Social Exclusion in Rural Areas in Serbia 2010

8/7/2019 Social Exclusion in Rural Areas in Serbia 2010

1/123

SOCIJALNA

ISKLJU

ENOSTU

RURALNIM

OBLASTIMA

SRBIJE

SOCIJALNA ISKLJUENOSTU RURALNIM OBLASTIMA

SRBIJE

This studywasfinancedthrough project supportedbyEUDelegationin Serbia

ISBN 978-86-7728-137-3

9 7 8 8 6 7 7 2 8 1 3 7 3


2/123

Slobodan Cveji

Marija Babovi

Mina Petrovi

Natalija Bogdanov

Olivera Vukovi

SOCIJALNA ISKLJUENOST U RURALNIM OBLASTIMA SRBIJE


3/123

Slobodan Cveji

Marija Babovi

Mina Petrovi

Natalija Bogdanov

Olivera Vukovi

SOCIJALNA ISKLJUENOST U RURALNIM OBLASTIMA SRBIJEPrvo izdanje

Izdava

UNDP Srbija, Sektor za inkluzivni razvoj

Prevod saetka

Ljiljana Smua

Recenzenti

prof. dr Milovan Mitrovi

dr Duan Moji

Dizajn i tampa

Dosije studio, Beograd

ISBN 978-86-7728-137-3

Tira

300

Stavovi izneseni u ovoj publikaciji jesu stavovi autora, i ne predstavljaju nuno istavove Ujedinjenih nacija, ukljuujui UNDP, ili drava lanica UN-a


4/123

Slobodan CvejiMarija Babovi

Mina PetroviNatalija Bogdanov

Olivera Vukovi

SOCIJALNA ISKLJUENOSTU RURALNIM OBLASTIMA

SRBIJE

Beograd, 2010.


5/123


6/123

5

SADRAJ

SKRAENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

SAETAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

1. KONCEPT I METODOLOGIJA STRAIVANJASOCIJALNE ISKLJUENOSTI U RURALNOJ SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

1.1. Konceptualne osnove istraivanja socijalne iskljuenosti. . . . . . 19

1.2. Metodologija istraivanja socijalne iskljuenostiu ruralnoj Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

1.2.1. Analitiki okvir istraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

1.2.2. Jedinice istraivanja i analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

1.2.3. Instrument za prikupljanje podataka i uzorak. . . . . . . . . . 25

1.2.4. Merenje siromatva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

2. SOCIO-EKONOMSKI KONTEKST I RELEVANTNE POLITIKE . . . . . . . . . . . . . 312.1. Poloaj ruralnih oblasti u transformaciji Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . 31

2.2. Politike od znaaja za socijalnu ukljuenostseoskog stanovnitva i ruralni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

3. SIROMATVO SEOSKOG STANOVNITVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

3.1. Finansijsko siromatvo seoskog stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

3.2. Materijalna deprivacija seoskog stanovniva . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

4. ZAPOSLENOST RURALNE POPULACIJE I PRISTUP TRITIMA . . . . . . . . . 55

4.1. Problemi ekonomske iskljuenosti porodinihgazdinstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

4.1.1. Raspoloivi kapital porodinih gazdinstava . . . . . . . . . . . . 57

4.1.2. Poloaj porodinih gazdinstava na trituroba, finansijskog kapitala i informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

4.1.3. Pristup dravnoj podrci poljoprivredi . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

4.1.4. Diversifikacija prihoda porodinih gazdinstava . . . . . . . . 66

4.2. Pristup ruralne populacije tritu rada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68


7/123

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

6

5. PRISTUP RURALNE POPULACIJE SOCIJALNIMUSLUGAMA I SOCIJALNOJ ZATITI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

5.1. Dostupnost obrazovanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

5.2. Pokrivenost ruralne populacije socijalnim osiguranjemi zdravstvena zatita na selu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

5.2.1.Penzijsko-invalidsko osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

5.2.2. Zdravstveno osiguranje i zdravstvena zatita . . . . . . . . . . 84

5.3. Socijalna zatita seoske populacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

6. SOCIO-KULTURNA PARTICIPACIJA SEOSKOG STANOVNITVA. . . . . . . . . 91

6.1. Socijalni kapital i socijalna participacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

6.2. Kulturni aspekti socijalne iskljuenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 947. SOCIJALNA ISKLJUENOST KAO PREPREKAODRIVOG RURALNOG RAZVOJA ZAKLJUCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

8. PREPORUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

PRILOG: TABELE I GRAFIKONI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113


8/123

7

SKRAENICE

Skraenica Naziv Abbreviation Name

ARS Anketa o radnoj snazi LFS Labour Force Survey

AS Anketa o ivotnom standardu LSMSLiving StandardMeasurement Survey

BDP Bruto domai proizvodu GDP Gross Domestic ProductCSR Centar za socijalni radEU Evropska unija EU European Union

MOP Materijalno obezbeenjeporodice

FA Family Allowance

NSZNacionalna sluba zazapoljavanje

NESNational EmploymentService

OMK Otvoreni metod koordinacije OMCOpen Method ofCoordination

PIO Penzijsko invalidsko osiguranje RDIRetirement and disabilityinsurance

RSZ Republiki zavoda za statistiku SORSStatistical Offi ce of theRepublic of Serbia

STOSvetska trgovinskaorganizacija

WTO World Trade Organisation

Indikatorska podgrupa komi-teta za socijalnu zatitu EU

ISSPCThe Inidacators Subgroupof the Social ProtectionCommitee

EU SILCEU Statistics on Income andLiving Standard SILC

OECDOrganisation for EconomicCo-operation andDevelopment

NUTSNomenclature of territorialunits for statistics

LAU Local administrative units

IPARD programInstrument forPre-Accession Assistancefor Rural Development

FADNFarm Account DataNetwork


9/123


10/123

9

SAETAK

O istraivanju

Krajem 2009. godine, neposredno pred poetak Evropske godine bor-be protiv siromatva i socijalne iskljuenosti nevladina organizacija SeConS grupa za razvojnu inicijativu je, uz podrku Programa Ujedinjenih nacija zarazvoj u Srbiji i Delegacije Evropske Komisije u Srbiji, sprovela veliko istraiva-nje o socijalnoj iskljuenosti i siromatvu u ruralnim oblastima Srbije.

Istraivanje je sprovedeno sa namerom da se prepoznaju najvaniji pro-blemiu ruralnim oblastima koji stvaraju rizike od siromatva i socijalne isklju-enosti, da se uoi na koji nain se razliiti rizici kombinuju i proizvode (vie-struku) iskljuenost i deprivaciju, kao i da se identifikuju drutvene grupe kojesu pod najveim rizikom od siromatva i socijalne iskljuenosti. Cilj je bio i dase ispitaju aktuelni efekti razliitih relevantnih politika, kao i da se izloe pre-

poruke za unapreenje mera ili njihove implementacije u cilju poveanja so-cijalne ukljuenosti ruralne populacije, a time i podsticanja ruralnog razvoja

kao znaajne komponente odrivog razvoja u Srbiji. Osim toga, oslanjajui sena koncept i metodologiju praenja socijalne ukljuenosti u EU, istraivanje

je imalo za cilj da doprinese i pripremama za ukljuivanje Srbije u Otvorenimetod koordinacije (OMK), evropski okvir usaglaavanja nacionalnih socijal-nih politika.

O metodologiji

Istraivanje je sprovedeno anketiranjem na uzorku od 1621 domain-stva, a uzorak je sainjen u skladu sa OECD standardima za definisanje rural-nih podruja. U skladu sa ovim standardima iz uzorakog okvira su izostavlje-ne one teritorijalne jedinice koje zadovoljavaju tri kriterijuma:

Da imaju gustinu stanovnitva veu od 150 stanovnika po km2,

Da imaju proporciju stanovnitva koja ivi u gradskim naseljima od50% ili vie i

Da imaju veliki administrativni centar (preko 20.000 stanovnika).


11/123


10

Nakon definisanja ciljne populacije optine su razvrstane u 4 stratuma:Vojvodina, centralni stratum (Pomoravlje, umadija, Mava i Stig), zapadnistratum i jugoistoni stratum (brdsko-planinski deo istone Srbije i juna Srbi-

ja). Prilikom definisanja stratuma u obzir su uzete geografske odlike podrujakoje imaju uticaj na privrednu strukturu i profil poljoprivredne proizvodnje,ali i kulturne razlike, razlike u stepenu institucionalne razvijenosti i razlike ustepenu infrastrukturne izgraenosti.

Zbog ovakve definicije ruralnih podruja i slika o ruralnoj Srbiji u po-gledu socijalne iskljuenosti i siromatva je nova. Naime, ruralna Srbija koja

je opisana i analizirana u ovoj studiji, razlikuje se od uobiajenog poistove-ivanja ruralnih podruja sa ne-urbanim podrujima koje domaa statistikadefinie kao ostalo. Osim toga, metodologija merenja siromatva je postav-

ljena u skladu sa metodologijom EU, to znai da je siromatvo mereno prekoprihoda a ne preko potronje.

Istraivanjem su obuhvaene sledee dimenzije socijalne iskljuenosti:finansijsko siromatvo i materijalna deprivacija, ekonomski aspekti iskljueno-sti u kontekstu trine poljoprivredne proizvodnje i mogunosti zapoljavanja unepoljoprivrednim sektorima, pristup socijalnim uslugama, socijalna i kulturna

participacija seoskog stanovnitva.

Osnovni nalazi istraivanja

1. Siromatvo i materijalna deprivacija su visoko zastupljeni u rural-noj Srbiji:

Sa finansijskim siromatvom suoava se 38,4% stanovnitva, a samaterijalnom deprivacijom 35,0%;

35,7% stanovnitva na selu suoava se sa jednom od posmatranihdimenzija siromatva (sa finansijskim siromatvom ili materijalnom

deprivacijom ili deprivacijom u naselju), 21,3% sa dve, a 4,8% sta-novnitva suoava se sa sve tri dimenzije siromatva;

26,1% stanovnitva se nalazi u konzistentnom siromatvu (gde sekumuliraju dve odnosno tri dimenzije siromatva);

2. Regionalne razlike u zastupljenosti siromatva su znaajne

Vojvodina je region sa najmanjim procentom stanovnitva koje sesuoava sa bar jednom dimenzijom siromatva (finansijskim siro-matvom ili materijalnom deprivacijom ili deprivacijom u naselju).Dok je u Vojvodini 56% domainstava suoeno sa bar jednom for-


12/123

Saetak

11

mom siromatva, u ostalim regionima uee takvih domainstva jena nivou od 6364%.

Zapadna Srbija ima najmanje postotke finansijski siromanog

(33,4%) i materijalno depriviranog (31,9%) stanovnitva, a jugoi-stona Srbija najvee (41,2% i 37,8%).

Vojvodina ima najmanji procenat stanovnitva suoenog sa depri-vacijom u naselju (1,7%) a Zapadna Srbija najvei (12,5%).

Zapadna Srbija ima najmanji procenat konzistentno siromanih podve dimenzije (finansijsko siromatvo i materijalna deprivacija) a Ju-goistona Srbija najvei, 13,8% i 18,5%.

injenica da meovita domainstva imaju najmanji procenat siro-manih i materijalno depriviranih, dovodi do toga da je najmanja

stopa finansijskog siromatva i materijalne deprivacije zabeleenau regionu Zapadne Srbije, gde je uee meovitih domainstavanajvee od sva etiri regiona.

3. Stanovnitvo iz pojedinih tipova domainstva je izloeno veimrizicima od siromatva i socijalneiskljuenosti.

Stanovnitvo iz poljoprivrednih domainsatva ima najvii procenatfinansijskog siromatva i visok procenat materijalne deprivacije.

Stanovnitvo iz nepoljoprivrednih domainstava, takoe, suoava

se sa viim rizikom materijalne deprivacije. Osobe koje ive u samakim domainstvima su izloena veem rizi-ku u svim dimenzijama (finansijsko siromatvo, materijalna depriva-cija i deprivacija u naselju).

Osobe iz jednoroditeljskih domainstva suoavaju se sa viim ste-penom materijalne deprivacije.

Osobe koje ive u starakim domainstvima nemaju posebno visokrizik od finansijskog siromatva, ali su sa najviim procentom mate-rijalno depriviranih i deprivaranih u naselju, to reflektuje injenicu

da su najgore opremljena naselja ujedno i populaciono najmanjevitalna.

Osobe iz domainstva sa decom pokazuju neto vii rizik od finan-sijskog siromatva ali ne i materijalne deprivacije ili deprivacije unaselju.

Deca do 14 godina spadaju u starosnu grupu koja se u najveemprocentu suoava i sa finansijskim siromatvom i sa materijalnomdeprivacijom. Skoro svako drugo dete suoava se tekoama u za-dovoljavanju specifinih potreba dece. U najveem riziku su deca u


13/123


12

jednoroditeljskim porodicama, potom u nuklearnim, dok su u naj-manjem riziku deca u proirenim i vieporodinim domainstvima,u kojima deca na selu ive najee.

Neobrazovana populacija je najvie ugroena po svim dimenzijamasiromatva.

Poljoprivrednici i pomaui lanovi najvie se suoavaju sa finansij-skim siromatvom i deprivacijom u naselju, a PKV i NKV radnici samaterijalnom deprivacijom.

4.Siromatvo je znaajno povezano sa veliinom gazdinstva, me-renom veliinom raspoloivog zemljita.

Prema ovom kriterijumu, u Srbiji i svim analiziranim podrujima, izu-

zev regiona Jugoistone Srbije, vei procenat siromanih je meuvelikim gazdinstvima od kojih je veina u 2009. imala velike rasho-de vezano za poljoprivrednu proizvodnju.

Najvei procenat siromanih meu velikim gazdinstvima je na po-druju Vojvodine, koja je poljopriverdno najintenzivniji region.

5. Porodina gazdinstva se suoavaju sa ozbiljnim tekoama u pri-stupu kljunim tritima.

5.1. Trite poljoprivrednih proizvoda trine vikove ima manje od

40% anketiranih gazdinstava, a prihod od prodaje poljoprivrednih proizvodanije konkurentan zaradama u drugim sektorima

Proizvoai sa velikim trinim vikovima penice, kukuruza, indu-strijskog bilja i mleka, imaju bolje organizovan trini lanac, ali im tozbog nepovoljnih cena nije omoguilo povoljniji dohodak (Vojvodi-na i Centralna Srbija).

Ekonomski povoljniji poloaj ostvarili su proizvoai koji su pija-nom prodajom plasirali svoje proizvode (mala gazdinstva i meo-vita gazdinstva). Direktna naplata, niska ulaganja i skraivanje roka

naplate, omoguili su ovim gazdinstvima povoljniju poziciju u od-nosu na druga.

5.2. Finansijsko trite nije struktuirano prema potrebama poljopri-vrednih gazdinstava i specifinostima poljoprivrede mala gazdinstva nemogu da obezbede kreditne garancije i diversifikuju svoju aktivnost ili do-hodak.

5.3. Trite informacija je podjednako dostupno svim gazdinstvima re-gionalne razlike pokazuju da su najmanje informisana gazdinstva sa podruja

Jugoistone Srbije.


14/123

Saetak

13

6. Znaajan broj domainstava se suoava sa preprekama u pristu-pu dravnoj podrci poljoprivredi

Gazdinstva Jugoistone Srbije i mala gazdinstva izuzetno su retkokorisnici dravne podrke poljoprivredi.

Nepoljoprivredna gazdinstava se retko nau meu korisnicimabudetske podrke, to je disproporcionalno njihovom ueu uukupnom broju gazidnstava. Uzrok su znatno rigorozniji predusloviza korienje sredstava agrarnog budeta u ovoj godini, to e us-poriti transformaciju gazdinstava i ekstenzivirati proizvodnju.

7. Razlike u standardu porodinih gazidnstava potiu od mogu-nosti ostvarivanja zarada u drugim sekotrima van poljoprivrede i od so-

cijalnih davanja, odnosno od diversifikacije prihoda. Najmanje diversifikovane prihode imaju gazdinstva u Vojvodini,

koja su snanije od ostalih oslonjena na poljoprivredni prihod i sa-mim tim vie zavisna od poloaja poljoprivrede.

Velika gazdinstva sa usko specijalizovanom proizvodnjom i visokimulaganjima, najvie su izloena finansijskom siromatvu.

8. anse ruralne populacije na tritu rada znaajno su odreenekarakteristikama ljudskih resursa i dostupnou radnih mesta u lokalnoj

zajednici. Polovina zaposlenih u ruralnim sredinama radno je angaovano u

poljorivrednim delatnostima u okviru porodinih gazdinstava.

Neplaeni pomaui lanovi privatnih poljoprivrednih gazdinsta-va su preteno ene, a njihov marginalizovan poloaj u sferi rada iprihoda reflektuje se i na nezadovoljavajue ostvarivanje socijalnihprava.

Sa velikim preprekama u zapoljavanju izvan porodinog gazdin-stva suoavaju se osobe niskog obrazovanja, ene i mladi.

Polovina nezaposlenih nekada je bila zaposlena izvan gazdinstva, ana niske anse ponovnog zapoljavanja ukazuje visoko uee (pre-ko polovine) dugorono nezaposlenih.

Nezaposleni iz ruralnih sredina ne samo da su iskljueni sa tritarada, ve i iz mera kojima se unapreuje zapoljivost populacije, akoje se u razliitim formama sprovode preko Nacionalne slube zazapoljavanje. Naime, politika podsticanja zapoljavanja u znaajnojmeri zaobilazi ruralne sredine o emu govori izrazito nisko ueenezaposlenih iz uzorka u merama aktivnog zapoljavanja NSZ.


15/123


14

9. Siromatvo je znaajno povezano sa karakteristikama zaposle-nosti seoskog stanovnitva.

Uee siromanih najnie je meu zaposlenima u nepoljopri-vrednim delatnostima (24%), a najvie meu nezaposlenima(54%).

Meu zaposlenima u poljoprivredi polovina ivi u finansijski siro-manim domainstvima.

10. Obrazovne karakteristike ruralne populacije su nepovoljne, aanse za unapreenje ljudskih resursa u ovom aspektu ograniene ni-zom prepreka.

Vie od polovine ispitanika starih 15 i vie godina je bez kvalifikacija.

Intergeneracijske razlike ukazuju na poboljanje obrazovnih karak-teristika kod mlaih generacija.

Problem ranog naputanja kolovanja je veoma izraen, obzirom da je 44% ispitanika starih 15 i vie godina napustilo kolovanje prezavretka srednje kole.

Osnovne kole postoje u veini sela, ali su predkolske ustanove,domovi kulture i biblioteke slabo zastupljeni, osim u Vojvodini.

Dostupnost dodatnih, alternativnih obrazovnih sadraja je slaba.

11. Obuhvat seoske populacije socijalnim osiguranjem (PIO i zdrav-stvenim) nije zadovoljavajui.

Staraka domainstva koja nisu ostvarila pravo na penziju, a kojih je12% u uzorku, dvostruko vie su izloena siromatvu nego starakadomainstva koja primaju penziju.

Preko polovine ispitanika radnog uzrasta ne uplauje PIO, imeostaju potpuno nezatieni u sluaju povreda i invaliditeta, a izlause izrazito visokim rizicima siromatva u doba starosti.

Problem nepokrivenosti PI osiguranjem daleko je izraeniji kodpoljoprivrednika nego zaposlenih u nepoljoprivrednim delatno-stima.

ak 13% ispitanika nema zdravstveno osiguranje i suoava se sa oz-biljnim tekoama u pristupu odgovarajuim uslugama zdravstve-ne zatite.

Zaposleni u poljoprivredi i nezaposleni u znaajno veem procentunisu pokriveni zdravstvenim osiguranjem nego zaposleni u nepoljopri-vredi.


16/123

Saetak

15

12. Pristup ruralne populacije uslugama socijane zatite je izrazitoslab.

Uprkos visokom procentu siromanih, tek 1,9% domainstava pri-ma MOP.

Ispitanici koji su pokuali da ostvare pravo na neki oblik materijalnepomoi naveli su da je ei razlog za odbijanje zahteva neispunja-vanje drugih kriterijuma, a ne materijalnog cenzusa.

U najteem poloaju su stari na selu, posebno oni koji ive u sta-rakim domainstvima, koji se suoavaju sa ozbiljnim preprekama uobezbeivanju socijalnih usluga za stara i nemona lica.

13. Socijalni kapital seoske populacije je nizak, a kulturna partici-

pacija pasivna i slabo diversifikovana. Nivo socijalnog kapitala u selima Srbije je nizak, bez obzira o kojem

regionu ili etnikoj (kulturnoj) grupi se radi. ak 10% ispitanika izuzorka je izjavilo da uopte ne poseduje vezujui socijalni kapital,to znai da se ne oslanjaju ni na roake, ni na komije i prijateljekada su u stanju socijalne potrebe

Premoujui socijalni kapital gotovo da ne postoji i samim tim nemoe kompenzovati vezujui socijalni kapital u podizanju socijalnekohezije na selu. Tradicionalni oblici vezivanja, preko seoskih oku-

pljanja i ispomaganja kod obimnijih poljoprivrednih radova gubena znaaju, a novi oblici vezivanja su izuzetno slabo razvijeni. Postojiogroman prostor i ansa da se podizanjem kulture udruivanja i orga-nizovanja povea i nivo socijalne kohezije u seoskim zajednicama.

Kulturna participacija je izuzetno slabo diversifikovana i svodi se napasivne oblike (pre svega gledanje televizijskog programa). Kulturnisadraji na maternjem jeziku ne nedostaju, ili ispitanici ne registru-

ju njihov nedostatak kao problem. Glavni razlozi za slabu kulturnuparticipaciju su stil ivota u kojem se mnogo vremena troi na rad-

ne aktivnosti, ali i slaba motivisanost i nezainteresovanost. Postoje izvesne regionalne razlike u potronji kulturnih sadrajakoje, generalno govorei, pokazuju neto aktivniji stil stanovnikavojvoanskih sela u odnosu na ostale.

Stanovnici sela u Srbiji gotovo da uopte ne prijavljuju direktnaiskustva diskriminacije u javnom ivotu, to ne udi s obzirom naizolovan nain ivota i deprivisanost seoskih naselja. Meutim,ukupni uslovi ivota najvei deo stanovnika sela u Srbiji dovode namarginalnu socijalnu poziciju i esto iskljuuju itave zajednice iz

razvojnih tokova drutva.


17/123


16

*

Izloeni nalazi predstavljaju snano upozorenje o nepovoljnom stanjuu ruralnim oblastima u razliitim aspektima, kao i nunostima da se u Srbijirazviju i primene efikasnije politike relevantne za ukljuivanje seoske popula-cije i odrivi ruralni razvoj. Slika o siromatvu i socijalnoj iskljuenosti u rural-noj Srbiji bie svakako potpunija ako u 2010, godini borbe protiv siromatvai socijalne iskljuenosti, bude sprovedeno prvo SILC istraivanje u Srbiji, imee biti omogueno poreenje ruralne i urbane socijalne iskljuenosti.


18/123

17

UVOD

U Evropskoj Uniji 2010. godina proglaena je za Evropsku godinu bor-be protiv siromatva i socijalne iskljuenosti. Iako samo u statusu zemlje uprocesu pridruivanja, Srbija je od 2008. godine poela pripreme za uklju-ivanje u Otvorenu metodu koordinacije (OMK) u oblasti politike socijalneukljuenosti i socijalne zatite. Pripreme podrazumevaju i nov pristup u borbiprotiv siromatva, koji posmatra siromatvo u irem kontekstu socijalne isklju-enosti, pri emu se oba problema smatraju ozbiljnim preprekama odrivomrazvoju. U skladu sa ovim nastojanjima, nevladina organizacija SeConS gru-pa za razvojnu inicijativu je, uz podrku Programa Ujedinjenih nacija za razvoju Srbiji, sprovela veliko istraivanje o socijalnoj iskljuenosti i siromatvu ururalnim oblastima Srbije.

Istraivanje je sprovedeno sa namerom da se prepoznaju najvanijiproblemiu ruralnim oblastima koji stvaraju rizike od siromatva i socijalneiskljuenosti, da se uoi na koji nain se razliiti rizici kombinuju i proizvo-

de (viestruku) iskljuenost i deprivaciju, kao i da se identifikuju drutvenegrupe koje su pod najveim rizikom od siromatva i socijalne iskljuenosti.Pored toga, cilj je bio i da se ispitaju aktuelni efekti razliitih relevantnih

politika, kao i da se izloe preporuke za unapreenje mera ili njihove im-plementacije u cilju poveanja socijalne ukljuenosti ruralne populacije,a time i podsticanja ruralnog razvoja kao znaajne komponente odrivograzvoja u Srbiji.

Istraivanje socijalne iskljuenosti sprovedeno je anketiranjem na uzor-ku od 1621 domainstva, u ruralnim oblastima Srbije (definisanim u skladu

sa OECD standardima) i to putem ispitivanja najvanijih dimenzija iskljue-nosti. U prvom poglavlju kroz objanjenje koncepta socijalne iskljuenosti injegove povezanosti sa ruralnim razvojem, kao i kroz objanjenje metodolo-gije istraivanja, obrazloen je i osnovni model kroz koji su sprovedeni istra-ivanje i analiza. U skladu sa tim modelom, nalazi su u narednim poglavlji-ma izloeni prema sledeim dimenzijama socijalne iskljuenosti: finansijskosiromatvo i materijalna deprivacija, ekonomski aspekti iskljuenosti u kontekstutrine poljoprivredne proizvodnje i mogunosti zapoljavanja u nepoljoprivred-nim sektorima, pristup socijalnim uslugama, da bi se na kraju panja usmerila

na probleme socijalne i kulturne participacije seoskog stanovnitva. Zakljuno


19/123


18

poglavlje rezimira nalaze preko identifikovanja najvanijih problema socijal-ne iskljuenosti i siromatva. U poslednjem poglavlju izloene su preporukeza unapreenje politika i mera koje treba da doprinesu poboljanju socijalne

ukljuenosti ruralne populacije u cilju uspostavljanja kvalitetnijih uslova ivo-ta i generisanja odrivog ruralnog razvoja.


20/123

19

1. KONCEPT I METODOLOGIJA ISTRAIVANJASOCIJALNE ISKLJUENOSTI U RURALNOJ SRBIJI

1.1. Konceptualne osnove istraivanjasocijalne iskljuenosti

Pristup u istraivanju socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji utemeljen je

na konceptu socijalne iskljuenosti i siromatva, koji se danas nalazi i u osnovirazvoja socijalne politike u EU. Savet EU definie socijalnu iskljuenost na sle-dei nain: Drutvena iskljuenostproces kojim su odreeni pojedinci gurnuti naivicu drutva i spreeni u punom uestvovanju u drutvu zbog svog siromatvaili nedostatka osnovnih znanja i mogunosti za doivotno uenje, ili kao rezultatdiskriminacije. Ovo ih udaljuje od zaposlenja, prihoda i moguosti obrazova-nja, kao i od drutvenih mrea i okvira i aktivnosti zajednice. Ovakvi pojedinciimaju malo pristupa vlasti i organima donoenja odluka i na taj nain se estooseaju nemonim i nesposobnim da uzmu kontrolu nad odlukama koje uti-u na njihov svakodnevni ivot (Council of EU, 2004: 8).

Socijalna iskljuenost se na ovaj nain razume kao prekid socijalnihveza i mrea solidarnosti koji su kljuni preduslovi za kvalitetan ivot pojedi-naca i grupa, kao i za integraciju itave drutvene zajednice.

Siromatvo se razume kao vana dimenzija socijalne iskljuenosti aono se definie kao nedovoljnost resursa (u odnosu na prosene resurse pri-merene datom drutvu)zbog kojesu pojedinci, porodice i grupe iskljueni iz sva-kodnevnih ivotnih obrazaca i aktivnosti(Townsend, 1979: 32). U skladu sa tim,Savet EU identifikuje kao siromane one pojedince ili porodice iji su resursi(dobra, novani prihodi i usluge iz javnih i privatnih izvora) toliko mali da ih is-

kljuuju iz minimuma prihvatljivog naina ivota u dravi lanici u kojoj ive(Council of EU, 1975).

U prouavanju socijalne iskljuenosti vano je usmeriti panju na neko-liko kljunih aspekata:

Dimenzije socijalne iskljuenosti. Potrebno je identifikovati u kojimaspektima su pojedinci i grupe iskljueni.

Mehanizme iskljuivanja. Vano je uoiti na koji nain dolazi do is-kljuivanja pojedinaca i grupa u razlitim dimenzijama.


21/123


20

Jedinice posmatranja. Potrebno je sagledati kakvi se obrasci isklju-ivanja uoavaju kod pojedinaca, domainstava, grupa, pa i itavihnaselja, podruja.

Uzroci socijalne iskljuenosti. Potrebno je identifikovati uzroke kojidovode do socijalnog iskljuivanja pojedinaca i grupa.

Posledice socijalne iskljuenosti. Vano je uoiti ta su ishodi socijalneiskljuenosti i kako se oni reflektuju na ivotne anse i kvalitet ivo-ta iskljuenih.

Socijalna iskljuenost poseduje multidimenzionalni karakter. Siromatvose moe razumeti kao jedna od dimenzija socijalne iskljuenosti, ali se moerazumeti istovremeno kao uzrok i posledica socijalne iskljuenosti. Tako, re-cimo, zbog iskljuenosti sa trita rada pojedinci mogu postati siromani. Sadruge strane, zbog siromatva pojedinci ne mogu da obezbede ekonomskeresurse za bolje obrazovanje, adekvatnije vetine, sredstva za ekonomsku ak-tivnost, koji predstavljaju preduslove za uspeno ukljuivanje u trite rada.Meutim, pored siromatva, koje se opet moe posmatrati kroz oblike finan-sijskog siromatva i kroz forme materijalne deprivacije, odnosno nezadovolje-nosti egzistencijalnih potreba na odreenom nivou, postoji itav niz drugihdimenzija po kojima pojedinci i grupe mogu biti iskljueni iz drutva. Isklju-ivanje se moe posmatrati u ekonomskoj dimenziji kroz nemogunost par-ticipacje na tritu rada, ili pristupa finansijskim, tritima roba i usluga. Moe

se, dalje, posmatrati u oblasti pristupa sistemu blagostanja, odnosno uslu-gama obrazovanja, zdravstvene zatite, razliitim uslugama socijalne podrkeili direktne pomoi onda kada se pojedinci i porodice nau u stanju socijalnepotrebe u najrazliitijim oblicima. Napokon, socijalna iskljuenost javlja se iu obliku iskljuivanja iz socijalnih mrea, organizacija, ire zajednice, ili pak,iskljuivanja iz kulturnih obrazaca, sistema vrednosti i aktivnosti usmerenihna zadovoljavanje kulturnih potreba, zbog ega je potrebno panju usmeriti ina aspekte socio-kulturne participacije.

Kada je re o mehanizmima iskljuivanja, potrebno je sagledati naine

na koje dolazi do iskljuivanja pojedinaca i grupa prema razliitim dimenzi-jama. Da li, na primer, neadekvatan pristup obrazovanju vodi iskljuenosti satrita rada, da li iskljuivanje sa trita rada vodi iskljuivanju iz sistema so-cijalnog osiguranja i sl. Dakle, ovde se, pre svega radi o identifikovanju obra-

zaca iskljuivanja, u kojima se razliiti aspekti i faktori iskljuivanja udruuju iproizvode viestruku iskljuenost.

Jedinice posmatranja najee su pojedinci, porodice, domainstva,ali to mogu biti i ire drutvene grupe definisane prema razliitim obeleji-ma (etnikom, migrantskom statusu, polu, starosti, invaliditetu i sl.) Poredtoga, problem socijalne iskljuenosti mogue je analizirati i sa stanovita i-


22/123

Koncept i metodologija istraivanja socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji

21

tavih zajednica, podruja, regiona. Naime, pojedina sela, oblasti, udaljena suod trita, institucija, informacija, a time i ekonomskih i socijalnih tokova, pai razvojnih procesa U tom smislu pojedina naselja, ili itava podruja, mogu

se identifikovati kao iskljuena iz ireg drutva. Takvi oblici iskljuenosti stva-raju velike prepreke za ukljuivanje stanovnika tih podruja u ire drutvenetokove i procese. Stoga prostorni okvir u kome se odvija svakodnevni ivoti u kojem ljudi ostvaruju pristup materijalnim i socijalnim resursima postajeizuzetno vaan. Kvalitet lokalnih resursa moe u manjoj ili veoj meri odrediti(ne)dostupnost drugih mogunosti (ivotnih ansi), te treba praviti razliku iz-meu siromatva i socijalne iskljuenosti kao obeleja pojedinaca (koji moguiveti i u sredinama bogatim resursima) i kao obeleja odreenih podruja. Upodrujima koje obeleava deprivacija u odreenim resursima (komunalna,socijalna, saobraajna infratsruktura i sl.), stanovnitvo generalno ima nepo-voljnije anse da se adekvatno ukljui u iru zajednicu, bez obzira na razlikeu individualnim potencijalima za takvo ukljuivnje (Powell, 2000). Prostornadimenzija, dakle, doprinosi multiplikaciji fenomena materijalne deprivacije isocijalne iskljuenosti, a po pravilu domainstva i pojedinci koji ive u obla-stima sa limitiranim resursima disproporcionalno zavise od lokalnih resursa(Kleinman, 1999).

Dalje, vano je napomenuti da razliiti oblici iskljuivanja pojedinaca igrupa imaju razliite, a esto i viestruke uzroke, kao i posledice. Uzroci isklju-ivanja koji se nalaze u fokusu panje u ovoj studiji su:

Relevantne politike mogu odreivati drutvene ciljeve i sredstvakoja ne ukljuuju interese dela populacije ili ih iskljuuju iz aktiv-nosti usmerenih na dosezanje tih ciljeva (na primer, usmerenostekonomske politike na podsticanje razvoja pojedinih sektora moevoditi zanemarivanju drugih i posledino rizicima od ekonomske is-kljuenosti populacije angaovane u ovim drugim sektorima).

Institucije mogu biti selektivne u obezbeivanju pristupa razlii-tim kategorijama graana. Na primer, mogu biti nedostupne u geo-grafskom smislu zato to su udaljene ili u finansijskom smislu, zbogtoga to su usluge skupe. Mogu biti nedostupne ili selektivne zbogtoga to nisu efikasne u obezbeivanju usluga zadovoljavajuegkvaliteta (kao u sluaju lista ekanja za specijalistike preglede). Ili,pak, mogu biti diskriminativne zato to kriterijumi pristupa datiminstitucijama ili neformalne prakse iskljuuju deo populacije..

Procesi nekada samostalno mogu delovati u pravcu iskljuivanjaodreenih grupa, kao to je, recimo, sluaj sa procesima ekonom-skog restrukturiranja u kojima deo stanovnitva biva istisnut zbogneodgovarajuih kvalifikacija.


23/123


22

Prakse u ijoj se pozadini najee kriju odreeni vrednosni sistemii kulturni inioci, a koje deluju diskriminatorno iskljuujui pojedin-ce razliitih karakteristika iz odreenih oblika participacije (recimo,

kao to je sluaj kod zapoljavanja ena, raseljenih lica, Roma, stari-jih radnika, osoba bez radnog iskustva i sl.).

Kada je re o posledicama socijalne iskljuenosti, one se mogu kretatiod privremene i parcijalne iskljuenosti po nekoj pojedinanoj dimenziji, dodugorone, multidimenzionalne iskljuenosti koja ozbiljno ugroava ivotneuslove i mogunosti reprodukcije pojedinaca, porodica i grupa i preti da pro-izvede kumulativne, intergeneracijske oblike iskljuenosti. Tako privremenaiskljuenost nekog pojedinca sa trita rada ne mora voditi siromatvu i lo-im uslovima ivota, posebno ako drugi lanovi domainstva ostvaruju eko-

nomsku aktivnost. Ali dugorona nezaposlenost, posebno u domainstvimasa drugim, ili svim nezaposlenim licima, vrlo verovatno e dovesti do finan-sijskog siromatva, materijalne deprivacije, nepovoljnim ansama za obra-zovanje i razvoj ljudskih resursa nove generacije, tekoama u ostvarivanjuzdravstvenog i penzijskog osiguranja, a vrlo verovatno i socijalnoj izolaciji ipasivizmu.

Ova studija, naravno, ne moe da ponudi potpunu sliku o svim nave-denim aspektima socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji. Namera je bila da seto ire zabelei fenomen socijalne iskljuenosti to je onemoguilo da se po-

djednako duboko ispitaju navedeni aspekti. Rezultati istraivanja, ipak, prua-ju dobre osnovne uvide u ove kljune aspekte problema.

1.2. Metodologija istraivanjasocijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji

Da bi se rezultati istraivanja i analize lake pratili ovde e biti izloenenajvanije metodoloke napomene, kao i definicije osnovnih pojmova. Prvo

e biti predoen analitiki okvir na kome su utemeljeni istraivanje i analiza,potom e biti objanjene osnovne jedinice istraivanja i analize, instrumentza prikupljanje podataka i uzorak, da bi na kraju bile predoene i metode me-renja siromatva.

1.2.1. Analitiki okvir istraivanja

Analiza socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji izloena u ovoj studijizasnovana je na podacima anketnog istraivanja. Sam pristup u istraivanju


24/123


23

i analizi problema socijalne iskljuenosti u znaajnoj meri se oslanja na kon-cept koji je definisala Indikatorska podgrupa Komiteta za socijalnu zatituEU (ISSPC), a koji obuhvata etiri osnovne dimenzije: finansijsko siromatvo,

zapoljavanje, obrazovanje i zdravlje. U definisanju pristupa usvojene su isugestije strunog tima koji je za Vladu RS izradio predlog nacionalno spe-cifinih indikatora praenja socijalne ukljuenosti, a koji predlae ispitivanjedve dodatne dimenzije: materijalne deprivacije i socio-kulturne participaci-

je (Vlada RS, 2008). Meutim, za potrebe ovog istraivanja analitiki modelje definisan neto drugaije, tako da se omoguava lake praenje stanja ponavedenim dimenzijama. Socijalna iskljuenost analizirana je preko slede-ih dimenzija:

1. Siromatva koje ukljuuje dve ue dimenzije: finansijsko siromatvo i

materijalnu deprivaciju.2. Pristupa tritu rada koji obuhvata mogunost organizovanja trine

poljoprivredne proizvodnje na gazdinstvima i mogunosti zapoljava-nja u nepoljoprivrednom sektoru.

3. Pristupa socijalnim uslugama koji obuhvata pristup obrazovanju,zdravstvenoj i socijalnoj zatiti.

4. Socio-kulturne participacije koja se ispituje preko ukljuenosti u so-cijalne mree, organizacije i kulturne aktivnosti.

1.2.2. Jedinice istraivanja i analize

Jedinice posmatranja na kojima se vri analiza su razliite. To su najeepojedinci, ali su to povremeno i domainstva, gazdinstva, naselja i regioni.

Domainstvo. Pod domainstvom se podrazumeva zajednica licaiji lanovi zajedniki stanuju, zajedniki se hrane i zajedniki troe ostvarene

prihode... Pod pojmom zajedno stanuju podrazumeva se zajedniko mestostanovanja, tj. zajedniki ivot u istoj stambenoj jedinici (RZS, Anketa o po-

tronji domainstava nacrt metodolokog materijala, 2005: 9). U zavisnostiod broja lanova, domainstva mogu biti samaka i vielana. Prema socio-ekonomskom tipu razlikuju se: poljoprivredna, nepoljoprivredna i meovitadomainstva. Poljoprivredna domainstva su ona koja imaju vlastito poljo-privredno gazdinstvo i svi zaposleni lanovi domainstva rade na njemukao poljoprivrednici. Nijedan lan domainstva nije u stalnom radnom od-nosu izvan gazdinstva, niti ima privatnu radnju, mada jedan ili vie lanovamogu da rade povremeno (neformalno) van gazdinstva u cilju ostvarivanjadopunskih prihoda. U poljoprivredna domainstva spadaju i domainstva

poljoprivrednih radnika koji nemaju zemlju, iji lanovi rade kao nadnia-


25/123


24

ri, kao i domainstva penzionera zemljoradnika. Meovita domainstva serazlikuju od poljoprivrednih po tome to, pored poljoprivredne aktivnosti,imaju bar jednog lana koji je zaposlen izvan gazdinstva. Nepoljoprivredna

domainstva ostvaruju prihode od nepoljooprivrednih delatnosti i nemajupoljoprivredno gazdinstvo (RZS,Anketa o potronji domainstava nacrt me-todolokog materijala, 2005: 20). Dakle, domainstva se definiu pre svegakao zajednice stanovanja i potronje, mada se pri definisanju tipova moeuzeti u obzir i njihova ekonomska aktivnost.

Poljoprivredno gazdinstvo.Prema metodologiji popisa 2002. godineto je svako domainstvo koje je u vreme popisa koristilo najmanje 10 ari obra-divog zemljita, kao i domainstvo koje je koristilo manje od 10 ari obradivogzemljita, a posedovalo je najmanje:

a) 1 kravu i tele ili 1 kravu i june, ili

b) 1 kravu i dva odrasla grla sitne stoke, ili

v) 5 odraslih ovaca, ili

g) 3 odrasle svinje, ili

d) 4 odrasla grla ovaca i svinja zajedno, ili

) 50 komada odrasle ivine, ili

e) 20 konica pela (RZS, 2004: 7).

Prema radnom angaovanju svojih lanova poljoprivredna gazdinstvasu podeljena nasledee tipove:

Poljoprivredna gazdinstva su ona gazdinstva u kojima svi prihodipotiu od individualnih poljoprivrednika na gazdinstvu.

Nepoljoprivredna gazdinstvasu ona gazdinstva u kojima prihodi po-tiu od lana, odnosno od lanova gazdinstva koji obavljaju nepo-ljoprivredna zanimanja ili obavljaju neko poljoprivredno zanimanjeali van svog ili porodinog gazdinstva ili, pak, prihod potie od pen-zije, od druge imovine, socijalne pomoi ili neke druge vrste stalnih

primanja. Meovita gazdinstvasu ona u kojima se istovremeno ostvaruju i pri-

hodi koji karakteriu poljoprivredna i prihodi koji karakteriu nepo-ljoprivredna gazdinstva.

Gazdinstva bez prihoda su gazdinstva u kojima je nepoznat izvorprihoda ili prihod potie od izdravalaca (ukljuujui i pravna lica)koji nisu lanovi gazdinstva. (RZS, 2002).

Bitno je naglasiti razliku izmeu domainstva i gazdinstva, jer se neki

aspekti analize odnose na domainstvo, a neki na gazdinstvo. Gazdinstvo je


26/123


25

uvek vezano za neko domainstvo, ali ne mora svako domainstvo na selu daima gazdinstvo. U analizama izloeni u studiji pojam porodino gazdinstvokoristi se prevashodno kada se analiziraju ekonomske aktivnosti gazdinstava.

Termin poljoprivredno domainstvo koristi se u irim analizama, onda kadase analiziraju razliiti aspekti socijalne iskljuenosti, ali kada se ele uporeditidomainstva prema ekonomskoj aktivnosti.

Naselje. Pod naseljem se razume svaki trajan ili privremen oblik ljudskenaseljenosti, spontano ili planski nastao, na izgraenom i povezanom prosto-ru, bez obzira na brojstanovnika, njihovu gustinu i drutvenu heterogenost. Ustatistikom smislu, naseljem se smatra antropogeografska prostorna jedinicaposebnog imena, bez obzira na broj kua. U pravnom pogledu, naseljem sesmatraju samo mesta uneta u registar naselja koji ima odgovarajuci pravniznaaj. Ukoliko naselje ima jasno odreeno podruje i relativnu drutvenu iekonomsku autonomnost, re je o samostalnom naselju (selo, grad, itd.), aukoliko nema re je o nesamostalnom naselju ili delu naselja (zaseok, sused-stvo, etvrt, zona, predgrae) (Vujovi, 2007). U ovoj studiji analiza se odnosina seoska naselja, koja su zavedena u registar naselja, a nalaze se na podruji-ma definisanim kao ruralna u skladu sa OECD metodologijom.

Region. Definisanje regiona u ovom istraivanju je specifino. Regiongeneralno moe da se definie kao ira teritorijalna celina koja obuhvata nekeue (teritorijalne, upravne, ekonomske jedinice), ili moe biti definisan kaoui teritorijalni deo nekog ireg podruja, zajednice. Tako, na primer regionIstone Srbije moe da se definie kao ira jedinica koja oubuhvata odreeneokruge i optine u tom podruju, ili moe da se definie kao jedna ua terito-rijalna celina u odnosu na Srbiju. Kriterijumi za definisanje regiona mogu bitirazliiti. U Nacionalnoj strategiji regionalnog razvoja regioni su definisani kaojedinice lokalne samouprave na podruju upravnih okruga (Vlada RS, 2008).U EU, regioni su definisani preko ekonomskih kriterijuma. Za potrebe ovogistraivanja, regioni su definisani kombinovanjem administrativnih, geograf-skih i ekonomskih kriterijuma (ire o tome u opisu uzorka).

1.2.3. Instrument za prikupljanje podataka i uzorak

Upitnik na osnovu kojeg je obavljeno ovo anketno istraivanje sadripitanja o domainstvu i pitanja o pojedincima. Osnovni demografski podaci ipodaci o obrazovanju, vetinama, osnovnom i dodatnom zaposlenju su priku-pljeni za svakog lana domainstva, a podaci o nekim specifinim pitanjimavezanim za socijalnu i kulturnu ukljuenost u zajednicu za jednog, na sluaj

odabranog lana domainstva. Osim toga, upitnik sadri niz pitanja koja se


27/123


26

odnose na stanovanje i infrastrukturnu opremljenost i druge vane aspektesocijalnog i ekonomskog poloaja domainstva, kao i na ekonomske aktivno-sti gazdinstva.

Uzorak na kojem je obavljeno anketno istraivanje je vieetapni stratifi-kovani, veliine 1621 domanistava. Podaci o osnovnim socio-demografskimkarakteristikama lanova domainstava, kao to su pol, starost, status po ak-tivnosti, obrazovanje, etnicitet i slino, prikupljeni su za sve lanove domain-stva. Tako se o ovim osnovnim individualnim karakteristikama moe zakljui-vati na dosta velikom uzorku od 6124 pojedinaca. U populaciji obuhvaenojuzorkom (raunajui sve lanove domainstva) nalazi se 49,5% ena i 50,5%mukaraca.

Uee lanova domainstava iz uzorka prema starosnim kategorijamaprikazano je u narednom grafikonu (Grafikon 1).

Grafkon 1:Uee starosnih grupa meu svim lanovima domainstava iz uzorka

Posmatrano po etnikoj pripadnosti, meu populacijom iz uzorka je83.4% Srba 5.2% Maara, 3.2% Vlaha, po vie od 1% Albanaca, Bonjaka, Bu-gara, Roma i Slovaka, dok su pripadnici ostalih etnikih grupa (Muslimani,Crnogorci, Hrvati, Makedonci i Rumuni) zastupljeni sa po manje od 1%.

Obrazovna struktura populacije iz uzorka je vrlo nepovoljna, s obziromda je polovina bez obrazovanja ili samo sa niskim obrazovanjem.


28/123


27

Grafkon 2:Populacija iz uzorka (svi lanovi domainstva) prema najviojzavrenoj koli

Prosena veliina domainstava iz uzorka iznosi 3,7 lanova. U uzorkuje 3.2% samakih domainstava, 14,3% domainstava sa dva lana, 51.5% do-mainstava srednje veliine (35 lanova) i 30.9% velikih domainstava (sa 6i vie lanova).

Uzorak je sainjen u skladu sa OECD standardima za definisanje rural-nih podruja. Stoga je i slika o ruralnoj Srbiji u pogledu socijalne iskljuenostii siromatva drugaija od uobiajene, zasnovane na zvaninoj statistici kojane izdvaja jasno ruralno naselja.

Primena pomenutih OECD standarda znai da su iz uzorakog okviraizostavljene one teritorijalne jedinice koje zadovoljavaju tri kriterijuma1:

Da imaju gustinu stanovnitva veu od 150 stanovnika po km2, Da imaju proporciju stanovnitva koje ivi u gradskim naseljima

50% ili vie i

1 Vano je napomenuti da administrativno ureenje u Srbiji ne odgovara OECD defini-cijama u skladu sa nomenklaturom teritorijalnih jedinica (nomenclature of territorialunits for statistics NUTS) i lokalnih administrativnih jedinica (local administrative units LAU). Naime, okruzi u Srbiji su izmeu NUTS3 i LAU1 nivoa, a optine izmedju LAU1 iLAU2 nivoa, a dodatni problem predstavlja to to su optine u Srbiji vrlo neujednaeneveliine, pa su pojedine optine prema broju stanovnika vee od nekih malih okruga.Stoga je odlueno da pomenuta definicija urbanog/ruralnog bude primenjena na op-

tine, a ne na naselja.


29/123


28

Da imaju veliki administrativni centar (preko 20.000 stanovnika).

Ovakvom selekcijom uzoraki okvir je smanjen za otprilike jednu tre-

inu u odnosu na ukupnu populaciju Srbije. Ujedno, iz uzorakog okvira jeiskljueno 17% od ukupnog broja stanovnika Srbije koji ive u naseljima kla-sifikovanim prema zvaninoj statistici kao ostalo (a to su preteno sela). Toznai da se nalazi ovog istraivanja ne odnose na sela koja pripadaju visokourbanizovanim optinama, nego na jasno definisanu ruralnu Srbiju. Ovakavpristup ima znaajne implikacije na zakljuke o siromatvu i socijalnoj isklju-enosti na selu u Srbiji.

Nakon definisanja ciljne populacije optine su razvrstane u etiri stratu-ma: Vojvodina, centralni stratum (Pomoravlje, umadija, Mava i Stig), zapad-ni stratum i jugoistoni stratum (brdsko-planinski deo istone Srbije i juna

Srbija). U okviru svakog stratuma odabran je odreeni broj optina, a u okviruoptina odreeni broj sela. Na ovaj nain je odabrano ukupno 70 optina i203 sela. Na pitanja o domainstvu i gazdinstvu je odgovarao glavni aktivnilan domainstva, a na pitanja za pojedince je odgovarala na sluaj odabranaosoba starosti od 15 do 80 godina. Uzorak ovog tipa i veliine omoguujepouzdano zakljuivanje o istraivanim pojavama i procesima na nivou Srbije ina nivou etiri navedena stratuma.

1.2.4. Merenje siromatva

Sve dimenzje socijalne iskljuenosti merene su na odreen nain, preko jasno uspostavljenih indikatora. Za veliki broj pojedinanih dimenzija isklju-enost sre registruje relativno jednostavno kao prisustvo ili odsustvo odre-ene aktivnosti, resursa, veze. U tom smislu moemo da lako konstatujemolice koje nema zdravstveno osiguranje nema ni odgovarajui pristup sistemusocijalne zatite. Ili, pak, da je osoba koja je dugorono nezaposlena, sutinskiiskljuena sa trita rada. Ove brojne mere razliitih dimenzija socijalne isklju-enosti bie prikazane u odgovarajuim delovima teksta, u kojima se i anali-

ziraju dati aspekti.Meutim, merenje siromatva znaajno je sloenije, a siromatvo se

analizira povezano sa ostalim dimenzijama socijalne iskljuenosti, pa e naovom mestu biti pojanjena i metodologija merenja siromatva. Prvo je po-trebno napomenuti da siromatvo predstavlja samo jednu od dimenzija eko-nomske iskljuenosti i to onu koja ukazuje na iskljuenost iz distribucije ma-terijalnih resursa i nivoe potronje i zadovoljavanja potreba ispod odreenegranice. Siromatvo se u ovoj studiji analizira preko dve dimenzije: finansij-skog siromatva i materijalne deprivacije.


30/123


29

Finansijsko siromatvo predstavlja nedovoljnost prihoda, odnosno uku-pnih novanih resursa u domainstvu. Ono je mereno na osnovu metodolo-gije EU, preko prihoda u domainstvu, a ne preko potronje kao u Anketi o

ivotnom standardu koja je spovedena u vie navrata po metodologiji Svet-ske banke.Stoga se ova analiza siromatva zasniva na pitanju o ukupnim nov-anim prihodima domainstva u poslednjih godinu dana iz razliitih izvora(od zaposlenja, od prodaje razliitih poljoprivrednih proizvoda, od davanja uzakup, kamate i dividendi, socijalnih davanja, itd.) 2. Linija siromatva je defini-sana kao 60% medijane ukupnih novanih prihoda domainstva po ekviva-lentnoj potroakoj jedinici na nacionalnom nivou3.

Ova definicija linije siromatva je, kao i druge definicije, odreena ne-kim metodolokim specifinostima.

Najpre, budui da je anketa kojom su prikupljeni podaci o siroma-tvu i socijalnoj iskljuenosti u ruralnoj Srbiji pokrivala veliki brojtema i indikatora iskljuenosti, nije bilo prostora za detaljno izua-vanje prihoda i potronje domainstava. Iz tog razloga je izostavlje-no precizno merenje prihoda u naturi (poljoprivredna proizvodnjaza sopstvene potrebe, razmena usluga i sl.). Ovi prihodi, meutim,nisu ocenjivani ni agregatno, jer se elelo prikazati dohodovni ka-pacitet ruralnih domainstava u kontekstu njihove ukljuenosti u tr-inu ekonomiju, odnosno analize poljoprivrede kao razvojne i eko-

nomski odrive grane, a ne kao okosnice ekonomije preivljavanja.Naravno, kao rezultat, finansijsko siromatvo ruralnih domainstavaje dodatno naglaeno u odnosu na urbana domainstva.

Drugo, ukupna suma godinjih prihoda je umanjena za iznos ulaga-nja u poljoprivrednu proizvodnju, kako bi se jasno definisao efekatnovanih prihoda od poljoprivredne proizvodnje. Na ovaj nain jepostignut jo jedan cilj, a to je da je uhvaen efekat svetske eko-nomske krize koji je uticao i na poslovanje porodinih gazdinstava.Ovaj efekat je bio vei tamo gde su ulaganja bila vea i naglasiosituacionu dimenziju finansijskog siromatva, posebno kod velikihgazdinstava.

Konano, linija siromatva nije definisana na osnovu podataka izuzorka, jer bi na taj nain linija siromatva u realnom kontektstu si-

2 Ovaj pristup je veoma blizak metodologiji koju je Radna grupa za dohodak, siromatvoi socijalnu iskljuenost Evropske komisije predloila za izraunavanje jednog od zajed-nikih indikatora socijalne iskljuenosti u EU stopa siromatva nakon socijalnih tran-sfera (Laeken Indicators, 2003; Praenje drutvene ukljuenosti u Srbiji, 2009).

3 Dohodak po potroakoj jedinici dobija se deljenjem dohotka domainstva sa modi-fikovanom OECD skalom koja daje ponder 1 prvom odraslom, 0.5 ostalim odraslima

starosti 14 i vie godina i ponder 0.3 svakom detetu starosti ispod 14 godina.


31/123


30

romanih seoskih podruja Srbije bila pomerena na dole i znatanbroj ruralnih domainstava bi bio potisnut iznad linije siromatva,ime bi relativna mera siromatva koja se koristi u ovoj analizi bila

dodatno relativizovana. Ova linija je definisana na osnovu podatakao ukupnim novanim prihodima svih domainstava u Srbiji. Iznoskoji predstavlja 60% medijane ukupnih novanih prihoda domain-stva po ekvivalentnoj potroakoj jedinici na nacionalnom nivou jeizraunat na osnovu Ankete o potronji domainstava koju sprovo-di Republiki zavod za statistiku i za prvih est meseci 2009. godineiznosi 9.096 dinara. Podaci za druga dva kvartala nisu bili dostupniu vreme naeg istraivanja, a ukljuivanje kvartala iz 2008. godi-ne, sa ciljem da se izbegne uticaj sezonske komponente, bi znatnoumanjilo efekte ekonomske krize koja se u Srbiji javila u punom in-tenzitetu tek pred kraj 2008 godine.

Stopa siromatva definisana je kao uee lica iji je dohodak po potro-akoj jedinici u domainstvu manji od 60% medijane nacionalnog dohotkapo potroakoj jedinici.

Materijalna deprivacija predstavlja relativni pokazatelj siromatva kojidaje sintetiku informaciju o uslovima ivota ugroenog stanovnitva. Naje-e se odreuje kao (prinudni) nedostatak neke kombinacije dobara, bez kojepojedinci/domainstva nisu u stanju da organizuju svoj svakodnevni ivot u

skladu sa standardima koji su uobiajeni za veinu, ili veliki deo, stanovnitvau odreenom drutvu (Guio, Maquet, 2006: 5). U ovom istraivanju materijal-na deprivacija je merena preko dva indeksa:

1. indeksa materijalne deprivacije i

2. indeksa deprivacije u naselju.

Metodologija na osnovu koje su sainjeni ovi indeksi prikazana je de-taljnije u odgovarajuem poglavlju.


32/123

31

2. SOCIOEKONOMSKI KONTEKSTI RELEVANTNE POLITIKE

Pre nego to se izloe nalazi istraivanja, potrebno je ukazati na iri so-cio-ekonomski kontekst od znaaja za razumevanje poloaja i uslova ivotaruralne populacije. Takoe, potrebno je ukazati i na najvanije politike kojeoblikuju anse za socijalnu inkluziju ruralnog stanovnitva, ali i razvoj ruralnih

oblasti.

2.1. Poloaj ruralnih oblasti u transformaciji Srbije

Ukljuenost ruralne populacije u drutvene tokove i procese razvoja jeod kljunog znaaja s obzirom da ruralna podruja ine 85% terirorije Srbije,uestvuju u bruto domaem proizvodu (BDP) sa 41% (Bogdanov, 2007: 31), anjihovi stanovnici ine 42% ukupne populacije.4 Ukljuenost ruralne popula-

cije znaajna je istovremeno iz perspektive kvaliteta ivota, ostvarivanja pravai razvoja humanih potencijala ruralnog stanovnitva, kao i sa stanovita ru-ralnog razvoja, jer samo inkluzivni razvoj, moe biti odrivi razvoj. Meutim,precizne ocene poloaja ruralnih oblasti u razliitim socijalnim i ekonomskimprocesima u Srbiji, kao i karakteristika ruralnog stanovnitva prema razliitimaspektima, teko je obezbediti s obzirom na odsustvo jasne definicije ruralnihoblasti u domaoj statistici.

Prosena gustina naseljenosti u ruralnim podrujima u Srbiji je 63 sta-novnika/km, sa relativno postojanom veliinom ruralne populacije koja se u

periodu izmeu dva popisa stanovnitva (19912002) smanjila za 2.5%. Tren-dovi migracija iz sela u grad, gotovo su zaustavljeni tokom 1990ih, pa su se uovom periodu mogle ak uoiti i reverzibilne migracije, odnosno migracije izgrada u selo (Cveji, 2006:145; Bogdanov, 2007:63). Promene izmeu dva po-slednja popisa, kao i procene stanovnitva Republikog zavoda za statistiku(RZS) za 2008. godinu pokazuju opti trend poveanja uea urbanog sta-novnitva u ukupnom stanovnitvu Srbije sa 54,5% u 1991. na 56% u 2002 ina 58% u 2009. godini. Dok su u periodu intenzivne urbanizacije (19461980)

4 Republiki zavod za statistiku, Procena stanovnitva, dostupno na adresi: http://webrzs.

stat.gov.rs/axd/stanovnistvo/izbor.htm .


33/123


32

gradska naselja apsorbovala vee potencijale migrantske populacije (po-smatrano kroz postotak doseljenih u ukupnom stanovnitvu odreenog tipanaselja), u periodu 19922002 negradska (ostala) naselja apsorbovala su, u

relativnom smislu, neto vie migranata (22,6% prema 29,7%), uglavnom iz-beglica (Stevanovi 2006:79)5. U tom smislu primeeni migracioni tokovi subez sutinski pozitivnih efekata po ruralna podruja, posebno ona koja su de-mografski i ekonomski najugroenija.

Srbija je nisko urbanizovana zemlja u evropskim razmerama, ne samopo niskom udelu gradskog stanovnitva ve i po niskoj kvalitativnoj urbani-zovanosti (infrastrukturnoj opremljenosti teritorijalnom kapitalu) ostalih ti-pova naselja, to mnoga ruralna podruja ini neatraktivnim za ekonomskaulaganja (ekonomski kapital) i stanovanje (suprotno tendencijama u visoko

urbanizovanim zemljama). Otuda je i nivo kulturnog i humanog kapitala ovihpodruja nizak, to dobro ilustruje nepovoljna demografska struktura u rural-nim oblastima. Indeks starenja6 je znatno vii u ruralnoj nego u urbanoj Srbiji,pa prema podacima iz procena stanovnitva RZS, u urbanim sredinama na100 dece (014 godina) dolazi 95 starih (65 i vie godina), dok u sredinamaklasifikovanim kao ostalo na 100 dece dolazi 135 starih. Indeks zavisnosti7takoe je vii u ovom drugom tipu naselja, jer proporcija zavisnih kategorijastanovnitva (dece 014 godina i starijih od 64 godine) u odnosu na stanov-nitvo radnog uzrasta iznosi (prema procenama RZS za 2008. godinu8) 55%,dok u urbanim naseljima iznosi 43% (RZS). Udeo nepismenih u negradskim

naseljima je (prema popisnim podacima iz 2002. godine) 5,9% (u gradskim1,6%), a osoba bez zavrene osnovne kole ak 35,6% (u gradskim 11,2%), stim da su ove razlike izraenije u Centralnoj Srbiji (37,9% prema 10%) nego uVojvodini (29,5% prema 14,2%), to ukazuje na znaaj regionalnih varijacija utokovima urbanizacije uopte i urbanizacije sela posebno, razvoju putne in-fratsrukture, itd. (Stankovi 2006: 177).

Privredna struktura ruralnih podruja Srbije visoko je zavisna od primar-nog sektora i jo uvek zasnovana na iscrpljivanju prirodnih resursa. U ruralnimsredinama u Srbiji dominira tradicionalna, monofunkcionalna poljoprivreda,

usmerena na rast proizvodnje hrane9

. Pored toga, dominantan deo aktivnog5 Re je preteno o seoskim naseljima u blizini gradskih centara, koja predstavljaju me-

ukorak u integraciji izbeglica i mlaeg seoskog stanovnitva u gradove (sniavanjetrokova stanovanja i ivota u gradu uz pokuaj integracije preko trita rada).

6 Indeks starenja predstavlja proporciju kontigenta stanovnitva starog 65 i vie godinaprema kontigentu dece starosti 014 godina.

7 Indeks zavisnosti predstavlja proporciju dece (014) i starih (65 i vie) u odnosu na sta-novnitvo radnog uzrasta (1564).

8 Podaci dostupni na adresi: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/stanovnistvo/izbor.htm .9 Za razliku od ovog tradicionalnog tipa poljoprivrede, karakteristinog za nerazvijena

podruja u svetu, razvoj moderne poljoprivrede podrazumeva multifunkcionalnu po-


34/123

Socio-ekonomski kontekst i relevantne politike

33

ruralnog stanovnitva (45%) je zaposleno u poljoprivredi. Ova visoka zavi-snost ruralnog stanovnitva od zaposlenosti u poljoprivredi svrstava Srbiju ured najagrarnijih zemalja Evrope (Bogdanov, 2007:32). Istovremeno, poljopri-

vreda belei konstantni pad uea u BDP nakon 2000. godine.Grafkon 3:Struktura BDP Srbije prema sektorima delatnosti 20012007.

Izvor: EC, 2008:4.

Heterogenost prirodnih potencijala, privatna svojina nad zemljitem iiskustvo u poslovnom povezivanju, kao neki od osnovnih preduslova diversi-fikacije i razvoja ruralne ekonomije, nisu iskorieni u dovoljnoj meri. Istovre-meno, drutveni proizvod po stanovniku u ruralnim podrujima bio je u 2005.godini za 1/4 nii od nacionalnog proseka, to ukazuje na znaajno zaostaja-nje u razvoju (Bogdanov, 2007: 6365).

Kako pokazuje Anketa o ivotnom standardu iz 2007. godine (RZS,2008), siromatvo je u Srbiji preteno ruralni fenomen. Stopa siromatva10 du-plo je via u ruralnim nego u urbanim sredinama (9.8% prema 4.3%). tavie,

ljoprivredu. EU dokumenti definiu multifunkcionalnu poljoprivredu kao onu koja teiodrivom razvoju u obezbeivanju hrane i drugih netrinih funkcija, kao to su razvojruralnih podruja, ivotni standard stanovnitva i ouvanje ivotne sredine.

10 Proporcija stanovnitva ija je mesena potronja po jedinici potronje u domainstvuispod linije siromatva. Linija siromatva u ovom istraivanju definisana je u apsolut-nom smislu, kao potronja koja se smatra neophodnom da bi se ostvario minimalni

ivotni standard (RZS, 2008: 177).


35/123


34

razlike u siromatvu izmeu grada i sela su produbljene u periodu izmeudve ankete o ivotnom standardu (20022007) na ta ukazuje porast odnosaruralnog siromatva prema urbanom sa 1.6 na 2.3. Dubina i otrina siroma-

tva11 u ruralnim podrujima takoe su bile znatno vee nego u urbanim sredi-nama. U 2007. godini, skoro dve treine siromanih je ivelo u ruralnim sredi-nama. Domainstva u ruralnim podrujima koja ne poseduju zemlju ili imajuposede manje od 1 hektara suoena su sa najveim rizikom siromatva (oko13%). Ove dve grupe inile su 71% siromanih u 2007. godini (RZS, 2008: 23).

2.2. Politike od znaaja za socijalnu ukljuenostseoskog stanovnitva i ruralni razvoj

Sistemsko i strukturno reformisanje agrarnog sektora Srbije poelo jenakon politikih promena 2000. godine. Agrarna politika Srbije je poetkom2000-ih bila usmerena na reavanje urgentnih problema agrara i saniranjestanja zateenog u sektoru nakon kriznih 1990-ih. Od 2004. godine u agrarnojpolitici Srbije nainjen je snaan zaokret u stratekim opredeljenjima i imple-mentacionim mehanizmima. Reforma je bila usmerena na rast konkuretno-sti porodinih komercijalnih gazdinstava, tako to je politika podsticaja do-hotku zamenjena podsticanjem investicija. Pored toga, od 2005. godine sve

vea panja poklanja se ruralnom razvoju (Volk, Bogdanov, Rednak, Erjavec,2009:1011). Od 2005. godine podrka unapreenju poljoprivrede u Srbiji od-vijala se u skladu sa usmerenjima iz Strategije razvoja poljoprivrede (Slubeniglasnik RS, broj 71/2005). Opti ciljevi definisani u Strategiji su:

izgraditi odriv i efikasan poljoprivredni sektor koji moe da setakmii na svetskom tritu, doprinosei porastu nacionalnogdohotka,

obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potroaa u pogledukvaliteta i bezbednosti,

odrati podrku ivotnom standardu za ljude koji zavise od po-ljoprivrede, a nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomskereforme,

11 Dubina siromatva ukazuje koliki je proseni deficit potronje u odnosu na li-niju siromatva. Ovaj pokazatelj siromatva ukazuje na to koliko je novanihsredstava potrebno mobilisati i usmeriti siromanima da bi siromatvo teorij-ski bilo eliminisano. Otrina siromatva meri nejednakosti meu siromanima,odnosno ukazuje koliko su neki siromani dalje od drugih u odnosu na liniju

siromatva (RZS, 2008: 180).


36/123

Socio-ekonomski kontekst i relevantne politike

35

osigurati podrku odrivom razvoju sela,

sauvati ivotnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proi-zvodnje,

pripremiti poljoprivredu Srbije za integracije u EU, uskladiti politiku domae podrke poljoprivredi sa pravilima Svet-

ske trgovinske organizacije (STO).

Znaajna novina u sistemu podrke poljoprivredi od 2004. godine bilaje uvoenje registra gazdinstava. Narednih godina sistem je razvijan, tako daje registracija postala gotovo preduslov za korienje sredstava budetske po-drke. Meutim, zbog ne posedovanja neophodne dokumentacije, nereenihvlasnikih prava, nespremnosti da se izgube razliiti oblici socijalne podrke,

veliki broj gazdinstava se ne registruje, pa time biva iskljuen iz sistema dr-avne pomoi.

Socijalni problemi ruralnih podruja prepoznati su u brojnim nacional-nim strategijama, kao to su Strategija za smanjenje siromatva, Nacionalnastrategija zapoljavanja, Strategija odrivog razvoja. U strukturi budetske po-drke poljoprivredi, poslednjih godina pojavljivale su se mere iji je cilj biosmanjenje ruralnog siromatva. U takve mere spadaju: podrka nekomercijal-nim gazdinstvima (2006), podrka pripadnicima Romske zajednice (2008), nizspecifinih povlastica za investicije na gazdinstvima koja imaju mlade poljo-privrednike itd. Pored toga, mera podrke koja ima najduu tradiciju u srpskoj

agrarnoj politici premija za mleko, ima emu finansiranja koja ukazuje naizraeniju socijalnu nego ekonomsku funkciju12. Efekti ovih mera ipak su vrloskromni, jer je podrka poljoprivredi u Srbiji izrazito nestabilna i po obimu ipo nainu distribucije13. Iz tog razloga veliki broj gazdinstava izlae se velikomriziku poslovanja i ulaganja, a siromana gazdinstva ne uspevaju da prevaziusvoja razvojna ogranienja.

12 Pravo na premiju za mleko imaju sva gazdistva i ona nije vezana za mleost grla niti jedifinisan miimali obim isporuenih koliina. Premija se isplauje linearno, a predvienje vei iznos za proizvoae u brdsko-planinskim podrujima. Ovakva ema finansirajapraktino doputa podsticaje najirem krugu korisnika, i mnogo vie ima karakter po-drke dohotku poljoprivrednika, nego to pomae rast kokurentnosti.

13 Volk, T., Bogdanov, N., Rednak, M., Erjavec, E. (2009): Analiza direktne budetske podr-ke poljoprivrednom i ruralnom razvoju Srbije, PRSP, Beograd http://www.prsp.sr.gov.yu/download/Analiza%20direktne%20podrske%20poljoprivredi%20i%20ruralnom%20

razvoju.pdf


37/123


38/123

37

3. SIROMATVO SEOSKOG STANOVNITVA

Siromatvo predstavlja jedan od oblika ekonomske iskljuenosti. Eko-nomska iskljuenost se moe razumeti kao iskljuenost pojedinaca, domain-stava i itavih drutvenih grupa iz razvojnih sektora ekonomije, ili ak iz trinihsektora ekonomije, kao i procesa distribucije ekonomskih resursa, usled ega onibivaju spreeni da zadovolje svoje potrebe, osvare svoja prava, razviju svoj ljudskikapital i dostignu zadovoljavajui standard i kvalitet ivota. Stoga se siromatvomoe razumeti kao iskljuenost iz (re)distribucije ekonomskih resursa neop-hodnih za uspostavljanje minimalnog zadovoljavajueg ivotnog standarda.Odnos izmeu siromatva i drugih formi ekonomske iskljuenosti je viezna-an. Ekonomska iskljuenost sa trita rada svakako predstavlja vaan faktorsiromatva istraivanja siromatva u Srbiji pokazala su da su nezaposlenosti neaktivnost osnovni uzroci siromatva i socijalne iskljuenosti (RZS, 2008). Utom smislu, siromatvo se javlja preteno kao posledica iskljuenosti sa tritarada. Sa druge strane, siromatvo je mogue posmatrati i kao relativno auto-nomni oblik ekonomske iskljuenosti zato to spreava uee na tritima

roba i usluga, stanova, spreavajui time adekvatno zadovoljavanje potrebai ivotne uslove siromanih. Trei pristup, pak, moe tretirati siromatvo i kaouzrok ekonomske iskljuenosti sa trita rada, kao i drugih oblika socijalneiskljuenosti, zbog toga to u uslovima nedovoljnosti resursa, siromanimabiva ogranien pristup kvalitetnom ili visokom obrazovanju, informacijama,kreditima za investiranje u ekonomsku aktivnost, tehnologijama, pa i socijal-nim mreama koje imaju veliku ulogu u stvaranju funkcionalnih kanala u za-poljavanju.

Siromatvo je takoe multidimenzionalni fenomen i ovde e biti anali-

zirano preko dva aspekta: finansijskog siromatva i materijalne deprivacije14

.

3.1. Finansijsko siromatvo seoskog stanovnitva

Jo jednom je potrebno podsetiti da se nalazi odnose na ruralna po-druja Srbije definisana u skladu sa definicijom iznetom u poglavlju o meto-dologiji, to znai da su sela u blizini veih gradova iskljuena iz uzorakog

14 Postoji i trei aspekt siromatva, a to je subjektivno siromatvo (Bradshow, 2003).


39/123


38

okvira, ime je za 17% umanjena populacija koja je prema podacima iz popisa2002. ivela u naseljima klasifikovanim pod ostalo (najveim delom sela).

Metodologijom koja je opisana u uvodnom delu, finansijsko siromatvo

u ruralnoj Srbiji krajem 2009. godine ocenjeno je na 38,6% kod domainstavai 38,7% kod pojedinaca. Ovako visoka stopa siromatva je zabeleena i u ru-ralnim oblastima nekih zemalja koje su lanice EU: u Portugalu 2000. godine33%, u Rumuniji 2005. godine 48%, slino i u Litvaniji i Maarskoj (EuropeanCommision, 2008: 14). Koncentracija ruralnih domainstava u Srbiji oko lini-

je siromatva je manja u naem istraivanju nego to je to pokazala AS nanacionalnom nivou. Naime, ako se linija siromatva pomeri za 10% na vie(na 10.006 dinara), procenat siromanih se poveava na 43,5%, to je uvea-nje za 14,2%, a ukoliko se pomeri za 10% na nie (na 8.186 dinara), procenat

siromanih se smanjuje na 35,5%, to je umanjenje za 8,3%. U AS iz 2007.godine, ovo pomeranje linije siromatva za 10% na vie ili na nie dovodi dopromene stope siromatva od 35% (u oba smera) (Krsti, 2008: 13).

Siromatvo na selu mereno ovakvom metodologijom je determinisanonizom faktora (poloaj na tritu rada, prihodi, broj lanova domainstva, itd.).Ono, naravno, veoma zavisi od strukture prihoda u domainstvu. Regresio-nom analizom je utvreno da razliiti novani prihodi imaju statistiki zna-ajan uticaj na porast prihoda po ekvivalentnom odraslom, ali da je najveiuticaj prihoda od penzije15. Ovaj podatak se moe objasniti time da oko 2/3

domainstava koja imaju prihode od penzije imaju vie od dva lana, to naj-ee znai prisustvo jo jednog izvora prihoda i ekvivalenciju ostalih odraslihlanova od 0,5. Osim toga, 73% domainstava koja imaju prihode od penzijesu nepoljoprivredna ili meovita po sastavu, to znai da veina penzioneraivi u domainstvima koja imaju proseno vie ekvivalentne prihode i manjustopu siromatva.

Na povoljniju ekonomsku poziciju meovitih domainstava ukazala sui druga istraivanja (Babovi, Cveji, 2002; Babovi, 2009). U ovom istraiva-nju injenica da meovita domainstva imaju najmanji procenat siromanih(vie o tome u drugom delu poglavlja), dovodi do toga da je najmanja sto-

pa siromatva zabeleena u regionu Zapadne Srbije16, gde je uee meo-vitih domainstava najvee od sva etiri regiona (oko 1/3). tavie, meovitadomainstva u Zapadnoj Srbiji imaju ubedljivo najniu stopu siromatva odmeovitih domainstava iz svih regiona (18,2% u poreenju sa ak 39,7% uVojvodini).

15 koeficijent imao najveu vrednost za prihode od penzije (0,71, u poreenju sa 0,63 zaprihode od prodaje poljoprivrednih proizvoda i 0,33 od zarade od redovnog zaposlenjavan poljoprivrede).

16 Nasuprot nalazima iz AS gde je ruralno siromatvo u Zapadnoj Srbiji manje jedino od

onog u Jugoistonoj Srbiji.


40/123

Siromatvo seoskog stanovnitva

39

S druge strane, nepoljoprivredna domainstva (ona koja nemaju nijed-nog lana primarno zaposlenog u poljoprivredi) su najea u Vojvodini (oko60%), a upravo tu su i na drugom mestu po siromatvu (stopa siromatva

32,5%, odmah iza Istone i June Srbije sa 44,1%). Ova okolnost je dovela dozakljuka da su Vojvoanska sela prilino izjednaena u siromatvu sa drugimregionima. Potrebno je jo dodati i nalaz da je siromatvo u poljoprivrednimdomainstvima (ona u kojoj svi aktivni imaju osnovno zaposlenje na privat-nom poljoprivrednom posedu) najnie u Vojvodini (47,6%).

Ovako definisano finansijsko siromatvo je testirano modelom logi-stike regresije17. Analiza je pokazala da je profil siromatva realtivno jedno-stavan. Na svrstavanje u kategoriju siromanih presudan uticaj ima ueeprihoda izvan poljoprivrede (plate, penzije, socijalni transferi, rentiranje...)

u ukupnim prihodima. Znaajan je jo i regionalni poloaj domainstva, usmislu da domainstva iz Zapadne Srbije imaju najveu ansu da ne budusiromana. Shodno strukturi prihoda i tip domainstva definisan na osnovuaktivnosti igra ulogu u izbegavanju siromatva, tako da nepoljoprivredna imeovita domainstva imaju veu ansu da ne budu siromana. I obrazovanjenosioca domainstva ima znaaj u ovom modelu, ali tako da samo oni kojiimaju visoko obrazovanje imaju vee anse da ne budu siromani nego onikoji nemaju ni osnovnu kolu (ispitanici sa zavrenom osnovnom ili srednjomkolom se, u tom pogledu, ne razlikuju statistiki znaajno od neobrazova-nih). Konano, broj lanova domainstva takoe doprinosi, dodue u manjoj

meri nego prethodno pomenute varijable, profilisanju ruralnog siromatva,tako da sa poveanjem broja lanova domainstva raste ansa za siromatvo.Uee penzija u prihodima, za koje smo videli da ima znaaj za porast priho-da, je manje bitno za izlazak iz siromatva nego uee prihoda od zaposlenjau ukupnim prihodima. Ni uee prihoda od poljoprivrede i veliina gazdin-stva, se nisu pokazali statistiki znaajnim u ovom modelu. Sve u svemu, naj-bolje anse da izbegnu siromatvo imaju meovita i nepoljoprivredna domain-stva, koja, logino, imaju visoko uee nepoljoprivrednih prihoda. ansa dase izbegne siromatvo je vea ako je domainstvo iz Zapadne Srbije, gde je

uee meovitih domainstava najvee, ili ako je njegov nosilac fakultetskiobrazovan. Najmanje anse da izbegnu siromatvo imaju domainstva koja suvisoko zavisna od poljoprivrede.

17 Zavisna u ovom modelu je bila indikatorska varijabla koja je razdvajale domainstvakoja su iznad linije siromatva od onih koja su bila ispod. Nezavisne varijable je inilo trikategorijalne (region, tip domainstva, obrazovanje nosioca domainstva) i sedam nu-merikih varijabli (uee prihoda van poljoprivrede, uee prihoda od poljoprivredneproizvodnje, uee prihoda od penzije u ukupnim prihodima, veliina poseda i brojlanova domainstva). Referentni sluaj su inila poljoprivredna domainstva iz Jugoi-stone Srbije iji nosilac nema zavrenu osnovnu kolu. Model je ispravno razvrstavao

67,4% sluajeva, a vrednost Nagelkerke R2

statistike je 0.115.


41/123


40

3.2. Materijalna deprivacija seoskog stanovniva

U ovom odeljku analizira se rasprostranjenost materijalne deprivacijestanovnitva u ruralnim podrujima Srbije koja se potom poredi sa pokaza-teljima finansijskog siromatva. Materijalna deprivacija je relativni pokazateljsiromatva koji daje sintetiku informaciju o uslovima ivota ugroenog sta-novnitva. Najee se odreuje kao (prinudni) nedostatak neke kombinacijedobara, bez koje pojedinci/domainstva nisu u stanju da organizuju svoj sva-kodnevni ivot u skladu sa standardima koji su uobiajeni za veinu, ili velikideo, stanovnitva u odreenom drutvu (Guio, Maquet, 2006: 5). Tako defi-nisan pokazatelj omoguava da se siromatvo neke populacije bolje razumeno kada se posmatra samo po osnovu finansijskih (dohodovnih) indikatora,

iz vie razloga. Prvo, jer prua uvid u vie dimenzija siromatva, a samim timi u mogue varijacije meu osobama suoenim sa finansijskim siromatvom.Drugo, jer ukazuje na odsustvo mogunosti adekvatnog zadovoljenja potre-ba i onih osoba (domainstava) koje se nuno (istovremeno) ne suoavaju isa finansijskim siromatvom. Tree, jer ukazuje na probleme u zadovoljavanjuelementarnih potreba u duem vremenskom periodu, to doprinosi procenidugotrajnog siromatva.

Istraivanje rasprostranjenosti materijalne deprivacije u seoskoj po-pulaciji neophodna je dopuna dohodovnih indikatora (raunatih na osnovunacionalnih proseka), kako zbog niih trokova ivota u selu nego u gradu(stanovanje i sl.), tako i zbog injenice da seosko stanovnitvo u manjoj meriod gradskog plaa neke robe i usluge (samoproizvodnje hrane, i sl.). To moesmanjivati rizik od siromatva seoskog stanovnitva i pored nie vrednosti ras-poloivog dohotka. S druge strane, neadekvatna opremljenost seoskih nase-lja u domenu komunalne i socijalne infrastrukture onemoguava adekvatnozadovoljavanje potreba i onih pojedinaca (domainstava) koji nisu finansijskisiromani, dok za one koji to jesu, i/ili su suoeni sa deprivacijom potreba udrugim dimenzijama (odea, obua, opremljenost stana i sl), predstavlja zna-ajnu dodatnu prepreku prevazilaenju siromatva/depriviranosti, odnosno

pojaava njene efekte (EC, 2008: 6571).U ovom istraivanju primenjena je metodologija merenja materijalne

deprivacije u Evropskoj uniji (EU SILC istraivanja). Njome se identifikuju etirideprivacione dimenzije: 1. ekonomska (nemogunost realizacije odreenihpotreba: ishrana, odevanje, odmori, plaanje rauna za stan, i sl.); 2. posedo-vanje trajnih potronih dobara; 3. stanovanje (infrastrukturna opremljenoststana i kvalitet prostora); 4. susedstvo (infrastrukturna opremljenost naselja,buka, zagaenost, bezbednost i sl.). Ovde je, meutim, odvojeno raunatindeks materijalne deprivacije (prve tri deprivacione dimenzije) i indeks de-

privacije u naselju (etvrta dimenzija), da bi se lake sagledale mogue pre-


42/123


41

poruke za njihovo prevazilaenje, jer se konkretne mere mogu odnositi napojedince, domainstva ili naselja.

Indeks materijalne deprivacijekonstruisan je na osnovu tri dimenzije: de-

priviranost u stanovanju, probleme u stanovanju i tekoe u zadovoljavanjunekih osnovnih potreba sa kojima se domainstva suoavaju zbog nedostat-ka novca u poslednje dve godine.

1. Depriviranost u stanovanju (standard nastanjenosti i opremljenosti),koja je obuhvatila osam indikatora:

posedovanje kue koja nije od tvrdog materijala (86,3% domain-stva ima kuu od tvrdog materijala, to indikator ini diskrimitativ-nim po socijalnu iskljuenost);

prenaseljenost koja je definisana preko proporcije broja lanovadomainstva u odnosu na broj prostorija u stambenoj jedinici kojese realno koriste (vie od dve osobe po sobi), pri emu 89,6% doma-instava ima standard ispod dve osobe po sobi (koji je iznad pato-lokog praga nastanjenosti);

nepostojanje tekue vode u kui/stanu (koju ima 93% domainstava);

neposedovanje elektrine energije (poseduje je 99,7% domainstava);

neposedovanje WC-a u stanu (poseduje 88% domainstava);

neposedovanje prikljuka za telefon (poseduje 85% domainstava);

neposedovanje friidera (poseduje 97,5% domainstava); neposedovanje maine za ve (poseduje 87,2% domainstava).

Dakle, u obzir nisu uzeti indikatori poput prikljuaka na javni vodovod(koga poseduje samo 45% domainstava) ili posedovanje kompjutera (43,8%),

jer se ne mogu smatrati standardnom opremom ruralnih domainstava. De-priviranim su smatrana samo ona domanstva koja se na ovoj dimenziji suo-avaju sa nedostatkom na etiri i vie indikatora.

2. Problemi vezani za stanovanje, ine drugu dimenziju indeksa materi-

jalne deprivacije i obuhvataju sledee elemente: nedostatak prostora (15,3% domainstava je izjavilo da se suoava

sa ovim problemom); vlagu u stanu (na koju se poalilo 27,8% domainstava); prokinjavanje krova (kod 16,3% domainstava); tekoe zagrevanja prostora (kod 26,9% domainstava); propale zidove i podove (19,5% domainstava); istroenu drvenariju (23,5% domainstava);

nedovoljno dnevnog svetla (8,4% domainstava).


43/123


42

Depriviranim su smatrana ona domainstva koja se suoavaju sa etiri ivie navedenih problema.

3. Tekoe sa kojima se domainstva suoavaju zbog nedostatka novca uposlednje dve godine predstavljaju treu dimenziju indeksa materijalne depri-vacije koja je obuhvatila sledee komponente:

neadekvatno grejanje stana (23,4% domainstava u uzorku ima ta-kav problem);

nemogunost zamene ili popravke aparata za domainstvo (pro-blem kod 42,1% domainstava);

nemogunost kupovine neophodnih namirnica (problem za 19,8%domainstava);

nemogunost kupovine potrebne odee i obue (problem za 27,6%domainstava);

nemogunost kupovine neophodnih sredstava za higijenu (pro-blem za 12,3% domainstava);

nemogunost pokrivanja neoekivanih trokova (problem za ak56,3% domainstava);

nemogunost plaanja rauna due od tri meseca (problem za22,7% domainstava);

nemogunost plaanja kurseva obuke (problem za 19,6% domain-

stava); nemogunost kupovine lekova (problem za 20,6% domainstava); nemogunost kupovine medicinskih pomagala (problem za 8,4%

domainstava);

nemogunost da se organizuje proslava porodine slave (problemza 11,8% domainstava).

Depriviranim su smatrana ona domainstva koja se suoavaju sa pet ivie navedenih indikacija depriviranosti. Na osnovu dobijenih vrednosti kom-pozitnog indeksa izdvojena su domainstva bez deprivacije, domainstva saniim i domainstva sa viim stepenom deprivacije.

Indeks deprivacije u naseljuizveden je na osnovu etiri dimenzije: objek-tivnog nivoa opremljenosti naselja, udaljenosti od najblieg administrativnogcentra, udaljenosti uslunih sadraja od kue ispitanika i percepcije problemavezanih za komunalne usluge i bezbednost u naselju.

1. Objektivni nivo opremljenosti naselja praen je preko prisustva de-vet znaajnih institucija/usluga u naselju: doma zdravlja, osnovnekole, obdanita, prodavnice hrane, veterinarske ambulante, poljo-

privredne apoteke, pote, doma kulture i linije gradskog prevoza.


44/123


43

Linija deprivacije definisana je veoma strogo, samo ukoliko naseljeima manje od dva objekta (10,4% naselja je u ovoj kategoriji, dok24 objekta poseduje 42,8% sela a vie od 5 objekata, 46,7%).

2. Udaljenost od najblieg administrativnog centra definisana je tako dasu depriviranim smatrana samo naselja koja su udaljena 20km i vieod najblieg administrativnog centra koji ne mora pripadati optinidatog naselja. Meu naseljima iz uzorka 11,1% je udaljeno 20km ivie od najblieg administrativnog centra, 35,3% naselja je udaljenoizmeu 10km i 20km, dok je 53,6% naselja udaljeno manje od 10km.

3. Udaljenost uslunih sadraja od kue ispitanika obuhvatila je 6 ele-menata, a kao uslov depriviranosti smatrana je udaljenost za koju

je potrebno vie od 30 minuta prevozom. Tako je prodavnica pre-

hrambene robe je na veoj udaljenosti od navedene za 5% do-mainstava, pota za 8,5%, ambulanta i apoteka za 9,4%, osnovnakola za 7,8%. Samo je za usluge javnog prevoza kriterijum po-stavljen na vie od 30 minuta peke, i u toj situaciji je manje od 2%domainstava.

4. Percepcija problema vezanih za komunalne usluge i bezbednost unaselju obuhvatila je sledee elemente: nezadovoljavajui kvalitetvode (navodi 41,8% ispitanika), vazduha (21,9%), zemljita (25,6%),neodnoenja ubreta (37,6%), nedovoljna osvetljenost (47,1%),

nedovoljna bezbednost (14,2%) i nedostatak asfaltiranog puta(48,4%).

Depriviranim su smatrana ona domainstva koja navode vie od petproblema a zbog manje diskriminativnosti ove dimenzije dat joj ponder 0.5.Na osnovu dobijenih vrednosti kompozitnog indeksa domainstva koja sesuoavaju sa dve i vie dimenzije oznaena su depriviranim, a ona koja supokazivala vrednost deprivacije samo na jednoj dimenziji su smatrana nede-priviranim.

Potrebno je jo jednom napomenuti da je definisanje praga ugroeno-

sti za oba indeksa sledilo princip stroge diskriminativnosti, kako bi se izdvojiosamo onaj segment populacije koji se suoava sa zaista ozbiljnom deprivaci-jom (kod koga se kumuliraju problemi na veem broju indikatora). Za veinuindikatora uvaavan je princip diskriminativnosti po kome se ugroenim sma-traju samo suoeni sa nedostatkom onih dobara i usluga koje su dostupne zavie od 80% populacije (Mack, Lamsley, 1985).

U ruralnoj populaciji Srbije finansijsko siromatvo i materijalna depriva-cija su gotovo ujednaeno zastupljene (38,4% prema 35,0%, od ega je 25%sa niim a 10% sa viim nivoom deprivacije). Svaki peti stanovnik sela suoen

je sa deprivacijom u naselju (Tabela 1).


45/123


44

Posmatrano po regionima, Zapadna Srbija ima najmanji postotak finan-sijski siromanih i materijalno depriviranih, a Jugoistona Srbija najvei, prem-da razlike meu regionima u pogledu ovih dimenzija siromatva nisu velike

(Tabela 1). Rasprostranenost deprivacije u naselju, meutim, ukazuje na netovee razlike. Stanje je najbolje u Vojvodini, gde se samo 5,8% stanovnitvasuoava sa ovim vidom deprivacije, a najloije u Zapadnoj Srbiji, gde je, ak,40,2% stanovnitva deprivirano u naselju, dvostruko vie nego u JugoistonojSrbiji koja je na treoj poziciji (sa 19,9%) (Tabela 1).

Tabela 1:Ruralno stanovnitvo Srbije i posmatranih regiona po indikacijifnansijskog siromatva, indeksu materijalne deprivacije i deprivacije unaselju

Regioni

Finansijskosiromatvo u %

Indeks materijalnedeprivacije u %

Indeks deprivacijeu naselju u %

Nema Ima

Ukupno

Bez Nii ViiUkupno

Nema Ima

Ukupno

Vojvodina 61,7 38,3 100 65,0 26,1 8,9 100 94,2 5,8 100

CentralnaSrbija

60,4 39,6 100 65,0 28,3 6,7 100 83,5 16,5 100

Zapadna

Srbija

66,6 33,4 100 68,1 22,1 9,8 100 59,8 40,2 100

JugoistocnaSrbija

58,8 41,2 100 62,1 22,4 15,4 100 80,1 19,9 100

UKUPNOSRBIJA

61,6 38,4 100 65,0 25,0 10,0 100 79,9 20,1 100

Za indikaciju finansijskog siromatva Kramerov V .058 p=.000Za indeks materijalne deprivacije Kramerov V .085 p=.000Za indeks deprivacije u naselju Kramerov V .287 p= .000

Koeficijent korelacije izmeu finansijskog siromatva, materijalne de-

privacije i deprivacije u naselju je statistiki znaajan ali je njegova vrednostniska (Tabela 2), to ukazuje na injenicu da razliite dimenzije siromatvanisu izrazito koncentrisane u istom segmentu stanovnitva, ve su relativnoiroko rasprostranjene meu ruralnom populacijom. Zbog toga je znaajnoutvrditi koliki se postotci stanovnitva suoavaju samo sa jednom od posma-tranih dimenzija, a koliki sa kumulacijom siromatva po dve ili ak po sve tridimenzije. U drugom sluaju, re je o stanovnitvu koje se suoava sa konzi-stentnim siromatvom (kumulacijom siromatva po vie dimenzija) (Bossertet al, 2009: 4).


46/123


45

Tabela 2:Koefcijenti korelacije izmeu pokazatelja fnansijskog siromatva,materijalne deprivacije i deprivacije u naselju

Indikaciija finansijskog

siromatvaIndikacija deprivacije

u naseljuIndeks materijalne

deprivacije

Indikacija finansijskogsiromatva 1,000 ,108(**) ,171(**)

. ,000 ,000

Indikacija deprivacije unaselju

,108(**) 1,000 ,107(**)

,000 . ,001Indeks materijalnedeprivacije

,171(**) ,107(**) 1,000

,000 ,001 .

** Korelacija je znaajna na nivou 0.01 (2-kraja) (Spearman coeffi cient)

Primenom intersekcionog metoda identifikacije dolazi se do podatkada je 35,7% stanovnitva na selu deprivirano po jednoj dimenziji, 21,3% podve, a 4,8% po sve tri dimenzije. Samo 38,3% seoske populacije ne suoavase ni sa jednom od posmatranih dimenzija siromatva i socijalne iskljuenosti(Tabela 3).

Meu siromanim po jednoj dimenziji, ujednaena je zastupljenost onihkoji su (finansijski) siromani i onih koji su materijalno deprivirani (1416%),dok je dvostruko manje onih koji su deprivirani samo po osnovu naseljskihparameta

Social Exclusion in Rural Areas in Serbia 2010

Documents

Transcript of Social Exclusion in Rural Areas in Serbia 2010