DRUMSKI TRANSPORT I AEROZAGA ENJE OD VOZILAPetak, 4. april 2008. godine, Beogradski sajam

STANJE VOZNOG PARKA U SRBIJI I UTICAJ NA ZAGA ENJE VAZDUHA NA PRIMERU GRADA KRAGUJEVCA VEHICLE FLEET CONDITION IN SERBIA AND INFLUENCE ON AIR POLLUTION ON CITY OF KRAGUJEVAC EXAMPLE

Radivoje Pei, Ph.D., full professor Faculty of Mechanical Engineering in Kragujevac, Serbia pesicr@kg.ac.yu

Mnogim svojim aktivnostima, pa i upotrebom vozila, ovek naruava ekoloku ravnoteu na planeti Zemlji:1. Troi prirodne rezerve minerala i goriva, 2. Troi kiseonik iz vazduha, 3. Emituje tetne materije u vazduh, zemlju i vode tokom proizvodnje i upotrebe vozila, 4. Stvara otpad od vozila na kraju ivotnog ciklusa itd.

BROJEVI LJUDI I VOZILA POSTAJU UPOREDLJIVI

Broj ljudi u milijardama Broj ljudi u milijardama

Broj vozila u milionima

5,3 milijardi ljudi 1,18 milijarde vozila

850 miliona Cars 200 miliona 2006.

Broj vozila na 1000 stanovnika i BDP po stanovniku1000 Vozila na 1000 stanovnikaSAD ) ITALIJA FRANCUSKA ) NEMAKA POLJSKA )) )

800

600

JAPAN

400

JUNA KOREJA )) MALEZIJA ) ) ) BRAZIL IZRAEL ) 200 MEKSIKO ) SRBIJA ) RUSIJA INDIJA KINA ) ) )

LETONIJA

KANADA ) VELIKA BRITANIJA

0

0

10

20

30

40

50

BDP, hiljada dolara po stanovniku

ist vazduh je osnova zdravog ivota i blagostanja svih ivih bia na naoj planeti Zemlji. Prisustvo zaguljivih, otrovnih, kancerogenih, iritirajuih, kao i gasova staklene bate u atmosferi se u svim razvijenim zemljama strogo kontrolie, kao bitan parametar kvaliteta ivotne sredine. U Srbiji je Agencija za zatitu ivotne sredine zaduena za praenje stanja ivotne sredine. Izvetaj Agencije za zatitu ivotne sredine pokazuje da je stanovnitvo Srbije izloeno zaga enju sumpor-dioksidom vie nego u zemljama Evropske unije. Aerozaga enje potie i od a i, odnosno crnog dima, i drugih prakastih materija koje ugroavaju zdravlje i ekosisteme.

Glavni izvori zaga enja vazduha su: termoelektrane, toplane, kotlarnice, loita, rafinerija nafte, industrija posebno hemijska, deponije, otpadi i saobraaj. U znatnom porastu je koncentracija zaga ujuih materija koje potiu od izduvnih gasova motornih vozila na najprometnijim raskrsnicama i ulicama Beograda, Nia, Novog Sada, Subotice, Valjeva, aka, Kragujevca, Uica, Zrenjanina.

Beograd februar 2008.Posebno alarmantna je injenica da na svim mernim mestima koncentracija olova prelazi GVI!

Olovo je nervni otrov!Najvie tete po zdravlje nanosi najmla oj populaciji!

Lokacija LM 3 Centar grada LM 8- Soliter "Y" LM 4- Fabrika Filip Kljaji LM 5- Hitna pomo 5LM 1- kola Mirko Jovanovi LM 6- kola "Vuk Karadi" LM 7- Fabrika koe Partizan LM 12 - Stanovo Ciglana LM 2- Park Pivara LM 9- kola"III Krag. bataljon" LM 11- Obdanite Ilievo Srednja vrednost

Srednja mesena vrednost 287.96 131.95 195.39 550.97 (23% vie) vi 303.52 170.73 nema rezultata merenja 115.90 229.37 242.15 108.45 233.64 450

MERENJE IMISIJE U GRADU KRAGUJEVCU Kontrola kvaliteta vazduha na podruju Grada Kragujevca vri se u skladu sa Pravilnikom o graninim vrednostima imisije (GVI). Pravilnikom je predvi eno da se na podruju Grada Kragujevca mere sledei parametri: Sumpor diokside, a i UTM (Ukupne talone materije estice). Merenje vri Zavod Instituta za zatitu zdravlja u Kragujevcu

Gran. vrednost za UTM sr. dnevna mg/m2

Rezultati ispitivanja koncentracija (UTM) u toku jula 2007. godine

Lokacija

Srednja vrednost SO2 g/m3 a g/m3 NO2 g/m3

Maksimalna vrednost SO2 g/m3 a g/m3 NO2 g/m3

LM 1- kola Mirko Jovanovi LM 3- Centar grada LM 4- Fabrika Filip Kljaji LM 2- Park Pivara LM 7- Obdanite Ilievo

104 4 89 3 4

8 12 17 7 4

11 32 19 12 10

28 14 144 11 7

2 18 35 13 8

3 46 32 29 18

* GVI-Granine vrednosti imisije srednje vrednosti godinje/dnevno/poluasovno GVI za SO2 srednja dnevno GVI za SO2 srednja godinje GVI za a srednja godinje /dnevno GVI za NO2 srednja godinje

150 g/m3 50 g/m3 50 g/m3 85 g/m3

Rezultati ispitivanja koncentracija SO2, a i NO2 na podruju Grada Kragujevca u toku jula 2007 godine

Emisija iz vozila je u direktnoj vezi sa primenjenim tehnologijama i opremom na samom vozilu (godina modela) i sa pre enom kilometraom (intenzitet upotrebe).

Godina modela

Granine vrednosti kada se vozilo iskljuuje iz saobraaja CO, % HC, ppm 750-2000 650-1250 425-1200 300-650 275-600 200-300 50-100

Dobro podeen motor CO, % 2.0-3.0 1.5-2.5 1.0-1.5 0.5-1.0 0.3-1.0 0.0-0.5 0.0-0.2 HC, ppm 250-500 200-300 100-200 50-100 50-100 10-50 2-20

pre -1968 1969-70 1971-74 1975-79 1980 1981-93 1994 i posle

7.5-12.5 7.0-11.0 5.0-9.0 3.0-6.5 1.5-3.5 1.0-2.5 1.0-1.5

Granine vrednosti za emisiju, kada vozilo treba iskljuiti iz saobraaja

Broj registrovanih vozila u Gradu Kragujevcu i SrbijiGrad Kragujevac 2001. Motorcikli Putnika vozila Autobusi Kamioni Vuna vozila trukovi Radna vozila Specijalna vozila Prikolice Ukupno 457 42.538 183 2.128 127 66 237 353 Grad Kragujevac Srbija 2002. 446 12.339 43.961 1.359.206 202 8.911 2.457 96.890 188 119.031 65 1.352 264 22.554 452 94.249 Grad Kragujevac Srbija 2003. 468 13.287 44.521 1.404.217 196 9.144 2.594 101.433 177 119.424 66 1.483 301 24.713 497 96.509 Grad Kragujevac Srbija 2005. 392 16.042 42,228 1.497.417 194 9.696 2,591 116.440 523 126.816 1,730 1.813 345 28.222 824 101.465 Grad Kragujevac Srbija 2006. 169 18.627 38.326 1.489.714 192 9.160 2.590 122.188 618 108.283 2.717 1.665 408 27.137 1.267 93.375

46.089

48.053 1,714,532

48.820 1,770,210

48.827 1.897.911

46.287 1.870.149

6000

5000

Number of vehicles

4000

Cars

Trucks

Tractors

Rest

3000

2000

1000

0 do 1969 1985 1987 1989 1991 1993 1995 1997 1999 2001 2003 od 1975 do1979 2005

Model year

Raspodela broja vozila u Gradu Kragujevcu po godini proizvodnje

Raspodela broja teretnih, traktora i ostalih vozila u Gradu Kragujevcu po godini proizvodnje1000 900 800 700 B ro j vo z ila 600 500 400 300 200 100 01 9 do 1 od 70 9 6 1 do 9 od 9 75 19 19 do 7 4 80 19 do 7 9 19 8 19 4 85 19 86 19 87 19 88 19 89 19 90 19 91 19 92 19 93 19 94 19 95 19 96 19 97 19 98 19 99 20 00 20 01 20 02 20 03 20 04 20 05 20 06

TERETNA VOZILA

Traktori - Ukupno

Ostalo

od

Godina modela

Prvi put registrovana vozila u Srbiji (nova i uvezena polovna)6 5 4 3 2 1 0%

Putniki

Autobusi

Teretna

Vuna

2005 Godina

2006

Udeo pojedinih vozila u voznom parku Grada Kragujevca po zadovoljenju odgovarajueg zakonskog propisa za emisiju (ref. god. 2006 )25000 Petrol Diesel

20000

15000

10000

5000

0 Euro 1 Euro 2 ECE 15/02 ECE 15/00-01 ECE 15/03 ECE 15/04; Before ECE for Diesel Before ECE for petrol Euro 3

57%

VVARTBURG IVECO DAEWO UNIVERZAL MITSUBISHl SUZUKI FAK IMV BMW FAP AUDI VAZ FIAT IMT

6% 57%

KIA MAN HYUNDAI VOLVO SEAT Alfa Romeo TOYOTA DACIA TEHNOSTROJ-LUTOMER IMR PEUGEOT MERCEDES VOLKSVVAGEN 6% ZASTAVA

VISEVICA TRANSPORT HONDA LANCIA DATSUN MOSKVI MAZDA TAM CITROEN TAS SKODA RENAULT FORD OPEL

Struktura vozila u floti u Gradu Kragujevcu po proizvo aima

Vozila koja se kreu po ulicama Grada Kragujevca u proseku su stara 16 g. putnika i 14 g. teretna. Od ukupnog voznog parka 35% vozila je starije od 19 godina, 90% je starije od 6 godina i manje od 1% su nova vozila. Vozila su u relativno loem tehnikom stanju i emituju viestruko veu emisiju zaga ujuih materija u vazduh od savremenih vozila, koja se eksploatiu u modernim gradovima.

MERENJE EMISIJE VOZILA U EKSPLOATACIJI

Mapa Grada Kragujevca (LM- Lokacija Merenja 13 MESTA)

U ovom radu posveena je panja kontroli emisije iz (ranije homologovanih) vozila tokom eksploatacije pri periodinim kontrolnim pregledima. Periodina kontrola vozila je regulisana naim Zakonom o bezbednosti saobraaja na putevima a u Evropi direktivom 92/55/EC. Koja je kasnije vie puta dopunjavana (96/96/EC i 2003/27/EC-03. april 2003.). I nju ne treba meati sa direktivama za kontrolu emisije prilikom homologovanja tipa vozila.

Vozila sa benzinskim motorima Vozila bez katalizatora pri praznom hodu motora koncentracija CO: 4,5 %- za vozila registrovana prvi put pre 1. oktobra 1986., i 3,5 % - za vozila registrovana prvi put posle 1. oktobra 1986. Vozila sa katalizatorima, pri praznom hodu motora koncentracija CO mora biti manja od: 0,5 % vol - dok za modele vozila posle 2002. granica iznosi CO=0,3% i 0,3 % vol - pri poveanom broju obrtaja, koji mora biti vei od 2000 o/mindok za modele vozila posle 2002. granica iznosi CO=0,2%

Kod vozila sa dizel motorima (test slobodnog ubrzavanja) maksimalne vrednosti koeficijenta apsorpcije (k) ne smeju premaiti: 2,5 m-1 kod motora bez turbo-punjenja, 3 m-1 kod turbo-punjenih motora, 1,5 m-1 za motore sa Euro III i 0,23 m-1 za dizel motore sa filterima estica (preporuka).

Ure aj AVL DiCom 4000 na terenu

Analizator 5 komponenti gasova za oto motore (CO, HC, NOx, O2 i CO2) i opacimetar za dizel motore

U centru Grada

Na Mainskom fakultetu u Kragujevcu prilikom Kragujevca kontrolisanja prepravljenih vozila

itoprodukt Kragujevac,

Elektrodistribucija Kragujevac

U garai VULOVI TRANSPORT Kragujevac

Na liniji tehnikog pregleda AUTOSAOBRAAJ Kragujevac

Rezultati ispitivanja Koncentracija CO, % kod putnikih vozila8 7 6 5 99% confidence range VW Opel Audi Zastava

%CO

4 3 2 1 0 Model year 85-88 Model year 89-92 Model year 93-96 Model year 97-01 Model year 02-06 Model year 06-08

Rezultati ispitivanja koncentracija HC, ppm kod putnikih vozila1200 1000 80099% confidence range

VW

Opel

Audi

Zastava

HC ppm

600 400 200 0

Model year 85- Model year 89- Model year 93- Model year 97- Model year 0288 92 96 01 06

Rezultati ispitivanja Koncentracija CO, % kod putnikih vozila prosene vrednosti9 8 7 6CO, %

NTG Benzin

5 4 3 2 1 0Model year 85-88 Model year 89-92 Model year 93-96 Model year 97-01 Model year 02-06 Model year 06-08

Rezultati ispitivanja Koncentracija HC, ppm kod putnikih vozila prosene vrednosti2500 2000 1500 1000 500 0

NTG

Benzin

HC, ppm

Model year 85-88

Model year 89-92

Model year 93-96

Model year 97-01

Model year 02-06

Koeficijent prozranosti izduvnih gasova dizel motoraExhaust gas opacity8 7 6 99% confidence range

Cars

Trucs

K - value

5 4 3 2 1 0 Model year 85-88 Model year 89-92 Model year 93-96 Model year 97-01 Model year 02-06 Model year 06-08

Koeficijent prozranosti izduvnih gasova kod teretnih vozila ZASTAVAExhaust gas opacity3.000 srednja vrednost

2.500

2.000 k, m-1

1.500

1.000

0.500

0.000 1992 1997 1998 2002 2003 2005 2006 2007 2008

Eksploatacijom problem postaje sve ozbiljniji jer motor sve ee ulazi u zonu rada sa poveanom dimnou. Obratite samo panju na oblake dima koji kuljaju iz izduvnih cevi starijih autobusa kada kreu sa stanica ili semafora! Razvijeni svet je suvie proraunat da bi bio rasipan, pa opet, znaajna sredstva ulau se u uvo enje ekoloki istijih vozila i odstranjivanje ekoloki prljavih sa svojih drumova. Taj napor see sve do uvo enja skupih autobusa koji kao gorivo koriste prirodni gas.

Prognoza obnavljanja voznog parka Gradu Kragujevcu - u Srbiji60000Diesel Euro 6

50000Euro 6

Diesel Euro 5

40000Number of vehicles

Euro 5

D i e s e l

Diesel Euro 4 Diesel Euro 3 Diesel Euro 2 Diesel Euro 1 Diesel before ECE Petrol Euro 6 Petrol Euro 5 Petrol Euro 4 Petrol Euro 3 Petrol Euro 2 Petrol Euro 1 Petrol ECE 15/04 Petrol ECE 15/03 Petrol ECE 15/02 Petrol ECE 15/00-01 Petrol before ECE

30000

Euro 4

20000

Euro 6 P

Euro 5

10000

Euro 4

e t r o l

0

2006

2010

2014Year

2018

2022

ZAKLJUCIist vazduh je osnova zdravog ivota i blagostanja svih ivih bia na naoj planeti Zemlji. Prisustvo zaguljivih, otrovnih, kancerogenih, iritirajuih, kao i gasova staklene bate u atmosferi se u svim razvijenim zemljama strogo kontrolie, kao bitan parametar kvaliteta ivotne sredine. Zakonski propisi o graninim vrednostima emisije vozila prilikom homologacije su doveli do radikalnog smanjenja negativnog uticaja vozila na okolinu (emisija CO smanjena je za 97.5%, HC za 98.3% i NOx za 96%). Me utim, u svakodnevnoj eksploataciji ne uestvuju samo nova vozila i ona nisu uvek sasvim tehniki ispravna

Za smanjenje negativnog uticaja vozila na okolinu potrebno je kontrolisati i emisiju svih vozila u eksploataciji i identifikovati vozila koja su veliki zaga ivai. U tom cilju potrebno je definisati i odgovarajui test program, prilikom registracije, a sve u cilju smanjenja negativnog uticaja vozila na zaga enje vazduha. Veliki udeo starih, tehnoloki zastarelih, vozila u floti Grada Kragujevca mobilne izvore svrstava u glavne zaga ivae vazduha van grejne sezone. Smanjenje udela zaga enja vazduha od strane mobilnih izvora mogu e je korektnim tehnikim odravanjem starih vozila i zamenom starih novim vozilima (STIMULACIJA DRAVE).

Moguost smanjenja emisije iz vozila preko kontrole vozila u eksploatacijiTehniki pregled vozila EKO test

Prikaz unapre enja stanja izduvne emisije u Hrvatskoj primenom EKO testa

Hvala na Panji!