8/15/2019 terra_14.pdf

1/241

Reč urednika:

21.12.2012 g ? Neki od Vas će da umru, a neki od nas će da prežive. U svakomslučaju i početak je kraj il beše obrnuto ? WHATEVER!

Šifra za opstanak ljudske rase je : JJP . Značenje te šifre otkriću Vam 22.12.2012 u 12h!

8/15/2019 terra_14.pdf

2/241

 

. 

Đ & .

 

& .

 

, Č .

 

Č .

 

Ć .

 

.

 

0.

 

.

 

0. 

, Č Č .

 

Č .

 

Ć .

 

Č 0.

 

Č, Ć .. .  Č .

 

.

 

Č .

 

. 

0.

 

0.

 

.

 

.

 

.

 

.

 

( )

8/15/2019 terra_14.pdf

3/241

2525 č ć ć ć 35345ć ć , ć

, 4545ć , ć čć ć ć 5555 ć ć čć 6565

ć , ć ć , ć ć 7510 đ ć 510 ć ć ć ć č

ć č 55 ć č 10.000Č č č ć

č 2525 č ć ć 35345ć ć , ć ,

8/15/2019 terra_14.pdf

4/241

 

DARKO SUVIN I SCI&FI UDRUŽENJE9 maja 2012 godine u Rektoratu beogradskog univerziteta umetnosti imali smo

ogromnu čast, zadovoljstvo i priliku da prisustvujemo predavanju o naučnoj fantasticikoje je održao Darko Suvin, jedan od 10 svetski najpoznatijih teoretičara naučnefantastike. Suvin je jedan od mojih idola, i bio sam veoma uzbuđen što ću ga upoznati.To je, otprilike, kao da igrate košarku u nekom nižerazrednom klubu,a onda dobijetepriliku da se upoznate sa Majkl Džordanom, pričate s njim, slikate se, potpiše vam se naknjigu, primi poklon od Vas, veoma se pohvalno izrazi o vašem radu i sl.

Znači, posle završenog predavanja koje je trajalo 45 minut, sekretar udruženjaTihomir Jovanović-Tika i ja predali smo poklon (fanzin Terra, dvd sa naše sf konvencijeSFTERRACON 2009, propusnicu, bedž, kalendar, bukmarks sve to u kesi sa logomudruženja). Slikali smo se sa njim i zamolili da se potpiše na njegovu najnoviju knjigukoju sam inače, kupio čim je izašla i verujem da je retko ko u Srbiji ima, što je on radoučinio. Gospodin Suvin pažljivo je pregledao Terru i veoma se pohvalno izrazio i osadržaju i o vizuelnom izgledu fanzina.

8/15/2019 terra_14.pdf

5/241

 

A sada jedna mala anegdota. Kada sam otvorio knjigu i zamolio gospodina Suvinada se potpiše na prvoj strani on mi je rekao: “Znate Filipe još davno mi je rekao mojdobri prijatelj Krleža da se knjiga potpisuje na sledećoj strani jer se ova greškom ilislučajno može iscepati“. Poenta je u tome što je on to tako nonšalantno i opušteno rekao

da smo Tika i ja uvideli veličinu čoveka koji je imao veliki broj susreta i poznanstava iprijateljstava sa brojnim poznatim ličnostima i koji je za života i sam postao legendarnaličnost. Suvin ima 82 godine ali je krepak, društven i u veoma dobroj psiho-fizičkojkondiciji što je i dokazao pošto je održao predavanje na engleskom jeziku, a u diskusijikoja se kasnije odvijala govorio je na perfektnom hrvatskom jeziku iako već odavno neživi u Hrvatskoj. U kraćem razgovoru posle predavanja poklona i slikanja gospodinSuvin nam je dao i nekoliko saveta kako da nastavimo sa radom i njegova podrška iiskrene reči su nam dale inspiraciju i ohrabrenje tako da smo već u junu pokrenuli i novuediciju: „SF PORTAL“ (biblioteka naučne fantastike), tako da smo trenutno jedini nanaučnofantastičnoj sceni Srbije koji izdajemo dva fanzina.

Filipović Svetislav-FilipOsnivač  i predsednik udruženja građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI iz

Beograda

8/15/2019 terra_14.pdf

6/241

  .14 2012

6

VANZEMALJCI, POTOVANJA KROZ VREME I CRVOTOČINE 

Al Bielek – intervju (1998)Preveo sa hrvatskog: Filipović Svetislav-Filip

SUSANNE KONICOV:Čula sam da je Al Bielek govorio o “Philadelphia eksperimentu“ u nekoliko

izlaganja zadnje dve godine. Materijal koji je prezentirao je strašan i zaprepašćujući.Prošlog septembra na “Los Angeles Whole Life Expo“, Al je pristao napraviti intervju zaConnecting Link. Prvo ćete čitati Alove bilješke o godinama koje prethode “Philadelphiaeksperimentu.“ Zatim, po prvi puta u nekom časopisu, Al iznosi informacije o drugim,manje poznatim eksperimentima koji traju sve do danas (HAARP projekt, op. prev).Eksperiment koji se odvijao, i verojatno se još odvija, u bazi Montauk, Long Island.

Alfred Bielek je rođen 4.8.1916. kao Edward A. Cameron II, sin od AlexanderDuncan Camerona, Sr.

AL BIELEK:Moj otac, Alexander Duncan Cameron, Sr., upisao se u američku mornaricu pre

ulaska Amerike u 1. svetski rat. Prvo je dobio mene, zatim moga brata A. DuncanCamerona, Jr. (maj 1917) s drugom ženom. Duncan i ja, kao polubraća, odrastali smosretno sa stricem Arnoldom u velikoj kući, mirno u West Islip, Long Island (otac je ostaou mornarici do 1930, kada odlazi u penziju). Kako nismo imali teškoća s novcem(zahvaljujući Arnoldovoj i Constablinoj sreći na berzi), Duncan Jr. i ja (nakon završenesrednje škole) pohađali smo univerzitet. Ja sam išao prvo na Princeton, zatim na Harvard,

završio sam fiziku. Duncan je pohađao sveučilište u Edinburgu. Također je završiofiziku, u leto 1939. U septembru 1939, Duncan i ja upisali smo se u mornaričku komisiju,a zatim smo pohađali 90-dnevnu obuku za “Specijalnu agenciju” za mornaričko osoblje uProvidenci, Rhode Island. Po završeku obuke, obojica smo dodeljeni na InstitutNaprednih Studija (Princeton, N.J.) i direktno na započeti “Projekt Nevidljivost.” Suspešno položenim ispitom 1940. u Brooklyn Navy Yard, projekt je bio označen kaotajan i preimenovan u “Projekt Rainbow.” Kancelarije su premeštene u PhiladelphiaNavy Yard. Duncan i ja smo premešteni između Philadelphie i Princetona. U januaru1941, poslani smo na more u sklopu dužnosti na USS Pennsylvania. Otputovali smo naPacifik u oktobru 1941, kada je Pennsylvania došla na dokovanje u Pearl Harbor. Nakonodlaska u San Francisco i ostanka onde u decembru 1941, vraćamo se u institut u januaru1942. Radimo na projektu celu 1942. Nikola Tesla se povukao s projekta u martu1942.Zamenio ga je i Dr. John Von Neumann. Duncan i ja ostali smo na projektu kroz dvatesta 1943. s “USS Eldridge.” Drugi test, 12. augusta 1943, bio je totalna katastrofa, smnogo žrtava, a Duncan je trajno nestao. Ostao sam u mornarici i oženio sam se 1943g.Sin Jess, rodio se u februaru 1944. U julu 1944, porodica i ja smo premešteni u LosAlamos, New Mexico, gde sam ostao do 2. jula 1947. Tada sam premešten i nasilno

8/15/2019 terra_14.pdf

7/241

  .14 2012

7

odvojen od svoje porodice koju više nisam nikada vidio. S optužbom za špijunažu,očekivao sam vojni sud. Umesto toga sam premešten u Washington DC, gde su optužbeodbačene, a ja sam premešten u Montauk, Long Island, vojnu bazu (Fort Hero). S te tačkepremešten sam u vremensku liniju u 1983, natrag u projekt Phoenix. Tamo sam

podvrgnut ispiranju mozga i sva memorija mi je izbrisana. Uz to, vraćen sam (smanjen sastarošću i veličinom 30-godišnjaka u telo jednogodišnjaka) i zatim, kao jednogodišnjak,vraćen u 1927. i ubačen u novu porodicu kao zamena za poginulog sina. Ta novaporodica - Bielekovi – postali su moji jedini znani roditelji za više od pola veka! Snapretkom 2. svetskog rata, povučen sam u mornaricu 1945. (druga tura) kao mornar do1946. Po završetku službe, okušao sam sreću u biznisu (koji je propao) i upisao samkoledž (1949-1950) u Newarku, New Jersey, i kasnije na UCLA. Nastavljam karijeru kaoelektronski inženjer (1958-1988), i idem u penziju 1988. U maju 1986. mi se vraćajusećanja na projekat Phoenix i Philadelphia eksperiment (projekat Rainbow), a u januaru1988. uključen sam u opsežna predavanja i pisanje o Philadelphia eksperimentu ivezanim stvarima, o projektu Phoenix, kao i nevervoatnim posledicama u vremenskojpetlji.

SUSANNE KONICOV:Pričaj mi o projektu Phoenix.

AL BIELEK:Bio sam u zadnjoj fazi projekta Phoenix suočen s raznim aspektima projekta.

Uključio sam se u projekt 1953. kao Al Bielek. Bio sam ono što knjiga The Montauk

Project označava, kompjutersko sučelje između fizičkog sedala upotrebljenog kaopojačalo za vremenski tunel u zadnjoj fazi opracije. Ranije faze bile su vrlo teške – nisuispravno radile i bilo je puno problema. Uključio sam se kao Al Bielek. Preston Nichols

 je uključen kao Preston Nichols, i Duncan Cameron je uključen kao Duncan Cameron, unjegovom drugom telu, bez ikakvih sećanja o sudelovanju u Philadelphia eksperimentu.Projekt je proizveo vremenske tunele. Ljudima je omogućeno da putuju kroz vrijeme iprostor i oni su to činili. U Montauku su se odvijali i drugi projekti. Mi još ne znamo zasve njih. Tehnologiju za tunele nam je dala kooperativna vanzemaljska grupa,prvenstveno Orionska grupa, koja uključuje reptile, podgrupu zvanu Leverons. Tehničkagrupa koja je omogućila podršku, bila je grupa sa Sirius A – materijalistički, naučni ljudi.Možda ne zlonamerni, ali zavedeni, jer imaju vrlo dugoročne ugovore s Orioncima da imomoguće potrebno znanje i podršku. I oni rade s našom vladom u tajnosti na razvojutehnika umne kontrole i na razvoju visoko automatizovanog, tehničkog društva koje ćebiti mnogo lakše kontrolisati nego što je slučaj s ovim danas. A tome se približavamo, i tovrlo brzo. Takođe, tamo je bilo mnogo Sivih vanzemaljaca. Bilo je i drugih grupa kojenisu sudelovale u projektu, ali su bili tamo kao posmatrači, kao npr. grupe s Antaresa,vrlo dobri, vrlo sretni, vrlo vedri ljudi. U stvari, ne bih baš mogao reći za njih da su ljudi.

8/15/2019 terra_14.pdf

8/241

  .14 2012

Čak niti anatomski. Zašto su bili tamo, ne znam. Nisu radili ništa. Bili su posmatrači. Alivanzemaljci su omogućili proučavanje, opremu. Sakupili smo to s kompjuterskihpodataka na IBM 360. Tada to još nije radilo i napravljene su neke promene. Dubokosam se uključio u posao s vremenskim tunelom. Bila je to vanzemaljska tehnologija. Mi

nismo imali teoriju. Imali smo kapacitete, tehnološke studije za izradu opreme, i izradilismo to prema njihovim specifikacijama. ITT je sve ugovorio. To je bilo na “Black Card”nivou provere, što je najviši nivo tajnosti koji postoji. Većina ljudi ne zna da to postoji.To u osnovi znači; za tako duboki "Black Hole" projekat se svi dokumenti, sve u vezi stim, drži zakopano u crnom podrumu. Niko nema pristup tome bez odgovarajućedozvole. To uključuje i odeljenje nabavke koje kupuje opremu za takve projekte.Dokumenti o nabavci, prodaji, bilo čemu, su zakopani u crnom podrumu i niko ih nemože naći. Zato se to zove "Black Hole" projekat. Takvih projekata ima jako puno. To je

 jedan od njih. Tunel je postao potpuno operativan oko 1977. posle mnogih izmena.Otprilike 1979. imali su sve rezultate koje su želeli. 12. augusta 1983, noću, projekt jenamerno uništen. Sabotaža iznutra. To je opisano u knjizi. Ali ono što su uradili pre togabilo je neverovatno.

Jedna od upotreba Phoenix projekta, odnosno vremenskih tunela, bila je daomogući rezervni transport do kolonija na Marsu. Kolonije na Marsu su tamo od ranih70-ih. Na Mesec smo otišli javno 1969. U stvari Nemci su bili tamo 1947. A mi smo bilitamo 1962. zajedno s Rusima. Ekspedicija je bila tamo 22. maja 1962. To je stvarniprijenos. TV snimke u boji s Marsa, kako taj Explorer leti i sleće. Mi imamo kolinijetamo na Marsu od kasnih 60-ih ili ranih 70-ih. Našli su tamo mnogo artefakata. Tamo jeviše od jednog uništenog grada. I naravno, tamo je slavno lice, piramide i celi taj

kompleks o kojem je Dr. Richard Hoagland javno govorio. Ono što su našli na površiniupućuje na to da tamo postoji još mnogo toga što je zakopano i treba ga pronaći. A oninisu to poneli sa sobom, jer u to vrijeme nisu imali mogućnosti poneti sa sobom teškumehanizaciju na Mars. Nisu imali bagere, traktore i takve stvari. Poslat je zahtev radiomna Zemlju, “Verujemo da tu postoje podzemne instalacije. Videli smo zapečaćene otvore.Možete li nam vi momci dolje reći što da radimo?” Informacija je poslana u Montauk,Phoenix projekt. Oni su odgovorili, “Dajte nam koordinate tih lokacija na površiniMarsa.” I učinili su to i rekli su, “Dobro, istražite to.” I istražili su. Jer su mogli pomoćutunela ići na bilo koje mesto na Marsu. Otišli su upravo na te koordinate. Prvo nisu slalinikoga. Pokrenuli su tunel u nešto za što su mislili da je podzemno područ je, radije negoda riskiraju zabiti nekoga u stenu. Poslali su kameru, remote-view kameru. Otkrili sutamo pećinu koja je bila sigurna. Zatim je Montauk poslao ljude. U posadi smo biliDuncan i ja. Prva grupa koja je poslana trebala je istražiti podzemlje Marsa. Nisamspomenuo u knjizi ko je išao, ali eto, mi smo išli. Bilo je verojatno i drugih. Išli smonekoliko puta. Našli smo sve vrste artefakata. Našli smo još uvek ispravan podzemnisistem osvetljenja, sistem napajanja. Uključili smo ga, i radio je još uvek. Nije bilo traga

8/15/2019 terra_14.pdf

9/241

  .14 2012

životu. Mnogo artefakata, dokumenata, zapisa, religijskih predmeta, kipova, sve složenokao u skladištu, velikom skladištu.

SUSANNE KONICOV:

Je li pisani materijal bio na engleskom?

AL BIELEK:Ne. To je bilo na drugom jeziku. Nije na engleskom. Duncan je mogao nešto

prevesti. Vidio sam to, ali nisam razumio jezik. Donešeno je mnogo stvari i snimaka.Duncan i ja smo tada odlučili poduzeti vlastito tajno putovanje (Po završetku putovanja,sve se snimi. Sve koordinate i informacije, koje su potrebne za upravljanje sustavom,snime se na kasete. Možeš uzeti tu kasetu, staviti ju u kompjuter, bez psihičke , fotelja ibrojeva, možeš otvoriti tunel na istoj lokaciji, jer kumpjuter sadrži sve astronomskepodatke – sva Zemljina kretanja, kretanja Sunčevog sustava, sve je u kompjuteru – imašpotpunu vezu s novom lokacijom gdje će planeta biti. Ti "uključuješ" tunel u potpuno istulokaciju. . .). Tako da smo otišli dva puta za sebe, za svoje vlastito malo istraživanje.

SUSANNE KONICOV:I niko nije kontrolisao mašinu u svrhu vašeg povratka?

AL BIELEK:Uključili smo opremu. Znali smo kako to da učinimo. Nikoga nije bilo tamo. Na

drugom putovanju smo otkriveni, jer postoji automatski zapis o tome koliko puta i kada

 je oprema korištena, i u koju svrhu, i slično. To se zbivalo automatski, svo vrijeme,zabeleške o događajima. Tako da smo bili uhvaćeni po povratku. Povučeni smo sprojekta, dobili smo po prstima. “Više to nećete raditi,“ i jedan od ljudi koji su biliuključeni, stariji naučnik, razbio je naš tim. Duncan i ja nakon toga nismo više radilizajedno, ali ostali su radili daljnja istraživanja. Što su oni našli, ne znamo. Neki ljudi suunapred izabrani, kao Duncan, Preston i ja, da budu deo programa. Nivo ispiranja mozga

 je varirao. Duncan je bio teško programiran, ispranog mozga da čini što je činio tamo, jeon nije bio iskorišten za tehnička istraživanja. Meni je u nekoj meri ispiran mozak, aPreston je prošao teško ispiranje. I dano nam je, što biste nazvali fragmenti, nakon što ječitav projekt srušen i formalno proglašen gotovim 1. januara 1984. Svi smo imali svojefragmente, što znači da nam je um očišćen od svega što smo radili na projektu. I nadali suse da će stvar ostaviti zamagljenom. Ali nisu. Razlog za to je, što mesto nije uništeno.Ono je još tamo. Ovlasti nad mjestom su 1. januara 1986. prebačene na Državnu komisijuza parkove New Yorka, da postane dio okolnog parka. Komisija nije ništa uređivala. Nisusrušili zgrade. Nisu nikada otvorili mjesto kao park. Srušili su ogradu tako da ljudi moguulaziti, šetati, i kampirati ako žele, tokom dana. Ne mogu ostati preko noći bez posebne

8/15/2019 terra_14.pdf

10/241

  .14 2012

10

dozvole gradske administracije Montauka. To nije dozvoljeno i čuvari parka će ihotjerati. Ali uređaji su ostali u zgradama.

Otišavši tamo, prvo u augustu 1985. na poziv Prestona (poveo sam Duncana sasobom). U to vrijeme nitko od nas nije znao da smo bili deo Montauk Projekta. Preston,

kao prodavač  elektroničke opreme, je pre toga bio tamo privučen odbačenomelektroničkom opremom.

SUSANNE KONICOV:Tu započinje knjiga Montauk Projekt.

AL BIELEK:Točno. On nije znao u što je bio uključen. Nije se sećao. Na tom putovanju u

augustu, Preston nas je poveo i rekao, “Obojica ste senzitivni. Da vidimo što ćete uhvatitikada odemo tamo.” Rekao je, “Znam da tamo nikada niste bili.” On uistinu to tada nijeznao. Tako smo izišli i osetili užasne vibracije u bazi, kao da se nešto grozno tamodogađa. Osjetili smo to čudovište, koje se pojavilo na kraju priče, čija je svrha bila dauništi bazu.

Oni (Preston i Duncan) su naravno, imali prednost. Posećivali su Montauk, ivraćali se u Phoenix. Bili su tamo nekoliko puta, i postali su svesni svoje umešanosti uprojekt mnogo ranije od mene. Vratio sam se (u Montauk) u maju 1986, i ponovnoposlije s grupom iz Phoenixa, sponzorisanu, verujem, od strane senatora BarryaGoldwatera. Nakon što sam rekao toj grupi, koju sam znao od decembra 1985, o projektu,

oni su izišli da istražuju o mogućoj zloupotrebi federalnih sredstava za legalne projektekorišćenih za financiranje ilegalnih projekata. Tražili su dokaz. I to je bio njihov modusoperandi, nihov razlog za ulazak u državu New York, za ulazak u bazu, u zaključanezgrade. Neke su bile zaključane. Tražili su bilo koji dokaz, o zloupotrebi federalnihsredstava u tom projektu. Sada znamo da federalni novac nije bio uključen. Glavniistražitelj je to dokazao. Ali u procesu smo napravili puno fotografija, i tokom te posete umaju 1986, moja sećanja na Montauk su se počela vraćati, jer sam posetio mesto, mestozločina, ako želite.

SUSANNE KONICOV:To je djelovalo kao okidač.

AL BIELEK:To je bilo okidač za mene, kao i za Duncana,a i za Prestona. Moja sećanja su se

vratila. Znao sam da sam bio deo toga. Sećanja su od tada izvirala polako, nije sve došlonaglo odjednom. Dolazilo je u delovima, zavisno koji okidač  ih je vraćao. Ali jednomkada probijete rupu u zidu sećanja, to je kao rupa u brani. Rupa se počne širiti i nastavlja

8/15/2019 terra_14.pdf

11/241

  .14 2012

11

sa širenjem, i možda sve prođe kroz nju. Na kraju sam shvatio da sam bio dubokouključen u administrativni i inžinjerski deo mnogih projekata. Duncan je bio uključen uviše od jednog projekta. Preston je bio šef stanice posle Matthew Zareta. Profesor Zaret jesklonjen 1980. Ustvari, on je otišao na moj predlog, ali oni ga nisu hteli izgubiti, tako da

 je otišao na paralelan projekt u Brentwood, Long Island, gde je i umro. Preston je preuzeokao tehnički direktor, upravljajući sa svime. On je dizajnirao i izgradio sve RF odašiljačei sisteme pulsnih modulatora – on je stručnjak za sve u vezi RF-a i odašiljača. A to je bilanjegova struka i u normalnom životu. Jedna kompanija koja se bavi svemirskomtehnologijom iz Long Islanda zaposlila ga je na 15 godina sve dok ga nisu otpustili pre 2godine. Otpustili su ga, ali su to zataškali. Zato jer je znao previše, i pričao je previše, ipočeo se prisećati previše, i govorio je o informacijama na USPA [United StatesPsychotronic Association] konferenciji nekoliko puta, što vlada nije htela da ide javno.Prvo su ga razrešili, a zatim su mu zamrznuli status u julu 1990, za vreme USPAkonferencije. Ostao je bez posla. Rečeno mu je, “Završio si, pokupi svoje stvari i odlazi.”A njegov šef čak nije znao zašto. Njegov šef ga nije otpustio. To je bila vladinamanipulacija. Bio je stručnjak za izradu odašiljača, visoko-naponskih odašiljača, zaradare, za bilo što. U ovom slučaju za Montauk projekt, za završnu fazu specijalnihamplitrona, što je opisano u knjizi. To je bilo zamišljeno i izrađeno u Raytheon Electric uGoleti, California. Sećam se prvog odlaska tamo da potvrdim prvu pošiljku cevi. Bile suvrlo skupe i specijalno izrađene. Koštale su nekoliko miliona dolara po komadu. Anaručene su hiljade. Sada vidite zašto je cena projekta bila tajna. Kondenzatori zanapajanje pulsne mreže i za modulatore su takođe bili specijalno dizajnirani s vrlostrogim specifikacijama. Najzad su imali nekoga da ih izradi. Svi u industriji su ih odbili,

osim jednoga. Izradili su ih prema specifikacijama, i prodali ih vladi, komlete od po 50komada, vrlo jeftino, 25 000 dolara svaki kondenzator. A imali su ih stotine na svakojstanici. Potpun komplet od 50 za 2 odašiljača, aktivnih, i komplet rezervnih. To je bilo 2 ipol miliona dolara za svih 25 stanica! Nestalo im je zlata (Projekt je započeo s 10milijardi dolara u zlatu. Priča o zlatu je zabilježena u knjizi Nacističko zlato.) Nestalo im

 je novca. Tako da se ITT povukao.

SUSANNE KONICOV:I sva ta tehnologija je bila od vanzemaljskih grupa?

AL BIELEK:Sarađivali su s vanzemaljcima. Vidite, imali su srušen NLO, koji je namerno pao, u

dogovoru s Hitlerom, od strane jedne grupe Plejadanaca. Bio je napunjen s tehnologijom.Razlog za pad je bio da iz Nemačke visoke komande, ako ih pritisnu, da mogu reći, “Da,našli smo srušeni NLO u Bavarskim Alpama” ili nekom sličnom mestu, “popravili smoga, i uzeli delove za analizu tehnologije.” To sigurno nije objavljeno. Ali ostaci letelicesu nađeni blizu Peenemunde posle 2. svetskog rata. To je bila Nemačka vojna baza za

8/15/2019 terra_14.pdf

12/241

  .14 2012

12

testiranje raketa gde je Wernher Von Braun radio sa svojom ekipom. Po završetku rata,on je prebacio svoju grupu na zapad, Amerikancima. Drugu grupu su zarobili Rusi,uključujući, verujem, njegovog profesora Hermana Obertha. Naravno, to je razlog zaštosu Rusi bili u prednosti s raketama nad Amerikancima, imali su učitelja od Wernhera

Von Brauna! Možda su imali još nekoga, jer su Rusi zarobili dobar deo Nemačkeinteligencije kada je Berlin pao u njihove ruke. Rat je, u stvari, dobio ogromnu podršku,tehnologiju od Plejadanaca. Što se tiče ugovora, Roosevelt je napravio prvi u SAD-u1934, ne s Plejadancima, koji su ponudili pomoć SAD-u za izlazak iz nevolja s velikomrecesijom, nego je izabrao drugu grupu, ali razloge njegovog izbora mi ne znamo. Tagrupa je znana kao K-grupa ili Kondroshkin. Ispostavilo se, kako se vidi danas, da seradilo o plavo-sivim (blue-greys) vanzemaljcima. Ne malim sivima (greys), već krupnijim, zvanim blue-greys. U svakom slučaju, on je napravio ugovor s njima. Oni suponudili sasvim novu tehnologiju za Američku nuklearnu energiju 1938. Roosevelt jeprvo prihvatio, a zatim odbio jer je vojska rekla, “Uh, uh! Ne možemo to u potpunostikontrolisati. Ne znamo što će oni napraviti i hoće li nas izmanipulisati na kraju.” Tako suoni (K-grupa) nestali. 1943. je došao Philadelphia eksperiment i skupa s njim Phoenixprojekt, napravivši ogromnu rupu u vremnesko-prostornom kontinuumu.

Vanzemaljci su namerno 1983, napravili pukotinu u vremensko-prostornoj fabrici,tako da je veliki broj vanzemaljaca i letelica mogao proći. Svi oni su imali mogućnostputovanja kroz vreme, ali pukotina je bila nužna za prolazak većih letelica i zaeventualnu masovnu invaziju na SAD, i kasnije na Europu, vanzemaljaca (primarnogreysa, ali i drugih tipova). Kada su sleteli na Edwards vazdušnu vojnu bazu u MurocDry Lake, kao i u druge baze – otkrivam mnoge detalje – vlada je već  znala sve o

vanzemaljcima prisutnima na ovoj planeti. Znali su to od 1887. s prvom istražnomkomisijom u vreme 22. predsednika Grovera Clevelanda. U svakom slučaju, znali su dasu oni ovde, a oni su onda došli masovno. Suočili smo se s tehnologijom s kojom senismo mogli nositi, nismo znali što s njom. Sporazum s Eisenhowerom i njegovimsavetnicima je bio u svrhu potpisivanja ugovora s njima, ugovora o nemešanju i pristupusvoj tehnologiji koju smo mogli dobiti od njih. Kupili smo vreme da vidimo što možemou vezi toga kasnije. To je bila osnova ugovora. Usled toga, došao je veliki brojvanzemaljaca i eventualno su postali deo Phoenix projekta. Oni su planirali unapred.Nismo znali što smeraju. Gledam unatrag, tada to nismo znali. Oni su planirali unapred.Znali su što rade. Usmeravali su i manipulirali Phoenix projekt. Nisu očekivali da će se totada prekinuti. Siguran sam da su predvideli nastavak kroz sledeće desetine godina,barem kroz 90-e. Dakle, zbog određenih ljudi, koji su iznenada, oprostite na izrazu,“vidjeli svjetlo,“ postali religiozni, ili tako nešto, što ih je obuzelo, Duncan i nekolikodrugih zaverenika su odlučili uništiti stanicu. Razlog je bio to, jer su ono što su videli,doživeli kao silno zlo. Znao sam za to. Odlučio sam da ne učestvujem u destruktivnomdelu plana. Rekao sam, “Da, mnogo je pogrešnoga ovde, ali već  smo ispravili mnogozbrke i možemo ispraviti ostalo i nastaviti s tim kao s istraživačkim alatom,“ kao što je

8/15/2019 terra_14.pdf

13/241

  .14 2012

13

želio John Von Neumann (koji je još uvek živ). On je rekao, “To je istraživački alat; miga trebamo.“ Zbog mogućnosti putovanja kroz vreme (remote viewing), on je video stvarikoje bi mogle biti ozbiljna pretnja SAD-u i ostatku sveta u budućnosti. Ali oni su radilina svoj način. Stavili su poseban implant u Duncanovu glavu, tako da kada smo

originalni Duncan Cameron i ja kao Edward Cameron, prošli iz Philadelphiaeksperimenta i nastavili kroz stanicu (trajalo je 12 sati) i vraćeni smo na Eldridge; zatim je Eldridge vraćen u 1943. U toj tački, ta faza je završena i vremenska petlja je zatvorena.Zatim se pojavila rečenica, “Sada je vreme“ i Duncan je oslobodio tu stvar iz svojepodsvesti, prema mašini. Odašiljač (koji je do tog vremena već imao svoju osobnost) jestvorio veliku zver, čvrstu trodimenzionalnu, 4 - 4,5 metra visoku, i ona je doslovno izišlaiz podsvesti. Kretala se okolo uništavajući zgrade i ljude, i otkrivena je dok je pokušavalaprobiti se u radarski toranj. Toranj je bio prečvrst da ga probije. Jedini način da jezaustave bio je da unište odašiljač, i to su učinili. A zver je isparila u neki drugi realitet.To je fotografisano u maju 1986. Susanne Konicov je intervjuirala Ala Bieleka 1998. Uto vreme, Dr. John Von Neumann bio je još živ i boravio je u New Yorku. Dr. John VonNeumann je umro u julu 2002.

Zadnje poglavlje o Montauku još nije napisano. Pre mesec dana smo otkrili (august1992) da je Montauk ponovo aktiviran. I to je ono što je bitno. Ne znamo tko to čini.Videli smo dokaze. Nove koaksijalne kablove, nove transformatore postavljene naenergetske podstanice. Na njima su oznake “non PCB.“ Jer novi zakon zabranjujepunjenje rashladnih uređaja polikloriranim bifenilima – taj plin je opasan za ozonskiomotač. Pa su koristili za okolionu bezopasan rashladni plin – drugačiji sastav tekućine utransformatorima s velikim oznakama “non PCB.“ Imam sliku toga s putovanja od prije

mjesec dana. Tamo su i potpuno novi koaksijalni kablovi u krugu baze. Radarski toranjima sada čelična vrata i više ne možeš ući u njega kao pre. Stavili su nova čelična vrata sdva lokota. Stražnja garažna vrata za kamione i dostavu teške opreme su sada zapečaćenaiznutra. A našli smo i druge dokaze da je baza ponovo aktivirana. Vlada je zatražila odPrestona da postane voditelj Novog Montauk projekta, a rekli su mu da žele i Duncana utome. Tu su novi službenici. Tu je novi ulaz u podzemlje. Jedna osoba, koju znam, jeprošla kroz ta vrata i tamo su još jedna zaključana vrata s crvenim svetlom na njima.Morate imati posebne pristupne bedževe, ili će vas zaustaviti. Nismo pokušali ući unutra

 jer nismo htjeli reskirati. I nismo znali gde projekat može krenuti, ali smo sumnjali da je jedan od ciljeva projekta proširenje vremenskog procepa (od 1943. do 1983.) napred do1993, jer je 1993. točka na polusinusoidi u 20-godišnjem ciklusu, a august 1993. će bitivrlo kritično područ je ponovo, i oni verovatno žele aktivirati stanicu pre augusta 1993.To je ono što smo osećali da oni žele s tehničke strane. Ako koji je njihov krajnji cilj,nismo sigurni. Možda žele prošiti vremenski tunel, znači, vremenski procep, za svojelične svrhe.

Postoji mnogo nepoznatih stvari u vezi tog projekta. Koristili su neke stvari, ali neznamo u koju svrhu. Nikada nismo imali pristup tajnim dokumentima Lincoln

8/15/2019 terra_14.pdf

14/241

  .14 2012

14

laboratorija na M.I.T. (Cambridge, MA). Nisu mogli izbaciti Duncana i mene, jer mi ustvari održavamo celi vremenski procep stabilnim. On će se sam stabilizovati 2003. osimako ga ponovo ne otvore. Tada bi imali novu hrpu problema. Oni ne shvaćaju kojem seriziku izlažu ponovnim otvaranjem te stvari. Ne od 2000, već bi to bilo 1963. Tada je

napravljen specijalni projekt, sada dobro zataškan, da ponovo stabilizuje reverznivremenski talas koji bi pogodio one napred u 1963. i uništio ovaj kontinent. To je zato jersu imali taj vremenski procep, a on je bio nestabilan zbog načina kako je generisan (kaostojni val u RF odašiljaču). Možda ne razumijete RF teoriju, ali recimo da imate povratnitalas u neterminiranom ili nepropisno terminiranom kablu. Vreme je također talas.Možete imati vremenski talas usmeren napred i vremenski talas usmeren natrag. Ako sesudare dva takva talasa istih amplituda u određenoj točki, koja je tačka sinkronizacijeZemlje, kao npr. 12. august 1963, to može biti ekstremno opasno za fizičku strukturuplanete. A kako je taj projekt rađen u SAD-u, na Long islandu, oni koji poznaju tu teorijukažu da bi to uzrokovalo veliku pukotinu u geološkom smislu, koja bi razorila severno-američki kontinent. To bi delovalo na uništenje tektonskih ploča severno-američkogkontinenta, a sve osim planina bi se našlo pod slanom vodom približno 150-250 metara.

To se nije dogodilo, kao što se vidi – još smo tu. Projekt iz 1963, “Atlanticus NotRevisited,” bio je uspešan u odgađanju tog povratnog vremenskog talasa. To je područ jenauke i tehnologije i fizike o kojem većina ljudi ništa ne zna. Nadamo se, ako se projektobnovi, da će biti korišćen ispravno pre nego neispravno, kako je bilo u prošlosti, jermislimo da postoje jako dobre mogućnosti upotrebe Montauk projekta. U širojperspektivi, možda ga je bolje ostaviti zakopanog. Samo vreme može pokazati što će sedogoditi, i da li ću više igrati ulogu u tome. Nisu me tražili. Ne žele. Sve što možemo je,

nadati se najboljem u budućnosti, i da će greške iz prošlosti biti sagledane, i da će nekakobudućnost stoga biti bolja u smislu da smo razumeli probleme s kojima smo se susreli.

8/15/2019 terra_14.pdf

15/241

  .14 2012

15

ČOVEK, JE SAM U KOSMOSU?_

Prema današnjim, još uvek nepotpunim saznanjima, kosmos je u fazi ekspanzijekoja je počela, uslovno rečeno, Velikim Praskom, hipotetičkim događajem koji se zbio

pre oko petnaest milijardi godina. Crveni pomak nesumljivo ide u prilog ove teorije.Treba odmah skrenuti pažnju na mnoge pojmove, opšte uzev, koji su uvek ilidiskutabilni, ili uslovni, ili hipotetički i nedorečeni, a koji u svakom slučaju izrazavajuono što na današnjem naučno tehnološko misaonom nivou možemo da izrazimo. TakoKosmos izrazava pojam svekolike vaseljene koja nam je danas poznata, sa svim svojimgalaksijama, crvenim pomacima, zračenjima i ostalim sadržajima. Pored ovog našegpoznatog kosmosa nije isključeno da postoje i drugi, čak milijarde drugih kosmosa, saisto toliko antikosmosa, i tako redom. Naša Godina izražava vreme ove naše Zemlje koje

 je potrebno za jednu njenu revoluciju oko našeg Sunca. Godinom merimo i kosmičkadogađanja. U kosmičkim razmerama postoji svakako drugačiji odnos prema vremenu imerenju vremena. Ajnštajnova Teorija relativiteta pouzdano objasnjava ovo pitanje.Stoga, tolike milijarde godina koje se vezuju za kosmos je mera vremena vezana samo zanas, zemljane. U kosmičkim uslovima to je (svakako) drugačije.

Galaksije se prostiru se do rastojanja od nezamislivih petnaest milijardi svetlosnihgodina. Nema naročitog značaja objašnjavati koliko je to kilometara. Jedna svetlosnagodina predstavlja rastojanje od 9.4607x10 na dvanaesti stepen km, ili 9460,7 milijardikilometara. Broj galaksija je takodje nezamisliv, procena je da ih ima oko sto milijardi. Usvakoj galaksiji ima prosečno oko sto milijardi zvezda, pri čemu galaksija Andromedesadrzi blizu četiri stotine milijardi zvezda. Naše Sunce je, znači, samo jedna od

nezamislivo velikog broja zvezda koje se nalaze na nezamislivo velikim rastojanjima, ili,ako neko želi malo matematike, naše Sunce je jedno od deset hiljada milijardi milijardizvezda, koje su rasporedjene na rastojanju od petnaest milijardi svetlosnih godina.Prednje se odnosi na nas Kosmos, za slučaj eventualno dokazanih sada hipotetičkihkosmosa, ovaj odnos se neuporedivo višestruko povećava, do granica kada se broj, kaoveličina, priblizava beskonačnosti i gubi svaki ovozemaljski smisao. Naše Sunce jezvezda koja se ni po veličini, ni po sjaju, ni po ostalim osobinama ne ističe među ostalimzvezdama. Postoje gigantske zvezde koje su veličine do 2400 puta veće od naseg Sunca,ili prečnika do 1600 miliona kilometara, ili, drugim rečima, prečnika koji zahvata orbituSaturna, pri čemu bi orbite planeta Jupitera, Marsa, Zemlje, Venere i Merkura bile unutarte zvezde. Ovakvih Zvezda ima više a jedna je registrovana kao Alpha Herkulis.

U odnosu na naše Sunce, mase svih ostalih planeta našeg sunčevog sistema subeznačajno male. Sunce čini 99,866% ukupne mase našeg sunčevog sistema, znači da nasve planete, od Merkura, preko Jupitera do Plutona otpada samo 0,134%. Naša Zemljaima 333 000 puta manju masu od mase Sunca. U odnosu na veličinu kosmosa Zemljapredstavlja majusno zrnce dimenzija izvan domašaja ljudskog uma. Sunce je zvezda,

8/15/2019 terra_14.pdf

16/241

  .14 2012

16

usijano telo koje zrači sopstvenu energiju. Od ukupne Sunčeve energije na Zemlju dopire jedan dvomilijarditi deo. Ovaj deo sunčeve energije daje sav život Zemlji.

Život na Zemlji nastao je, reklo bi se, sticajem raznih okolnosti. Sunce svojomveličinom spada u red manjih zvezda, a temperaturom na površini od 5700 Kelvina

svrstava se u red hladnijih zvezda. Natoplije zvezde imaju temperaturu površine i do 250000 Kelvina. Temperatura Sunca i rastojanje Zemlje od Sunca od oko 149,6 milionakilometara uslovili su srednju godišnju temperaturu na površini Zemlje od oko 14 stepenipo Celzijusu, na koji način je omogućeno da voda bude većinom u tečnom stanju. Svielementi na Zemlji snižavanjem temperature se skupljaju, sem vode. Voda ima

 jedinstvenu fizičku karakteristiku koja je razlikuje od ostalih elemenata i koja je osnov zaopstanak svih živih bića: snižavanjem temperature skuplja se, ali samo do temperature od+ 4 stepena C, kada je najgušća, znači najteža, posle čega se, daljim snižavanjemtemperature, širi, postaje lakša. Ova fizička osobina omogućava da led pliva na površinivode čime se u vodi čuva sav biljnji i životinjski svet. U suprotom, led bi sišao do dnareka, jezera i okeana i uništio sav živi svet u vodi. Dve trećine Zemljine površinepokriveno je vodom. Voda i srednja godišnja temperatura na Zemlji omogućili su razvojvegetacije. Kao direktni rezultat postojanja biljnog sveta pojavio se kiseonik u atmosferiZemlje u koncentraciji od 21%. Ova koncentracija postoji na Zemlji u poslednjih 2milijarde godina. Kiseonik u atmosferi stvorio je sloj ozona na velikoj visini koji štiti ceoživi svet na Zemlji od štetnog ultravioletnog zračenja Sunca.

Sastav Zemljine atmosfere, azot 77%,kiseonik 21%, ostalo 2%, srednja godišnjatemperatura i atmosferski pritisak od jedne atmosfere idealno doprinosi stvaranju irazvoju živog sveta. Naši najbliži susedi nemaju atmosferu sličnu našoj pa je teško i

zamisliti da je na njima moguć život: Mars: ugljendioksid 95% sa pritiskom na površini0,7% Zemljinog pritiska; Venera: ugljendioksid 99,9% sa pritiskom na površini 90 putavećim nego na Zemlji. Temperature: Merkur: danju do +430 stepeni C, noću do minus170 stepeni C ; Venera: +450 stepeni C, Mars noću do minus 140 stepeni C.

Zemlja ima čvrstu površinu za razliku od gasovitih planeta, Jupitera, Saturna,Urana i Neptuna. Jasno je da na gasovitim planetama nema uslova za stvaranje i razvojživota sličnog ovom našem, na Zemlji. Zemljina kora je debljine oko 10 km ispod okeanai oko 30 km na kontinentima (planine). Debljina Zemljine kore je oko 32 puta srazmernomanja od debljine ljuske jajeta! Zemljino jezgro se sastoji od smeše gvožđa i nikla sanajvišom temperaturom od oko 4000 stepeni C.

Od svih devet planeta našeg Sunčevog sistema jedino su se na Zemlji stvoriliuslovi za razvoj života. Na današnjem stupnju razvoja nauke i tehnologije nismo u stanjuda tvrdimo da na nekoj od planeta kosmosa postoji život. Po analogiji – postoji. Mnogesu prepreke da se u to i osvedočimo. Fizička rastojanja, izvori energije i asihronostvremena pojavljivanja civilizacije su za sada nepremostive prepreke. Ako bismo hteli daispitamo našu najbližu okolinu, recimo, jedan petnaestohiljaditi dužinski deo kosmosa, to

 je već jedan milion svetlosnih godina. Radio odgovor neke civilizacije pod uslovom da je

8/15/2019 terra_14.pdf

17/241

  .14 2012

17

u ovom trenutku na nasem nivou razvoja, stigao bi za dva miliona godina. O slanjuletilica može se govoriti samo u okviru naučne fantastike. Naša civilizacija, srazmernovremenu kosmosa, postoji u vremenskom periodu koji je kraći od najkraćeg mogućezamislivog bljeska. Teško je, nemoguće, nadati se da će se pojaviti dva takva istovetna

bljeska u istom trenutku - vremenu, širom kosmosa. Kako stvari stoje, mi smo jedina iusamljena planeta u kosmosu na kojoj se razvio život. To što hipotetički postoji negdenekakav drugi život za nas nema nikakvog praktičnog značaja.

Rotacija Zemlje oko svoje ose određuje smenu dana i noći i daje osnovni ritamživotnog ciklusa svih živih bića. Nagib Zemljine ose pod uglom od 23 stepena u odnosuna ravan ekliptike određuje smenu godišnjih doba i direktno utiče na atmosferskepromene. Revolucija, tj. okretanje Zemlje oko Sunca je jedna godina dana. Za to vremeZemlja se okrene oko svoje ose 365 puta. Poređenja radi, ostale čvrste planete našegSunčevog sistema imaju sledeće rotacije – revolucije: dan na Merkuru, tj. jedna rotacijaoko svoje ose, traje 58 Zemljinih dana, oko Sunca se okrene za 88 Zemljinih dana. Veneri

 je potrebno da se okrene oko svoje ose 243 Zemljina dana. Venera se okrene oko Suncaza 224 dana, znači, brže se okrene oko Sunca nego jednom oko svoje ose. Mars se okreneoko svoje ose za oko jedan dan, a oko Sunca za 780 dana. Ovi podaci govore da su našenajbliže čvrste planete veoma negostoljubilve za stvaranje i razvoj života kakav je nanašoj Zemlji.

Navedene okolnosti samo su deo uslova koji su doveli do razvoja života na Zemlji.Pitanje je da li bi do razvoja života na Zemlji uopšte i došlo da je izostala samo jedna odmnogih slučajnosti. Živi svet na Zemlji u stalnoj je evoluciji, počev od jednoćelijskihbića do čoveka, najrazvijenijeg živog stvora na Zemlji. I pored povoljnih osnovnih uslova

za razvoj života na Zemlji, život čovečije vrste je viseštruko ugrožen spoljnom sredinom isopstvenim destruktivnim osobenostima.Čovek može da živi samo na površini kopna, koje čini samo1/3 ukupne Zemljine

površine, i to na onim mestima gde klimatski i atmosferski uslovi to dozvoljavaju. Čovekne može da zivi pod zemljom, u vodi, u vazduhu, na visokim planinama, na polovima, upustinjama. Očigledno je da je životni prostor čoveka značajno sužen. Život čoveka jeugrožen mnogim činiocima spoljne sredine: virusne infekcije, bakterijske infekcije,infektivne bolesti, radijacija, hemijski otrovi, biološki otrovi, vulkani, zemljotresi,orkanski vetrovi, insekti, divlje životinje, sunčana i kosmička zračenja, magnetne bure,sudari sa asteroidima. Pored navedenih, još teže ugrožavaju čoveka sopstvenedestruktivne osobenosti: psihičke bolesti, nasledne bolesti, suicidne devijacije,kanibalizam, alkohol, droga, tehnološko zagađenje životne sredine, tehnološke katastrofe.U komunikaciji sa sredinom čovek je ograničen svojim čulima na uski deo talasnefrekvencije od ljubičastog do crvenog dela spektra. U zvučnom delu talasnih kretanjačovek je ograničen frekvencijom od 16 do 20000 herca. Za sva ostala talasna kretanja,koja čine neuporedivo veći deo kosmičke skale, čovek je slep, neosetljiv, nemakomunikaciju. Čovek je jedino živo biće na Zemlji kod kojeg je razvijen govor, logičko i

8/15/2019 terra_14.pdf

18/241

  .14 2012

1

racionalno razmišljanje, smisao za umetnost. Čoveka odlikuje i ono što uslovnonazivamo duša, odnosno unutrašnji duhovni život. Iz ovoga se razvio pojam duhovnost,kao najsvestranija i najhumanija čovekova osobina. Na polju duhovnosti čovek imarazvijenu specifičnu komunikaciju koja je na višem, suptilnijem, nivou od govorne.

Pojam duhovnosti odražava najvišu osobinu čoveka i nije predmet poređenja sa istimpojmom koji zloupotebljavaju sve religije sveta. Napred navedeno su osobine koječoveka uzdižu daleko iznad svih živih bića na Zemlji. Govor čoveka, koliko god da jeuspešno razvijen, daleko je od savršenstva. Vrlo često (gotovo uvek) čovek nije u stanjuda govorom izrazi precizno svoju sopstvenu misao i osećanja. Nisu do sada poznata dvahomo sapiensa koji su govorom preneli jedan drugom racionalnu informaciju upotpunosti. Govor je okvirna, a ne fokusna informacija. Interesantno je da čopor vukovaorganizuje kilometarske hajke kompjuterski precizne a bez ijedne izgovorene reči. Naovom mestu približavamo se ključnom pitanju: ako je čovek najrazvijenije i najrazumniježivo biće na Zemlji zbog čega se onda taj isti čovek javlja najvećim neprijateljem čoveka.Najveće zlo za čoveka i čovečanstvo leži genetski usađeno u samom čoveku. Čovek je

 jedino živo biće koje se rađa da uništava čoveka i on to čini smišljeno, racionalno,hladnokrvno, zbog zadovoljstva, zbog mržnje, iz obesti, zbog ljubomore, zbog straha,zbog ubeđenja, iz političkih razloga, iz pohlepe, zbog pljačke, zbog seksualneizopačenopsti, iz religioznih razloga, iz ritualnih razloga, iz rasnih razloga, zbogkanibalizma, iz niskih pobuda, zbog koristi, iz osvete, bez razloga. Čovek uništavasopstvenu vrstu. Homo homini lupus est je poezija. Realnost je Homo homini homo.Očekivali bismo je da je čovek jedini pozvan da zaštiti svoju sopstvenu vrstu na prvommestu od sebe samog. Ovo stoga što je taj isti čovek evolutivno stvaran više milijardi

godina, što je stvoren uz mnogo slučajnih pogodnosti, što živi usamljen u kosmosu nabeznačajno maloj planeti, što dobija minornu energiju za opstanak od takođe minornogSunca, što ima nebrojeno mnogo neprijatelja u sredini u kojoj živi, što je životni vekčoveka u poređenju sa vremenom kosmosa nepojmljivo kratak. Čovek kao jedinka ukosmičkim razmerama je jedinstven i neponovljiv. Čovek će uspeti da zaštiti sopstvenuvrstu samo kada se da postavi tako da služi toj istoj svojoj vrsti, na osnovama humanizmai isticanjem duhovnosti kao najvišeg dostignuća čovekovog uma. Sudeći po svojojprirodi, čovek neće lako nadvladati mračne instiktivne sile sa kojima se rađa i koje suupravljene na uništavanje sopstvene vrste. Zbog toga i humanizam i duhovnost će bitilinije vodilje kada se postave da budu asimptote kojima će čovekovo sveopste ponašanjeuvek i u svakom trenutku težiti.

8/15/2019 terra_14.pdf

19/241

  .14 2012

1

INTERVJU

Galaktička Federacija - nekoliko pitanja za Radivoja Radivojevića

Radivoj Radivojević  je programer, autor je kompjuterske igre GalacticFederation objavljene 2004. godine - dinamične i uzbudljive kompjuterske igre kojaspada među prve ozbiljnije 3D igre iz Srbije. Povod za ovaj razgovor/intervju je GalacticFederation ali ne kompjuterska igra...

PITANJE: Od kada je počelo tvoje interesovanje za NLO i GF?ODGOVOR: Od kad znam za sebe privlače me svemirske stvari. Od malena sam

proučavao sve što se moglo naći o astronomiji i astronautici. Međutim neke ideje iinformacije su mi dolazile u razmišljanje bez da sam ih saznao iz spoljnjeg sveta. 1997.g.sam počeo da koristim internet a 2000. sam naišao na konkretne podatke o pravojGalaktičkoj Federaciji i razne druge informacije vezane za NLO, vanzemaljce i kontakt.Ove informacije su delovale samo kao potvrda mog intuitivnog znanja i donele mnogoviše detalja. Vremenom se moje znanje uvećavalo i razvijalo u veoma široku sliku o tomešta se stvarno dešava na Zemlji i van nje.

PITANJE: Na internetu se mogu pronaći tvoji brojni komentari o GalaktičkojFederaciji na forumima kao i na informativnim sajtovima u onim delovima koji sunamenjeni komentarima čitalaca (onda kada se objavi neka vest ili zanimljivost u vezi saNLO-ima ili vanzemaljcima) - koja je svrha takvog angažovanja?

ODGOVOR: Postoji mnogo različitih članaka o ovim temama, javnost jepodeljena na skeptike i vernike u druga bića. Pošto su neke informacije koje se provlače

poluistinite ili lažne, potrebno je ljudima sugerisati tačniju sliku i uputiti na pravečinjenice. Mnoge stvari su potkrepljene i objašnjene ako se neko udubi u proučavanje.Takođe važno je ljudima omogućiti da održe pozitivnu viziju budućnosti, jer pravograzloga za strah nema.

PITANJE: Na koji način stižu informacije od GF?ODGOVOR: Postoji mali broj ljudi koji su u nekom periodu bili u fizičkom

kontaktu sa članovima GF, pa čak i živeli među njima. Oni i još neki, koji nisu imalifizički kontakt, imaju mogućnost da telepatski primaju informacije i objavljuju ih. Ovo suvrlo konkretne poruke sa mnogo mudrosti i uzvišenim stilom komunikacije. One imajumoć  da probude u čitaocu unutrašnje znanje koje je potisnuto velom svakodnevnogživota. Kada se sve ovo iskombinuje sa očiglednim načinom funkcionisanja sveta, gdebogata elita manipuliše svime i vlada populacijom, određujući šta javnost sme da zna ašta ne, dobijamo široku predstavu o tome šta je na ovoj planeti, a šta je izvan"kontrolisane realnosti".

PITANJE: Pošto sam ja po prirodi veliki zaljubljenik u misterije i u otkrivanjesvih mogućnosti realnosti ali sam i još veći skeptik dok se u njih potpuno ne uverim biloda su u pitanju čvrsti i neoborivi dokazi ili pak lično doživljeno iskustvo, što ovde ne

8/15/2019 terra_14.pdf

20/241

  .14 2012

20

nalazim (ne mislim pritom na postojanje inteligentnog života u svemiru i fenomena uvezi sa njim već  na informacije u vezi GF), moram da ti postavim i sledeće pitanje -koliko se po tvom mišljenju može verovati izvorima/prenosiocima informacija o GF? Nepostoji li realna mogućnost i da su takve poruke pogrešno prenete ili da su, pak, možda

tek nekakav subjektivni doživljaj određenih pojedinaca za koje oni samo veruju da sutelepatski dobijene poruke? Postoji li u tebi bar malo sumnje po pitanju istinitostiinformacija koje si do sada prikupio o GF?

ODGOVOR: Vanzemaljci uvek navode da čitaoci sami prosude da li porukerezonuju sa njima. Moja lična iskustva potvrđuju mnogo toga meni samom. U našojrealnosti funkcionisanje sveta se bazira na raznim političkim, ekonomskim, istorijskim inaučnim obmanama. Svako malo dublje istraživanje izvan laičkog prihvatanja medijskihstavova, otkriva mnoštvo, manje ili više skrivenih činjenica. Kod telepatskih porukapostoje razni izvori. Neki su jako sumnjivi, ali ja se fokusiram na izvore koji imajupotpuni integritet. U njihovim porukama pokrivaju se svi aspekti života i pitanja kojaneko može da postavi. Cilj je uklopiti sve informacije u veliki mozaik realnosti, i videtišta može da bude istina, a šta namerna obmana. Sve stvari treba uzeti sa rezervom, ali jadosada nisam našao nikakvu kontroverziju u ovim izvorima i očekujujem manifestacijumnogo najavljenih događaja koji će nam omogućiti da se uverimo u istinu. Sami dokaziza neobične pojave i vanzemaljce su svuda oko nas, i ne mogu se ignorisati. Ljudi morajubiti svesni da jako malo znaju o svetu u kojem žive. U istoriji smo svedoci brojnih obrta ushvatanjima i stalnog napretka u poimanju okoline i nas samih. Ne treba da se brinemo dali će neki događaj da se desi na specifičan način, ali kad već tragamo za istinom moramouzeti u obzir izvore koji nabolje objašnjavaju realnost.

PITANJE: Kako bi ukratko, u nekoliko rečenica, definisao šta je to GalaktičkaFederacija (GF)?ODGOVOR: Tokom prethodnih miliona godina, u našoj galaksiji se razvilo

mnogo civilizacija koje su dostigle visok nivo tehnoloških i duhovnih mogućnosti. Zbogsaradanje i opšteg interesa, ove dobronamerne civilizacije su se udruživale u većemeđuzvezdane organizacije. Tako su se pre 4.5 miliona godina ove organizacije udružileu jedinstvenu Galaktičku Federaciju. Danas ona broji 200 hiljada naprednih ljudskih,humanoidnih i nehumanoidnih rasa, stalno dodajući nove clanove. U svom normalnomstanju, materija brodova i sama bića ovih naprednih civilizacija, su u višem vibracionomspektru, i nevidljivi su za nas. Oni kada hoće mogu da promene svoju vibraciju i onda ihmožemo videti na primer na našem nebu.

PITANJE: Koja je svrha GF i da li je po tvom mišljenju to jedini svemirski savezu našoj galaksiji?

ODGOVOR: Uloga GF je udruženo istraživanje, razmena informacija, kontaktisa drugim civilizacijama i organizacijama iz okolnog svemira. Takođe uticaj na pozitivanrazvoj ostalih. Postoje i druge organizacije van nje. Neke od njih su nedovoljno razvijene

8/15/2019 terra_14.pdf

21/241

  .14 2012

21

ili nisu potpuno dobronamerne, pa tako ne mogu postati članovi dok ti uslovi nisuispunjeni.

PITANJE: Spomenuo si da GF broji veliki broj rasa, kako nehumanoidnih tako ihumanoidnih, da li smatraš da je planeta Zemlja oduvek naš dom ili su ljudi možda došli

iz dalekih prostranstava svemira?ODGOVOR: Arheologija nije uspešno dokazala vezu između primata idanašnjeg čoveka. Genetska istraživanja takođe pokazuju razlike (na primer ljudi imaju46, a razne vrste majmuna dosta više hromozoma i duži DNK). Iznenađujuće je ugenetskim istraživanjima koliko mnogo organizama na zemlji ima neuporedivo većiDNK kod od čoveka, koji je smatran za najnaprednije biće. Kada genetičari tvrde da jerazlika između vrsta mala, oni uzimaju u obzir samo male sekvence koje kodirajuproteine (što inače mora da bude slično), a za veći deo DNK koda ne znaju čemu uopštesluži i nazivaju ga otpad, međutim bez ovog raznovrsnog "otpad" koda organizam nemože da funkcioniše i on je sasvim neophodan. Prema informacijama GF, ljudi su nastalina planeti oko obližnje zvezde Vega, udaljenoj 26 svetlosnih godina. Tamo se pre 8miliona godina razvila civilizacija od koje svi današnji ljudi vode poreklo. Vremenom seta civilizacija raširila na Sirijus i ostale obližnje zvezde. Konačno pre 2 miliona godinagrupa ljudi je naselila i Zemlju i formirala koloniju nazvanu Hybornea. Ti ljudi su bilinaprednija bića u poređenju sa današnjim koji su nastali redukovanjem DNK.

PITANJE: Da li su tzv. Greys (vanzemaljci koji su javnosti najpoznatiji iz priča odešavanjima u Područ ju 51) članovi GF?

ODGOVOR: Ne. Oni su deo drugih grupa i nisu dovoljno razvijeni kao GF.Prema nekim informacijama Greys su robovska rasa drugih tamnijih civilizacija.

PITANJE: Da li je u tvojoj kompjuterskoj igri "Galactic Federation", svemirskojsimulaciji objavljenoj 2004. godine, verno predstavljena GF?ODGOVOR: Ne. Priča moje igre je izmišljena i jedina sličnost je u simboličnom

nazivu Galactic Federation.U igri se radnja dešava u sferi od nekoliko stotina zvezdanih sitema koji su

misteriozno izolovani od ostatka svemira fizički neprobojnom barijerom. Na jednojplaneti je otkriven džinovski kristal koji na neki način formira ovu barijeru. Nastajepodela oko predloga kako da se pokuša isključenje barijere. Zatim jedna rasa reptilskihhumanoida napravi invaziju u želji da uništi kristal. Druga rasa ljudskih humanoida sebrani da bi zaštitila svoju planetu od uništenja. U tom konfliktu se formira federacija odnekoliko rasa koje stanu u odbranu protiv reptila. Pouka na kraju priče bi trebalo da glasida je rat bio uzaludan i da je rešenje za barijeru u saradnji svih, i otkrivanju drugihzagonetki iz okruženja.

PITANJE: Da li čovečanstvo može da očekuje susret sa GF i kada?ODGOVOR: Neformalan kontakt već  postoji iza scene. Za masovan otvoren

kontakt sa javnošću uveliko se vrše pripreme poslednjih dvadeset godina. Zbog toga što je to jedinstven i kolosalan događaj u našoj istoriji, pristup je veoma pažljiv, i ljudi se

8/15/2019 terra_14.pdf

22/241

  .14 2012

22

polako navikavaju na ideje o njihovom pojavljivanju. Kritične tačke su dostignute i unarednom periodu sledi formalan "Prvi kontakt" sa populacijom. Posle zvaničnihsaopštenja uslediće preleti i spuštanja miliona manjih brodova GF sa posadom. Ljudiširom sveta će biti u prilici da se upoznaju i pričaju sa timovma GF za prvi kontakt, koje

čine naše srodne ljudske rase. Nekima će biti omogućena i poseta njihovim matičnimbrodovima i demonstracija raznih tehnologija i informisanje. U kasnijem periodu posleprivikavanja, Zemljani će moći da upoznaju i druge nehumanoidne rase. Zbog priroderealnosti, tačan datum nije poznat, ali smo danas na pragu ovog događaja.

PITANJE: Zašto bi nas GF posetila i da li je naša civilizacija spremna i dovoljnonapredna da se pridruži GF?

ODGOVOR: GF je posmatrala Zemlju za sve vreme postojanja ove civilizacije.Mi smo danas na dovoljnom stepenu razvoja za prvi kontakt. Takođe Zemlja je maloposebniji slučaj u našoj galaksiji, tako da će period posle kontakta karakterisati mnogobrza integracija u galaktičku zajednicu. Glavna osobina ove brze integracije je dostizanjetakozvane "pune svesti". Ljudi će doživeti unapređenje DNK koje će omogućiti naprednepsiho-fizičke mogućnosti. Pošto već iza sebe imaju prevaziđena iskustva funkcionisanja uograničenoj realnosti, ovi novi Zemljani će postati napredna bića kao i ostali članovi GF.Svojim talentima će doprineti drugima i moći će da učestvuju u beskrajnom istraživanjuuniverzuma.

PITANJE: U naučnim krugovima je sve prisutnija svest o postojanjuvanzemaljskog života tj. više se ni zvanično ne odbacuje jasna, realna i velika mogućnostpostojanja vanzemaljaca. Medjutim, s obzirom na "svemirsku tišinu" (ne postoji zvaničnanaučna potvrda bilo kakvih signala iz svemira čije je poreklo vanzemaljsko) procene

naučnika nisu tako hrabre po pitanju brojnosti tj. zastupljenosti vanzemaljskih bića unašoj galaksiji koja su dovoljno razvijena u tom smislu da bi se društveno organizovala,stvarala civilizacije i ostvarila tehnološki napredak (prema nekim od savremenijihprocena u našoj galaksiji bi moglo postojati nekoliko desetina naprednijih vaznemaljskihcivilizacija što se bitno razlikuje od spomenutog broja od preko 200.000). Ukoliko je unašoj galaksiji inteligentan život znatno zastupljeniji od ovakvih procena naučnika tj.ukoliko u našoj galaksiji ipak postoji stotine hiljada naprednih vanzemaljskih civilizacija,kako onda objasniti to što zvanično jos uvek nije detektovan bilo kakav signal emitovanod inteligentnih vanzemaljaca?

Slika je u javnom vlasništvu (public domain), više informacija možete pronaćiovde.

ODGOVOR: Signal nije detektovan iz prostog razloga što nijedna civilizacija unašoj blizini ne koristi obične radio talase za komunikaciju. Očekivati da oni koriste radiotalase je kao da mi koristimo dimne signale pored mogućnosti širokopojasnog interneta.Oni imaju trenutnu telepatsku i tehnološku komunikaciju, nadsvetlosnom propagacijomsignala. Obicni radio talasi su brutalna modulacija i štetni su za okolinu. Na primer kaomikrotalasna pećnica koja zagreva materiju i razara predmete. Takođe prespori su za

8/15/2019 terra_14.pdf

23/241

  .14 2012

23

međuzvezdanu komunikaciju i brzo slabe na daljini. Samo civilizacije koje prolaze istiput izolovanog razvoja kao mi na Zemlji, u nekoj tački razvoja koriste obične radiotalase. Međutim taj period je jako kratak (50-100 godina). Možemo rasporediti da suhiljade okolnih civilizacija, tokom miliona godina, samo u kratkom periodu bili na

takvom stepenu razvoja. Iz toga dođemo do zaključka da kroz milionsku istoriju samo umalom procentu vremena kroz naše područ je prolaze dovoljno jaki i usmereni radiosignali. Ove civilizacije posle tog krakog perioda imaju mogućnost da ostvarekomunikaciju ili drugu vrstu kontakta koristeći napredniju tehnologiju, posle čega slanjeobičnog signala gubi smisao.

Hajde da napravimo mali eksperiment logičnog razmišljanja:Galaksija je stara 10 milijardi godina a naš sunčev sistem 5. Zanemarićemo

nadsvetlosnu tehnologiju koju sigurno koriste napredne civilizacije, i računaćemo samosa nama poznatim naučnim dostignućima. Poznato nam je danas da sve ili veliki procenatzvezda imaju planete. Od njih značajan broj su sa povoljnim uslovima (statistički, milioniu našoj galaksiji). Složena kopnena bića, dinosaurusi na Zemlji su postojali pre 300miliona godina. Naš razvoj civilizacije traje nekoliko hiljada godina (milioniti deostarosti zemlje). Recimo da se samo još jedna planeta u našoj galaksiji razvila sličnimputem od istog momenta kad i Zemlja, i danas ima inteligentan zivot. Napravimo maludevijaciju u brzini evolucije. Recimo da se ta inteligentna civilizacija razvila 10 milionagodina pre naše. To je devijacija od 3% u odnosu na period od pojave dinosaurusa naZemlji do danas, ili devijacija od 0.2% od nastanka Zemlje do naše civilizacije. Recimoda su oni rešili da nasele obližnje sisteme, koristeći samo klasičnu tehnologiju. Izgradeviše-kilometarski brod u orbiti i pokrenu ga put susednih zvezda. Brod ima u sebi

ekosistem i milionsku populaciju. Izvor energije su mu dovoljna količina nuklearnihreakcija, fisija ili fuzija. Opremljen je svom tehnologijom i informacijama da se održava iširi civilizacija kao i na planeti. Neka brod dostigne samo 1% brzine svetlosti (3000 km usekundi). Ako je krenulo desetine brodova prema svakoj od stotinak susednih zvezda, sviće stići na odredište u periodu od 500 do 5000 godina. Kada dođu i nasele nov sistemskupe se resursi, proširi populacija i posle recimo par vekova novi brodovi su spremni zasledeće sisteme. Ovim širenjem i brzinom putovanja cela galaksija bi bila kolonizovana uroku od maksimalno 10 miliona godina (od kraja do kraja galaksije 100 hiljada svetlosnihgodina, puta 1% brzine svetlosti). Što nas hipotetički dovodi do današnjeg trenutka, gdebi civilizacija koja je startovala mali procenat vremena pre naše, već  mogla da buderaširena na svakoj upotrebljivoj planeti u galaksiji. Poređenja radi putovanje sa 10%brzine svetlosti bi značilo kolonizaciju galaksije za 1 milion godina, a sa 0.1% svetlostiza 100 miliona godina. Ovo su sve pesimistične vizije.

Proširimo ovu jednačinu sa mogućnošću da se hiljade različitih rasa razviju naudaljenim mestima i svaka za sebe kolonizuje okolinu. Dobićemo mnogo kraće vreme zakoje je cela galaksija naseljena (100 hiljada do 1 milion godina). Sad idemo korak dalje i

8/15/2019 terra_14.pdf

24/241

  .14 2012

24

probamo sa mogućnošću nadsvetlosnog putovanja, koje može biti skoro trenutno.Galaksija njime može biti naseljena za nekoliko hiljada godina.

Iz ovoga jedino možemo zaključiti da i uz najprimitivnije tehnologije, svemirmora da buja od inteligentnog života.

Što nas vraća na početak pitanja, gde su njihovi signali? Naravno signali susvugde, samo ih mi ne detektujemo sa običnim prijemnicima.PITANJE: Spomenuo si nadsvetlosnu tehnologiju tj. mogućnost gotovo

trenutnog putovanja uz postizanje brzine kretanja iznad brzine svetlosti - kakvi su tokosmički brodovi koji bi mogli ostvariti takvo kretanje nadsvetlosnom brzinom?

ODGOVOR: Zvanična nauka na Zemlji zna jako malo o strukturi materije,prostora i gravitacije. Uglavnom se oslanjaju na pogrešne teorije i zato ne mogu daostvare konkretne rezultate.

Na primer decenijama se u školi uči da je vakuum prazan prostor, odnosno"ništa". Ovo je apsurdna tvrdnja, i dovoljno je da se zapitate kako "nešto" može da sekreće kroz "ništa"? Naravno to je nemoguće, jer to što bi bilo "ništa" i nedefinisano, nemanikakvu gradaciju u sebi i mogućnost dodira sa "nečim". Prema tome ono što je "nešto"ne bi imalo referencu kretanja odnosno ne bi imalo mogućnost da definiše svoju strukturuili brzinu kroz nedefinisano. Da li su naučnici koji edukuju nove generacije i trošebogatstva u eksperimentima, svesni ove proste činjenice?

U stvarnosti prostor je fluidan medijum, kao što su tvrdili poznati naučnici pre100-200 godina, nazivajući ga "etar". Ovaj medijum se sastoji od fluktuacija energije, i usebi ima dinamične strukture, odnosno informacije. Ova energija vakuuma se možeiskoristiti za naše potrebe. Isto tako je i sa strukturom materije, atomi su samo prividno

čvrsti i sastoje se od beskonačno mnogo dinamičnih detalja. Struktura materije je fluidnakao struja. Svetlost i struja su isto. Materija i svetlost su isto (nuklearne reakcijepretvaraju jedno u drugo).

U današnjoj nauci je nedavno potvrđeno putovanje lasera mnogo brže odsvetlosti, što ujedno osporava teoriju relativiteta koja brzinu svetlosti postavlja kaogranicu.

Suština funkcionisanja gravitacije je nadsvetlosna propagacija EM/gravitacionihtalasa čije komponente teže beskonačnoj brzini.

Iz astronomije znamo da gravitacija deformiše prostorni medijum (efekatgravitacionog sočiva). Letelice za međuzvezdano putovanje stvaraju specifičangravitacioni talas u polju oko sebe. Dovoljno pojacan gravitacioni talas, izaziva da seletelica razvuče kroz prostor/vreme. Taj talas stvara torusno vrtložno polje oko letelicemenjajući link strukture njene materije sa okolnim prostorom. Sa gledišta letelice prostorse komresuje i udaljena destinacija se približi tako da je propagacija do nje vrlo brza.Faktički letelica ne prolazi fizički kroz sve među tačke prostora do destinacije, negonjena struktura propagira nadsvetlosnom brzinom. Struktura letelice je fluidna i njeniatomi su normalni sa tačke gledišta unutar letelice, a sa spoljnje tačke gledišta ova

8/15/2019 terra_14.pdf

25/241

  .14 2012

25

struktura je pretvorena u nadsvetlosni elektromagnetni/gravitacioni talas, i u međuprostoru će da se ispolji samo kao mikro promene u EM polju, koje su inače prisutnesvugde zbog vrtloženja energije u univerzumu (pozadinski šum). Ovakvom metodommože se stići do udaljenih zvezda u roku od nekoliko minuta ili sati.

Brodovi Galaktičke Federacije nisu metalni sklopovi, nego su pretežno svetlosnoorganski u strukturi. Ceo brod je kao živo biće (ali ne u smislu životinje). Gledajućiunutrašnjost i spoljašnost GF brodovi izgledaju kao da su od normalnih veštačkihmaterijala. Ali ceo brod ima svest i može da reguliše konfiguraciju materijala i polja popotrebi posade. Ovi brodovi mogu da sadrže u sebi ogromne eko sisteme. Posetilac unjima bi mislio da je na planeti a ne na brodu. Takođe moguće je prolaziti kroz zidove.Kada današnji čovek sa Zemlje uđe na jedan ovakav brod, EM polje oko njegovog tela sepodesi od strane broda. Ovim dejstvom funkcionisanje tela se usavršava dok je posetilacna brodu. Ako je posetilac imao na primer slab vid, slabo srce, razne bolesti, nepokretan,njegovo telo će funkcionisati kao da je potpuno zdravo i sa pojačanim čulima. Takođeosećaće se vrlo prijatno u okruženju, i moći će telepatski da kominucira sa brodom isvima na njemu. Vreme teče sporije i može mnogo više da se uradi i percipira nego nadanašnjoj Zemlji. Naravno ovi ljudski nedostaci neće postojati ni izvan broda kada seljudi vrate na savršeniji DNK.

Matični brodovi članica Galaktičke Federacije imaju veličine od nekolikodesetina do nekoliko stotina kilometara, dok pojedini imaju i nekoliko hiljada kilometara,odnosno veličinu planete. Ovi brodovi imaju oko sebe polja i u skladu su sa tokovimaenergije u našem prostoru, nenarušavajući naš solarni sistem. Ne možemo ih videtiteleskopima osim u retkim slučajevima kada oni to žele. Neki od brodova su stari

milionima godina ali su besprekorni kao da su tek napravljeni.PITANJE: Kako izgleda život naprednih vanzemaljaca?ODGOVOR: U svemiru postoji mnogo više od onoga što normalno vidimo. Kao

što našim očima vidimo samo mali deo svetlosno-energetskog spektra, tako postoje ispektri fizičke materije koje ne vidimo. Pored naše realnosti postoji takozvani petidenzitet (5D). U njemu sva materija vibrira na višoj frekvenciji. Ako pored vas stoji bićekoje vibrira u petom denzitetu, nećete moći da ga vidite ili dodirnete, ali ono je prisutno utom prostoru i precizan uređaj ili telepatija može da ga detektuje. Kompletna realnostGalaktičke Federacije normalno egzistira na ovom višem vibracionom spektru materije.U petom denzitetu, prirodni zakoni su isti kao i svugde, ali postoji više mogućnosti u

 jedinici vremena, više moći svesti nad materijom, i šire mogućnosti funkcionisanja svesti.Vanzemaljci poseduju napredniji DNK kod, koji im omogućava za nas neobične fizičkeosobine i "punu svest".

Napredna bića kao što su članovi GF ne umiru u klasičnom smislu. Kada ispunesve planove u jednom životu koji može trajati koliko žele, oni mogu svojevoljno danestanu sa fizičkim telom i pređu u spiritualnu realnost. Odatle mogu da izaberu svojsledeći život ili dalji put duhovne evolucije. Takođe sva napredna fizička bića se sećaju

8/15/2019 terra_14.pdf

26/241

  .14 2012

26

svojih prethodnih života i imaju pristup nebrojenim informacijama svemira ikomunikaciju sa nefizičkim bićima. Njima takođe ni eventualna povreda ili uništenjefizičkog tela ne predstavlja nikakav problem, jer se može lako rematerijalizovati odstrane svesti energetskog tela.

Kada ste u punoj svesti percepcija okruženja je šira i detaljnija na sve načine. Naprimer može se čuti dalje, detaljnije, videti mnogo dalje, oštrije i u širem spektru boja.Posmatranje nekog objekta ne omogućava samo da ga vidite ispred sebe, nego možeteznati sve o njemu, tako što vaša svest čita informacije iz strukture materije koje su zapisio istoriji tog predmeta i njegovog okruženja. Telepatija i telekineza su uobičajene, imnogi nemaju praksu da pričaju govorom. Telepatijom se može mnogo više izraziti negorečima i moguće je pričati sa neograničeno udaljenim bićima i sa mnogo njih odjednom.

Napredni vanzemaljci su imuni na bolesti i ne stare, bilo kakvo lečenje se svodina balansiranje energije u telu meditacijom ili dejstvom drugog bića ili uređaja, koriste sesvetlost, zvuk i boje. Napredan DNK omogućava menjanje fizičkog oblika tela. Onimogu za sebe da izaberu fizičku lepotu po svom ukusu. Po izgledu ne bi razlikovali 100-godišnjaka od 3000-godišnjaka. Kod ljudskih rasa detinjstvo traje do stotinak godina.

Pošto je lako znati sve o svemu iz svog okruženja, nema tajni ni skrivenihnamera, nema manipulacije i delovanja na nečiju štetu. Uopšte ne postoje strah inegativna osećanja, jer ona dolaze iz iluzija ograničene realnosti. Ne postoji novac iprivatna svojina, jer svi imaju pristup svemu i sve se radi za opšte dobro. Potrebno je vrlomalo korisnog rada na održavanju sistema i okruženja. Svako ima šta poželi, a glavnavrednost je individualna kreativnost i talenti.

Vanzemaljci dele svoju radost sa svim životnim oblicima i imaju i životinje

ljubimce, koji mogu biti egzotični koliko ne možete da zamislite. Na planetama ibrodovima postoje bujni ekosistemi i nebrojene vrste koje je evolucija stvorila upoznatom univerzumu.

Nemaju potrebu za hranom jer upijaju vidljivu i nevidljivu svetlosnu energiju.Naravno hrana pruža zadovoljstvo i oni uživaju konzumirajući manju količinu ukusnogvoća i biljaka. Hrana je potpuno absorbovana u telu i ne postoji potreba za toaletom.Takođe hranu i druge predmete je moguće proizvesti u replikatoru. Ovaj uređaj od čisteenergije stvara materiju savršene prirodne strukture. Dovoljno je da pomislite šta tačnoželite i replikator će vam to materijalizovati.

Njihovi kompjuteri su jako napredni i odlikuju se istinskom inteligencijom.Svugde su zastupljeni hologrami koji mogu da prikazuju realne opipljive objekte uprostoru. Centri za učenje koriste vrlo napredne metode gde se podaci iz kompjuteramogu brzo učitati u svest pojedinca. Moguće je reprodukovati istorijske događaje izinformacionog zapisa u strukturi univerzuma, učitati ih u sećanje, i korisnik bi znao svedetalje kao da ih je lično doživeo. Sve iz okruženja je moguće prilagoditi, na primernameštaj menja strukturu i konfiguraciju po želji korisnika. Za transport se koristeteleportacija i razna antigravitaciona vozila.

8/15/2019 terra_14.pdf

27/241

 

Sve civilizacije imaju bogatu kulturu, muziku, umetnost i sva moguća kreativnadela. Razmena među milionima rasa omogućuje neopisive načine zabave i uživanja.

PITANJE: Kakvu poruku nam možeš ostaviti kao zaključak?ODGOVOR: Očekuje nas predivna budućnost. Bićemo učesnici

najveličanstvenijih događaja u istoriji. Život će postati lak i radostan sa bezgraničnimmogućnostima. Nemamo ništa da izgubimo, samo da dobijemo. Ono što ćemo biti, možese jedino opisati kao božanstvo u fizičkom obliku.

8/15/2019 terra_14.pdf

28/241

  .14 2012

2

LJUDSKI METEOR – Joseph Kittinger. 

Joseph Kittinger,Joe Kittinger je rođen 1928. godine, a za aeronautiku se

interesovao još od malih nogu.Prvi samostalni let je izveo sa 17 godina, a Vojnom vazduhoplovstvu se pridružiosa 21. Komandant eskadrile je postao 1950. godine, a kao pilot se 1953. godine pridružio86. Bombarderskoj eskadrili u Vojnoj vazduhoplovnoj bazi u Remsteinu, u ZapadnojNemačkoj.

Tokom 1954. postao je test–pilot u Air Force Missile Development Centru uHolloman AFB u Novom Meksiku, gde je Kittinger učestvovao u eksperimentalnimletovima i medicinskim testovima vezanim za buduće svemirske letove.

1958. Kittinger se pridružio odelenju Escape Section pri Aerospace MedicalResearch Laboratory koja se nalazila u bazi Wright-Patterson AFBu Ohaju. Tamo jepostao test–pilot na projektu "Excelsior" ("uvek gore"), koji je ispitivao ljudskusposobnost da se na velikoj visini evakuiše iz kapsule i skoči padobranom. Kittinger je izotvorene gondole napravio seriju od tri skoka, obučen u kombinezon pod pritiskom, natemperaturama koje su bile daleko ispod nule i pri slabom pritisku koji vlada na timvisinama.

Kittingerov se prvi visinski skok zbio 16. novembra 1959. godine, kada je na visiniod 23.165 metra napustio balon "Excelsior I", negde iznad pustinje u Novom Meksiku.Po planu, nakon 16 sekundi slobodnog pada trebalo je da se otvori mali stabilizacionipadobran, čiji je cilj bio da spreči tumbanje padobranca. Ali kvar na opremi je otvorio

padobran samo 2 sekunde nakon skoka i omotao se Kittingeru oko vrata. Zbog toga seodmah onesvestio, padajući u dugačkoj spirali ka zemlji, okrećući se oko 120 puta uminuti. Srećom, čim je dospeo na visinu od 3.000 metara rezervni padobran seautomatski otvorio. Usporio je Kittingerovo rotiranje i bezbedno ga spustio na zemlju.

Samo tri nedelje nakon ovog skoro fatalnog događaja, Kittinger je 11. decemba1959. sa "Excalibura II" izveo svoj drugi skok. Pre nego što se iz gondole balona otisnuona put ka zemlji, podigao se na visinu od 22.770 metara. Rekordni slobodni pad jeiznosio 16.765 metara, što mi je donelo padobransku medalju Lea Stevensa.

Treći i poslednji skok kapetana Kittingera usledio je 16. avgusta 1960. godine.Izveo ga je iz helijumskog balona "Excelsior III", uspostavivši tom prilikom novi visinskirekord od 31.330 metara. Tako je oborio prehodni, koji je držao major David Simons,koji se 1957. balonom "Man High II" popeo na visinu od 30.942 metra. Da bi dospeo nanavedenu visinu, Kittingeru je trebalo oko sat ipo, ali je prilikom penjanja, na 13.000metara, zbog mehaničkog kvara na spojnici desne rukavice osetio nesnosne bolove u ruci.Mada je zbog takvih tegoba mogao da obustavi misiju, Kittinger je ipak hrabro nastavio.

Kittinger je na najvećoj visini, tri puta većoj nego što danas lete komercijalniavioni, proveo 12 minuta, a onda se popeo na "najvišu stepenicu na svetu" i otpočeo svoj

8/15/2019 terra_14.pdf

29/241

  .14 2012

2

put ka površini Zemlje. Pored specijalnog skafandera pod pritiskom, nosio je iinstrumente i sigurnosnu opremu tešku kao i on sam. Morao je takođe da nosi i nekolikoslojeva odeće koja bi ga štitila od ekstremne hladnoće, jer je na toj visini temperatura bilaoko –70° C.

Padao je 13 sekundi pre nego što mu se otvorio mali (1,8 m) stabilizujući padobrančiji je zadatak bio da spreči okretanje, ali se slobodan pad produžio na ukupno 4 minuta i36 sekundi, pre nego što se na visini od oko 5.500 metara otvorio glavni padobran (8,5m). Negde između 27.500 i 21.000 metara, hrabri skakač je imao probleme sa disanjem,ali se nije predavao i uspešno je priveo skok kraju.

KittingerTaj zapanjujući skok doneo je nekoliko rekorda koji i dan–danas važe:najviši let balonom, najviši skok padobranom i najduži slobodan pad. Takođe je Kittingerpostavio rekord u brzini čoveka kroz atmosferu.

Najveći doprinos projekata "Men High" i "Excelsior" bio je u tome što je dokazanoda čovek sa odgovarajućom zaštitom može bez problema da preživi u tom skorovasionskom okruženju ekstremnih visina. Kittingerov skok je takođe pokazao da bi pilotmoga da iskoči čak i iz aviona na velikim visinama i da se nakon slobodnog pada krozatmosferu bezbedno padobranom spusti na zemlju.

Meteor nece sigurno past jer bi se već vidio iz svemira…vanzemaljci nas nechesigurno napast jer je to fiks ideja…da se razumjem nisam neka koja u nish ne vjeruj aldajte ljudi pa zhelim zhivjet a neprestano nailazim na ove teme i upravo to uvjerenje cenam donest smak svijeta..jedino sha mozhe bit smak svijeta je ljudska bahatost i pohlepa ikorumpiranost…jedino ideju koju podrzhavam je ona o energiji u svemiru al nechu nispominjat jer neche bit ni toga…prestanite srat jer vam je dosadno!

Čini se da je originalni tekst Tore dat ljudskom rodu u neprekidnom nizu od304.805 znakova, u formi jedne jedine riječi (!), bez interpunkcija. Tora doslovno jestriječ Božja. Tek su kasnije, tijekom prepisivanja, dodani razmaci i interpunkcije, kako bise taj tekst mogao barem donekle prepisati i dekodirati. Mnogi vjeruju da je Torakompleksna informacijska struktura analogna DNA strukturi svega što postoji, koja semože iskoristiti da bi se shvatilo kako svemir funkcionira. Ta bi informacija, odnosnoriječ, također trebala poslužiti i kao alat za predviđanje događaja u budućnosti. Apogodite što Tora predviđa za 2012. Apokalipsu, da.

Također postoji i proročanstvo papa, odnosno proročanstvo svetog Malahije iz 12.st., koji je – uz još poneko čudo koje je za vrijeme svojeg života učinio – prilikom svojeposjete Vatikanu imao viziju u kojoj je vidio sve buduće pape katoličke crkve, njih 112,koji će voditi katolike prije nego što nastupi kraj svijeta. Naš sadašnji papa BenediktXVI. predzadnji je, a sljedeći će papa, nazvan u proročanstvu Petar Rimljanin, svjedočitiSudn

8/15/2019 terra_14.pdf

30/241

  .14 2012

30

LJUDI U CRNOM

Albert Bender, direktor američke UFO organizacije iz Konektikata, rešio je da

1953. godine, svoje zapanjujuće otkriće objavi svetu. Tvrdio je da zna sve tajne vezane zaleteće tanjire i da će uskoro o tome moći da se čita u svim novinama širom sveta.Međutim, nekoliko dana pre objavljivanja tog senzacionalnog otkrića, Bendera

su posetila tri čoveka obučena u crno, sa crnim šeširima duboko navučenim na čelo. Kaoda su se ovi posetioci trudili da sakriju svoja lica. Saopštili su, da mu, mada upoznati saznačajem njegovog otkrića, neće dozvoliti da to otkrije svetu. Njegova dužnost je da ćutii ne govori više ništa.

Po načinu govora i zbog takve zabrane, Benderu se učinilo da su ljudi u crnompredstavnici neke vladine organizacije. Toliko su fa preplašili pretnjama, da se nijeusudio da objavi ono što zna i što je nameravao da predoči javnosti. Kako je sam rekao:'Misterija letećih tanjira više nije misterija. Dokaza o tome imam, ali mi je zabranjenoobjavljivanje bilo kakvih podataka. Želeo sam da u Kosmičkoj reviji objavim kompletnupriču, ali s obzirom na tematiku kojom se bavim, stavljeno mi je do znanja da to i nepokušavam. Svima vama, koji se bavite proučavanjem fenomena NLO, savetujemmaksimalnu opreznost'..

Bender je odbijao da objavi istinu sve do 1962. godine kada se pojavila njegovaknjiga 'Leteći tanjiri i tri čoveka'. On tvrdi, da je ubrzo posle otvaranja svog biroa -organizacije za proučavanje NLO-a, postao učesnik čudnog Ljudi u crnom - AlbertBenderfenomena. Tu je uključeno i prvo telepatsko upozorenje da ne bi trebalo da

nastavi sa proučavanjem letećih tanjira. Jedne večeri, dok je gledao televiziju, neobičansvetlseći objekat se materijalizovao u sobi. U sledećem trenutku je postao svestanprisustva nekog muškarca u fotelji preko puta njega. Imao je neobične oči, poput malihsijalica koje su svetlele u mraku. Figura je zatim nestala, pa se ponovo pojavila i nestala.Vrata su se iznenada otvorila i ugledao sam kako kroz njih isijava neobična plavasvetlsot. U centru te svetlosti bio je neki objekat. Povikao sam da prestanu sazafrkavanjem i da se pojave vež jednom. Tada je svetlost polako počela da bledi,pretvarajući se u jasnu sliku dva svetleća oka. Soba je ponovo postala normalna, izuzev

 jakog mirisa sumpora, koji se zadržao.Miris sumpora je karakterističan za sve Benderove susrete sa nepoznatima.

Petnaesti mart 1953. Međunarodna organizacija za proučavanje NLO-a je izabrala kaodan, kada će članovi širom sveta poslati vanzemaljcima telepatsku poruku, moleći ih dauspostave kontakt sa ljudima i pomognu svetu da razreši svoje probleme.

8/15/2019 terra_14.pdf

31/241

  .14 2012

31

ASTRALNI DVOJNIK

Utvrđeno je tačno vreme slanja poruke, a svaki član je zamoljen da je mentalnoponovi nekoliko puta. Bender je legao na krevet, opustio se i dok je po treći put mentalno

ponavljao poruku, osetio je strahoviti bol u glavi. Osetio je miris zapaljenog sumpora iledenu hladnoću. Kada je otvorio oči, shvatio je da lebdi iznad kreveta. Kao da je njegovastralni dvojnik napustio telo, koje je još uvek Ljudi u crnom - Astralna projekcijaležalona krevetu. Tada je začuo glas. Glas upozorenja da ne kopa više po tajnama Univerzuma.Glas je rekao: 'Mi imamo specijalni zadatak koji ljudi ne smeju sprečavati i ometati. Mismo među vama i dobro znamo svaki vaš potez i nameru. Molimo vas da shvatite, mismo na vašoj planeti!'

Benderov astralni dvojnik se, bukvalno, stropoštao nazad u telo. Uspeo je da sepridigne, osećajući i dalje glavobolju, vrtoglavicu i nelagodnost. A zatim je ugledao jošnešto: 'Soba je lagano tonula u mrak, mada je još uvek bilo vidljivo. Primetio sam trifigure u sobi. Lebdeli su iznad poda. Osetio sam svetlost u sebi, kao da je nešto čudnopročistilo moje telo. Tri figure su postajale jasnije. Ličili su na sveštenike obučene u crno.Lica su im sakrivali šeširi, pa nisam mogao jasno da vidim, ali oči sve trojice su svetleleu polumraku, fokusirajući me'.

Došljaci su preneli Benderu telepatsku poruku da su oni već posetili Zemlju i daih ljudi ne smeju uznemiravati sve dok njihova misija ne bude okončana: 'Oblik u kojemnas vidiš, nije naš prirodni izgled. Ali, smatramo da je neophodno preuzimanje formezemaljskih bića, bar dok boravimo među vama. Tokom vremena, uspostavili smokontakte sa nekima od vas i izgradili baze na određenim tačkama vaše planete. Izabrali

smo da kontaktiramo sa tobom jer si običan , nećeš moći da otkriješ svetu našu tajnu, jerniko neće poverovati u tvoju priču'. Zatim su Benderu poklonili mali disk, veličinenovčića. Ako ga bude čvrsto držao u ruci, uključio radio i tri puta ponovi reč  'Kazik',moći će da stupi u kontakt sa njima.

Tokom svog sledećeg kontakta sa trojicom ljudi u crnom, nekako je biotransportovan u jednu kružnu prostoriju, ispunjenu sjajnom svetlošću. Bender misli Ljudiu crnom - Vanzemaljcida bi to mogla biti i unutrašnjost letećeg tanjira. Njegov domaćin,otkrio mu je da je svrha misije vanzemaljaca prikupljanje hemijskih supstanci iz mora.Da bi ostvarili svoj cilj, razmestili su pripadnike svoje rase na brojnim značajnimfunkcijama širom sveta, uključujući i Pentagon.

Njihova moć  je takva, da pritiskom na dugme mogu uništiti celu planetu.Benderu su pokazali trodimenzionalne slike raznih prizora, između ostalog i slikumonstruoznog stvorenja koje ga je veoma uplašilo. Tokom prikazivanja, domaćin jenestao. Bender je zatim čuo njegov glas, ali istovremeno, bio je to i glas monstruma satrodimenzionalne slike: 'Ovo je naš realni izgled na planeti sa koje potičemo. Na našojplaneti postoje tri pola - muški, ženski i vođe. Ženke polažu jaja onda kada je potrebnoobnoviti rasu'.

8/15/2019 terra_14.pdf

32/241

  .14 2012

32

Treći put, vanzemaljci su odveli Bendera u jednu od svojih baza na Antarktiku.Tada je izbliza video leteće tanjire, garaže u kojima su smešteni, prostorije i laboratorije ikonačno, devet stopa visoko biseksualno biće - zapovednika baze koji je imao istesvetleće oči kao i ostali. Rekao je: 'Zemlju posećujemo od 1945. godine, a ovde ćemo

ostati još petnaest godina po vašem kalendaru. Mnoge pripadnike tvoje rase odveli smona našu planetu radi ispitivanja i da bi se naši stanovnici upoznali sa postojanjem drugihoblika života. To će se i tebi dogoditi, ukoliko otkriješ ljudima svoja iskustva u vezi sanama'.

Zatim je odveden u neku vrstu laboratorije, gde je bio izložen izuzetno jakojsveetlosti koja je manjala boju od bledo do jarko ljubičaste i gde su mu napomenuli:'Posle ovoga, naši instrumenti će moći da te pronađu uvek. Ovo je neophodno, jer temoramo držati pod neprekidnom prismotrom. Ako ikada otkriješ našu tajnu, potrebno jesamo da pritisnem dugme i tvoje telo će biti dezintegrisano'.

Suočen sa takvom pretnjom, Bender je odlučio da rasformira svoju organizaciju.Naređeno mu je da komunikacijski disk čuva sakriven. Kada disk nestane, biće to znak dasu vanzemaljci završili svoju misiju, i da mu je dozvoljeno Ljudi u crnom - 1da ispričaljudima svoja iskustva. Prema Benderu, disk je nestao 1960. godine. Iz kutije gde ga ječuvao, dopirao je samo slab miris sumpora.

Poseta ljudi u crnom Albertu Benderu je samo jedna od mnogih sličnih posetadrugim ljudima, čiji se tragovi mogu pratiti kroz vekove. Pojava trojice ljudi obučenih ucrno je skorašnji fenomen, jer su se ranije uglavnom pojavljivali pojedinačno. Ranije sesmatralo, da su ljudi u crnom članovi vladinih organizacija, posebno CIA-e. Veomačesto, interesovali su se za dostignuća i saznanja onih, koji se i profesionalno i amaterski

bave fenomenom NLO-a. Izgledalo je da i sami poseduju veliko znanje o letećimtanjirima, i da im nikakva tajna nije nepoznata.U hebrejskoj i hrišćanskoj tradiciji, crno je uvek bilo simbol zla, a belo - dobra.

Ljudi su se oduvek plašili mraka, crne neprozirne tame iz koje 'nešto' vreba, dok je belinadana donosila radost i smirenje.

Montegju Samers je 1933. godine napisao knjigu pod imenom 'Vukodlak', ukojoj spominje slučaj mladog Francuza koji je 1603. na suđenju javno priznao da je kaovukodlak otimao decu i pio im krv. Mladić je, opsednut sujeverjem, zaista verovao u onošto priča, ali poenta ovaga nije u tome. Najzanimljivija je njegova tvrdnja, da nije imaodrugog izbora jer je bio u vlasti Gospodara Šume, čoveka obučenog u crno koji je dolazioiz drveća i naređivao mu šta da radi.

Devojke koje su bile optužene da su veštice, imale su slične priče. Priče očoveku u crnom koji ih je navodio na zlo.

8/15/2019 terra_14.pdf

33/241

  .14 2012

33

IZGLED LJUDI U CRNOM

Ljudi u crnom su, uglavnom, srednjeg rasta, bledog, žućkastog ili maslinastogtena, bez kose, kosih i sjajnih očiju. Ono što ih najviše karakteriše, to su savršeno Ljudi u

crnom -Izgleddoterana crna odela, koja su davno izašla iz mode. Bilo je slučajeva gde sunosili i vojničke uniforme. Na izgled govore normalno, mada je, ponekad, veoma uočljivnjihov mehanički način pričanja, kao da su u pitanju roboti. U nekim slučajevima,odlazili su brzo zbog gubitka energije. Pojavljuju se u crnim, luksuznim, dobro očuvanimkolima, veoma stare godine proizvodnje. Posledice poseta ljudi u crnom su jaki boloviglave, gubitak memorije, osećanje jakog i neprijatnog mirisa bez ikakvog uzroka.

Postoje mnoge teorije o ljudima u crnom. Među Amerikancima, najzastupljenije je verovanje da američka vlada, kao i američka vojska, kriju informacije ovanzemaljcima. Prema statistikama, dva od svaka tri Amerikanca veruje o ovo, što je 73odsto mladih. Stoga, ljudi u crnom su vladini agenti ili, u nekim slučajevima vojnici čiji

 je zadatak da spreče očevidce i istraživače da šire sumnju među narodom.

POD KONTROLOM PENTAGONA

Tek u 20.veku, pojavljuju se svedočenja da ljudi u crnom zastupaju neke odvladinih organizacija. Ramona Klark, američki ufolog, ispričala je slučaj svog kolege,UFO istraživača, koga su neprestano uznemiravala tri čoveka u crnom.

Dolazili su uvek crnim kadilakom. Zlokobni auto ga je pratio gde god da jekrenuo svojim kolima, a jednom zamalo nije sleteo sa puta. Ljudi u crnom su mu Ljudi u

crnom - Plava knjigapretili i zahtevali da ono što zna zadrži za sebe, jer bi drugačijeponašanje bilo protumačeno kao nepatriotsko. Na osnovu toga, zaključio je da se radi ovladinim ljudima.

Još jedan američki pisac, koji je tvrdio da američka vlada poseduje oborenileteći tanjir, izjavljuje da su ga posetila tri čoveka obučena u crno, u crnom automobilu,preteći mu strašnim posledicama ukoliko nastavi sa objavljivanjem svojih tvrdnji.

Slučaj broj 52 iz dokumentacije projekta 'Plava knjiga', opisuje na 18 stranadoživljaj Reksa Heflina, saobraćajnog inspektora iz Kalifornije. Heflin je uspeo da snimitri polaroid fotografije metaliziranog diska na nebu iznad auto-puta u blizini Santa Ane.Slučaj je dobio značajan publicitet, a istraživali su ga i vojni i civilni stručnjaci.

Heflin je primio ogroman broj telefonskih poziva. Između ostalog, pozvao ga jei čovek iz Severnoameričkog ministarstva odbrane - NORAD (slika desno dole, ulaz uNORAD), kome je Heflin predao originalne fotografije. Fotografije mu nikada nisuvraćene, a predstavnici NORAD-a su uporno tvrdili da ni jedan njihov službenik nijeposetio Heflina. Na svu sreću on je fotokopirao originale snimljene 3.avgusta 1965.godine. Nešto kasnije, još jedan neobičan posetilac, razgovarao je sa očevicem. Uzvaničnom izveštaju komisije piše: 'Kako tvrdi svedok, 1.oktobra 1967. godine, u

8/15/2019 terra_14.pdf

34/241

  .14 2012

34

početnom delu naše istrage,