ST Serbia Factoring Yu - Documents & Reports · 5) Biznis plan za Srbiju i za faktoring kompaniju;...

ZA OSNIVANJE FFFAAAKKKTTTOOORRRIIINNNGGG KKKOOOMMMPPPAAANNNIIIJJJEEE

U SRBIJI

studija izvodljivosti

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Studija o izvodljivosti - faktoring

2

SEEDSoutheast Europe Enterprise DevelopmentALBANIA BOSNIA AND HERZEGOVINA FYR MACEDONIA SERBIA AND MONTENEGRO•• •

Hamdije Kreševljakovica 19/IV 71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

Tel.:(+387 33) 251-555; Fax: (+387-33) 217-762www.ifc.org/seed

HEADQUARTERS

Zahvalnost: U toku izrade studije, SEED je u saradnji sa timom konsultanata obavio razgovore s jednim brojem organizacija i institucija koje su obezbedile znacajne informacije neophodne za izradu modela u domenu faktoring poslovanja, te analizu raznih rešenja u pogledu pravnog statusa faktoring kompanije. Intervjuisali smo i obavili veoma korisne razgovore s predstavnicima brojnih komercijalnih banaka, predstavnicima Narodne banke Srbije, Udruženja banaka Srbije i Ministarstvom za ekonomske odnose s inostranstvom.

SEED izražava zahvalnost za vreme, doprinos i saradnju koju su ove organizacije i institucije, kao i njihovi predstavnici, uložili u toku faze istraživanja za izradu studije. Posebnu zahvalnost želimo da izrazimo našem timu konsultanata; g-dinu Draganu Vukovicu za njegovo veliko znanje i doprinos našem boljem poznavanju pitanja bankarstva i tržišnog potencijala koja se odnose na faktoring poslovanje u zemlji, te za povecanje ukupne vrednosti studije preuzimanjem uloge konsultanta urednika; g-dinu Milanu Parivodicu cija su strucnost i iskustvo na polju privrednog prava obezbedili detaljne analize zakonskog okvira Srbije, kao i preporuke u pogledu pokretanja faktoring poslovanja; i g-dinu Predragu Milosavljevicu, koji je dao neprocenjiv doprinos u domenu poreza i racunovodstvenih standarda koji uticu na uspostavljanje i poslovanje potencijalnih faktoring kompanija u Srbiji.


3

SADRŽAJ

1 IZVRŠNI REZIME..............................................................................................7 1.1 Okruženje za faktoring u Srbiji ................................................................................ 7 1.2 Pravna pitanja ........................................................................................................... 8 1.3 Racunovodstvena i poreska pitanja ........................................................................ 10

2 EKONOMSKO OKRUŽENJE.........................................................................12 2.1 Uvod ....................................................................................................................... 12 2.2 Okruženje za finansijsko tržište – sanacija i strategija restrukturisanja bankarskog sektora u Srbiji ..................................................................................................................... 13 2.3 Okruženje za faktoring u Srbiji .............................................................................. 19 2.4 Posebno fokusiranje na MSP - tržište za faktoring firme ....................................... 25

3 PRAVNA PITANJA ..........................................................................................30 3.1 Uvod ....................................................................................................................... 30 3.2 Opšti okvir obligacionog prava .............................................................................. 30 3.3 Okvir obligacionog zakona za faktoring - de lege lata .......................................... 32 3.4 Pravni status potencijalnih faktoring institucija ..................................................... 38 3.5 Preporuke................................................................................................................ 40

4 RACUNOVODSTVENA I PORESKA PITANJA..........................................42 4.1 Racunovodstvena pitanja........................................................................................ 42 4.2 Poreska pitanja........................................................................................................ 44 4.3 Analize i preporuke ................................................................................................ 52

5 STRATEGIJA I POSLOVNA POLITIKA .....................................................55 5.1 Osnovni zadatak ..................................................................................................... 55 5.2 Politika cijena ......................................................................................................... 57 5.3 Politika rizika.......................................................................................................... 57 5.4 Analiza preporuka .................................................................................................. 59

6 UNIDROIT (MEÐUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU PRIVATNOG PRAVA) –KONVENCIJA O MEÐUNARODNOM FAKTORINGU (OTAVA, 28. MAJ 1988.) .............................................................60

7 DODACI .............................................................................................................66 7.1 LOR:«USTUPANJE POTRAŽIVANJA UGOVOROM (USTUPANJE ILI CESIJA) ............................................................................................................................... 66 7.2 UNIDROIT – Konvencija o medunarodnom faktoringu (Otava, 28. maj 1988.)... 70

..........................................................................................................................................

..........................................................................................................................................

..........................................................................................................................................

..........................................................................................................................................


4

SEEDSoutheast Europe Enterprise DevelopmentALBANIA BOSNIA AND HERZEGOVINA FYR MACEDONIA SERBIA AND MONTENEGRO•• •

Hamdije Kreševljakovica 19/IV 71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

Tel.:(+387 33) 251-555; Fax: (+387-33) 217-762www.ifc.org/seed

HEADQUARTERS

Projektni zadatak

Studija o izvodljivosti: Osnivanje faktoring kompanije u Srbiji A. Opseg poslova

Projekat podrazumeva sveobuhvatnu analizu uslova osnivanja faktoring kompanija u Srbiji. Pored rada na studiji posvecenoj izucavanju mogucnosti za osnivanje faktoring kompanija u Srbiji, konsultant ce ispitati mogucnost osnivanja kompanije koja bi opsluživala potrebe u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Konsultanti angažovani na projektu ce istraživati, analizirati, donositi zakljucke i davati preporuke izmedu ostalog i u vezi zakonskog okruženja. Konkretno, predmet istraživanja bice sektor MSP jer se najvece mogucnosti za faktoring nalaze upravo u tom sektoru, a ne u zamrlom državnom / društvenom sektoru. SEED ce pružiti podršku konsultantima preko pravnih savetnika na terenu i kroz predstavljanje vodecim MSP u privredi. Opseg poslova obuhvata, ali nije i ogranicen na sledece: 1) Opšte informacije o Srbiji, posebno što se tice faktoringa (ne više od 1/3 izveštaja)

a) Kratak pregled zakonskih uslova b) Kratak pregled poreskih uslova c) Kratak pregled uslova u bankarstvu d) Pregled bankarskog sistema u Srbiji

i) Postoje li banke koje su posebno snažne u domenu finansiranja izvoza? ii) Zakoni koji definišu rad bankarskog sektora u Srbiji (ukljucujuci zahteve u

pogledu kapitala, postupak licenciranja, propisi o deviznom poslovanju, ostali znacajni propisi i zahtevi)

e) Druge znacajne opservacije u vezi poslovnog okruženja u Srbiji

2) Uslovi za faktoring u Srbiji

a) Opšti i) Osnovna razmatranja u vezi faktoringa u okviru finansijskog sistema

Srbije (ukljucujuci to da li se faktoring smatra bankarskim proizvodom, kao i implikacije)

b) Tržište i) Postoji li potencijalno tržište za izvozni faktoring u Srbiji?

(1) Izvoz potrošacke robe, uz poseban fokus na izvoznike iz redova MSP (zemlje odredišta, obim tog izvoza, aktuelno stanje refinansiranja izvoza, podsticanje izvoza preko garancija, profil izvoznih kompanija, itd.)

(2) Kako se izvoz trenutno finansira (banke, akreditivi, subvencionisani zajmovi za izvoz, itd.)?

(3) Kako se sada garantuje izvoz (Osiguravajuca društva, "IMPEX” organizacija, itd)?

ii) Postoji li potencijalno tržište za domaci faktoring u Srbiji?


5

(1) Kako MSP trenutno finansiraju svoja potraživanja (avansne uplate kupaca, bankarski zajmovi, itd.)?

(2) Može li faktoring da zameni skupe i teško dostupne obrtne zajmove, kojima se trenutno finansira najveci deo obrtnih sredstava MSP?

(3) Postoje li mehanizmi obezbedivanja placanja (osiguranje, bankarska garancija, menica)?

iii) Kupci: (1) Kakva je struktura kupaca potencijalnih proizvoda (robe široke

potrošnje): veliki medunarodni prodajni lanci ili male radnje?

(2) Kakvi su uslovi placanja za robu široke potrošnje u razlicitim grupama kupaca? (a) Kako se prikupljaju fakture?

(iv) Marketing (1) Kolika je verovatnoca da ce tržište Srbije prihvatiti proizvod pod

nazivom «faktoring»? (2) Kako bi trebalo vršiti promociju faktoring proizvoda?

(v) Opišite razvoj tržišta faktoringa u slicnim zemljama u toku prve 3 godine, te napravite poredenje s buducim izgledima za Srbiju.

c) Zakonska pitanja

i) Koji zakonski uslovi moraju postojati kako bi faktoring mogao da funkcioniše? Napravite poredenje sa situacijom u Srbiji.

ii) Pravni status faktoring kompanija (banka ili trgovinska kuca) iii) Efekat zakonskog statusa (razlika u obaveznom kapitalu, licenci,

zahtevima u pogledu upravljanja, propisima o deviznom poslovanju u okviru sektora finansijskih usluga, itd.)

iv) Postoji li zakonski okvir koji omogucava faktoring? v) Postoji li zakonski okvir koji utice na faktoring (na primer, propisi o

deviznom poslovanju)

vi) Opišite propise o deviznom poslovanju koji uticu na faktoring poslove (držanje deviznih racuna, refinansiranje u devizama, itd.)

vii) Kako se mogu prenositi potraživanja? viii) Postoji li neka zabrana u vezi prenosa potraživanja? ix) Kako se mogu prikupljati potraživanja (opšta pravila, pravne procedure,

itd.)? x) Druga relevantna pravna pitanja

d) Poreska pitanja i) Postoji li poreski okvir koji utice na faktoring? ii) Kakav je poreski tretman faktoringa u Srbiji? Kako se to stanje može

uporediti s najvišim standardima? iii) Opišite i napravite analizu svih naknada po osnovu transakcija ili drugih

vrsta naknada iv) Druga relevantna poreska pitanja


6

e) Racunovodstvena pitanja i) Koji racunovodstveni propisi se mogu primeniti na faktoring? Uporedite

sa MRS ii) Kakav je racunovodstveni tretman faktora? Uporedite sa MRS iii) Kakav je racunovodstveni tretman kupca? Uporedite sa MRS iv) Druga relevantna racunovodstvena pitanja

f) Ostala pitanja Ostala relevantna pitanja u vezi okruženja za poslove faktoringa u Srbiji

3) Kratak pregled, poredenje, analiza i preporuke

a) Kratak pregled aktuelne situacije (zakonske, poreske, racunovodstvene, tržišne) u Srbiji nasuprot situaciji u zemljama gde postoji razvijeno tržište faktoringa. Navedite odstupanja od usvojene prakse i dajte preporuku o tome. Date preporuke bice strukturisane na sledeci nacin:

(1) neposredan znacaj (2) kratkorocni znacaj (3) dugorocni znacaj

b) Šta je neophodno uraditi pa da faktoring zauzme svoje mesto kao mogucnost finansiranja u Srbiji?

B. Rezultati:

1) Periodicna pismena i usmena ažuriranja u toku celokupnog procesa (preko e-mejla,

faksa ili telefona); 2) Rezime preporuka u vezi neophodnih zakonskih izmena; 3) Analiza finansijskog sektora, zakonskog i regulatornog okruženja, te

potencijalnog tržišta za faktoring u Srbiji, te utvrdivanje kljucnih prepreka osnivanju faktoring kompanije; 4) Finansijska prognoza za Srbiju i za faktoring kompaniju; 5) Biznis plan za Srbiju i za faktoring kompaniju; 6) Pisani izveštaj koji sadrži informacije navedene u ovog ponudi (na engleskom jeziku); nacrt izveštaja dostaviti SEED-u i IFC-u na komentar 7) Rezime izveštaja za Vladu Srbije, prihvatljiv za SEED i IFC, uz navodenje rezultata studije ispisivanjem neophodnih promena u pravnom sistemu (uz oznacavanje osnove preporucenih promena) 8) Jednodnevni seminar za stejkholdere u Beogradu, ukljucujuci pripremu materijala.

D. Izveštavanje:

Medunarodni konsultant i domaci konsultanti koji su bili angažovani na projektu, dostavljali su svoje izveštaje g-dinu Davorinu Pavelicu, starijem analiticaru i g-dici Azri Delalic, clanu tima za razvoj privatnog sektora (PSD), ali su pored toga po potrebi saradivali sa svim osobljem u cilju realizacije prethodno navedenih zadataka


7

........................................................................................................................

1 IZVRŠNI REZIME .......................................................................................................................................... Svrha ove studije koju je pripremio SEED jeste da izrazi stanovišta po pitanju perspektive razvoja faktoringa u Srbiji i osnivanja faktoring firme u Srbiji. Ova studija je fokusirana na tri glavne oblasti. Prva je predstavljanje ekonomskog okruženja u Srbiji i potrebe za alternativnom finansijskom pomoci realnom ekonomskom sektoru. Drugi cilj je fokusiranje pažnje na pravna pitanja koja su od znacaja za razvoj faktoring komercijalnih i finansijskih aktivnosti, kao i organizacionih i regulativnih aspekata novih ucesnika na finansijskim i komercijalnim tržištima koji pružaju ove usluge. Treci cilj je fokusiranje na racunovodstvena i poreska pitanja. Sva tri dela studije ukazuju na dobre perpektive za razvoj faktoringa u Srbiji, pod uslovom da se otklone neke od smetnji koje su prisutne u postojecoj zakonskoj i regulativnoj strukturi i adekvatno reguliše pojam faktoringa. Ovakvo mišljenje traži trenutan pristup uz diskusiju o važnim pitanjima kako bi se nacionalna ekonomija naoružala još jednim mocnim finansijskim orudem za postizanje potrebnog visokog nivoa izvoza i ekonomskog rasta posle godina opadanja i stagnacije. U tom smislu sva tri dela sadrže preporuke u vezi glavnih pitanja kojima se bave namenjenih zainteresovanim stranama. ..........................................................................................................................................

1.1 Okruženje za faktoring u Srbiji Posebna pažnja posvecuje se bankarskom sektoru, koji predstavlja kicmu finansijskog sektora, reformskim pristupom vlade s obzirom da je sanacija i restrukturisanje bankarskog sektora rangirana kao jedan od tri vrhunska prioriteta osnovnih ekonomskih ciljeva, zajedno sa fiskalnom reformom i privatizacijom. Posle velike politicke promene u oktobru 2000. sanacija i restrukturisanje bankarskog sektora u Srbiji obavljala se u cetiri faze. Trenutna faza je cetvrta faza i ukazuje da je bankarski sistem u Srbiji još uvek u postupku formiranja s obzirom da 19 banaka treba da izvrši dokapitalizaciju najverovatnije sa inostranim strateškim partnerima, dok druge banke izvan ove grupe takode tragaju za strateškim partnerima u inostranstvu ili radi fuzije i spajanja da bi prevazišle probleme održavanja minimalnog traženog kapitala. U ovom stanju banke u Srbiji tek treba da razviju odgovarajuce tržišne aktivnosti, a finansijsko tržište ce samo u predvidljivoj bufucnosti imati koristi od šireg asortimana bankarskih proizvoda i usluga na visokom tehnickom nivou. S druge strane MSP-u, vec davno priznatom sektoru realne ekonomije koji pruža uslove za sveukupan ekonomski rast, još uvek nije posvecena dovoljna pažnja u statistickoj evidenciji. Evidencija o raznim sektorima delatnosti još nije segmentirana i ne otkriva snagu MSP. Inostrani zajmodavci proširuju svoju pomoc putem medunarodnih kreditnih linija, koje su na raspolaganju sektoru MSP, preko domacih banaka koje su izaASBne da budu dalji zajmodavci ili administratori i garanti. I pored svega, MSP se stalno suocavaju sa nedostatkom obrtnog kapitala.


8

Snažna potreba preduzeca u Srbiji, posebno MSP, za alternativnom finansijskom pomoci bazira se na: ??dvanaest godina starim hronicnim problemom nedovoljnog obrtnog kapitala, i ??neadekvatnoj pomoci preko bankarskih kredita.

Prethodno opisana situacija ukazuje na perspektive za faktoring tržište u Srbiji zajedno sa drugim mogucnostima koje su se vec materijalizovale u svetlu monetarne stabilnosti i adekvatnog pocetnog zakonskog okvira. Inostrane faktoring kompanije su neophodne na srpskom tržištu. Zbog toga se veoma preporucuje osnivanje mešovitog preduzeca izmedu zainteresovane domace banke i iskusne evropske faktoring kompanije. Dobrodošlo je ucešce IFC u akcijskom kapitalu. Treba da se pocne sa kampanjom da bi se dobila podrška organa vlasti1 da bi se regulisalo faktoring poslovanje, posebno definisanje faktoring kompanija kao "finansijskih institucija". Za ucesnike na tržištu treba da postoji regulativa i da budu pod nadzorom, tako da može da se postavi adekvatan oprez i drugi zahtevi koji obezbeduju zdravo tržište, tj. minimalni kapital koji moraju da imaju i poslovne standarde koje treba da poštuju. Prioritet osnivanja faktoring firmi ne iskljucuje da banka ima faktoring odeljenje u okviru svoje kuce. Paralelno prisustvo dveju opcija je potrebno i moguce, ne samo zbog obima tražnje za faktoring uslugama vec i zbog mogucnosti komplementarnog rada. ..........................................................................................................................................

1.2 Pravna pitanja Faktoring je komercijalna usluga koja se zasniva na ugovorima o faktoringu. Konvencija o medunarodnom faktoringu UNIDROIT-a (Medunarodni institut za unifikaciju privatnog prava) (Otava, 28. maj 1988) reguliše pojedinosti faktoring odnosa. Srbija i Crna Gora treba da ratifikuju Konvenciju o medunarodnom faktoringu, s obzirom da su je ratifikovali i njeni najznacajniji poslovni partneri. Ugovor o faktoringu nije regulisan kao predloženi ugovor u pravnom sistemu Srbije i Crne Gore. Jedini deo zakonodavstva Srbije i crne Gore koji samo spominje pojam "faktoring" je Zakon o sprecavanju pranja novca. Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) obezbeduje solidan ugovorni okvir za ustupanje potraživanmja koji je od suštinske važnosti za faktoring. Odredbe ZOO-a o ustupanju potraživanja dobro regulišu opšte ustupanje potraživanja. Može da se predvidi tipski ugovor o faktoringu. Medutim, odredbe ZOO-a ne regulišu pojedinosti faktoring odnosa koji su potrebni u faktoring poslovanju. Ugovor o faktoringu može da reguliše pojedinosti vezane za faktoring odnos. Poslovna zajednica, sudovi, poreski organi i druga administrativna tela nisu upoznati sa faktoring odnosom i potrebno im je usmeravanje. Zakon o faktoringu bi bio daleko merodavniji za sudove i administrativna tela od ugovora o faktoringu i on bi od samog pocetka objedinio pristup faktoringu. Ovaj zakon, pored ostalog, treba da reguliše aspekte odnosa koji se zasniva na pristupu zauzetom u Konvenciji o medunarodnom faktoringu. Time bi se u principu izbegle 1 Ministarstvo finansija, Ministarstvo za medunarodne ekonomske odnose, Narodna banka Srbije


9

pocetnicke greške kod tumacenja ugovora i transakcija od strane sudova, devizne inspekcije, Narodne banke i poreskih organa. Iz istog razloga lizing je regulisan u posebnom Zakonu o lizingu, mada lizing može da se koristi samo na osnovu ugovora o lizingu. Postojanje Zakona o faktoringu olakšalo bi i uvodenje faktoring poslovanja u Srbiji, mada faktoring operacije mogu da pocnu na solidnim pravnim osnovama i pre stupanja na snagu tog zakona. Za faktoring poslovanje je od suštinske važnosti da, u slucaju neipunjenja obaveze od strane dužnika, postoji efikasan sistem naplate potraživanja putem sudskog naloga. Naši sudovi deluju na osnovu Zakona o izvršnom postupku (2000) koji ne obezbeduje efikasan postupak naplate i mora da se revidira kako bi imao više uticaja na poverioce. Uobicajeno, poverialc treba da dobije konacnu presudu u gradanskoj sudskoj parnici, a onda na osnovu nje, da nastavi sa postupkom izvršenja sve dok se ne izvrši naplata. Da bi se prevazišao ovaj spor proces regulisan je neefikasan postupak izvršenja u Zakonu o izvršnom postupku. Veliki nedostatak ovog postupka jeste da ako dužnik koji nije izvršio svoju obavezu zatraži izuzece "istinitog dokumenta" tužioca, osporavjuci svoj dug po bilo kom osnovu - cak i bez davanja bilo kakvog dokaza za svoje tvrdnje - sud automatski prebacuje da se predmet rešava u gradanskog sudskoj parnici, koja nas vraca na redovan spor postupak naplate. Ocigledno je da Zakon o izvršnom postupku treba izmeniti da bi bio efikasniji za poverioca uvodenjem takozvane "dokumentovane procedure". .......................................................................................................................................... Sudovi su u principu slabi i treba da dobiju veca ovlašcenja. Zakon o deviznom poslovanju i zakonodavstvo koje se na to odnosi ne bi trebalo da bude problematicno za poslove faktoringa u Srbiji. Devizni interesi države nisu ni na koji nacin ugroženi faktoringom. Medutim, s obzirom da je faktoring novi koncept za subjekte koji su u njega ukljuceni (Narodna banka, devizni inspektorat, poreski organi) treba da se postigne da se ova tela upoznaju sa istim i da se detaljno razviju adekvatne racunovodstvene tehnike i tehnike izveštavanja da bi operacija funkcionisala bez ikakvih problema. Za ovaj posao od kriticnog znacaja je specijalizovan pravni savet. .......................................................................................................................................... Banke su jedina vrsta institucije pod kontrolom Narodne banke koja je adekvatna za vodenje faktoring poslovanja. Ipak, s obzirom da faktoring nije njihova osnovna delatnost ono treba da se ogranici na njihove odaASBne klijente. Da bi se sukob interesa sveo na minimum treba podici neku vrstu »kineskog zida«. Zbog specificnosti vezanih za faktoring poslovanje, izgleda da je preporucljivo da faktoring subjekat treba da ima kao svoju osnovnu delatnost faktoring. Zbog toga je za banku bolje da osnuje kao svoju filijalu faktoring firmu, koja ce imati koristi od mogucnosti pristupa kapitalu, ali ce biti samostalni subjekt koji nije izložen ogranicenjima sukoba interesa. .......................................................................................................................................... Zbog sposobnosti mešovitih preduzeca da privuku veci kapital, ovaj korporativni oblik treba prvenstveno da se koristi za faktoring firme i to treba da se reguliše u Zakonu o faktoringu koji treba da bude usvojen. Zakon o faktoringu treba da obezbedi da faktoring mešovita preduzeca treba da imaju investiran novcani kapitala u iznosu od minimum 200.000 USD za domaci faktoring, dok za rad u inostranstvu investiran novcani kapital treba da iznosi najmanje 2,000.000 USD (International Factor Chain


10

standard). Ovo iz razloga da se obezbedi solidnost faktora, a samim tim i renome faktoring delatnosti u celini. Strana predstavništva bi bila doASB opcija za izvoz faktoringa, ali ona prema srpskom zakonu ne postoje. Ni Zakon o preduzecima, kao ni Zakon o stranim ulaganjima ne regulišu pitanje stranih predstavništava. Samo mogu da se otvaraju strana predstavništva ali ona ne mogu da posluju. Ova situacija mora da se promeni s obzirom da sve evropske zemlje i SAD poznaju koncept rada stranih predstavništava kao produženje u inostranstvu inostranog pravnog subjekta. Na osnovu gornjeg preporucuje se da:

?? se potpiše i ratifikuje UNIDROIT Konvencija o medunarodnom faktoringu.i

??koriste mešovita preduzeca kao primarni pokretac za uvodenje faktoringa u Srbiji.

??priprema i usvajanje Zakona o faktoringu kojim ce se regulisati: o odnos faktoringa prema ugovoru u skladu sa UNIDROIT

Konvencijom; o posebni zahtevi za banke i preduzeca koja se bave faktoringom u

zemlji i inostranstvu (minimalni kapital, i ostalo); o pozicija faktora u stecajnom postupku; o zahtevi vezani za osiguranje; o "dokumentovane procedure" po kratkom postupku ili brzu naplatu

dugova ukoliko se ne izmeni Zakon o izvršnom postupku; ??priprema i usvajanje izmena i dopuna Zakona o izvršnom postupku

uvodenjem "dokumentovane procedure" po kratkom postupku za brzu naplatu dugova;

??uvodenje stranih predstavništava u novi Zakon o privrednim preduzecima.

..........................................................................................................................................

1.3 Racunovodstvena i poreska pitanja

1.3.1 Zakonski okvir za racunovodstvo Zahtevi vezani za racunovodstvo u Republici Srbiji propisani su Saveznim zakonom o racunovodstvu i reviziji, koji je usvojen u decemberu 2002, a stupio je na snagu 1. januara 2003. Medutim, Republika Crna Gora je usvojila sopstveni Zakon o racunovodstvu koji je stupio na snagu 1. januara 2003. Savezni zakon o racunovodstvu i reviziji koji se primenjuje u Srbiji usvaja Medunarodne racunovodstvene standarde (IAS) kao nacionalne standarde. Sva preduzeca su prema velicini podeljena u tri grupe i ova klasifikacija je od suštinske važnosti za utvrdivanje implikacija novog Zakona o racunovodstvu i reviziji. Medunarodni racunovodstveni standardi su obavezni za banke i finansijske organizacije od 1. januara 2003, za velika preduzeca od 1. januara 2004, a za srednja i mala preduzeca od 1. januara 2005. U Crnoj Gori je od 1. januara 2003, 18 Medunarodnih racunovodstvenih standarda je obavezno za sve pravne subjekte.


11

1.3.2 Racunovodstvena oASBda faktoringa Nijedan od zakona ne propisuje konkretno racunovodstvenu oASBdu koja treba da se primeni na faktoring, s obzirom da ove transakcije nisu rasprostranjene u Srbiji i Crnoj Gori. Racunovodstvena oASBda koja može da se primeni je ona koja se uobicajeno primenjuje na prenos potraživanja. Racunovodstvena oASBda faktoringa trenutno zavisi od toga da li je banka ili preduzece faktor. Ako je to banka, onda se od 1. januara 2003. primenjuju Medunarodni racunovodstvenih standardi. Ako je preduzece faktor onda se u 2003. primenjuje racunovodstvena politika i standardi koji su utvrdeni u prethodnom Zakonu o racunovodstvu. Glavna razlika izmedu racunovodstvenih standarda propisanih u prethodnom Zakonu o racunovodstvu, koji se još uvek primenjuju u 2003. za velika preduzeca, a u 2004. za srednja i mala preduzeca, i Medunarodnih racunovodstvenih standarda u vezi faktoringa su MRS 36 “Umanjenje vrednosti sredstava”; MRS 32 i 39 “Finansijski instrumenti" s obzirom da prava vrednost finansijskih sredstava nije utvrdena; i MRS 12 “Porez na dobit" s obzirom da se ne priznaju odložene poreske obaveze ili druge finansijske obaveze. Zakon o platnom prometu koji je stupio na snagu 1. januara 2003. dozvoljava izmirenje medusobnih novcanih obaveza sporazumom da se zameni poverilac, odnosno dužnik, u okviru odredenog odnosa obaveze (ustupanje, cesija) ili poravnanjem (kompenzacija). ..........................................................................................................................................

1.3.3 Poreska pitanja Poreski zakonima faktoring nije predviden ni na koji poseban nacin. Od 1. aprila 2003. porez na dodatu vrednost (PDV - VAT) se primenjuje u Crnoj Gori, medutim u Srbiji se još uvek ne primenjuje. Njegovo uvodenje u Srbiji se ocekuje od januara 2004. Trenutno postoje tri poreza koji mogu da uticu na faktoring u Srbiji:

Porez na promet

Provizija za faktoring ce se oporezivati po stopi od 20%. Kamata na avansna placanja nece se oporezivati s obzirom da je takva kakmata u Srbiji oslobodena oporezivanja.

Porez na finansijske transakcije

Svaki prenos potraživanja, kao i bilo koje i sva dalja placanja podlegace ovom oporezivanju. Poreska stopa je 0, 22% od iznosa koji se nalazi na novcanom nalogu, ugovoru ili drugom instrumentu.

Akcize

Iznos akciza koriguje se na kvartalnoj osnovi u skladu sa kretanjem indeksa cena na malo.


12

2 EKONOMSKO OKRUŽENJE ..........................................................................................................................................

2.1 Uvod Ekonomski razvoj u Srbiji je oštro trpeo tokom devedesetih zbog višegodišnje izolacije, posebno od trenutka kada su UN uvele embargo. Ekonomska proizvodnja je pala za preko 50% u odnosu na obim koji je imala u ranim devdesetim. Situaciju je karakterisala visoka stopa nezaposlenosti, nesolventne banke i nesolventan poslovni sektor. Ipak, posle politicke promene u oktobru 2000, uz pomoc medunarodne zajednice, Srbija je uspela da stabilizuje svoju ekonomiju. Stopa rasta BDP promenila se sa - 17,7 % u 1999. na +6,4% u 2000. i na +6,2% u 2001. Procena za 2002. i predvidanja za 2003. se krecu na nivou od + 4 %. Inflacija je takode dovedena pod kontrolu sa visokih 91 % u 2001. na procenjenih 19,5% u 2002, i predvidenih 11 % za 2003. godinu. Posle decenije stagnacije može se ocekivati ekonomski oporavak. Osnova ovog oporavka leži u restrukturisanju privrede u tržišnu privredu putem privatizacije i integracije u svetsku privredu. Važna pretpostavka za medunarodnu reintegraciju Srbije bila je da se reši problem njenog inostranog duga. U novembru 2001. SR Jugoslavija je zakljucila sporazum sa Svetskom bankom o reprogramiranju svojih dugova. Krajem 2001. sklopljen je sporazum sa Pariskim klubom poverilaca, koji je pristao da otpiše 66% duga. Slican aranžman se pregovara sa Londonskim klubom poverilaca. Drugi važan zadatak koji stoji pred Srbijom je obnavljanje medunarodnih trgovinskih odnosa. U meduvremenu, medunarodna trgovina ima koristi od preferencijalnog tretmana u trgovini (nema kvota, uklanjanje tarifa) sa EU. Sporazumi Srbije o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Madarskom vec su doveli do porasta spoljne trgovine. Dok ekonomsko okruženje nudi iste uslove i mogucnosti domacim i inostranim investitorima strani investitori su, do sada, sporo otkrivali ovu zemlju kao tržište za investicije. Ukupna inostrana ulaganja u Srbiju iznosila su samo 1,3 milijardu evra na kraju 2001. Nedavni trend je ohrabrujuci. U 2001. dotok inostranog direktnog ulaganja iznosio je 160 miliona evra, skoro tri puta više nego godinu dana ranije. Investitori iz 66 zemalja su uložili novac u Srbiju. I pored domacih politickih tenzija, impresivne su ekonomske reforme koje su do sada realizovane i napredak koji je ostvaren - posebno po pitanju privatizacije. Medutim, ovi napori još uvek nisu doveli do željenih rezultata.


13

2.2 Okruženje za finansijsko tržište – sanacija i strategija restrukturisanja bankarskog sektora u Srbiji

2.2.1 Pregled Autoritarna vladavina u Jugoslaviji tokom devedesetih, okruženje obeleženo ratom, politickom i ekonomskom izolacijom i finansijskim haosom koji je kulminirao najvišom inflacijom u savremenoj istoriji doveli su srpske banke u izuzetno težak položaj. Makroekonomski pad kombinovan sa faktorima koji su specificni za banke i preduzeca manifestovao se u opštem pogoršanju porfolia banaka u smislu kvaliteta zajma, ali je takode stvorio opšte stanje bankarskog sektora u Srbije na kraju 2000. Banke nisu mogle adekvatno da ispune potrebe domacinstava i preduzeca pružanja kreditnih usluga i moblizacije sredstava. One su bile preopterecene zajmovima koji su izgubili vrednost. Njihove aktivnosti su nastavile da pogoršavaju njihovu finansijsku situaciju i nastaviljeno je iscrpljivanje privrede; održavale su visoke kamatne stope i na taj nacin se borile za sopstvenu likvidnost. Nisu razvile metode upravljanja rizikom niti su zasnivale svoje poslovanje prema standardima opreza.

2.2.2 Ekonomski ciljevi U vezi celokupne situacije, tri osnovna ekonomska cilja novoizaASBne vlade u 2001. bila su: sanacija banaka, fiskalna reforma i privatizacija. Iskustvo drugih zemalja u tranziciji pokazuje izuzetan znacaj bavljenja ovim pitanjima od samog pocetka procesa tranzicije. Osamdeset tri srpske komercijalne banke bile su predmet sanacije i restrukturisanja. Ovaj proces nije obuhvatio banke na Kosovu i u Crnoj Gori. Od 1. januara 2001. sve te banke su dobile dozvolu za rad od NBS, koja vrši nadzor i prati njihov rad. Strategija sanacije i restrukturisanja srpskog bankarskog sistema definisana je u programu NBS - Strategija restrukturisanja bankarskog sektora, i realizovana je tokom poslednje dve godine. Program se sastoji iz cetiri faze: 1. Pripreme (januar do jun 2001) - opšta revizija bankarskog sektora - angažovanje renomiranih revizorskih firmi Ernst & Young i KPMG/Barents; 2. Delovanje Narodne banke Srbije(jun do septemASB 2001) - klasifikacija banaka koja je zasnovana na kriterijumima solventnosti i likvidnosti, koja je pracena spajanjem i oduzimanjem dozvola; 3. Pocetak delovanja Agencije za sanaciju banaka (ASB) (jul 2001 do mart 2002), pocela je sa devet banaka koje su stavljene pod upravu ASB; 4. Privatizacija banaka (april 2002).

2.2.3 Sanacija Preduzetim radikalnim reformama bankarskog sistema tokom 2001, kao pripremom za proces restrukturisanja u 2002, postignut je jedan od glavnih prioriteta ekonomske politike – uslovi za obnavljanje poverenja javnosti u bankarski sektor.


14

Na samom pocetku reformi2 u 2001. sve banke: ??NBS je proverila primenjujuci neke osnovne kriterijume (bonitet, kvalitet

celokupnog upravljanja, profitabilnost, likvidnost, regionalni znacaj, ukupan trošak sanacije);

??onda ih je svrstala u jednu od sledecih kategorija: solventne banke, likvidne banke sa nedovoljnim kapitalom (u okviru NBS – Odeljenje za problematicne banke) i problematicne banke (Agencija za sanaciju banaka – sanacija/stabilizacija ili likvidacija/stecaj).

Procena boniteta banke predstavljala je kljucni deo ovog procesa putem radikalno preduzete klasifikacije stanja sopstvenih sredstava i cišcenja bilansa stanja od zajmova koji se ne otplacuju. Velik iznos rezervisanja za eventualne gubitke i otpise imao je za rezultat izuzetno visoke neto gubitke u finansijskim izveštajima bankarskog sektora na kraju 2001. (Tabela 1, kolona 3), uz gubitak jezgra kapitala (Tabela 2, kolona 3). Analiticki pristup nepovoljnim finansijskim izveštajima bankarskog sektora u Srbiji u 2001. godini pokazao je da je neto gubitak u finansijskim izveštajima devet banaka kojima je upravljala ASB iznosio 99,0% od ukupnog neto gubitka bankarskog sektora u celini. Pre završetka trece faze Programa neke banke su se fuzionisale da bi postigle propisanu minimalnu adekvatnost kapitala, mnogima su oduzete dozvole za rad, ukljucujuci i stecaj cetiri najvece jugoslovenske banke. Broj banaka je razlicitim postupcima tokom reformi u 2001. (fuzije i spajanja, likvidacije), pao sa 83 na pocetku 2001, na 52 na završetku iste godine. U 2002. ostala je 51 banka, ukljucujuci 3 na Kosovu i Metohiji. Izuzetno niži neto gubitak u finansijskim izveštajima bankarskog sektora tokom prve polovine 2002. proistekao je: ??prvenstveno iz cinjenice da su cetiri najvece banke pod upravom ASB bile

likvidirane na samom pocetku 2002. godine. Gubici te cetiri banke iskazani u finansijskim izveštajima iznosili su 95% neto gubitaka celokupnog bankarskog sektora u 2001;

?? takode iz nove orijentacije u poslovnoj politici banaka – sada organizovanih kao organizacije koje ostvaruju profit, pažljivo procenjujuci kreditne i druge poslovne rizike.

Stabilizaciju i proces reformi u finansijskom sektoru tokom 2001. i u 2002, posebno obeleženu privatizacijom i konacnim cišcenjem bilansa stanja banaka od rizicnih pozicija nije pratila sanacija preduzeca-dužnika, tako da je sektor realne ekonomije ušao u 2002. godinu sa gubicima i strukturnom neravnotežom. Ovo je imalo za rezultat da su lokalna preduzeca i dalje predstavljala visoko rizicne partnere za komercijalne banke. Zbog toga je pogoršanje finansijskih rezultata u bankarskom sektoru Srbije u drugoj polovini 2002. potvrdilo prethodno navedene zakljucke da su dva glavna izvora prijavljenih gubitaka:

2 Prva I druga faza programa NBJ


15

??postupak konacnog cišcenja rizicnih pozicija iz bilansa stanja banaka (rast troškova u obliku opterecenja u bilansu stanja banke za celokupan iznos "stare" devizne (FX) štednje, bez obzira na reprogramiranje njihovog dospeca, kao i rast vanrednog otpisivanja potraživanja od krajnjih korisnika kredita dobijenih od Pariskog kluba poverilaca), i

?? i dalja prisustnost velikog rizika za davanje kredita kod novih ulaganja banaka. Ova dva faktora su izazvala ogroman rast varednih troškova i rezervisanja za nepredvidene gubitke, tako da su ovi troškovi uticali na sveukupnhe finansijske rezultate celokupnog bankarskog sektora u 2002. godini (tabela 1, kolona 5). Neto gubici prikazani u godišnjim finansijskim izveštajima bankarskog sektora Srbije za period I-XII 2002. iznosili su 442,8 miliona evra i bili 12,8 puta viši od neto gubitka prikazanih za period I-IX 2002. (39,6 miliona evra). Strukturni pristup nepovoljnim finansijskim rezultatima pokazuje uzroke ukupnog gubitka koje cine vanredni troškovi (direktni i indirektni otpisi – 617,3 miliona evra) koji su u drugoj polovini 2002. porasli za 486%, kao i troškovi rezervisanja (333,3 miliona evra), koji su druga stavka u smislu velicine, bazirano na dinamici rasta u trecem (237%) i cetvrtom (240%) kvartalu 2002. Vezano za gore opisan rast dve grupe troškova, neto gubici u podbilansima vanrednih i neposlovnih prihoda i rashoda (445,7 miliona evra) i prihoda i rashoda rezervisanja (78,2 miliona evra) predstavljali su glavni razlog za nepovoljne rezultate u bilansima uspeha bankarskog sektora Srbije u 2002. I pored neto gubitka u finansijskim izveštajima, bilansi stanja banaka na dan 31.12.2002. odslikavaju zdravo poslovanje u smislu frapantnog salda izmedu dinarskih i FX podbilansa, kao i zadovoljavajucu uskladenost dospeca izvora i ulaganja koja daje prostor za likvidnost. Bolji kvalitet konsolidovanog bilansa stanja bankarskog sektora na dan 31. decembar 2002. (tabela 2, kolona 5), najvecim delom je posledica reforme bankarskog sistema u 2002, mada ??ucešce ukupnog kapitalal (20,0%) i vlasnickog kapitala (25,5%) u ukupnom

saldu obaveza još uvek nije dovoljno (ukupan kapitala je niži od vlasnickog kapitala na kraju 2002, kao i udeo u ukupnom saldu obaveza zbog otpisivanja), i

?? iznos sopstvenih sredstava je za 55,0% niži u poredenju sa istom stavkom u bilansu stanja u 2001 (gore pomenuta likvidacija cetiri najvece banke u Jugoslaviji na pocetku 2002. godine).

Nominalan pad vrednosti kapitala na 992,2 miliona evra na dan 31. decembar 2002, kao i smanjenje kapitala u obavezama sa 26,1% na kraju septembra 2002. na 20,0% na kraju decembra 2002, bio je posledica pomenutog procesa koji je imao za cilj konacno cišcenje raznih rizicnih pozicija iz bilansa stanja banaka (otpisi). Ovo implicira da ce u narednim godinama povecanje kapitala biti glavni cilj domacih banaka. Jedno od mogucih rešenja može da bude pronalazak snažnog strateškog partnera sa dobrim renomeom. Država ce biti aktivna i u ovom pravcu, kako u smislu vlasnicke transformacije koja je ucinila da država privremeno bude vecinski akcionar u nekoliko


16

domacih banaka, tako i u smislu izdavanja odobrenja u vezi prihvatljivosti inostranih ponudaca.

2.2.4 Proces restrukturisanja Proces strukturnih reformi (privatizacija) banaka u Srbiji koji je zapocet pocetkom 2002. godine zasnivao se na cetvrtoj fazi programa NBS - strategija restrukturisanja bankarskog sektora. U principu se ocekivalo da ce postupak privatizacije banaka treba da bude indirektan (putem privatizacije preduzeca, akcionara banaka) jer su se banke u bivšoj Jugoslaviji transformisale 1989. godine u akcionarska društva. Medutim, najavljen proces privatizacije banaka u Srbiji, pored vec pomenutog indirektnog nacina, imace još jednu fazu za grupu banaka koje imaju obaveze prema gradanima i inostranim poveriocima (Pariski i Londonski klub). U skladu sa dva usvojena zakona3, država Srbija je konvertovala ove obaveze banaka u javni dug. Istovremeno, na osnovu ovih javnih dugova, banke su bile obavezne da emituju nove akcije i država je izvršila konverziju duga za novoemitovane akcije i tako postala vecinski akcionar u tim bankama. Ovaj novi položaj Srbije omogucuje da se, s obzirom da su gore pomenuti zakoni obavezujuci, pronadu strateški investitori i da im se prodaju akcije koje su stecen konverzijom (u periodu od šest meseci). Dakle, cetvrta faza programa NBS, definisana kao proces privatizacije banaka, predstavlja tekucu fazu. Od procesa restrukturisanja ocekuje se ne samo promena samog vlasništva vec i nov kvalitet korporacijskog upravljanja bankama. I pored toga što je bankarski sistem Srbije još uvek u povoju vec su postignuta dva veoma važna cilja: ?? samo su još tri banke pod upravom Savezne agencije kao obezbedenje za

depozite i sanaciju banke, dok je preostalih 48 banaka svoje poslovanje po obimu i kvalitetu vec prilagodilo medunarodnim standardima koji su propisani Zakonom o bankama i drugim finansijskim institucijama.

??Cinjenica da je NBS izdala inostranim investitorima šest dozvola za osnivanje potpuno novih banaka, zajedno sa gore datim tekucim stanjem banaka koje su osnovane sa vecinskim domacim kapitalom, potvrduje da su vec postignuti uslovi minimalni uslovi za tržišnu konkurenciju.

Takode je smanjen ukupan broj zaposlenih u bankarskom sektoru Srbije sa 26 hiljada pocetkom 2001. na 12,9 hiljada u 2002.

3 Zakon o dugu SRJ vezan za deviznu štednju, Zakon o javnom dugu SRJ vezan za Pariski i Londonski klub poverilaca


17

Konsolidovani bilans uspeha bankarskog sektora Srbije Tabela 1 U MILIONIMA EVRA

Bilansna stavka 01.01. – 31.12.2000.

01.01. – 31.12.2001.

01.01. – 30.09.2002.

01.01. – 31.12.2002.

1 2 3 4 5 I Dobitak/gubitak iz finansijskog poslovanja - kamata, provizija i drugi finansijski prihod/rashod (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

193,3 (-)

243,0 (1,7)

228,7 (2,5)

335,4 (3,3)

II Neto operativni prihod/ rashod (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

-115,4 (-)

-165,2 (-45,1)

-162,7 (-0,4)

-251,9 (-6,6)

III Neto prihod/rashodi od rezervisanja (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

-831,5 (-)

-3.245,7 (-3.234,1)

61,0 (20,5)

-78,2 (23,1)

IV Neto neposlovni i vanredni prihod/rashod (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

-151,0 (-)

-839,0 (-723,7)

-166,4 (-28,0)

-445,7 (-34,1)

V Neto revalorizovani prihod/rashod (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

120,7 (-)

-15,0 (1,5)

- (-)

- (-)

VI Dobitak/gubitak (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

-784,0 (-)

-4.022,0 (-3.999,9)

-39,4 (-15,2)

-440,4 (-14,4)

VII Porezi i doprinosi na prihod (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

1,8 (-)

2,6 (0,5)

0,1 (-)

2,4 (-)

VIII Neto dobitak/gubitak (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

-785,7 (-)

-4.024,6 (-4.000,4)

-39,6 (-15,2)

-442,8 (-14,4)

Izvor: bilansi uspeha komercijalnih banaka u Srbiji sa dozvolom NBS, kako sledi: 80 komercijalnih banaka na dan 31. decembar 2000. 50 komercijalnih banaka na dan 31. decembar 2001, i 40 komercijalnih banaka na dan 30. septembar 2002. 45 komercijalnih banaka na dan 31. decembar 2002.


18

konsolidovani i objavljeni u Magazinu udruženja jugoslovenskih banaka "Jugoslovensko bankarstvo", br. 3-4/2001, str. 1-21, br. 1-2/2002, str. 1-23, br. 7-8/2002, str. 3-13 i br. 1-2/2003, sa komentarima magistra Vesne Matic. Neki važni podaci iz konsolidovanog bilansa stanja bankarskog sektora Srbije Tabela 2 U MILIONIMA EVRA Bilansna stavka

31.12.2000. 31.12.2001. 30.09.2002. 31.12.2002.

1 2 3 4 5 I Sopstvena sredstva (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

12.002,8 (-)

11.336,6 (6.776,7)

4.667,7 (27,7)

4.951,9 (207,7)

II Vanbilansne pozicije (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

6.558,7 (-)

7.225,2 (5.852,5)

3.031,9 (129,8)

3.459,4 (272,4)

III Ukupan kapital (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

393,7 (-)

-3.474,2 (-4.307,2)

1.221,9 (-24,2)

992,2 (-18,4)

IV Vlasnicki kapital (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

942,4 (-)

647,9 (2,1)

1.135,2 (110,5)

1.251,6 (116,9)

V Klasifikovana sredstva (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

9,2 (-)

6.634,0 (3.983,8)

3.254,5 (155,9)

4.084,5 (243,8)

Napomene: U 2001. godini pod upravom ASB bilo je 9 banaka. U meduvremenu, cetiri najvece banke pod upravom ASB su likvidirane na samom pocetku 2001. godine, a dve male banke pod upravom ASB su se integrisale u jednu veliku banku


19

takode pod upravom ASB. Dakle, u 2002. godini pod upravom ASB se nalaze samo 3 banke. Izvor: Bilansi stanja komercijalnih banaka u Srbiji sa dozvolom rada dobijenom od NBS, kako sledi: 80 komercijalnih banaka na dan 31. decembar 2000. 50 komercijalnih banaka na dan 31. decembar 2001. 40 komercijalnih banaka na dan 30. septembar 2002. 45 komercijalnih banaka na dan 31. decembar 2002. konsolidovani i objavljeni u Magazinu udruženja jugoslovenskih banaka "Jugoslovensko bankarstvo", br. 3-4/2001, str. 1-21, br. 1-2/2002, str. 1-23, br. 7-8/2002, str. 3-13 i br. 1-2/2003, sa komentarima magistra Vesne Matic.

2.3 Okruženje za faktoring u Srbiji

2.3.1 Potencijalno tržište U principu, potencijalno tržište za faktoring traži da budu ispunjena tri uslova od suštinske važnosti: ??povratak zemlje u medunarodne finansijske organizacije; ??makroekonomska stabilnost, posebno monetarna stabilnost; ?? sposobnost realnog dela privrede da proizvodi kvalitetnu i konkurentsku robu

koja je podržana sposobnošcu sektora domacih banaka u oblasti kreditne aktivnosti za obezbedenje potrebnog obrtnog kapitala.

Prvi uslov je vec zadovoljen: ??povratak u medunarodne finansijske organizacije posle više od decenije

potpune izolacije izvršen je u izuzetno kratkom vremenskom periodu; ??otpisivanje 66% duga Pariskom klubu poverilaca smanjio je inostrani dug za

3,0 milijarde USD; ?? spoljna trgovina je liberalizovana i donacije iz inostranstva su dale finansijsku

pomoc od 1,8 milijarde USD; ?? finansijska pomoc Svetske banke, Medunarodnog monetarnog fonda (IMF),

Evropske banke za rekonstrukciju i razvoja (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) dala je pozitivne signale privatnom kapitalu da se ohrabri i ulazi u projekte koje nude jugoslovenska preduzeca;

??prva faza kandidovanja za ulazak u Evropsku uniju dalje ce doprineti pozitivnim izgledima da se ovde posluje.

Stabilizaciona politika je tokom 2001. godine najviše oslanjala na realizaciju i efikasnost instrumenata monetarne politike, tako da su sledeci odlicni rezultati u oblasti monetarne stabilnosti postignuti u 2002: ??Narodna banka Srbije pokazuje da inflacije od 1,8% za prvi kvartal 2003.

potvrduje mogucnost da se postigne predvideni nivo inflacije od 9,0% za celu 2003. godinu;


20

??mada dinamican, bruto novcani rast tokom 2002. u potpunosti je bio pokriven deviznim rezervama (pokrice novcanih zaliha deviznim rezervama iznosilo je 116,2% na kraju 2002. godine, a takode pokrice primarne emisije iznosilo je 164,2%)

??znacajno sniženje prosecne kamatne stope na bankarske zajmove sa 4,58% mesecno u januaru 2001 na 1,50% mesecno u decembru 2002, prvenstveno je rezultiralo pozitivnim pratecim efektom na kretanje monetarne stabilnosti i reforme bankarskog sistema;

??domaca valuta, dinar, bila je stabilna i inflacija je uspešno obuzdana, sa predvidanjima da ce 2003., kao treca godina zaredom u kojoj se inflacija snižava, biti godina u kojoj ce inflacija pasti na jednocifren broj, što se nije dogodilo u nekoliko proteklih decenija;

??banke doživljavaju ponovno stvaranje poverenja javnosti. Dokaz za to je rastuci broj odobrenih kredita i rast štednje domacinstava za više od cetrdeset puta, sa 20 na preko 70 miliona evra;

??privatizacija se ubrzava i ocekuje se da ce definitivno promeniti ekonomsko okruženje.

Projekcija stopa makroekonomskih indikatora u SRJ Tabela 3

Indikator 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.

Bruto domaci proizvod

5,5 4,0 5,0 5,0 5,0

Cene na malo 39,0 15,5 9,0 7,0 5,0

Potrošnja 11,1 11,7 3,0 2,6 2,7

Investicije 21,1 18,0 22,5 25,4 22,9

Izvoz 9,4 12,9 20,4 14,5 13,3 Izvor: Vlada Republike Srbije, novembar 2002. Sposobnost realnog sektora u Srbiji treba da se posmatra kroz problem likvidnosti preduzeca koji još uvek ima makorekonomsku dimenziju. Za razliku od bankarskog sektora, restrukturisanje preduzeca u Srbiji tokom 2001. i 2002. je kasnilo, a takode se realan sektor privrede neprekidno suocavao sa problemom likvidnosti i poslovnim gubicima. Delimicno preduzeta finanansijska sanacija velikih preduzeca putem jedne velike operacije konverzije nagomilanih dugova preduzeca u državne obveznice pocetkom septembra 2002, bila je u potpunosti neuspešna (osim što su racuni preduzeca bili deblokirani u kratkom vremenskom periodu), a ovaj pokušaj je takode potvrdio: 1. postojanje visokog stepena moralnog rizika u domacim preduzecima, s obzirom da je broj nelikvidnih preduzeca i nivo nenaplacenih dugova ponovo porastao pocetkom cetvrtog kvartala 2002. ( tabela 4, kolone 3 i 4), i


21

2. potrebu za suštinskim strukturnim reformama preduzeca (vlasništvo, organizacija i poslovna politika) što je pre moguce. Važno je da se ova situacija prevazide ne samo zbog celokupne privredne aktivnosti vec i zbog bilansa platnog deficita, posebno sa razvijenim zemljama. Tabela 4

STAVKA 30.09.2001. 05.09.2002. 30.09.2002.

1 2 3 4

Broj velikih nelikvidnih preduzeca 24.759 27.043 27.985

Nenaplaceni dugovi u milionima evra 590,9 1.049,4 1.096,4

Izvor: Izveštaj Zavoda za obraun i placanjes, NBS Najvažniji zakljucak jeste da je hronican problem nedovoljnog nivoa obrtnog kapitala prisutan u Srbiji u poslednjih 12 godina i da nije postojalo adekvatno davanje kredita od strane banaka, s druge strane. Problem ce se pojaviti zbog ocekivanog pozitivnog trenda rasta obima proizvodnje, kao i zbog neophodnog bržeg obrta obrtnog kapitala. Gore opisana situacija pokazuje prednosti za tržište faktoringa u Srbiji. U vezi rizika zemlje, kratak pregled celokupnih izvoznih destinacija (tabela 5) ukazuje da može da se smatra da je rizik zemlje relativno nizak: Tabela 5

EU 43,13 %

Druge razvijene zemlje 1,74 %

Zemlje u tranziciji 10,73 %

Zemlje centralne Evrope i druge koje se pridružuju EU

6,20 %

Bivše jugoslovenske republike 31,80 %

2.3.2 Faktoring unutar kuce u poredenju sa faktoring kompanijom Postoje raznih cinioci za i protiv kod dileme faktoring unutar kuce ili faktoring firmi u Srbiji. . Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama ekplicitno utvrduje koncept faktoringa (kupovina potraživanja) kao bankarski proizvod izvan osnovne bankarske delatnosti (clan 22). Ovo podržava gledište da nije neophodno osnivati posebne finansijske organizacije za poslove faktoringa u Srbiji, s obzirom da banka može da obavlja ove operacije unutar kuce.


22

Posle preduzetih radikalnih reformi bankarskog sektora u poslednje dve godine, procena je da ce neke banke u Srbiji biti u stanju da vode faktoring, ali selektivno (za važne klijente) i u ogranicenom obimu. U principu, trenutno je vecina banaka u Srbiji okupirana problemom restrukturisanja, tako da nece moci da opsluže celokupnu tražnju domaceg tržišta za faktoringom. S druge strane, serija argumenata ide u prilog tome da je bolje da se osnuje faktoring kompanija, mada ova opcija ne iskljucuje da banke imaju faktoring odeljenje u okviru kuce. Ovi argumenti obuhvataju: ?? faktoring kompanija je sposobna da prevazide sve pocetne teškoce koje

nastaju zbog operativnih specificnosti ovog novog finansijskog koncepta uz tehnicku i finansijsku pomoc inostrane faktoring kompanije kao partnera;

?? faktoring kompanija odlucuje o molbama za kredit svojih klijenata po kriterijumima koji se razlikuju od onih koji se koriste u procesu ocene kreditne sposobnosti od strane banaka. Faktoring kompanija pridaje veliku važnost potencijalnom tržištu za buduci posao, kvalitet proizvoda, mogucem buducem razvoju, zdrave uprave i kreditne sposobnosti kupca. S druge strane, banke teže da baziraju svoje odluke o davanju kredita na osnovu nalaza dobijenih analizom bilansa stanja, evidencije klijenta i ponudenih obezbedenja i jemstava. Da bi se izbegla kolizija izazvana ovim razlicitim gledištima savetuje se da se posao faktoringa obavlja odvojeno od bankarskog poslovanja;

??povecanje avansa klijentima direktno je vezano za povecanje obrta i to je velika prednost novog oruda u poredenju sa tradicionalnim finansiranjem banaka. Da bi se ovo postiglo faktoring kompanija je dužna da brzo reaguje na zahtev svojih klijenata prvenstveno u vezi utvrdivanja granica kredita za nove klijente i povecanje postojecih ogranicenja. Ovo je moguce samo ako faktoring poslovanje ostane fleksibilno i odvojeno od strukture banke.

??Faktoring preduzeca po definiciji treba da budu strucnjaci u oblasti ocene kreditnog rizika. One primenjuju odgovarajuce metode za procenu kreditne sposobnosti klijenata i klasifikuju ih u grupe na osnovu njihovog finansijskog položaja. Tako se procenat dospelih a neplacenih racuna u velikoj meri smanjuje i, shodno tome, poboljšava sposobnost klijenta da ispuni svoje tekuce obaveze.

Još uvek postoje dva ogranicavajuca faktora: ??potreba za obucavanjem; ??problem nadzora nad faktoring kompanijama.

U 2001. Narodna banka Srbije nije bila spremna da podrži inicijativu za zakonski okvir kojim ce se regulisati specijalizovane finansijske institucije, koji bi, pored ostalog, snizio relativno visok prag potrebnog vlasnickog kapitala. Narodna banka Srbije nije želela stvaranje još jedne vrste finansijske organizacije koju treba da nadzire, zajedno sa bankama i raznim vrstama štednih institucija. Postoje nagoveštaji da ce NBS podržati ideju da funkcija nadzora treba da se organizuje kao organ finansijske službe. S druge strane, postoji potreba za obukom ciljnih grupa u raznim sektorima, ukljucujuci samu finansijsku delatnost, da bi im se pomoglo da se upoznaju sa konceptom faktoringa, posebno obradom sledecih tema:


23

??organizacioni koncept ??obaveštenost o riziku ??poznavanje roba koje mogu da budu predmet faktoringa, proizvodaca

(prodavaca) i kupaca (dužnika) ?? razlika izmedu koncepta faktoringa i zaplene ??vremenska vrednost novcanog koncepta.

Praksa u Srbiji je vec ucinila da situacija bude još složenija, s obzirom da privredna preduzeca registrovana pri trgovinskom sudu cesto ukljucuju kao svoju delatnost faktoring i/ili zaplenu. Ta preduzeca su obicno osnovana sa minimalnim zahtevima u vezi osnivackog kapitala i sa skromnim ukupnim brojem zaposlenih. Ovo može predstavljati opasnost za finansijska tržišta zbog toliko preteranog pojednostavljena videnja dva važna oblika finansiranja i refinansiranja proizvodnje i izvoza. U gore pomenutoj inicijativi Udruženja jugoslavenskih banaka iz 2001. da se izmeni i dopuni Zakon o bankama i finansijskim organizacijama i Zakon o deviznom poslovanju, predloženo je: (a) da se u okviru kategorije "druge finansijske organizacije" uvede novi subjekt "specijalizovana finansijska organizacija", koja ce se organizovati kao deonicarsko društvo sa minimalno zahtevanim kapitalom od 2,0 miliona USD, i (b) da se omoguci specijalizovanoj finansijskoj organizaciji da dobije ovlašcenje za obavljanje deviznih transakcija (tj. da posluje za sopstven racun sa inostranim bankama umesto da ide preko drugih domacih ovlašcenih banaka). Detaljniji argumenti u odnosu na neophodnost tako eksplicitne zakonske regulative nalaze se u drugom delu ove Studije.

2.3.3 Perspektive domaceg i izvoznog faktoringa razmatranjem sadašnjih ekonomskih karakteristika

Mogucnosti za izvoz faktoringa u Srbiji suocava se sa dva ogranicenja: ??kvalitetom izvozne robe, i ??obimom izvoza..

Pregled obima i strukture izvoza u SRJ za 2002. upucuje na sledece zakljucke: ??posle dugogodišnjeg perioda pada obima izvoza u SRJ, u prvoj polovini 2002.

zabeležen je neznatan napredak u proizvodnji za izvoz. Ovaj trend rasta nastavio se i u narednim mesecima te godine, ali nije ispunio ocekivanja za 2002;

??kumulativno posmatran, obim ukupnog izvoza u SRJ za 2002. (237,6 miliona evra) bio je viši za 13,5% u poredenju sa istim periodom prethodne godine (videti tabelu 1, kolone 2 i 3);

??obim izvoza u razvijene zapadne zemlje u 2002. (1.186,6 miliona evra), dominantan je u strukturi obima celokupnog izvoza i dostigao je 50,06% izvoza;

??Dominantni izvozni proizvodi u 2002. bili su poluproizvodi (1.374,5 miliona evra), što je predstavljalo porast od 53,8% u odnosu na 2001. i potrošna roba (822,3 miliona evra) što je predstavljalo rast od 63,3% takode u odnosu na 2001. godinu.


24

Obim izvoza u SRJ i finansijska pomoc (u milionima evra) Tabela 6.

Obim i odredište izvoza Kumulativno I-VIII 2001.

Kumulativno I-XII 2001.


Ukupno 1.320,4 2.087,6 2.370,6

Razvijene zapadne zemlje

717,5 1.099,2 1.186,6

Zemlje u razvoju 61,7 120,9 106,9

Zemlje u tranziciji 541,1 867,4 1.077,0

Ukupno 100 % 100 % 100 %

Razvijene zapadne zemlje

54,33 % 52,65 % 50,06 %

Zemlje u razvoju 4,67 % 5,80 % 4,51 %

Zemlje u tranziciji 41,00 % 41,55 % 45,43 % Izvor: Indeks, mesecni pregled ekonomske statistike, br. 9/2002, Beograd, str. 35 i br. 1/2003, str. 35. Iznosi u dinarima konvertovani su u evro korišcenjem srednjeg deviznog kursa. Tabela 7.

Ekonomsko krajnje korišcenje

Kumulativno I-VIII 2001.



Poluproizvodi 782,9 1.182,1 1.374,5

Investiciona roba 109,1 178,3 173,8

Potrošna roba 428,2 727,1 822,3 Izvor: Indeks, mesecni pregled ekonomske statistike, br. 9/2002, Beograd, str. 35 i br. 1/2003, str. 35. Iznosi u dinarima konvertovani su u evro korišcenjem srednjeg deviznog kursa. Realna procena koja se odnosi na prethodne zakljucke jeste da su, za sada, glavna potencijalna tržišta za izvoz iz Srbije bivše republike SFRJ. Imperativ da se izvozi za onaj iznos dela u BDP koji ima zemlja koja je velika kao Srbija (50 – 60%) traži da na na raspolaganju budu svi moguci izvori, mehanizmi i finansijski instrumenti za postizanje ovog cilja. Jedan od dodatnih ili bolje reci alternativnih izvora finansiranja mogao bi da bude faktoring. Perspektive za domaci faktoring su vec pomenute kada se govorilo o hronicnim problemima nedovoljne kolicine obrtnog kapitala u srpskim preduzecima. Još jedan indikator prospekta domaceg faktoringa može da se istakne - cinjenica da niska kupovna moc gradana primorava kako proizvodace tako i maloprodajna preduzeca da nude odloženo placanje za prodaju potrošne robe.


25

2.4 Posebno fokusiranje na MSP - tržište za faktoring firme Prema informacijama Agencije za razvoj MSP i preduzetništva objavljenim u septembru 2002, u Srbiji je bilo registrovano 185.000 preduzeca od kojih je 64.000 poslovalo. U celokupnom realnom sektoru Republike na MSP odlazi 98,3 % od ukupnog broja preduzeca - ona zapošljavaju 43,2 % ukupno zaposlenih i imaju 19,4% obrtnog kapitala i 19,5% vlasnickog kapitala i rezervi. Dok ovo predstavlja jednu petinu osnovnih sredstava, oni ucestvuju sa 41% u ukupnom prihodu. Velika preduzeca koja zapošljavaju preko polovine radne snage ucestvuju sa 80% u ukupnim gubicima, dok MSP ucestvuju sa 43,5% u dobiti. U privatnom vlasništvu se nalazi 86,1% MSP. Ona zapošljavaju 35,5% radne snage, poseduju 27,5% osnovnih sredstava, 27,2% vlasnickog kapitala i ostvaruju 68,6% ukupnog prihoda. MSP u društvenom vlasništvu zapošljavaju 37% radne snage, poseduju 27,5% osnovnih sredstava, 27,2% vlasnickog kapitala i rezervi i ucestvuju sa samo 14,4% u ukupnom prihodu. MSP u Srbiji su u ekspanziji. Srbija je usvojila strategiju za razvoj MSP i preduzetnika u Republici Srbiji za period 2003-2008 kojom su utvrdeni strateški ciljevi, prioriteti, instrumenti i institucije za njenu realizaciju. Ovo ce stvoriti osnovu za konzistentnu državnu strategiju za finansijsku, institucionalnu, regulativnu i obrazovnu pomoc za sektor MSP. sector. Nedostatak finansijskih sredstava i teškoce pristupa sredstvima predstavlja glavni problem MSP, posebno za ona koja su u pocetnoj fazi svog razvoja. Banke su tradicionalno okrenute ka finansiranju velikih preduzeca pošto su njihovi glavni investitori. Teškoce u finansiranju MSP prvenstveno nastaju zbog višeg rizika s obzirom da nisu na raspolaganju odgovarajuca obezbedenja i jemstva. Rezultat su nepovoljniji uslovi prilikom davanja zajmova MSP od strane banaka. Ovaj problem je obraden u drugom delu Studije. Ipak, mogu se uociti neka poboljšanja u davanju zajmova MSP od strane banaka, s obzirom da se dogadaju neke promene: ??banke su doživele rast svog kreditnog potencijala na osnovu povecanja štednje

domacinstava, ??država je obezbedila nekoliko kreditnih linija iz inostranstva koje su

namenjene MSP i raspodeljuje ih preko nekoliko banaka, ??donatorska sredstva su bila na raspolaganju MSP i raspodeljivana su preko

nekoliko banaka. Neke od kreditnih linija koje su i sada na raspolaganju za MSP su: ??Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) potpisala je 14. juna 2001, 25.

decembar 2001. i 26. septembar 2002. sa vladom Srbije i Narodnom banke Jugoslavije ugovore kojima je povecala sredstva iz EU za Srbiju u iznosu od 15 miliona evra sa rokom od pet godina, godinu dana grejs perioda (perioda mirovanja) i kamatnom stopom EURIBOR + 6% godišnje.


26

Sa svoje strane, NBS je potpisala ugovore sa 5 komercijalnih banaka: Eksimbanka, Beograd, Novosadska banka, Novi Sad, Zepter banka, Beograd, Cacanska banka, Cacak i Komercijalna banka, Beograd poveravajuci im administriranje kriditne linije. ??Evropska investiciona banka (EIB) potpisala se ugovor sa SR Jugoslavijom

(zajmoprimac) i Narodnom bankom Jugoslavije (agent) 16. jula 2002. na 20 miliona evra, sa rokom od 12 godina i grejs periodom od 3 godine i godišnjom kamatnom stopom od 7,9%.

Narodna banka Srbijepotpisala je ugovore sa Eksimbankom, Beograd i Komercijalnom bankom, Beograd poveravajuci im administriranje kreditne linije. ??KFW, Frankfurt, odobrila je kreditne linije Kulskoj banci, Kula, Zepter banci,

Beograd i Komercijalnoj banci, Beograd, sa rokom od 3 years i grejs periodom od 6 meseci i godišnjojm kamatnom stopom od 9,5 do 12 posto.

U vezi rokova i uslova kredita koje banke dodaju iz svog sopstvenog potencijala, bolji uslovi mogu da se ocekuju kada konkurencija i svodenje inflacije na jednocifreni procenat u 2003. dozvole bankama da snize svoje kamatne stope. Zalaganje nekretnina (hipoteka) predstavljala je prepreku za proširenje kredita. Veci deo nekretnina u Srbiji nije upisan u zemljišne knjige. Srpska vlada je pokrenula kampanju za upis nekretnina. Postoji dvostruki cilj: da se proširi proces privatizacije i da se olakšaju problemi vezani za hipotekarne kredite. Pored toga, davanje druge imovine u zalog, ukljucujuci mašine, sirovine, zalihe itd. tek je nedavno adekvatno regulisano da bi služilo svrsi valjanog obezbedenja zajmodavaca. Pomoc MSP u vezi obima dospelih a neplacenih zajmova za proizvodnju namenjenu izvozu je sledeca: Tabela 8 (u milionima evra)

Ukupno1 7,4 (septembar '02) 10,2 (oktobar '02) 4,0 (novembar '02)

Za MSP 2 35,1

Za radnje 3 4,7 Napomene: 1 Obim ukupnih zajmova koje su banke produžile u tim mesecima. 2 Obim zajmova koji su dospeli a nisu placeni do 30. septembra 2002. 3 Obim zajmova koji su dospeli a nisu placeni do 30. septembra 2002. Izvor: Red br.1 - NBS. Redovi 2 i 3 - Poseban pregled izvršen od Udruženja jugoslovenskih banaka i drugih finansijskih organizacija. Tabela 8 daje osnove za sledece zakljucke: ??ukupan obim zajmova datih preduzecima u Srbiji ima rastuci trend u 2002., po

mesecima ?? sedamnaest banaka je popunilo poseban upitnik o obimu dospeli i

neotplacenih zajmova datih MSP i radnjama za proizvodnju namenjenu izvozu (40,3% ukupnih sredstava bankarskog sektora Srbije na dan 30. septemASB 2002)

??ukupan iznos dospelih i neotplacenih zajmova datih MSP u Srbiji za proizvodnju namenjenu izvozu je viši, ako se uzme u obzir ukupan broj banaka (50), ali, bez obzira na to, podaci su reprezentativni i daju obim dospelih a neotplacenih zajmova datih MSP za proizvodnju namenjenu izvozu, datih od banaka koje su se specijalizovale za finansiranje MSP, od koji su


27

neke izabrane da dalje daju kredit MSP i radnjama iz medunarodnih kreditnih linija (Evropska agencija za rekonstrukciju, KFW Frankfurt itd.).

Gornja analiza takode ukazujena sledece indikatore materijalnih prospekata kako za izvozni tako i domaci faktoring u Srbiji: ??pozitivna ocekivanja o buducem trendu rasta srpske proizvodnje namenjene

izvozu; ?? rastuca potreba srpskih preduzeca za bržim obrtom obtrnih sredstava, koja

odražava hronican problem nedovoljne kolicine obrtnog kapitala u poslednjih dvanaest godine. Problem ce rasti u skladu sa ocekivanim trendom rasta proizvodnje namenjene za izvoz. Izvozni faktoring bi bio odgovarajuce rešenje - domaca preduzeca treba da budu u položaju da mogu da reše problem niske likvidnosti i da poboljšaju svoju proizvodni ciklus.

?? Isto tako, obnavljanje finansijske podrške srednjim i malim preduzecima, posebno u proizvodnji za izvoz, putem bankarskih zajmova, koji se refinansiraju iz medunarodnih kreditnih linija, ukazuje za proširenje mogucnosti faktoringa u Srbiji.

?? U principu slaba kupovna moc gradana zahteva da proizvodaci i trgovacka maloprodajna preduzeca imaju spremne aranžmane odloženog placanja za potrošace. Na taj nacin ce domaci faktoring obezbediti alternativno finansiranje za kupovinu robe široke potrošnje u maloprodaji na odloženo placanje.

2.4.1 Kljucna pitanja bankarskog/finansijskog sistema Srbije koja treba razrešiti Odredena kljucna pitanja u vezi sa bankarskim/finansijskim sistemom koja predstavljaju smetnje imaju poseban uticaj na buducnost faktoringa. Domaci finansijski sektor je još uvek nerazvijen i nedostaje raznovrsnost ucenika na tržištu i raznolikost finansijskih instrumenata. Uvodenje novih ucesnika na tržište i novih finansijskih instrumenata zahteva strucno znanje, vremenski zahtevne inicijative i procedure, drugim recima, zainteresovane strane treba da ucine napor da nadu efikasnije puteve koji bi doveli do efikasnog razvoja. Razvoj finansijskog sektora je preka potreba i država treba da polaže veliku pažnju na taj zadatak, jer inace ne mogu da se ostvaruju bitni ciljevi ekonomske politike. Posebno s obzirom na neophodnost proširenja izvoza i razvoja privrede, država treba da popuni rupu u regulisanju finansijskih tržišta da bi ih u potpunosti uskladio sa standardima EU i OECD. Druge zainteresovane strane obuhvataju banke i realni sektor privrede. U tu svrhu je potrebno uspostaviti razlicita finansijska tržišta, sa posebnim fokusom na medubankarska tržišta koja predstavljaju znacajan deo tih tržišta (tržište novca, tržište ugovora o otkupu (repo), terminsko devizno tržište, tržište akceptnih naloga). Takode, da bi mogla da postoje efikasna tržišta potrebno je poštovati odredene standarde, ukljucujuci standarde koji se odnose na ucesnike na tržištu. Ucesnici na tržištu treba da se regulišu i kontrolišu, tako da mogu da postoje propisana rešenja i drugi uslovi koji obezbeduju zdravo tržište, tj. potreban minimalni kapital koji ce morati da se održava i poslovni standardi koji ce morati da se poštuju. U takvom sistemu svaki ucesnik treba da se pridržava prakse koja obezbeduje identifikaciju, kontrolu i pokrice inherentnih rizika. Banke moraju posebno da razviju u svom


28

okruženju razvijena savremena finansijska tržišta sa raznovrsnim ucesnicima na tržištu. Obracun i poreska pitanja vezana za finansijske instrumente treba rešavati redovno jer efekti racunovodstva i poreza mogu da predstavljaju ozbiljne prepreke za usvajanje instrumenata koja imaju široku primenu na stranim finansijskim tržištima. Averziju prema finansijama i finansijskim instrumentima baziranim na eskontu treba rešavati na svim nivoa u bankarstvu i u okruženju. Država takode treba da ohrabruje uvodenje i korišcenje koncepcija finansiranja baziranih na eskontu, adekvatnim poreskim i racunovodstvenim tretmanom. 2.5. Zakljucci i preporuke Nakon decenije opadanja i stagnacije, srpska privreda se pokrenula ka obnovi. Godine 2001. su utvrdena tri osnovna, kratkorocna ekonomska cilja: monetarna stabilnost, saniranje banaka i poreska reforma. Uticaj postignute monetarne stabilnosti na sanaciju banaka u Srbiji, u toku 2001. i 2002, ostvario su u poboljšanom kvalitetu sredstava, povracenoj solventnosti i poreskoj reformi. Postignuta makroekonomska stabilnost, posebno monetarna stabilnost u 2001. i 2002. zajedno sa povratkom zemlje u medunarodne finansijske organizacije, stvorila je poboljšane makroekonomske uslove za potencijalno faktoring tržište u Srbiji. Vezano za rizik zemlje, kratak pregled kompletnog izvoza, pojedinacno prikazanog po odredištima, ukazuje da bi rizik zemlje trebalo smatrati za veoma nizak. Kapacitet realnog sektora ekonomije u Srbiji treba da se posmatra kroz problem likvidnosti preduzeca, koji još uvek ima makroekonomsku dimenziju, jer su reforme srpskih preduzeca u 2001. i 2002. zaostajale za sanacijom banaka. Situacija mora da se razreši ne samo zbog privredne aktivnosti vec takode i zbog deficita u platnom bilansu. Prethodno opisana situacija ukazuje da su mogucnosti faktoring tržišta u Srbiji velike kako zbog ocekivanog porasta obima proizvoda i neophodnog bržeg prometa radnog kapitala, a takode i zbog nedovoljnog obezbedenja kredita od strane banaka. Pored serije argumenata koji podržavaju opredeljenje za uspostavljanje faktoring kompanija u Srbiji, ova opcija ne iskljucuje da banka u svojim okvirima vodi faktoring jedinicu. Naprotiv, ove dve opcije su komplementarne: ?? zato što ce reformisan bankarski sektor u Srbiji biti u stanju da obavlja faktoring, ?? zbog postojeceg pravnog okvira (Zakon o bankama eksplicitno postavlja faktoring

koncept kao bankarski proizvod). Sa druge strane, banke u Srbiji nece biti u stanju da zadovolje kompletnu potražnju domaceg tržišta za faktoring, ako ni zbog cega drugog, onda zbog preokupiranosti procesom restrukturiranja. Strane faktoring kompanije su neophodne na srpskom tržištu, zbog prednosti kao što su: tehnološko znanje, iskustvo, brži postupak procene kreditnog rizika, brži postupak donošenja odluka.


29

Preporuke: Paralelno prisustvo faktoring kompanija i faktoring jedinica unutar samih banaka, na srpskom tržištu, neophodno je i moguce zbog obima potražnje za faktoring uslugama, a takode i zbog mogucnosti komplementarnog rada. Obnavljanje finansijske podrške malim i srednjim preduzecima za proizvodnju namenjenu izvozu kroz bankovne zajmove, refinansiranje iz medunarodnih kreditnih linija, takode ukazuje na nove mogucnosti faktoringa u Srbiji. Faktoring stvara mogucnost preduzecima da na vreme pristupe alternativnom finansijskom izvoru, koji može da poraste sa potrebama preduzeca. Ovo je izuzetno znacajno za mala i srednja preduzeca u Srbiji, jer ce mala i srednja preduzeca nastaviti da se suocavaju sa hronicnim nedostatkom radnog kapitala. Konacni ishod je da postoje svi razlozi da bi moglo da se pretpostavi da ce faktoring u Srbiji imati cvrstu osnovu za razvoj, zbog velikih potreba preduzeca u Srbiji, posebno malih i srednjih preduzeca za taj tip alternativne finansijske podrške. Faktoring u Srbiji takode treba da ima jaku podršku kod monetarnih i poreskih organa, koji imaju interes da ohrabruju izvoz, da se izbore sa sivim tržištem, da obezbede novcani protok i obezbede ukupan razvoj finansijskih tržišta kao preduslov za ekonomski razvoj. ..........................................................................................................................................


30

3 PRAVNA PITANJA

3.1 Uvod Kao oblik komercijalne usluge, faktoring se bazira na ugovorima o faktoringu. UNIDROIT Konvencija o medunarodnom faktoringu (Otava 28. maj 1988.) definiše detalje navedenog ugovornog odnosa. U prethodno pomenutom dokumentu ugovor o faktoringu se definiše kao ugovor izmedu jedne strane (dobavljac) i druge strane (faktoring institucije) prema kojem: ??Dobavljac može ili ce preneti na faktoring instituciju potraživanja koja

proisteknu po osnovu ugovora o prodaji robe ili usluga izmedu dobavljaca i kupaca (dužnika), izuzev onih koje se pribavljene prevashodno za njihovu licnu, porodicnu ili kucnu upotrebu;

??Faktoring institucija je obavezna da za dobavljaca izvrši najmanje dve navedene funkcije:

o Finansijska sredstva za dobavljaca putem avansnih uplata; o Vodenje evidencije (knjiga) o potraživanjima; o Naplata potraživanja; o Zaštita od kašnjenja uplata dužnika;

??Dužnik treba da bude obavešten o prenosu potraživanja. Srbija i Crna Gora bi trebalo da ratifikuje Konvenciju o medunarodnom faktoringu, jer su je ratifikovali i njeni najznacajniji poslovni partneri. Jedini element zakonodavnog okvira u kojem se pominje izraz «faktoring» jeste Zakon o sprecavanju pranja novca ("SG SRJ", # 53/2001). Navedenim zakonom je definisano da pravna lica i preduzetnici koji ucestvuju u aktivnostima lizinga, faktoringa, zaplene imovine i drugim «osetljivim aktivnostima» podležu obavezama propisanim ovim zakonom. To je sve u našem pravnom sistemu što se odnosi na faktoring.

3.2 Opšti okvir obligacionog prava Jugoslavenski gradanski zakonik je zasnovan na zakonodavnim telima (ne na obicajnom pravu), te pripada germanskoj porodici kontinentalnog pravnog sistema. Moguce je pronaci snažne istorijske uticaje Opšteg gradanskog zakonika Austrije, nemacke pandekten komponente gradanskog zakonika, te švajcarskog zakona o obligacijama. Navedeni uticaji nisu delovali direktno vec pre preko tri najznacajnije domace sistematizacije zakona. Francuski, nemacki i austrijski pravni sistemi izvršili su uticaj na jugoslavensko gradansko pravo preko naucnih radova i prakticne primene od strane srpskih pravnika koji su obrazovanje stekli u tim zemljama. Na polju privrednog prava, uticaji medunarodnih pravnih instrumenata (konvencije, modeli zakona, UCP i definicije) i Obicajnog prava (zakoni Engleske i SAD) sve više dobijaju na znacaju. Zakon o obligacijama prevashodno je ureden federalnim Zakonom o obligacionim odnosima1 (ZOO). I zaista, izuzev odredenih dopuna, zakon je napisao prof. Mihajlo


31

Konstantinovic, koji je inspiraciju pronašao pre svega u švajcarskom Zakonu o obligacijama ciji stil izrade je Konstantinovic pohvalio kao optimalan kompromis izmedu detaljisanja BGB-a i elegantne recitosti napoleonskog zakonika. Valja pomenuti da je Zakon o obligacionim odnosima jedan od tek nekoliko ostataka koji su opstali i nakon brutalnog raspada SFRJ i koji je ostao na snazi u svim državama nastalim na teritoriji bivše Jugoslavije. ZOO na veoma sveobuhvatan nacin tretira opšte ugovorno pravo, kao i njegove privredne varijante (na taj nacin se prihvata jedinstvo gradanskog i privrednog ugovornog prava). Obuhvacene su i posebne odredbe za kandidovane ugovore (klasicne i neke privredne). Medutim, faktoring nije ureden. Neki drugi kandidovani ugovori u privredi definisani su posebnim zakonima koji tretiraju spoljnu trgovinu, privrednu imovinu, itd. Primene, opšte i konkretne, koriste se u izradi ugovora, ukoliko su ih strane izricito navele ili se podrazumeva njihova ocekivana primena u vreme zakljucenja ugovora. Kako zakon o obligacijama definiše ugovore u privredi kao i klasicne ugovore, Jugoslavija nema poseban zakon koji bi definisao ugovore u privredi. Zakon o obligacionim odnosima takode definiše druge izvore obaveza, naime tu se radi o: Zakonu o deliktima (nadoknada štete), nepravedno bogacenje (condictio sine causa), negotiorum gestio (delovanje u poslovima drugog lica bez ovlašcenja ali u korist tog lica, te se na takav nacin stvara obaveza izmedu korisnika - dužnika, i negotiorum gestor - kreditora), unilateralni pravni potezi - Rechtsgeschaeft (efekti obavezujuce ponude, izdavanja utrživih instrumenata javnih obveznica – cime se jednostrano stvara obaveza). Izmene (odredbe, izracunavanje uslova, nacin) kao i periodi ogranicenja te posledice nesposobnosti definisane su ovim osnovnim instrumentom. Zakon sadrži opšte principe gradanskog zakonika, od kojih su neki vec pronašli direktnu primenu (na primer, sloboda ugovaranja, dobra namera i fer poslovanje, sprecavanje zloupotrebe prava, primena dobre poslovne prakse), dok je ostale potrebno navesti u konkretnim pravnim institutima (na primer, primena pravila o dopunskom dispozitivu, princip proporcionalnosti uzajamnih obaveza, nadoknada štete ucinjene drugima). Opšti princip proporcionalnosti uzajamnih obaveza konkretno je definisan pozitivnim zakonskim principima, koji su takode sadržani u ZOO, kao što su: odgovornost prodavca za materijalne i pravne (evikcija) nedostatke; laesio normis (pravo na jednostrano delovanje u cilju sudskog poništenja sporazuma iz razloga evidentnog nedostatka proporcija uzajamnih obaveza u korist nevine strane), rebus sic stantibus (pravo na jednostrano delovanje radi sudske izmene ili poništenja sporazuma na osnovu nepredvidenih i neizbežnih okolnosti koje su nastale po zakljucenju sporazuma i koje ozbiljno opterecuju izvršavanje obaveza jedne strane u sporazumu); zelenaški sporazum (ex officio poništenje sporazuma jer u njemu jedna strana zloupotrebljava tegoban rad druge strane kako bi za sebe ili trecu stranu pribavila korist koja je u ociglednoj disproporciji sa obavezama koje je na sebe preuzela). Opravdano se da zakljuciti da Zakon o obligacionim odnosima služi odredenim potrebama opšteg dela (Allgemeine Teil) gradanskog zakonika. Postoji li odgovarajuci okvir obligacionog zakona i za faktoring?


32

3.3 Okvir obligacionog zakona za faktoring - de lege lata Ugovor o faktoringu se ne i u jednom delu našeg pravnog sistema ne definiše kao kandidovani ugovor. Zakon o obligacionim odnosima obezbeduje kvalitetan ugovorni okvir za prenos potraživanja pod naslovom: Prenos potraživanja ugovorom u clanovima 436-445.1 Moguce je ograniciti dejstvo najveceg broja ovih odredbi i primenjivati ih samo ako ugovorom nije drugacije definisano. Izmedu asignanta i asignata po samoj prirodi ugovora o prenosu potraživanje / zahtev se prenosi sa asignanta na asignata, iako dužnik nije obavešten. Medutim, prenos se odnosi na dužnika tek po obaveštenju, jer pre dobijanja obaveštenja on može s pravom da negira svoju obavezu da izvrši placanje asignantu. U ZOO nije naveden nikakav konkretan oblik obaveštenja, tako da teoretski to obaveštenje može biti i usmeno. Uobicajeno je pismeno obaveštenje o prenosu i ono je najadekvatnije za faktoring. Izgleda da što se tice obligacionog zakona ne postoje nikakve prepreke da bi se postigao sporazum u pogledu modela sporazuma o faktoringu, kakav se redovno koristi u zemljama u kojima je koncept faktoringa dobro poznat. U tom slucaju prenos potraživanja se realizuje u trenutku njegovog nastanka izmedu dužnika i asignanta. Prenos potraživanja moguce je ograniciti izricitim sporazumom izmedu poverioca i dužnika, bilo sa ishodom da se zabrani svaki prenos, ili da prenos bude uslovljen dobijanjem odobrenja od dužnika. Takve zabrane se obicno ne primenjuju. Prenos koji bi bio u suprotnosti sa navedenom odredbom osnovnog sporazuma ne bi bio validan u odnosu na dužnika (ZOO, clan 436.2). Zadržavanje prava svojine (pactum reservati dominii) poznato je u srpskom zakonu samo u smislu vlasništva nad materijalnim stvarima. Zadržavanje prava svojine znaci da kupac stice puno pravo svojine nad kupljenom robom nakon kompletne isplate fakturisanog iznosa. Ukoliko kupac nije u potpunosti izvršio placanje, prodavac i dalje ostaje vlasnik robe. Ovo prodavcu omogucava da – u slucaju stecaja kupca – izuzme robu iz stecajne mase. Ako je «zadržavanje prava svojine» dogovoreno izmedu prodavca i kupca, a uz prenos se kao sekundarno pravo prebacuje na primaoca, koji je faktoring firma, tada faktoring firma može da uzme robu nazad (ako su avansno platili konkretnu fakturu) ili ima pravo na dobijena sredstva, u slucaju da je administrator (likvidacioni upravnik) vec prodao robu. Odredbe u clanovima 436-445 ZOO na kvalitetan nacin ureduju opšti prenos potraživanja. Medutim, odredbe ZOO o prenosu potraživanja ne ureduju odredene pojedinosti koje se ticu poslova faktoringa, a koje je neophodno definisati za firmu koja se bavi faktoringom. U principu, ugovor o faktoringu može da definiše pojedinosti faktoring poslovanja. Na drugu stranu, poslovna zajednica, sudovi, poreski organi, i druga administrativna tela nisu obaveštena o faktoring poslovanju i potrebna su im uputstva. Postojanje zakona o faktoringu predstavljalo bi veci autoritet od ugovora o faktoringu pred sudovima i administrativnim telima i od samog pocetka bi objedinilo pristup faktoringu. Ovaj zakon bi izmedu ostalog trebalo da uredi aspekte ovih odnosa u pogledu pristupa koji je inkorporiran u Konvenciju o medunarodnom faktoringu.


33

Na taj nacin bi bile izbegnute pocetnicke greške u tumacenju ugovora i transakcija uopšte od strane sudova, Deviznog inspektorata, Narodne banke i poreskih organa. Iz istog razloga lizing je ureden posebnim Zakonom o lizingu. Ovo ne znaci da faktoring ne bi mogao da funkcioniše bez takvog zakona. Ipak, bilo bi jednostavnije ukoliko bi Srbija imala zakon o faktoringu koji bi na fleksibilan nacin uredivao ugovorne odnose u poslu faktoringa.

3.3.1 Potencijalne pravne prepreke za faktoring Spore sudske procedure za naplatu potraživanja i predlog za uvodenje «dokumentovane procedure». U slucaju neizvršavanja obaveza od strane dužnika, od kljucnog je znacaja postojanje efikasnog sistema naplate potraživanja po proceduri utvrdenoj od strane suda. Sudovi u Srbiji deluju na osnovu Zakona o izvršnom postupku (2000.) koji ne obezbeduje efikasnu proceduru naplate dugova i neophodno je izvršiti izmene ovog Zakona kako bi bio adekvatniji zahtevima kreditora. U retrospektivi, sprovodenje presuda je bilo problematicno 90-tih godina u vreme Miloševica, i to iz nekoliko razloga. Pre svega, Zakoni o izvršnom postupku (stari i aktuelni Zakon iz 2000.) favorizuju dužnika kroz dugotrajnu i komplikovanu proceduru izvršenja odluke. Drugo, devedesetih godina sudovi su jednostavno odbijali izvršenje finalnih presuda protiv odredenih dužnika bilo zbog njihovih politickih veza ili zarad «socijalnog mira». Drugim recima, sudovi su selektivno primenjivali zakon. Mogli ste da dobijete konacnu i izvršnu presudu suda donesenu u sudskom postupku, ali sudovi jednostavno ne bi dalje radili na primeni rešenja sadržanog u toj presudi. U odredenim slucajevima sud bi zatražio pomoc policije u izvršenju presude, a policija bi odbila da pruži pomoc navodeci da bi izvršenje presude moglo biti tako opasno da takva akcija nije opravdana. Kako sudski službenici ne mogu da rade bez pomoci policije usled mogucih opasnosti u vezi izvršenja, ono se jednostavno ne bi desilo. Na taj nacin je policija, kad je to htela, ometala rad pravosuda, a to je naravno bilo zasnovano na instrukcijama politicke oligarhije. Pored prethodno navedenog, problem nepreciznih zemljišnih knjiga, nepostojanje registra nepokretnosti, nedovoljna sredstva u propalom bankarskom sistemu, nepostojanje razmene informacija izmedu banaka, sveukupna kriminalizacija društva, i generalno osecanje nesigurnosti navelo je ljude na zakljucak da sudovi ne mogu mnogo šta da urade. Tako se neretko dešavalo da su usluge kriminalaca korišcene za uterivanje dugova, a za tu uslugu je naplacivana provizija od 15-20%. Opšta atmosfera što se tice naplate potraživanja je poboljšana nakon što je organizovani kriminal ozbiljno uzdrman akcijama koje je policija preduzela posle atentata na premijera Ðindica. Medutim, sudovi iz raznih razloga nisu u dovoljnoj meri unapredili svoj rad. Efikasan sistem sudske naplate potraživanja još uvek ne postoji u Srbiji, a medu najznacajnije prepreke ubrajaju se neefikasne odredbe sadržane u Zakonu o izvršnom postupku. Obicno poverilac mora da dobije konacnu presudu u sudskom procesu i da


34

zatim na osnovu toga dalje realizuje proceduru izvršenja sve dok dug ne bude naplacen. Sledi opis aktuelnog zakona i sugestija za njegovo poboljšanje. ZOO ureduje nezavisna zakonska prava poverioca u slucaju da dužnik ne izvršava svoje obaveze.1 Pre pocetka sudske procedure potrebno je poslati preporuceno pismo, obaveštenje dužniku u kojem se zahteva konkretna realizacija u roku od 7 dana, cije neizvršenje ce rezultirati podnošenjem tužbe protiv dužnika. Navedeno obaveštenje onemogucuje dužniku da tvrdi kako je hteo da izvrši placanje, ali nije imao informaciju o tome, tako da bi sudski troškovi bili prebaceni na tužitelja / poverioca koji je podneo tužbu a da nije zaista bio prisiljen da to ucini. Redovna procedura naplate dugova pocinje sudskom procedurom koja rezultira presudom kojom se tuženoj strani nareduje da plati iznos koji duguje, uvecan za statutarnu ili ugovornu kamatu (vec koja je kamatna stopa viša), sudske troškove i honorare advokata. Jednom kada ova presuda postane konacna i obavezujuca (15 dana od izricanja ako izostane podnošenje žalbe), zahtev za izvršenje se podnosi na osnovu Zakona o izvršnom postupku. Zakon o izvršnom postupku1 je usvojen 2000. i njime se reguliše: ??Procedura pred sudom za izvršenje prispelih zahteva zasnovanih na konacnim

presudama dobijenim kroz gradanske i privredne sporove. ??Zakon se takode primenjuje i na izvršenje konacnih odluka i poravnanja koje

su donela državna administrativna tela te u postupcima za sitna krivicna dela gde se nareduje isplata novcanih iznosa.

??Procedura uvodenja privremenih mera (sudskih zabrana) i nacina obezbedivanja zahteva.

Procedura izvršenja zapocinje podnošenjem sudu zahteva za izvršenje priloženog uz «izvršni dokument». Prema Zakonu o izvršnom postupku «izvršni dokument» predstavlja konacnu odluku suda (presudu), svake vrste arbitražnog ili administrativnog tela, kao i sudsko poravnanje izmedu strana u sporu. Neefikasna procedura izvršenja po kratkom postupku uredena je u Zakonu o postupku izvršenja. Naime, u teoriji se gradanska procedura može preskociti, a procedura izvršenja se može okoncati ako je poverilac pravno lice ili firma i raspolaže «verodostojnim dokumentom». Umesto da se zahteva «izvršni dokument» (konacna presuda), u ovom slucaju je dovoljno da se sudu dostavi «verodostojan dokument», što prema zakonu može biti «faktura, menica i cek, javni dokument (isprava), izvod iz overenih poslovnih knjiga, dokument realizovan u pravno propisanom obliku». U praksi nije jasno šta je tacno «dokument realizovan u pravno propisanom obliku», jer se prosta pisana forma zahteva za mnoge ugovore, a najveci broj je obavezujuci po usmenom dogovoru (preovladuje princip konsenzusa). Prema našem mišljenju, «pisani dokument koji se realizuje u pravno propisanom obliku» je svaki dokument za koji zakonom nisu utvrdeni dodatni zahtevi u pogledu forme. Ovo mišljenje dele i sudije Vrhovnog suda Srbije. Drugim recima, to znaci da bi na primer, kupoprodajni ugovor, dokumentovani kredit ili bankarska garancija bili smatrani «dokumentom izvršenim u pravno propisanom obliku», i mogli bi biti podneti sudu radi pokretanja postupka izvršenja. Ipak, znacajan nedostatak ovog sistema je u tome što dužnik, koji ne izvršava obaveze, stavlja prigovor na tužiteljev «istiniti dokument», i osporava postojanje duga


35

na svaki moguci nacin – cak i bez dostavljanja bilo kakvih dokaza za svoje tvrdnje – sud ce automatski proslediti predmet na rešavanje u gradanskom sudskom postupku, što opet dovodi do situacije uobicajeno spore naplate. Prema aktuelnom Zakonu o izvršnom postupku, kraca procedura je moguca izvršenjem privrednih sporazuma u obliku sudskih poravnanja prema Clanu 234 Zakona o izvršnom postupku, jer navedeno sudsko poravnanje predstavlja «izvršni dokument» i može biti uzeto direktno u izvršni postupak, cime se preskace sudska procedura. Ovo nije veoma efikasan skraceni postupak, jer je sporazum o poravnanju u suštini sudski dokument, tako da strane moraju da podnesu zahtev sudu, sudija mora da pozove strane, da održi pretres i da izradi navedeni dokument u obliku sudskog poravnanja. Medutim, ovo je još uvek bolje od komplikovane sudske procedure. Ocigledno je da je Zakon o izvršnom postupku neophodno dopuniti kako bi bio efikasniji za poverioca, i to uvodenjem takozvane «dokumentovane procedure». Zakon je neophodno izmeniti tako da se prizna samo izuzetak pokrenut od strane dužnika protiv «istinitog dokumenta», ukoliko dužnik sudu dostavi dokumente koji dokazuju da je dug pravovremeno otplacen (pismeni dokaz o placanju). Drugim recima, ukoliko dužnik ne obezbedi dokumente kojima dokazuje da placanje, i to u roku utvrdenom zakonom (ili sudskom odlukom), izvršenje odluke ce biti sprovedeno, a dužnik može da pokrene sudsku proceduru usmerenu kontra izvršenja. Jednostavno je neprihvatljivo da bilo kakva neutemeljena predstavka kojom se opovrgava dug, koji je dužnik napravio, može blokirati procedura po kratkom postupku i dovesti do prebacivanja slucaja iz izvršnog postupka u komplikovani sudski postupak. U tom smislu, nemacki Zakon o postupku pred gradanskim sudom u clanovima 794a-800a definiše takozvanu «dokumentarnu proceduru», i može da posluži kao korisna inspiracija za uvodenje adekvatnih odredbi u pravni sistem Srbije. Kako bi dokumentarna procedura bila primenjena, sporazum mora da ispuni sledece zahteve: ??Sporazumom mora biti utvrdena precizna i bezuslovna obaveza; ??Potrebno je da sporazum sadrži klauzulu u kojoj je navedeno da strane pristaju

da reše sporno pitanje direktnim ulaskom u izvršnu proceduru; ??Sporazum mora biti overen od strane javnog beležnika, gde beležnik javno

upozorava strane o ozbiljnosti odluke da krenu u navedenom pravcu. Kada dužnik ne ispunjava obaveze prema sporazumu koji ispunjava ove zahteve, poverilac dostavlja takav sporazum sudu kao «verodostojan dokument» i samo pružanje na uvid dokumenata koji dokazuju da je dužnik izvršio svoje obaveze može da zaustavi izvršenje odluke. (Autor ovog teksta izrazio je navedena stanovišta pred razlicitim javnim skupovima, i oni su prihvaceni kao zvanicni zakljucci sastanka sudija privrednog prava, koji je održan u Niškoj Banji od 27.-28. februara 2002. godine. Isti zakljucci su prevladali i na sastanku kojim je autor predsedavao u Ekonomskom institutu Srbije, a koji je bi posvecen založnom pravu.) U cilju izvršavanja monetarnih placanja, sud može da naredi sledece korake: prodaja pokretnosti, prodaja nepokretnosti, prenos sredstava sa žiro racuna dužnika na racun poverioca, dodela obaveze isporuke robe, prodaja drugih prava. Isti korak može se


36

preduzeti i u cilju obezbedivanja placanja, ali umesto prodaje, sudskim rešenjem bi bio ustanovljen zalog ili hipoteka i na tome bi bila zasnovana odgovarajuca aktivnost. Naplata sredstava sa žiro racuna vrši se uz pomoc Narodne banke, koja ima listu svih bankovnih racuna preduzeca kojoj duguje sredstava (ili firme) u bilo kojoj od banaka, te nareduje blokadu nekih ili svih racuna.

3.3.2 Dodela ovlašcenja sudovima Sudovi su generalno slabi i potrebno je izvršiti proširenje njihovih ovlašcenja: ??Boljim platama u sudstvu; ??Savremenim obrazovanjem i pristupom funkcionisanju zakona; ??Kreativnijim pristupom obicajnom pravu; ??Boljim poznavanjem stranih jezika; ??Boljim pristupom stranoj literaturi iz sfere prava; ??Boljim pristupom internetu; ??Uskladivanjem broja sudija sa obimom posla kako bi se omogucilo

kontinuirano pravno obrazovanje i ostale neophodne aktivnosti; ??Sudovi moraju da rade efikasnije; ??Kontrolni mehanizmi u sudstvu bi morali da budu efikasniji.

3.3.3 Zakon o deviznom poslovanju Zakon o deviznom poslovanju i srodni zakoni ne bi trebalo da izazovu probleme u aktivnostima faktoringa u Srbiji. Znacajni devizni interesi države nisu ugroženi. Medutim, kako je faktoring novi koncept za relevantne institucije (Narodna banka, Devizni inspektorat, poreski organi) potrebno je postici razumevanje sa ovim telima i detaljno razraditi adekvatne tehnike racunovodstva i izveštavanja, kako bi poslovanje nesmetano funkcionisalo. Saveti pravnih eksperata su od kljucnog znacaja za ovu aktivnost. Pri analizi situacije ukoliko domaca faktoring firma kupi zahteve za stranom valutom od domaceg klijenta koji je svoju robu izvezao u inostranstvo (izvozni faktoring) potrebno je razmotriti sledece zakone: ??Zakon o deviznom poslovanju; ??Zakon o stranim kreditnim odnosima; ??Zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama.

U odgovoru na pitanje koje se odnosilo na to da li je prenos dozvoljen prema Zakonu o deviznom poslovanju, Narodna banka Srbije dala je sledece mišljenje: “Zakon o deviznom poslovanju ne definiše prenos, ali ni ne zabranjuje promenu nosilaca obaveze, bez obzira da li se promena odnosi na poverioca ili dužnika. Medutim, clanovi 7 i 9 Zakona o deviznom poslovanju izricito definišu dužnost unosa strane valute u zemlju, a koju je domace preduzece zaradilo u inostranstvu. Prenos potraživanja deviznih sredstava iz inostranstva na trece domace lice, ne oslobada asignanta dužnosti da prebaci stranu valutu u zemlju u ugovorenom roku.» Konacno, narodna banka je usvojila liberalan pristup prema kojem ukoliko nešto nije zabranjeno, znaci da je dozvoljeno. Desilo se da su preduzeca, koja su prenela svoja izvozna potraživanja, imala probleme kod kontrolnih tela (Narodna banka i Devizni inspektorat) pri pružanju objašnjenja razlike izmedu prvobitno ugovorene cene i cene ostvarene kroz prenos. Odgovarajuci sporazumi sa navedenim kontrolnim telima bi


37

otklonili takve probleme što se tice faktoringa u Srbiji. Ovo je izricito naveo visoki zvanicnik Narodne banke Srbije na prezentaciji faktoringa koju je SEED organizovao 18. jula 2003. godine. Kljucno pitanje je da faktoring nema negativan uticaj na platni bilans Srbije jer devizna placanja svakako pristižu u zemlju preko placanja izvršenih domacoj faktoring firmi. Prema Zakonu o deviznom poslovanju, izvozni posao se smatra zajmom ako je ugovorom predvideno odloženo placanje od preko 90 dana po završetku carinske procedure ili isporuci robe u inostranstvo. Dakle, u cilju izbegavanja evidentiranja stranog zajma u Narodnoj banci Srbije, ugovoreni rok ne sme preci 90 dana. Ukoliko je odloženo placanje ugovoreno na rok koji prelazi 90 dana nakon navedenih vremenskih odrednica, izvoznik je obavezan da obavesti Narodnu banku Srbije o postignutom sporazumu o zajmu. Zakon o stranim kreditnim odnosima, u clanu 13 izricito definiše da poverilac može založiti, preneti i naplatiti pre dospeca strane zajmove u skladu s ugovorom i Zakonom o deviznom placanju. Na taj nacin, prenos potraživanja je izricito dozvoljen rezidentima. Prisutna su mišljenja kojima se preispituje mogucnost da dva domaca preduzeca direktno trguju deviznim potraživanjima, jer se prema Zakonu o deviznom poslovanju devizni promet može realizovati samo izmedu ovlašcenih banaka (koje posluju u sopstveno ime i za svoj racun, ili u ime drugog lica i za njegov racun). Ova mišljenja su zasnovana na definiciji izraza devize kao deviznih potraživanja. Medutim, devizna potraživanja kao jedina potencijalno naplativa sredstva iz inostranstva ne mogu se tretirati na isti nacin kao devize koje u stvari oznacavaju zakonsko sredstvo placanja koje je vec prisutno u Srbiji. Faktoring firma bi svoja potraživanja iz inostranstva naplatila preko ovlašcene banke direktno od dužnika (ako je obavešten o prenosu), ili preko deviznog racuna klijenta u domacoj banci (ako dužnik nije obavešten ili je tako dogovoreno u ugovoru o faktoringu). Rezidentno preduzece mora da naplati svoja devizna potraživanja u roku koji je utvrden ugovorom ili najkasnije 8 radnih dana po isteku roka. Prema Zakonu o deviznom poslovanju, klijent i faktoring firma, kao dva rezidentna preduzeca, moraju da izvrše uzajamna placanja u dinarima. Zakon o deviznom poslovanju, clan 4, propisuje da rezidentna i nerezidentna preduzeca po pravilu u Jugoslaviji vrše placanja u dinarima. Devizna placanja su dozvoljena samo u slucaju: ??placanja po osnovu ugovora o kupoprodaji ili zakupu nekretnina; ?? servisiranja deviznih zajmova koji su dodeljeni u Jugoslaviji od strane

rezidentne banke rezidentnom licu; ??kupovine hartija od vrednosti koje su izdala rezidentna lica, a glase u stranoj

valuti, ?? i nekoliko drugih slucajeva koji za nas ovde nisu relevantni.

Zakon o deviznom poslovanju u clanu 21 daje mogucnost sklapanja ugovora u Jugoslaviji u stranoj valuti, dok se placanja po osnovu takvih ugovora realizuju u dinarima. Clan 22 dozvoljava bankama koje imaju ovlašcenja da realizuju poslovanje sa inostranstvom («Ovlašcena banka») i da drže devize u zemlji kod druge ovlašcene banke. Ovlašcene banke mogu držati devize i u stranim bankama. Clan 23 dozvoljava rezidentnim preduzecima da drže devize na deviznim racunima kod ovlašcenih


38

banaka. Prema opštem pravilu, rezidentno preduzece ne može imati racune u inostranim bankama. Clan 24 omogucava nerezidentnom licu da drži devize na deviznom racunu kod ovlašcene banke. Dinari koje nerezidenti zarade u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju mogu se držati u Jugoslaviji na dinarskom racunu kod bilo koje banke, ili mogu biti pretvoreni u stranu valutu. Avansna placanja po sporazumu o faktoringu nisu zabranjena i predmet su dogovora ugovornih strana.

3.4 Pravni status potencijalnih faktoring institucija

3.4.1 Banke Zakon o bankama i ostalim finansijskim institucijama ureduje osnivanje, unutrašnju organizaciju, poslovanje, rukovodenje bankama i ostalim finansijskim institucijama. Ostale finansijske institucije ukljucuju (i) štedne kuce, (ii) štedne/kreditne organizacije, i (iii) štedne/kreditne zadruge. Štedne kuce mogu uspostaviti samo domaca pravna i fizicka lica. Štedne/kreditne organizacije uzimaju depozite samo od svojih osnivaca, i odobravaju zajmove samo svojim osnivacima. Štedne/kreditne zadruge mogu uspostavljati samo zadruge ili pravna i fizicka lica koji su clanovi zadruga. Iz prethodno navedenih razloga nijedna od tri «ostale finansijske institucije», kao što je uredeno Zakonom o bankama i ostalim finansijskim institucijama, nije odgovarajuca za poslove faktoringa. Banke predstavljaju jedinu vrstu institucije pod kontrolom Narodne Banke, i adekvatne su za vodenje delatnosti faktoringa. Zakon o bankama i ostalim finansijskim institucijama, u clanu 21 navodi ekskluzivne sektore bankarske delatnosti u kojima drugi ne mogu poslovati, ukljucujuci prijem depozita i odobravanje zajmova. Dakle, veoma je znacajno razumeti pravnu prirodu faktoringa koja se veoma razlikuje od aktivnosti odobravanja zajmova. Ako bi uplate unapred u faktoringu bile shvacene kao odobravanje zajmova, onda bi delatnost faktoringa prema clanu 21 bila ogranicena na bankarske institucije. Takav pristup bi bio u suprotnosti sa medunarodnom praksom i ne bi predstavljao podsticaj razvoju ove sfere poslovanja u Srbiji. Faktoring ne predstavlja zajam jer ne postoji otplata, u postupku se javljaju tri strane, za razliku od zajmova koji su bilateralni, radni proces i primenjeno znanje se veoma razlikuju od onog koji se zahteva od banaka koje odobravaju zajmove. Faktoring je prevashodno knjigovodstvena aktivnost i postupak naplate koji se u osnovi razlikuje od pozajmljivanja novca. Zakon o bankama, u clanu 22, definiše da «se banke takode mogu baviti sledecim aktivnostima…(2) kupovina i naplata potraživanja”, …(3) sve ostale finansijske usluge ... Ove «dopunske» aktivnosti koje predstavljaju dodatak osnovnoj bankarskoj ponudi mogu se realizovati pod uslovima navedenim u posebnim saveznim zakonima». Medutim, zakon koji ureduje faktoring još uvek nije usvojen. Rad banaka nadzire Narodna banka Srbije. U Srbiji je moguce uspostaviti banku ako su ispunjeni sledeci najznacajniji zahtevi: ??Dva finansijski stabilna osnivaca ciji kredibilitet je potvrden od strane

Narodne Banke; ??Organizacija u obliku akcionarskog društva;


39

??Finansijski akcionarski kapital nije ispod 10,000,000.00 EUR u bilo kojem trenutku;

??Potvrda Narodne Banke u vezi zakonske važnosti dostavljenih dokumenata i opravdanosti osnivanja banke;

??Tehnicki i profesionalni kapaciteti. Iz prethodno navedenog evidentno je da banke mogu da se bave poslovima faktoringa, ali moraju da ispune rigorozne zahteve koje pred sve komercijalne banke postavlja Narodna Banka, u pogledu osnivanja i kontrole poslovanja. Ipak, pošto faktoring ne predstavlja njihovu osnovnu delatnost, ne bi trebao da bude znacajan po obimu, i dostupan samo za probrane klijente. U cilju minimiziranja konflikta interesa trebalo bi uspostaviti zaštitne mehanizme poput kineskog zida. Svakako je potez vredan pohvale za jednu banku da osnuje filijalu društva koja bi se bavila delatnošcu faktoringa, imala bi prednost pristupa kapitalu, ali bi bila zaseban privredni subjekat, te ne bi bila izložena ogranicenjima u pogledu konflikta interesa. Izgleda da bi usled ogranicenja u poslovima faktoringa privredni subjekat koji se bavi poslovima faktoringa trebao bi imati faktoring kao osnovnu delatnost, a ne kao dodatak bankarskim poslovima.

3.4.2 Akcionarska društva Postojeci Zakon o preduzecima1 (1996) ureduje sve oblike privrednih subjekata u jednom zakonodavnom aktu, kao što je slucaj i u Francuskoj, Italiji, Švajcarskoj, Madarskoj, Japanu i Sloveniji, za razliku od Nemacke, SAD, Austrije, koje ortacka društva definišu zasebno od kompanija. Propust u zakonu je da njime nisu definisane filijale stranih pravnih lica. Preduzetnici se u principu pominju i detaljno definišu posebnim republickim zakonom. Zakon o preduzecima uvodi cetiri dobro poznate strukture kompanija: ??privatna društva s ogranicenom odgovornošcu; ??akcionarsko društvo; ??ortacko društvo; i ??komanditno društvo.

Strani investitori su do danas osnovali ili stekli vlasništvo ili kapital društava s ogranicenom odgovornošcu u više od 80% takvih kupovina. Akcionarska društva se retko osnivaju (ali moraju biti osnovana u slucaju banaka i osiguravajucih društava), i koriste se samo za veca ulaganja. Poreski tretman obeju vrsta preduzeca je isti – porez na dobit preduzeca iznosi 14% prema Zakonu o porezu na dobit preduzeca. Komanditna i ortacka društva se ne registruju veoma cesto. Kao rezultat sposobnosti akcionarskih društava da privuku veci kapital smatramo da bi ovaj oblik organizacije trebalo koristiti za faktoring firme, a to bi trebalo biti definisano Zakonom o faktoringu koji je predviden za usvajanje. Naime, Zakon o faktoringu bi trebalo da definiše da bi akcionarska društva koja se bave delatnošcu faktoringa trebalo da raspolažu minimalnim novcanim sredstvima u visini od US $2,000,000 (medunarodni standard). Na taj nacin se obezbeduje kvalitet faktoring institucija, a time i reputacija kompletnog sektora faktoringa. Prema Zakonu o preduzecima, zahtevi što se tice minimalnog ulaganja finansijskih sredstava za osnivanje akcionarskog društva su sledeci. Ako se akcije kupuju


40

simultano (odjednom od strane osnivaca) minimalan finansijski deo kapitala mora biti jednak iznosu od US $10,000, u protivvrednosti u dinarima. Ako se akcije kupuju sukcesivno (puštene su u javnu prodaju) prethodni minimum tada iznosi US $ 20,000 u dinarima. Minimum uloženog kapitala jednog pojedinacnog akcionara mora iznositi US $ 500. Novcani deo kapitala stranih investitora može biti u stranoj valuti, koja mora biti jednaka navedenim minimalnim iznosima. Finansijska sredstva stranog investitora, koja se ulažu u domace preduzece, moraju biti prebacena iz inostranstva na privremeni racun otvoren u svrhu ovog transfera. Cim novac legne na privremeni racun, mora biti pretvoren u dinare, a zatim se osnivacu izdaje dokument koji se dostavlja sudu kao jedan od dokumenata neophodnih za registrovanje preduzeca. Industrijske grupacije cesto imaju svoje finansijske ogranke u obliku filijala koje se bave delatnošcu faktoringa. U svakom slucaju, faktoring bi trebalo da bude osnovna delatnost faktoring firme. Strane filijale predstavljaju dobro rešenje za faktoring, ali one ne postoje prema našem zakonu. Zakon o preduzecima, kao ni Zakon o stanim ulaganjima ne regulišu strane filijale. Moguce je samo otvaranje predstavništava, ali ona se ne mogu baviti tom delatnošcu. Navedena situacija mora da se promeni jer su sve evropske zemlje kao i SAD, upoznate sa konceptom poslovanja preko stranih filijala kao nacinom proširenja delovanja stranog pravnog lica izvan granica zemlje u kojoj ima sedište.

3.5 Preporuke Prethodno pomenuta pravna razmatranja sugerišu da bi relevantne pravne odredbe trebalo da ureduju sledece: ??Definicija i pravna priroda faktoringa, osnovne usluge u ponudi i razlike

izmedu ovog novog finansijskog instrumenta i tradicionalnog bankarskog poslovanja.

??Uslovi za faktoring firmu da ponudi takve usluge (osnovni kapital, obaveze prema nadzornom organu, itd.),

??Minimum zakonskih zahteva za osnivanje faktoring firme u Srbiji, kao što je minimum osnovnog kapitala, minimalne kvalifikacije, (iskustvo, nivo obrazovanja, itd.) lica zaduženih za vodenje faktoring firme u cilju dobijanja odgovarajuce dozvole od nadzornog organa, po mogucnosti od Narodne Banke Srbije.

??Procedura koju trebaju da slede oni koji su zainteresovani za osnivanje faktoring firme, dokumenti koje je potrebno dostaviti u toku postupka dobijanja dozvole, na primer, biznis plan ukljucujuci rezultate ispitivanja tržišta, budžet gotovinskog toka koji obuhvata prve tri godine aktivnosti pracen analizom prelomne tacke rentabiliteta, dijagramom funkcija, radnim biografijama clanova upravnog odbora, opis opreme i specifikacija softverskog programa koji ce biti korišcen, itd.

??Nivo najznacajnijih finansijskih pokazatelja koje faktoring firma mora da održi (na primer, koeficijent duga i akcionarskog kapitala, koeficijent tekuce aktiva i tekuce pasive). Treba pokloniti pažnju riziku koncentracije (iznos sredstava koja su avansirana jednom klijentu, ukljucujuci njegove filijale)


41

??Obim i preduslovi za spoljne revizije knjiga i poslovanja faktoring firme. ??Usvajanje od strane Srbije osnovnih odredbi Konvencije o medunarodnom

faktoringu. ??Prioritet prava u slucaju da je isti dug prenet dvaput. ??Formalni zahtevi za važeci prenos potraživanja koja proisticu iz kreditiranja

prodaje na domacem tržištu. ??Prava i dužnosti nadzornog organa. ??Neophodnost fer poreskog tretmana posla faktoringa u cilju podsticanja

zainteresovanih investitora, kao i potencijalnih klijenata, da ucestvuju na tržištu

U opštem smislu, država bi preko finansijskih organa trebalo da uradi sledece: ??Potpiše i ratifikuje UNIDROIT Konvenciju o medunarodnom faktoringu.1 ?? Iskoristi akcionarska društva kao osnovni modus uvodenja faktoringa u Srbiji. ??Pripremi i usvoji Zakon i faktoringu kojim ce biti uredeno sledece:

o Ugovorni odnos faktoringa u skladu sa UNIDROIT Konvencijom; o Posebni zahtevi za banke i kompanije koje se bave faktoringom u

zemlji i inostranstvu (minimalni kapital, i ostalo); o Položaj faktoring firme u stecajnom postupku; o Zahtevi u pogledu osiguranja; o Skracena «dokumentovana procedura» za brzu naplatu dugova ako

Zakon o izvršnom postupku ne bude dopunjen ??Priprema i usvajanje dopuna na Zakon o izvršnom postupku uvodenjem

skracene «dokumentovane procedure» za brzu naplatu dugova. ??Uvodenje stranih filijala u novom Zakonu o preduzecima.


42

4 RACUNOVODSTVENA I PORESKA PITANJA

4.1 Racunovodstvena pitanja

4.1.1 Racunovodstveni okvir u Jugoslaviji Racunovodstvene zahteve u Jugoslaviji definiše Savezni Zakon o racunovodstvu, usvojen 1996. godine i dopunjen nekoliko puta, uz poslednje dopune u decembru 2001. godine. Racunovodstveni principi koji se primenjuju u pripremi finansijskih izveštaja slicni su Opštim prihvacenim racunovodstvenim principima (GAAP) što se tice koncepta going concern, doslednosti. obazrivosti, uskladivanja prihoda i rashoda, akrualnog racunovodstva. Medutim, još uvek postoje odredena odstupanja od Medunarodnih racunovodstvenih standarda što se tice konkretnog racunovodstvenog tretmana situacija kao što su obracun inflacije, lizing, odloženo oporezivanje. Racunovodstveni standardi pomenuti u Zakonu o racunovodstvu nisu konkretno navedeni. Medutim, zakon o racunovodstvu ovlašcuje Jugoslavensko udruženje racunovoda i revizora (JURR) utvrdi racunovodstvene i revizorske standarde. JURR je clan IFAC, te su preveli i objavili jedan broj Medunarodnih racunovodstvenih standarda, ali se Jugoslavenski racunovodstveni standardi (JRS) još uvek primenjuju.

Obavezni finansijski izveštaji ne obuhvataju relevantne zabeleške koje mogu pomoci citaocima da bolje shvate poslovanje nekog preduzeca. Finansijski izveštaji obuhvataju bilans stanja, bilans uspeha i prilog (dopunski izveštaj za sva preduzeca). Izveštaji o gotovinskom toku i poslovanju neophodni su samo za srednja i velika preduzeca, kao i za banke i kompanije u sektoru finansijskih usluga. Preduzeca su obavezna da koriste pozicije racuna koje predstavljaju standardnu grupu racuna u skladu s jugoslavenskim zakonom. Srpske vlasti trenutno razmatraju odredene izmene u racunovodstvenim zakonima koje su prevashodno usmerene na povecanje transparentnosti finansijskih informacija. Preduzeca su podeljena u tri kategorije (mala, srednja i velika) u skladu sa Zakonom o racunovodstvu (na osnovu broja zaposlenih, prihodima, sredstvima). Samo preduzeca iz sektora finansijskih usluga, srednja i velika preduzeca podležu reviziji, koju mora da izvrši domaca ovlašcena revizorska kuca. Preduzeca srednje velicine koja raspolažu vlasnickim kapitalom manjim od 1 milion US dolara izuzeta su iz zahteva za obaveznom revizijom u 2002. i 2003. godini. Srpske vlasti trenutno razmatraju odredene izmene u zakonima koji definišu racunovodstvo i reviziju, što predstavlja kljucni korak u pravcu uspostavljanja odgovarajuceg okruženja za ulaganja u Srbiji jer postojeci pravni okvir i praksa ne obezbeduju dovoljno pouzdane finansijske informacije stranim investitorima i drugim akterima (banke, dobavljaci, država...).

4.1.2 Jugoslavenski racunovodstveni propisi i Medunarodni racunovodstveni standardi

Finansijski izveštaji pripremljeni u skladu s Medunarodnim racunovodstvenim standardima verovatno ne odgovaraju racunovodstvenim standardima koji se zakonski zahtevaju u Jugoslaviji u svrhu oporezivanja (cesto se nazivaju zakonski racuni).


43

Dakle, zakonske racune oblikuju poreski propisi za izracunavanje poreza na dobit preduzeca, a finansijski izveštaji MRS predstavljaju objavljivanje informacija raznim akterima (stakeholders) u vezi finansijskih rezultata i poslovanja preduzeca. Stoga je jasno da zakonski (porezima uslovljeni) racuni mogu da se razlikuju od racuna po osnovu Medunarodnih racunovodstvenih standarda (uslovljenih poslovanjem). Nije neobicno da videti da budu objavljeni veoma razliciti rezultati koji su ipak tacni i adekvatni prema relevantnim propisima.

4.1.3 Tretman faktoringa u jugoslavenskom racunovodstvu Jugoslavenski Zakon o racunovodstvu ili bilo koji drugi zakon ne propisuje konkretno racunovodstveni tretman faktoringa, jer takve transakcije još uvek nisu široko rasprostranjene u Jugoslaviji. Racunovodstveni tretman koji bi mogao biti primenjen je onaj koji se obicno primenjuje u slucaju prenosa potraživanja. Jugoslavenski Zakon o racunovodstvu definiše kratkorocna potraživanja kao potraživanja koja dospevaju u roku kracem od jedne godine. Prema jugoslavenskim zakonima, sva kratkorocna aktiva i pasiva se navodi u bilansu stanja, a vrednuje se po nominalnoj vrednosti. Preduzeca mogu da konkretnije urede predmet vrednovanja potraživanja kroz interne dokumente unutar prethodno utvrdenog okvira. ??Prema MRS 39, celokupna finansijska aktiva i finansijska pasiva iskazuje se u

bilansu stanja, ukljucujuci sve derivate. Oni se u pocetku mere po nabavnoj ceni, koja predstavlja fer vrednost iznosa koji je isplacen ili dobijen za sticanje finansijskog sredstva ili obaveze.

Prema jugoslavenskim racunovodstvenim propisima, prenos potraživanja se iskazuje na sa danom kada je transfer zvanicno izvršen preko bankarskog platnog naloga (za odobravanje/zaduženje žiro racuna starog i novog poverioca). ??Prema MRS 39, preduzece bi trebalo da prizna uobicajene kupovine i prodaje

finansijskih sredstava na tržištu bilo sa datumom transakcije ili poravnanja. Odredene promene u vrednosti izmedu datuma transakcije i poravnanja priznaju se za nabavke ako se primenjuje obracun sa datumom poravnanja.

Prema jugoslavenskim racunovodstvenim propisima, osnovni racunovodstveni princip je obracun nabavnih troškova. ??Prema MRS 39, troškovi transakcije trebali bi da budu sadržani u pocetnim

kalkulacijama vrednosti svih finansijskih instrumenata. Prema jugoslavenskim racunovodstvenim propisima, osnovni racunovodstveni princip je obracun nabavnih troškova. ??Prema MRS 39, nakon pocetnog iskazivanja troškova, sva finansijska sredstva

se ponovno izražavaju u njihovoj fer vrednosti. Prema jugoslavenskim racunovodstvenim propisima, vrednost potraživanja može biti indirektno umanjena za iznos koji verovatno nece moci biti naplacen i direktno umanjena ukoliko je nemogucnost naplate dokumentovana. ??Prema MRS 39, preduzece bi trebalo da utvrduje visinu potraživanja kojima

raspolaže i koja se ne drže za trgovanje po amortizovanoj ceni, umanjena za smanjenje vrednosti ili nemogucnost naplate. Preduzece ne mora da demonstrira nameru da drži navedena potraživanja sve do trenutka dospeca.


44

Jugoslavenski zakoni ne odreduju precizno kada je kontrola nad finansijskim sredstvom ili obavezom prebacena na drugo lice. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, prenos potraživanja stupa na snagu u trenutku kada dužnik dobije obaveštenje o prenosu i taj trenutak može se definisati kao trenutak kada novi poverilac preuzima kontrolu nad potraživanjem. ??MRS 39 utvrduje uslove kojima se definiše kada je kontrola nad finansijskim

sredstvom ili obavezom preneta na drugo lice. Za finansijska sredstva prenos se obicno priznaje ako (a) lice na kojeg se prenos vrši ima pravo da proda ili založi sredstvo i (b) prenosilac nema pravo da ponovo preuzme vlasništvo na prenesenim sredstvima.

Prema jugoslavenskim zakonima, kratkorocna devizna potraživanja se izražavaju u dinarima prema deviznom kursu važecem na dan transakcije. Njihova revalorizacija se vrši prema deviznom kursu sa danom izrade bilansa stanja. Nerealizovani dobici i gubici po osnovnu deviznog kursa se iskazuju u bilansu stanja preko efekta revalorizacije. Realizovani dobici i gubici se iskazuju u prihodu u trenutku njihovog nastanka. ??Prema MRS 21, kratkorocna devizna potraživanja treba obracunavati

primenom deviznog kursa koji je važeci na dan izvršenja transakcije. Novcana sredstva i obaveze u devizama potrebno je preracunati po završnom deviznom kursu sa datumom bilansa stanja. Razlike u deviznom kursu za gotovinske stavke trebalo bi po pravilu, iskazivati kao prihod kada se dese, izuzev, kada MRS 21 i MRS 39 dozvoljavaju drugaciji tretman prema hedžing racunovodstvu, a u odredenim slucajevima kada se desi ozbiljna devalvacija valute izmedu datuma kupovina i poravnanja za sredstvo.

Prema jugoslavenskim racunovodstvenim propisima preduzeca mogu u svojim internim propisima da unesu odredbe kojima se definišu nenaplativi dugovi. Banke i finansijske organizacije su obavezne da umanje vrednost sopstvenih dospelih ulaganja i zajmova za nenaplacene iznose u roku 90 dana od datuma dospeca. Medutim, jugoslavenski poreski zakoni ogranicavaju sposobnost preduzeca da u potpunosti obezbedi sredstva za nenaplative dugove u bilo kojem datom periodu, na primer, moguce je da ce biti potreban sudski postupak pre nego što dug može biti u potpunosti otpisan ??Prema MRS, standardna poslovna politika može biti nepromenjiva – takva da

na primer sva potraživanja koja kasne više od 180 dana mogu biti u potpunosti obezbedena.

4.2 Poreska pitanja

4.2.1 Opšta Poreski sistem u SR Jugoslaviji ureduje se na saveznom nivou i na nivou Republika (Srbija i Crna Gora). Savezna država ima ovlašcenja u definisanju vrste poreza koje Republike mogu da uvedu i njihove osnovne elemente. Detaljni poreski propisi, naplata i kontrola poreske discipline spada u ovlašcenja Republika. Poreska godina u Jugoslaviji se poklapa sa kalendarskom godinom. Poreski obveznici su rezidenti i nerezidenti.


45

Jugoslavenski poreski zakoni ne ureduju faktoring ni na koji nacin. Postoje cetiri vrste poreza koje bi mogle da uticu na faktoring u Jugoslaviji: ??Porez na finansijske transakcije; ??Porez na promet roba; ??Porez na promet usluga; ??Akcize.

4.2.2 Porez na finansijske transakcije Na faktoring ce takode uticati i porez na finansijske transakcije. Sve finansijske transakcije u Jugoslaviji u okviru platnog prometa, kao što su nalozi za placanje, klirinzi, kompenzacioni poslovi, ostala placanja sa racuna, indosament, prenos, itd. podležu oporezivanju. Poreski obveznik je pravno lice i preduzetnik. Poreske stope su:

Poreska obveznica Poreska stopa Transakcije do 50.000 dinara 0,41% Transakcije od 50.000 do 100.000 dinara 0,37% Transakcije od 100.000 do 500.000 dinara 0,34% Transakcije od 500.000 do 1.000.000 dinara 0,30% Transakcije od 1.000.000 do 5.000.000 dinara 0,27% Transakcije preko 5.000.000 dinara 0,22%.

Od 28. juna 2002. godine, prenos hartija od vrednosti je izuzet od ovog poreza. Medutim. pošto Zakon o hartijama od vrednosti ne prihvata fakture kao oblik hartija od vrednosti, ovo izuzece se nece primenjivati na faktoring. Na taj nacin svaki prenos potraživanja kao i bilo koja i sva buduca placanja bice pod uticajem ovog poreza. Poreski obveznici ce biti kako stari poverilac, faktoring firma, kao i dužnik.

4.2.3 Porez na promet usluga U Jugoslaviji ce na faktoring uticati porez na promet usluga. Pošto se porez na promet naplacuje za sve usluge, izuzev na izvoz usluga, usluge u zdravstvu, kulturi, obrazovanju, nauci, socijalnoj zaštiti, javnim komunalijama. Oporeziva osnova predstavlja proviziju za pružene usluge. Jedinstvena stopa iznosi 20%. Dakle, provizija za faktoring bice oporezovana po stopi od 20%. Poreska oslobodenja koja mogu uticati na faktoring su usluge koje se realizuju u inostranstvu i izvoz usluga. Kamata na avansne uplate nece podlegati porezu jer se kamate ne oporezuju u Jugoslaviji, izuzev kamate na zajmove za koje su kamate, sa datumom sklapanja ugovora, više od indeksa maloprodajnih cena povecanih za 0,5%.

4.2.4 Porez na promet robe Na faktoring u Jugoslaviji može takode uticati i jednostepeni porez koji se može uzimati na maloprodajnom nivou na snabdevanje roba. Poreski obveznik je prodavac roba. Samo cigarete, alkoholna pica, i kafa podležu višestepenom porezu na promet (“mini-VAT”).


46

Oporeziva osnova je prodajna cena robe navedena u fakturi, ili carinska vrednost uvezene robe. Jedinstvena poreska stopa na robu je 20%. Porez na promet se ne naplacuje za robu koja se uvozi ili prodaje kupcu u svrhu dalje prodaje ili proizvodnje. Neki proizvodi su izuzeti od poreza (na primer, izvoz proizvoda, odredene publikacije, hleb, mleko, jestivo ulje, šecer, kompjuterska oprema, prirodni gas, školske knjige).

4.2.5 Akcize Akcize se naplacuju proizvodacima i uvoznicima sledecih roba: derivati nafte, duvanski proizvodi, alkoholna pica, alkohol-etanol, kafa, bezalkoholna pica, kuhinjska so i luksuzni proizvodi (na primer, proizvodi koji sadrže više od 2% zlata, 50% ili više srebra, drago kamenje, krzna, robu od kože reptila, itd.). Derivati nafte i kafa koju uvoze medunarodne humanitarne organizacije, kao i alkohol – etanol koji se koriste u medicinske svrhe su izuzeti od poreza. Stope poreza na dodatu vrednost primenjuju se samo za luksuzne proizvode (na primer 20%, i 30%). Akcize na ostale akcizne robe se naplacuju kao konkretne (na osnovu kvaliteta). Visina akciza uskladuje se na tromesecnoj osnovi u skladu sa kretanjem indeksa cena u maloprodaji.

4.2.6 Takse U Jugoslaviji ne postoje takse koje bi mogle da uticu na faktoring u Jugoslaviji. Kako bi prenos potraživanja bio legalan u Jugoslaviji nije neophodno platiti takse. Primer racunovodstvenog tretmana po jugoslavenskom zakonu za starog poverioca (prenosioca):

Bilans stanja Duguje Potražuje

Potraživanja (za iznos prenesenih potraživanja po fakturisanoj vrednosti)

400.000

Gotovina i ekvivalenti gotovine (za placanje od faktoring firme)

388.000

Bilans uspeha Gubitak od prenosa potraživanja (za 3% naplate)

12.000

ZA NOVOG POVERIOCA (PRIMAOCA):

Bilans stanja Duguje Potražuje Ostala kratkorocna potraživanja (za prenesena potraživanja po fakturisanoj vrednosti)

400.000

Gotovina i ekvivalenti gotovine (za placanja starom poveriocu)

388.000

Gotovina i ekvivalenti gotovine (za naplatu od dužnika)

400.000


47

Ostala kratkorocna potraživanja (za naplatu od dužnika)

400.000

Bilans uspeha 3% provizije 12.000

Najznacajnije razlike izmedu MRS 39 i jugoslavenskih propisa MRS 39 Jugoslavenski propisi

IASC: Definicije JP: Definicije

Finansijski instrument je svaki ugovor na osnovu kojeg nastaje finansijska aktiva nekog preduzeca, kao i finansijska pasiva ili vlasnicki kapital drugog preduzeca. Finansijska aktiva podrazumeva gotovinu, ugovorno pravo na dobijanje gotovine, ili neki drugi deo finansijske aktive preduzeca, ugovorno pravo na razmenu finansijskih instrumenata sa drugim preduzecem pod uslovima koji su potencijalno nepovoljni, ili instrument vlasnickog kapitala drugog preduzeca. Finansijska pasiva je svaka stavka u pasivi koja predstavlja ugovornu obaveze da se uplati gotovina ili neka druga stavka iz finansijske aktive drugom preduzecu, ili da se sa drugim preduzecem izvrši razmena instrumenata pod potencijalno nepovoljnim uslovima.

Nije definisano

Ako preduzece ima ugovornu obavezu koju može da namiri bilo kroz isplatu finansijske aktive ili sopstvene hartije od vrednosti, i ako broj hartija od vrednosti neophodnih za namirenje obaveze varira sa promenama u njihovoj fer vrednosti, tako da je fer vrednost isplacenih hartija od vrednosti uvek jednaka iznosu navedenom u ugovornoj obavezi, obavezu treba iskazivati kao finansijsku pasivu a ne kao vlasnicki kapital.

Nije definisano

Derivat predstavlja finansijski instrument- (a) – cija vrednost se menja u kao reakcija na promene u konkretnoj kamatnoj stopi, ceni hartija od vrednosti, ceni roba, deviznom kursu, stopama indeksa cena, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa, ili slicne promenljive (koja se ponekad naziva «bazicnom»); (b) – ovo ne zahteva pocetno neto ulaganje ili tek neznatno neto ulaganje u odnosu na druge vrste ugovora koji slicno reaguju na promene u tržišnim uslovima; i (c) – ovo se rešava u nekog buduceg datuma.

Derivati su fjucersi, svop poslovi i opcije

IASC: Pocetno iskazivanje i kvantifikovanje JP: Pocetno iskazivanje i kvantifikovanje

Sva finansijska aktiva i finansijska pasiva se iskazuje u bilansu stanja, ukljucujuci sve derivate Isto

U pocetku se kvantifikacija vrši po fer vrednosti iznosa koji je placen ili primljen za sticanje vlasništva nad finansijskom aktivom ili pasivom.

Hartije od vrednosti se iskazuju prema nižoj od nabavne ili tržišne vrednosti.

Troškovi transakcije su obuhvaceni inicijalnom kvantifikacikom svih finansijskih instrumenata.

JP se ne bave troškovima transakcije.

Preduzece ce iskazati redovne kupovine i prodaje hartija od vrednosti na tržištu bilo sa datumom trgovine ili namirenja. Ako se za kupovine primenjuje racunovodstvo sa datumom namirenja MRS 39 nalaže iskazivanje odredenih promena vrednosti izmedu

JP se ne bave pitanjem datuma trgovine nasuprot datuma namirenja. Promena vrednosti izmedu datuma trgovine i


48

datuma trgovine i namirenja, tako da efekti bilansa uspeha budu istovetni za sva preduzeca.

namirenja može biti sadržana ili iskljucena iz utvrdivanja neto prihoda.

IASC: Kasnije utvrdivanja finansijske aktive po fer vrednosti: JP: Kasnije utvrdivanja finansijske aktive po fer vrednosti

Celokupna finansijaka aktiva koja se drži radi trgovine. Finansijska aktiva koja se drži radi trgovine ne iskazuje se posebno.

Sve obveznice, akcije, i druga finansijska aktiva koja se ne drži radi trgovine, ali je ipak dostupna za prodaju – izuzev onih koji hartija od vrednosti koje ne kotiraju na berzi i cija fer vrednost se ne može pouzdano utvrditi drugim sredstvima, procenjuju se po nabavnoj ceni i podležu testu umanjenja vrednosti.

Sve hartije od vrednosti se vrednuju prema nižem od iznosa nabavne cene ili tržišne vrednosti

Celokupna aktiva i pasiva derivata, izuzev ako nisu povezani sa i moraju biti namireni akcijama koje ne kotiraju na berzi i cija fer vrednost se ne može pouzdano utvrditi.

Nije definisano

IASC: Kasnije utvrdivanje vrednosti finansijske aktive po nabavnoj ceni

JP: Kasnije utvrdivanje vrednosti finansijskih sredstava

Nastali zajmovi i potraživanja Po nominalnoj vrednosti

Preduzece ne mora da prikaže nameru i sposobnost da drži nastale zajmove i potraživanja do njihovog dospeca Isto

Odredena druga ulaganja sa fiksnim rokom dospeca koja preduzece namerava i ima mogucnost da zadrži do dospeca Isto

Striktni testovi za stavke koje se drže do dospeca Ne postoje

Planirana ili realizovana prodaja HOV koja se drži do dospeca usled jedinstvene okolnosti koja se nije mogla ocekivati i koja je izvan kontrole preduzeca, ne dovodi u pitanje sposobnost preduzeca da ostatak portfelja zadrži do dospeca

Nije definisano

Podrivanje kategorije HOV koje se drže do dospeca kroz ranu prodaju prouzrokuje vrednovanje preostalih HOV, koje se drže do dospeca, po fer vrednosti.

Nije definisano

Ako je preduzecu zabranjeno da klasifikuje finansijsku aktivu kao stavke koje se drže do dospeca jer je prodalo neke takve stavke iz aktive pre dospeca, takva zabrana istice na kraju druge finansijske godine nakon prerane prodaje.

Nije definisano

Finansijski instrumenti koji ne kotiraju na berzi (kao što su obicne akcije) cija fer vrednost ne može biti pouzdano utvrdena, pored derivata koji su povezani sa i moraju biti namireni putem takvih hartija od vrednosti koje ne kotiraju na berzi

Nije definisano

Umanjite neto profit ili gubitak za umanjenje vrednosti ili nemogucnost naplate ako iznos finansijskog sredstva koji je iskazan po nabavnoj ceni prelazi aktuelni iznos

Nije definisano

Pretvaranje umanjenja vrednosti u neto profit ili gubitak ako se povrati fer vrednost. Nije definisano

IASC: Kasnije utvrdivanja – finansijska pasiva JP: Kasnije utvrdivanja – finansijska pasiva

Sve stavke finansijske pasive se mere po prvobitno uknjiženom iznosu umanjenom za otplate glavnice i amortizaciju, izuzev derivata u pasivi i pasive koja se drži radi trgovanja (kao što su HOV koje pozajmljuju prodavci bez pokrica engl. short-seller), za koje se ponovo utvrduje fer vrednost.

Vrednost celokupne finansijske pasive se utvrduje po višem iznosu izmedu nominalne vrednosti i ocekivanog placanja


49

IASC: Izveštavanje o promenama u fer vrednosti JP: Izveštavanje o promenama u fer vrednosti

Za onu finansijsku aktivu i pasivu za koje se ponovo utvrduje fer vrednost, preduzece ima na raspolaganju jedno rešenje na nivou citavog preduzeca: (a) da iskaže celokupno uskladivanje u neto profitu ili gubitku za taj period; ili (b) da iskaže u neto profitu ili gubitku za doticni period samo one promene u fer vrednosti koje se odnose na finansijsku pasivu i aktivu koja se drži za trgovanje, uz promene vrednosti u stavkama kojima se ne trguje, upisanim u vlastitom kapitalu sve do prodaje finansijskog sredstva, kada se ostvareni dobitak ili gubitak iskazuje u neto dobitku ili gubitku.

Ne utvrduje se nikakva fer vrednost.

IASC: Odricanje JP: Odricanje

Odricanje finansijskog sredstva se vrši ako primalac prenosa ima pravo da proda ili založi sredstvo; a prenosilac nema pravo da ponovo probavi prenesena sredstva. (Medutim, takvo pravo ne sprecava odricanje bilo ako je sredstvo dostupno na tržištu ili cena ponovne nabavke predstavlja fer vrednost u vreme ponovne nabavke)

Nije definisano

Finansijska pasiva se odrice u slucaju da je dužnik pravno osloboden primarne odgovornosti za obavezu (ili njenog dela) bilo sudski ili od strane poverioca.

Isto

IASC: Hedžing racunovodstvo JP: Hedžing racunovodstvo

Hedžing racunovodstvo je dozvoljeno u odredenim situacijama, uz uslov da je hedžing odnos jasno definisan, merljiv i zaista efikasan.

Nije utvrdeno

Korišcenje negotovinskih instrumenata hedžinga ograniceno je na izlaganje hedžingu svakog rizika dobitka ili gubitka na osnovu promena u deviznom kursu nastalih iz hedžinga po fer vrednosti, hedžinga gotovinskog toka, ili hedžinga neto ulaganja u poslove u inostranstvu.

Nije utvrdeno

Definisane su tri vrste hedžinga Hedžing pri fer vrednosti Hedžing gotovinskog toka Hedžing neto ulaganja u strani privredni subjekat

Nije utvrdeno

Definicija hedžinga pri fer vrednosti: hedžing izloženosti promenama u fer vrednosti iskazanog sredstva ili obaveze (kao što je hedžing izloženosti promenama u fer vrednosti duga po fiksnoj kamatnoj stopi kao rezultat promena u kamatnim stopama). Medutim, hedžing neiskazane cvrste obaveze da se kupi ili proda sredstvo po fiksnoj ceni po zvanicnoj valuti u kojoj preduzece posluje, racuna se kao hedžing gotovinskog toka

Nije definisano

Obracun hedžinga fer vrednosti: Dobitak ili gubitak na osnovu uskladivanja iznosa hedžing instrumenta po fer vrednosti odmah se iskazuje u neto dobitku ili gubitku. Istovremeno, dobitak ili gubitak po stavci koja je predmet hedžinga, a koji se može pripisati riziku za koji se hedžing vrši, uskladuje aktuelni iznos predmeta hedžinga i odmah se iskazuje u bilansu uspeha.

Nije definisano

Obracun hedžinga gotovinskog toka: Deo dobitka ili gubitka proisteklog iz korišcenog instrumenta hedžinga iskazuje se u pocetku direktno u vlasnickom kapitalu. Naknadno se taj iznos iskazuje u bilansu za isti period ili periode tokom kojih iznos koji

Nije definisano


50

je predmet hedžinga utice na bilans uspeha (na prime, preko troškova prodate robe, amortizacija i deprecijacija)

Obracun hedžinga gotovinskog toka: Za hedžing planiranog prometa, dobitak ili gubitak na instrumentu hedžinga iskazuje se u bilansu uspeha u istom periodu za koji se iskazuje prihod od prodaje.

Nije definisano

Obracun hedžinga gotovinskog toka: Za hedžing predvidenog preuzimanja sredstva i obaveze, dobitak ili gubitak na instrumentu hedžinga ce uskladiti osnovu (aktuelni iznos) preuzetog sredstva ili obaveze. Dobitak ili gubitak koji je obuhvacen inicijalnim kvantifikovanjem sredstva ili obaveze kasnije se iskazuje u bilansu uspeha kada sredstvo ili obaveza ostvari uticaj na bilans uspeha (kao u periodima kada se iskazuju troškovi amortizacije, prihod ili troškovi po osnovu kamata, ili troškovi prodate robe).

Nije definisano

Hedžing neto ulaganja u inostrani privredni subjekat: obracunava se isto kao hedžing gotovinskog toka. Nije definisano

Konkretno odredenje: Preduzece mora da odredi konkretan instrument hedžinga kao hedžing promene u vrednosti ili gotovinskom toku konkretne stavke, pre nego hedžing celokupne neto pozicije u bilansu stanja. Medutim, približan efekat na bilans uspeha hedžing racunovodstva za ukupnu neto poziciju može se u odredenim slucajevima ostvariti odredivanjem dela jednog od bazicnih stavki kao pozicije koja je predmet hedžinga.

Nije definisano


51

Najznacajnije razlike u prakticnoj primeni jugoslavenskih propisa i Medunarodnih racunovodstvenih standarda

Racunovodstvena komponenta Jugoslavenski propisi

1. Konsolidacija

1.1. Osnove konsolidacije Konsolidovani godišnji finansijski izveštaji za privredne subjekte koji kontrolišu jedno ili više pravnih lica obuhvataju finansijske izveštaje maticnog preduzeca i svih zavisnih preduzeca

2. Stalna sredstva

2.1. Imovina, fabrika, oprema Nabavna vrednost umanjena za amortizaciju podleže uskladivanju primenom

zvanicno objavljenih koeficijenata revalorizacije, a na osnovu povecanja u indeksu cena u maloprodaji

2.2. Finansijski lizing Ne postoje nikakvi konkretni propisi u vezi finansijskog lizinga

2.3. Prodaja Dobici ili gubici od prodaje se izracunavaju po uskladenoj knjigovodstvenoj vrednosti, i iskazuju se u bilansu uspeha. Porez se ne umanjuje direktno za ostvarene gubitke, ali može biti neto iznos kapitalnog dobitka.

2.4. Amortizacija Ekonomski vek je obicno duži nego u MRS

Obracun amortizacije je obavezan

2.5. Ulaganja Klasifikuju se kao dugorocna ulaganja, ali mogu biti klasifikovani i kao

tekuca sredstva i iskazana po uskladenoj nominalnoj vrednosti

3. Finansijska aktiva i pasiva

3.1. Finansijski instrumenti Usled nerazvijenosti finansijskih tržišta, fer vrednost finansijske aktive i pasive se ne odreduje u skladu s MRS 32 i MRS 39

4. Pretvaranje strane valute

4.1. Pretvaranje strane valute

Nerealizovani dobici i gubici u gotovini iskazuju se na bilansu stanja kroz efekat revalorizacije.

5. Zalihe

5.1. Obracun zaliha Korišcenje metoda FIFO, FIFO ili metoda ponderisanog proseka za utvrdivanje troškova. Odstupanja se evidentiraju u bilansu stanja i bilansu uspeha Autorizovana revalorizacija

6. Odloženo oporezivanje

6.1. Obracun odloženog oporezivanja

Jugoslavenski poreski propisi ne priznaju privremene razlike. U skladu sa tim ne priznaje se nikakva poreska aktiva ili pasiva.

7. Finansijski izveštaji

7.1. Format finansijskih izveštaja

Ne postoje zahtevi u pogledu beleški uz izveštaje kao u GAAP-u. Takode, nije obuhvacena racunovodstvena politika.

7.2. Hiperinflacija Izostanak primene MRS 29 – kao rezultat bilansa uspeha i bilansa stanja nisu u potpunosti uskladene za efekte inflacije i nisu predstavljene u smislu merne jedinice aktuelne na kraju perioda za koji se izveštava, kao što to zahteva MRS 29. Samo uskladivanja bilansa stanja za efekat inflacije na imovinu, fabriku i opremu, nematerijalna sredstva, dugorocna sredstva, dugorocne investicije i vlasnicki kapital,na osnovu zvanicnog indeksa cena na malocribed above. Parts of the net revaluation gains/losses are posted to the income statement, the balance being transferred to reserves.


52

4.3 Analize i preporuke Ni jedan od zakona ne predstavlja prepreku pokretanju poslova faktoringa u Srbiji i Crnoj Gori. Pored banaka, usluge faktoringa može pružati i «opšte trgovinski preduzece» ili «posrednik u razmeni». S obzirom da je zahtevani minimum akcionarskog kapitala banke 10 miliona evra, preporucuje se osnivanje firme za faktoring kao «drugog posrednika u razmeni» ili preciznije «eskontne firme» uz vlasnicki kapital od 2 miliona evra, a u cilju ispunjavanja uslova organizacije Factors Chain International. Toplo se preporucuje formiranje zajednickog ulaganja lokalne banke i iskusne evropske firme za faktoring. Treba ceniti i ucešce IFC-a u akcionarskom kapitalu.

4.3.1 Razmatranje strategije i poslovne politike nove firme za faktoring Ciljevi novih firmi za faktoring ??Pružanje nove vrste finansijske usluge poslovnoj zajednici u Srbiji i Crnoj

Gori; ??Formiranje respektabilne finansijske institucije u domenu finansiranja

poslovanja; ??Pomoci partnerima iz lokalne banke da ocuvaju savremenu, fleksibilnu

instituciju orijentisanu na kupca i spremnu da odgovori na zahteve klijenata u citavoj Srbiji i Crnoj Gori, uz poseban akcenat na medunarodno poslovanje;

?? Ispunjenje strateškog cilja inostranih partnera u poslu faktoringa, a to je da ostvare prisustvo na tržištu Srbije i Crne Gore.

Ciljevi ??Formiranje baze redovnih klijenata iz redova izvoznih firmi; ??Pristup medunarodnim tržištima faktoringa, uspostavljanje korespondentskih

odnosa sa vodecim organizacijama koje se bave faktoringom; ??Ostvarivanje izvoznog obrta u faktoringu od:

o 5 miliona evra u 2004. o 15 miliona evra u 2005. o 30 miliona evra u 2006.

??Dostizanje prelomne tacke rentabiliteta u drugoj godini poslovanja ??Uclanjenje u organizaciju Factors Chain International

Delokrug poslovanja U pocetku bi nove firme za faktoring trebale da budu ukljucene u aktivnosti IZVOZA - faktoring. Domaci i uvozni faktoring mogu se realizovati na bazi od slucaja do slucaja. Cenovna politika

1. Kamatna stopa Kamatne stope za faktoring bez garancije trebale bi biti uporedive sa preovladujucim kamatnim stopama koje naplacuju banke u Srbiji. Moguce je povecati ove stope u zavisnosti od uslova placanja, obima poslovanja, i mogucnosti refinansiranja.


53

2. Naknada za faktoring Ukupna naknada za faktoring obicno se krece od 1% do 2% i naplacuje se na 100% vrednosti potraživanja koja se prenesena na izvoznu faktoring firmu. Naknade za faktoring mogu varirati u zavisnosti od obima poslovanja, uslova placanja potraživanja, odredišne zemlje izvoza, itd. 3. Administrativna naknada 6 – 12 evra po fakturi se obicno naplacuje izvozniku kao administrativna naknada.

Finansijska politka ?? sopstvena sredstva ?? refinansiranje kod faktoring firmi za uvoz ??domaca i strana tržišta novca

Finansijska politka ce biti rukovodena ciljevima maksimizacije neto marže profita. Politika kontrole rizika

1. Finansiranje Novoosnovano preduzece za faktoring obicno bi trebalo da realizuje svoje poslovanje na bez garancija, uz uslov da je rizik placanja (del credere) prenesen na uvoznu faktoring firmu. 2. Naplata Preduzece bi trebalo da naplacuje potraživanja na osnovi bez rizika. Rizik placanja ce biti preuzet samo ako je ugovoren prenos rizika na uvoznu faktoring firmu, ili ako rizik ostaje na prodavcu. Rizik realizacije je jedina odgovornost prodavca (izvoznika). Finansijsku situaciju prodavca trebalo bi cešce pominjati. 3. Valutni rizik Preduzece bi trebalo da minimizira i neutrališe rizik valute prenosom ovog rizika na klijente. Nadalje, izvoznike bi trebalo finansirati istom valutom kao i valuta u kojoj su izražena izvozna potraživanja. 4. Rizik kamatne stope Preduzece bi trebalo da minimizira ili neutrališe rizik kamatne stope tako što ce uskladiti vrstu kamatne stope za konkretnu transakciju, koju finansira, sa vrstom kamatne stope koja se placa za refinansiranje sredstava. 5. Rizik poslovanja s odredenom zemljom Pošto ce najveci deo izvoznog poslovanja, kako se i ocekuje, ukljuciti faktoring firme i kupce u zemljama gde su rizici poslovanja neznatni, ne razmatraju se nikakve posebne mere opreza u pogledu zaštite preduzeca od ovakve vrste rizika. Medutim, u slucaju izvoza u zemlje u kojima postoji viši rizik poslovanja, preduzece bi trebalo da maksimalno umanji izlaganje riziku tako što ce proširiti avansno finansiranje prodavaca i ostale linije poslovanja samo uz rok dospeca manji od prosecnog


54

6. Rizik uvozne faktoring firme U cilju minimiziranja ove vrste rizika, preduzece bi trebalo da uspostavi i održi poslovne odnose samo sa probranim organizacijama iz sfere fatkoringa, a posebno sa respektabilnim clanovima FCI.


55

5 STRATEGIJA I POSLOVNA POLITIKA

5.1 Osnovni zadatak Pružati izvozno-orijentiranim firmama u Srbiji odgovarajuce financijske usluge u cilju zadovoljavanja interesa osnivackih dionicara.

5.1.1 Operativni ciljevi Ciljevi novo -formirane kompanije mogli bi se opcenito definirati na sljedeci nacin: ??Pružati novu financijsku uslugu poslovnoj zajednici u Srbiji ??Postati ugledna financijska institucija u Srbiji u oblasti trgovinskih financija ??Pomoci domacim bankama-partnerima da održe imidž moderne institucije

koja brzo reagira, institucije koja je orijentirana ka klijentu, spremna da pruži podršku potrebama korporacijskih klijenata u cijeloj Srbiji sa posebnim naglaskom na medunarodno poslovanje

??Da ispuni strateški cilj medunarodnog partnera za faktoring koji se odnosi na prisustvo na srbijanskom tržištu

5.1.2 Strateški ciljevi ??Uspostaviti adekvatnu organizacijsku strukturu, standardne procedure i

kontrolni mehanizam ??Kreirati bazu klijenata izvoznih kompanija ??Pristupiti medunarodnim tržištima za faktoring, uspostavljajuci odgovarajuce

odnosa sa vodecim faktoring organizacijama ??Ostvariti promet izvoznog faktoringa od

o 5 miliona EURA u 2004. godini o 15 miliona EURA u 2005. godini o 30 milona EURA u 2006. godini

?? stvoriti uvjete za uvodenje domaceg faktoringa i uvoznog faktoringa nakon uspješne implementacije izvoznog faktoringa

??postici tacku poravnanja u drugoj punoj poslovnoj godini ?? steci clanstvo u Medunarodnom lancu za faktoring (FCI)

5.1.3 Plan kadrovskih resursa Na pocetku rada novo-osnovane faktoring kompanije, broj uposlenih ce biti sveden na minimum onih koji se smatraju neophodnim za neometano izvršavanje predvidenih aktivnosti.


56

Osoblje ce sacinjavati: ?? jedan upravni direktor ??menadžer za marketing i odnose sa klijentima ??viši referent za racunovodstvo i knjigovodstvo ??viši referent za faktoring ??administrativni asistent

Pored ovoga, viši referent za faktoring ce biti angažiran kao sekundant za vremenski period od najmanje dvije godine od strane medunarodnog dionickog partnera za faktoring. Pod uvjetom da postoji zadovoljavajuci rast poslovanja, zapošljavanje još jednog referenta za faktoring bi se moglo uzeti u razmatranje, sa ciljem da asistira višem referentu za faktoring. Platna struktura ce se zasnivati na tarifnom sistemu koji se može uporediti da srbijanskom dionicarskom bankom i obuhvatace platu kao i obavezno zdravstveno i penziono osiguranje.

5.1.4 Obim poslovanja Novo-osnovana faktoring kompanija ce se na pocetku prvenstveno angažovati u IZVOZNOM faktoringu. Domaci i uvozni faktoring ce se moci obavljati od slucaja do slucaja nakon prethodnog odobrenja od strane Supervizijskog odbora. Aktivnosti u okviru izvoznog faktoringa ce obuhvatati: ??Kupovinu potraživanja (neosigurana potraživanja koja su rezultat prodaje roba

i pružanja usluga na otvoren racun) Kategorija roba: Potrošacka roba, komponente i polu-završeni proizvodi za proizvodnju, turizam i transport, usluge, ugostiteljstvo, farmaceutski proizvodi, metalni predmeti, laka mašinerija, itd. Maksimalan rok placanja: 90 dana

Maksimalno financiranje predujmom prodavacu (izvoznik): 80% preostalog iznosa potraživanja koja nisu prispjela Prodavaci treba da ugrade u sporazum o faktoringu sve isporuke za individualnog kupca ili cak za sve kupce u odredenoj odredišnoj zemlji.

??Kupovinu na bazi slucaja drugih kratkorocnih potraživanja koja su rezultat

izvoza roba i usluga. Ovo obuhvata potraživanja osigurana akreditivima, bankovnim mjenicama, vucenim mjenicama, zadužnicama, itd. ako su izdate i /ili potvrdene (mjenicno jamstvo banke, mjenica) od vodece medunarodne banke.


57

5.2 Politika cijena ??Kamatne stope

U slucaju forfaiting faktoringa i rizika placanja koji se prenosi na inostrani uvozni faktor (za nesporne isporuke), kamatna stopa koja se zaracunava prodavacu (izvozniku) bit ce uporediva sa stopama koje su najcešce i koje zaracunavaju srbijanske banke svojim zajmoprimcima. Stopa se može povecati prema diskrecionom pravu upravnog direktora, ako prosjecni uvjeti placanja prekorace uobicajenih 30, 60, 90 dana, što ovisi o obimu poslovanja i o mogucnostima refinanciranja poslovanja. ??Naknada za faktoring

Naknada za faktoring koju placa prodavac (izvoznik), sastoji se od dijela zaracunatog uvoznim faktorom za preuzimanje rizika i naplate s jedne strane i dijela koji je povecan izvoznim faktorom s druge strane. Cjelokupna naknada za faktoring obicno iznosi izmedu 1% do 2% i zaracunava se na 100% vrijednosti potraživanja prodanih izvoznom faktoru. Struktura naknade za faktoring ce biti razlicita što ce ovisiti o obimu poslovanja i uvjeta placanja potraživanja. Naknada za faktoring takoder može varirati što takoder ovisi o zemlji odredišta izvoza, npr. kada se vrši prodaja u zemlje gdje uvozni faktori obicno zaracunavaju vece naknade u poredenju sa prosjekom.

5.2.1 Manipulativna naknada 6 – 12 eura po fakturi se obicno zaracunava izvozniku kao manipulativna naknada. Politika obezbjedivanja sredstava ??Vlastita sredstva ??Refinanciranje sa uvoznim faktorima ??Domaca i inostrana novcana tržišta

Politika obezbjedivanja sredstava ce biti vodena politikom maksimiziranja neto kamatne marže.

5.3 Politika rizika ??Financiranje

U pogledu financiranja potraživanja, novo -uspostavljena faktoring kompanija normalno ce obavljati svoje djelatnosti na bazi forfaitinga, pod uvjetom da se rizik placanja (del credre) prenosi na uvozni faktor


58

Kompanija u nacelu nece financirati one izvoze transakcije koje nisu pokrivene uvoznim faktorima koji preuzimaju rizik placanja. U izuzetnim slucajevima takve transakcije se mogu izvršavati samo spram naknade od strane prodavaca i nadalje pod uvjetom da se takva kompanija (prodavac) smatra glavnim rizikom. ??Naplata

Kompanija ce vršiti naplatu potraživanja na bazi bez rizika. Rizik placanja ce se preuzeti sam ako je transfer rizika na uvozni faktor vec dogovoren, ili ako rizik ostaje kod prodavaca. Odstupanja od ovog pravila mogu biti samo u izuzetnim slucajevima. Rizik izvršenja je iskljuciva odgovornost prodavaca (izvoznika). Da bi se pokrio ovaj potencijalni rizik, cesto ce se pratiti financijska situacija prodavaca. ??Valutni rizik

Kompanija ce pokušati da svede na minimum i neutralizira valutni rizik koji proizlazi iz obavljanja njenih poslovnih djelatnosti tako što ce insistirati na zakljucivanju sporazuma o faktoringu sa svojim klijentima, prema kojem ce se valutni rizik (dobit ili gubitak uslijed aprecijacije i deprecijacije domace valute u odnosu na strane valute) prenijeti na njih. Nadalje, izvoznici ce se financirati u istoj valuti kao što je valuta osnovnih izvoznih potraživanja. Kompanija ce nadalje pokušati da uskladi valutnu strukturu aktive i pasive u cilju izbjegavanja valutnog raskoraka i rizika koji proizlazi iz toga. Rizik koji se odnosi na kamatnu stopu Kompanija ce pokušati da svede na minimum ili neutralizira rizik kamatne stope tako što ce uskladiti vrstu kamatne stope odredene financirane transakcije sa vrstom kamatne stope koja se placa za re-financiranje sredstava. ??Rizik države

Buduci da ce velika vecina transakcija (izvozni faktoring), kao što se ocekuje, ukljucivati partnere (faktore i kupce) u zemljama sa neznatnim (politickim, ekonomskim) rizikom, nisu uzete u razmatranje posebne mjere opreza u pogledu zaštite kompanije od ove vrste rizika. Medutim, u slucaju izvoza u zemlje sa vecim politickim rizikom, kompanija ce pokušati da svede na minimum izloženost riziku tako što ce produžiti rok prispijeca prodavacima koji vrše pred-financiranje i druge djelatnosti samo ako je rok kraci od prosjecnog rok prispijeca. ??Rizik uvoznog faktora

Da bi svela na minimum ovu vrstu rizika, kompanija ce nastojati da uspostavi i održi poslovne odnose sa odabranim faktoring organizacijama samo i iskljucivo sa uglednim clanovima FCI.


59

5.4 Analiza preporuka Zakon o obligacionim odnosima kao i Zakon o bankama i drugim financijskim institucijama ne predstavljaju prepreku za faktoring. Zakon o devizama ogranicava inostrane operacije u stranoj valuti na “Ovlaštene banke”. Zakon o bankama i drugim financijskim institucijama, clan 22. paragraf 1, stav 2 regulira da se banke TAKOÐER mogu baviti “kupovinom i naplatom potraživanja”, i tako ustanovljava da faktoring (kupovina i naplata potraživanja) nije iskljucivo bankarska djelatnost. Stoga usluge faktoringa takoder može pružati “opca trgovinska kompanija” ili “posrednik za razmjenu”. Buducu da se kao minimum dionicarskog kapitala od banke zahtjeva iznos od 10 miliona EURA, preporucuje se uspostavljanje faktoring kompanije kao “drugog posrednika u razmjeni”, ili preciznije kao “diskontne firme”. Pravna struktura, u skladu sa Zakonom o preduzecima, trebala bi biti društvo sa ogranicenom odgovornošcu sa kapitalom od 2 miliona EURA da bi se ispunili zahtjevi Medunarodnog lanca faktora sa ciljem da se prihvati kao pridružni clan. Ovo je od kljucnog znacaja za uvodenje manje rizicne djelatnosti izvoznog faktoringa. Izuzetno se preporucuje formiranje zajednickog ulaganja (joint venture) izmedu zainteresirane domace banke (sa minimalno “srednjom autorizacijom” i iskusne evropske faktoring kompanije. Ucešce IFC-a u dionickom kapitalu bi trebalo biti dobro došlo. Paralelno sa uspostavljanjem “posrednika za razmjenu”, trebalo bi poceti sa kampanjom da bi se dobila podrška od Ministarstva financija, Ministarstva za medunarodne ekonomske odnose i Narodne banke u cilju reguliranja djelatnosti faktoringa. Ovo bi trebalo imati za rezultat definiranje faktoring kompanija kao “financijskih institucija” kojima je potrebna licenca za njihovu djelatnost. Trebalo bi da ove licence budu izdate od strane Ministarstvo financija ili Narodna banka. Za pocetni period manji dio dionickog kapitala (npr. 2 miliona EURA) bio bi dovoljan. «Financijske institucije» ce biti podložne superviziji od strane Narodne banke. Dodatno radno opterecenje za bankarsku superviziju nije veliko, s obzirom na ogranicenu djelatnost (cijena koja se placa unaprijed i kupovna cijena) faktoring kompanija. Konsultant je naišao na podršku kada je razgovarao o ovim temama sa zasebnim organizacijama. Poboljšanja su neophodna u dijelu naplate kada se radi o faktoring djelatnosti. Moral placanja nije na dobrom nivou, sudske procedure u slucaju neplacanja od strane dužnika trenutno nisu zadovoljavajuce buduci da su izuzetno duge i neucinkovite. Zakon o prisilnom poravnanju pri stecaju i likvidaciji je takoder neucinkovit, spor i nepovoljan za kreditore, posebno za one koji nisu osigurani. Za nadati se je da su amandmani ili novi zakon o stecaju u pripremi.


60

6 UNIDROIT (MEÐUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU PRIVATNOG PRAVA) –KONVENCIJA O MEÐUNARODNOM FAKTORINGU (OTAVA, 28. MAJ 1988.)

............................................................................................................................. UGOVORNE ZEMLJE OVE KONVENCIJE, SVESNE cinjenice da ce medunarodni faktoring igrati znacajnu ulogu u razvoju medunarodne trgovine, PRIHVATAJU shodno tome važnost usvajanja jedinstvenih pravila za stvaranje zakonskog okvira koji ce olakšati medunarodni faktoring, uz istovremeno održavanje poštene ravnoteže interesa izmedu raznih strana obuhvacenih transakcijom faktoringa, SPORAZUMELE su se kako sledi: .............................................................................................................................

I POGLAVLJE – OBLAST PRIMENE I OPŠTE ODREDBE

Clan 1. 1. – Ova Konvencija važi za ugovore o faktoringu i ustupanja potraživanja kako je opisano u ovom poglavlju. 2. – U svrhu ove Konvencije "ugovor o faktoringu" znaci ugovor zakljucen izmedu jedne strane (isporucioca) i druge strane (faktora) prema kojem: (a) isporucilac može ili je ustupio faktorna potraživanja koja su nastala iz ugovora o kupoprodaji robe sklopljenog izmedu isporucioca i drugih njegovih kupaca (dužnika), koji nisu kupili robu prvenstveno za licnu, porodicnu ili upotrebu u domacinstvu; (b) faktor treba da izvrši najmanje dve od sledecih funkcija:

- finansira u ime isporucioca, ukljucujuci zajmove i avansna placanja;

- vodi racune (vodenje konta glavne knjige) koji se odnose na potraživanja;

- naplatu potraživanja;

- zaštitu od kašnjenja u placanju od strane dužnika;

(c) dužnicima treba dostaviti obaveštenje o ustupanju potraživanja. 3. – Pozivanje na "robu" i "kupoprodaju robe" u ovoj Konvenciji obuhvatace i usluge i pružanje usluga. 4. – U svrhu ove Konvencije: (a) pismeno obaveštenje ne mora da bude potpisano, ali mora da identifikuje lice od koga ili u cije ime je dato; (b) "pismeno obaveštenje", pored ostalog, obuhvata telegrame, telekse i svaku drugu vrstu telekomunikacije koja može da se reprodukuje u materijalnom obliku; (c) pismeno obaveštenje je dato kada ga primi onaj na koga je adresovano. .............................................................................................................................

Clan 2.

1. – Ova Konvencija primenjuje se kadgod je rec o potraživanjima ustupljenim u skladu sa ugovorom o faktoringu, a koja nastaju iz ugovora o kupoprodaji robe


61

zakljucenog izmedu isporucioca i dužnika cija se mesta poslovanja nalaze u razlicitim državama, i: (a) kada su te države i država u kojoj faktor ima svoje mesto poslovanja ugovorne države Konvencije; ili (b) na ugovor o kupoprodaji robe i na ugovor o faktoringu primenjuju se zakoni ugovorne države Konvencije. 2. – Pozivanje na mesto poslovanja strane u ovoj Konvenciji znacice, ako strana ima više od jednog mesta poslovanja, mesto poslovanja koje se prvenstveno bavi odnosnim ugovorom i njegovim izvršenjem, uzimajuci u obzir okolnosti koje su poznate ili razmatrane od strana u bilo kom trenutku pre ili prilikom zakljucenja tog ugovora. .............................................................................................................................

Clan 3. 1. – Primenu ove Konvencije mogu da iskljuce: (a) strane iz ugovora o faktoringu; ili (b) strane iz ugovora o kupoprodaji robe u vezi potraživanja koja nastaju u trenutku ili pošto je faktor dao pismeno obaveštenje o takvom iskljucenju. 2. – Kada se iskljuci primena Konvencije u skladu sa prethodnim stavom, to iskljucenje može da se odnosi samo na Konvenciju u celini. .............................................................................................................................

Clan 4. 1. – Prilikom tumacenja ove Konvencije, pažnja treba da se posveti predmetu i svrsi Konvencije koja je utvrdena u njenoj preambuli, njenom medunarodnom karakteru i potrebi da se promoviše jednoobraznost u njenoj primeni i poštovanju dobre namere u medunarodnoj trgovini. 2. – Pitanja koja se odnose na teme iz ove Konvencije, a koje njom nisu izricito rešene, treba da se reše u skladu sa opštim principima na kojima se ona zasniva ili, u odsustvu tih principa, u skladu sa važecim zakonima na osnovu pravila privatnog medunarodnog zakona.

II POGLAVLJE – PRAVA I OBAVEZE STRANA .............................................................................................................................

Clan 5. Za strane ugovora o faktoringu: (a) odredba u ugovoru o faktoringu o ustupanju postojecih ili buducih potraživanja nece se smatrati nevažecom zbog cinjenice da one nisu konkretno navedene u ugovoru ako su u vreme zakljucenja ugovora, ili kada nastanu, mogle da se identifikuju u ugovoru; (b) odredba u ugovoru o faktoringu kojom su buduca potraživanja ustupljena važi za prenos potraživanja na faktor kada dode do potraživanja, bez potrebe za novim transferom. .............................................................................................................................

Clan 6. 1. – Ustupanje potraživanja isporucioca faktoru važice bez obzira na bilo kakav dogovor izmedu isporucioca i dužnika kojim se zabranjuje takvo ustupanje. 2. – Ipak, takvo ustupanje nece važiti za dužnika ako je, u vreme zakljucenja ugovora o kupoprodaji robe, njegovo mesto poslovanja bilo u ugovornoj državi koja je dala izjavu prema clanu 18. ove Konvencije.


62

3. – Ništa iz stava 1 nece uticati na bilo koju obavezu dobre namere koju isporucilac ima prema dužniku ili bilo koju obavezu isporucioca prema dužniku u vezi izvršenog ustupanja kojim su prekršeni uslovi iz ugovora o kupoprodaji robe.

Clan 7. Ugovor o faktoringu može pravosnažno da obezbedi prenos izmedu strana ugovora, bez novog transfera, svih ili bilo kog od prava isporucioca koje proistice iz ugovora o kuproprodaji robe, ukljucujuci korišcenje bilo koje odredbe iz ugovora o kupoprodaji robe kojom se zadržava vlasništvo isporucioca nad robom ili stvara bilo kakvo obezbedenje interesa.

Clan 8. 1. – Dužnik je obavezan da plati faktoru ako, i samo ako, dužnik nema saznanja da bilo koje lice ima pravo prioriteta za placanje, a pismeno obaveštenje o ustupanju: (a) je isporucilac, ili faktor sa ovlašcenjem isporucioca, dao dužniku; (b) razumno identifikuje potraživanja koja su ustupljena i faktor kojem ili na ciji racun dužnik treba da izvrši placanje; i (c) se odnosi na potraživanja koja nastaju iz ugovora o kupoprodaji robe koji se sacinjen kada ili pre nego što je dato obaveštenje. 2. – Bez obzira na bilo koji drugi osnov prema kojem se dužnik oslobada obaveze da izvrši placanje faktoru, za ovu svrhu placanje ce važiti ako je izvršeno u skladu sa prethodnim stavom. .............................................................................................................................

Clan 9. 1. – U tužbi faktora protiv dužnika za naplatu potraživanja koje nastaje iz ugovora o kupoprodaji robe, dužnik može da koristi protiv faktora sve odbrane koje su predvidene ugovorom, a koje bi dužniku bile na raspolaganju da je takvu tužbu podneo isporucilac. 2. – Dužnik takode može da zahteva od faktora svako pravo na poravnanje vezano za postojece tužbe protiv isporucioca u ciju korist su potraživanja nastala, a na raspolaganju su dužniku u trenutku kada je pismeno obaveštenje dato dužniku u skladu sa clanom 8(1). .............................................................................................................................

Clan 10. 1. – Bez nanošenja štete po prava dužnika iz clana 9, neizvršenje ili manjkavo ili zakasnelo izvršenje ugovora o kupoprodaji robe nece samo po sebi dati pravo dužniku da povrati iznos koji je dužnik platio faktoru, ukoliko dužnik ima pravo na povracaj tog iznosa od isporucioca. 2. – Ipak, dužnik koji ima takvo pravo na povracaj iznosa od isporucioca za sumu koju je platio faktoru u odnosu na potraživanje ce imati pravo da dobije taj iznos od faktora u meri u kojoj: (a) faktor nije osloboden obaveze da izvrši placanje isporuciocu u vezi tog potraživanja; ili (b) je faktor izvršio to placanje u vreme kada je znao za neizvršenje isporucioca ili manjkavo ili zakasnelo izvršenje u vezi robe na koju se odnosi placanje dužnika.


63

III POGLAVLJE – KASNIJA USTUPANJA .............................................................................................................................

Clan 11. 1. – Kada isporucilac ustupi potraživanje faktoru u skladu sa ugovorom o faktoringu za koji važi ova Konvencija: (a) pravila navedena u clanovima 5 do 10, pod uslovom podstava (b) ovog stava, primenjuju se na svako kasnije ustupanje potraživanja od strane faktora ili kasnijeg cesionara; (b) odredbe clanova 8 do 10 primenjuju se kao da je kasniji cesionar bio faktor. 2. – U svrhe ove Konvencije, obaveštenje dužniku o kasnijem ustupanju takode predstavlja obaveštenje o ustupanju faktoru. .............................................................................................................................

Clan 12. Ova Konvencija nece se primenjivati na kasnije ustupanje koje je zabranjeno uslovima iz ugovora o faktoringu. .............................................................................................................................

IV POGLAVLJE – ZAVRŠNE ODREDBE .............................................................................................................................

Clan 13. 1. – Ova Konvencija pocinje da se potpisuje na završnom sastanku Diplomatske konferencije za usvajanje nacrta Unidroit Konvencija o medunarodnom faktoringu i medunarodnom finansijskom lizingu i sve države ce moci da ih potpišu u Otavi do 31. decembra 1990. 2. – Ova Konvencija predmet je ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja od država koje su je potpisale. 3. – Sve države koje nisu države potpisnice imaju slobodan pristup ovoj Konvenciji od dana kada ona može da se potpiše. 4. - Ratifikacija, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje izvršava se deponovanjem zvanicnog instrumenta u tom smislu kod depozitara. .............................................................................................................................

Clan 14. 1. – Ova Konvencija stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi posle isteka šest meseci od datuma deponovanja treceg instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja. 2. – Za svaku državu koja ratifikuje, prihvati, odobri ili pristupi ovoj Konvenciji posle deponovanja treceg instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, ova Konvencija stupa na snagu za odnosnu državu prvog dana meseca koji sledi po isteku šest meseci od datuma deponovanja njenog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.

Clan 15. Ova Konvencija ne prevladava nijedan sporazum koji je vec zakljucen ili koji može da se zakljuci. .......................................................................................................................

Clan 16. 1. – Ako ugovorna država ima dve ili više teritorijalne jedinice u kojima se primenjuju razliciti zakonski sistemi za pitanja kojima se bavi ova Konvencija, ta država može da, u trenutku potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, izjavi


64

da se ova Konvencija odnosi na sve njene teritorijalne jedinice ili samo na jednu ili više njih, i u svakom trenutku može da zameni svoju izjavu drugom izjavom. 2. – O ovim izjavama mora de se obavesti depozitar i u njima moraju izricito da se navedu teritorijalne jedinice u kojima ova Konvencija važi. 3. – Ako se prema izjavi iz ovog clana Konvencija odnosi na jednu ili više, ali ne sve, teritorijalne jedinice ugovorne države i ako se mesto poslovanja strane nalazi u toj državi, smatra se da ovo mesto poslovanja, za svhe ove Konvencije nije u ugovornoj državi, osim ako se nalazi na teritorijalnoj jedinici za koju važi ova Konvencija. 4. – Ako ugovorna država ne da izjavu iz stava 1, onda se Konvencija odnosi na sve teritorijalne jedinice te države. .............................................................................................................................

Clan 17. 1. – Dve ili više ugovornih država koje imaju iste ili vrlo slicne zakonske propise za pitanja na koja se odnosi ova Konvencija mogu u svakom trenutku da izjave da se Konvencija ne primenjuje kada se mesta poslovanja isporucioca, faktora i dužnika nalaze u tim državama. Ove deklaracije mogu da se daju zajednicki ili reciprocnim unilateralnim izjavama. 2. – Ugovorna država koja ima iste ili vrlo slicne zakonske propise o pitanjima na koja se odnosi ova Konvencija kao i jedna ili više neugovornih država može, u bilo kom trenutku, da izjavi da se Konvencija ne primenjuje u slucajevima kada se mesto poslovanja isporucioca, faktora i dužnika nalazi u tim državama. 3. – Ako država koja je predmet izjave u skladu sa prethodnim stavom kasnije postane ugovorna država, data izjava ce, od dana stupanja Konvencije na snagu u odnosu na novu ugovornu državu, imati efekat izjave date prema stavu 1, pod uslovom da se nova ugovorna država prikljuci toj izjavi ili da dâ reciprocnu unilateralnu izjavu. .............................................................................................................................

Clan 18. Ugovorna država može u svakom trenutku da da izjavu u skladu sa clanom 6(2) o tome da ustupanje u skladu sa clanom 6(1) nece važiti za dužnika ako je njegovo mesto poslovanja, u vreme zakljucenja ugovora o kupoprodaji robi, bilo u toj državi. .............................................................................................................................

Clan 19. 1. – Izjave date u skladu sa ovom Konvencijom u vreme potpisivanja predmet su potvrde posle ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja. 2. – Izjave i potvrde izjava treba da se daju pismeno i da se o njima zvanicno obavesti depozitar. .......................................................................................................................... 3. – Izjava istovremeno postaje važeca sa stupanjem Konvencije na snagu za odnosnu državu. Ipak, izjava za koju depozitar dobije zvanicno obaveštenje posle stupanja Konvencije na snagu postaje važeca prvi dan u mesecu koji sledi posle isteka šest meseci od dana kada je depozitar primio obaveštenje. Reciprocne unilateralne izjave u skladu sa clanom 17 postaju važece prvog dana meseca posle isteka šest meseci od dana kada je depozitar primio poslednju izjavu. 4. – Svaka država koja da izjavu u skladu sa ovom Konvencijom može da je u svakom trenutku povuce zvanicnim pismenim obaveštenjem adresovanim na depozitara. To povlacenje stupa na snagu prvog dana u mesecu koji sledi posle isteka šest meseci od dana kada je depozitar primio to obaveštenje. 5. – Povlacenje izjave date u skladu sa clanom 17 cini neoperativnom svaku zajednicku ili reciprocnu unilateralnu izjavu koju je dala druga država prema ovom clanu, a u odnosu na zemlju koja istupa, na dan kada povlacenje stupa na snagu.


65

Clan 20.

Nije dozvoljeno nikakvo zadržavanje prava osim onih koja su izricito odobrena u ovoj Konvenciji. ....................................................................................................................

Clan 21.

Ova Konvencija se primenjuje kada potraživanja ustupljena u skladu sa ugovorom o faktoringu nastanu prema ugovoru o kupoprodaji robe zakljucenom na ili posle datuma kada Konvencija stupi na snagu u odnosu na ugovorne države iz clana 2(1)(a), ili ugovornu državu ili države iz stava 1(b) tog clana, pod uslovom da: (a) je ugovor o faktoringu zakljucen na ili posle tog datuma; ili (b) su se strane iz ugovora o faktoringu dogovorile da se primeni Konvencija. .............................................................................................................................

Clan 22. 1. – Svaka ugovorna država može da otkaže ovu Konvenciju u svakom trenutku posle datuma na koji je stupila na snagu za tu državu. 2. – Otkaz se vrši deponovanjem instrumenta u tom smislu kod depozitara . 3. – Otkaz stupa na snagu prvog dana u mesecu koji sledi posle isteka šest meseci od dana deponovanja instrumenta o otkazu kod depozitara. Kada je duži period za stupanje na snagu otkaza naveden u instrumentu za otkaz, isti stupa na snagu posle isteka tog duže navedenog perioda posle njegovog deponovanja kod depozitara.

Clan 23. 1. – Ova Konvencija bice deponovana kod vlade Kanade. 2. – Vlada Kanade ce: (a) obavestiti sve države koje su potpisale ili pristupile ovoj Konvenciji i predsednika Medunarodnog instituta za unifikaciju privatnog zakona (Unidroit) o:

(i) svakom novom potpisivanju ili deponovanju instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju, zajedno sa datumom istog;

(ii) svakoj izjavi datoj u skladu sa clanovima 16, 17 i 18;

(iii) povlacenju svake izjave u skladu sa clanom 19(4);

(iv) datumu stupanja na snagu ove Konvencije;

(v) deponovanju instrumenta o otkazu ove Konvencije zajedno sa datumom njegovog deponovanja i datumom kada stupa na snagu;

(b) dostaviti overene verne kopije ove Konvencije svim državama potpisnicama, svim državama koje pristupaju ovoj Konvenciji i predsedniku Medunarodnog instituta za unifikaciju privatnog prava (Unidroit). U POTVRDU ISTOG dole potpisani punomocnici koji su propisno ovlašceni od svojih vlada potpisali su ovu Konvenciju. IZVRŠENO u Otavi, ovog dvadeset osmog maja hiljadu devetstotina osamdeset osme godine, u jednom originalu u kojem su engleski i francuski podjednako autenticni.


66

7 DODACI

7.1 LOR:«USTUPANJE POTRAŽIVANJA UGOVOROM (USTUPANJE ILI CESIJA)

............................................................................................................................ Pododeljak 1.

O P Š T E O D R E D B E

Clan 436. Koja potraživanja mogu da se ustupe ugovorom

(1) Poverilac može da prenese (ustupi) svoje potraživanje ugovorom zakljucenim sa trecim licem, osim potraživanja ciji prenos je zabranjen statutom, ili koje je ograniceno na poverioca, ili koje je inkompatibilno po svojoj prirodi da se prenese na drugog.

(2) Ugovor o ustupanju (cesiji) nece važiti za dužnika ako su on i poverilac predvideli da poverilac nece moci da ustupi potraživanje drugom, ili da ga nece ustupiti bez saglasnosti dužnika.

Clan 437. Sporedna prava (1) Sporedna prava ce sa potraživanjem preci na primaoca, kao što je pravo

prioritetnog placanja, hipoteka, obezbedenje, prava na osnovu ugovora sa garantom, prava na kamatu, prava na indirektnu štetu i slicno.

(2) Ipak, cedent (osoba koja vrši cesiju) može da isporuci primaocu objekat dat u zalog samo ako se sa tim složi zalagac; u suprotnom, zalog ce ostati kod lica koje vrši ustupanje da ga cuva za racun primaoca.

(3) Pretpostavice se da je dospela i neplacena kamata preneta (ustupljena) zajedno sa glavnicom potraživanja.

Clan 438. Obaveštavanje dužnika (1) Nije neophodna saglasnost dužnika za ustupanje potraživanja, ali cedent

(osoba koja vrši cesiju) je obavezna da obavesti dužnika o izvršenom ustupanju (cesiji).

(2) Ispunjenje izvršeno cedentu (osobi koja vrši cesiju) pre obaveštenja o ustupanju (cesiji) bice pravosnažno i izuzece dužnika od obaveze, ali samo u slucaju ako nije znao za ustupanje (cesiju); u suprotnom, obaveza ostaje važeca i obavezivace ga da je ispuni u odnosu na primaoca.

Clan 439. Višestruko ustupanje (cesija)

Ako poverilac ustupi jedno isto potraživanje razlicitim osobama, potraživanje se pripisuje primaocu o kojem je dužnik kao prvom obavešten od strane cedenta (osobe koja vrši cesiju) ili cesionaru (primaocu) koji je prvi kontaktirao dužnika.

Pododeljak 2. O D N O S I Z M E Ð U P R I M A O C A I D U Ž N I K A

Clan 440. (1) Cesionar (primalac) ce imati ista prava u odnosu na dužnika koja je inace

imao cedent (osoba koja vrši cesiju) u odnosu na dužnika pre ustupanja (cesije).


67

(2) Dužnik može podici protiv cesionara (primaoca), pored prigovora koje ima protiv njega, takode i one koje je mogao da podigne protiv cedenta (osobe koja vrši cesiju) do trenutka kada je obavešten o ustupanju (cesiji).

Pododeljak 3. O D N O S I Z M E Ð U C E D E N T A ( O S O B E K O J A V R Š I

C E S I J U ) I C E S I O N A R A ( P R I M A O C A )

Clan 441. Prezentacija dokumenata o dugu

(1) Cedent (osoba koja vrši cesiju) je obavezna da prezentira cesionaru (primaocu) obveznicu ili neki drugi dokument koji predstavlja dokaz o dugu, ako je on u njegovom posedu, kao i druge dokaze o ustupljenom potraživanju kao i o sporednim pravima koja se odnose na isto.

(2) Ako cedent (osoba koja vrši cesiju) prenese na cesionara (primaoca) samo deo potraživanja, bice obavezan da cesionaru prezentira overenu kopiju obveznice ili nekog drugog dokumenta kojim se dokazuje postojanje ustupljenog potraživanja.

(3) Na zahtev ustupaoca, cesionar ce biti obavezan da mu izda overenu potvrdu o ustupanju.

Clan 442. Garantovanje postojanja potraživanja

Pošto je ustupanje izvršeno putem ugovora kao teretnog pravnog posla cedent (osoba koja vrši cesiju) ce garantovati postojanje potraživanja u trenutku izvršenja ustupanja.

Clan 443. Garantovanje naplativosti

(1) Ako se ovo predvidi, cedent (osoba koja vrši cesiju) ce garantovati naplativost ustupljenog potraživanja, ali samo do iznosa koji je dobijen od primaoca (cesionara), kao i naplativost kamate, troškova koji se odnose na ustupanje i troškova parnicnog postupka protiv dužnika.

(2) Ne može se predvideti veci stepen obaveze cedenta koji deluje u dobroj nameri.

.............................................................................................................................


68

Pododeljak 4. O D R E Ð E N S L U C A J U S T U P A N J A ( C E S I J E )

P O T R A Ž I V A N J A

Clan 444. Ustupanje (cesija) usmesto ispunjenja ili naplate

(1) Ukoliko dužnik, umesto da ispuni svoju obavezu, ustupi poveriocu svoje potraživanje ili deo potraživanja, obaveza dužnika prestaje do iznosa ustupljenog potraživanja cinjenicom zakljucenja ugovora o ustupanju.

(2) Medutim, ako dužnik ustupi svoje potraživanje poveriocu samo da bi izvršio naplatu, njegova obaveza ce prestati ili se smanjiti samo pošto poverilac bude naplatio ustupljeno potraživanje.

(3) U oba slucaja primalac ce biti obavezan da preda cedentu (osobi koja vrši cesiju) sve što je naplatio preko iznosa svog potraživanja koje ima od ustupaoca.

(4) U slucaju ustupanja u cilju naplate, dužnik ustupljenog potraživanja može takode ispuniti svoju obavezu cedentu (osobi koja vrši cesiju), cak i pošto je obavešten o izvršenom ustupanju.

Clan 445. Ustupanje (cesija) u svrhu garancije

Ako se ustupanje (garancija) izvrši u svrhu garantovanja cesionarevog potraživanja cedentu, cesionar ce biti obavezan da postupa kao dobar privrednik ili dobra glava domacinstva u vezi naplate ustupljenog potraživanja; posle naplate i posle odbijanja troškova neophodnih za izmirenje njegovog potraživanja od cedenta (osobe koja vrši cesiju), cesionar ce razliku predati cedentu. .............................................................................................................................

1 LOR: III. RASKID UGOVORA ZBOG NEIZVRŠENJA

Clan 124. Prava jedne strane nakon neizvršenja obaveze druge strane

Kod bilateralnih ugovora, ako jedna strana ne izvrši svoju obavezu, druga strana, osim ako je nešto drugo predvidjeno, može da zahteva izvršenje obaveze, ili, prema uslovima predvidenim u sledecim clanovima, može da raskine ugovor obicnom izjavom, ako se poništenje ugovora ne može izvršiti na osnovu zakona, a u svakom slucaju, ta strana ce imati pravo na naknadu štete.

Clan 125. Kada je izvršenje u okviru ogranicenog vremenskog roka suštinski element ugovora1

(1) Ako je izvršenje u okviru ogranicenog vremenskog roka suštinski element (uslov) ugovora, i prekršilac ne ispuni svoju obavezu u okviru ovog ogranicenog vremenskog roka, ugovor ce se raskinuti na osnovu zakona.

(2) Medutim, prva strana može da održava izvršivost ugovora tako što ce odmah obavestiti prekršioca, posle isteka ogranicenog vremenskog roka, da ce zahtevati izvršenje ugovora.

(3) Ako se na zahtev prve strane za izvršenje ugovora ne odgovori u razumnom roku, ona može da izjavi svoju nameru da raskine ugovor.

(4) Ova pravila primenjivace se kako u slucaju kada ugovorne strane predvide da ce se ugovor smatrati raskinutim osim ako se ne izvrši u okviru utvrdenog ogranicenog vremenskog roka, tako i u slucaju kada je izvršenje ugovora u okviru


69

navedenog ogranicenog vremenskog roka suštinski element ugovora u skladu sa prirodom transakcije.

Clan 126. Izvršenje u okviru ogranicenog vremenskog roka koje nije suštinski element ugovora1

(1) Ukoliko izvršenje obaveze u okviru predvidenog ogranicenog vremenskog roka nije suštinski element (uslov) ugovora, kršilac ce zadržati pravo da izvrši svoju obavezu cak i posle isteka ogranicenog vremenskog roka, dok prva strana može zahtevati izvršenje ugovora.

(2) Ukoliko, medutim, prva strana želi da raskine ugovor, ona ce ostaviti kršiocu dodatni odgovarajuci ogranicen vremenski period za njegovo izvršenje.

(3) Ukoliko kršilac ne izvrši svoju obavezu u okviru dodatnog ogranicenog vremenskog perioda, posledice ce biti iste kao one koje se inace primenjuju u slucaju da je ogranicen vremenski rok suštinski element ugovora.

Clan 127. Raskid ugovora bez ostavljanja dodatnog ogranicenog vremenskog perioda

Ugovorna strana može da raskine ugovor bez davanja kršiocu dodatnog ogranicenog vremenskog perioda za izvršenje, ukoliko izvršavanje obaveza kršioca ukazuje da on nece izvršiti svoju obavezu cak ni u toku dodatnog ogranicenog vremenskog perioda.

Clan 128. Raskid ugovora pre isteka ogranicenog vremenskog roka

Ukoliko pre isteka ogranicenog vremenskog roka postane ocigledno da jedna strana nece ispuniti svoje ugovorne obaveze, druga strana može da raskine ugovor i da traži nakandu štete.

Clan 129. Raskid ugovora sa posledicnim obavezama

(1) Ukoliko u ugovoru sa posledicnim obavezama jedna strana ne izvrši jednu obavezu, druga strana može, u razumnom vremenskom roku, da raskine ugovor u vezi svih buducih obaveza ako postojece okolnosti ukazuju ocigledno da one takode nece biti izvršene.

(2) Ta strana može da raskine ugovor ne samo u vezi buducih obaveza vec i u odnosu na obaveze koje su vec izvršene ako joj nije u interesu da samo one budu izvršene.

(3) Kršilac može da sacuva ugovor posle dostavljanja odgovarajuce garancije.

Clan 130. Dužnost obaveštavanja

Strana koja namerava da raskine ugovor zbog neizvršenja obaveza od strane kršioca obavezna je da odmah o tome obavesti kršioca.

Clan 131. Slucaj kada nije moguce raskinuti ugovor

Ugovor se nece raskinuti zbog neizvršenja (kršenja) nebitnog uslova.

Clan 132. Dejstvo raskida

(1) Posle raskida ugovora obe strane ce biti oslobodene od svojih obaveza, osim obaveze da izvrše naknadu pretrpljenog gubitka.

(2) Strana koja je u celosti ili delimicno izvršila ugovor imace pravo na povracaj onoga što je dala.


70

(3) Ukoliko obe strane budu imale pravo da traže povracaj onoga što je dato, medusobni povracaji ce se rešiti prema pravilima o izvršenju bilateralnih ugovora.

(4) Svaka strana ce dugovati nadoknadu drugoj za koristi koje je uživala jedno vreme od onoga što je obavezna da vrati, odnosno nadoknadi.

(5) Strana koja vraca novac bice obavezna da plati kamatu koja je nastala od dana dobijanja uplate.

7.2 UNIDROIT – Konvencija o medunarodnom faktoringu (Otava, 28. maj 1988.) UGOVORNE ZEMLJE OVE KONVENCIJE, SVESNE cinjenice da ce medunarodni faktoring imati znacajnu ulogu u razvoju medunarodne trgovine, PRIHVATAJU zbog toga važnost usvajanja jedinstvenih pravila za stvaranje zakonskog okvira koji ce olakšati medunarodni faktoring uz istovremeno održavanje poštene ravnoteže interesa izmedu raznih strana koje su obuhvacene faktoring transakcijom, SPORAZUMELE su se kako sledi: .............................................................................................................................

I POGLAVLJE – OBLAST PRIMENE I OPŠTE ODREDBE

Clan 1. 1. – Ova Konvencija odnosi se na ugovore o faktoringu i ustupanja potraživanja kako je opisano u ovom poglavlju. 2. – U svrhu ove Konvencije "ugovor o faktoringu" znaci ugovor zakljucen izmedu jedne strane (isporucioca) i druge strane (faktora) prema kojem: (a) isporucilac može ili je ustupio faktorna potraživanja koja su nastala iz ugovora o kupoprodaji robe sklopljenog izmedu isporucioca i drugih njegovih kupaca (dužnika) koji nisu kupili robu prvenstveno za licnu, porodicnu ili upotrebu u domacinstvu; (b) faktor treba da izvrši najmanje dve od sledecih funkcija:

- finansira u ime isporucioca, ukljucujuci zajmove i avansna placanja;

- vodi racune (vodenje konta glavne knjige) koji se odnose na potraživanja;

- naplatu potraživanja;

- zaštitu od kašnjenja u placanju od strane dužnika;

(c) dužnicima treba da se dostavi obaveštenje o ustupanju potraživanja. 3. – Pozivanje na "robu" i "kupoprodaju robe" u ovoj Konvenciji obuhvatace i usluge i pružanje usluga. 4. – U svrhu ove Konvencije: (a) pismeno obaveštenje ne mora da bude potpisano, ali mora da identifikuje lice od koga ili u cije ime je dato; (b) "pismeno obaveštenje", pored ostalog, obuhvata telegrame, telekse i svaku drugu vrstu telekomunikacije koja može da se reprodukuje u materijalnom obliku; (c) pismeno obaveštenje je dato kada ga primi onaj na koga je adresovano.


71

............................................................................................................................. Clan 2.

1. – Ova Konvencija primenjuje se kadgod je rec o potraživanjima ustupljenim u skladu sa ugovorom o faktoringu, a koja nastaju iz ugovora o kupoprodaji robe zakljucenog izmedu isporucioca i dužnika cija se mesta poslovanja nalaze u razlicitim državama, i: (a) kada su te države i država u kojoj faktor ima svoje mesto poslovanja ugovorne države Konvencije; ili (b) na ugovor o kupoprodaji robe i na ugovor o faktoringu primenjuju se zakoni ugovorne države Konvencije. 2. – Pozivanje na mesto poslovanja strane u ovoj Konvenciji znacice, ako strana ima više od jednog mesta poslovanja, mesto poslovanja koje se prvenstveno bavi odnosnim ugovorom i njegovim izvršenjem, uzimajuci u obzir okolnosti koje su poznate ili razmatrane od strana u bilo kom trenutku pre ili prilikom zakljucenja tog ugovora.

Clan 3. 1. – Primenu ove Konvencije mogu da iskljuce: (a) strane iz ugovora o faktoringu; ili (b) strane iz ugovora o kupoprodaji robe u vezi potraživanja koja nastaju u trenutku ili pošto je faktor dao pismeno obaveštenje o takvom iskljucenju. 2. – Kada se iskljuci primena Konvencije u skladu sa prethodnim stavom, to iskljucenje može da se odnosi samo na Konvenciju u celini. .............................................................................................................................

Clan 4. 1. – Prilikom tumacenja ove Konvencije, pažnja treba da se posveti predmetu i svrsi Konvencije koja je utvrdena u njenoj preambuli, njenom medunarodnom karakteru i potrebi da se promoviše jednoobraznost u njenoj primeni i poštovanju dobre namere u medunarodnoj trgovini. 2. – Pitanja koja se odnose na teme iz ove Konvencije, a koje njom nisu izricito rešene, treba da se reše u skladu sa opštim principima na kojima se ona zasniva ili, u odsustvu tih principa, u skladu sa važecim zakonima na osnovu pravila privatnog medunarodnog zakona.


72

II POGLAVLJE – PRAVA I OBAVEZE STRANA

Clan 5.

Za strane ugovora o faktoringu: (a) odredba u ugovoru o faktoringu o ustupanju postojecih ili buducih potraživanja nece se smatrati nevažecom zbog cinjenice da one nisu konkretno navedene u ugovoru ako su u vreme zakljucenja ugovora, ili kada nastanu, mogle da se identifikuju u ugovoru; (b) odredba u ugovoru o faktoringu kojom su buduca potraživanja ustupljena važi za prenos potraživanja na faktor kada dode do potraživanja, bez potrebe za novim transferom.

Clan 6.

1. – Ustupanje potraživanja isporucioca faktoru važice bez obzira na bilo kakav dogovor izmedu isporucioca i dužnika kojim se zabranjuje takvo ustupanje. 2. – Ipak, takvo ustupanje nece važiti za dužnika ako je, u vreme zakljucenja ugovora o kupoprodaji robe, njegovo mesto poslovanja bilo u ugovornoj državi koja je dala izjavu prema clanu 18. ove Konvencije. 3. – Ništa iz stava 1 nece uticati na bilo koju obavezu dobre namere koju isporucilac ima prema dužniku ili bilo koju obavezu isporucioca prema dužniku u vezi izvršenog ustupanja kojim su prekršeni uslovi iz ugovora o kupoprodaji robe.

Clan 7. Ugovor o faktoringu može pravosnažno da obezbedi prenos izmedu strana ugovora, bez novog transfera, svih ili bilo kog od prava isporucioca koje proistice iz ugovora o kuproprodaji robe, ukljucujuci korišcenje bilo koje odredbe iz ugovora o kupoprodaji robe kojom se zadržava vlasništvo isporucioca nad robom ili stvara bilo kakvo obezbedenje interesa.

Clan 8. 1. – Dužnik je obavezan da plati faktoru ako, i samo ako, dužnik nema saznanja da bilo koje lice ima pravo prioriteta za placanje, a pismeno obaveštenje o ustupanju: (a) je isporucilac, ili faktor sa ovlašcenjem isporucioca, dao dužniku; (b) razumno identifikuje potraživanja koja su ustupljena i faktor kojem ili na ciji racun dužnik treba da izvrši placanje; i (c) se odnosi na potraživanja koja nastaju iz ugovora o kupoprodaji robe koji se sacinjen kada ili pre nego što je dato obaveštenje. 2. – Bez obzira na bilo koji drugi osnov prema kojem se dužnik oslobada obaveze da izvrši placanje faktoru, za ovu svrhu placanje ce važiti ako je izvršeno u skladu sa prethodnim stavom.

Clan 9.

1. – U tužbi faktora protiv dužnika za naplatu potraživanja koje nastaje iz ugovora o kupoprodaji robe, dužnik može da koristi protiv faktora sve odbrane koje su predvidene ugovorom, a koje bi dužniku bile na raspolaganju da je takvu tužbu podneo isporucilac. 2. – Dužnik takode može da zahteva od faktora svako pravo na poravnanja u vezi postojece tužbe protiv isporucioca u ciju korist su potraživanja nastala, a na


73

raspolaganju su dužniku u trenutku kada je pismeno obaveštenje dato dužniku u skladu sa clanom 8(1). .............................................................................................................................

Clan 10. 1. – Bez nanošenja štete po prava dužnika iz clana 9, neizvršenje ili manjkavo ili zakasnelo izvršenje ugovora o kupoprodaji robe nece samo po sebi dati pravo dužniku da povrati iznos koji je dužnik platio faktoru, ukoliko dužnik ima pravo na povracaj tog iznosa od isporucioca. 2. – Ipak, dužnik koji ima takvo pravo na povracaj iznosa od isporucioca za sumu koju je platio faktoru u odnosu na potraživanje ce imati pravo da dobije taj iznos od faktora u meri u kojoj: (a) faktor nije osloboden obaveze da izvrši placanje isporuciocu u vezi tog potraživanja; ili (b) je faktor izvršio to placanje u vreme kada je znao za neizvršenje isporucioca ili manjkavo ili zakasnelo izvršenje u vezi robe na koju se odnosi placanje dužnika.

III POGLAVLJE – KASNIJA USTUPANJA

Clan 11. 1. – Kada isporucilac ustupi potraživanje faktoru u skladu sa ugovorom o faktoringu za koji važi ova Konvencija: (a) pravila navedena u clanovima 5 do 10, pod uslovom podstava (b) ovog stava, primenjuju se na svako kasnije ustupanje potraživanja od strane faktora ili kasnijeg cesionara; (b) odredbe clanova 8 do 10 primenjuju se kao da je kasniji cesionar bio faktor. 2. – U svrhe ove Konvencije, obaveštenje dužniku o kasnijem ustupanju takode predstavlja obaveštenje o ustupanju faktoru.

Clan 12. Ova Konvencija nece se primenjivati na kasnije ustupanje koje je zabranjeno uslovima iz ugovora o faktoringu. .............................................................................................................................

IV POGLAVLJE – ZAVRŠNE ODREDBE

Clan 13. 1. – Ova Konvencija pocinje da se potpisuje na završnom sastanku Diplomatske konferencije za usvajanje nacrta Unidroit Konvencija o medunarodnom faktoringu i medunarodnom finansijskom lizingu i sve države ce moci da ih potpišu u Otavi do 31. decembra 1990. 2. – Ova Konvencija predmet je ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja od država koje su je potpisale. 3. – Sve države koje nisu države potpisnice imaju slobodan pristup ovoj Konvenciji od dana kada ona može da se potpiše. 4. - Ratifikacija, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje izvršava se deponovanjem zvanicnog instrumenta u tom smislu kod depozitara.

Clan 14.

1. – Ova Konvencija stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi posle isteka šest meseci od datuma deponovanja treceg instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.


74

2. – Za svaku državu koja ratifikuje, prihvati, odobri ili pristupi ovoj Konvenciji posle deponovanja treceg instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, ova Konvencija stupa na snagu za odnosnu državu prvog dana meseca koji sledi po isteku šest meseci od datuma deponovanja njenog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja. ........................................................................................................................

Clan 15. Ova Konvencija ne prevladava nijedan sporazum koji je vec zakljucen ili koji može da se zakljuci. .........................................................................................................................

Clan 16. 1. – Ako ugovorna država ima dve ili više teritorijalne jedinice u kojima se primenjuju razliciti zakonski sistemi za pitanja kojima se bavi ova Konvencija, ta država može da, u trenutku potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, izjavi da se ova Konvencija odnosi na sve njene teritorijalne jedinice ili samo na jednu ili više njih, i u svakom trenutku može da zameni svoju izjavu drugom izjavom. 2. – O ovim izjavama mora de se obavesti depozitar i u njima moraju izricito da se navedu teritorijalne jedinice u kojima ova Konvencija važi. 3. – Ako se prema izjavi iz ovog clana Konvencija odnosi na jednu ili više, ali ne sve, teritorijalne jedinice ugovorne države i ako se mesto poslovanja strane nalazi u toj državi, smatra se da ovo mesto poslovanja, za svhe ove Konvencije nije u ugovornoj državi, osim ako se nalazi na teritorijalnoj jedinici za koju važi ova Konvencija. 4. – Ako ugovorna država ne da izjavu iz stava 1, onda se Konvencija odnosi na sve teritorijalne jedinice te države.

Clan 17. 1. – Dve ili više ugovornih država koje imaju iste ili vrlo slicne zakonske propise za pitanja na koja se odnosi ova Konvencija mogu u svakom trenutku da izjave da se Konvencija ne primenjuje kada se mesta poslovanja isporucioca, faktora i dužnika nalaze u tim državama. Te deklaracije mogu da se daju zajednicki ili reciprocnim unilateralnim izjavama. 2. – Ugovorna država koja ima iste ili vrlo slicne zakonske propise o pitanjima na koja se ova Konvencija odnosi kao i jedna ili više neugovornih država, može, u bilo kom trenutku, da izjavi da se Konvencija ne primenjuje u slucajevima kada se mesto poslovanja isporucioca, faktora i dužnika nalazi u tim državama. 3. – Ako država koja je predmet izjave u skladu sa prethodnim stavu kasnije postane ugovorna država, data izjava ce, od dana stupanja Konvencije na snagu u odnosu na novu ugovornu državu, imati efekat izjave date prema stavu 1, pod uslovom da se nova ugovorna država prikljuci toj izjavi ili da reciprocnu unilateralnu izjavu.

Clan 18. Ugovorna država može u svakom trenutku da da izjavu u skladu sa clanom 6(2) da ustupanje u skladu sa clanom 6(1) nece važiti za dužnika ako je njegovo mesto poslovanja, u vreme zakljucenja ugovora o kupoprodaji robi, bilo u toj državi.


75

Clan 19. 1. – Izjave date u skladu sa ovom Konvencijom u vreme potpisivanja predmet su potvrde posle ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja. 2. – Izjave i potvrde izjava treba da se daju pismeno i da se o njima zvanicno obavesti depozitar. 3. – Izjava istovremeno postaje važeca sa stupanjem Konvencije na snagu za odnosnu državu. Ipak, izjava za koju depozitar dobije zvanicno obaveštenje posle stupanja Konvencije na snagu postaje važeca prvi dan u mesecu koji sledi posle isteka šest meseci od dana kada je depozitar primio obaveštenje. Reciprocne unilateralne izjave u skladu sa clanom 17 postaju važece prvog dana meseca posle isteka šest meseci od dana kada je depozitar primio poslednju izjavu. 4. – Svaka država koja da izjavu u skladu sa ovom Konvencijom može da je u svakom trenutku povuce zvanicnim pismenim obaveštenjem adresovanim na depozitara. To povlacenje stupa na snagu prvog dana u mesecu koji sledi posle isteka šest meseci od dana kada je depozitar primio to obaveštenje. 5. – Povlacenje izjave date u skladu sa clanom 17 cini neoperativnom svaku zajednicku ili reciprocnu unilateralnu izjavu koju je dala druga država prema ovom clanu, a u odnosu na zemlju koja istupa, na dan kada povlacenje stupa na snagu. .............................................................................................................................

Clan 20. Nije dozvoljeno nikakvo zadržavanje prava osim onih koja su izricito odobrena u ovoj Konvenciji. .............................................................................................................................

Clan 21. Ova Konvencija se primenjuje kada potraživanja ustupljena u skladu sa ugovorom o faktoringu nastanu prema ugovoru o kupoprodaji robe zakljucenom na ili posle datuma kada Konvencija stupi na snagu u odnosu na ugovorne države iz clana 2(1)(a), ili ugovornu državu ili države iz stava 1(b) tog clana, pod uslovom da: (a) je ugovor o faktoringu zakljucen na ili posle tog datuma; ili (b) su se strane iz ugovora o faktoringu dogovorile da se primeni Konvencija.

Clan 22.

1. – Svaka ugovorna država može da otkaže ovu Konvenciju u svakom trenutku posle datuma na koji je stupila na snagu za tu državu. 2. – Otkaz se vrši deponovanjem instrumenta u tom smislu kod depozitara . 3. – Otkaz stupa na snagu prvog dana u mesecu koji sledi posle isteka šest meseci od dana deponovanja instrumenta o otkazu kod depozitara. Kada je duži period za stupanje na snagu otkaza naveden u instrumentu za otkaz, isti stupa na snagu posle isteka tog duže navedenog perioda posle njegovog deponovanja kod depozitara.

Clan 23. 1. – Ova Konvencija bice deponovana kod vlade Kanade. 2. – Vlada Kanade ce: (a) obavestiti sve države koje su potpisale ili pristupile ovoj Konvenciji i predsednika Medunarodnog instituta za unifikaciju privatnog zakona (Unidroit) o:

(i) svakom novom potpisivanju ili deponovanju instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju, zajedno sa datumom istog;


76

(ii) svakoj izjavi datoj u skladu sa clanovima 16, 17 i 18;

(iii) povlacenju svake izjave u skladu sa clanom 19(4);

(iv) datumu stupanja na snagu ove Konvencije;

(v) deponovanju instrumenta o otkazu ove Konvencije zajedno sa datumom njegovog deponovanja i datumom kada stupa na snagu;

(b) dostaviti overene verne kopije ove Konvencije svim državama potpisnicama, svim državama koje pristupaju ovoj Konvenciji i predsedniku Medunarodnog instituta za unifikaciju privatnog prava (Unidroit). U POTVRDU ISTOG dole potpisani punomocnici koji su propisno ovlašceni od strane svojih vlada potpisali su ovu Konvenciju. IZVRŠENO u Otavi, ovog dvadeset osmog maja hiljadu devetstotina osamdeset osme godine, u jednom originalu u kojem su engleski i francuski podjednako autenticni.

ST Serbia Factoring Yu - Documents & Reports · 5) Biznis plan za Srbiju i za faktoring kompaniju;...

Documents

Transcript of ST Serbia Factoring Yu - Documents & Reports · 5) Biznis plan za Srbiju i za faktoring kompaniju;...