
U smutnim vremenima opšte apatije, dnevne aktuelnosti uspevaju da zauzmu sve vreme koje nam je na raspolaganju i zamagle šire perspektive. Medijski proizvodi (me@u njima i knjige), koji se širokom puku nude kao otkrovenja &injenica
 prošlosti i sadašnjosti, uglavnom su svedeni na senzacionalisti&ke ili tendenciozne objave nepravdi i zavera koje su uzroci ovdašnjeg jada i bede. A kako to biva
 prema onoj narodnoj da se 'od šume ne vidi drvo', pravi podaci koji mogu imati zna&aja za razumevanje dešavanja nalaze se u delima koja nisu reklamirana jer ih mediji smatraju nevanim.. Nepaljivom &itaocu 8e se u&initi da je teza o vanosti upravo ove proizvoljna ali bude li imao volje da pro &ita ovu studiju, uverio bi se da je u zabludi jer bi, izme@u ostalog, kroz sudbine nekih pisaca sagledao i na&ine na koje je, i onda i sada, funkcionisalo društvo-drava a kojima se nimalo ne moemo di&iti.
Doktor knjievnih nauka, Bojan Jovi8, poduhvatio se pionirskog traganja za  po&ecima nau&no fantasti&ne knjievnosti u Srba, otkrivši da ovaj anr, koji i danas 'uiva' prezir i ignorisanje od etablirane, akademske nauke, ne samo da ima svoje predstavnike me@u srpskim piscima na prelazu iz XIX u XX vek, ve8 da su njihova dela reprezentativna u kontekstu svetske nau&ne fantastike. Nakon što, kako nalau principi nau &nog razmatranja materije, izloi opšte odrednice i karakteristike nau&ne fantastike, sa teištem na fundamentalnoj temi koju nalazi u razmatranju utopijskih zajednica, što je, sveukupno, za sve zaiteresovane &itaoce dobrodošao i inspirativan uvod, Jovi8 otkriva elemente anra ve8 u znamenitom srpskom “Romanu o Aleksandru”, u fantasti&nom putovanju u utopijsko Ostrvo
 
5
koji ive u višim eti&kim sferama. U komediji “Laa i paralae” Jovana Sterije Popovi8a, anrovskom prepoznatljivoš8u se izdvaja epizoda o putovanju Barona Goli8a na Mesec, tamošnjim avanturama i prekinutoj romansi sa kraljicom. Tekst Milana Jovanovi8a “Nove varoši - novi Beograd” iz 1867.g. usmeren je na
 budu8nost prestonice za koju se tvrdi (kao i danas) da joj je “su@eno da bude  jedna od najvanijih trgova&kih varoši na isto&nom suhozemlju Evrope”. Anonimni autor je 1871.g. objavio &lanak “Beograd posle 200 godina” u kome opisuje sre8ne i savršene ljude budu8nosti koji uivaju u ivotu, oslobo @eni rada zahvaljuju8i napretku nauke i tehnologije. Sa ovako optimisti&kom slikom nije se slagao Svetolik Rankovi8 koji je 1895.g. objavio tekst “U XXI veku” u kome izvesnog profesora Nikoli8a iz 1895. šalje u 2095. godinu. Tehnika, urbanizam i arhitektura promenili su Beograd: na sve strane su velelepne palate, po putevima
 jure kola na elektri&ni pogon a kroz vazduh brojne letilice. Poseta gimnaziji u kojoj je radio otkriva profesoru da su se stvari i tu bitno promenile jer je neprikosnoveni direktor - ena. Pošto se svi školuju pod kontrolom ena ratovi su nestali; i zaštita reda je u enskim rukama. itava drava je organizovana po efikasnim birokratskim principima, koji ne trpe bilo kakvo izdvajanje. Ideologija srpske drave je “miran i pravilan tok ivota (jelo, pi8e i odelo)” a ne umni i kulturni napredak; sve što direktno ne doprinosi uspehu drave, kao npr. umetnost, bezna&ajno je. Profesor prisustvuje predavanju o XIX veku koji je
 predstavljen kao mra&an i bedan što mu se nimalo ne dopada; rezultat njegove  pobune protiv predavanja je povratak u vreme iz koga je otišao, na šta on radosno kae: “Hvala ti, Boe, kad nisam u XXI veku!” Stojan Novakovi 8 8e 1911.g. objaviti tekst “Posle 100 godina” u kome predvi @a razvoj nauke i blagostanja ali i
 potrebu da se Juni Sloveni povezuju i ujedinjuju zarad opstanka na istorijskoj sceni a Beograd je centar takvog ujedinjenja.
Za razliku od pomenutih tekstova drama “Posle milijon godina” Dragutina Ili 8a, objavljena 1889.g. u &asopisu “Kolo” odlazi u daleku budu 8nost u kojoj su, posle kataklizme, od &itavog ljudskog roda preostali samo otac Natan i sin mu Danijel.
 Njih hvataju pripadnici “Duho-sveta”, razvijenijeg ljudskog soja; novi svet nastanjuju još Marsovci i Merkurovci. Natana i Danijela pripitomljavaju i
 
6
vremena i svemira. Po svojoj slobodi Komar &i8eve ideje i vizije umnogome  prevazilaze one iznete u Flamarionovom romanu “Uranija” objavljenom 1889.g, delu koje se u svim istorijama nau&ne fantastike pominje kao jedno od klju&nih. Knjiga nau&nika svetskog glasa, Milutina Milankovi8a “Kroz vasionu i vekove,
 pisma jednog astronoma”, objavljena 1928.g, nastavlja Komar &i8evim tragom. Milankovi8 opisuje zakonitosti koji odre@uju klimu Zemlje, ustrojstvo Sun&evog sistema i svemira a zatim 'vasionskim vozom' odlazi u posetu Mesecu i tamošnjoj koloniji ljudi; odatle put vodi do Venere i Marsa pa u dubine beskrajnog Univerzuma. Milankovi8  je nau&ni&ki precizniji u opisima dok je Komar &i8 lepršaviji u projekcijama budu8nosti.
Ili8, Komar &i8 i Milankovi8 pisali su i publikovali svoje knjige rame uz rame sa velikanim anra kakvi su Flamarion, Vern ili H. D. Vels. Na alost, dela ovih novatora nisu naišla na razumevanje. Jovan Skerli 8 uopšte ne pominje Komar &i8ev nau&no fantasti&ni roman, baš kao ni Ili8a; isti je slu&aj i sa
 pregledom Jovana Dereti8a. Samo je Bogdan Popovi8 unekoliko pokušao da 'rehabilituje' Ili8a. Milankovi8eva proza je tako@e 'promakla' teoreti&arima. Stavovi zapisani pre 80-tak godina i dalje su vae8i; pojedina&ni tekstovi o
 pomenutim piscima i njihovim knjigama nisu promenili uvreeno mišljenje, ma koliko je ono jednostrano i manjkavo. To govori o inertnosti i neinventivnosti ranijih i današnjih istori&ara srpske knjievnosti i njihovoj nesposobnosti da analiziraju, u kontekstu novih saznanja, literarnu prošlost; a, ako mi ne poznajemo svoju istoriju i ne di&imo se njome moemo li o&ekivati da 8e neki teoreti&ar svetske nau&ne fantastike 'otkriti' da se u Srbiji pisala nau&na fantastika pre jednog veka? I na ovom primeru se potvr @uje da je nepoštovanje sopstvene istorije konstanta ponašanja u ovim krajevima. To je i dokaz da je nivou 'kulturnog marketinga' drava potpuno zakazala mada je puno pri&e o potrebi stvaranja
 pozitivne slike o Srbiji. Ono društvo koje misli da je preraslo potrebu za &arolijom, ili greši u takvom mišljenju ili je umiru 8e društvo, razoreno odsustvom interesa za sopstveno odranje.
Kao i u drugim balkanskim i slovenskim kulturama s jakom folklornom tradicijom, u srpskoj knjievnosti fantastika se javlja kao znak dubine i snage duhovne kulture naroda. Fantastika i nau&na fantastika proširuje oblast knjievnosti i oboga8uje prirodna svojstva knjievnog teksta. One otkrivaju korene re&i i slika što duboko zadiru u potisnute slojeve magijske svesti; one osloba@aju i podsti&e alternativnu svest o drugome, razigravaju maštu koja tei za tim da pomeri i izmeni svaki ustaljeni poredak; one mogu pored postoje 8eg,
 
7
&oveka - proet je &ovekovom sudbinom i odre@en &ovekovim poloajem. U središtu drugog sveta krije se elja &ovekovog duha da pre@e preko fizi&kih ograni&enja vremena i prostora i da u nekoj zasebnoj, od svih spoljašnjih uslovnosti oslobo@enoj formi zamišljenog sveta uspostavi model druk &ijeg ivota.
 Nestvarna stvarnost toga drugog sveta ivi isklju&ivo od mašte, hrani se uobraziljom i odrava se jedino u duhu. Ona uvek iznova obnavlja istu nadu ljudskog postojanja: nudi mu mogu8nost da izi@e iz okruenja grube realnosti ivota, da se odupre pukoj borbi za goli opstanak i da prevlada pritisak sive svakidašnjice.
Svet fantastike postao je privla&an: ljudi su se umorili od istine. Fantastika i nau&na fantastika svakom pojedincu moe nadoknaditi ose8anje li&nog poraza, društvenu svest pritisnutu terorom istorije, spoznaju &oveka da je nemo8an i ništavan pred silinom tehnološkog, ekonomskog ili politi &kog nasilja., vešta&ke inteligencije, parapsihologije i drugih prirodnih nauka prekora &ila su preko starih granica, ustanovljenih nekadašnjom neprikosnovenom „prirodnom svetloš8u uma“. Nauka danas stoji pred vratima jedne više realnosti, za kakvom knjievnost odvajkada traga, ele8i da otkrije dubinu stvari i da proširi prostore za duhovni zalet u nepoznato i fantasti&no.
Fantastika i nau&na fantastika mogu &oveka da vrate u predele gde je njegov duh ranije spokojno i prirodno obitavao dok otuda nije bio izgnan tvrdom logikom Istine i Razloga, sadranom u strogim dekartovskim pravilima za rukovodstvo uma. Fantastika i nau&na fantastika narušavju monisti&ku strukturu &ovekovog sveta i podsti&e ga na stvarala&ku pustolovinu izvan utvr @enih i krutih merila stvarnosti, koja se u knjievnosti, u pri&i, bajci, epu ili predanju, odnosno na filmu, ruše i premeštaju kao od šale. odraz, privid, iluziju stvarnosti. Fantastika se opire svo@enju &ovekove stvarnosti samo na jednu jedinu mogu 8nost, na jednu istinu i jednu dimenziju, na vidljivu, spoljašnju i opipljivu realnost.
Prednost fantastike i nau&ne fantastike je u tome što mogu izlaziti iz logi &kih sistema i razvijati alternativnu energiju duha, mogu maštom i stvaranjem
 prevladavati materijalni svet i oblikovati izmišljenu realnost koja se odraava isklju&ivo u duhu, sopstvenom snagom estetskog do&aravanja. U njihovim
 prostorima sve je mogu8e i sve stvarno - &ovek je svemogu8i tvorac, kome se i  potomci i dela ra@aju iz glave. Tu se svako moe vinuti do granice nemogu 8eg, s lako8om osvajati i doivljavati &uda, preobraavati se, smanjivati, uve8avati, leteti na 8ilimima, razumeti nemušte govore ivotinja i bilja, prekora&ivati preko sedam
 
8
Kroz fantasti&nu pri&u, li&ni princip ljudskosti pobe@uje sve strane, tu@e i nametnute zakone, što su doneti izvan &oveka. Pojedinac moe savladati sve
 prepreke i sva pravila što su ih pred njega postavili nosioci nasilja, ili svakog  poretka koji ometa potpuno i slobodno delovanje &ovekovih pravih, nedovoljno iskoriš8enih mo8i. Gra@enjem nestvarne stvarnosti u fantasti&noj pri&i, &ovekovo trošno i ograni&eno  ja dobija boansku, magijsku mo8 stvoritelja nove vaseljene. Tamo gde je sve prirodno i sve mogu8no, gde je &udesno postalo obi&no, a gde se neobjašnjivo pretvorilo u svakidašnje, tu ljudski duh vlada nad tvarima, nad fizi&kim na&elima i nad svima zakonima koji vae s ove strane jave. U fantastici, koja je stvarala&ko izmišljanje, tvora&ko  ja  podignuto je iznad reduktivnog mi : &ovek je slobodan od svih pravila što vladaju u društvenim odnosima. Svugde gde su suene mogu8nosti izbora, fantastika i nau&na fantastika su oblici metafizi&ke
 potrebe &oveka koji je ostao bez Boga.
Takva razlika izme@u ograni&enog sveta istine i beskrajnog svemira mašte svojstvena je fantasti&nom nasle@u gotovo svih knjievnosti u kojima se, kao u srpskoj, prime8uje stalno, &ak sve ubrzanije i sve izrazitije odvajanje od folklorne tradicije. Narodna predanja, verovanja, praznoverice, magijski obredi, &aranja, mitovi, legende, bajke i bajanja ostaju i dalje glavni izvor energije, koja oblikuje natprirodne i nestvarne svetove i generiše fantastiku kao knjievni anr, ali se u novije vreme i u velikim i u malim knjievnostima sve izrazitije uo &avaju oštrije tipološke razlike u strukturi anra. S jedne strane, promena je uslovljena tehnološkim napretkom civilizacije, koja je &oveku modernog doba u&inila dostupnim mnogo od onoga što se ranijim i primitivnijim kulturama - pa &ak i našim precima - &inilo neverovatnim, nemogu8im i fantasti&nim. S druge strane, moderno doba izmenilo je - i još uvek energi &no menja - sam pojam fantasti&nog, koji je u odnosu na folklornu ili srednjovekovnu (religijsku) tradiciju izgubio nekadašnju spiritualnost i postao sekularniji, pre neobjašnjiv nego nestvaran. ovek savremenog doba vlada mo8nim, apokalipti&kim silama samouništenja, koje je postalo realnost ivota na pragu 21. veka, te više nema potrebe da pojam &uda vezuje za neprirodno, onostrano i vanzemaljsko, u šta je srednjovekovni kalu@er verovao kao u svakidašnju formu svoga duhovnog sveta. Današnjem &oveku &udesno je ono što je još nedosegnuto i neobjašnjeno. Prostor koji je ranije
 bio ozna&en kao fantasti&an sveden je na najmanju meru: mnoge neprirodne  pojave objašnjene su kao prirodne i zakonite, mnoge tajne sile su obuzdane, a mnoge misterije ne samo otkrivene nego ve 8 stavljene u slubu &oveka. Ono što je
 
9
što se ostvaruje u sadraju, a ne u svekolikoj knjievnoj strukturi fantasti &nog teksta, i što govori o mogu8nim svetovima do kojih nauka i tehnologija (pseudo- nauka i pseudo-tehnologija) još nisu dosegnule; nau &na fantastika po&iva na mogu8em, a &ista fantastika na nemogu8em.
U srpskoj fantastici, svaka promena odnosa prema onome što se smatralo natprirodnim, &udesnim i nestvarnim, bila je vezana za promene u svesti i znanju, za izmene u duhovnim potrebama, moralu, verovanjima, tenjama i jeziku kulture datoga vremena. Ta kulturna ideologija nije morala biti vladaju8a; naprotiv, kada
 je rušila navike, ona je naj&eš8e bila u opreci i sukobu sa zvani&nom ideologijom vladaju8ih slojeva - nudila je alternativu, neku drugu mogu 8nost za izlazak iz duhovnog tesnaca. Samo time mogu se objasniti tvora &ki talozi drevnih kultura u duhovnom nasle@u i jeziku onih naroda koji su kroz istoriju rasli i napredovali uprkos nepovoljnim ivotnim okolnostima, istorijskim neda 8ama i nemirnom
 podneblju.
Koreni srpske fantastike seu duboko u prošlost, jednim krakom u staru slovensku mitologiju, a drugim - moda &ak i ja&im - u nepoznato preistorijsko duhovno nasle@e Balkana. Do njega su odvajkada s lako8om stizali svi prednjoazijski mitovi iz „kolevke vera“mešaju8i se s izvornim kulturama i tradicijama doseljenika. Nevidljivi slojevi stare duhovnosti morali su ostati negde u dnu
 podsvesti mla@ih, kasnije pridošlih i uobli&enih kultura, bar kao tragovi obrednih magijskih rituala i animisti&ke svesti, koji su se u docnijem folklornom nasle@u mogli sa&uvati kao osnovne paradigme fantasti&nog. Tu se moda kriju mnogi klju&evi za raspoznavanje misti&nih znamenja dobra i zla, tajnih simbola, zaštitnih vradbina i strahovanja, koji su se, kao potisnute i prividno prevazi @ene
 praznoverice, zadrali i do danas ne samo u narodu nego i kod obrazovanijih ljudi. Knjievna fantastika i umetni&ka imaginacija iz tog nepresušnog bunara vuku svu neiscrpnu mo8 do&aravanja druk &ijih, alternativnih svetova, gde se ustanovljuju druk &ija pravila ivota - pravila svojstvena fantasti&nim knjievnim anrovima. U takvim pri&ama, kao i u drevnim predanjima i bajkama, lako se pomeraju uobi&ajene granice vremena i prostora, prekora&uju razlike izme@u mogu8eg i nemogu8eg, izme@u gornjeg i donjeg sveta, izme@u svoga i tu@eg zakona. Odnosi koji su utvr @eni u realnom svetu gube se ili obr 8u naglava&ke, a to još više
 proširuje mogu8nost beskona&nog variranja fantasti&nih motiva. Mimeti&ka svojstva pripovetke odravaju se preteno u detalju, dok se didakti &ka svojstva
 
10
knjievnost radije i lakše menja ikonografiju, dekor i spoljašnju formu neobi &ne  pri&e nego njenu unutrašnju strukturu, jezgro i tvora&ku motivaciju samog anra.
U srednjevekovnoj srpskoj knjievnosti, kao i u celom hriš8anskom svetu, pojam fantastike zavisio je pre svega od biblijske mitologije i crkvenih u &enja. Bez obzira na to iz &ega je proisticala, na šta se naslanjala i šta je sve u sebi
 prera@ivala, hriš8anska dogma je svoju eshatološku filosofiju ovog i onog sveta gradila na veri u &uda, koja jedina mogu odravati vezu i sklad izme @u vidljivog i nevidljivog. Doivljaj natprirodnog i &udesnog u hagiografskim spisima i ivotima svetaca bio je osnova motivske strukture izgra@ene na jedinstvenim temeljima - na opštoj veri u &udesa. Nju su podjednako delili i obrazovani i neobrazovani slojevi društva, ujedinjeni zajedni&kom hriš8anskom ideologijom i opštom vizijom sveta. Provala nestvarnog i natprirodnog u strukturu pri&e o ivotu, doivljajima i posmrtnom &udotvorstvu srpskih svetitelja - kakav je, na
 primer, bio sv. Simeon (Stefan Nemanja), &ija biografija, iz pera njegovih sinova, arhiepiskopa Save i kralja Stefana Prvoven&anog, stoji u temelju srpske pisane knjievnosti - bila je, nesumnjivo, izraz verovanja u &uda i, u tom smislu, potvrda vere, ali nipošto forma tzv. &iste fantastike, u kojoj je &udesno samo sebi cilj. uda sv. Simeona kao i &udesa mnogih drugih srpskih svetitelja &esto su bila u slubi profanih, ovozemaljskih, pa &ak i prakti&nih dravnih i ratnih potreba, što govori o tome da se ve8 na samom po&etku srpske fantasti&ne knjievnosti u njoj mogu razlikovati dva tipa fantastike: intencionalna i neintencionalna fantastika. udesno tako@e ima dva svojstva: &istog misti&nog zanosa, vizije i otkrovenja, koje vodi ka spoznaji Boga, i sekularizovanog &uda, koje fantasti&nu pri&u usmerava u odre@enom pravcu, daje joj moralni smisao i didakti&ku svrhu. Ja&e naglašenu vaspitnu crtu i u srpskoj srednjevekovnoj knjievnosti imale su starozavetne apokrifne pri&e i parabole o &udima, o uznošenju na nebesa ( Knjiga o Varuhu, Vi enje Isaijino) ili o silasku u pakao (Obilaenje Bogorodice po mukama), o strašnom sudu, o postanju i apokalipsi (Tajna knjiga ili upit Ivanov), kojima su i kanonske i jereti&ke crkve strogoš8u jezovitih upozorenja pridobijale
 pastvu za svoja u&enja.
Taj usmereni strah od iskušenja, kazne, ne&istih sila, pakla i ve&itog ispaštanja - koji je u jarkim bojama i ivopisnim slikama bio ozna&en kao suprotnost ozarenoj ideji blaenstva - u narodnoj mašti se mešao s paganskim duhovnim nasle@em. O
 
11
 je u srpsku narodnu tradiciju preko srednjevekovnog  Romana o Aleksandru Velikom  (Srpske Aleksandride), ali je tek u narodnom predanju dobio onu misaonu dubinu, simboliku i nadistorijsko dejstvo, onu zgusnutost zna&enja i
 pregnantnost svevae8e arhetipske paradigme, koju u srpskoj duhovnoj tradiciji taj motiv ima kao simbol svekolikog sudbinskog prokletstva. Tamni vilajet je sudbina i paradigma svih grani&nih i marginalnih kultura što se kolebaju izme@u dva izbora, izme@u dva sveta i dve mogu8nosti, izme@u carstva nebeskoga i carstva zemaljskoga: „Ako uzmeš, pokaja8eš se; ako ne uzmeš, pokaja8eš se.“
 Na sli&an na&in - što iz sopstvenog duhovnog nasle@a, što iz preuzetih i  prera@enih predanja, a najviše iz bujne tvora&ke imaginacije, koja se nije gasila - u srpskoj folklornoj fantastici steklo se i sakupilo mnoštvo razli&itih motiva, siejnih sklopova, narativnih formi i stilskih modela, metafora, alegorija i simbola, podgrevanih ve&itom ljudskom potrebom da se iza@e iz okova stvarnosti i da se realnom poretku stvari suprotstavi neki drugi svet. Kao i &itava srpska usmena tradicija, srpska folklorna fantastika raspolae tolikim stvarala&kim
 bogatstvom da moe nahraniti &ak i krajnje opre&ne i nepomirljive tipove fantasti&ne knjievnosti - od spiritualnog do sekularnog iskaza; od tragi &nih do komi&nih, grotesknih, &ak i opscenih sadraja; od neusmerene neintencionalne fantastike kao &iste stvarala&ke igre duha, do kriti&ki motivisane fantastike kao oblika negacije ivotnih protivre&nosti, apsurda, izopa&enih istina i otu@enih odnosa me@u ljudima i stvarima. Uprkos velikom napretku nauke i tehnologije, koji ruši tradicionalne predstave o nestvarnom i natprirodnom, srpska fantastika se i u moderno vreme vra8a folklornom nasle@u i etnografsko-antropološkoj gra@i, mitovima, legendama, bajkama i predanjima. Tako se oivotvoruje zavetna misao Ive Andri8a, iz koje se moe shvatiti na&elo duhovnog kontinuiteta celokupne srpske usmene i pisane knjievnosti: „Zbunjivan dugo onim što se neposredno dešavalo oko mene, ja sam u drugoj polovini svoga ivota došao do zaklju &ka: da
 je uzaludno i pogrešno traiti smisao u bezna&ajnim a prividno tako vanim doga@ajima koji se dešavaju oko nas, nego da ga treba traiti u onim naslagama koje stole8a stvaraju oko nekoliko glavnijih legendi &ove&anstva. Te naslage stalno, iako sve manje verno, ponavljaju oblik onog zrnca istine oko kojeg se slau, i tako ga prenose kroz stole8a. U bajkama je prava istorija &ove&anstva, iz njih se da naslutiti, ako ne i potpuno otkriti, njen smisao.
Promena modela kulture izvršena je kod Srba posle Velike seobe, u 18. veku, kad  je u neokrnjenu patrijarhalnu svest ljutih balkanskih br @ana, zasnovanu isklju&ivo na pravoslavlju i epskom moralu, po&ela da prodire hriš8anska kultura Zapada,
 
12
srednjovekovno nasle@e, tada ponovo izlaze u prvi plan, ali sa potpuno druk &ijim usmerenjem nego u religijskoj moralisti&ko-didakti&noj pripoveci. udo i &udesno gube nekadašnja misti&na svojstva, mada se u mnogim pri&ama još zadrava stari, u srednjovekovlju preovladavaju8i, postupak.“ U središte neobi&ne pri&e dolazi alegorija, poetsko-narativna i retori&ka forma velike rastegljivosti i gipkosti, koja svojom prilagodljivoš8u omogu8uje svakovrsne tipološke, motivske, siejne, tematske i anrovske varijacije, istovremeno koriš8enje mitske, folklorne i knjievne tradicije (naro&ito bajke), odnosno slobodnu primenu novih fantasti&nih anrova (gotske i grobljanske pri&e o avetima i zlim duhovima, demonima, @avolima, vešticama, vampirima, itd.).
Barokna fantastika, koja se me@u Srbima i vremenski i stilski proimala s klasicisti&kom kulturom i samouverenom gordoš8u epohe prosve8enosti, zavisila
 je prvenstveno od pismenih ljudi i obrazovanijeg sloja koji je bio tanak i malobrojan, pa su pripovetke toga tipa dosta oskudne i siromašne. Susre8u se tek sporadi&no i uzgredno, u pojedina&nim i fragmentarnim naletima nove fantasti&ne imaginacije, u kojoj se mešaju folklorno nasle@e i „vešta&ka“, knjiška uobrazilja. San i snovi@enje, kao najjednostavniji povod za fantasti&nu pri&u, omogu8uje
 prisustvo jeze i tajanstva, mada slutnja onostranog ne ide dalje od predskazanja i ostaje bez privla&nosti misti&kog iskustva. Pravoslavno u&enje je, objektivno, moglo biti prepreka za širenje protestantske mistike na Balkanu, do kojeg su teško
 prodirale ezoteri&ne doktrine kakve su u Evropi, od Majstora Ekharta i Jakoba Bemea do Emanuela Svedenborga, nicale kao nove misti &ne sekte i društva
 posve8enih, okultni pokreti i razna bratstva sa strogim pravilima i tajnovitim obredima.
Gavril Stefanovi8 Venclovi8 (1680?-1749?) bio je prvi srpski pisac te &udne epohe kada se misti&ni verski zanos srednjovekovlja preobraavao u maštovito
 poimanje sveta i ivota. U njegovim eklekti&kim preradama sakralnih i pou&nih spisa prime8uju se znaci duboke saivljenosti srpske barokne proze sa vilinskim svetom &uda, legendi i misterija, iz kojih je kasnije, pod još ja&im uticajem folklorne tradicije, izrasla srpska fantasti&na knjievnost. Njegov oslonac na
 biblijske motive i itija svetaca, koja su se još pisala u njegovo vreme ( itije Cara Uroša  patrijarha Pajsija Janjevca napisano je 1642, dakle nepunih &etrdeset godina pre ro@enja Venclovi8evog navodno 1680), bio je proširen zanimanjem za narodne obi&aje i praznoverice, protiv kojih se kao prosve8eni duhovnik ina&e
 borio. Prvi zvani&ni policijski izveštaj o vampirima, koji je na &injen u Srbiji 1732, da bi preko austrijskih vlasti stigao u Evropu, nije izgleda promakao radoznalom Venclovi8evom duhu, koji bez napora uspostavlja vezu sa misti&nim nasle@em u narodnom verovanju i spaja dva stilska postupka fantasti&ne knjievnosti. Svojim
 
13
treperenja onoga doba, kada su se u Zapadnoj Evropi za&injale klice gotskog romana (Otrantski zamak   Horacija Volpola štampan je tek 1764) - Venclovi 8  je otvorio put srpskoj knjievnoj fantastici novijega tipa. Obezbedio je knjievni legitimitet i estetsku recepciju fantasti&nog anra, koji se, uprkos naglašenim trivijalnim odlikama, svojstvenim zabavnom štivu bez ve 8ih pretenzija, sve više u&vrš8ivao u srpskoj prozi s kraja 18. i po&etka 19. veka.
Strogi racionalizam i logi&ki determinizam istori&ara knjievnosti isklju&io je, naalost, iz srpskog knjievnog nasle@a mnoštvo popularnih, zanimljivih, mahom naivno pisanih, ali katkad vešto komponovanih pripovedaka i romana, koji ulaze u krug fantasti&ne knjievnosti. Sentimentalizam, aistori&nost, olako i shemati&no
 premeštanje radnje i junaka u vremenu i prostoru, ubrzan ritam fabuliranja, mnoštvo neverovatnih priklju&enija glavnih junaka, koji su po pravilu mladi, dobrohotni i zaljubljeni - odba&eni su u borbi za više vrednosti i evropska merila srpskog romana, kao jevtini, plitki i neuki ustupci niem ukusu široke publike. Time je bio znatno suen knjievni fond srpske kulturne baštine. U tom
 preocenjivanju, izvršenom s gledišta razloga i korisnosti moderne umetnosti i gra@anske kulture, iz istorije i pam8enja izbrisana su mnoga dela starih pisaca, pa &ak i &itave knjievne vrste, me@u kojima i knjievna fantastika. Na sre8u, njen
 plami&ak nije se nikad gasio. Iza Venclovi8a došli su drugi pisci srpskog klasicizma i predromantizma, u &ijim se prozama ose8ala sklonost ka neobi&nom, onostranom i fantasti&nom. U filosofskom romanu  Kandor ili otkrovenije egipatskih tain  (1800), napisanom po uzoru na didakti&ke povesti onog doba, srpski volterijanac Atanasije Stojkovi8 (1773-1832) privu&en je eshatološkim vizijama i utopijom drugog prostora. U idili&nom romanu  Aristid i Natalija  (1801), on u rusoovskom stilu idealizuje „jelisejska ilišta“ kao primer sre 8nog
 podneblja i oazu „nezlobnih jaganjaca“, kao svetinju „blaenih mest“, gde 8e se  blagorodne „seni nagradavati“.Kao naj&itaniji srpski romansijer onog vremena, koji je imao dosta sluha za ideje, ukus, duhovne potrebe, sklonosti i zanimanja svojih &italaca, Milovan Vidakovi8 (1770-1841) je umeo da sklopi pripovetku po svim pravilima ondašnje popularne knjievnosti. Elementi fantastike u romanu Velimir i Bosiljka  (1811) vešto su uklopljeni u strukturu tzv. gr &kih ljubavnih romana, na koje se Vidakovi8 ugledao i u kojima se iz stranice u stranicu dešavaju
 bezbrojna &uda i neobi&na zbivanja, na mahove &ak ispunjena jezom gotskog romana.
Pribliavanje romanti&arskog doba, koje je u prvi plan istaklo &istu tvora&ku imaginaciju, uklonilo je iz srpske fantastike racionalisti&ku potrebu za objašnjenjem i poukom. Pisci su puštali na volju razigranoj mašti, kojoj ništa nije
 
14
na&inom pripovedanja, sklopljenim po ugledu na narodnu pri&u, zahvatili i u dubinu skrivenih semanti&kih polja i otud izneli neverovatan, &udesan svet narodnih verovanja i predanja, svet pun raskošnih boja, oblika i zna &enja, &ije je leksi&ke, gramati&ke, etnografske, antropološke i estetske mogu8nosti prvi put sabrao Vukov Srpski rje' nik   (1818). Fantasti&na pri&a „Vjerni pobratim ili ogledalo budu8eg vijeka“ Atanasija Nikoli8a, objavljena u „Letopisu“ 1831. godine, toliko je lako povezala folklorna i oniri&ka svojstva grobljanske pri&e, da se, posle više od šezdeset godina, istom motivu vratio i jedan od vode 8ih srpskih realista Janko Veselinovi8, kako bi u njega - kao etnografski pisac novog narodnja&kog stila - ugradio ne samo izvornije odlike narodne bajke nego i druk &ije ocrtan moral patrijarhalne &estitosti i prijateljske odanosti.
 Nikoli8ev primer moe posluiti kao dokaz za ubrzan razvoj srpske knjievnosti u 19. veku, kao dokaz za uporedno, pa &ak i izmešano delovanje više pripoveda&kih
 postupaka i stilskih opredeljenja: prosvetiteljstva i klasicizma, predromantizma i  bidermajera, nacionalnog romantizma i realisti&ke trezvenosti. „Pismo K. Josi8u i G. Petrovi8u“ (1825) Gligorija Trlaji8a i „Cvet nevisti ili Dobrivoj i Aleksandra“ (1827) Jevstatija Mihajlovi8a po fantasti&nim svojstvima mogli bi se s jednakim razlozima smestiti i u predromanti&arsku i u romanti&arsku knjievnost. U tim
 
15
(1934) Ive Andri8a, pa do opsesivnih privi@enja Pavla Isakovi&a u drugoj knjizi Seoba  (1962) Miloša Crnjanskog. Romanti&arski oblici knjievne fantastike upleteni su u tim prozama zajedno sa simbolisti&kom prenapregnutoš8u unutrašnjih zna&enja, s misti&nom omaglicom, svojstvenom tzv. dekadentnoj
 prozi iz epohe  fin-de-siecle, kao i sa tipološkim odlikama psihološke fantastike, koja prodire duboko, u najstarije slojeve podsvesti, odakle svaka fantastika izvla&i udnju za višom realnoš8u i metafizi&kim uzletom &ovekove duše. Sasvim
 posebno mesto u srpskoj fantastici, koja je ranije bila olako isklju&ena iz knjievnog nasle@a kao suviše trivijalna, gruba i neukusna, pripada maštovitim fantazmagorijama ina&e odba&enog i nepriznatog Pere Todorovi8a (1852-1907), koji je na više mesta u svojim „bulevarskim“ romanima ostavio sjajne primere naj&istijeg horora u srpskoj knjievnosti. Vizija strave u snovi @enju na Terazijama, iz romana  Krvava godina  (1890), u kojoj se misti&na predskazanja mešaju sa halucinacijama izazvanim upotrebom droga i, istovremeno, s nekom vrstom dokumentaristi&ke proze o ivim junacima i aktuelnim doga@ajima, ide me@u najizrazitije praizvore srpskog nadrealizma.
Iskorak iz sveta realnosti u svet mašte i uobrazilje imao je s gledišta dijahronije knjievnog razvoja nesumnjivu unutrašnju dinamiku, izraenu prvenstveno kroz sposobnost promene i preobraavanja samog pojma fantastike. Srpski realizam, koji je i ina&e mnogo dugovao folklornom nasle@u seoske patrijarhalne kulture, iznova je osveio sekularna svojstva narodne fantastike, koja su ranije, kao
 paganski talog, bila potisnuta spiritualnom i sakralnom fantastikom srednjovekovne i religijske kulture i nedovoljno iskoriš 8ena u misti&nim spisima i metafizi&koj prozi baroknih pisaca i predromanti&ara. Glavni nosioci povratka na izvore i motive folklorne fantastike, praznoverica i verovanja u tajanstvene sile
 bili su Milovan Gliši8 (1847-1908) i Ilija Vuki8evi8 (1866-1869), &iji je prodor ka nestvarnom nagovestio po&etak modernijeg, ivljeg i kompleksnijeg odnosa
 
16
gluposti. Vuki8evi8  je, me@utim, folklornoj tradiciji prišao s obrnute strane, više  privu&en gipkom strukturom i prirodnom dvosmislenoš8u bajke nego britkoš8u i snanom upe&atljivoš8u fantasti&ne slike. „Vuki8evi8eve fantasti&ne pri&e imale su neobi&nost pomerene stvarnosti, kakva se susre8e u bajkama, a uz to i nešto od
 jezovite ispreturanosti tamnog vilajeta koji li&i na realni ivot, mada je iš&ašen u leištu, izokrenut i zahva8en ne samo tajanstvom ve8 i grotesknim bezumljem.“
Svetolik Rankovi8 (u pripoveci „U 21. veku“) i Radoje Domanovi8, koji su išli uporedo s Vuki8evi8em, ili tik iza njega, iskoristili su tu latentnu snagu simbolisti&ke proze, sadranu u dvosmislenostima fantasti&nog izraza. Slue8i se istim postupkom kojim su se u svojim utopijsko-moralisti&kim i futurološkim tekstovima sluili utemeljiva&i srpske nau&ne fantastike Lazar Komar &i8 (roman
 Jedna ugašena zvezda, 1902) i Dragutin Ili8 (drama  Posle milijon godina, 1890; neobjavljeni rukopisi  Pesma jednog ivota  1916; Sekund ve' nosti, 1921), Rankovi8 i Domanovi8 dali su fantasti&noj formi ideološku usmerenost i naglašen kriti&ki smisao, ne libe8i se ni od sasvim otvorene publicisti&ke tendencioznosti („Kraljevi8 Marko po drugi put me@u Srbima“, „Danga“). Ono što je Vuki8evi8 drao na visini poetskog iracionalizma, Domanovi8  je ispunio ideološkim nabojem. U epohi modernizma, koja je po&ela s kraja 19. veka, proces desakralizacije fantastike bio je tako okon&an. U novoj srpskoj knjievnosti, fantastika je pored estetskih i psiholoških dobila i neka kriti &ka svojstva. Više ili manje skrivena iza koprene igre ili besmislice, kriti&ka svojstva fantastike kroz ceo 20. vek ostala su glavni izvor njene alternativne duhovne snage i njene unutrašnje motivacije.
Prividni raskorak izme@u tzv. &iste fantastike - koja predstavlja slobodnu stvarala&ku igru duha i imaginacije, jer je lišena svake intencionalnosti - i fantastike pisane s odre@enim ciljem, pa &ak i s kriti&kim, tj. ideološkim
 pobudama, u moderno doba mogla su izazvati dva razloga. S jedne strane, silovit razvitak poetskog iracionalizma, kao stilskog postupka zasnovanog na
 personalizmu i probu@enom individualizmu modernisti&ke kulture, a sa druge strane, ništa manje silovit prodor psihologije u ranije neosvetljenu oblast individualne i kolektivne podsvesti, arhetipskog mišljenja, psihi &ke energije, van&ulnih saznanja i duševnih stanja koja su se do ju &e smatrala bolesnim i nenormalnim. Psihološka otkri8a Frojda, Junga i Adlera bila su zna&ajan podsticaj knjievnoj i umetni&koj avangardi, koja je duhovnu i estetsku revoluciju forme mogla ne samo opravdati ve8 i osmisliti alternativnim idejama o &ovekovom
 povratku svojoj „goloj duši“. Bio je to nagon za dubljom humanizacijom umetnosti i radikalnim osloba@anjem iskonskih sila u &oveku, tenja za
 
17
racionalizma, pa &ak i udnja za vešta&ki izazvanim delirijumom stvarala&ke mašte. Moderna umetnost vra8ala se praizvorima, fantasti&nim predstavama i vizijama, magijskom mišljenju, snovi@enjima, predose8anju, slutnjama i opsesijama, strahovima, otu@enju, sumnji i egzistencijalnoj jezi, kosmi&kom
 bezna@u i metafizi&koj nadi. Umetnik se takmi&io s Bogom u stvaranju sasvim druk &ijeg i slobodnog sveta - sveta umetnosti. Unutrašnji prostor duše postao je, na taj na&in, glavno poprište zbivanja, za koja se zanimala moderna knjievnost,
 pravo izvorište novog, dubinskog, totalnog  realizma, koji je - kako se verovalo - mogao dosegnuti onu visinu nadstvarne stvarnosti o kojoj se u umetnosti odvajkada snevalo.
Skok koji je u srpskoj knjievnosti zabeleen izme @u satiri&ne i alegorijske fantastike i poetske introspektivne proze „toka svesti“ kod ranih modernista -
 poput Laze Popovi8a („Septime“), Danice Markovi8 („Doziv ne&astivog“), Veljka Mili8evi8a („Pogreb“) ili &ak Borisava Stankovi8a („Biljarica“)- bio je neposredna
 posledica takve korenite izmene u modelu srpske kulture, temeljne duhovne  promene, koja se najbolje potvrdila u preobraaju knjievnog stila i u tananijoj artikulaciji knjievnog jezika. Ekspresionisti i avangardisti, koji su se u srpskoj knjievnosti oglasili posle simbolista i pobornika dezintegracije realizma, suštinski nisu nimalo izmenili modernisti&ki tip knjievne fantastike. Oni su samo nastavili i produbili njenu sekularizaciju, ostaju 8i i dalje u tesnoj vezi s folklornom fantastikom, paganskim mitovima i arhetipskim talogom drevnih kultura. Zanimanje Rastka Petrovi8a za mladi8stvo narodnoga genija i obredne misterije, basme i bajalice, traganje Mom&ila Nastasijevi8a za maternjom melodijom, za praformama i prazna&enjima pesni&kog jezika, pokušaj Dragiše Vasi8a da izrazi deliri&no („Vitlo“)- sve su to bili delovi istog zahteva za dubinom, istog traganja za korenima tvora&kog duha. Rane pripovetke Ive Andri8a (kao što je „ena od slonove kosti“) bile su uvod u jednu od najpaljivije tkanih fantasti&nih proza u srpskoj knjievnosti, gde je gotovo sve u &udnom magnovenju i poreme8aju vizure, u maglovitom prividu izme@u stvarnosti i iluzije, u prostoru gde se gube obrisi realnog sveta i osloba@aju skrivene,
 potisnute ili zaboravljene istine sopstvene duše.
Kao moderni realist, oslonjen na iskustvo Borisava Stankovi 8a - koji je tako@e imao taj smisao za više forme realizma i od privida i košmara u malom, sku &enom
 
18
 prostora i ravnodušnog toka vremena. Od opsesivnih fantazmagorija Alije Merzeleza i Mustafe Madara, preko &udne li&ne mistike zvona naslu8ene u tamnici („U 8eliji broj 115“), do „Jelene, ene koje nema“ i poeti &no-vizionarskog „Letovanja na jugu“, Andri8  je, gotovo neprime8en od onih koji su u njemu gledali samo realistu, hroni&ara istorije i balkanskog mudraca, tiho dogra@ivao svoju skrivenu, ali izrazitu, metafizi&ku misao o prividu dobra i zla, misao koja je u stanju da pokrene i najve8e tokove stvarala&ke fantazije i da usmeri nevi@ene snage knjievne fantastike. Nimalo slu &ajno - &ak moda i simboli&no, s blagom naslutom lake mistike - Andri8  je svoje knjievno delo završio posmrtnim objavljivanjem Ku-e na osami, gde se uporedo sa ivima javljaju aveti i duhovi, gde se mirno susre8e i razgovara s mrtvima, gde se potiru sve granice vremena i
 prostora i gde traje i ivi jedna druga, neverovatna, nestvarna, fantasti&na stvarnost druk &ijeg &ovekovog sveta.
Moderno doba izvuklo je, dakle, na površinu imanentno svojstvo knjievne fantastike da stvara i oblikuje alternativne svetove i da podsti &e alternativnu misao; a to svojstvo fantastike postalo je u savremenoj epohi najvanije. Dok su ranije epohe, prema svojim merilima i modelima kulture, u fantastici nalazile i isticale neka druga svojstva - magijsko ili misti&no iskustvo, obredno
 poistove8ivanje s boanskim, pou&no projektovanje idealnih svetova, &isto osloba@anje mašte ili razigrano rascvetavanje stvarala&kih mo8i pojedinca-tvorca i tvoritelja - duhovna kultura modernoga doba podstakla je u fantastici njenu alternativnost. Time je na svim stranama sveta, u gotovo svim knjievnostima, omogu8ena prava tipološka eksplozija nove fantastike, neverovatno i neo&ekivano
 bujanje bezbrojnih fantasti&nih anrova, &ija misao &esto ide ispred današnjeg vremena velikih nau&nih i tehnoloških dostignu8a prakti&noga uma. Na odre@en na&in, tako se ponovo potvrdila dijalekti &ka veza knjievnosti, kao umetni&ke forme duhovne kulture epohe, sa jezikom i karakterom te kulture. Onda kad je fantastika srušila pregradne zidove izme@u istine i uobrazilje, izme@u stvarnog i nestvarnog, izme@u ove  i one strane ivota; kad je sama, kao neka vrsta realizma „u višem smislu“, shvatila i prihvatila da je njen prvi i pravi smisao u tome da u opštem totalitarnom bezizlazu otkrije neku drugu i druk &iju „istinu ljudskog srca - knjievna fantastika je tada pronašla svoje sadašnje eti&ko i esteti&ko opravdanje: da bude umetni&ka forma potrebe za alternativom.
 
19
srpskoj knjievnosti sve &eš8e se koriste mogu8nosti satiri&ne fantastike, fantazmagorije, utopije i antiutopije, nau&na fantastika, svakojaki trileri i pri&e o &udnim pustolovinama, pa &ak i neknjievni anrovi, kao što su re&nici, enciklopedije itd. Poetika oneobi&avanja („ostranenie“), koja govori o onome šta
 je presudno za prepoznavanje i oblikovanje fantasti&nih anrova, proširila se i tamo gde je niko ne bi o&ekivao: u strogo i trezveno srezanu realisti&ku prozu,
 partizanski roman i roman-hroniku. U romanu  Lelejska gora  Mihaila Lali8a, na  primer, koji je jedan od najizrazitijih modernih realisti&kih romana o ratu, s  jasnom i uo&ljivom istorijskom osnovom, pa &ak i s dokumentarnim odlikama,  jednu od klju&nih uloga u razvoju osnovne ideje ima @avo, koji je me@u  partizanske borce i komuniste ušetao pravo iz narodnog verovanja i praznoverja. Isti takav satanski lik pojavljuje se i u romanu  Na Drini -uprija  Ive Andri8a; elementi fantastike nalaze se i kod pisca izrazito realisti&kog opredeljenja, kao što su Dragoslav Mihailovi8 i ivojin Pavlovi8. Ma koliko bila prihvatljiva tvrdnja da se u modernoj knjievnosti prakti&no ni&im ne moe ograni&iti prostiranje tzv. imanentne fantastike - jer, u krajnjoj liniji, nema nijednog pripovednog dela koje nije plod fantazije, izmišljanja i uobrazilje; svaka estetska iluzija uobli &uje nepostoje8i svet duha - opšta je odlika moderne knjievnosti da ruši tradicionalne anrovske podele i da kombinuje stilove, vrste i forme pripovedanja.
Fantastika danas po&inje i postoji svugde gde se javlja „oneobi&avanje“, gde  postoji odstupanje ili makar mali iskorak iz dogovorenog ili utvr @enog poretka realnosti, gde se ustaljeni, na izgled prirodni sistem pomera u leištu - dovoljan je samo jedan elemenat natprirodnog i nestvarnog da bi pri&a postala „fantasti&na“. Alegorije, parabole, proširene metafore i metonimije, kakve se koriste u modernoj utopijskoj fantastici (bilo da je re& o nepostoje8im svetovima - atopiji, o boljim svetovima - utopiji, ili o još gorim svetovima - distopiji), kod savremenih pisaca mogu imati krajnje razli&ite poeti&ke i modalne predznake, a opet pripadati anru knjievne fantastike. Njihovo groteskno ili bajkovito ruho, njihova ironija, alogi&nost, humor, paradoksi, travestija, njihov patos, tragi &no otu@enje, o&aj, apsurd, beznadenost, strepnja ili nesavladivi strah od sveopšteg (kosmi&kog) nasilja, svedo&e o potpunoj slobodi modela po kojima 8e se oblikovati fantasti&ni svet. Taj svet moe opstojati svugde, sve dok sakuplja, prera@uje i zra&i alternativnu energiju, neophodnu za izlazak ljudskog duha iz 8orsokaka Razloga.
 
20
Hadi Tan&i8a), demonskog naturalizma (kod Miodraga Bulatovi8a i Mirka Kova&a), metafizi&ke skrivalice, zagonetke i magijskog realizma (kod nadrealista, Ljubiše Joci8a, Milorada Pavi8a i Danila Kiša), negativne utopije (kod Eriha Koša, Dobrice /osi8a i Borislava Peki8a) i groteske (kod Radomira Smiljani8a), u novijoj srpskoj prozi razvili su se i neki samorodni postmodernisti&ki vidovi knjievne fantastike, kao što su fantasti&ni realizam, kriti&ka fantastika i kriti&ka ironija (kod Borislava Peki8a, Svetlane Velmar-Jankovi8, Milorada Pavi8a, Velimira /urgusa-Kazimira), odnosno tenja ka dekonstrukciji i skepti&kom razlaganju kako mimeti&kih tako i nemimeti&kih pripoveda&kih formi (David Albahari, Svetislav Basara, Milenko Paji8, Nemanja Mitrovi8). Toliko bogatstvo mogu8nosti i takvo obilje fantasti&nih anrova idu u prilog tvrdnji da u duhovnom
 prostoru savremene knjievnosti fantastika nije, niti moe biti, samo puka igra.  Naprotiv, ako se sudi po opštem kretanju ideja, koje odre@uju prirodu i smer duhovne kulture savremenog doba, ra@aju alternativnu misao i neposredno uti&u na izmenu duhovnih potreba i vidika današnjega &oveka, a samim tim deluju i na
 jezik knjievnosti, onda se moe zaklju&iti da je ja&ina obnove fantasti&ne knjievnosti u srazmeri s pobunom protiv totalitarizma, protiv nasilja istorije i opsesivne i monisti&ke strukture vladaju8ih ideologija.
I onda kada je naj&istija kao igra metafizi&koga duha, moderna fantastika &ak i kroz golu estetsku apstrakciju moe da bude subverzivna i da podstakne potrebu za alternativom. U po&etku &edna kao de& ja skrivalica, ona 8e se u jezgru ugroenog duha, ili ugroene kulture, iznenadno pretvoriti u nadu i o &ekivanje, i tako dobiti ja&u unutrašnju motivaciju, da bi se, pod odre@enim uslovima, mogla &ak izoštriti u kriti&ki stav. Projekcija drugog sveta, kao estetska imanencija fantastike s kojom ra&una moderna knjievnost, objektivno mora zna&iti više od igre, pošto &esto i sama igra mora biti osloba@aju8a. Kao antropološka duhovna
 pojava prvog reda, fantastika je izraz i ostvarenje potrebe za druk &ijim; ona je oblik „elje da se dati svet promeni i da se jedna realnost zameni drugom“.Prema tvr @enjima teoreti&ara knjievne fantastike, obnova fantasti&nih anrova je oblik
 potrebe za metafizi&kim. „Podjednako kao i 'realisti&ki' roman, fantastika govori o realnosti - o poloaju &oveka. Svaka istinska fantastika duboko je ukorenjena u ljudsko iskustvo - imaginativno, podsvesno ili vizionarsko - koje osloba @a &ovekov duh da dosegne izvan granica osnovnog sveta realnosti. U tome smislu, dakle, fantastika snabdeva pisca ve8im prostorom za gra@enje njegove sopstvene moralne sheme, njegove sopstvene strukture vremena, njegovog li&nog politi&kog i društvenog poretka. Osnovni smisao prave fantastike je da razmatra istinski svet i da istrauje moralne, filosofske i druge nedoumice koje taj svet zaokupljaju. Taj
 
21
 Na tim pretpostavkama u novijoj srpskoj knjievnosti došlo je do izoštravanja zna&enja fantastike i nau&ne fantastike i, uporedo s tim, do svojevrsne detrivijalizacije anra. Nekada smatrana niim oblikom lakšeg štiva, što se s mukom odravao u predvorju knjievnosti, fantastika se pokazala izdrljivijom od mnogih klasi&nih i visokih anrova, koje je ponegde &ak uspela da podredi svojim
 potrebama. Kao i drugi vitalni knjievni anrovi, fantastika i nau&na fantastika se samom prirodom odupire okoštavanju i spoljašnjoj redukciji, bilo da je u pitanju ideološka sterilizacija ili estetsko osporavanje njenih vrednosti, ili ili potiskivanje fantastike na marginu knjievnosti. Fantastika i nau&na fantastika mogu da zadovolje stvarala&ku potrebu za igrom, ali one ipak nisu prazna igra ili oblik zaborava. U današnje vreme, ona je sve više kriti &ka forma otpora protiv vladaju8e ideologije, estetska knjievna forma alternativne i subverzivne svesti.
Odlike srpske fantastike i nau&ne fantastike i njino kretanje od folklorne imaginacije ka estetskoj transcendenciji i kriti &koj transgresiji realnoga sveta
 potvr @uju sve te promene u poetici fantasti&ne knjievnosti. U srpskoj knjievnosti fantastika i nau&na fantastika se danas obnavljaju i preobraavaju
 ponajviše zato što se na njinu gipku strukturu i na njino neistrošeno tvora &ko  jezgro nadovezuje svest koja trai alternativu. Takvu alternativu najlakše stvara mašta i najprirodnije prua umetnost, jer samo umetnost neobaveznu igru mašte
 pretvara u (estetsku) istinu; umetnost od izmišljenog pravi stvarno, a od nepostoje8eg ivo i nepromenjivo. Fantastika i nau&na fantastika su duhovne disciplina koja svagda najlakše prelazi preko onog ponora što svet duha deli od sveta tvari; &udo je njena sr, mašta njen zamah. Fantastika ima mo 8 da
 prevazilazi stešnjenost pojavnoga sveta, da estetski preobraava sve što prua  java, da iskora&uje izvan dostupnoga i da ruši pravila organizovanog mišljenja.
Iako na izgled s one strane vidljivih zemaljskih zakona, fantastika i nau &na fantastika ne stvaraju haos nego druk &iji poredak, koji tako@e ima svoju logiku, svoj moral i svoj smisao. Njina je svrha da podstaknu, iznesu i uobli &e  &ovekovo iskonsko pravo i neugasivu potrebu za promenom, za drugim i druk &ijim, makar i nestvarnim svetom, da osloba@aju maštu i da pomo8u nje pomera zidove tesnog, stegnutog i namrštenog sveta prinude, grubosti i ivotarenja bez duhovne radosti i igre. Fantastika i nau&na fantastika otvaraju dijalog izme@u ove  i one  stvarnosti i humanizuje sve što &oveku biva dostupno: nebo i donji svet, neobi&na bi8a, &udesna zbivanja, &arolije, misti&ne vizije i strašna uobraenja. Iz dubina duhovnog nasle@a one preuzimaju ono što moe da upotpuni svet kakav se prima &ulima, i tako prodire dalje od vidljive istine. One ceo &ovekov svet &ini
 
22
kakve dosee samo naj&istija umetnost. Suprotne svakom obliku monizma, one i na estetskom i na moralnom planu prevladava monološku redukciju; one
 prevazilaze kako mimeti&ka tako i didakti&ka svojstva knjievnosti i ukida razlike me@u vrstama umetnosti. U elji da razvije na&elo alternative, fantastika i nau&na fantastika prelaze preko svih medijskih granica i otvaraju glavna vrata za izlazak ljudskog duha iz krletke ome@enog vremena i zatvorenog prostora.
Bilo bi nepravedno da ne spomenem savremenike srpskog sf fandoma koji je svoju renesansu doiveo krajem HH veka (1981 kada je osnovano društvo ljubitelja nau&ne fantastike ,,Lazar Komar &i8,, koje je1997 godine promenilo naziv u Društvo ljubitelja fantastike ,,Lazar Komar &i8. Jedan od 10 osniva&a tog društva bila je i moja malenkost ali 2004 godine osetio sam potrebu da osnujem udruenje gra@ana ,,Fanovi nau&ne fantastike SCI&FI ,, koje svojim nazivom ta&no objašnjava ko smo i šta smo. Naime odrednica fantastika , po meni, je suviše široka i obezvre@uje nau&nu fantastiku kao anr. Pokušao sam da obuhvatim pojedince,udruenja,multimediju i sl. po sistemu ,,KO je KO u srpskom SF-u,,. Ako sam nekog izostavio , kajem se i bi8u tuan, a ako mi dostavite podatke koji 8e proširiti ovaj spisak bi8u vam beskrajno zahvalan.
P.S.
 
23
24
01. Društvo ljubitelja fantastike Lazar Komari www.lazarkomarcic.org.yu
02. Društvo ljubitelja nau &ne fantastike, nauke i tehnike Photon Tide www.photontide.org
03. Udruenje gra@ana Fanovi nau&ne fantastike ,,SCI&FI,, www.sciencefiction.org.yu 
04A. Srpsko društvo za nau&nu fantastiku www.geocities.com/srpsko_dnf 
04B Srpsko društvo za nau&nu fantastiku (drugi sajt) http://www.srpsko-dnf.com/
04C SDNF (samo teorijski radovi) www.geocities.com/CapeCanaveral/Launchpad/8396/
05. KONEF - Klub oboavalaca nau&ne fantastike
www.konef.org.yu/
07. Novosadski FRP klub Dragon  http://www.dragon.co.yu/module.php5?module=none
08. Udruenje ljubitelja društvenih igara i fantastike Valhala  http://www.valhala.org.yu/
09. Beogradski klub ljubitelja društvenih igara Crni zmaj  http://www.klubcrnizmaj.com
10. SF Team www.sftim.com
11. SF klub Faros iz Bele Crkve(neaktivni ve8 nekoliko godina) http://www.belacrkva.co.yu/SF_klub.htm
FORUMI 
 
25
01B. Dodatak Znaku sagite http://www.geocities.com/forumaskeprice/index.html
02. Art Anima - Promocija fantasti&ne proze i podrška neafirmisanim piscima - za one koji ele da nau&e da pišu fantastiku www.art-anima.com/
03. Forum za horor fanove http://horor.org/
04. Podforum sa fantastikom http://www.svetknjiga.com
05. SF forum Krstarice http://forum.krstarica.com/forumdisplay.php?f=102
06A. SCI FI forum http://www.sci-fi.110mb.com/
06B. SF-Serbia forum (novi naziv i pla8eni server) ) www.sf-serbia.com
07. PISB (kultna emisija Pogled iz svemirskog broda www.sfpogled.net
FANOVI 
01. Svemirska stanica "At-At koji se propinje". Za ljubitelje nau&ne fantastike http://www.at-at.org
02. Ljubitelji tv-serije Galaktika: Svemirska krstarica http://bsg- serbia.cankoo.com/bsg/
03. Fan klub Stivena Kinga www.geocities.com/arakis_1999/skhome.htm
04. Još nešto za ljubitelje Stivena Kinga www.geocities.com/hrcak117/
05. Kr &ma "Poni koji se propinje" - za ljubitelje fentezija http://tolkien.co.yu/
06. Za ljubitelje D.R.R. Tolkina http://tolkien-yu.20fr.com/
07A. Preporuka šta &ititati od epske fantastike http://fantastika.allhyper.com/epska.htm
07B. Preporuka šta &itati od nau&ne fantastike http://fantastika.allhyper.com/naucna.html
08. Hari Poter sajt http://www.hpserbia.com/index.php?start_from=30&ucat=&archive=&subaction= &id=
 
26
 BAZE PODATAKA
02. Doma8e kratke pri&e http://pogled.50megs.com/
03. Projekat Rastko - Biblioteka savremene srpske i junoslovenske fantastike www.rastko.org.yu/knjizevnost/fantastika/
04. Strani linkovi i par pri&a
http://tesla.rcub.bg.ac.yu/~mac/sf.html
05. SF baza - doma8e i strane pri&e i romani www.rcub.bg.ac.yu/~alexp/SF.html
06. SF Baj - Biblioteka jugoslovenske nau&ne fantastike i fantastike. Najstariji doma8i SF sajt - postoji od 1997. godine, razvijen iz BBS Oreska http://sfbay.datavoyage.com/
07. SF enciklopedija dr Zorana ivkovi8a dostupna na sajtu Politikinog www.politikin-zabavnik.co.yu/enciklopedija/index.html
08. Alef - SF umetnici i SF strip http://alef.netfirms.com/galerija.htm
09. Kaleidoskop - o piscima i nekoliko kratkih pri&a http://www.kaleidoskop.co.yu/mod.php?mod=userpage&menu=19&page_id=185 &PHPSESSID=c5f1e190c356900270dc0ab
10.SF autori i njihove pri&e http://afrodita.rcub.bg.ac.yu/~alexp/s-authors.html
11. SF definicija (i vesti) http://www.naucnafantastika.com/
 IZDAVA  KE KU   E 
 
27
02. Alnari - Doma8i izdava& koji na repertoaru ima dela Stivena Kinga www.alnari.co.yu/
03. Beli put - stripovi i grafi&ke novele www.alnari.co.yu/
04. arobna knjiga - Izdava&ka ku8a koja ima poseban deo rezervisan za horor http://www.carobnaknjiga.com//
05 Dereta - svetska fantastika http://www.dereta.co.yu/knjige.jsp?idPodoblast=433&idOblast=426
06. Dereta - doma8a fantastika http://www.dereta.co.yu/knjige.jsp?idPodoblast=416&idOblast=410
07. Knjizara.co.yu - prodaja antikvarnih knjiga http://www.knjizara.co.yu/antikvarnica/index.php?gde=@http%3A//www.knjizara. co.yu/antikvarnica/oblasti.php%3Foblast%3D247@
09. Laguna - od Pra&eta do K.S. Luisa www.laguna.co.yu
10. Libar - prodaja knjia www.libar.at/beletristika/naucnafantastikafikcija/index.php
12. Mono i Manana - Artur Klark... http://www.monoimanjana.co.yu/
13. Narodna knjiga - Hari Poter i druga dela de & je fantastike www.narodnaknjiga.co.yu
14. NEOR - edicija nau&ne fantastike Radijant www.neor.co.yu
15. Plato, knjige drugih izdava&a http://www.plato.co.yu/
16. Porta Libris - Lorel Hamiltonhttp://www.portalibris.co.yu/
17. Solaris (trenutno nedostupan) www.solaris.co.yu u
18. Tardis www.tardis.co.yu
28
 PISCI 
06. Oto Oltvanji www.otooltvanji.com/
07. Uroš Petrovi8 http://www.urospetrovic.netfirms.com/
08. Zoran ivkovi8 www.zoranzivkovic.com/
02. Distributerska ku8a ProVision http://www.provision.co.yu/index.htm
03. Distributerska ku8a Tak http://www.tuck.co.yu/
04. Sajt Filmskog centra Srbije, strane recenzije http://www.fcs.co.yu/index1.php
05. Filmovi u doma8im bioskopima http://www.cinears.co.yu/
06. Video izdanja i diskovi koji se prodaju na kioscima http://www.prooptikisrbija.com/
07. Sajt filma "Zona mrtvih" www.twpfilms.com
08. Blog Dimitrija Vojnova koji prati i amatersku scenu http://dobanevinosti.blogspot.com
 STRIP 
 
29
03. Striparnica Alan Ford http://www.alanford.co.yu/
04. Prezentacija posve8ena Asteriksu http://members.tripod.com/obeliks/ 
05. Projekat Rastko Biblioteka srpskog Stripa http://www.rastko.org.yu/strip/index.html
 RAZNO
02. Knjievna net zajednica Eniaroyah (SF, horor, fantazi) http://www.eniaroyah.com/
03. Heli eri magazin (ima SF...) http://www.hc.co.sr/
04. Zeleni konj (fanzin, ima SF) http://www.rastko.ro/konj/arhiva.htm
05. Bundolo (pisanje na netu, na sve teme) www.bundolo.org
 
30
A ADAMOVI/ RATKO ADANKO SEBASTIJAN ALAGI/ DANILO ALBAHARI DAVID ALTMAN SNEANA ANMELKOVI/ MILIVOJ ANMELKOVI/ RADMILO AN DIM-pseudonim ARSI/ LjUBICA A/IMOVI/ MOR ME A/IN JOVICA ADI/ MIROSLAV
B BABI/ DRAGANA BABI/ STEVAN BAJAC VLADISLAV BAKI/ ILIJA BARNA LAURA BASARA SVETISLAV BAMI/ NEBOJŠA BEATOVI/ LIDIJA BEVC IVAN BELAN BRANKO BELA DUŠAN BISKUPOVI/ DRAGAN BOGDANOVI/ IKA BORI/ MILAN BOŠNjAK STEVAN BOŠNjAKOVI/ MIROSLAV BOŠKOVI/ DRAGANA BROZ VERA BRKI/ BRANISLAV BUKAL SNEANA BUTKOVI/ BOJAN
V VANMELOVI/ APOSTOL zvani VOVJEKIVJEKOVI/
VASI/ DRAGIŠA VELMAR-JANKOVI/ VLADIMIR VELjKOVI/ MILUTIN
VESOVI/ VLADIMIR VINAVER STANISLAV VOJINOVI/ ALEKSANDAR VUGA RADOMIR VUJAI/ MIJAT VUKADINOVI/ IVAN VUKANOVI/ SLOBODAN VUKOVI/ EDA VUKSANOVI/ DIVNA VURUNA MLADEN VUETI/ JELENA
G GAZIVODA DEJAN GATALICA ALEKSANDAR GLIŠI/ MILOVAN GORŠE VESNA GRBI/ ZORAN GRUJII/ NEBOJŠA
D DAVID FILIP DAMIR JOKA DAMJANOV SAVA DAMJANOVI/ BENEDIKT BOIDAR-alias B.D.BENEDIKT DAMNjANOVI/ LjUBOMIR DANKOVI/ MILICA DESPOTOV VOJISLAV DESNICA VLADAN DIMITRIJEVI/ BRAN. DOBRIVOJEVI/ VLADAN DOMANOVI/ RADOJE DRAGIMI/ IGOR DRAŠKOVI/ MILAN DUNOVI/ NENAD DURMAN RASTISLAV
M
 
31
DRALE RADOVAN IVANOVI/ SLAVOLjUB IVKOVI/ ZORAN IVKOVI/ NENAD IKI/ MILUTIN URI/ VULE
Z ZAKI/ MIRNA ZELI/ PAVLE ZORI/ IVAN
I IVANOVI/ B. ANDRIJA IVANjI IVAN IVKOV SLOBODAN ILI/ ALESANDAR ILI/ARKO ILI/ MILIVOJE ILI DRAGUTIN ILI/ SAŠA ILI/ SLOBODAN IMPERL VLADIMIR – alias VIL MARDI
J JAKUPOVI/ ESAD- alias EDVARD KINGSTON,EDVARD ŠAGAL,RIARD ANDERS,DASE JAK,E.J.MARS,ASTER FAJERBOL,ESJA KUPOV JAKŠI/ ZORAN JANKOVI/ MILORAD JANKOVI/ M. RADOVAN JEZERSKA ANA JOVANOVI/ VLADIMIR JOVANOVI/ LjUBIŠA JOVANOVI/ MILIVOJE JOVANOVI/ NEBOJŠA JOVANOVI/ NEVEN JOVANOVI/ MILAN JOVANOVI/ TIHOMIR – TIKA
JOVI/ BOJAN JOKA DAMIR JOKI/- KASPAR LjILjANA JOKSIMOVI/ DEJAN JOKSIMOVI/ MERGOVI/ ZORICA JOCI/ LjUBIŠA JUNGI/ ELjKO
K  KALAJI/ DRAGOŠ KARMEL OLI KERKEZ ZORAN KIŠ DANILO KNEEVI/ BOBAN KOVAEVI/ DUŠAN KOLARI/ VLADIMIR KOMAR /I/ LAZAR KONSTANTINOVI/ DRAGANA KONSTANTIN MILAN KOSIER BERISLAV KOSTI/ ZVONIMIR KOSTI/ MILIVOJ KOŠ ERIK KRANjAC BRANKICA KRGA NENAD KRSTAJI/ RANKO KRSTI/ BOŠKO KRSTI/ SR MAN KUKI/ STANKO KURBALIJA TINA
L LEVREK ANDRIJA LAZAREVSKI SUZANA LAZI/ VLADIMIR M LUJAK TAMARA LUKI/ DUŠICA
Lj
 
32
MARKOVI/ PREDRAG MARKOVI/ SVETOZAR MARKOVI/ SLOBODAN, MATAVULj SIMO MATOVI/ DRAGANA MIJAJLOVI/ DUŠAN-ADSKI MIJUŠKOVI/ MOR ME MIKLOŠ DAMIR MILAKOVI/ IVANA MILANOV MARJAN MILANKOVI/ MILUTIN MILENKOVI/ ZLATKO MILARI/ IVICA MILENI/ ARKO MILIVOJEVI/ MILOŠ MILI/ VESNA MILOVANOVI/ MIODRAG MILOJKOVI/ GORAN MILOŠEVI/ BILjANA MILTIJEVI/ BRANISLAV MILUTINOVI/ TANjA MILjUŠ NEMANjA MIRKOVI/ SUZANA MITROVI/ MILAN MITROVI/ NEMANjA MIHAILOVI/ IVORAD MIHAJLOVI/ JASMINA MIHAJLOVI/ SNEANA MIHI/ VELIBOR MUJANOVI/ DEJAN
 N  NASTASIJEVI/ MOMILO  NENIN SLOBODAN  NEDELjKOVI/ B. ALEKSANDAR  NEDELjKOVI/ DRAGAN  NEŠI/ IVAN  NEŠKOVI/ ZORAN  NIKOVI/ IVANA-VANjA  NIKOLI/ BRANA  NIKOLI/ MILAN  NIŠEVI/ DIJANA  NOVAKOVI/ ALEKSANDAR  NOVAKOVI/ R. ZORAN  NOVAKOVI/ MIRJANA  NOVAKOVI/ STOJAN
 Nj
O OBRENOVI/ ELjKO OGNjANOVI/ DEJAN OKANOVI/ DUŠAN OTO OLTVANjI ORLOVI/ DRAGAN OSMAN/EVI/ DINKO OCOKOLjI/ VOJIN-alias Toma Brut
 
33
PRELEVI/ DUŠAN PRELI/ LjUBOMIR PREŠI/ JOVAN
R  RADAKOVI/ ARKO RADENKOVI/ ALEKSANDAR-alias AL RADEK RADOVANOVI/ SLAVEN RADONI/ J. STOJAN RADONjI/ SAŠA RADUNOVI/ RATKO RANKOVI/ SVETOLIK RAIEVI/ MIODRAG RATKOVI MANOJLO RELjI/ DANIJEL REDI/ SADUŠA RISTI/ JOVAN ROGOVI/ FILIP ROGANOVI/ DRAŠKO
S SAGATARIJUS VUK M. SAVI/ VLADAN SANTO VERONIKA SARAJLIJA ADRIJAN SVETLII/ PETAR SIMONII/ KATARINA SKROBONjA GORAN SMOLENSKI NIKOLA STAKI/ MIRJANA STANIŠI/ DRAGAN STANKOVI/ GORAN STANKOVI/ VELIBOR STANKOVI/ IVOTA STANOJEVI/ MILOŠ STEVANOVI TIHOMIR STEFANOVI/ ZORAN STEFANOVI/ SPOMENKA- PULULU STOJKOVI/ ANASTASIJE STOJKOVI/ VOJISLAV STOJKOVI/ GRADIMIR STOJKOVI/ MOMILO STOJILjKOVI/ DEJAN STOJILjKOVI/ DRAGANA-GAGA STOJNI/ BOJAN STOJNI/ VLADIMIR
T TANASKOVI/ DANIJELA TAZEUS KONSTANTIN-pseudonim TEŠI/ MIHAJLO TIMOTIJEVI/ GORDANA TODOROVI/ VLADIMIR-alias  NEVIDLjIVI TODOROVI/ D. MINA TODOROVI/ MIROLjUB TOMI/ PREDRAG TAPOLOVAC MAJO TRAJKOVI/ BRANISLAV-alias BILI TREJ TRBOVI/ MIROSLAV TRIFKOVI/ RISTO TURJAANIN ZORICA TUŠEVLjAKOVI/ DARKO
/ /IRI/ ZORAN
U UGRII/ SRETEN UROŠEVI/ VLADA UROŠEVI/ MILAN UROŠEVI/ PREDRAG
F FILIPOVI/ R. DRAGAN FILIPOVI/ SVETISLAV-FILIP FIŠER MOR ME
H HAJDUKOVI/ DRAGAN HODAK OLIVER
C CARI/ VOJA CVETKOVI/ MILOŠ CVETKOVI/ IVAN CVJETINOVI/ DRAGI/
/
 
34
 
35
ZNA!AJ EDICIJE X-100 ZA SRSKI SF
"X-100" je bila edicija nau&ne i epske fantastike koju je izdavao novosadski "Dnevnik" od 1985. do 1988. godine. Ta roto izdanja sa mekim koricama koja su se prodavala na kioscima objavljivana su u danas neverovatnom tirau od po 20.000 primeraka svakog meseca tokom te 3 godine.
Od 40-tak objavljenih naslova više od pola su bili od doma 8ih autora, ali isklju&ivo pod pseudonimima, jer su izdava&i smatrali (sa razlogom) da 8e imati veci komercijalni uspeh ukoliko imena autora budu zvu&ala ameri&ki.
X-100 je bio jedini izdava&ki poduhvat u Ex-YU koji se bavio pulp SF-om, dela su uglavnom bila pustolovno štivo ra@eno po uzoru na konfekcijsku spejs-operu namenjenu širokim narodnim masama, što se pre svega odnosi na serijal o Marku Silardu Dušana Bel&e. Ovaj izdava&ki poduhvat je bio od zna&ajan jer je privukao znatno širi obim &italaca i time stvorio nove SF fanove za razliku od drugih fanzina i &asopisa koji su bili više usmereni na ve8 utemeljeno SF trište.
Da nije došlo do svih onih nesre8nih doga@aja koje smo pretrpeli od tada X-100 bi verovatno za srpski SF stekao isti zna&aj kao Kembelov "Astounding" za ameri&ki.
``X-100 SF`` Objavljeni naslovi od 1985-1988. 1. Ch. A. Bell (Dušan Bel&a)
RAT ZA ANDROMEDU 17 (avanture Marka Silarda) 2. Ch. A. Bell (Dušan Bel&a)
PLANETA OPCINjENIH (avanture Marka Silarda) 3. S. Turkley (Slobodan /ur &i8)
UJED KOBRE 4. Ch. A. Bell (Dušan Bel&a)
GALAKTIKA STAZA (avanture Marka Silarda) 5. Ch. A. Bell (Dušan Bel&a)
LOV NA PLANETI GABON (avanture Marka Silarda) 6. Ch. A. Bell (Dušan Bel&a)
POVRATAK KIBORGA (avanture Marka Silarda) 7. S.Turklej (Slobodan /ur &i8)
ZVEZDANI KONKVISTADORI 8. M.L. Arnaud (Jovanovi8 Ljubiša)
POSLEDNjI FENIKS 9. Ch. A. Bell (Dušan Bel&a)
 
36
OBRAUN KOD CRNE JAME (avanture Marka Silarda) 10. S. Turkley (Slobodan /ur &i8)
DIVLjI LOVAC ZVEZDA 11. J.G. Vandel
ZLODUH NAUKE 12. A. Osborne (Boban Kneevi8)
SMRT NA NEPTUNU 13. R.E. Vardeman
KLINGOSKI GAMBIT (Star Trek roman) 14. R. Angelakis (Radmilo An@elkovi8)
GALAKTIKI TUNEL 15. Ch. A. Bell (Dušan Bel&a)
DUHOVI KAJUS MEDIJUSA (avanture Marka Silarda) 16. S.Turkley (Slobodan /ur &i8)
OVEK VAN VREMENA 17. H. Vajnstajn
ZAVESTANA KRUNA 18. D.T. Bird (Durman Rastislav)
ZELENE ZVEZDE 19. Liberti Borom (Slobodan Markovi8)
GOSPODAR KEDROVE SUME 20. S. Turklej (Slobodan /ur &i8)
GOSPODARI KRUGA 21. S. Marsak - M.Kalbret
OPERACIJA PROMETEJ 22. Arkadij i Boris Strugacki
STAZERI 23. Ch. A. Bell (Dušan Bel&a)
POVRATAK ATLANTIDE (avanture Marka Silarda) 24. Lin Karter
POD ZELENOM ZVEZDOM 25. Soni Kuper
CRNA VATRA (Star Trek roman) 26. Valdemar Lejzi (Vladimir Lazovi8)
HRIM, RATNIK 27. Dejvid Dz. Strorm (Zoran Jakši8)
KRADLjIVCI UNIVERZUMA 28. Stiv Meklejn (Stevan Babi8)
UTA PLANETA 29. ??? 30. Vilijem F. Nolan
LOGANOV SVET
37
31. Kit Lomer POSLE SVEGA HEROJ
32. Ch. A. Bell (Dušan Bel&a) IGRA MEMU ASTEROIDIMA (avanture Marka Silarda)
33. Lin Karter TONGOR PROTIV BOGOVA
34. ??? 35. ??? 36. Ch. A. Bell (Dušan Bel&a)
LETOVANjE NA SILENU 37. Tomas M. Dis
PSI SA TERE 38. Majlis Larson
PIONI I SIMBOLI (Star Trek roman) 39. Dimi Gije
TROUGAO SMRTI
38
39
Piše: M.M SLAVICA ŠETINA
Da bih vam objasnila navod u naslovu, mora8u Vas voditi kroz razne grane nauke. Nikada se nisam zanosila politikom. Moje polje interesovanja je Biblija. Ona iziskuje poznavanje starih kultura, astronomije, fizike, filozofije, itd.
Poznavaju8i sve to, prosto mi se nametnuo odgovor o problemu Kosova. Zašto Amerika eli Kosovo? Zašto 8e na Kosovu biti najve8a ameri&ka baza na svetu? Shvatila sam da više nije u pitanju politika i imperijalisti &ko ponašanje velike sile. Prou&avaju8i kroz istoriju razne velike imperije od Sumera i Egipta,
 preko Hiksa, Asirije, Haldeje, Persije, Aleksandra Makedonskog, Rima, Dingis Kana, Turske, Napoleona, Rusije, Hitlera, itd – uvek je bila u pitanju velika teritorija. Ovog puta je ta teritorija samo jedna ta &ka na mapi sveta. Dotakla me suština ameri&kog interesa za Kosovo, koja ulazi u polje mog interesovanja, a nije politika – planeta Zemlja. Šta to Kosovo poseduje da je od tolikog vitalnog zna&aja za Ameriku?
Razgovarala sam s našim intelektualcima i dobila slede8e odgovore: Kosovo je ekološka sredina! Kosovo poseduje ravnicu i brda, što pogoduje izgradnji jedne velike vojne baze! Amerikanci ne vole Srbe! U Americi je veliki albanski lobi, koji je uloio ogroman kapital da bi albanska nacionalna manjina dobila dravu! Kosovo je idealna strateška ta&ka, s koje Amerikanci mogu kontrolisati celu Evropu! Na Kosovu je veliko rudno bogatstvo! Odgovori mi nisu bili ubedljivi. Prosto re&eno – besmisleni su. Zbog ekologije se ne izaziva tre8i svetski rat. Amerika ima toliko brda, ravnica i pustinja za
 jednu bazu. Pitala sam se. Kako su Albanci zaradili toliki novac, &ak i svim mogu8im kriminalnim radnjama? Šta 8e Americi na Kosovu strateška ta&ka da
 bi kontrolisali Evropu, kada to i bez Kosova rade. Koje je to rudno bogatstvo na tom malom prostoru, zbog kojeg se pobu@uju sve sile sveta? Mora da postoji neki mnogo, mnogo ve8i interes.
 
40
 bila prva indicija da razmišljam da se nešto dešava s našom planetom. U knjizi „Eva od jabuke do zvezda“, u izdanju Miroslav, pisala sam o kataklizmi koju mi je inicirao Isak Njutn i koja nam je na pragu. Postupak Amerike o ne
 potpisivanju povelje, bila je potvrda mog istraivanja. Jedini logi &an razlog ameri&kog odbijanja povelje bio bi – nema svrhe ulagati u tom pravcu, jer je kataklizma neminovna. elim da vas uputim na jedan zanimljiv podatak koji sam pronašla o Atlantidi. On me je podsetio na problem s Kosovom. Samo na Atlantidi se mogao na 8i
 jedan metal. On je izme@u srebra i zlata i zvao se orihalk. Od nestanka Atlantide, ovog metala na našoj planeti više nema. Kada sam u školi u &ila o rudnim bogatstvima naše zemlje, se8am se podatka da samo na Kosovu postoji
 jedan metal i nigde drugde na &itavoj planeti. Kasnije sam &itala da je taj metal neophodan u gradnji kosmi&kih brodova. Bez njega, naše poznavanje kosmosa
 bilo bi samo teoretsko. Amerikancima i Rusima, potreban je taj metal. To je neosporno. Pitala sam se: zašto ga jednostavno ne uvoze iz Srbiji? To bi ih neuporedivo manje koštalo.
 Ne mogu povezati da 8e najve8a baza na svetu biti na Kosovu, samo zbog ovog metala. Mora da u celoj pri&i postoji još jedna karika ve8eg interesa. Koja?
Amerikanci, a sigurna sam i Rusi, odavno eksperimentišu s indukovanjem magnetnog polja. Indukovanjem magnetnog polja, najbri je i najjednostavniji na&in putovanja. Ovakvim putovanjem brod ili ve 8 neko drugo sredstvo, nesta8e s jednog mesta i pojaviti se na nekom drugom. Da bi se to izvelo, mora se imati sprava, oblika geometrijske figure koja ima samo jednu stranu. Primera radi, uze8emo jednu papirnatu traku, savi8emo je, a zatim spojiti njene krajeve. Kruni oblik koji smo dobili, ima samo jednu stranu. To moemo dokazati
 povla&enjem linije koja ide sredinom trake i spaja se sa svojim po &etkom, a da se ni na jednom mestu ne prekida. Ako se du linije prese &e traka, dobi8emo
 jedan ve8i krug, a ne dva me@usobno povezana kruga, kako bi se to o &ekivalo. Ovakav oblik stvara snano magnetno polje. U vozilu bilo kojeg oblika, treba slediti geometrijsku figuru i uvek stati kada se napuni pun krug. Elektronska sprava, pomo8i  8e da se polje podeli na dva dela. Vozilo 8e tad nestati s tog mesta, usled dejstva snanog magnetnog polja. Pojavi 8e se na sasvim nekom drugom mestu.
Danas i nauka prihvat da naša planeta Zemlja ivi i diše. Za Balkan se kae da  je pupak planete Zemlje, a Kosovo je srce tog pupka. Šta zna&i pupak planete?  Napravi8emo paralelu s biološkim pupkom majke i deteta. Pupak detetu  predstavlja vezu s majkom preko kojeg se hrani i preko kojeg ose8a spoljni svet. Dete se ro@enjem odvaja od majke i prihvata spoljnji svet tek pošto mu se
 
41
majku Zemlju. Moemo izvu8i zaklju&ak da i naša planeta Zemlja ima pupak  pomo8u kojeg je vezana za Sun&ev sistem. Po svemu sude8i, i Sun&ev sistem  poseduje pupak, tj. magnetno polje, koji je veza izme@u njega i galaksije. To je  princip – od mikro do makro sveta. Pupak planete Zemlje, tj. najsnanije magnetno polje, nalazi se upravo na samom Kosovu. To bi zna&ilo da se s tog mesta najlakše moe iza8i u spoljni svet. Nau&na fantastika takvo mesto zove –
 „Zvezdana kapija“. 
Sada kada smo se upoznali s principima i zakonima u našoj tre8oj dimenziji, moemo mnogo toga zaklju&iti. U Sun&evom sistemu se dešava isto što i u
 jednom atomu. Jedina je razlika što elektroni menjaju svoje orbite svake sekunde i to po principu elektriciteta, a s obzirom na makro svet, planete menjaju svoje orbite nakon nekoliko hiljada godina i to po principu gravitacije. Vidimo da termonuklearni procesi na Suncu osloba@aju veliku energiju i da ona izaziva procese na planetama. Tada, gravitacione sile planeta uti &u na Sunce. Poreme8aj na Suncu, putem promena u magnetnom polju koje povezuje sve
 planete, uti&e i na našu Zemlju. Proces sa Sunca je postepeno uticao na gravitacionu silu naše Zemlje, putem promena u magnetnom polju. To samo zna&i da je proces neminovan i predstavlja princip u Sun&evom sistemu i verovatno u svim drugim Sun&evim sistemima u &itavoj galaksiji. Po svemu sude8i, to je evolutivni princip celog kosmosa. Sve klimatske promene na našoj
 planeti, nastale su zato što je Zemlja primila „foton svetlosti“, koji uti &e na njeno magnetno polje, a samim tim i na gravitacionu silu. Kada ovo znamo, nije nam teško da shvatimo zašto Amerikanci nisu prihvatili povelju o ekološkoj zaštiti Planete. Njihovi nau&nici znaju da je sve neminovni proces i
 princip kosmosa.
Kosovo je potrebno Amerikancima da naprave veliku bazu zbog najsnanijeg magnetnog polja – „Zvezdane kapije“, koja se nalazi na tom podru & ju. Po svemu sude8i, razbijanje Jugoslavije je usledilo baš zbog Kosova. Lakše je uzeti Kosovo maloj Srbiji, nego velikoj Jugoslaviji, koja je bila najve 8a vojna sila na Balkanu. Gore u tekstu, govorili smo o putovanju – indukovanjem magnetnog prostora. Da bi se putovalo na taj na &in, videli smo da se magnetno
 polje mora vešta&ki indukovati i tada se pomo 8u elektronske sprave podeli na dva dela. Kada naša planeta iza@e iz svoje orbite, i krene po mom istraivanju
 prema Veneri, magnetno polje 8e se prirodno podeliti. Kosmi&ki brod koji se  bude našao u centru pupka (magi&nom krugu), kroz „Zvezdanu kapiju“, iza8i 8e u spoljni svet kosmosa. Planeta Zemlja i planeta Venera zameni8e svoja mesta u orbitama na isti na&in, kao što to rade dve stene na rubu Saturnovog
 
42
 Ne znam. Po svemu sude8i, dovoljno, da brod provede vreme van planete Zemlje, dok ona ne dobije novu orbitu. Nakon toga, vrati 8e se na Zemlju, i zapo&eti jedan novi ciklus ivota. Svi nau&nici koji budu na brodu, za budu8a
 pokoljenja i civilizaciju bi8e bogovi. Sigurna sam da u ekipi kosmi&kog broda  postoje i biolozi – geneti&ari. Oni 8e stvoriti novog Adama i Evu. Kada govorim o Zvezdanoj kapiji, ne mislim na putovanje – kroz vreme. Ova moja pri&a o problemu Kosova bi8e šokantna kako za moju zemlju Srbiju, tako i za ceo svet. Godinama sam u duši ose 8ala bol koji je izazivao protest
 prema svima onima koji su bacili bombe na moju zemlju. Izgubila sam veru u Ruse kao prijatelje srpskog naroda. Nikako mi nije bilo jasno, zašto od Rusa dobijamo samo verbalnu podršku? Uvek mi se nametala misao: da su velike sile postigle dogovor u kojem svaka strana nastavlja svoj cilj, a druga joj je samo verbalni protivnik. Posle jedne distance shvatam – to je borba za odranje ljudskog i biološkog ivota naše
 planete. Znam da je surovo, ali surovost je svakodnevica ove dimenzije. Sigurna sam da su dve svetske sile – Rusija i Amerika, postigle dogovor o Kosovu – kao „Zvezdanoj kapiji“ Planete. Veruju8i da su nauke SAD i Rusije došle do zaklju&ka o neminovnoj kataklizmi ( a one su neminovne – jer ih uzrokuju prirodni procesi i zakoni), uverena sam da su decenijama istraivali na koji na&in se moe spasiti ivot na Zemlji. Jedna od tih mera je i ovogodišnje sklanjanje biljnog semena u skladištu na Islandu. Spasavanje ljudskog roda je, svakako, mnogo tee i nema razloga da ne
 poverujemo da 8e se to obaviti kao i prilikom ranijih kataklizmi, a &emu nas obaveštavaju mitovi i Biblija. U svakom od njih se kae da su na Zemlju stigli
 bogovi. To su bili samo ljudi, koji su se sklanjali sa Zemlje kad je to bilo najkriti&nije. I ovog puta 8e odabrani napustiti Zemlju. Ne8e to mo8i letilicama iz programa ''Apola''. U&ini8e to snagom energije o kojoj MI ne znamo mnogo. Kao što i ne znamo da je to izvodljivo samo iz pupka Planete – Kosova i Metohije. Tako 8e naša Pokrajina biti poluga za spasavanje ljudskog roda, ali su spasioci postupili bezdušno prema Srbima. Oni to kriju od Srba i &itavog sveta i svoje zaposedanje odre@ene ta&ke na Kosovu pravdaju izmišljotinama o srpskim genocidnim odlikama.
Kada ja kao knjievnik govorim o ne&emu što poseduje prizvuk nau &ne fantastike, ima drugu teinu, nego kad bi pred javnost izašli Buš ili Putin i govorili o tome. Postoji i druga varijanta – izazvao bi se haos u svetu. Zato, molim politi&are moje zemlje Srbije, da ostave Kosovo, da izvrši svoj Svevišnji cilj. Budimo ponosni, jer je neka Boanska sila odredila da Srbija bude Sveta zemlja. Na tlu njenih korena, postavljena je – „Zvezdana kapija“.
 
43
Rusije i pruimo im ruku pomirenja. Viši ciljevi su u pitanju. Podjednako su vani, za sve nas na planeti Zemlji. Granica na Kosovu sa Srbijom, koja je
 postala vatrena stihija, vrlo brzo 8e se ugasiti i ne8e joj biti traga. Prihvatimo je kao ogra@enu veliku ameri&ku vojnu bazu. Ona to i jeste. Moramo shvatiti da su Albanci u celoj pri&i samo paravan. Moda, nije
 postojala druga mogu8nost. Zato molim politi&are moje zemlje Srbije: unesite mir i pomozite – da Srbi i Albanci, u okviru velike ameri &ke baze, ive u miru. Moja generacija je svoje najlepše godine provela u izolaciji. Ne dozvolimo da tako i završimo svoje ivote. Okrenimo se duhovnom uzdizanju, jer je to jedini na&in da svako od nas stigne do ve&nosti, a nemamo još mnogo vremena . Koja nam je nagrada što ivimo u pupku, tom magi&nom krugu naše Planete?
 
44
 
45
(napisana 1858 g-objavljena 1891 g-primedba urednika)
Odem ja jedared sa mojim otcem i materom na dedin salaš na Sajlovu. Tu na salašu ima sila boija vo 8a svakojaka, jabuka, krušaka, kajsija, bresaka, trešanja, višanja, i još drugog od svake struke. Ali na sred bašte stoji jedan veliki granat orah, pun oraja.
Ja sam mislio da 8emo se mi kao i drugi put u ve&e vratiti ku8i, ali otac kae: „Ne8emo danas i8i ku8i, nego 8emo ovde spavati“.
Ve&e lepo, mese&ina kao dan, a nebo puno zvezda. Otac i mati sede u sobi za stolom pa se razgovaraju posle ve&ere, a ja izišao pred ku8u, pa seo na klupu, i gledam u mesec kako lepo sija. Preda mnom stoji okrug, drvima ogra@en, pa se iz njega na sve strane putovi, sitnim utim peskom posuti, otvaraju. A oko putova svuda su zidovi od ribizli i ogrozda.
Kad ja pogledam a na sred okruga na pesku mi&e se nešto malo crnkasto. Ja se uplašim pa sko&im da pobegnem u sobu kod otca i matere, ali se i ono od mene poplaši, pa odtr &i malo dalje na jedan put, pa tamo stane.
Sad ja vidim da je to mala lepa veverica. Onda ti ja stanem, pa gledam na nju; a ona sela na dve stranje noge, pa dri nešto sjajno u prednjim nogama, i gricka, a ne moe da pregrize.
Kad ja malo bolje pogledim, a to grize ona zlatan orah, ali se badava mu&i, orah tvrd pa se ne da progristi.
Ja volim vevericu, a volim orah zlatan; pa mislim da je poplašim, izpusti8e orah, pa eto meni oraha. Ali tako setim se da moe ona zajedno sa orahom pobe8i, pa onda nemam ni veverice ni zlatnoga oraha.
Ajd' da za@em za drva i ribizle, pa onda da se polagano privu&em do nje  blizu, pa onda najedared da sko&im, i da je uhvatim — to 8e biti najbolje.
Odem ja polako do prvog drveta, pa onda sve puze8i do ribizli, pa zatim  brzo sko&im veverici, i ve8 pruim ruke da je zgrabim, ali ona sko&i pa zajedno sa zlatnim orahom pobee, a ja stojim pa gledim, kako ona bei.
Ali veverica odtr &i samo na jedno deset kora&aji, pak opet sedne na putu na stranje noge i stane se sa orahom mu&iti. Kad ja vidim da ona dalje ne bei, a ja korak po korak sve polagano njoj blie, i ve8 tako blizu do@em, da sam mislio: „Ha, sad sam je uhvatio“ — ali ona sko &i, pa upravo k mom velikom orahu pobee.
Ja po@em opet za njom, a kad blizu do@em, a ona sko&i na orah pa se  popne na njega. Ja pogledim za njom na orah, ali imam šta i videti: pun orah zlatnih oraja, pa se sjaju spram meseca, da ih je milina gledati.
Kad ja do@em kod drveta, a ono drvo malo, i &ini se da s lakom laš8u moe na njega popeti. Hajd' da pokušam sre8u popeti se, pa 8e biti oraha. Uhvatim se za drvo nogama i rukama i po&nem se uz njega puati. Puam se,
 
46
se ve8 na dva hvata uspuao. Sad ja opaim, da se drvo sve više u visinu prui, što se ja više puam. Upnem se iz sve snage, i stanem se ja&e puati; ali što ja
 bre gore, to orah više u vis. Kad ja po drugi put dole pogledim, a ja vidim da sam se na pet-šest hvati visoko popeo.
Ve8 mi se sve šake uirile, i stale me boleti. Šta 8eš sad bolan? Gore nije vredilo, jer prokleto drvo sve dalje bega; a dole je tee i8i nego gore, jer orah nije glatak, pa da se &ovek tek spusti uz njega, nego je hrapav; a teško se drati.
Uhvatim se dobro koleni o drvo, pa pljunem u šaku, da se novo puam. U taj par &ujem gdi se dve veverice gore na drvetu kolju, pa ci&e. Pogledim gore, da vidim šta rade, a jedna od njih sklizne s grane, pa padne upravo na mene. Ja je bre s jednom rukom uhvatim, a ona po@e uz drvo gore begati, pa i mene za sobom povu&e. Kako sam po&eo sa vevericom puati se, odmah sam vidio da blie grani dolazim, i tako pruim ruke da se uhvatim za granu. I sre8no se grane do&epam ali mi veverica iz ruke ute&e.
Stanem na granu i stanem malo, da se odmorim: pak onda se popnem na granu i po@em orase brati. Ali kako do oraha rukom do @em, a on pukne kao
 puška, pa ga u dimu nestane. Trgnem se da malo nisam s drveta pao; ali kad sve na miru vidim, a ja onda pruim ruku za drugim orahom. No &im ga rukom dodirnem, a on pukne kao puška, pa se sav u dim razpe. Tako i tre8i i &etvrti.
„Šta 8u sad“, pomislim u sebi, „zalud tolika muka. Šteta što sam uljio ruke.“ Orasi oko mene sve se sjaju kao zvezde, a ja ne smem da maknem rukom ve8 sam stojim, pa gledim u njih.
Ve8 i stanem misliti kako 8u dole silaziti, kad moja veverica cikati stane. Pogledam odmah tamo odkud sam cikanje &uo: kad al' jedna velika veverica zgrabila moju malu za vrat pa je &erupa. Kad ja to vidim, a ja odkinem jednu
 podebelu granu od drveta pa se polagano pribliim, i udarim onu veliku vevericu po glavi tako da je odmah mrtva na zemlju pala.
Kako