Stari_Rim_-_05a.antonini

8/3/2019 Stari_Rim_-_05a.antonini

1/18

Xegan Marija

A N T O N I N I

Tabela 1.

Broj Ime Godina

01. Marko Kokcej Nerva 96 98

02. Marko Ulpije Trajan 98 11703. Publije Elije Hadrijan 117 138

04. Antonin Pije 138 161

05. Marko Anije Aurelije 161 180

06. Komod 180 192

1


2/18

MARKO KOKCEJ NERVA (96 - 98)

Izvori

O ivotu i delatnosti Nerve svedoqe Plinije Mlai, zatim Svetonije

u ivotopisu Domicijana, napokon Dion Kasije, saquvan kod Ksifilina.

Dion Kasije

Dion Kasije (150 - 232) rodom je bio iz Nikeje, grada u Bitiniji. Ranoje doxao u Rim, gde je postao visoki dravni qinovnik. Napisao je na grqkomjeziku rimsku istoriju u 80 kiga, od osnivaa Rima do 229. godine. Te godine je bio konzul pod vladom svoga zaxtitnika cara Severa Aleksandra. U celinisu nam saquvane samo kige od 36. do 60. ili pregled dogaaja od 69. do 46.godine. Do 35. kige saquvani su nam samo fragmenti. Zamenu za izgubenekige od 61. do 80. prua nam delimiqno izvod monaha Jovana Ksifilina. Zavremenski period od cara Avgusta korixen je u velikoj meri Livije, za kasnijedoba, svakako, i Tacit.1

Politiqka i vojna karijera do izbora za cara

Marko Kokcej Nerva poticao je iz senatorske porodice. egov deda bioje prijate rimskog cara Tiberija (14 - 37), a egov ujak bio je oeen jednomod Tiberijevih unuka. Sam Nerva istakao se pod vladom Nerona i Vespazijana.Uqestvovao je u guxeu Pizonove zavere, a 71. bio je konzul zajedno sa Ves-pazijanom. Interesantno, u vreme Vespazijanovih naslednika nama nije poznataNervina delatnost. Isto tako ne znamo okolnosti koje su dovele 66-ogodixegNervu na vlast.

Okolnosti dolaska na vlast

Godine 96. u jednoj zaveri ubijen je rimski car Domicijan. Raspravase o pitau identiteta zaverenika. Prema izvorima, Domicijana su ubiliegovi osloboenici, a kao uqesnik zavere pomie se i Domicijanova ena,a erka Korbulona, prefekta pretorija iz vremena Nerona. Zavera je bilabriivo isplanirana i po smrti Domicijana odmah je izabran nov car. In-teresantno, novoizabrani nije poticao iz roda Flavijevaca. Naime, Domicijannije imao dece, a svojevremeno se potrudio da pogubi Klemensa i Sabinusa, svojubrau od strica. Ipak, i pored ovoga, po Domicijanovoj smrti u ivotu su joxuvek bili egovi bratii, a sinovi Klemensa, nosioci dinastije Flavijevaca.Meutim, oni su, moda zbog ihove maloletnosti, zanemareni u izboru za cara.Dakle, sa Domicijanovom smru gasi se vladavina dinastije Flavijevaca.Iz danas nepoznatih razloga, Senat carsku vlast dodeuje Marku Kociju Ne-rvi. Tom prilikom Senat je prokleo svaku uspomenu na Domicijana, naredioda se egove statue poruxe, kao i da se iz raznih natpisa izbrixe egovo ime.Potkazivaqi ili delatores prognani su iz grada, a omoguen je povratak poli-tiqkim emigrantima. Sloga Senata i cara obezbeena je obeaem Nerve da bezsudske odluke nee pogubiti nijednog senatora.

Nerva car

Nerva kao car nije uivao podrxku ni vojske ni pretorijanaca, a kojisu ostali verni egovom prethodniku. Jednom prilikom pretorijanci istupaju

1

V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredegveka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984, 243.

2


3/18

sa zahtevom da se kazne Domicijanove ubice. Nerva zahtev odluqno odbija, qaknudei u zamenu svoju glavu. Ipak, pretorijanci na svoju ruku ubijaju zav-erenike, a prefekt pretorija qak primorava Nervu da im zahvali za ovaj qin.Nerva razmixa o abdikaciji, ali ga pristalice savetuju da posini kakvognamesnika provincije i time obezbedi podrxku egovih legija. Nervin izborbio je Trajan, namesnik Gore Germanije. Trajana je Nerva u odsustvu posinio

i obezbedio mu visoke dravne poloaje. Meutim, taman kad se uqvrstio navlasti, Nerva umire 98. godine.

Literatura

http://www.ualberta.ca/csmackay* Christopher S. Mackay, Nerva and Trajan

V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca an-tike i sredeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd1984.

3


4/18

MARKO ULPIJE TRAJAN (98 - 117)

Izvori

O ivotu i delatnosti Trajana svedoqe Plinije Mlai, zatim Dion

Hrizostom i napokon Dion Kasije, saquvan kod Ksifilina. Za spoznavae spo-ne politike veliku korist prua svedoqanstvo Trajanova stuba.

Plinije Mlai

Plinije Mlai (62 - 114) rodom je bio iz Koma u severnoj Italiji,neak i posinak Plinija Starijeg. iveo je u Rimu kao advokat, bio Taci-tov prijate i naposletku namesnik provincije Bitinije u Maloj Aziji. Odegovih dela je saquvano, osim govora zahvalnosti upuenog caru Trajanu pri-likom stupaa na dunost kao konzul, jox i zbirka sa nexto vixe od 120 pisama.Od naroqitog kulturno-istorijskog interesa je opis erupcije Vezuva 79. godine,kao i egova korespondencija s carem Trajanom, u kojoj se rasprava i o pos-

tupau sa hrixanima.

2

Dion Hrizostom

Dion Zlatousti rodom je bio iz Bitinije. U vreme Flavijevaca kadasu filozofi proterivani iz Rima, Dion je qak bio prinuen napustiti i rodnikraj. Posle dugogodixeg lutaa, a u vreme Nerve i Trajana, Dion dolazi uRim. Trajan je iskoristio Dionovo uqee da uqvrsti sopstveni poloaj. Naime,pozvao ga je na dvor kada je Dion odrao qetiri govora u kojima je napraviorazliku izmeu tiranije i monarhije. Prema Dionu tiranin (npr. Domicijan)je najgori oblik vladara, dok monarh (tj. Trajan) slui narodu i donosi dobrezakone.

Politiqka i vojna karijera. Okolnosti dolaska na vlast

Marko Ulpije Trajan je prvi rimski car koji nije poticao iz Rima.Naime, porodica Trajana poticala je iz Xpanije, ali je u stvari bila italskogporekla. Trajanov otac bio je istaknuti senator u vreme Flavijevaca. SamTrajan rano se posvetio vojnoj karijeri i qak deset godina vrxio je zvae vojnogtribuna. Mada nam egova karijera do izbora za cara nije u potpunosti poznata,znamo da je godine 89. na zahtev cara Domicijana legije iz Xpanije doveo uGermaniju. Jedno vreme bio je namesnik Gore Germanije. Godine 97. posinioga je rimski car Nerva. Svog oquha Trajan nikada nije video, a po egovoj smrtiposlao je pismo Senatu u kome prihvata sve dodeene mu poqasti, izuzev zvaa,,oca otabine (koje e uzeti nexto kasnije). Trajan sve do 99. ostaje na Rajniborei se protiv varvara, a krajem godine dolazi u Rim.

Unutraxa politika

Car i Senat

Za sve vreme svoje vlade Trajan se trudio da sarauje sa Senatom. Zbogtoga e i u tradiciji biti upamen kao dobar vladar. Na primer reqi Budisreniji od Avgusta, a boi od Trajana samo su jedan od dokaza ove tvrde. Dok jeDomicijan insistirao da ga oslovavaju sa dominus et deus, senatori su Trajana

2 V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredeg

veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984, 371.

4


5/18

tako oslovavali iz poxtovaa.

Socijalna politika. Privreda

U vreme Trajana razvija se ustanova alimentarnih fondova. Naime, no-

vac iz dravne kase davao se sitnim i sredim zemoposednicima uz nisku ka-matu, oko 5 procenata. Novac od kamate drava je potom davala za odgoj dece bezroditea, kao i siromaxnim porodicima. Qitava ova ustanova bila je navodnoizraz careve dareivosti i brige za stanovnixtvo.U ciu razvoja italske privrede, Trajan zahteva od svakog senatora da u italskegradove uloi 1/3 svoje ukupne imovine. Hadrijan e ovu meru smaiti na 1/4.Takoe, da bi obezbedio lakxi dovoz ita u Rim, Trajan osposobava luku uOstiji, xto je nexto ranije pokuxao Klaudije ali nije u tome uspeo.

Administrativna reforma

Trajan uvodi instituciju korektora, koji su imali zadatak da nadzirufinansijske prilike Carstva, a koji su birani iz redova senatora. Korektorisu nadzirali gradove u Italiji, ali i provincije.

Graditeska delatnost

Iskoristivxi plen dobijen u ratu protiv Daqana, Trajan je sagradio jedan Forum, pet puta vei no Avgustov. Oqistio je Kvirinal, a o koliqiniodnete zeme svedoqi visina Trajanova stuba. Spirala koja obavija stub sadripredstave o carevom pohodu na Dakiju. Na vrhu se prvo nalazila statua cara,koja je kasnije zameena statuom sv. Petra. Trajan je prvi car koji nijesahraen u Avgustovom mauzoleju, ve je egov pepeo pohraen u postou. NaForumu se nalazila jedna bazilika (sudnica), dve biblioteke i mauzolej koji jezavrxio Hadrijan.

Tabela 2.

gospodar i gospod

Car i Senat

alimentarni fond

Socijalna politika

1/3 imovine u italske gradove

Trajanova unutraxa politika

korektori

Administrativna reforma

Trajanov Forum

Graditeska delatnost

luka Ostija

5


6/18

Spona politika

Tabela 3.

Hronoloxki pregled spone politike Trajana

Godina Dogaaj

101 102 Prvi rat protiv Dakije105 106 Drugi rat protiv Dakije

106 Arabija113 116 Partija115 117 Ustanak u Egiptu i Kireni

Dakija

Najznaqajniji izvor za prouqavae Trajanova pohoda na Dakiju jesupredstave na jednom stubu, koji se nalazi na Trajanovom forumu u Rimu.

Jox 89. godine rimski car Domicijan sklopio je jedan mirovni sporazum sadaqkim kraem Decebalom. Ovim sporazumom Rimani su se obavezli da eplaati godixu sumu Daqanima. Mera je bila veoma poniavajua po rimskudravu. Da bi povratio ugled svog carstva, a imajui na umu i rudnike zlatana zapadu kraevstva, Trajan e organizovati jedan vojni pohod na Dakiju.

Trajan e sve do kraja 99. ostati na Rajni radi umirivaa lokalnih plemena.Neki istoriografi veruju da se on ve tada nosio mixu organizovaa jednogpohoda na Dakiju i da bi sebi obezbedio xto sigurniji put odluqio je prvo umir-iti germanska plemena. Napokon, godine 101. podie dva mosta preko Dunava.Ova qienica navela je istraivaqe da poveruju kako je pohod podrazumevao na-pad iz dva pravca. Iz jedne saquvane Trajanove reqenice znamo da je sam car svojskom, prexavxi Dunav, prodro u zapadni deo kraevstva. Koja je bila ruta

drugog dela vojske, u sluqaju da je postojala, danas nije poznato. Daqani suodluqili da Rimanima nametnu iscrpuju rat. Nisu im se suprostavali uotvorenom boju, povlaqili su se ka unutraxosti zeme, a za sobom su unix-tavali poa i letinu, a zagaivali su i vodu. S druge strane, Trajan je namernosporo napredovao i pri tom gradio puteve i utvrea. Proxavxi tzv. ,,Gvoz-dena vrata, nagnao je neprijatea da mu se suprostavi u bici kod Tapeja. Madasu Rimani izvojevali pobedu, ona nije bila konaqna. Dok je tokom zime 101/102.Trajan mirovao, Decebal prelazi zaleeni Dunav i udara na Dou Meziju. Tra- jan mu je krenuo u susret i potom ga potisnuo. Neki istoriqari veruju da serazvila bitka kod jednog grada, koji e u qast Trajanove pobede biti nazvanNikopo. Prolea 102. Trajan rexava da prodre u istoqni deo kraevstva.Decebal ve tada xae poslanstvo Rimanima, ali ono nije naixlo na dobar

prijem. U meuvremenu, Trajan, prexavxi Karpate, vojsku deli na dve celine;jedna je imala zadatak zauzimaa neprijateskih uporixta na jugu, dok je druga,na qelu sa Trajanom, krenula ka daqkoj prestonici Sarmigezetuzi. U to vreme,Decebal je kapitulirao. Trajan prima titulu ,,Daqki, period poniavajuegpoloaja Rima za sada je bio okonqan, ali u suxtini Daqko kraevstvo i Dece-bal ostaju neokreni.

Do 105. godine na severnoj obali Dunava podignuta su brojna rimska utvreai ispostave. Rimani su pontonski most preko Dobrete stali zameivati ve-likim, kamenim. Sve ovo nagnalo je Decebala da posuma u poxtene namereRimana. On die ustanak, zauzima teritoriju rimskih saveznika Sarmata,koja se prostirala zapadno od Dakije, a zauzima i rimska utvrea. Godine106. Trajan organizuje nov pohod i sada napad usmerava odmah ka Sarmigeze-

tuzi. Napadnuta iz dva pravca prestonica je brzo zauzeta. Decebal je uspeopobei, ali je u jednom trenutku oqajaa izvrxio samoubistvo. Trajan je anek-

6


7/18

tirao prostor Dakije i u egov posed dolaze rudnici zlata. Ovaj prostor ubrzoe kolonizovati Rimani. U Rimu Trajan je organizovao vixednevne pobedniqkeigre.

Arabija

Arabija i Arabani bili su poznati starim Grcima i Rimanima.Zema se nalazila na putu za Indiju i Kinu, a proizvodila je i tada veomaceene trgovinske artikle. Za klasiqne pisce Arabija je bila zema mirisa izlata. Oni su zemu delili na tri celine: Arabia Deserta ili pustiska Ara-bija, koja je obuhvatala sirijsko-mesopotamsku stepu, zatim Arabia Petraea ilistenovita Arabija, koja je obuhvatala Sinaj i Nabatejsko kraevstvo, i napokonArabia Felix ili srena Arabija, koja je obuhvatala preostali deo Arabanskogpoluostrva.Nabatejsko kraevstvo prostiralo se istoqno od Sinaja, pa do Damaska, a navrhuncu moi i do Eufrata, na severu. Prestonica kraevstva bio je gradPetra. Stanovnixtvo je po svom poreklu bilo arapsko i govorilo je arapskimjezikom, ali u nedostatku pisma koristilo se aramejskim. Nabatejska drava

nije bila vojna drava, a ena mo uglavnom se zasnivala na trgovini.Ovom prilikom razmotriemo samo vezu Rima, s jedne, i Nabatejskog kraevstva,s druge strane. Godine 24. po nalogu cara Avgusta prefekt Egipta Elije Galorganizuje jednu ekspedicuju na prostor srene Arabije. Nabatejci uzimajuuqexa u pohodu kao saveznici Rima. Strabon, uqesnik i istoriqar pohoda,propast Galove ekspedicije vidi u izdaji nabatejskog voe. Kako bilo, u periodukoji sledi Rimani e pomagati razvoj grada Petre. Naime, u emu su videli,budui da je grad bio useqen u stenu i dobro zaxtien, uporixte u borbi protivParta. Od kraja I veka mo Nabatejskog kraevstva postepeno opada, budui dasu rimski mornari, kao i drugi, pronaxli jednostavnije trgovaqke puteve kaIndiji. Tako 105. godine, po nalogu Trajana, namesniku Sirije nee trebativixe od jedne legije da sruxi autonomiju kraevstva. Sledee godine stenovita

Arabija bila je ukuqena u sastav Rimskog carstva, pod imenom Provincia Arabia.3

Partija

U vreme Nerve i Trajana Partijom je vladao Pakor. Meutim, 110.godine egov brat ili zet Horzoje die ustanak i postaje nov partski kra.Horzoje, potom, prodire u Jermeniju, svrgava jermenskog kraa postavenog odRimana i na vlast dovodi Aksidara, jednog od Pakorovih sinova. Prema ugov-oru izmeu Parta i Rimana, a sklopenog u vreme cara Nerona, Parti su imalipravo postavati vladare Jermenije, naravno pod uslovom da taj izbor potvrdirimski car. Kako je Horzoje na svoju ruku postavio novog kraa, Trajan dobijapovod za organizovae vojnog pohoda na Istok. Godine 113. Trajan se naxao u

Ahaji. Tom prilikom primio je partsko poslanstvo, koje ga obavextava da jeAksidar svrgnut sa vlasti, a kao nov kra postaven drugi Pakorov sin Parti-masir. Poslanstvo se nadalo da e Trajan potvrditi izbor novog kraa i timeizbei rat, ali ih Trajan nije udostojio odgovora ve je nastavio ka Istoku. Uzpomo kavkaskih klijentskih kraeva, Trajan prodire u Jermeniju. U susret muje izaxao Partimasir, stavivxi pred careve noge svoju krunu. Nadao se da e muje Trajan vratiti. Nasuprot oqekivaima, Trajan anektira prostor Jermenije,a upravu nad zemom poverava jednom prokuratoru iz vitexkog stalea. Up-laxivxi se, Partimasir pokuxava pobei, ali je uhvaen i poguben. Horzojenije mogao odgovoriti na akcije Trajana, budui da je bio zauzet dinastiqkimborbama u svom kraevstvu. Zauzetost partskog kraa Trajan je svakako znaoda iskoristi. On prodire u severnu Mesopotamiju i zauzima gradove Nizibis

3

Filip Hiti, Istorija Arapa od najstarijih vremena do danas, s engleskog preveo PetarPejqinovi, Sarajevo 19882, 56 - 83.

7


8/18

i Betnu. Tada uzima titulu ,,Partikus. Tokom zime (115/116) rimske trupe uNizibisu grade flotu, koja e posluiti kao pontonski most za prelazak vojskepreko Tigra. Prolea 116. Trajan zauzima partsku prestonicu Ktesifon, astie i do Persijskog zaliva, gde ,,kupa oruje u moru. Danas nam je saquvano jedno Trajanovo pismo upueno 116. godine Senatu, u kome obavextava o svojojpobedi. Pismo je pronaeno u Ostiji, a objaveno 1934. godine. Trajan se no-

sio mixu da na ovom prostoru osnuje provinciju Vaviloniju, ali u tome su gaomeli ustanci u nedavno osvojenim teritorijama u severnoj Mesopotamiji, kaoi u Kireni i Egiptu.

Ustanak u Egiptu i Kireni

Jox od vremena Avgusta jevrejske i grqke zajednice u Egiptu sukobilesu se oko udela u samoupravi jednog grada. Grci su uivali podrxku Rimanai samim tim imali privilegovaniji poloaj no Jevreji. Godine 115. Jevrejidiu ustanak i potiskuju Grke sve do Aleksandrije. Prefekt Egipta pokuxao jesrediti stvar, ali u tome nije uspeo. Ustanak se proxirio na Kirenu i Kipar,a Dion Kasije tvrdi da je vixe stotina hiada udi stradalo. Napokon, Trajan

legije iz Dakije xae na jug i ustanak je uguxen 117. godine. Iste ove godineTrajan je oboleo u Antiohiji. Pourio je u Rim, ali ga je smrt saqekala uKilikiji. Kakvi su Trajanovi planovi vezani za istoqnu politiku bili, danasnije poznato. U Maxkinu stoji da je planirao pohod na Indiju.

Ispit

U tekstu koji sledi dat je pregled pitaa iz predmeta Starog veka;pitaa koja je postavala ispitna komisija Duxani, Ferjanqi u januarskomispitnom roku 2004. godine. Pitaa su sakupena zahvaujui naporima kole-ginice Simi Mirjane.

Trajanov rat protiv Daqana

Odakle Decebalu novac za plaae ratne odxtete? Prihodi rudnika zlata, kojinalazili na prostoru danaxe Transilvanije. Rimani su kolonizovali provin-ciju. To je najmlaa i prva napuxtena provincija. Od Dunava nema prirodnugranicu. Kroz kaon erdapa gradi se put i most. U Rimu je, kako bi se pohodovekovqio podignut stub, qiji reef u obliku spirale prikazuje qitav pohod.

Literatura

http://www.ualberta.ca/csmackay* Christopher S. Mackay, Nerva and Trajan

N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca an-

tike i sredeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd1984.

Filip Hiti, Istorija Arapa od najstarijih vremena do danas, s en-gleskog preveo Petar Pejqinovi, Sarajevo 19882.

8


9/18

PUBLIJE ELIJE HADRIJAN (117 - 138)

Izvori

O ivotu i delatnosti Hadrijana svedoqi jedan ivotopis saquvan u

zbirciScriptores Historiae Augustae

, kao i Dion Kasije u svojoj rimskoj istoriji.Korisne podatke nalazimo i u saquvanim odlomcima tekstova iz Hadrijanovavremena, a koji su objaveni u zbirci Izabrani latinski natpisi. O Hadrijanusvedoqe i ostaci egove graditeske delatnosti: Hadrijanov zid u Britaniji,palata u Tiburu, mauzolej u Rimu, hram Zevsa Olimpijskog u Atini.

,,Pisci istorije careva

Pisci istorije careva ili Scriptores Historiae Augustae jeste zbirka ivo-topisa rimskih careva od Hadrijana do Kara i egovih sinova Karina i Numer-ijana, dakle od 117. do 284. godine. Zbirka je nastala pred kraj IV veka. Opisza godine 244. do 253. je izguben. Biografije je pisalo xest autora: ElijeSpartijan, Vulkakije Galikan, Elije Lampridije, Julije Kapitolin, TrebelijePolion i Flavije Vopisk. Osim o carevima Augusti, govori se i o kajsarima i ouzurpatorima. ea za ogovaraem i nekritiqka povrxnost su karakteristikeovog dela.4

Politiqka i vojna karijera do izbora za cara

Publije Elije Hadrijan je poticao iz jedne porodice koja, u vreme Hani-balovog pohoda na Italiju, napuxta grad Hadrij (u Picenumu?) i seli se uXpaniju. Senatorski status porodica stiqe u vreme Cezara. Kako je jox kaodeqak Hadrijan izgubio oca, egov starate postaje Trajan5.Hadrijan se rano posvetio vojnoj karijeri. U vreme Nerve, bio je vojni tribunna Rajni, kao i na Dunavu. Godine 101. kao kvestor Trajana uqestvuje u Prvomdaqkom ratu. U Drugom daqkom ratu (106) na upravu dobija jednu legiju. Pozavrxetku rata, Hadrijan kao gradski pretor na carev raqun organizuje igre uqast pobede nad Daqanima. Potom je bio namesnik Gore Mezije, a 108. godinekonzul. Pratio je Trajana u pohodu na Jermeniju i Partiju, ali danas nijepoznato u kom svojstvu. U vreme Trajanove smrti (117) bio je namesnik Sirije.


Posle texke bolesti rimski car Trajan preminuo je u Kilikiji. Istegodine 117. siriske trupe su kao novog cara pozdravile Hadrijana. Raspravase o pitau da li je ili nije Trajan posinio Hadrijana. U sluqaju da jeste,bilo je to neposredno pred smrt. Hadrijan, pre nego xto e otii u Rim (118),pozabavie se pitaem istoqne politike.

Istok

Trajan je prvi rimski car koji nije posluxao Avgustov savet oquvaaCarstva u postojeim granicama. Trajan je uspeo proxiriti istoqnu granicuzauzimaem prostora Dakije, Partije i Arabije. Meutim, ove teritorije ubrzoe biti izgubene.Hadrijan, preuzevxi vlast, morao se suoqiti sa brojnim nemirima u Meso-potamiji, a i ustanak u Egiptu nije bio u potpunosti uguxen. S druge strane,

4 V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredeg

veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984, 367.5 Naime, jedna od Hadrijanovih baba bila je Trajanova tetka.

9


10/18

po prirodi svoje liqnosti Hadrijan nije bio zainteresovan za texka ratovaa,a isto tako, ako je eleo uqvrstiti svoju vlast, morao je pouriti u Rim. Zbogsvega ovoga Hadrijan odluquje da partskom krau vrati one teritorije koje jeTrajan svojevremeno zauzeo. Jermenija je ponovo od provincije pretvorena ukraevinu. Neki istoriografi tvrde da se Hadrijan eleo odrei i osvajaau Dakiji i da je u tom ciu obustavio gradu mosta preko Dunava. Meutim, u

ovo vreme rimska kolonizacija Dakije je tako intezivna da se Hadrijan nije tektako mogao odrei ovog prostora. Zadrao je i vlast nad Arabijom.

Hadrijan u Rimu

Napokon 118/119. Hadrijan dolazi u Rim. U meuvremenu qetiri Tra- janove vojskovoe, a meu ima i osvajaq Arabije, organizuju zaveru protivHadrijana. Zavera je na vreme otkrivena i po nalogu Senata zaverenici supogubeni. Sam Hadrijan se ograivao od ovog qina. Poxto se obavezao da bezsudske odluke nee ubiti nijednog senatora, sloga Senata i cara trajala je svedo pred Hadrijanovu smrt.Poxto je svojom istoqnom politikom izazvao nezadovostvo mnogih Rimana,

da bi ih odobrovoio postaje dareiv u novcu, likvidirao je stare dugove ismaio kamate.

Hadrijanova liqnost

Hadrijan nije bio zainteresovan za ratove, niti je teio vojnoj slavi.U toku svoje vlade samo je dva puta pozdraven kao imperator; prvi put po smrtiTrajana i drugi put 135. u qast guxea Judejskog ustanka. To je veoma malou odnosu na 13 Trajanovih ili 22 Domicijanovih imenovaa. S druge strane,Hadrijan je bio veliki oboavaoc filozofije i umetnosti. Sam je sastavaostihove, vajao, pa qak i slikao. Bio je nakloen grqkoj kulturi. Jox kao deqakdobio je nadimak Graeculus, deminutiv reqi Grk. U vreme Trajanove vlade, Atina

mu je dodelila poqasni poloaj arhonta. Hadrijan je bio filhelen i nije biooptereen rimskom tradicijom.

Hadrijanova putovaa

Iz ee da uqvrsti svoj poloaj, kao i iz ee za avanturizmom,Hadrijan poseuje gotovo sve rimske provincije. U periodu od 121. do 123.posetio je Galiju, Germaniju, Britaniju i Xpaniju, zatim Mavretaniju. U pe-riodu od 123. do 126. Heladu i Malu Aziju. Na svom povratku u Rim, posetio je Siciliju i popeo se na Etnu. Godine 128. posetio je Afriku, a 129. Siriju,Judeju i Egipat.

Hadrijanov zid. Ostale Graevine

Tabela 4.

Hadrijanove najznaqajnije graevine zid u Britaniji Panteon palata u Tiburu hram Zevsa Olimpijskog u Atini

Posle posete Britaniji Hadrijan je dao da se na severu zeme podigne jedan zid, koji bi onemoguavao upade susednih plemena. Ostaci ovog zida idanas su oquvani.Hadrijanove graevine predstavaju spoj grqkih i rimskih arhitektonskih ele-

10


11/18

menata. Hadrijan je obnovio Panteon, koji je jox Agripa dao da se sagradi, alikoji je stradao u poaru 80tih.

,,Veqiti edikt kodifikacija rimskog civilnog prava

U doba rane Republike rimski graanski zakon podrazumevao je samoodreen broj procedura. Za ono xto nije bilo predvieno zakonom legalna pro-cedura nije postojala. Da bi otklonili ovaj nedostatak gradski pretori sta-doxe izdavati posebne edikte sa potrebnim formulama. Meutim, sada je prob-lem bio u tome xto jedan gradski pretor nije priznavao edikte svojih prethod-nika. Napokon, Hadrijan daje zadatak istaknutom pravniku toga vremena Juli-janu Salvinu da kodifikuje edikte pretora. Salvin je sakupio postojee edikte,naqinio izbor i izabranu grau sistematizovao u tzv. Veqiti edikt.Edikt se sastojao iz tri celine: 1) sudski postupak pred magistratom, 2) par-nice i formule, 3) sudska rexea i ihovo sprovoee.

Princepsov savet. Carske kancelarije

Princepsov savet postaje stalna i zvaniqna ustanova. U savet ulazesenatori i vitezovi, a svi qlanovi saveta dobijaju platu solarium. Qlansaveta je slobodan da izrazi svoje mixee, ali od princepsa zavisi da li eono biti prihvaeno ili ne. Sama princepsova voa jeste zakon.Na qelu carskih kancelarija ab epistulis, a libellis i a rationibus koje je uveoKlaudije, umesto osloboenika sada se biraju vitezovi.

Judejski ustanak

Hadrijan kao filhelen nije bio naroqito nakloen jevrejima. egovipostupci uslovie ihov nov ustanak protiv rimske vlasti. Prvo, Hadrijanje zabranio obrezivae; obrezivae kod jevreja predstava znak naroqite vezeizmeu ih i jevrejskog boga. Zatim je Hadrijan, poxto je posetio poruxeniJerusalim, odluqio da na mestu nekadaxeg grada podigne nov pod nazivomElija Kapitolina i da na mestu nekadaxeg hrama podigne hram Jupitera Kapi-tolskog. Ovaj qin naroqito je razdraio jevreje. Napokon, posetivxi Egipat,Hadrijan je dao da se naqini grobnica Pompeju, koji nije bio dostojno sahraen jox od godine smrti (49). Pompej budui da je svojevremeno (63) nasilno uxaou Jerusalim i oskrnavio hram, nikako nije ostao u lepom seau stanovnikagrada. Poxto se qinilo da car vodi politiku protiv jevreja, bilo je samopitae vremena kada e se ovi posledi pobuniti.Godine 131/132. u Judeji izbija veliki ustanak. Kao voa ustanka nametnuo seBar Kohba, xto znaqi ,,sin zvezde, koji se proglasio za mesiju. Hadrijan jeuloio dosta napora u guxee ustanka. Tek onda kada je Bar Kohba uhvaen i

poguben, Hadrijan ustanak privodi svom kraju. Godine 135. car je pozdravenkao imperator, a Jevrejima je bio zabraen povratak u Judeju.

Hadrijanova dinastiqka politika

Pogledati odeak Marko Anije Aurelije (161 - 180), Politiqka kari-jera do izbora za cara.

11


12/18

Tabela 5.

Publije Elije Hadrijan car

Spona politika Unutraxa politika LiqnostIstok (118) Car i Senat Filhelen

Putovaa (121 131) Princepsov savet, carske kancelarijeUstanak u Judeji (132 135) Veqiti edikt

Graditeska delatnostDinastiqka politika

Literatura

http://www.ualberta.ca/csmackay* Christopher S. Mackay, Hadrian and Antoninus Pius

N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd

V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca an-tike i sredeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd1984.

12


13/18

ANTONIN PIJE (138 - 161)

O periodu vladavine Antonina Pije svedoqi ivotopis ovog cara saqu-vanog u zbirci Scriptores Historiae Augustae, kao i Dion Kasije.Tit Elije Antonin poreklo je vodio od galskog roda Nime. Bio je senatorskogstalea. Kada je imao 50 godina posinio ga je Hadrijan. Izvori Antoninapredstavaju kao idealnog vladara. egova vlast jeste aeqitas, felicitas, fides praviqnost, srea, vernost. Jox za ivota dobija nadimak Pije ili ,,poboni.Vladao je 23 godine i xto se tiqe moderne istoriografije, za to vreme malotoga znaqajnog uradio. Moda je to krivica saquvanih izvora. Znamo jedino daje, kao i Hadrijan, podigao jedan bedem u Britaniji. Umro je 161. a na vlastiga je nasledio Marko Aurelije.

Literatura

http://www.ualberta.ca/csmackay* Christopher S. Mackay, Hadrian and Antoninus Pius

N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd

13


14/18

MARKO ANIJE AURELIJE (161 - 180)

Izvori

O ivotu i delatonsti Marka Aurelija svedoqe egov spis Samome sebi,

zatim saquvana prepiska izmeu Markovog uqitea Frontona i Marka, napokonjedan ivotopis saquvan u zbirci Scriptores Historiae Augustae. Korisne podatke oMarkovoj sponoj politici prua Dion Kasije u jednom odeku egove rimskeistorije, a koji je saquvan kod Jovana Ksifilina.Pored narativnih izvora o Marku svedoqe ostaci egove graditeske delat-nosti, kao i numizmatiqki materijal.

Politiqka karijera do izbora za cara

Godine 136. rimski car Hadrijan texko je oboleo. Svog naslednikavideo je u Marku Veru, deqaku koji je poticao iz uglednog roda Anija iz Xpanijei qiji je deda qak tri puta bio konzul. Svog ubimca Hadrijan je iz miloxtezvao ,,Verisimus ili najistinitijim. Meutim, kako je Marko bio maloletan,Hadrijan posiuje Komoda, mladia senatorskog stalea. Komodovu erku pakHadrijan je zaruqio za Marka. Ali ve 138. Komod je umro, Marko jox uvekbejaxe maloletan. Tada carev izbor pada na Aurelija Antonina, uglednog sena-tora rodom iz Nime u Galiji. Interesantno je pomenuti da je Antonin ve tadabio oeen Markovom tetkom. Poxto je Hadrijan posinio Antonina, Antoninje posinio Marka koji tada dobija ime Marko Aurelije Cezar.


U toku vlade Antonina Pija Marko Aurelije tri puta je bio konzul(140, 145 i 161). Godine 147. dobio je tribunska ovlaxea. Posle duge vla-davine, 161. umire Antonin Pije. Senat kao novog cara imenuje Marka Aurelija,koji je ve, kao xto smo videli, zauzimao visoke poloaje u dravi. Senat mudodeuje titulu Avgusta i zvae pontifeksa maksimusa. Aurelije prihvata ovazvaa samo pod uslovom da i egov pobratim Komod dobije iste qasti. Komodpostaje savladar i mea ime u Lucije Ver.Izvori, kao i mnogi savremeni istoriografi, blagonakloni su liqnosti MarkaAurelija.

Spona politika

Vladavina Marka Aurelija obeleena je stalnim ratovima.

Tabela 6.

Hronoloxki pregled spone politike Marka Aurelija

Godina Dogaaj

162 166 Rat protiv Parta168 175 Rat protiv Markomana, Kvada i Sarmata

172 Ustanak bukola u Egiptu175 Ustanak Avidija Kasija

177 180 Rat protiv Markomana, Kvada i Sarmata

14


15/18

Rat protiv Parta (162 - 166)

Hadrijanovom politikom obezbeen je mir izmeu Rima, sa jedne, iPartske kraevine, sa druge strane. Meutim, on je, kao i egov naslednikAntonin Pije, uporno odbijao da Partima vrati zlatni tron koji je svojevre-meno od Parta konfiskovao rimski car Trajan.Po smrti Antonina, smenu na rimskom prestolu iskoristio je partski kraVologez III da prodre u Jermeniju, svrgne jermenskog kraa postavenog odstrane Rimana i na vlast dovede sebi odanog qoveka. Vologezu se pokuxaosuprostaviti namesnik Kapadokije. Meutim, onda kada se namesnik naxao okru-en od strane neprijatea izvrxio je samoubistvo, a egove legije su zbrisane.Godine 162. Marko Aurelije u Kapadokiju xae novog namesnika, koga je doveoqak iz Britanije, kao i vojsku pod vostvom svog pobratima Lucija Vera. L. Verje dosta sporo napredovao, pa u Siriju stie tek 163. godine. U meuvremenunov namesnik Kapadokije prodire u Jermeniju i unixtava prestonicu. LucijeVer, koji se tada nalazio u sirijskoj Antiohiji, kao i Marko Aurelije, po drugiput je pozdraven kao imperator. Ver uzima i titulu ,,Jermenikus.Godina 164. provedena je u pripremama za pohod na Mesopotamiju. U Jermeniji

je obrazovana nova prestonica blie rimskoj granici i postaven nov kra.Iste godine L. Ver se oenio qetrnaestogodixom Markovom erkom, a Markotakoe uzima titulu ,,Jermenikus.Godine 165. organizovana je ekspedicija na Mesopotamiju. Jedan deo rimske vo-jske okupirao je severnu Mesopotamiju, dok je drugi, predvoen Evidijem Kasi-jem, senatorom iz Sirije, napredovao niz Eufrat. Poxto je Kasije naneo teakporaz Partima kod Dura, zauzima Seleukiju, grqku naseobinu na desnoj obaliTigra, i Ktesifon, partsku prestonicu. Mada je Seleukija otvorila svoje kapijeRimanima, iz danas nepoznatih razloga grad je razruxen. L. Ver i Marko Au-relije po trei put su pozdraveni kao imperatori, a Ver uzima titulu ,,Par-tikus maksimus.Godine 166. E. Kasije prodire na prostor Medije, prvi od Rimana koji je to

uqinio. L. Ver uzima titulu ,,Medikus, a M. Aurelije ,,Partikus maksimus.Dae uspehe Rimana na Istoku omela pojava epidemije kuge.

Kuga

Godine 166. kuga se prvo pojavila meu istoqnim trupama, da bi sepotom raxirila na qitavo Carstvo. Smatralo se da je ova nesrea u stvarikazna boija zbog nepraviqnog razaraa Seleukije. rtava epidemije bilo jemnogo, tako da su se i stari grobovi ponovo koristili. Epidemija e znaqajnouticati na sponu politiku rimskog cara.

Rat na Dunavu (168 - 175)

Marko Aurelije morao se suoqiti i sa nemirima na severu. Naime,brojna germanska plemena, bilo zbog pritiska spoa bilo zbog relativne pre-naseenosti, bila su prinuena napuxtati svoja stanixta, prelaziti Rajnui Dunav i prodirati na teritoriju Carstva. Tako, godine 167. Langobardiprelaze Dunav i prodiru na prostor rimske provincije Mezije. Mada su ihRimani bez veih texkoa potisli, to e biti prvi od niza pokuxaja prodorau periodu koji sledi.Godine 168. Marko Aurelije organizuje pohod u ciu odbrane severne granice.Sobom je poveo i L. Vera. Zimu 168/169. braa su provela u Akvileji, graduna severu Italije. Meutim, L. Ver je oboleo i umro, a Aurelije se vraa uRim da dostojno sahrani pobratima.

U meuvremenu, plemena Markomana i Kvada, uz pomo Vandala, prelaze Dunavi opsedaju Akvileju. Sarmatsko pleme Jaziga okupira rudnike zlata na zapadu

15


16/18

Dakije. Varvarska plemena iz oblasti Crnog mora prelaze Dunav i okupirajuprostor Eleusine, zapadno od Atine. Pleme Hata prelazi Rajnu i prodire naprostor Belgike. Marko Aurelije mora odgovoriti na ove napade, ali nedostajumu sredstva za finansirae pohoda. Prodaje liqna dobra kako bi doxao donovca. Poxto je kuga odnela ivote mnogih rimskih ratnika, car je prinuen davojnike regrutuje iz redova osloboenika. Napokon 169/170. on kree na sever.

Do 175. uspeo je umiriti Sarmate, kao i Markomane i Kvade. Na pronaenomnovcu iz ovog vremena stoji da je car pokorio Germaniju. Uzeo je titulu ,,Ger-manikus i ,,Sarmatikus. U ivotopisu saquvanom u Historiae Augustae postojisvedoqanstvo da je Marko Aurelije eleo osnovati provincije Markomaniju iSarmatiju, ali ga je dai razvoj dogaa omeo u ovome.

Ustanak u Egiptu (172)

Godine 172. u Egiptu je izbio ustanak bukola (pastira). Ustanici sustigli gotovo do Aleksandrije, ali ih je razbio sirski namesnik Evidije Kasije.

Ustanak Evidija Kasija (175)

Evidije Kasije bio je bogat zemoposednik u Siriji. Istakao se uratu protiv Parta i prilikom guxea ustanka u Egiptu. Izvori tvrde da je Faustina, ena Marka Aurelija i erka Antonina Pija, nagnala namesnikaSirije da se digne protiv cara. Kasije je dobio podrxku siriskih legija, kaoi Palestine, Arabije i Egipta. Meutim, iz danas nedovono razjaxenih ra-zloga pristalice su ubrzo napustile Kasija i on je ubijen.Upozoren ustankom Kasija, da bi uqvrstio svoj poloaj u provincijama Marko176. godine poseuje gradove u Heladi, Maloj Aziji i Egiptu.

Rat protiv Markomana, Kvada i Saramata (177 - 180)

U periodu od 177. pa do svoje smrti, moda prouzrokovane kugom, 180.Marko Aurelije ratovae na Dunavu.

Rukopisi Marka Aurelija

Rimski car Marko Aurelije (161 - 180) sastavio je na grqkom jezikujedan spis koji nosi naziv Samome sebi. Ovaj spis danas je saquvan zahvaujuinaporima carevih prijatea, meu kojima je spis kruio po Markovoj smrti, kaoi trudom persijskih pesnika, arapskih mudraca, hrixanskih oqeva i sredove-kovnih filozofa. Meditacija je jedini dostupan rukopis Marka Aurelija pisanna grqkom, a koji je 1559. godine prvi put xtampan i to na latinskom jeziku.Spis Samome sebinije bio nameen xiroj qitalaqkoj publici. Predstava jednuvrstu dnevnika koja svedoqi o duhovnom razvoju pisca. Danas nije poznatno nakoji naqin je spis nastao. Veruje se da je pisac bez odreenog plana, tokomvremena i onda kada je imao prilike, beleio svoja razmixaa o pitaimamorala, prirode, religije.Ovaj spis Marko Aurelije nije sastavio kao rimski car, ve kao qovek. Onne pixe o vojnim pohodima koje je preduzeo protiv varvara, kao ni o dravnimaferama. To su intimne belexke i Marko Aurelije pixe o svojim strahovima,sebi bliskim udima...Spis je podeen na dvanaest poglava, od kojih su prva autobiografskog karak-tera, a ostala posveena egovim razmixaima.

16


17/18

Marko Aurelije stoiqar

Smatra se da je osnivaq stoiqke filozofije Zenon sa Kipra, koji jeiveo u IV veku p. n. e. i koji je poreklom bio Feniqanin. Zenon je bio uqenik uPlatonovoj akademiji. Onda kada se osamostalio, poxto nije imao sredstva dazakupi prostor, predavaa je drao ispod jednog krova portika. Otuda egovesledbenike nazivaju stoiqarima, po grqkoj reqi za krov stoa.Zenonova filozofija podrazumeva strogo asketsko vaspitae sa naglaxenom eti-qkom svrhom (vladae nad samim sobom). Qovek e biti srean ukoliko teivrlini, tj. moralnom dobru. Jedino zlo koje je mogue jeste moralno zlo. Onoxto obiqan qovek smatra dobrim: ugled, novac, mo, ili pak xto smatra loxim:beda, pata, bol, nije ni dobro ni loxe, ve neutralno; neutralno stoga xtoqovek nad tim nema mo. Stvari koje nisu u qovekovoj moi su: egovo telo,partner i deca, prijatei, materijalni i druxtveni poloaj. Na primer, onmoe xto se tiqe tela da ga veba ili odmara, ali ne moe po svojoj voi daizbegne bolest ili smrt. Partner moe da ga napusti, a deca da umru. Pri-jatei da ga izdaju... Stoga ako qovek tei neqemu xto nije u egovoj moi, onpostaje nesrean. Qovek treba da se usredsredi na ono xto moe da kontrolixe:

svoj sud o stvarima, svoje ee, samoincijativu da doe do neqega, kao i sposob-nost da izbegne nepoeno. Epiktet je primetio da je ivot ravnoduxan, alida naqin na koji koji e qovek koristiti taj ivot nije ravnoduxan.Stoicizam se iz okvira Atine raxirio po svim gradovima Male Azije koji subili pod grqkim kulturnim uticajem. Kao vodea filozofija java se u Rimskomcarstvu.Marko Aurelije je jox kao qetrnaestogodixi deqak stao izuqavati radoveEpikteta, tada vodeem filozofu u Carstvu.

On nije napisao nixta novo u vezi sa stoiqkom teorijom. Alis obzirom na to da je sproveo stoiqke principe u ivot iiveo filozofskim ivotom, Aurelije je najpoznatiji primervaanog filozofa Stoiqara.6

Ispit

U tekstu koji sledi dat je pregled pitaa iz predmeta Starog veka;pitaa koja je postavala ispitna komisija Duxani, Ferjanqi u januarskomispitnom roku 2004. godine. Pitaa su sakupena zahvaujui naporima kole-ginice Simi Mirjane.

Marko Aurelije

ivot? Delo? Sastavio je spis Samome sebi, a koji je posvetio nedostojnomsinu. Zaxto je Egipat mogao biti baza za osvajaqe? Privredno bogatstvo, tamonema vojske, mogunost uceivaa itom. Ratovi protiv Germana? eleo je na

teritoriji Markomana osnovati dve provincije. Izvori? Dion Kasije, AmijanMarcelin nesaquvan, Maksimilijan ivotopis nije saquvan, Historiae Augus-tae saquvan, dva spomenika u Rimu statua koanika i Markov stub.

Literatura

http://www.ualberta.ca/csmackay* Christopher S. Mackay, Marcus Aurelius

N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd S.D. Weber, Marko Aurelije: Novum, pouka za trei milenijum, Astimbo,

Beograd 2003.

6

S.D. Weber, Marko Aurelije:

Novum, pouka za trei milenijum,

Astimbo, Beograd

2003, 58.

17


18/18

KOMOD (180 - 192)

O ivotu i delatnosti Komoda svedoqi Dion Kasije.Komod je bio sin Marka Aurelija, rimskog cara u periodu od 161. do 180.Godine 175., kada je imao samo 14 godina, Komod prima muevnu togu. Godine177. bie najmlai konzul u dotadaxoj rimskoj istoriji. Iste godine dobijatribunska ovlaxea, titulu Avgust; sve magistrature sa imperijumom, izuzevpoloaja pontifex maximus (koji e dobiti nexto kasnije kao car). Godine 180.posle texke bolesti umire Marko Aurelije. Bez veih problema nasledio ga jeroeni sin, koji je ve, kao xto smo videli, drao u svojim rukama gotovo svuvlast.Izvori i moderni istoriografi se slau da Komod ni kao liqnost ni kao carnije bio dostojan svog oca. Odustaje od rata sa varvarima na severu i vraase u Rim. U sluqaju da je egov otac i planirao osnivae provincija na teri-toriji Markomana, ti planovi su sada bili napuxteni. U samom gradu Komod je dopustio da dravnim stvarima upravaju egovi osloboenici i prefektipretorija. Udaio se od Senata i mnoge senatore pogubio. Sam je imao obiqajuqestvovati u gladijatorskim igrama, u kojima su do tada uqestvovali samo

robovi i kriminalci, a poistovetio se i sa boanstvom Herkulom. Ovakvoegovo vladae uslovie niz pokuxaja atentata na cara.Godine 182. u jednoj zaveri protiv Komoda uqestvovala je qak i careva sestraLucila. Zavera je raskrinkana, a Lucila proterana na ostrvo Kapri, a potompogubena. Godine 192. Komodova najdraa ubavnica, Komodov sobar i prefektpretorija Emilije Let odluquju da ubiju cara6. Povod je bio navodna nameracara da na dan Nove godine 193. ubije novoizabrane konzule i da, potom, u glad-ijatorskoj odori bude izabran za jedinog konzula. Prvo je ubavnica pokuxalada otruje Komoda, ali kada u tome nije uspela, Komod je ubijen od strane jednogatlete u gladijatorskoj kasarni. Sa Komodovom smru zavrxava se vladavinadinastije Antonina.

Literatura

http://www.ualberta.ca/csmackay* Christopher S. Mackay, End of Antonines; Civil War

6 Emilije Let poticao je iz Afrike. Iskoristivxi svoj poloaj, da bi obezbedio ihovu

podrxku, Lucija Septimija Severa postava za namesnika Gore Panonije, egovog brata

Publija Septimija Severa za namesnika Doe Mezije, a Klodija Albina za namesnika

Britanije.

18

Stari_Rim_-_05a.antonini

Documents

Transcript of Stari_Rim_-_05a.antonini