Stampa Prezentacija

7/21/2019 Stampa Prezentacija

http://slidepdf.com/reader/full/stampa-prezentacija 1/171

УВОДИсторијат



$ного година људи су тражили наин како дастворе поруку у једној %орми из које ће битимогуће произвести неколико копија"

&едан од првих покушаја штампањаподразумевао је употребу дрвених блокова, укоје би се клесањем у'ртавала или уписивалажељена порука, што је представљалоштампарску %орму" атим би се нанела боја и

порука одштампала на папиру (ова про'едурасе показала неадекватном јер је у'ртавањепоруке био спор про'ес!"



&охан )утенберг је заслужанза поетак употребепокретних металних слова,која су се моглаупотребљавати и понеколико пута"

*окретна слова су се лакшеи брже склапала(обликовала! у нове поруке,него руно обликовани,

резбарени дрвени блокови"

+ајстарији обли'и штампесу се изводили на рунојштампарској преси"



--." година се ознаава као година изумаштампарства, јер је исте поело умножавање штампомса покретним словима"

+акон )утенберговог открића, штампа се првобитноодвијала на заклопним штампарским машинама, укојима се користила %орма у облику равне плое, апритисак се остваривао помоћу друге равне плое"

/ви први обли'и штампе представљају технику високештампе"

*ошто је штампа на заклопним машинама посталанее%икасна (било је тешко остварити подједнакпритисак на 'елој штампајућој површини!, запоела јештампа на машинама са рота'ионим кретањем"



Појам штампања икласификација



0тампање је спе'и%иан технико1технолошки поступак у коме се боја саштампарске %орме преноси на подлогу заштампање деловањем силе притиска"

/вај поступак умножавања захтева претходнуприпрему материјала који се штампа (израдаслога и клишеа!, затим израду штампарске

%орме и припрему одговарајућих уређаја иматеријала на коме се штампа"



#ласи%иковање технике штампе може севршити према многим критеријумима, анајешће коришћена класи%ика'ија јеизвршена на основу разлиитог изгледаштампајућих и нештампајућих површинана штампарској %орми"

Висок

а

1. Штампајуће површине2. Нештампајуће површине

3. Боја4. Тело форме

Равна

1. Штампајуће површине2. Нештампајуће површине3. Боја4. Тело форме

Дубока

1. Штампајуће површине

2. Нештампајуће површине3. Боја4. Тело форме

Пропусна

1. Штампајуће површине2. Нештампајуће површине3. Боја4. Тело форме

Врсте штампарских форми за четири основна поступка штампе

4 6 -

4 6 -

4 6 -

4 6 -



ШТАМПАЊЕ

ДИГИТАЛНА

ВИСОКА

ТИПОШТАМ

ПА

ФЛЕКСО

ШТАМПА

ЛЕТЕР

СЕТ

СВЕТЛ

ОСНА

ОФСЕТ

ЛИТОГРАФИЈ

А

РАВНА

ЧЕЛИЧНА

БАКРО

ДУБОКА

СИТО

ПАТРОНИРАЊ

Е

ПРОПУСНА

ТАМПО

Н

COMPUTER TOPRE

COMPUTER TOPR!"T

•*остоји пет основних техника штампе2#$%&'() *(#+() ,-.&'() /*&/-%+( $

,$0$1(2+(3



*одела технике штампе према наину

отискивања2директно,индиректно"

*одела технике штампе према облику

штампарске подлоге2табак,ролна"



Под техником равне штампе подразумевају се поступци

штампања са форми код којих су штампајући и нештампајућиелементи практично на истом нивоу.

Штампање је омогућено због међусобне одбојности воде и

масти. Штампарски елементи су тако припремени да одбијајуводу !хидрофобни" а прихватају боју#масти !олеофилни"$ а

нештампајући прихватају воду !хидрофилни"$ а одбијају боју

!олеофобни".

%ређаји за наношење боје на штампајуће елементе чине системваака којима се боја и разрибава и у чијем склопу су још

дуктор и бојаник.



&оја се наноси ваком или системом ваака на штампарске

елементе у једнакој дебини$ а боја се на подлогу за штампањепреноси директно или индиректно. 'иректно се наноси код

литографије и светлосне штампе$ а индиректно код офсетне

штампе.

Принцип равне штампе

4 1 1 Ш ф



(сновни принципи добијања отиска у равној штампи су)

притисак вака о плочу$

притисак вака о ваак код штампе из табака и из ролне.

4.1.1 Штампарска форма

*аведени принципи подразумевају) темену плочу или ваак$

штампарску форму и

притисни ваак.

Штампарска форма за равну штампу је у облику равне плоче

која је добијена директно снимањем или копирањем монта+не

форме.



(д проналаска литографије па до данас$ као материјали заизраду штампарске форме употребавали су се) камен$ стакло и

,- папир$ алуминијум и цинк$ који се користе појединачно као

монометалне плоче или као вишеметалне у комбинацији са

бакром$ хромом$ антикорозивним челиком итд.

Штампарска форма равне штампе:

1 Штампајуће површине!2 Нештампајуће површине!

3 Боја!

4 Тело форме

4 1 # П



/авна штампа се мо+е класификовати$ у односу наспецифичности штампарске форме као)

литографија, офсет штампа, светлосна штампа, суви офсет.

4.1.# По$"ла ра!" штамп"



4.# %ито&рафија



Литографија је најстарији поступак равне штампе и спада у

старе технике штампе$ при коме се као штампарска формакористи литографски камен.

0итографија је вештина умно+авања # отискивања на папиру$

помоћу посебне пресе$ са углачаних плоча меког камена.

% току каснијег развоја литографски камен је замењен цинканим

и алуминијумским плочама.



Поступак отискивања

1од овог поступка црте+и се наносе на камен директно тушем$

кредом или пресликавањем преко специјалног папира !папир за

притисак"$ чије масне киселине у реакцији са калцијум #

карбонатом$ основним састојком литографског камена$ стварају

кисели калцијум који упија масноћу тих боја.

*а чистим деловима форме !без слога"$ раствор азотне киселине

у једињењу са калцијум # карбонатом ствара азотно кисели

калцијум$ склон упијању воде који$ одбијајући масноћу$ спречаваи пријем литографске боје.



Поступак литографског штампања је патентирао 2лојс

3енефелдер из Прага крајем осамнаестог века.

Поступак отискивања је директан пошто су слика и текст

у негативу тј.нечитиви.

.



4.' Офс"т штампа



(фсет штампа је данас најприсутнија врста комерцијалне равне

штампе$ па чак и штампе уопште$ захваујући предностима уквалитету и ефикасности код високотира+них послова.

*азив офсет штампе потиче од енглеских речи 456 788 9 што

значи скинути$ пренети.

(но што је издваја од других$ које су базиране на чисто

физичком принципу одвајања штампајућих површина од

нештампајућих$ је коришћење олеофилних !тј. хидрофобних" и

олеофобних !тј. хидрофилних" својстава материјала да би се разграничиле две врсте површина.



(фсет штампа је техника

у којој се боја преноси

!офсет" са плоче !форме"

прво на гумени ваак$

потом на површину која

се штампа.

"ија#рам офсетне пресе



/%сет је индиректан поступак штампања,

базиран на рота'ионом прин'ипу, и то са три'илиндра2

+а једном 'илиндру се налази штампарска

%орма" 7руги је пресвуен гуменом навлаком и има

посреднику улогу која се састоји од преузимањаобојене слике са штампарске %орме"

8рећи 'илиндар, на коме се налази подлога за

штампање, својом површином врши притисак кагуменом 'илиндру и на тај наин са његапреузима обојени садржај %орме за штампу,преноси га на папир, односно подлогу заштампање"

4 ' 1 Припр"ма форм" и $о(ијањ" отиска



% најбитнијим цртама$ процес припреме форме и добијања отиска

изгледа овако)

Плоча се !помоћу филма или :, уређаја" осветава$ након чега делови

на које је пала светлост постају склони разградњи. ;ако осветену плочу

третирамо киселином да бисмо уклонили те делове$ па после испирања

мо+емо лепо видети да су штампајући елементи остали у провобитној бојицеле плоче !обично зелена или плава"$ док се на остатку површине плоче

види метална алуминијумска основа.

4.'.1 Припр"ма форм" и $о(ијањ" отиска

< (леофобни делови плоче ће бити ти који ће примити средство

за вла+ење$ а када у наредном кораку ваци за обојавање пређупреко форме$ боја ће се задр+ати искучиво на олеофилним

површинама. (во је кучни део процеса.



Развијање плоче

=лексибилна !алуминијумска" плоча пресвучена је фотосензитивном

хемикалијом. Плоча се осветава кроз негативни филм$ дајући

позитивну слику када се плоча развије. Површине које се штампају

после разивања привлаче боје на уној бази$ док нештампјуће

површине привлаче воду$ одбијајући мастило. Плоча се потом монтирана цилиндар.

Влажење

9аљ'и за воду у контакту са ваљком за плоу потпуноквасе плоу, док површине које се штампају одбијајуводу"



аношење боје

;анак$ уједначен слој боје на уној бази преноси се на цилиндар са

плочом помоћу ваака за боју. Површине које се штампају које су

претходно одбиле воду сада задр+авају боју. &оја се не задр+ава на

површинама са водом.

Преношење

>аак са плочом не долази у директан контакт са папиром$ већ

преноси слику преко вака пресвученим гумом на који се преноси боја

са плоче. По овом поступку је офсет штампа добила име.



!тампање

Папир пролази између цилиндра са гумом !офсет цилиндар" и

цилиндра за притисак. &оја са гумене подлоге прелази на папир.

?ластичност површине цилиндра пресвученог гумом омогућује

примену офсетног поступка за штампање и на храпавим папирима.

Поновити о" првог "о петог корака за сваку "о"атну боју

@ео комплет ваака потребан је за сваку боју посебно.

(фсет пресе се најчешће израђују као једнобојне$ двобојне$

четворобојне$ шестобојне итд.

4 ' # Ур")аји *а !ла+"њ"



%ређаји за вла+ење састоје се од система ваака и корита

за воду.

4.'.# Ур")аји *а !ла+"њ"

A. 1орито за воду

B. >аак доносач 9 дукторC. >аак преносач

D. /азрибачи

E. >аци за наношење

F. ;емени цилиндар

$ре%ај &а вла'е(е

4.'.' ,ист"м *а (ој-



%ређаји за наношење боје на штампајуће елементе чине систем

ваака којима се боја и разрибава и у чијем склопу су јошдуктор и бојаник.

4.'.' ,ист"м *а (ој-

A. &ојаник

B. >аак преносач

C. Пријемни ваак 9 разрибачD. >езивачи

E. Преносачи

F. >аци за наношење боје на форму

G. >аци за наношење боје на форму

H. ;емени цилиндар

)истем &а *оју



П#ДЛ#$% & #'(%) !)*+П

*ајчешћа подлога у офсет штампи је папир. % зависности од

производа$ користимо све категорије папира !лаки$ до DE IJK

полутешки$ од EL#AFL IJK тешки AFA#BBL IJ и картони BBA#DELIJ".

4.'.4 ој" - офс"т штампи



&оје које се користе приликом офсет штампе су транспарентне

!прозирне"$ тако да се наношењем једне преко друге на табакдобија трећа$ што је принцип који се користи код штампе пун5

боје !штампе са великим бројем боја које се добијају од четири

основне штампарске) плаве$ црвене$ +уте и црне.

4.'.4 ој" - офс"т штампи



(длика офсет штампе је отисак пуних површина и јасно видива

растерска мре+ица аутотипија. Штампарске форме су лакосавитиве и најчешће су израђене као алуминијумске елоксиране

предослој5не или вишеметалне плоче које се причвршћавају на

цилиндар за плочу.

Пре"ност офсетне штампе у о"носу на "руге мето"е су-

Постојан висок квалитет слике

Mогућност коришћења широког спектра штампајућих

површина

&рза и лака израда штампарске форме

'уг век форме

Што је већи тира+$ мања је цена по комаду



4.4 ,!"тлоса штампа



Припада техници равне штампе.

Штампарска форма је од дебелог стакла око A NO и

ослојена је слојем +елатина и сензибилизирана је калијум#

бихроматом.

После осветавања и развијања на стакленој плочи остаје

рееф различите висине. Mеста на штампарској форми

која су била слабије осветена преузимају више воде$ а

мање боје и обрнуто.

Pлавна одлика светлосне штампе је богатство тонских

вредности и зато је овај поступак користимо за штампање

репродукција у великом формату.



ВИ,О/А

ШТАМПАОсо!" !исок" штамп"



9исока штампа је техника штампе код које суштампарски елементи издигинути у односу наосталу површину клишеа"

*риликом штампања виши штампарскиелементи се обојавају равномерним приливомбоје, док удубљени материјал остаје необојен"

:орма се, након )утенберговог унапређењанаина производње слова за штампање, радилаискљуиво слагањем појединаних слова укалупе и са ње се отискивало на хартију,пресом"



)утенбергу се приписује изум руног апарата за

ливење појединаних слова од метала, тако да сенизањем слова до слова слажу реи, реени'е и'еле страни'е штива"

*рве самосталне словоливни'е се појављују крајем;<= века"

О%+&#4 #$%&'4 51(6/4

8оком штампања виши штампарски елементи сеобојавају равномерним приливом боје, докудубљени материјал остаје необојен"



5ређај за наношење боје на штампарскеелементе се састоји од2

" ваљака (гумених и металних!,

4" уређаја за разрибавање боја,

6" дуктора,-" бојаника"

.а поступке директног отискивања (типо

штампа и %лексогра%ија! штампарска %ормасе израђује у негативу, а код индиректноготискивања (летерсет! штампарска %орма сеита (позитив!"



Принципи високе штампе

*о облику штампарска%орма за високу штампу

је равна или закривљенаплоа састављена од

једног или више делова"

0тампарска %орма сесастоји од слога иклишеа"

Штампарска форма високе штампе

0тампарска %орма зависоку штампу2

" штампајуће површине,

4" нештампајуће површине,

6" боја,

-" тело %орме"

Ш1(6/(*%'( 7&*6(



Са аспекта хемигра%ије, клише је назив заштампарску %орму, за високу штампу, а добијасе хемијским путем > нагризањем илигравирањем метала или пластиних маса и

може бити2

Ф&1&1$/$8(2 клише добијен у 'ртежу оригинала,при ему се као предложак за копирање користи

линијски (једнотонски! негатив"

А-1&1$/$8(2 растерски клише добијенрепродук'ијом вишетонских оригинала, код кога јесвака растерска така засебан елемент"

До(ијањ" и и*ра$а клиш"а



#лишеи који се израђују гравирањем, добијајусе у уређајима који се називају клишогра%и"

5ређај за електронско гравирање састоји се изтри основна дела2

оптиког,

гравираног,

електронског"



5 зависности од облика дела који носи штампарску%орму и дела који врши притисак разликујемо триосновна прин'ипа добијања отиска2

До(ијањ" отиска

*ритиском плое оплоу2

" 8емељна плоа >

непокретна4" )орња покретнатисковна плоа

6" 8исковна %орма-" ?оја

." *апир



*ритиском ваљка оплоу2

" 8емељна плоа >носила' %орме

4" 8исковни ваљак6" 8исковна %орма (слог,

клише, дрворез!-" ?оја." @рак папира

*ритиском ваљка оваљак2

" 8емељни 'илиндар4" 8исковни 'илиндар6" Стереотипска плоа

-" ?оја." 8 ака папи а



*редност високе штампе је изузетна оштринаслова, односно јак отисак, па је идеална заизраду текста када је потребно остварити висок

квалитет слова"

)лавни недоста'и високе штампе односе се налошу расподелу притиска штампања кодупотребе равних штампарских и заклопнихмашина, као и на компликовану израду'илиндриних %орми за високу штампу" 8акођетреба истаћи да је олово које се користило заливење слова било и остало штетно по здравље

запослених у штампаријама"

Пр"$ости и "$остациПр"$ости и "$остаци



•*рема врсти штампарске %ормеразликују се три врсте ове штампе2

Т$/& 51(6/()

Ф24'%& 51(6/()

Л414*%41 51(6/(3

По$"ла !исок" штамп"



'.# Типо штампа



(ва врста штампе спада у високу штампу и изводи се по

принципу печата$ јер се за форму користе клишеи илисло+ене форме са испупченим словима.

3лог за ову врсту штампе се ради у словослагачницама$

ручно$ машински или израдом клишеа нагризањем.

+&#ле, &атворене форме &а типоштампу



'.' 0л"ксо штампа



=лексо штампа је ротациона висока штампа код које се штампа

из ролне у ролну и из ролне у табак.

=лексографска штампа је подврста вишебојне високе штампе$ а

користи се за штампање на савитивим материјалима$ неравним

и слабоупојним подлогама.

=лексо штампа је директна штампа$ те се отисак врши директно

са штампарске форме на материјал.

*азив флексогрфска штампа потиче од латинске речи -/0 9гибак$ савитив$ и грчке 5678/9 9 писати$ а ранији назив је био

анилинска штампа по анилинским бојама које су се

употребавале растворане у алкохолу.



Qа штампање се користе еластичне и флексибилне штампарске

форме$ израђене од гумених или пластичних клишеа илигравираних гумених цилиндара.

% флексографској штампи се употребавају боје које се

растварају у води$ што је веома значајно за штампу амбала+епрехрамбених артикала.

Qбог веома добре сушивости флексографских боја$ овај

штампарски поступак нам омогућава штампање на храпавом$

неравном папиру и на неупојним подлогама !пергамент$целофан"$ полиетилен$ полипропилен$ полиестар$ алуминијумске

фолије$ ламинати итд.



% зависности од материјала на који се штампа$ користи се

различита дебина штампарске форме која варира од L$GF доF$CEOO.

% зависности од тога колико боја штампају$ машине за

флексографску штампу деле се на)

једнобојневишебојнеза обострану штампу.

'.'.1 23567 8раст"р !а9ак:



RS:TUVW или растер ваак је цилиндар чија је површина

изгравирана великим бројем лончића одређене запремине који

носе боју.

Принцип ра,а ;<=>?@Aа Bрастер ваCка



;<=>?@ Bрастер ваCак



'.4 %"т"рс"т штампа



0етерсет или индиректна висока

штампа представа специјалну

технику офсетне штампе.

Xма реефну штампарску форму

која је читива !позитив"$ а

отискивање се врши индиректно 9 најпре на гумени цилиндар$ па

са њега на подлогу.

Штампарска форма се израђује од

месинга$ микроцинка$ бакра илифотополимера у облику

полукруга.

Dашина &а летерсет штампу



;.ДУО/А

ШТАМПА;.1 Историјат $-(ок" штамп"



'убока штампа је стари штампарски поступак$ чији

почеци !бакрорез" досе+у у рани Y- век.

;ачан настанак овог поступка није познат.Позната је прича

из ADEL.год. о Mасо Пинигверу из =иренце$ који је помоћу

издубене плоче добио отисак на папиру.

1асније долази до развоја бакрореза и израде челичне

форме за штампање. Поред тачака$ на бакарним плочама су

се гравирале линије помоћу зашиене игле.% удубењабакарне плоче се утравала боја. >ишак боје се скидао и

затим се отискивало.



Pодине AHDL.год. је изведено прво нагризање фототипијским

поступком. Zозеф &ерес је те године публиковао један такав поступакпод називом [\дагеротипија\\.

1арл 1лич је AHGG]GH.год. увео поступак преноса праха !асфалтне

смоле" на бакарну плочу$тј. хелиогравуре са прахом. Xз овог

поступка се развило прво растерско нагризање.

%савршавањем фотографије и проналаском растер долази до развоја

класичног начина израде форме за штампање која се нагризала

помоћу фери#хлорида!^5_C".

Pодине A`FB. појавио се нов поступак израде штампарске форме

електронског управања механичком гравуром. =ирма [\Wел\\!a5__"

из 1ила!bc5_" развила је уређај за гравирање под називом

[\Wелиоклишограф\\.

;.1.1 Осо!" $-(ок" штамп"



'убока штампа је добила назив по

карактеристичним удубеним

штампајућим елементима на форми$који се налазе изнад нивоа

нештампајућих елемената.

(сновни метал је бакар$ гво+ђе$

магнезијим. =изичка поставка је

омотана плоча или плашт$ добија се

хемиским путем и разлагањем

појединих хемијских супстанца на јоне.

Принципи отискивања у дубокојштампи су)

ваак о плочу$

ваак о ваак.

Принцип ,у*оке штампе

;.1.# Штампарска форма



Штампарска форма за дубоку штампу најчешће се израђује од

бакра или челика$ а штампајућа површина се издубује било ручним поступком гравирањем или нагризањем.

зра"а штампарске форме за

тенику "убоке штампе обувата

сле"е/е фазе-

• припрема пигментног папираK

• копирање на пигментни папирK

• израда копије на бакарном цилиндруK

• нагризање !јеткање".

Штампарска форма ,у*оке штампе:

1) Штампајуће површине,

2) Нештампајуће површине,3) Боја,4) е!о форме

;.1.' И*ра$а штампарск" форм"



% техници дубоке штампе штампарске форме се најчешће

израђују на бакру$ због чега се већина поступака дубоке штампеназива бакроштампа$ а обухвата следеће поступке)

обична или конвенционална бакроштампа$аутотипијска бакроштампа$комбинована бакроштампа$

електрогравирна бакроштампа

•0онвен1ијалну бакроштампу карактеришу штампарски

елементи који имају једнаке површине по облику и величини$ а

дубине могу бити различите.

•1од аутотипијске бакроштампе сви штампајући елементи

имају исту дубину.



0омбинована бакроштампа има карактеристике обичне и

аутотипијске бакроштампе$ и штампајући елементи имају различите дубине и различите површине.

%лектрогравирна бакроштампа # код овог поступка могу се

израдити штампајући елементи различитих дубина и површина

који су међузависни$тако што се повећањем површине

штампајућих елемената повећава и дубина.



'орме за "убоку штампу из ролне

(снову штампарске форме за штампу из ролне чини вишеслојницилиндар$чији последњи слој бакра представа радни слој који

носи слику. (снова цилиндра је гвоздена или челична цев дебелих

зидова$ затворена са обе стране.

Ф&*64 9( ,-.&'- 51(6/- $9 1(.('(

1ао штампарска форма за штампање из табака користи се танка

бакарна плоча$ на којој су погодним фотохемијским илимеханичким поступком издубене ћелије које представају

штампајуће елементе. Qа израду штампајућих елемената долазе у

обзир аутотипијски и полуаутотипијски поступци$ као и поступак

са пигментним папиром.

;.1.4 По$ло&" *а $-(ок- штамп-



Подлоге које се штампају техником дубоке штампе могу се

поделити на основу упојности на ) групу упојни !папир$ текстил"и групу неупојни ! природне$ синтетичке или металне фолије".

Папир за дубоку штампу мора

да испуни бројне захтеве)

да има ниску граматуруотпорност на кидањеопацитетдобар пренос боје

да буде што већа оптичкагустина пуног тона на отиску.

3а становишта произвођача

папира$ квалитет је одређен

следећим својствима)

густином$ упојнишћу$ глаткоћом и ду+ином кидања.

;.1.; ој" *а $-(ок- штамп-



&оје за дубоку штампу морају бити ниске вискозности и

високо испариве.

Поседују одређену кохезију и атхезију да би могле бити

апсорбоване од стране подлоге из удубења и при томе

остваре чисте и оштре отиске без цепања слоја боје уудубењима форме.

&оје за дубоку штампу деле се на)

боје за бакроштампу

боје за челичну штампу

;.1.< ,п"цифи=ост $-(ок" штамп"



% дубокој штампи утисак различите тонске вредности$ се

зависно од примењене штампарске форме$ пости+е на следећиначин)

• променом величине растерске тачкеK

• комбинованим ефектом ! полуаутотипија$ електро гравирне

штампарске форме"K у различитим тоновима разликују се и

величина растерске тачке и дебина слоја боје на отиску и

• променом дебине слоја боје на отиску ! пигментни поступак".

<'убока штампа)

• >елики конкурент офсету• 'уга припрема !пар сати"

• >еома добар квалитет

;.1.> По$"ла $-(ок" штамп"



Према штампарској форми разликују се три врсте технике

штампе)

бакро штампа, челична штампа,

тампон штампа.

< 'убока штампа мо+е бити класична директна дубока

штампа са бакарних цилиндара$ или индиректна штампа сагравираних плочица и тампон штампа.



)%20% Д&3#04 !)*+П%

;ехнике дубоког отискивања су графичке технике где се

линије и облици урезују у плочу и отискују из удубених

места подлоге на коју је нанесена графичка боја.

Qа графичку подлогу обично се користе плоче бакра и

цинка.

@рте+ се урезује у плочу на два начина) меаничким и

емијским путем .



+еаничким путем се црте+ урезује директно руком

користећи се графичким алаткама !длетима$ иглама и сл."$док се емијским путем киселином нагриза графичка

подлога.

Бакрорез и Сува игла спадају у технике механичкимпутем$ док Бакропис ! Акватинта и Мецотинта спадају

у технике хемијским путем.

Pрафички израз техника дубоког отискивања пости+е селинијама$ тоновима и полутоновима.



)енике меаничким путем

Бакрорез или гравура је графичка техника дубоког тиска и

оштрог урезивања линија у бакарну плочу из којих папир

преузима боју.



Сува игла је графичка техника коју карактеришу меке линије

које настају цепањем графичке плоче приликом урезивањалинија иглом.



)енике емијским путем

Бакропис је графичка

техника штампе из дубине

која се врши рилима или

иглом у бакарној плочи.

1ласични бакропис се

заснива на прецизности и

тачности линија$ а пре сеупотребавао и у штампи.



Акватинта је графичка техника слична бакропису али се

разликује од ње употребом гранулиране или порознеподлоге која даје тонове сличних нијанси.



Мецотинта је графички поступак који се данас ретко користи а

који је слу+ио углавном за реалистичне приказе или портрете.;ехника се заснива на покретима у четири смера путем њихала$

специјалног алата који има каналисану оштру резну површину$

које остава површину плоче грубу у тачкама и струготини.



;.# акро штампа



&акро штампа је врста дубоке штампе чија је штампарска форма

најчешће цилиндричног облика.

&акро штампа користи штампарску форму израђену од челичног

цилиндра на чију је површину електрохемијски нанет слој бакра.

/азличитим обрадама бакарне превлаке формирају се

штампајуће и слободне површине.

Под појмом бакроштампе у ширем смислу подразумева се и

растерска бакроштампа$ бакрорез$ бакропис$ елијогравура.



3акрорез је графичка техника код које се црте+ урезује у

бакарну плочу$ а затим отискује на папиру.

2алиогравура. 1рајем YTY 1арел 1лиц је изумео поступак

назван халиогравура. (н је бакарну плочу премазао посебном

врстом +елатинаи на њу пренео слику поступком копирања са

фотографски обрађеног дијапозитива.

3акропис је графичка вештина којом се црте+ на воском

превученој бакарној плочи нагриза киселином$ да би се са плоче

умно+авали отисци.



Линијска бакроштампа. Постоји такозвана линијска

бакроштампа која је најсличнија челичној штампи без употребепротивплоче. 0инијска дубока штампа се користи у специјалне

сврхе$ као што је издара новчаница$ поштанских марки и

сличних квалитетних штампи. Qа овај тип штампе као форма се

користи бакарна$ челична или нека друга плоча од тврдог

метала. % плочи су елементи за штампање удубенигравирањем или нагризањем киселином.



Mашине за бакроштампу деле се на машине за штампу из

табака и из ролне.

(ве машине имају пет основних група делова)

носач ролне папира

уређај за штампање

уређај за сушење боје

уређај за савијање

уређај за сечење и

уређај за излагање !у табацима или поново намотавање у

ролну".



;.' ?"ли=а штампа



dелична штампа представа реефну штампу базирану на

принципима дубоке штампе.

Припрема челичне штампе је доста сло+ен поступак јер је

неопходна и израда противплоче !патрица". %логапротивплоче састоји се у томе да приликом отискивања у

удубења гравиране плоче утисне подлогу за штампање.

(тискивање се врши ручним пресама или

брзоштампајућим машинама за челичну штампу.



*а полуаутоматским машинама улагање и излагање

подлоге је ручно. 2утоматске машине за челичну штампу$поред улагања и излагања папира$ обавају и аутоматско

наношење боје на гравирану челичну плочу$ као и брисање

боје са слободних површина.

3оје за челичну штампу) разликују се углавном сјајне

боје са додатком лака и боје без сјаја од којих се неке

мешају са водом. Mогу бити у свим нијансама па и златне и

сребрне.



;.4 Тампо штампа

;.4.1 Историјат и осо!"



Прва аутоматска машина за тампон штампу настала је раних eDL

у *емачкој$ од стране фирме f:gOh7ihJci6 7Ohgijk која и

данас производи !најбое" машине те врсте. % почетку је то

била механичка рука са тампоном од +елатина и није наишла на

масовну примену у ундустрији$ до проналаска силиконских

тампона и савремених рачунара.

%ређаји за тампон штампу могу бити ручни и потпуно

аутоматски са погоном на компримирани ваздух и то за

једнобојну и вишебојну штампу.

(тисак се мо+е извршити на готово свим врстама материјала$ а

ту спада папир$ метал$ дрво$ ко+а$ стакло$ керамика$ ,- и

платно.

;.4.# Тампо штампа



;ампон штампа је једна од најновијих поступака индиректног

умно+авања.

(сновни принцип штампања реализује се уз примену тампона.

;ампон је елемент израђен од еластомера или силиконскогкаучука.

Qа овај поступак је потребно израдити штампарску форму$

клише од метала или фотополимера на којој су штампајући

елементи испупчени. *аношење боје на штампајуће елементе ибрисање слободних површина изводи се са ракелом$ а

еластичном полулоптом !тампоном" боја се преноси са форме на

подлогу за штампање.



;ампони могу бити)

1ру+ни%гаони'угуасти3пецијалних облика за

одређене намене.

E*лици тампона



?лементи који утичу на квалиет штампе су )

дубина клишеа$

вискозитет боје$

облик тампона$ квалитет машине...



<.ПРОПУ,НА

ШТАМПА<.1 Историјат и осо!"



Први облици сито штампе враћају нас у далеку прошлост$ на

Полине+анска острва. ;амошњи домородци су добијали слику тако

што су обликовали бананину кору и посредством силе преносили боју

кроз отворе на кори. ;им изумом штампали су на њиховој одећи од

коре дрвета$ коју су звали lтапаm.

% периоду од Y до YTTT века$ Zапанци су открили да се као влакно за

сито мо+е користити и удска коса$ а као подлогу су користилипапир од пиринча.

?нглези су у Y-TTT веку схватили да је свила много чвршћа од косе и

да даје финије детае$ чиме су свилене бубе дале велики допринос

развоју сито штампе.

Прве праве штампарске форме за фотоосетиву сито штампу

развијене су A`AD. године.

<.1.1 По$"ла проп-с" штамп"



>рсте пропусне штампе су)

Патронирање

(ито штампа



<.# Патроирањ"



Патронирањем се у старом ?гипту украшавали зидови у храмовима$

а Pрци и /имани су користили патроне за отискивање. По неким

показитеима патроне у средњем веку су се користиле заумно+авње рукописних књига.

После проналаска штампе патронирањем се ручно колоришу

дрворези$ бакрописи$ литографски отисци.

Патронирање је поступак умно+авања који се примењује у техници

пропусне штампе$ а обава се помоћу патрона или шаблона.

1роз шаблон од картона или танког лима на којим је изрезан црте+наноси се боја помоћу четке # уређаја за пискања боје

контаминираним ваздухом # аерограф или ракелом тако да боја

пролази кроз изрезане делове на подлогу.



<.' ,ито штампа

<.'.1 Осо!"



3ито штампа појавила се у старој 1ини између Y и YTTT века.

1ао материјал за правење сита користила се кинеска свила која је била груба и неравномерно ткана.

Xз 2зије сито штампа се пренела у Qападну ?вропу крајем Y-TTT

века$ међутим није се значајно проширила све док свилене

тканине нису постале доступније кроз трговину са истоком.

ABC" прва патентирана сито штампа

AB" откривају се %ото осетљиве емулзије

Прва примена у индустрији у светском рату за израду

застава.

<.'.# Прим"а сито штамп"



;ехника сито штампе се најчешће примењује за израду

разноврсних производа у серијама мањих тира+а.

3ито штампом се мо+е штампати у више боја на различитим

облицима материјала$ како на табацима тако и из ролни

поставених у равни$ цилиндричним облицима$ коничним$

сферним$ или савијеним.

Mо+е се штампати на стакленим$ пластичним$ текстилним$

металним$ дрвеним и керамичким п7длогама разних облика и

намена.



Посебно место и значајну примену сито штампа заузима у

текстилној индустрији.

1омерцијалне апликације) постери$ билборди$ знакови$ заставе$

табле$ рекламне кесе$ упаачи$ хемијске оловке$ роковници$

агенде...

Qа декорацију играчака$ спортских реквизита$ мајица$

козметичких бочица$ паковања$ сатова$ дрвених предмета$

стакла$ керамике.

Xндустријске апликације) скале на електричним и акустичним

уређајима$ отпорници$ електрична и интегрална кола$ табле за

аутомобиле$ n$ електронике...



Примена сито штампе

<.'.' ,п"цифи=ости сито штамп"



3ито штампом$ у поређењу са другим штампарским поступцима$

пру+ају се могућности добијања различитих дебина слоја бојена отиску. (ва дебина мо+е износити и до ALLoO.

% оквиру ове технике могу се користити разноврсни материјали

као подлоге$ а у складу с тим и одговарајуће боје различитих

својстава$ па су могућности сито штампе веома широке.

1онвенционалним бојама на бази пигмента мо+е се$ уз додатак

лака$ у знатној мери повећати сјај и бриантност.

Qа успешно коришћење ових разноврсних могућности неопходно

је да се у оквир машине за сито штампу угради и уређај за

сушење отиска.

<.'.4 И*ра$а клиш"а



3ито штампа је техника штампе$ код које се отисак добија тако

што се боја потискује кроз штампарску форму$ израђену од

свиле и затегнуту на дрвени или алуминијумски рам.

1ористе се две врсте влакана за сито) природна влакна !свила и

памук" и вештачка !најлон$ полиестер".

Штампарска форма пропусне штампе



1лише за штампу представа дрвени или алуминијумски рам на

којем је затегнута тканина од полиестера$ тако да у многомеподсећа на сито за брашно или сл. 3ито се премазује емулзијом$

која кад се осуши$ блокира поре на ситу.

Mотив за штампу се извуче на филму или паусу и прислони уз

сито и изла+е светлу или p- зрацима. Потом се сито опере од

емулзије и тада остану отворене рупице на местима где светло

није могло да допре. 3ито се убаци у машину за штампу. (бјекат

који се штампа постави се испод сита. >еликим гуменим но+ем

!ракел" боја се превлачи преко сита и пропада кроз рупице на

предмет који се штампа$ оставајући отисак. &оја се наноси у

једнакој дебини !око FL микрона" на штампарску форму.



Процес снима(а

клишеа

< Qа пропусну !сито" штампу се

користи форма од метала !бронзе$антикорозивног челика"$ тканине

природних влакана !свиле" и

синтетичких влакана !најлона или

полиестера" густоће AE 9 BLL

нити]рам која се пресвлачи

непропусним слојем.

< Pлавне карактеристике сито

штампе су јефтина израдаштампарске форме и релативно

мала брзина штампе.



/амови сито штампе се производе од стабилног материјала у

облику правоугаоника или цилиндра на који се зате+е порозна

тканина # сито различитих својстава.

Припрема форме укучује читав низ радњи које се одвијају у

фотолабораторији$ и обухвата следеће операције)

Припрема форме &а сито штампу

наношење %отоосетљивогслоја на сито %орме уравномерном слоју копирање дијапозитива на

%отоосетљивслој на %орми

развијање слике корек'ија слике



<.'.; Штампарски рамо!и



/амови сито форме се узрађују од дрвета$ метала или

пластичних маса.

(ни треба да су лаки$ да имају правоугаони облик$ остварују

добар контакт са површином штампарског стола$ да се не криве

и витопере током прања и сушења.

>еличина рама обухвата величину формата који се штампа$

увећану за слободно пое које слу+и за депоновање боје и

омогућава манипулисање но+а током штампања.

/акел којим се боја изискује кроз матрицу$ мо+е бити израђен

од гуме$ пластике или полиуретана.

<.'.< Штампарска сита



1валитет репродуковања оригинала на штампарској подлози

одређен је типом и карактеристикама материјала који се користиза израду сита.

% ту сврху користиле су се свилене тканине од синтетичких

влакана или металним ситима. (ви материјали$ без обзира на

порекло$ називају се ситима и разликују се по броју којиозначава број отвора по ду+ном центиметру или броју нити по

ду+ном центиметру сита.

Xзбор сита зависи од сло+ености текста који се штампа$величине детаа слике$ као и од карактеристика подлоге$

односно међусобне интеракције боја 9 полога.



%колико су облици који се штампају сло+енији$ тј. линије финије

и прецизније$ то је избор сита ограничен већим бројем услова.

Правилно изабрана сита треба да задовое следеће услове)

A. Ширина отвора треба да је A$E#B пута већа од пречника нити

B. ;канине не смеју имати ткачких дефеката$ задебања$ чворића$ рупа$ различитих густина и сл.

C. *ити основе и потке не смеју да клизе једна по другој како при затезањусита на рам тако ни при штампању

D. *ити потке и основе треба да су паралелне и да се секу под правим углом

E. 3ито треба лако да пропушта штампарску бојуF. Mатеријал за израду сита треба да је еластичан и да се у току штампања

лако одваја од отиска

G. 3ито треба да је наквашиво$ како у односу на боју тако и у односу на раствор за прање.



3ита се међусобно разликују и према преплитању.

% пракси се најбое показују преплетаји типа платно

!једноставан преплетај"$ а+ур !ојачан преплетај" или њихова

комбинација.

Преплетаји штампарскиF сита



3ита од свилених нити су врло еластична$ добро издр+авају

механичка напрезања$ не упијају боју$ а после прања брзо сеуспоставају првобитне димензије.

3ита од синтетичких нити имају знатно ширу примену.

(дликују се великом еластичношћу и минималним упијањем

влаге$ боје и воде.

Mетална сита се израђују најчешће од фосфор#бронзане +ице$

као и од никлованих и челичних +ица. (ва сита су мање

еластична од претходних$ исте+у се$ деформишу и не враћају упрвобитно стање.

<.'.> @ат!арањ" от!ора а сит- 8ослоја!ањ":



Ручно)

'иректно # шаблон се израђује на ситу и то у негативу. Xндиректно # шаблон се израђује на неком другом погодном

материјалу$ па се потом ручно преноси на сито.

'ото5меанички)

'иректно # шаблон се израђује на фото#осетивом ситу у

негативу !ретко се примењује јер је скупо".

Xндиректно # на сито се нанесе фото#осетива емулзија



=ото#механичко ослојавање сита

$већан и&#ле, сита након ослојава(а

<.'.A ој" *а сито штамп-



(собине ових боја могу се исказати појмом lкраткеm боје и

конзистенцијом која није масна. 1ратка боја се мо+еидентификовати као боја која се између прстију при ширењу не

лепи и не сте+е.

&оје наведених карактеристика лако клизе преко но+а и не

захтевају превелике притиске при штампању.

&оје за сито штампу могу се поделити у две главне врсте)

боје које се суше оксидацијом и полимеризацијом$боје које се суше испаравањем растварача.



;акозване обичне ситоштампарске боје израђују се на бази

ланено#уаних фирниса и вештачких смола.

%главном се користе мат боје$ јер је више тра+ен мат отисак$ а

сјај се лако мо+е постићи уколико овој боји додамо BL#BEq лака

за сјај.

&оје за сито штампу могу да се деле према штампи за коју се

користе)

Zеднотонска штампа)

Zедна штампарска форма(дговарајућа 4h76 боја

>ишетонска штампа)

rh76 бојеstb боје



rh76 боје)

&оје се не мешају на подлози

*е мо+е да дочара преливе

1од репродукције црте+а са мало нијанси

(нолико штампарских форми колико има нијанси



3пот боје # боје на воденој бази

Продиру у подлогу и стварају много мекши и равнији отисак

Xдеалне за штампање тамних тонова на светлој подлози

Погодне су за покривање великих површине јер су веома

равномерне када се осуше

3пот боје # ,- боје'ају високе реефе као пластисол$ али не садр+е токсичне

компоненте и дају нешто мекши отисак

3пот боје фолије



3пот боје # фолије

*а подлогу се прво наноси лепак кроз сито

*а лепак се лепи фолија која даје ефекат одсјаја

3пот боје 9 мастила

Qа штампање светлих боја на тамним подлогама

/еагују тако што избеују тканину на месту додира

*ајмекше текстуре$ али су отисци слабијег квалитета$ јер је тешко

контролисати контуре црте+а и тачне нијансе боје



Добијање отиска

Ручно отискивање)

Подлога на коју се штампа постави се испод сита

*а једној страни се налије боја

&оја се равномерно разма+е по ситу да уђе у све поре

3ито се спусти на подлогу

/акел но+ем се под одређеним притиском прелази преко сита$

истискује ваздух између сита и подлоге и потискује боја

/ам са ситом се поди+е$ а подлога за штампу се одла+е на

сушач како би се боја учврстила на подлогу



+ашинско отискивање)

Xсти кораци као и код ручног &р+а штампа %једначени отисци

;ри типа отискивача)

/авни @илиндрични !вакасти" /отациони



Поновна употреба сита

'о AL.LLL отисака !након тога се емулзија оштети

или се сито деформише".

Xсто сито мо+е се користити за добијање новештампарске форме$ ако се уклоне стврднута

емулзија и вишак боје.



Пробни отисак

Проверавају се)

квалитет израђене штампарске форме

да ли је изабран одговарајући ракел

правилна оријентација отиска на подлози

понашање боје на подлози



Припрема копирног пре"лошка на рачунару

Zеднотонске слике 9 један копирни предло+ак

>ишетонске слике

Сепара'ија боја > за сваку боју један предложак

/граниена палета боја > спот боје

:ул колор > DEFG боје



Припрема копирног пре"лошка за 6789 боје

D предлошка

2утоматска stb сепарација у већини програма



(епара1ија 6789 канала



(епара1ија канала према палети

:за спот боје;



>. ДИBИТА%НА

ШТАМПА



7игиталном штампом се назива она врста

штампе при којој се пода'и који де%инишуизглед потребног отиска директно преносе уштампарску машину након ега машина можеда одштампа жељени тираж"

*ојава дигиталних машина за штампу јеотворила многе нове оп'ије у штампи као штосу штампа по потреби, варијабилна штампа, иперсонализа'ија докумената, које су наравноодмах пронашле своју примену"

b!



Елементи који утиу наквалитет дигиталне

штампе2

H! вишетонска растерска такасастављена од пиксела,

I! структура слике са

разлиитим линијатурама ирезолу'ијама,

J! промене засићењарастерске таке уследразлиите дебљине наносабоје,

K! међусобна зависностосновних елемената(густине растера,резолу'ије и нивоа сивог!"

H!

J!

K!



>.1 По$!рст" $и&итал" штамп"



'игитална штампа подразумева директну повезаност

рачунара у којем се обава дигитална припрема иштампарске машине и обухвата две подкатегорије)

статичка дигитална штампа <=>?@ABC A= ?CBDD

динамичка дигитална штампа <=>?@ABC A= ?CEFA

(=>?@ABC A= ?CBDD 5 (вај тип штампе практично представа

класичну равну офсет штампу на машинама код којих је

осветивач за форму поставен на цилиндру форме тако да се

форма осветава и развија на самој штампарској машини.



(=>?@ABC A= ?CEFA 5 штампарска форма се ствара за сваки радни

циклус. *ајчешће је ова штампа безконтактна$ односно код ње

притисак није основа штампрског процеса која омогућавапреношење боје са форме на материјал за штампу.

(ва техника штампе је базирана на инк#јет поступку или штампи са

сувим или вла+ним тонером помоћу електрографије.

/аздвајање штампајућих и нештампајућих површина код

електрофотографије заснива се на наелектрисавању и

разелектрисавању појединих елемената. ;ако су на примернештампајуће површине и тонер истог наелектрисања$ па се

међусобно одбијају$ док су штампајуће површине разелектрисане$

односно супротно наелектрисане у односу на тонер па га привлаче.



% овој техници$ штампарска форма реално не постоји$ она

је имагинарна$ односна налази се у меморији рачунара ипреноси се директно на подлогу за штампање.

&оја или тонер који се у овој техници користе$ морају бити

наелектрисани и тек након њиховог наношења сликапостаје први пут видива.



>.# Пр"$ости машиа *а

$и&итал- штамп-



Пре"ности машина за "игиталну штампу-

једноставно укучивање у дигиталне радне процесе$

подизање нивоа квалитета и обима услуга$

заједнички наступ штампаних и електронских медија$ повезаност са базама података и са Xнтернетом$

лакша провера тр+ишта$

брза припрема машине за прелазак са једног посла на други$

омогућавање израде малих тира+а$ реализација штампе по потреби.



>.' По$"ла машиа *а $и&итал-

штамп-



У &'#$*- ,$0$1(2+4

51(6/4 $9,#(8(8- %4,#4 &%+&#+4 0*-/46(5$+(:

$ашине типа DLMNOPQR PLSRQTT

$ашине типа DLMNOPQR PLSRUVP

"о#е!а машина за #и$ита!нуштампу

М



М(5$+4 9( ,$0$1(2+- 51(6/- 1$/(

C;<=>?@A ?; PA@BB

К(*('14*$%1$'4

#од машина овог типа машина постоји штампарска%орма, која се %ормира директно у штампарскојмашини на 'илиндру штампарске %орме на основуподатака из дигиталне припреме"

*осле добијања %орме сам про'ес се одвија као и кодкласиних штампарских машина, због тога ове машинелие на комбина'ију класине машине за штампу и DPSуређаја"

* ј



*рву машину овог типа конструисао јеWQUKQXIQRY, AA" године, и тај модел је познатпод називом Z[\1]=C ^NHRJ"

М(5$+4 9( ,$0$1(2+- 51(6/- 1$/(



( 4 9( , ( - ( - (C;<=>?@A ?; PAD?

К(*('14*$%1$'4

/сновне карактеристике овог типа дигиталних машинасу2

0тампарска %орма као посебан елемент у штампарској једини'и не постоји" 3аздвајање штампајућих инештампајућих површина се одвија на носау лика

Стално понављање у %ормирању лика који ће се штампатикроз раздвајање штампајућих и нештампајућих површина

/дсуство притиска као %изике велиине која кодконвен'ионалне штампе омогућава реализа'ијуштампарског про'еса"

Р4,&%24, &/4*($8(



" *рипрема површине 'илиндра

4" /светљавање6" /бојавање-" /тискивање." _ишћење

П*4,+&%1$

. лако руковање

. нема потребе за пробним отиском

. погодне су за штампање малих тиража

.

могућност преноса дигитализованих података на великедаљине

. број одштампаних примерака се усклађује са стварнимтренутним потребама

. персонализа'ија штампаног материјала

. могућност повезивања са додатним машинама

Е 7 7 8



Е24'1*&7&1&0*(7$8(

< Електро%отогра%ија је најзаступљенији обликдигиталне штампе овог типа"

< /вом облику дигиталне

штампе припада имашина \J` <HRUL^PRQHM CBBB1[aUV"

< bентрални елемент уштампарској једини'и

је носа лика око ког сураспоређене једини'еза осветљавање,развијање, штампу,овршћавање и

б исање

М 7 8



М(0+41&0*(7$8(

#онстук'ија штампарске једини'е, каL и редоследдобијања отиска сурелативно слини као

коделектро%отогра%ије"

5место електриногпоља и одговарајућих

сила примењује сеслиан %изики%еномен1магнетно пољеи магнетне силе"

Шематски приказ компонената којесачи%авају штампарску је#ини&у за

ма$нето$рафију



*ро'ес који остварује штампу

магнетогра%ијом састоји се из следећих %аза2

аписивање намагнетисаног лика наповршину носаа лика

/бојавање латентног лика намагнетисаним

тонеронм 5клањање сувишног тонера

0тампа

5вршћивање добијеног отиска

5клањање заосталог тонера 3азмагнетисање

Ј&+&0*(7$8(



Ј&+&0*(7$8(

< #од јоногра%ије латентна слика се ствара тако штосе наелектрисање, у облику наелектрисанихести'а1јона, наноси на површину носаа лика,де%инишући штампајуће површине, док

нештампајуће површине остају без наелектрисања"

< *ро'ес штампе се обавља тако што се тонер саштампајућих површина преноси на материјал за

штампу уз помоћ притиска који се остварује измеђуносаа лика и притисног ваљка"



Шематски приказ поступака за #о'ија%е отисака

јоно$рафијом

!DF G@? 51(6/(



G

=Vc dQP штампа је поред електро%отогра%ијенајзаступљенији облик дигиталне штампе овог типа"

*оступак се заснива на бризгању боје директно на

материјал за штампу, тако да није потребан било какавсклоп као носа лика који касније треба да се одштампа"

/снову штампарске једини'е представља једини'а заосликавање коју, у суштини, ини систем бризгаљки које

на разлиите наине обезбеђују низ капљи'а боје,којима се, таку по таку, %ормира жељени лик,директно на материјал за штампу"



Т4*6&0*(7$8(



Т4*6&0*(7$8(

$етода дигиталне штампе термогра%ијом можесе поделити на две групе2

8ермални транс%ер

8ермалну сублима'ију

5 оба слуаја боја се налази на неком посебномносау који може бити табак или трака одакле сепомоћу топлоте директно или индиректно, преносина материјал за штампу"

#од термалног транс%ер, у току штампе, носа боје



#од термалног транс%ер, у току штампе, носа боје је у сталном контакту са материјалом за штампу, док

код термалне сублима'ије између њих постоји малоодстојање"

О%1(24 14H+$'4



О%1(24 14H+$'4

*оред напред описаних техника у дигиталнојштампи типа DLMNOPQR PL SRUVP, примењују се и другетехнике, које се мање употребљавају, а оне су2

Електрогра%ија

:отогра%ија

[LVQR dQP штампа

]URQJP UMHYUVY ]= (директно осликавање!

М(5$+I 9( ,$0$1(2+- 51(6/- OJK



М(5$+I 9( ,$0$1(2+- 51(6/- OJKLIA; ?A@I< NNNTD

*роизвођа ове машине је холандска %ирма /с`,која припада самом врху произвођаа дигиталнихмашина"

\J` <HRUL ^PRQHM CBBB1[aUV је штампајући системвисоке продуктивности"

7обила је назив јер у свом склопу садржи два

штампаа који су међусобно савршеносинхронизована"

3асклапањем овог система добијају се два

засебна штампаа која могу несметано да

?рзина штампе



?рзина штампеовог штампајућегсистема је 6eB14BB отисака @-%ормата,двострано, по

минути"

3ад дигиталнемашине \J` <HRUL^PRQHM CBBB1[aUV

је заснован наелектро%отогра%ији"

bентрални елемент у штампарској једини'и је



bентрални елемент у штампарској једини'и јеноса лика пресвуен полупроводниким слојем,око ког су распоређене једини'е за осветљавање,развијање, штампу и брисање, као и једини'а застабилиза'ију отиска, а кроз коју пролазиодштампани материјал"



Шематски приказ штампее!ектрофото$рафијом

Н&%(Q 2$'(



Н&%(Q 2$'(

8ело носаа лика сеизводи од алуминијума"

*о површини је постављенматеријал који имакарактеристике%отополупроводника"

Н(424'1*$%(4



Н(424'1*$%(4

а наношење наелектрисање користи се уређајкорона, која на површину %отоосетљивог бубњаможе да наноси позитивно или негативнонаелектрисање, у складу са захтевом"

# ј ј ћ



#Lнструк'ија где се у једном кућишту поставља

више жи'а назива се коротрон"

/ко носаа лика, поред главног коротрона којинаноси основно наелектрисање, поставља се још

један коротрон који омогућава отискивање, као и

коротрон за неутрализа'ију површине бубња"

О%#41S(#(4



3аздвајање штампајућих и нештампајућих површина

на носау лика обавља се осветљавањем површине%ото1полупроводника, таку по таку, у складу сарезолу'ијом и линијатуром лика који треба да сештампа, де%инисаном у припреми за штампу"

/светљавање је базирано на fg] диодама"

О.&8(#(4



/бојавање обухвата

наношење тонера наштампајуће површиненосаа лика

а обојавање постоје двасистема, и то2

]h] (KUTJiHRYQK HRQHKQjQXLNMQVP! 1 обојавањеразелектрисаних

површина Dh] (JiHRYQK HRQH

KQjQXLNMQVP!1 обојавањенаелектрисанихповршина

/бојавање се врши двокомпонентним сувимтонером"



УQ#*5$#(4 &1$%'(



7а би отисак постао отпоран на размазивање и

друга механика дејства, потребно је да се ести'етонера врсто повежу, како међусобно тако и саматеријалом за штампу"

8о се остварује под дејством потребне колиине

топлотне енергије, која омогућава да дође до%узије1стапања ести'а тонера"

7овођење топлотне енергије за потребеувршћивања отисака изводи се на два наина2

притиском између два ваљка од којих се један греје,и

зраењем"



Шематски приказ је#ини&е за фузију на машини која

Ч$544



аостали тонер на %ото1полупроводнику се уклање

механики, еткама и усисавањем али се првоелектростатики неутралише дејством короне санаизменином струјом"

*о завршетку ишћења %ото1осетљиви бубањ је

спреман за нови радни 'иклус"

О,*(#(4 6(5$+4



,*

_ишћење је веома индивидуално, и оно зависи одсамог корисника, наина коришћења као и сврхекоришћења машине"

_ишћење може да се подели на2

дневно

недељно

ишћење након гужвања папира

генерално ишћење

С$%146 '&6(+,$ $ -/*(#S((



, - *

kgh]F10тампа јеспреман

^[\S1+аредба за

стопирање принтера

lSk\1?ез про'есаизба'ивања

S\mgk \lnDWgDG kg^g[1

5паљенпринтерnресетовањенакон грешке

Stampa Prezentacija

Documents

Transcript of Stampa Prezentacija