Slavomir Nastasijevic - Aleksandar Makedonski

8/17/2019 Slavomir Nastasijevic - Aleksandar Makedonski

1/235


2/235

2

SLAVOMIR NASTASIJEVIĆ

ALEKSANDARMAKEDONSKI

IZDAVAČKO PREDUZEĆE

PROSVETA

By


3/235

3

GLAVA PRVA

Mrak je božanska porekla.On je otac Hipnosa i Oneirosa.1

S mnogo nestrpljenja i nade dočekan je dan porođaja kraljiceOlimpijade.

Četiri buktinje osvetljavale su odaju u kojoj je ležala porodilja. Oblacidima visili su ispod tavanice, štipali oči i otežavali disanje. Pošto kapkena prozorima uopšte nisu otvarali, nije se znalo da li je napolju dan ilinoć. Zbog toga su buktinje gorele neprestano. Kad dogore, dvorkinjaDoroteja zamenjivala ih je novim.

U odaji je treperila zelena svetlost, iskrila se i sablasno obasjavalakraljičinu postelju, bronzane statue Dionisa, Orfeja i Demetre, njihovabeživotna lica i mrtve oči. Gr č bola urezan na boginjinom licu prešao je unemo očajanje; Orfejev bezazleni osmeh pretvorio se u kobnu slutnju, aglava Dionisa, malo nakrivljena, prkosno je i izazivački ukazivala na

ljudsku smrtnost.2 Mozaik na podu od raznobojnih kamenčića prelamao je svetlost dajući joj ljubičasti odsjaj.

S desne strane postelje, sklupčan na perjanom jastuku, ležao jeogroman piton, ljubimac kraljice Olimpijade. Njega je doneo iz Afrike jedan rob, poslanik čuvenog vrača iz Sidona. Taj vrač je tvrdio da jezmija stara preko sto godina i da potiče iz svetoga hrama posvećenogkabirima3 u Tiru. Piton se tu izlegao i odrastao pod najbrižljivijom negompunskih sveštenika. Rob koji je doneo zmiju odmah je pogubljen da ne biodao tajnu posvećivanja. Dobro nahranjen i napojen vinom s opojnim

travama, umro je s prerezanim grlom neosetno, srećan i zadovoljan.Vraču, darodavcu, kraljica je za uzvrat poslala u Afriku četiri mladekobre.

Olimpijada je pitona zavolela žarkom ljubavlju i posvetila ga Dionisui Orfeju. Na taj način uvela ga je u misteriozni kult edonske kobi. 4

Kraljičin ljubimac, ločući iz srebrne zdele krv zaklanog roba iz Afrike,postade glavni činilac u tamnom kultu kraljice Olimpijade.

Kralj Filip se s gnušanjem povlačio iz kraljičine odaje čim bi ugledaomodrozelene kolutove posvećenog pitona pored nagog tela svoje žene

Zbog toga je tajno naredio lekaru Filtonu da saspe otrov u mlekonemani. Međutim, na dvoru se šaputalo da je piton pravi otac budućeg


4/235

4

deteta. Govorilo se da je Zevs uzeo oblik zmije i u noći bez mesecaspario se s Olimpijadom.

Uzalud je kralj Filip svojom snagom, lepotom, bodrošću i veselojćudi pobijao ove mračne pretpostavke, sujevernim i podmuklim

dvoranima godilo je da piton bude otac deteta. Samo je Filton, kraljevlekar, nedvosmisleno razbijao zlonamerno šaputanje i bezočnoizopačavanje istine. Zbog toga ga dvorani nisu voleli, a kraljica gaomrzla, jer joj se više sviđalo da se Zevs smatra ocem njenog deteta.

Lekar Filton je neprekidno, i danju i noću, bio pored kraljice. Uznjega su bdele četiri dvorkinje, sve u strahu da se ne probudi piton koji jes druge strane postelje spavao, pošto je toga dana progutao jednogdebelog psa.

Kraljica je ležala u polusvesti, dišući ubrzano. Lekar je držao njenu

ruku i opipavao bilo. Osetivši slabije otkucavanje primeti da porodilja sveteže diše. Otvorenih usta kraljica je s mukom hvatala vazduh. Filtonsmesta poče da je masira. Dvorkinja Doroteja otvori sudić s mirisom odkovilja i podnese ga porodilji pod nos. Olimpijada otvori oči, krupne,zelene, i upre ih u lekara, gledajući ga kao da ga prvi put vidi.

— Ko si ti? — reče. — Tvoj lekar Filton. Zar me ne poznaješ?Kraljica zažmuri. Modri kolutovi ispod njenih očiju. Čudno su se

isticali na bledom licu. S modrikastih usana ote se šapat: — Ti si onaj što obožavaš Filipa, toga varvarskog poglavicu!U odaji nastade tišina. Lekar dohvati sa stočića vr č s vinom, nateže

ga i dobro otpi. Tri dana i tri noći neprestanog bdenja potpuno mu jeslomilo snagu. Četiri dvorkinje su na minderluku, zgledale se i šaputale.Dobro su one znale koliko Olimpijada prezire kralja Filipa, ali su sečudile otkud taj prezir prema Filtonu, Helenu iz Atine.

Kraljica otvori oči. Iz njenog pogleda izbijala je mržnja: — Prezirem Demostena, — reče. — Mrzim tog nadmenog

demagoga i trgovca svojim i tuđim osećanjima, ali uviđam da je u pravukad tvrdi da je Filip kužni stvor i da ova prokleta zemlja ne ra đa nijednog

valjanog roba!Na kao slonova kost belom kraljičinom licu jagodice se zarumeneše.

Ona se obrati lekaru: — A ti, prepredena helenska dušo, uskoro ćeš uvideti kako se Filip

odnosi prema onima koji ga cene i poštuju i kako gazi njihovodostojanstvo i čast.

Olimpijada se zakašlja. Bolovi joj zgr čiše lice. Filton je, stojeći poredpostelje, osećao kako mu tuče u slepoočnicama i ikako mu se glavazanosi.

— Moramo otvoriti prozore, — reče. — Svi ćemo se ugušiti oddima... Kraljice, ako ne dignemo kapke na prozorima, dim od buktinja


5/235

5

ugušiće te. — Da li je napolju dan ili noć? — upita porodilja. — Noć. — Onda otvorite kapke... Mrska mi je dnevna svetlost... Ona je

prolazna... Samo je noć večita. Mrak je božanskog porekla... On je otacHipnosa i Oneirosa... Doći će vreme kad će zauvek zavladati noć bez jutra. Onda, blago posvećenima!... I Filip je posvećen, ali je on ostaomedved s Koraba. Ničega božanskog nema u njemu...

Doroteja raskrili kapke na prozorima. Kroz četiri mračna otvora jurnuu odaju svež vazduh pomešan s mirisom cveća i sparušene trave.Prozori su zjapili prema dvorskom vrtu.

Grad Pela, prestonica kralja Filipa, utonula je u noć. Na nebu nijebilo nijedne zvezde. Tmurni oblaci kao zbijeno krdo golemih bizona

gomilali su se preko neba. Izdaleka sečula grmljavina, prete

ća, potmula,kao da dolazi iz utrobe zemlje. Prema blesku munja ocrtavali su se

vrhovi i grebeni planine Olimpa.Piton u kraljičinoj odaji stade da se meškolji. Gonjen iskonskim

nagonom samoodržanja, budio se iz dubokog sna osetivši naglupromenu vremena. Njegovi golemi kolutovi migoljili su se i klupčali naperjanom dušeku. Koža na glavi mu se nabra, dva oka, staklaste, bojecrvenog korala, blesnuše prema svetlosti buktinja. Piton uspravi prednjideo tela, otvori čeljusti i stade palacati račvastim jezikom. Bio jerazdražen. Činilo se da će se baciti na kraljicu. Olimpijada pruži ruku ipomilova ga po glavi. Zmija je liznu nekoliko puta po licu.

Četiri dvorkinje, drhteći od straha, zanemele, razrogačenim očimagledale su pitona i njegovu zaštitnicu. Povlačeći se prema uglu, skriše seiza bronzanih statua Dionisa, Orfeja i Demetre. Filton se povuče premavratima. Zmija se vukući po podu svoje ugojeno telo, približi jednomprozoru i uspravi. Modri kolutovi začas se izgubiše u granama ilepezastom lišću. U tišini odjeknu pljesak o vlažnu zemlju. Vijugajućipreko toplih barica, piton, iako je toga dana progutao debelog psa, stadehvatati žabe i smukove.

Filton i dvorkinje polako se približiše postelji.Kraljica se pakosno nasmeja: — Što se plašite? Zmija je posvećena i pitoma kao kuče. Ona

nikome ne nanosi zlo.Dvorkinje su se snebivale bacajući zastrašene poglede na otvoren

prozor kroz koji je neman skliznula. Lekar je u jednom metalnom sudutučkom gnječio krunice divljeg cveća i cedio sok. Od njega je pravdonapitak pomešan s medom i vinom.

— Moj ljubimac je kraljevskog porekla, — produži Olimpijada. —

Zbog toga sam mu dala kraljevsko ime Siton5

...Kroz otvorene prozore strujao je svež vazduh i sve više razrađivao


6/235

6

dim pod tavanicom. Izdaleka se još čula potmula grmljavina i videli seodsjaji munja.

Olimpijada se pridiže na laktove i progovori: — Da li ste malopre čuli gromove?... Jedan je udario u moju

utrobu... Znajte da će se noćas roditi sin Zevsa i Olimpijade...Rekavši to zatvori oči. Glava joj klonu na jastuk. — Opet gubi svest... Bunca... — reče lekar. Dvorkinjama se činilo

da je kraljica svesna. — Zevs je sišao s Olimpa, — produži Olimpijada — ušao je u Sitona

i postao otac moga deteta. Zbog toga je piton besmrtan.Iako su joj oči bile sklopljene, kraljica je govorila glasno i

razgovetno, kao da je potpuno uverena u ono što kaže. Lekar još jednom nateže vr č s vinom. Pošto dobro otpi, nasmeja se:

— Zmija nije besmrtna!Uznemirena Doroteja bacala j, brze poglede na lekara i kraljicu. — Čuvaj se, Filtone, da ne huliš! — reče. — S bogovima nema šale. — Ne hulim, — odvrati lekar. — Kraljica je bez svesti i ne zna šta

govori. Ona bunca. Niti je grom udario u njenu utrobu, niti je pitonbesmrtan. On je samo zmija i ništa više. Sad gmiže po vrtu i hvatažabe...

Filton treći put otpi vino iz vr ča. — Snaga mi se postepeno vraća, — reče. — Tri dana i tri noći

nespavanja i bdenja teško se mogu izdržati...Lekar ponovo stade da gnječi krunice cvetova. — Kralj Filip mi se žalio, — reče — da više ne može da podnosi

vršljanje zmija po vrtu, po hodnicima i podrumima... I njegovom strpljenjuima kraja. Naredio mi je da stavim otrov u mleko i da ubijem pitona...Hm... Tako će se videti da zmija nije bog, a kraljica će roditi smrtno dete,muško ili žensko... Svako ko misli drugačije...

Lekar podiže glavu i zadrhta. Dva krupna, zelena kraljičina okagledala su ga netremice. Filton oseti kako mu krv odlazi s lica.

Olimpijada, naglašavajući svaku reč, progovori:

Piton je besmrtan, a ti ćeš umreti... Moraš umreti, jer si uvrediobožanstvo.

Filton, poznavajući strahovitu ćud kraljice Olimpijade, oseti šta muse sprema. Pod uticajem starodrevne vere bila je mističarka iosvetoljubiva. Propovedala je trpljenje i asketizam, a u nastupuzanesenosti bila je sklona i prolivanju ljudske krvi radi spasenja duše.Kraljica Olimpijada bila je upućena u eleusinske misterije,6 čarobnjaštvo,magijske krugove, čini i upotrebu relikvija od pogubljenih zločinaca. Otudi njena ljubav prema zmijama, koje je materinski negovala u svojim

odajama, podrumima dvorca i u vrtu.Preziranje prema Filipu poteklo je u Heladi, gde ga niko drugačije


7/235

7

nije ni zvao nego varvarski poglavica. Međutim, kralju je, izgleda, bilosvejedno šta se o njemu misli i govori. Na uvrede te vrste reagovao jesamo u nastupu pijanstva, pa i to retko.

Kralj Filip je imao svoje dalekosežne planove i njima se sav

posvetio: imao je nameru da se dočepa pristaništa kod grada Amfipolja,a odatle preko ostrva Tasa i Samotrake da dopre do Frigije. Tako bi celusevernu obalu Tračkoga mora držao pod svojom vlašću. Parmenion,njegov istaknuti vojskovođa, s mnogo napora ratovao je u Italiji, ulažućisve snage da pokori neobuzdana varvarska plemena. Zbog toga se kraljnije mnogo obazirao na zanesenjačku pobožnost svoje žene. Njega je jedino izvodilo iz takta vršljanje zmija po dvoru. Kralj se više puta zaricaoda će svu gamad otrovati, uprkos ispadima i pretnjama kraljičinim.

Lekar Filton, boreći se s osećanjem straha i dužnosti, zastade kod

vrata. Olimpijada zausti još nešto da mu dobaci, pridiže se na lakovesevajući očima, ali klonu na uzglavlje. Porođajni bolovi zgr čiše joj dice,telo se skupi i opruži, nekoliko puta vrisak prolomi tišinu. Ispod pokrivačazaču se slabačak detinji plač.

Lekar i dvorkinje pritr čaše postelji i odvojiše dete od porodilje.Svršivši brzo svoj posao, Filton žurno iziđe iz kraljičine odaje i

gotovo nalete na grupu ljudi koja se galameći približavala. Kralj Filip,okružen dvoranima i oficirima, viknu:

— Šta je, Filtone? Kakve vesti donosiš? — Dobre... Kraljica je rodila naslednika prestola... Ali upamti, kralju,

šta ću ti reći: dete je rođeno s riđom kosom, ti si mu otac i niko drugi...Filip, i začuđen i obradovan, htede nešto da kaže i već zausti, ali ga

prekide Perdika: — A kraljica, hoće li ostati u životu? Lekar sleže ramenima. — To se zasad ne može tvrditi, — reče. — Ali izgleda da hoće, jer

je ona pod zaštitom bogova. — Pod zaštitom demona! — nasmeja se Filip. — Suviše je zla da bi

mogla umreti mlada!Iz kraljičine odaje istr ča dvorkinja Doroteja vičući na sav glas:

— Radujte se svi! Kralj Filip je dobio naslednika prestola.Filip i njegovi pratioci uđoše u kraljičinu odaju. Dete s riđom kosom

plakalo je na majčinim grudima. Olimpijada je gledala svojim zelenimočima kralja i dvorane. Modri kolutovi, još više pojačani, isticali su belinuna njenom licu i vratu i kao da su povećali ionako krupne oči sa dugimpovijenim trepavicama.

Odnekud se stvori i Aristandar, vrač i prorok, ogrnut belim ogrtačems mnogo nabora. Pokloni se kralju i reče:

— Raduj se, Filipe, oče makedonskog naroda i kralju nad svim

kraljevima! Tvoj sin će te nadmašiti! — Neka bi bogovi dali, — nasmeja se Filip. — Otkako postoje


8/235

8

dvorovi na svetu, proroci tako govore o svakom novorođenomnasledniku prestola.

I Olimpijada se glasno nasmeja: — Samo ništavni očevi, — reče, — zavide svojim slavnim sinovima!

Aristandar, nepogrešivi vrač i prorok, rekao je da će te sin nadmašiti.Tako će i biti, jer si ti običan varvarski poglavica! — Tako mi sunčeve svetlosti, — planu kralj, — narediću da se u

mojoj zemlji svim Helenima odseku glave. Oni su svojim mračnimmisterijama zatrovali dušu moje žene. Tamo, među onim atinskimvaralicama i lažovima, rečeno je da sam ja varvarin. Ali, doći će vremekad će Filip, makedonski kralj, pokazati tim nadmenim filozofima šta jeprava vrlina, hrabrost i ljudsko dostojanstvo! — Kralj zastade i pogledomobuhvati sve prisutne. — Jeste, — reče, — neka me sin prevaziđe ako

su mu bogovi dali klicu snage i sposobnosti. Jaću mu, sa svoje strane,osigurati osnovu za život i vladavinu... Uprkos svemu, iz sveg srca želim

da ovo dete, ako mu Zevs podari život, ne nasledi ništa od epirskenadmenosti.7 Ali, rano je za predviđanja. Sad je trenutak kad nam valjaproslaviti rođenje naslednika prestola. Hajdemo svi, na gozbu u lovačkudvoranu.

Filip pođe vratima. — Stanite! — doviknu kraljica. — Jedite mnogo, pijte jos više i

veselite se, ali mi najpre dovedite lekara Filtona.Perdika, zapovednik garde „kraljevih pratilaca" zastade. Olimpijada

mu dobaci: — Dovedite ga živog ili mi donesite njegovu glavu. — Biće po tvojoj volji, presvetla kćeri Demetre i Diorasa.Perdika smešeći se snishodljivo, ode za gomilom dvorana koji su

pratili kralja.Filip se uputi prema lovačkoj dvorani, gde je u uglu gorela velika

vatra, a kraj nje na ražnjevima vrtele se debele ovce i prasad. Robovi izEtiopije bili su spremni da svakog časa pretrpaju stolove mesom,komadima hleba, činijama punim kozjeg sira, zdelama s medom,

gomilama voća i srebrnim peharima punim vina.Kralj Filip je doista na varvarski način priređivao gozbi.


9/235

9

GLAVA DRUGA

To je bio koren vojskekoja ć e kroz dvadeset godina

zaprepastiti svet.

Na kraju grada Pele nalazila se kuća lekara Filtona. Poklonio mu jekralj Filip na dva meseca pred porođaj kraljice Olimpijade.

— Tvoja je kuća i svi bogovi zaštitnici u njoj! — rekao mu je kralj.Kuća je imala dva odeljenja, u jednom su stajala dva ormančeta i na

njima poređani ćupčići s biljnim i životinjskim mastima, rastopljenimkozjim lojem i uljem, isceđenim u krunica divljeg cveća ili korenja, maleamfore, sudovi i bočice s tečnostima, činije s osušenim bubama ipraškovi od različitih gljiva.

Druga odaja služila je lekaru Filtonu i njegovoj ženi Glikeri kaospavaća soba. Tu su bile dve postelje, kolevka u kojoj je spavalo dete,sto i dve klupe. O tavanici visio je kavez u kome su dva štiglica po ceo

dan cvrkutala jedući semenje konoplje. U jednom uglu bila je malabronzana statua Hipnosa, boga sna, koji je lekaru Filtonu poklonionjegov lični prijatelj, majstor Praksitel.8

Filton, napustivši dvor, gotovo tr čeći stdže kući. Njegova ženaGlJkera sedela je pored kolevke u kojoj je dete plakalo bacajući senožicama. Dva žiška osvetljavak su odaju.

Glikera je bila omalena, ali čvrsto građena. Za Filtona se udala ošesnaestoj godini i s njim je provela u braku dve godine. Bila je rodom izTebe u Beotiji, u bliskom srodstvu sa slavnim vojskovođom

Epaminondom.9

Mlada žena ponosila se tim poreklom i izvan svegavolela svoju domovinu, muža Filtona i dete, maloga Nikanora. Iz njenihkrupnih i graorastih očiju izbijala je plemenitost i dobrota.

Videći preplašena i zadihana muža naglo ustade: — Filtone, — reče, — šta se dogodilo? — Zlo! — odgovori lekar i sede na postelju. — Zlo? — Zlo!... uvredio sam kraljicu Olimpijadu i sad mi preti smrtna

opasnost.

— Smrtna opasnost! — zaprepasti se Glikera. — Jeste... Tu ženu su poslali na zemlju bogovi donjega sveta da


10/235

10

nanosi zlo ljudima. Sad se porodila i znaj da je donela na svet čudovištei prokletstvo za ljudski rod. Tri dana i tri noći, neprekidno sam bdeo nadnjenom posteljom. Oči mi se same sklapaju od umora... Za sve to — zahvalnost će mi biti, možda smrt.

— A kraljica? Kako si je uvredio? — Kraljica?... — zavapi lekar. — Njena blizina kužna je za svakog!Ko se nalazi pored nje nikad mije siguran za svoj život. Potpunozaluđena starom verom!... Malo pre je govorila da je grom udario u njenuutrobu. Kamo sreće da je to istina! Spržio bi čudovište do pepela...Ovako, ja sam propao...

Filton zagnjuri glavu u šake. Glikera mu priđe i zagrli ga. — Ako Olimpijada veruje, — reče, — da je grom udario u njenu

utrobu, neka joj bude. Ne razumem zašto si ti kriv?

— Za nju je kriv svako ko se usudi da joj u biločemu protivre

či, aosobito u ovom slučaju kad treba dokazati da je dete božanskog porekla.

Dvorani i oficiri odobravaju joj sve i keze se kao majmuni na svaku njenureč. Ja to ne mogu...

— Trebalo je da se čuvaš! — zavrte glavom mlada žena. — Istina je, nisam bio oprezan. Rekao sam da bunca, jer mi se

učinilo da je izgubila svest... Bila je svesna i razumela je svaku moju reč.Dete u kolevci nije više plakalo. Okrećući glavicu prema glasovima

koji su dopirali do njegovih ušiju, činilo se da prati svaku reč roditelja.Filton ustade i priđe kolevci, zagleda se u detinje lice, obasjano

treperavom svetlošću žiška, i krupne 0ći crne i svetle kao u mačeta.Otac tužno zaklima glavom. — Mali Nikanor ne spava. Možda predoseća zlo! Šta li će biti s njim

i s tobom? — leče i ushoda se.Filton je imao oko trideset godina. U to vreme svaki otmeni Helen

bavio se gimnastikom. Isto tako smatralo se za otmeno, a i kao potreba,izučiti veštinu borenja mačem i kopljem, jer ratovi, sukobi i meteži svakevrste bili su uvek na pomolu. Tako je i lekar Filton doterao do vanrednegipkosti svoje vitko telo. Bio je povisoka rasta, ne mnogo mršav i prav,

dostojanstvena držanja. Na njegovom crnomanjastom licu isticali su setanki brkovi i kratka brada, raščešljana na sredini, prav nos i kosmateobrve ispod kojih su blagorodnim sjajem bljeskala dva krupna oka.

— Znaš li šta je još govorila? — reče lekar. — Tvrdila je predamnom i pred dvorkinjama da otac deteta nije kralj Filip.

— Nego? — Nego Zevs!... Rekao sam da ni to ne može biti i kraljica je oda

moje reči... Bilo bi najbolje da smesta napustimo ovu kuću i pobegnemošto dalje, možda čak u Atinu. Tamo nas ne može domašiti žaoka

pakosne Olimpijade. — Dabome, pobeći ćemo, i to odmah! — užurba se mlada žena.


11/235

11

Filton stade da osluškuje. Napolju su se čuli koraci i ljudski glasovi. — Dockan je! — reče i dohvati mač koji je visio na zidu.U kuću naglo upade grupa gardista iz odreda „kraljevih pratilaca".

Šest ratnika, naoružanih lukovima i mačevima, zakr čiše prolaz.

Klitandar, zapovednik dilokije10

kraljeve garde, predvodio je grupu. Onstade nasred odaje i prekrsti ruke na grudima. — Filtone, — rece — zapovest glasi: dovesti lekara živa ili doneti

njegovu glavu. Pokori se naređenju i spasi ženu i dete. Njih nećemodirati.

— Ko vas je poslao? — upita lekar. — Predika, glavni zapovednik „kraljevih pratilaca”... Baci mač,

polazi s nama!Filton je, sevajući očima od gneva, stezao isukan mać. Bio je

spreman da se bori do smrti. — Kuda ga vodite! — viknu Glikera. — Ona epirska zmija naredilavam je da ga ubijete? Prokleta, po sto puta prokleta!

Tresući se od plača, mlada žena zagrli Filtona. — Ona vređa kraljicu. — viknu oficir. — Povešćemo i nju. — Razbojnici varvarski! — škrgutnu zubima lekar i jurnu u gomilu

ratnika.Mačevi zlokobno zveknuše. Filton zaseče po mišici jednog

protivnika, drugoga udari mačem pljoštimice po glavi i obori ga na pod. Usobi se vodila borba na život i smrt. Glikera trećem ratniku tresnu jedanćup u glavu.

Ratnici, nemajući dovoljno prostora da izmahuju mačevima, smetalisu jedan drugom, tiskali su se u gomilu i jedva odbijali udarce lekaraFiltona.

Dete je vrištalo. Klitandar mu priđe, dohvati ca za nožicu i izvuče izkolevke.

— Filtone, — reče — baci mač... baci mač, ubićemo ti dete. — Bednici, varvarske kukavice! — viknu Filton i tresnu mač o pod

— Vodite me svojoj psećoj gospodarici... Ali upamtite: ja sam Helen, iz

zemlje gde vlada sloboda. Ostanem li živ, svetiću vam se dokle goddišem! Zli bogovi naveli su me da dođem u vašu jazbinu!

Ratnik, iz čije je zasečene mišice lila krv po podu, udari gabalčakom mača po glavi. Filton se povede i pade. Glikera vrisnu.Klitandar, spustivši dete u kolevku, šćepa je za gušu.

Ratnici iz odreda „kraljevih pratilaca" povedoše vezanog lekara.Njegovu ženu, Glikeru onesvešćenu, nosio je jedan snažan vojnik,prebacivši njeno mlitavo telo kao vreću preko ramena.

Iznad vlažne zemlje lebdela je topla izmaglica. Posle oluje i kiše

vladala je potpuna tišina. Vetrovi su protutnjali prema jugu i razbili se omasive Olimpa. Nebo je bilo prekriveno zvezdama, a lice punog meseca,


12/235

12

samrtnički bledo, sablasno je osvetljavalo blatnjavi put i gusto zbijenošiblje desno i levo.

— Klitandare, reče lekar, — rekao si da ženu i dete nećeš dirati.Oficir se podrugljivo nasmeja:

— Ratnicima iz garde „kraljevih pratilaca’’ dopušteno je sve. — Vi se ne bojite bogova? — Ne! Oni su na našoj strani. Silu stvaraju bogovi. Oni je i štite.Doista, ratnici iz garde „kraljevih pratilaca" krojili su sami sebi

zakone. Skupljeni sa svih strana među osiromašenim seljacima kojima jestalo da po svaku cenu ponovo steknu imanje, nije im ni padalo napamet da se vrate na očinsku zemlju. S mačem i kopljem u ruci spremalisu se oni da na drugi način steknu bogatstvo i ugled na dvoru i u gradu.Osim njih bilo je u toj vojsci pustolova i beskućnika sa svih strana. Kralju

Filipu služili su i Heleni proterani iz političkih razloga ili izgnani zbogzločinstva, onda stasiti Epirci i koščati i ćutljivi Iliri, bivši gusari, ratoborni

Tračani i, za čudo, i Skiti, odeveni u krzna. Ovi varvari dolazila su s levestrane Dunava, gde su živeli u zemunicama i kolibama oblepljenimstočnom balegom. Skiti su imah običaj da posle bitke seku glave sleševa poginulih ratnika i da kolju ranjenike i da piju ljudsku krv, koja im je, kako su tvrdili, davala hrabrost i snagu.

Celu tu rulju sastavljeni od divljih čobana, ubica, lopova i iskvarenihseljaka, Filip je nazivao Makedoncima. On je s nepogrešivošćuukrotitelja zveri umeo da ih obuzda i raspali u njima žeđ i pohlepu zatuđim, a nagon za pljačkom da navede u svoju korist. Od bivših robova igusara dobio je strahovitu vojsku

To je bio koren vojske koja će dvadeset godina docnije zadiviti svet.Lekar Filton je dobro znao u kakve je ruke zapao. AH uzdajući se u

to da ce ga Filip uzeti u zaštitu i pustiti na slobodu, izgledalo je da sepomirio sa sudbinom. Išao je pognute glave, podnoseći bolove odudarca balčakom i u zglavkovima na rukama koje su mu bola dušmanskistegli konopcem.

Pomisao da je dete ostalo samo i napušteno kod kuće natera mu

suze na oči. Uprkos tome, odluči da više ni jednu reč ne progovori sKlitandarom. Idući, okrenu se i poludesno ugled, ratnika koji je prekoramena nosio onesvešćenu Glikeru.

— Bogovi su prema njoj milostivi! — promrmlja. — Još je unesvesti.

— Možda bi bilo najbolje da se i ne povrati. Zbog moje gluposti iona će nastradati.

Međutim, u napuštenu kuću uđe dvorkinja Doroteja. Dobra ženanameravala je da obavesti lekara kakva mu opasnost preti. Ali, mada je

išla prečicom, nije stigla na vreme. Filipovi gardisti bili su brži, došli supre nje i odveli lekara i njegovu ženu.


13/235

13

Doroteja priđe kolevci i zagleda se u dete koje je na sav glasplakalo. Onda skide sa sebe ogrtač i reče:

— Bogovi će sačuvati ovaj cvetak sa Elisejskih polja.11 Koštunjaveruke zla neće domašiti nevinost. Otac i majka će sigurno propasti, a ti

ćeš živeti.Dvorkinja diže dete iz kolevke, umota ga u ogrtač i privijajući ga nagradi iziđe iz napuštene kuće.


14/235

14

GLAVA TREĆ A

Samo kroz patnju č ovek može upoznati sebe i,kad umre, stati pred bogove.

K r a l j i c a O l i m p i j a d a

Lovačka dvorana bila je vrlo prostrana odaja u obliku kvadrata, stavanicom postavljenom na grede počađale od dima i ogrezle u paučinu.Ispod nje, po mračnim uglovima, i u pola dana leteli su pišteći slepimiševi. Po podu su bile poređane ogromne kamene ploče, neveštonameštene, ponegde razmaknute i utonule u zemlju za ćitav palac. U jednom uglu bilo je veliko ognjište, gde je gorela stalna vatra. Nju suodržavali robovi Etiopljani. U drugom uglu bila je gomila oružja: malihkopalja za bacanje, nazvanih falarike, velikih kopalja, mačeva kratkih idugačkih, noževa, dvokrakih gvozdenih vila za lov na medvede, štitovaokruglih i trouglastih, konopaca od kudelje sa omčom na jednom kraju,bičeva kratkih i dugačkih s kiticom od dlaka s konjskog repa.

Po ostalim uglovima odaje bila je prostrta slama, prekrivenaasurama. Tu su spavali robovi posluživači, gotovo svi Etiopljani. Naokolopo svim zidovima, bili su istaknuti lovački trofeji kralja Filipa: medveđekože i glave, lobanje s granatim rogovima jelena i kože i glave divljihveprova; među trofejima osobito se isticala svojim strahovitim očnjacimagolema glava vepra koga je, po pričanju, ubio još kralj Aminta, otacFilipov.

Pored svega toga loma i krša odaja je bila toliko prostrana da jemogla da primi sto dvadeset ljudi koji su sedeli za stolovima, jeli i pili.

Bilo je dovoljno mesta za svirače i pevače, opsenare, rvače, boksače ione što gutaju vatru i noževe.Robovi, i oni pijani, sa zakrvavljenim oćima i povodeći se, točili su

vino iz mešina u pehare i mimo njih, po stolovima. Četiri Tračanina,dvorski svirači na aulosu, i dva bubnjara uveseljavali su društvo. Kraljevioficiri, sve mladi i snažni ljudi, zadriglih vratova i nabreklih mišića, pili suvino iz velikih pehara i nadmetali se ko će više popiti i ko će boljenadvikati muziku.

Filip je sedeo na stolici s postoljem toliko visoko da je mogao videti

sve i svakoga, a isto tako i sam da bude viđen. Njegova stolica, jedina snaslonom pozadi i na obe strane, sprečavala je da vladar, ako bi


15/235

15

preterao u piću, padne pod sto. Na taj način ona je čuvala kraljevodostojanstvo, a isto tako i ugled čoveka koji može mnogo da popije.

Dok su svirači izvodili jednu veselu pesmu s više ritma negomelodije, Filip je za svoj račun pevao tužbalicu o izgubljenim ovcama,

pesmu od tri tona koji su se beskrajno ponavljali. U to vreme tu supesmu pevali trački čobani na padinama planine Hemusa.12 Kralj jepromuklim glasom ređao strofu za strofom gledajući zamagljenim očimakako se njegov istaknuti oficir, Daoh Tesalac, rve sa Proklesom, atletomiz Tebe. Atleta je dan ranije slučajno došao u grad Pelu i pogodio se skraljem Filipom da sačeka porođaj kraljice, pa da na gozbi, za desetzlatnika, izaziva na rvanje oficire i dvorane. Pijana oficiri smejali su se dosuza gledajući nejednaku borbu. Prokles je omahnjivao Daoha kaotorbicu, očevidno ne želeći da ga obori i ponizi. Ali oficir je s upornošću

pijanačoveka kao besan nasrtao na Tebanca, neprestano vi

čući da gamora oboriti.

— Pankratije...13 Pankratije!... — tresla se lovačka dvorana od vike.Dvorani i oficiri, svi pijani, zahtevali su borbu bez poštede.Filip, videći da Prokles ne želi da obori oficira, lupi peharom o sto i

viknu: — Dosta je bilo pozorišta! Ko se uhvati u koštac da se rve, mora biti

pobednik ili pobeđen... Čuješ, ti tebanski medvede... Pankratijuhoćemo... Ako ne oboriš toga hvalisavog Tesalca, tako mi Apolona,boga svih strelaca, uzeću luk i gađaću te strelom u debelo meso...

Obrativši se jednom robu, podviknu: — Donesi luk i strele!... Izbušiću mu stražnjicu kao rešeto!Grohotan smeh prolomi se dvoranom. Ali atleta iz Tebe, ne čekajući

da rob, Ikoji je pijan blenuo u kralja, ode po luk i strele, ščepa Daoha itresnu ga o pod.

Sad tek nastade galama. Filip ustade pa, mlatarajući rukama,povika:

— Ovo se zove valjano spodbiti protivnika i tresnuti ga o pod!...Zaslužio si srebrni venac... Jesi li učestvovao na kojoj Olimpijadi?

— Jesam, — odgovori Prokles. — Pre tri godine odneo samolimpijski venac. Pobedio sam u pankratiji Nikomarha iz Potideje.

— Znam, znam... Pričalo se o tome tada... — priseti se kralj. — Tisi, dakle, taj?

Atleta smerno skrsti ruke na grudi i prikloni glavu: — Taj sam, — reče. — A sad, ako si pravi Tebanac, ponesi se sa trojicom! — I s petoricom, i s petoricom, ako tvoje božansko poreklo dopusti!

napravi Prokles blaženi izraz na licu... — Još ako dodaš još koji zlatnik

na onih deset što si mi obećao... — S petoricom! — viknu Filip. — Odlično!... Ko sme da mu iziđe na


16/235

16

megdan? — Ja... ja... ja... — zagrajaše oficiri.Smesta iziđoše njih deset. Opkoliše atletu, stadoše da ga guraju i

muvaju pesnicama u slabine.

— Samo pet... samo pet... — vikao je kralj. Međutim, Perdika priđeDaohu koji je, nepomičan, ležao na podu i uz pomoć dva roba prenesega do jednog minderluka i odmah mu stade sipati vino u razjapljenausta.

U dvorani je nastala strahovita graja. Svi su govorili, smejali se,vikali, a niko nikoga nije slušao, niti ga je mogao čuti. Uz to, četiriauleta14 znojavih lica, naduvenih obraza i izbuljenih očiju drečali su ipištali na svojim instrumentima. Bubnjari su lupali, presecajući dah ugrudima svakome ko je govorio.

Prokles je s prekrštenim rukama na grudima stajao na sred dvoranei mirno i strpljivo podnosio udarce oficira koji su nasrtali na njega.Tebanac je gledao u kralja svojim krupnim, volovskim očima i čekaoznak za borbu.

Filip iskapi veliki pehar pun vina pa, iskrlještivši oči, dreknu: — Udri, šta čekaš?I pankratija poče.Kao kad se gomila lovačkih pasa sjuri na divljeg vepra, padne po

njemu i stane da mu para i cepa kožu, tako polupijani oficiri navališe naatletu. Jedni mu skočiše na leđa, drugi ga zgrabiše za noge, trećiobisnuše o ruke i ramena. Pod silnim teretom atleta pade.

— Ugnjavite ga!... Polomite mu kosti! — vikali su pijani gledaoci.Ali neočekivano Tebanac riknu kao bivo i zbaci sa sebe napadače.

Onda ih stade hvatati, drmusati, klupčati i razbacivati po dvorani. — Herakla mi i svih njegovih čuda, — uzviknu kralj, — ovo je

Kakus15 ili njegov potomak! — Mačeve, mačeve ovamo, da ga isečemo! — drali su se oficiri. —

Ovaj medved će istreskati o pod celu gardu „kraljevih pratilaca"!Neki se dočepaše mačeva i jurnuše na Tebanca. Tavanica s

počađalim gredama tresla se od urnebesne dreke. — Stojte! — viknu kralj. — Stanite, kukavice! Dole mačeve! Pobedio

vas Tebanac i zaslužio priznanje i nagradu. Sutra će dobiti pobedničkivenac, deset zlatnika, prema pogodbi, pola svinje da ispeče i mešinukiselog vina.

Atleta priđe i pokloni se kralju: — Istinski sine Zevsa i Here, — reče, — tvoj ponizni obožavalac

moli da mu ti lično staviš na glavu svoj znak i time ga proglasiš zapobednika na noćašnjoj gozbi.

Filip ga potapša po debelim mišicama i pruži mu pehar pun vina: — Nazdravi onima koje si pobedio, po običaju olimpijskih takmičara,


17/235

17

i čuvaj se da te ne napadnu samog negde u mraku. Ispij ovaj pehar uzdravlje prestolonaslednika, u moje i u svoje zdravlje.

Tebanski atleta, držeći pehar, okrete se oficirima i stadenazdravljati:

— Neka U bogovi dali da i u ovoj zemlji, zaostaloj i ogrezloj uneznanje, uskoro počnu da cvetaju mudrost i snaga.Oficiri su ćutali, zgledajući se u čudu. Ali Filip zakoluta očima i,

zadihan od srdžbe koja ga je gušila, povika: — Ne samo mudrost i snaga, nego i pravda! Dohvativši jednu

amforu punu vina, kralj je tresnu atleti o glavu. Tebanac se zaljulja ipade.

— Tako mi svih bogova na Olimpu, — povika Filip, — Heleni ćeučiniti da mi od jeda pukne žuč! Oni nas gledaju kao fda smo krdo divljih

svinja!Razbarušene kose i brade i jarosnih očiju, kralj se obrati robovima: — Nosite napolje ovu gomilu mudrosti i snage i bacite ga na đubre!

Sutra, kad se osvesti, dobiće pobednički venac i deset zlatnika. Filip,makedonski kralj, urne da održi svoju zadatu reč.

Dok su robovi iznosili atletu, u dvoranu upadoše Klitandar i njegovipratioci s lekarom Filtonom i njegovom ženom, koja se usput osvestila.

— Kralju Filipe, — zavapi lekar, — zar sam za to pozvan na tvojdvor, da ja i moja žena izgubimo živote? Tako li se u tvojoj zemlji pla ćaza učinjene usluge?

Filip je zamagljenim očima gledao u lekara. Dok je trajala borba satletom, najpre u oduševljenju, a zatim u nastupu gneva, iskapio jenekoliko povećih pehara, i sad potpuno pijan, gledao je u Filtona kao daga nikad nije video.

— Kralju, smiri se! — povika Glikera. — Pusti me da odem kući dauzmem dete.

— Šta da uzmeš? — kriveći usta i bečeći oči upita Filip. — Moje dete... Ono će svisnuti od plača i gladi. — Čije dete da uzmeš? Znaš li ti da— je to naslednik makedonskog

prestola, a? Narediću da ti odseku glavu! — Nije reč o tvom detetu, — dobaci Filton. — Naše dete, mali Nik,

ostao je u mojoj napuštenoj kuci.Filip obori glavu na grudi i lagano se spusti na stolicu. Pijani oficiri i

dvorani, ne mogući da shvate u čemu je stvar, blenuli su u grupustražara i sužnje.

Odjednom, kralj podiže glavu. Lekaru se učini da je pri zdravojpameti i priđe mu bliže. Filip mu pruži pehar i promuklim glasom reče:

— Ispij ovo... Sutra ćeš biti pogubljen u čast slavu tvoje boginje

Atene...16

Ili ću pustiti buljinu da ti iskopa oči, ili ću narediti da te obese omaslinu... Svi Heleni zaseli su mi u grlu... Tu ih osećam... Ne mogu da ih


18/235

18

progutam.Kralj naže pehar i dobro otpi: — Vodite ih, — reče, — i bacite u tamnicu... Neka se s njima nose

Kalva tamničar i pacovi... Oni su hteli da ukradu naslednika prestola...

Moje dete... — Ne tvoje... Ne tvoje... Naše dete! — povikaše lekar i njegovažena.

— Vodite ih! — grmnu kralj kolutajući zakrvavljenim očima. — Nekase vrši pravda...

Klitandar i njegovi pratioci dočepaše sužnje i odvedoše ih izdvorane.

* * *

Kralj Filip bio je ravnodušan prema svemu što je van rata vojničkediscipline, gimnastičkih vežbi i lova, pa nije mogao ni voditi računa osužnjima. O njima se starala kraljica Olimpijada. Ona je koji put silazilameđu zatvorenike da vidi da li u dovoljnoj meri pate.

— Samo kroz muke i patnje čovek može upoznati sebe. — govorila je, — i kad umre, može stati pred bogove.

Njene reči sužnji su pratili gledajući je podmuklim pogledima iproklinjali je škrgućući zubima.

Tamnice su se nalazile u podrumima ispod dvora. Bilo ih je ukupnodvanaest, sve male, osim jedne, u kojoj su ležale žene. Glavni tamničar bio je Kalva, a njegov pomoćnik Dipon, obojica slepo odani kraljiciOlimpijadi.

Septimije Kalva bio je rodom iz Italije, iz Krotona. Dugo se baviotrgovinom robova i na tome poslu stekao bogatstvo. Krstareći okomaloazijskih ostrva i kupujući robove, padne u ruke ilirskim gusarima s

dve lađe prepune žive robe. Tako i Kalva postane rob. Odveden je naostrvo Delos, u ito vreme glavno tržište za prodaju robova, i prodat zadobre pare, jer je bio mlad i izuzetno snažan. Promenivši nekolikogospodara, najposle se obrete u Epiru i dođe u ruke kraljici Olimpijadi.

Ona ga povede sa sobom u Makedoniju, kad se udala za kraljaFilipa.

Kalva je obavljao dužnost tamničara i dželata. Njegove vodnjikaveoći, s nateklim kapcima i bez trepavica, prodirale su svuda i sve videle.Surov i podmukao, naročito je bio kivan na robove koji bi pokušali da

pobegnu, seljake koji grde Filipa i kunu kraljicu Olimpijadu, i oficireoptužene za izdaju. O pojasu je nosio veliki nož, šiljat sa dva reza, a od


19/235

19

biča se nikad nije odvajao.Kalva je bio revnostan tamničar. Nerado je napuštao svoje sužnje i

gotovo nije ni izlazio iz podruma pod dvorom. Njegov pomoćnik Diponodržavao je veze s kraljicom i zapovednikom garde „kraljevih pratilaca".

Dipon je bio melez iz Utike. Ali je kao nekadašnji kesaroš i skitnicaizgubio svaki pojam o nacionalnosti. Našavši se jednom u Makedoniji,stupi u službu kao ordžija i ukrotitelj konja, najpre kod generalaParmeniona a zatim i na kraljevom dvoru. Omalen i dežmekast, bio jesakat u desnu nogu, koju je slomio prilikom pada s kola na olimpijskimtrkama, gde je učestvovao kao favorit kralja Filipa. Posle toga,degradiran, postavljen je za pomoćnika tamničara Kalve, pošto sezakleo kraljici da će bez pogovora izvršavati sva njena naređenja.

Tamnice su bile male, vlažne i slabo osvetljene kroz rešetkaste

otvore okrenute prema vrtu. U zidovima su bile učvrš

ćene alke. Za njihsu vezivani oni koji su osuđeni na smrt ili zločinci koji su imali da izdrže

udarce bičem, srazmerno prema krivici. Tamničar Kalva bio je revnostanu svom poslu. Osuđenici, privezani za alku u zidu, nisu mogli ni dapomisle na bekstvo.

Uostalom, muškaraca osuđenih na tamnicu nije bilo mnogo, jer sudva puta godišnje dolazili trgovci robovima iz Egipta, Persije, Sirije iPalestine i otkupljivali sužnje. Za žene se niko nije interesovao.Trgovcima one nisu bile potrebne.

Bile su odvojene i zatvorene u jednu veliku prostoriju. Premakraljičinom naređenju, one ni po koju cenu nisu smele da dođu u dodir smuškarcima. Među zatvorenicama isticala se jedna, snažna, koščata imršava kao skelet. To je bila luda Kora.

Nedelju dana ranije udavila je zatvorenicu Milfidipu. Sve žene bilesu u zajedničkoj odaji. Prljave, u dronjcima potpuno zapuštene i ogrezleu smradu, ležale su na plesnivoj slami ili šetale od zida do zida. Izmeđunjih često su izbijale svađe i tuče. Kuknjava i zapomagao je koji put suse čuli u dvorskom vrtu, ali za kratko vreme. Septimije Kalva ulazio bitada u tamnicu i bičem tukao sve žene odreda. Bič je udarao po njihovim

mršavim telima sve dok se i najmanji glasak čuo. U tamnici, najvećojispod dvora, bilo ih je dvadeset i četiri.

Klitandar, sprovodeći lekara i njegovu ženu, spusti se nizdvadesetak stepenica i nađe se u hodniku ispred ćumeza u kome suspavali Kalva i Dipon. I oni su za svoj račun proslavljali rođenjenaslednika prestola: obojica su bili pijani. Klitandarovi pratioci izručiše nanjih po kofu hladne vode. Kalva nekako dođe svesti, a Dipon i daljeostade u dubokom snu.

Bunovan i mrzovoljan, tamničar dočepa Glikeru. Njen vrisak, lomeći

se o zidove i uglove hodnika, trostruko pojačan, zlokobno odjeknu. Kalva je dovuče do odaje gde su žene bile pospale po podu, gurnu je i metnu


20/235

20

rezu na vrata.Posle toga, tamničar žilavim rukama zgrabi Filtona i ubaci ga u

jednu malu odaju na kojoj su vrata bila širom otvorena. Kalva, besan štosu ga probudili, žestoko zavitla sužnja. Nesrećni lekar udari glavom o

suprotni zid i pade na pod onesvešćen.Oficir sa svojim pratiocima iziđe iz hodnika i ode uz stepenice da sepomeša, makar i kasno, sa zvanicama na gozbi. Kalva se zavuče u svojćumez, leže na postolju, dohvati s poda jednu polusplasnutu mešinu svinom i nateže je.

Pred zoru ga probudi Daoh Tesalac. Oficir se, ugruvan, hramljući nadesnu nogu, vukao niz stepenice. Za njim su četiri roba teglila ogromnotelo Proklesa, atlete iz Tebe. Daoh se obrati bunovnom tamničaru:

— Ovaj Tebanac noćas je izgruvao i iskrvavio preko deset starešina

iz garde „kraljevih pratilaca"... Svakog jutra udaraćeš mu po desetbičeva preko leđa, da nauči tebansko pseto kako treba poštovati oficire

kralja Filipa.Buktinja koju je držao jedan rob cvr čala je i dimila se. Plavičasta

svetlost bleskala je i lomila se o zidove. I oficir i tamničar, obojica pijani,ljuljali su se na nogama, gledali su jedan drugog zakrvavljenim o čima.Robovi su se bojažljivo zgledali, bacajući unezverene poglede oko sebe,bojeći se da se atleta ne osvesti. Užas ih je hvatao od njegovog golemogtela. Ulivao im je strah i podbulo lice tamničara Kalve.

Onesvešćenog atletu uneše u tamnicu, gde je bio lekar Filton. Kalvamu namače gvozdenu narukvicu na desnu ruku i priveza je lancem zaalku u zidu, zatvori vrata i, gegajući se, ode u svoj ćumez da produžispavanje. A Daoh, smatrajući da je dovoljno učinio da se osveti Tebancuza pretrpljeno poniženje i bolove koje je osećao u kostima, hramljući odeuz stepenice i uputi se prema lovačkoj dvorani da nastavi pijanku.


21/235

21

GLAVA ČETVRTA

Žene, kao gomila izgubljenih aveti,vukle su se i posrtale.

U svanuće Filton se povrati iz nesvesti. S naporom se pridiže, panaslonivši leda na zid, ostade sedeći. Boreći se da nanovo ne izgubisvest, lekar stade da se priseća gde se nalazi i šta ga je protekle noćisnašlo. S užasom se seti kraljičinih zelenih očiju i tankih usana,razvučenih u zlurad osmeh. Pred očima su mu poigravali crveni kolutovi.Kroz njih ugleda opruženo telo atlete iz Tebe. Lekar se seti da je videokako su ga onesvešćenog iznosili robovi iz lovačke dvorane.

— Podmuklost kraljevih pratilaca nema granica! — reče. Trljajućislepoočnice lekar polako ustade. Slaba svetlost prodirala je kroz mali,rešetkasti otvor ispod tavanice i osvetljavala džinovsko telo atlete,njegovu veliku glavu, obraslu u gustu kosu i bradu, maljave grudi širokekao štit, debele mišice i noge kao dva stuba.

— Snažan je kao Zevs, — reče lekar, priđe mu i stade opipavatibilo. — Živ je. Valjda će se osvestiti...

Razmišljajući, Filton utvrdi da se Tebanac nalazi u nesvestinajmanje pet časova.

— Čime li su ga tresnuli po glavi! — reče i poče da mu opipavalobanju.

Krv se bila usirila i slepila kosu na temenu. Tu Filton pritisnu prstom.Atleta mrdnu desnom rukom i nogom.

— Izgleda da mu je prsla lobanja... — promrmlja. — Možda će se

pred smrt osvestiti.Lekar povodeći se ode u ugao i sede, jer je i njega bolela glava.Oslonivši se leđima o zid, ostade poduže tako. Čvoruga na temenu sveviše mu je oticala.

Misleći na Glikeru i maloga Nika, koji je ostao u napuštenoj kući,promrmlja:

— Bogovi su mi najpre uzeli pamet, pa me naveli da dodam u ovuvarvarsku zemlju.

U hodniku se začuše koraci, onda petljanje oko reze na vratima.

Uđe tamničar Kalva i donese dva hleba i dve testije vode. — Jedi hleba i pij vode, Lekaru, — reče, — da ne umreš gladan.


22/235

22

Uvredio si kraljicu i naslednika prestola. Zbog toga sd osuđen na smrt.Ja ću ti odseći glavu.

Filton je sedeo u uglu ćelije gledajući Kalvu svetlim očima.Munjevito mu sinu kroz glavu da skoči na tamničara, ali se seti da je

isuviše iznuren. Pothvat bi propao, a Kalva bd i njega privezao za alku.Tamničar priđe Tebancu i ritnu ga u slabinu. — Ovaj medved iz Tebe još je bez svesti, — reče. — Treba da mu

udarim deset bičeva preko leđa... Hm... Što baš mora preko leđa?...Mogu izvršiti naređenje i ovako...

— Na samrti je... Nećeš ga valjda tući? — reče lekar. — Kalva tuče i mrtvace kad mu se naredi, — odvrati tamničar i

izmahnu bičem. — Životinjo! — viknu Filton i skoči. — Životinje su i oni koji isu te

postavili za tamničara!Lekar obema rukama zgrabi bič pokušavajući da ga otme, ali ga

Kalva udari levom rukom preko lica. Filton se zanese i pade u ugao. — Naređeno mi je da ga šibam preko leđa, — reče Kalva. — Ali ko

će ovu kladu okrenuti potrbuške! Zato će on dobiti svojih deset udaracapo grudima i s tim je za danas naš račun izmiren.

Bič je deset puta fijuknuo i spustio se na gola prsa atlete. Međutim,Tebanac otvori oči i dođe svesti:

— Gde sam? — upita. — U Hadu!17 — iskezi se Kalva. Trideset dana, svakog jutra,

dobijaćeš po deset udaraca bičem, jer si istreskao o pod kraljevedrugove. Nekima si i kosti polomio. Posle toga dobićeš deset zlatnika imožeš otići kuda ti je volja, ako odavde izađeš živ. Inače, mi sužnjeiznosimo mrtve, ili ih prodajemo trgovcima robova ili vodimo na gubilište.Bićeš sretan ako te ne zakopamo u jaruzi izvan grada.

Tebanac ga je gledao netremice. Nijedna crta na licu mu se nepomeri. Kad tamničar iziđe Filton mu se obrati.

— Nedužni stradamo, i ti i ja. Ali kralj Filip je dobar čovek. Čimprođe gozba i istrezni se, pustiće nas na slobodu. Mene ceni. Zato me je

i doveo na dvor za lekara, da bdim nad kraljicom dok se ne porodi...Kamo sreće, da sam noge polomio pre no što sam došao ovamo!... Ati?... Šta je tebe navelo da dođeš ovde i izgubiš glavu?

Prokles je ćutao. Njegovo telo visilo je o desnoj ruci privezanoj zaalku. Lekar mu priđe; atleta je opet izgubio svest.

— Udarac po temenu... Naprsla lobanja — promrmlja Filton. — Nema mu spasa! Jadnik će sigurno umreti.

* * *


23/235

23

Glikera je sedela među pospalim ženama osećajući vrtoglavicu odsmrada kojim je bila ispunjena tamnica. Zureći u mrak i slušajući hrkanježena zadugo ostade nema i nepomična. Razmišljajući o strašnom

položaju u kome se nalazi, mlada žena se seti svoga deteta koje jeostalo u kući, pomisli na muža koji je doveden s njom i bačen u tamnicu,uzdrhta obuzeta užasom i tiho zaplaka.

Najposle stade da razmišlja kako da se izvuče iz tamnice. Znala jepo pričanju da je kraljica potpuno zaluđena starom verom i da joj semože prići samo pomoću lukavstva. Mladoj ženi se činilo da je izgubilamuža i da ga, verovatno, nikad više neće videti, a isto tako će biti i sdetetom. Glikera oseti kako joj bol iz srca nadolazi u podgrlac, i opetzaplaka.

— Svetiću se dokle god dišem, — šaputala je, — i ne

ću biratisredstva da se odavde izvučem.

U zoru, kad prva svetlost probi kroz prozor če, zatvorenice sestadoše buditi. Čupavci, podbulih lica, odmah počeše da se skupljajuoko Glikere. Jedne su se cerile, rugajući se mlado, ženi, druge jojstadoše vući ogrtač s namerom da ga otmu. Mršave, blede, ispijena lica,vukle su se žene po tamnici i posrtale od iznemoglosti. Glikera pomislida sanja. Pred njom je bila gomila aveti. Među njima se izdvajala Kora,žena krupnih kostiju koje su kroz zategnutu kožu isticale golemi skelet.Ona, mlatarajući rukama, mršavim i dugačkim, rastera žene i priđeGlikeri. Kezeći škrbave zube, žena kolos nadnese se nad Tebanku.Glikera s užasom oseti na sebi bezizrazni pogled sumanute žene.

— Evo mlade krvi... — viknu Kora. — Ona će mi povratiti snagu!Rekavši to, ščepa za ramena Glikeru i zari joj zube pod grlo. Ostale

žene stadoše da urlaju i zavijaju kao vučice.Odjednom se vrata otvoriše i tamničar Kalva upade u odaju stežući

bič u ruci.Žene se cvileći zbiše u gomilu. — Luda Kora... Luda Kora... Pije krv mladoj ženi... Sve će nas

poklati... Stalno nas tuče... Kora je Skićanka, pije ljudsku krv! Prošlenedelje udavila je Milfridu...

Tamničar strašnim pogledom prostreli žene i steže držalje biča.Zamahnu po gomili i stade žestoko da tuče. Na vrisak i zapomaganjeKora ostavi svoju žrtvu i jurnu na tamničara vičući:

— Život mi se vraća!... Život mi se vraća!Luda žena kao tigrica jurnu na tamničara. Njeni nokti se ustremiše

na Kalvu. On zavitla bičem, ali ne stiže da ga spusti. Kora se svomžestinom baci na njega i obori ga. Držeći mu čvrsto ruke priljubljene uz

pod, naprezala se iz sve snage da ga ščepa zubima za grlo.Ostale zatvorenice skakale su i vrištale od radosti. Njihova


24/235

24

davnašnja mržnja prema tamničaru bila je bezumna.Kora, ne mogući da dohvati Kalvu za grlo, ujedala ga je po licu i

ramenima.Kad Glikera, izgrebana i okrvavljena vrata, dođe svesti, vide da je

tamničar u smrtnoj opasnosti. Ustade i nekoliko puta lupi Korupesnicama po glavi. Izbezumljena žena kolos za trenutak izgubiprisebnost. Kalva, osetivši da ga njene ruke manje stežu, skupi snagu iodgurnu je od sebe. Onda se baci na nju i ščepa je obema rukama zagušu. I davio je sve dok ne oseti da je telo postalo mlitavo. Izbezumljenihočiju i razjapljenih ustiju Kora je ležala mrtva na podu.

Ostale žene, zamukle od straha, zbijale su se u gomilu.Kalva se obrati Glikeri: — Spasila si mi život!

— I ti meni, — odvrati žena držeći se za grlo. Tamni

čar je brisaorukama krv sa lica.

— Luda Kora bi me zubima zaklala da mi nisi pritekla u pomoć.Učiniću ti sve što želiš i što budem mogao.

— Izvedi me pred kraljicu. To je moja jedina želja, — reče mladažena.

— Učiniću to! — odgovori tamničar, pa se obrati ženama: — Čuvajte ovu dobru dušu, vi buljine, jer ako mi se požali na vas, kunem seu sve bogove na Olimpu, pobiću vas!

Rekavši to, tamničar iziđe, zatvori vrata i namače rezu.

* * *

Kralj Filip je prespavao sledeći dan. Uveče stigoše glasnici izTrakije. Prašnjavi i premoreni dojezdiše u grad na konjima koji su se jedva vukli. Filip, mamuran od pijanke protekle noće, primi ih mrgodno.

Naviknut da saslušava poslanstva svakojakih naroda i plemena iglasnike s dobrim i r đavim vestima, kralj ne pokaza ni najmanjeuzbuđenje kad mu saopštiše da su tri tračka plemena digla ustanakprotiv makedonske vlasti.

— Varvari su popalili naše postaje! — reče jedan glasnik. — Popalili ih sa posadom, — dodade drugi. — Preko četiri stotine

naših ratnika ubijeno je. — Žene i decu odveli su u ropstvo, — dobaci treći uzbuđenim

glasom. — Peonci i Tribali18 sve ubijaju... Iza njih ostaju samo leševi i

požari. Pojačanja im stalno pristižu. Dolaze čak od Istra19

i Hema...20

ustanak se sve više širi...


25/235

25

— Mi smo jedva uspeli da se probijemo kroz pobunjenike i dastignemo do Pele, — završi prvi glasnik čudeći se što kralj ne pokazujenikakve znake uzbuđenja.

Filip, iskusni ratnik, dobro je znao šta znači pobuna varvara, koja,

ako se odmah ne ugasi, uzima velike razmere. Zbog toga izdadenaređenje da se vojska spremi za brz pokret.Iste noći s pet hiljada konjanika kralj pođe u Trakiju. S njim su išli

Aminta, Kleandar i Perdika.Po dobro poznatom putu ratnici su odmicali ne zaustavljajući se

nigde do zore. Na prvom odmorištu vojsku stigoše novi glasnici vičući nasav glas:

— Sklanjajte se s puta, kralja tražimo... Nosimo dve vesti... sreća inesreća... Sklanjajte se, hitamo kralju...

Ratnici se stadoše razmicati propuštajući glasnike. — Šta je, kakve vesti donosite? — upita Filip.

Daoh Tesalac, vođa poslanika, odgovori: — Dobre i r đave... — Govori! — Parmenion je pokorio Ilire21 i vodi taoce prema gradu Peli. — Predviđeno učinjeno! — reče kralj.Iz stotinu grla zaoriše se gromki poklici. — Govori dalje! — reče kralj.Daoh baci brz pogled po prisutnima i uzbuđenim glasom reče: — Bogovi neka se smiluju na nas smrtne, i neka otklone svaku

nesreću... Ko može da predvidi šta će nam doneti možda još sutrašnjidan...

Prisutni oficiri zgledaše se i svi prebledeše. — Neka se slavi ime Zevsovo! — reče kralj. — Govori šta se

desilo...Daoh, drhtećim glasom odgovori: — Artemidin22 hram u Efesu je izgoreo... Već se pronose vesti da se

u Beotiji pojavila kuga.

— Kuga! ... — začuše se preneraženi glasovi. — Ispunjava se volja bogova, — reče prorok Aristandar. — Pobeda

nad Ilirima i spaljen hram strašne boginje čudno se vezuju za rođenjenaslednika makedonskog prestola!

Kralj, videći da će vrač još više da zanese sujeverne oficire,nasmeja se i dobaci:

— Proroci u svakoj prilici vide ono što žele! Neka je slava našemArisitandru i svoj proročkoj bratiji!... Artemidin hram je izgoreo, Heleni će joj napraviti lepši i veći, a kuga, daleko bila od nas, i dosad je morila i

moriće svet... Neka je slava i Parmenionu što je pobedio Ilire. Mi idemoda umirimo, ili smirimo pobunjenike Peonce i Tribale. Što pre to uradimo,


26/235

26

biće bolje i za nas i za njih... Trubaču, sviraj pokret!I vojska krete na severoistok. Ratnici su jezdili umerenim korakom,

jer Filip nije nikada mnogo žurio, ali je uvek stizao na vreme i sodmornim vojnicima odnosio pobede.

Sujeverni oficiri sa strahom su govorili o zlom udesu koji može snaćičitav svet jer, po njima, Artemida će svakako poslati kugu, glad ilizemljotres na ljudski rod. Njihove reči se šapatom proneše među sveratnike i mnogi se stadoše glasno moliti i čitati zavete bogovima.

Filip je jahao veseo na čelu ratnika, smejao se i nagonio oficire dase i oni smeju. I doista njegove šale uskoro raskraviše sva zastrašenasrca hrabrih kraljevih drugova.

Vest da su Iliri pobeđeni sve je obradovala. Filip je već zamišljaokako će, kad se vrati s vojnog pohoda, prirediti gozbu na svome dvoru.

Pozvaće i ilirske taoce i natera

će ih da piju dok ne popadaju pod sto.Kralj Filip bio je u miru blagonaklon i svakom pristupačan, od

konjušara do generala. Ali u ratu je bio surov i nemilosrdan. Njegovavojska, ratujući po Trakiji, za dva meseca uguši pobunu i nanovouspostavi makedonsku vlast koja se proširi sve do reke Dunava.

Makedonska falanga,23 strah i trepet za sve narode, odnosila jepobede na svakom bojnom polju. Nju je osnovao još kralj Aminta, 24 pougledu na tebansku kosu falangu. Gusto zbijeni teški kopljanici kretali suse po bojištu kao ogromna tvr đava iz koje su str čala dugačka koplja.Falanga u obliku kare gazila je i ništila na svom putu sve na šta naiđe. Tipešaci bili su snažni ljudi, hrabri i izdržljivi, svi regrutovani iz redovamakedonskih seljaka, ilirskih i tračkih dobrovoljaca, Peonaca i Argivljanakoje je Filip pokorio, helenskih pustolova i skitnica koji su bili izgubili ilizaboravili svoju nacionalnost. Dugom službom u Filipovoj vojsci doteralisu dotle da su ih svi smatrali Makedoncima.

Svakog dobrovoljca kralj je lično odabirao. Probao mu snagu iizdržljivost i uzimao ga u falangu ili ga je uz šalu i smeh odbijao. Jer Filip je dobro znao šta za vojsku znači izdržljivost.

— Vojnik mora podneti svako čudo, — govorio je. — Mora trpeti

zimu, vrućinu, glad i žeđ, duge marševe i juriše u kojima se gubi dah;mora biti u svako doba gotov da podnese nespavanje i da izdrži boloveod rana.

Ratnici falange bili su dobro uvežbani. Kad u boju padne prvi red,drugi odmah zauzima njegovo mesto i postaje prvi, a treći je spremannjega da zameni. Borci su mogli iz drugog, pa čak i iz trećeg redaizmeđu svojih drugova da dugačkim kopljima domaše neprijatelja.

Falangu su okruživali konjanici koji su uglavnom bili članoviaristokratske stranke, kraljevi „drugovi". Oni su se, lako naoružani i

pokretljivi, borili bez sistema, svaki za svoj račun, prema veštini isposobnosti.


27/235

27

Otvorivši srebrne i zlatne rudnike u Makedoniji i zauzevši nove uTrakiji, kralj je postavio solidnu materijalnu osnovu da od vojske stvorinepobedivu armiju. Tako osiguran, Filip je mogao ozbiljno praviti planoveda pokori celu Heladu, razdiranu unutrašnjim zađevicama, neslaganjem i

borbom za hegemoniju.Diplomatskom veštinom i takvom armijom kralju Filipu nije bilo teškoda svoju vlast proširi do Dunava, da potčini Halkidik i Trakiju, da osvojiIliriju i nametne svoju vlast gradovima na Mramornom moru.


28/235

28

GLAVA PETA

Koliko it sreć a za ljudski, rod relativna!

Prokles, atleta iz Tebe, sedeo je na podu prekrivenim plesnivomslamom. Naslonjen leđima na kameni zid, gotovo je visio o desnoj rucikoja je lancem bila privezana za alku. Svaki pokušaj da legne dli daustane izazivao je žestoke bolove u zglobu Zbog povrede na glavi često je gubio svest. Tada je njegovo golemo telo prenosilo celu svoju težinuna tu ruku, pomodrelu i ranjavu.

Filton je sa suzama u očima svakog jutra gledao kako tamničar Kalva udara atleti po deset bičeva preko leđa i grudi. Atleta je stenjao odbolova a lekar mu je cedio gnojne rane i prao ih vodom.

Oba sužnja bila su uverena da kralj Filip i ne zna za njihove patnje,a kad dozna, zacelo da će ih pustiti na slobodu.

— On je dobar, — reče lekar. — Doći će lično da nas pusti iztamnice.

Tebanac se nasmeši: — I meni će dati deset zlatnika i pobednički venac... Treba mi

novac... Imam devojku u Plateji... Ona me čeka... Moja Kasiopejal...Ali dani su prolazili, a kralj se nije pojavljivao. Kalva je svakog jutra

revnosno obavljao svoj posao: donosio po hleb i testiju vode. Filtonu jeredovno napominjao da će biti pogubljen, a Tebancu udarao po desetbičeva, prema Daohovom naređenju.

— Šta je s mojom ženom? Gde je Glikera? — svakog jutrapostavljao je isto pitanje lekar.

Tamničar je ili ćutao ili odgovarao: — Njoj je dobro. Bolje nego tebi...Jednoga dana Dipon mu reče da je Glikera spasla život tamničaru

Kalvi. Filton se zapanji od čuda i stade navaljivati da bar nešto višedozna. Uzalud. Pomoćnik tamničara ostade nem.

Sedmog i osmog dana Tebanac nije gubio svest. Devetog danaujutru upita ga lekar:

— Da li znaš ko nam je najveći neprijatelj? Atleta ga pogleda izamisli se:

— Valjda tamničar Kalva i njegov pomoćnik? — Ne, — odgovori Filton. — Neprijatelj nam je svaki Makedonac.


29/235

29

— Zar i kralj Filip? On će meni dati... — Čekaj... Ništa ti neće dati... On i svi Makedonci neprijatelji su

Helenima... — Valjda, kad ti kažeš... Lekar se zamisli, pa dodade:

— Možeš li da iščupaš tu alku iz zida? — Valjda mogu... Nisam pokušavao...U tamnicu uđoše Kalva i Dipon, obojica sa isukanim mačevima.

Filton pretrnu. Tamničar se obrati Tebancu. — Primetio sam da se osećaš bolje. To ne sluti na dobro. Po tvojim

pogledima osećam da spremaš zlo. Zbog toga, odsad ću biti obazriviji.Ako primetim ma šta sumnjivo, svršeno je s tobom! Isprobadaćemo temačevima.

Kalva pregleda gvozdenu kariku na njegovoj ruci i kad se uveri da je

i lanac dobro učvrš

ćen za alku, on i njegov pomo

ćnik napustiše odaju.Kad ostadoše sami, Filton progovori:

— Pripadaš narodu koji je dao Pelopidu i Epaminondu, adozvoljavaš da te ovaj odljud svakog jutra tuče! Ti si izrod, rođeni rob!

— Snagu sam izgubio... Bolestan sam, — prostenja Tebanac. — Niko u mojoj porodici nije bio rob...

Prokles je ceo taj dan prećutao. Lekar je ležao na slami i razmišljao.Činilo mu se da su izgledi za njegovo spasavanje iz tamnice ništavni.Tebančeva neodlučnost dovodila ga je do očajanja.

Pred veče Prokles reče: — Svršeno jel — Šta je svršeno? — upita lekar i ustade. — Rešio sam... Ubiću tamničara i njegovog pomoćnika. — Ja ću ti pomoći! — oduševi se Filton. — Ali, privezan si za alku...

kako ćeš? — Leva ruka mi je slobodna. Njom ću ščepati jednog, a tebi

ostavljam drugog...Sa malo reči dogovor je učinjen.Ali, sutradan ujutru u tamnicu uđoše Kalva, Dipon i dva stražara.

— Bićete pogubljeni. Obojicu ćemo obesiti o platan ispod štale, — reče tamničar. — To je kraljičina želja, ona hoće da gleda pogubljenje.

Filton je zaprepašćeno bacao pogled na tamničare i njegovepomoćnike. Užas ga spopade kad vide kako Dipon i jedan stražar pripremaju konopce da ih povežu. Atleta je ustao. Njegovo snažno teloprema svetlosti buktinje izgledalo je još krupnije. U jednom trenutkuFiltonov pogled se sukobi s njegovim. To je bilo dovoljno. Lekar iz svesnage tresnu pesnicom u lice Dipona. Pomoćnik pade i ispusti buktinju.Kalva i dva stražara za časak ostadoše zapanjeni. Tebanac atleta

napreže snagu i iščupa alku iz zida. — Hvatajte ga, — dreknu Kalva i baci se na Proklesa. Dva stražara


30/235

30

i Dipon, koji se digao s poda, ščepaše Tebanca, a Filton šmugnu krozotvorena vrata.

Iz tamnice su dopirali jauci, krkljanje, zapomaganje i tupi udarci.Buktinja je pala na slamu i zapalila je. Dim se probijao kroz vrata i širio

se po hodniku.Filton, bežeći kroz hodnik, nalete na gomilu stražara koji su vikali nasav glas. Činilo se da je u celom dvoru uzbuna. Nekoliko ratnikauhvatiše lekara i povukoše ga prema tamnici. Klitander proviri krozotvorena vrata. Najpre ne vide ništa, jer se plesniva slama pušila i dimse kovitlao u tamnici.

Kad uđe, oficir se spotače o ljudsko telo, pade i udari glavom odrugo.

Gomila ratnika tiskala se oko ulaza u tamnicu, ali niko ne mogade

da vidi ništa.Međutim, kad se dim malo razredi, svi ugledaše najpre atletu izTebe kako stoji nasred tamnice, ogrezao u krvi. Na obrazu mu je zjapilaširoka rana, zadata mačem ili nožem. Dipon i dva stražara ležali su napodu, mrtvi, a Kalva je davao znake života. Smrad od izgorele slameširio se i izazivao gađenje kod ratnika koji su iznosili leševe polomljenihvratova, izvaljenih vilica i razlupanih glava.

Atleta iziđe iz tamnice i stade na vrata. Preneraženi ratnici sisukanim mačevima stajali su zbijeni u gomili. Ali iskrvavljeni Tebanacnije ni pomišljao da ih napadne. Klitandar mu nabaci izdaleka omču mavrat, ostali navališe i bez muke mu vezaše ruke pozadi. Prokles se nijebranio. On baci pogled na lekara, koji je već vezan stajao po strani ireče:

— Izgleda da si bio u pravu... Kralj neće doći da nas pusti naslobodu i da mi, prema pogodbi, da deset zlatnika i pobednički venac.

Od sve muke Filton se nasmeja. — I meni se čini da sam bio u pravu, — reče. — Izgleda da ćemo

danas obojica dobiti pobednički venac...Oba sužnja izvedoše u dvorište i privedoše ih platanu. O jednoj

debeloj gredi visila su dva konopca s omčom na kraju. — Po čijem naređenju treba da umrem? — upita lekar oficira. — To je zapovest i želja kraljice Olimpijade. — Zahtevam da me izvedete pred kralja. On me je pozvao na dvor,

on će me pustiti na slobodu. — Da te izvedem pred kralja? — nasmeja se Klitandar — On je otišao s vojskom u Trakiju da uguši pobunu varvara. Ko

zna kad će se vratiti! — A kraljica?

— Ona je naredila da te obesimo. — Želim s njom da razgovaram.


31/235

31

— Ispuniće ti se želja, — po drugi put se nasmeja oficir. — Evo je, sad baš dolazi da gleda pogubljenje.Kraljica Olimpijada, u pratnji dve dvorkinje, približavala se platanu.Filton, bled, izmršavio i malaksao, stajao je oslonjen leđima o drvo.

Na licima ratnika nije se videla ni senka samilosti. Klitander je zluradogledao oba sužnja, uživajući u njihovom strahu.Za kraljicom, na pristojnom odstojanju, išla su tri trgovca iz Sirije.

Došli su da kupuju robove. Olimpijada priđe Filtonu: — Došlo je vreme, — reče, — da vidiš šta znači huliti bogove i pe

poštovati kraljicu Olimpijadu! Da li još misliš da kraljica bunca?Lekar je ćutao i gledao je ispitivačkim pogledom. — Što me meriš? — planu kraljica. — Zar ništa nemaš da kažeš? — Mislio sam da te molim... — poče Filton i zastade. Hteo je da

moli kraljicu da se sažali na njegovu ženu i dete, ali se seti da bi to dalopovoda Olimpijadi da mu se i na njima sveti. — Hteo si da me nešto zamoliš? — upita kraljica. — Hajde reci šta

želiš pre nego što umreš. — Želim da ti dam jedan savet... — Savet? Ti meni? — Da... Zar ja nisam tvoj lekar? Olimpijada pocrvene od gneva.

Filton produži: — Preporučujem ti da više ne piješ onaj tej od opojnih trava. On te

vodi pravo u ludilo... Ako nije već dockan... Čini mi se da si već izgubilapamet...

Kraljica se zbuni, trže se i stade bacati brze poglede po ratnicima,kao da ih priziva za svedoke za ovoliku drskost. Najposle reče:

— Neće ti pomoći helensko brbljanje i filozofiranje. — Bogovi neka se smiluju na one koji misle da za Života mogu stati

pored njih, — dodade lekar. — Na mene su se smilovali, to ti znaš, — odgovori Olimpijada, — ali

te je kralj Filip naterao da govoriš protiv mene.Filton sleže ramenima:

— Kralj Filip, — reče Filton. — pozvao me ovamo da bdim nadtvojim zdravljem, a pustio je da me tvoja zahvalnost dovede na vešala... — Poćutavši malo, dodade: — Tako bogovi ne rade. Oni za uslugeuzvraćaju naklonošću... Koji put se smiluju čak i na one koji za dobrotuplaćaju zlom...

Olimpijada se trže, zamisli i htede nešto da odgovori, ali sepredomisli i okrete mu leđa.

Za to vreme tri trgovca iz Sirije su sa svih strana stručnjačkiposmatrali atletu iz Tebe. Pipali su njegove mišice, zagledali su se u oči i

zube i pljeskali ga šakama po plećima. — Koliko imaš godina? — upita ga jedan.


32/235

32

— Kad su Pelopida i Epaminonda prerušeni u seljake, došli u Tebuispali su mi prvi zubi. Otada sam dvaput odneo pobednički venac naolimpijskim igrama.

Najstariji trgovac se obrati kraljici:

— Presvetla kćeri Demetrina, prodaj nam ovog roba. Ako ga ubiješ,biće šteta i za tebe i za nas. Nudimo ti za njega dve hiljade drahmi. — Olimpijada se zamisli. Iz očiju joj sinu pohlepa. Gledajući u atletu

i lekara, reče: — Istina je, ako ih pogubim, nikakve koristi neću imati. Ona je još

kao dete ostala bez roditelja. Živeći u kući strogih i sebičnih staraoca bila je željna svega. Na pomisao da će za jednog sužnja dobiti više novacanego za osam ostalih, oči joj gramzivo zasvetleše.

— Prodaću vam i atletu i ovog drugog, — reče. — On je lekar,

najbolji u celoj Heladi. Nema te bolesti koju on ne može da izleči. — Hvala ti na pohvali, svetla kraljice! — reče Filton. — Ovako meni

nikad nisi govorila. — Sam atleto vredi tri hiljade drahmi, reče Olimpijada, — ne

obraćajući pažnju na Filtonove reči. — Dajem vam obojicu za taj novac.Tri trgovca ukrstiše brze poglede i stadoše da se došaptavaju.Tebanac i lekar su sa zebnjom pratili razgovor između kraljice i

Sirijaca. Pomisao da će njihovu smrt zameniti ropstvom činila im se kaonajsrećnije spasenje. Neočekivani obrt u njihovoj sredini smatrali su kaomilost bogova. Mogućnost da se kraljica i trgovci možda neće pogoditiizgledala im je užasna.

— Za atletu i lekara dajemo dve i po hiljade, reče najstariji Sirijac.Olimpijada se nasmeja. Dva reda belih zuba blesnuše kao u vučice.

Njoj je godilo da se cenka sa Sirijcima.Ipak, posle podužeg pogađanja, pogodiše se. Atletu i lekara prodala

je za dve hiljade i osam stotina drahmi, pa je tako za njih dvojicu dobilaviše nego za ostalih osam robova.

Sirci su bili zadovoljni.Dok su mu stavljali okove na ruke i noge, Filton upita kraljicu:

— A moja žena? Šta ćemo s njom? — Tvoja žena! — nasmeja se Olimpijada. — S njom ćemo drugačije

postupiti. — Šta to znači? — bojažljivo reče lekar. Kraljica mu okrete leđa i

uputi se prema dvorcu. — Zevsa mi, — leče lekar, — izgleda da je demonima najmiliji stan

ljudska duša! — Budi zahvalan, robe, što ti je život poklonjen! — dobaci mu

Klitandar.

— Još kako sam vam svima zahvalan! — odgovori Filton. — Jer sad mi je život potrebniji više nego ikad.


33/235

33

— E, a zbog čega to? — Zbog osvete... Čuj, varvarine... Bogovi koji put vole da se našale

s ljudima pa im ukrste životne puteve kako se samo poželeti može.Nadam se da ćemo se još koji put sresti.

— Ne verujem! — nasmeja se Klitander. — Sirci su rekli da će vasodvesti u Frigiju i tamo ko zna kome prodati.Trgovcima se žurilo. Oni postrojiše deset robova, otkupljene sužnje,

koji su radosna lica i sa suzama u očima, gledali plavetno nebo, zelenolišće na drveću i sunčevu svetlost. Mada su svi bili u okovima, osećali subeskrajnu sreću, blagodet toliko dragu i tako relativnu za ljudski rod.

* * *

Kraljica Olimpijada, leškareći na minderluku u lovačkoj dvorani,razgovarala je s Klitandrom:

— Šta ćemo sad? — Izgleda da smo ostali bez tamničara. — I meni se čini, — odgovori oficir stavljajući svoj dobro očišćen

šlem na sto. — Atleta je ubio Dipona i dva stražara, a Kalva je jedva živ.Kraljica ustade i ushoda se po dvorani. Šetkajući gledala je

razmaknute ploče na podu, počađale grede na tavanici i vatru na

ognjištu. Prezrivi osmeh zatitra joj na licu: — Prava varvarska zemlja! — reče. — Odnekud se čula cika i groktanje svinja koje su robovi u

predvečerje hranili. Po prostranom dvorištu konjušari su vijali pastuvakoji je otkinuo ular i pobegao iz štale. Vika ljudi komešala se s vrištanjemkonja i lupanjem njegovih kopita o tvrdu zemlju, mešala s pesmomgardista koje Filip nije poveo u vojni pohod.

Zatim se zagleda u ratnika. — Uzalud bacaš čežnjive poglede na mene — reče. — Zar misliš

da ću dopustiti da me tvoj dodir oskrnavi! Ja sam žena koje se dotakaoZevs...

— Bila si moja toliko puta! — Bila sam. I s tim je svršeno!Tračanin se stade premeštati s noge na nogu. Zausti još nešto da

kaže, ali mu kraljica dade znak rukom da ćuti. — Vi, muškarci, pametni ste dok ne stanete pred lice žene, — reče i

osmehnu se. — Onda postajete odani i glupi. Zbog toga više volim žene.One su lukave i podle. Podmukle su i kad vole i kad mrze... Dovedi mi

ženu lekara Filtona. Ona je želela da razgovara sa mnom. Osećampotrebu da je vidim. Oficir klimnu glavom i iziđe.


34/235

34

Konjušari su još uvek vijali pastuva, uzalud pokušavajući da munabace zamku na vrat. On se propinjao, ritao se prednjim i zadnjimnogama, širio nozdrve i preteći mahao glavom.

— Zar niko ne sme da mu priđe? — viknu kraljica.

Konjušari, raštrkani po dvorištu, zbiše se u gomilu i krenuše premakonju čije su plamene oči blistale kao u zveri. Nekoliko konopacabačenih neveštom rukom, fijuknuše kroz vazduh, ali pastuv sagnu glavui sve zamke promašiše.

— Uhvatite ga ili ubijte! — doviknu kraljica vođi konjušara. — Božanska kćeri Zevsova, — odgovori bojažljivo starac Kleomen.

— Ovoga pastuva kralj Filip više voli nego sve ostale konje u štalama.Ne smemo ga ubiti!

— Naređujem vam da ga uhvatite ili ubijete! Tako mi svetlih očiju

boginje Demetre, narediću da vas šibaju do smrti!Starac bespomoćno sleže ramenima. Ostali konjušari stadoše se

zgledati. Najposle odlučiše da skupa jurnu na konja i da uhvate za krajod ulara koji je visio sa oglava. Međutim, pastuv jurnu na njih dohvatiprednjim nogama najhrabrijeg i obori ga na zemlju. Ostali konjušariobletali su oko konja vitlajući zamkama više glave.

Najednom se pastuv ustremi, jurnu preko dvorišta, preskoči visokuogradu i upade u dvorski vrt, gazeći cveće i lomeći žbunje.

— Za njim! — povika Olimpijada. — Strele i koplja u šake i ubijte ga!Konjušari pohrliše kroz kapiju u vrt. Za njima pohita i kraljica. Ali

nikome nije bilo ni na kraj pameti da uzmu oružje.Pastuv projuri nekoliko puta po vrtu i odjednom stade. Obradovani

konjušari polako su se približavali, spremni da mu nabace zamku navrat. Starac, njihov vođa, išao je napred i kad se već približio konju, tržese i preneražen od straha poče da uzmiče. Tada su konjušari ugledalikako iza jednog jasminovog žbuna izviruje gornja polovina golemogpitona. Zmija se njihala u ritmu, kao da želi da uspava žrtvu. Ra čvasti jezik je preteći palacao iz razjapljenih čeljusti. Konjušarima se pričini dase piton priprema za skok. Konj je brektao i bolno ječao. Mišići su mu

podrhtavali, a noge, ukočene i kao prikovane za zemlju, nisu mogleučiniti ni najmanji pokret. Zaprepašćeni konjušari povlačili su se premakapiji.

Olimpijada prođe pored njih i uputi se žbunu iz koga je izvirivalapitonova glava. Kraljica stade između zmije i konja.

— No, no, Sitone, — reče nežnim glasom. — Nećeš valjda skočitina konja? Bojim se da ti toliki zalogaj ne zasedne u grlu.

Zmija zasikta i izvi glavu nad žbunom. Jasno su se videli belikolutovi s nakostrešenim krljuštima, a repom je besno udarala o zemlju.

Užasnutim konjušarima se učini da kraljici nema spasa. Čuli susiktanje zmije koje se mešalo s kraljičinim tihim zviždukom i gledali kako


35/235

35

lagano pokreće ruke desno i levo, približavajući se stopu po stopunemani. Njene bele ruke dopreše najposle do pitonove glave. Olimpijadamu stavi obe šake oko vrata i neprestano zviždeći povede ga u dubinuvrta. Zmija poče da liže ruke svoje gospodarice i opusti se. Prednji deo

tela klonu na travu.Bledi od straha konjušari lagano priđoše konju koji je još uvek stajaokao ukopan. Starac ga uhvati za oglav i izvede iz vrta.

Sunce na zalasku osvetli između stabala vitku figuru kraljiceOlimpijade koja je gipko koračala prema ulazu dvora. U vrtu zavladatišina. Crvenkaste pitonove oči svetlucale su u predvečerju. Ogromnikolutovi pokriveni modrim krljuštima obavijali su se oko debelog stablagorostasnog platana. Zmija se pripremala na počinak.


36/235

36

GLAVA ŠESTA

I kad laže žena č ini se i drugimai njoj samoj da govori istinu.

O l i m p i j a d a

U lovačkoj dvorani, na minderluku, sedela je Glikera i prezrivogledala Klitandra, koji je uzalud pokušavao da povede s njom razgovor.

— Mlada si i lepa. Pred tobom je budućnost, — govorio je oficir. — Otkako si spasla Kalvu tamničara iz ruku lude Kore, i kraljica ima o tebilepo mišljenje... Ne očajavaj.

Glikera je ćutala. Klitandar se šetkao po dvorani, razmišljao šta bi još mogao da joj kaže kad uđe Olimpijada.

Mlada žena ustade i s poštovanjem stade pred kraljicu. — Neka bogovi štite onu koju je Zevs među tolikim Ženama

odabrao! — poče Glikera zvonkim glasom. — Mi, smrtni, s obožavanjempadamo pred noge kraljice ljudi i bogova! Budi ponosna, božanska

Olimpijado, majko naslednika makedonskog prestola. Najveći pesnicisveta pevaće ti panegirike,25 a svi smrtni, kojima je sudbina dodelila davide tvoje lice, biće blaženi i na ovom i na drugom svetu.

Kraljica je slušala Glikeru diveći se i rećima i načinu kako suizgovorene. Bacivši pogled na Klitandra, koji je stajao po strani, učini jojse da njegovo surovo lice nije dostojno da sluša pohvale ovakve vrste.Oficir je otvorenih usta od čuda, gledao čas u kraljicu, čas u Glikeru.

Olimpijada ga uhvati za mišicu i reče: — Iziđite napolje, ovčaru sa Hema! Za tvoje tvrde uši i divljačko srce

nisu ovakve reči.Oficir prikloni glavu i iziđe iz dvorane. Olimpijada sede na minderluki, žmirkajući, upre pogled u mladu ženu.

— Pametna si i lukava... Prava žena i kad laže čini se i njoj samoj idrugima da govori istinu, — reče kraljica.

„Promašila sam!” — pomisli Glikera osećajući kako joj krv udara uglavu.

Za nekoliko trenutaka nastade tišina. — Čujem da si iz Tebe? — reče Olimpijada. — Od koga si roda?

— Rođeni brat moje majke bio je Epaminonda. Kraljica žmirnunekoliko puta. Lice joj dobi blaženi izraz, usta se razvukoše u osmeh.


37/235

37

— Znači, bliska si rođaka onom Epaminondi koji je u dva maha26

pokazao spartanskim svinjožderima27 šta znači pravo junaštvo... Želelasi da razgovaraš sa mnom?

Na ognjištu u uglu, krkljalo je nekoliko zemljanih lonaca. U njima se

kuvala čorba, večera za robove Etiopljane koji su se tiskali oko ulaza udvoranu ne usuđujući se da uđu dok kraljica ne iziđe. Plamen jasenovihpanjeva izvijao se i postajao sve svetliji, jer je u dvorani već nastaosumrak. Iz podzemlja, gde su tamnice, čuo se vrisak. Žene, zatvorenice,tukle su se. Piskavi glasovi mešali su se sa gromkom pesmom ratnika izgarde „kraljevih pratilaca" koji su se ispod velikog hladnjaka ispredkasarne kockali, smejali i pevali.

— Želela si da razgovaraš sa mnom? — ponovi kraljica. — Jeste... One noći, kad su me doveli ovde, i bacili u zatvor,

proklinjala sam i tebe i ceo makedonski dvor, jer su moje muke bileneizdržljive. Plakala sam i jadikovala cele noći i tek pred zoru savladame san. Odjednom u tamnici blesnu svetlost. Prenem se i pogledam:ispred mene stoji divan mladić sa štapićem u ruci... Hermes,28 pomislim ibacim pogled na njegove sandale. Zaista, na sandalama bila su malakrila. Ozarena srećom i blaženstvom kliknem glasom koji je dolaziopravo iz srca: „Ako si doista glasnik bogova, vodi me, jer moj životni putskrenuo je u tegobu i mučenje. Mrska mi je sunčeva svetlost. Mladić senasmeši i otvori svoja ružičasta usta: „Nisam došao da te vodim u donjisvet, nego da ti kažem: bićeš srećna ako poštuješ kraljicu Olimpijadu, jer ona je od bogova nadahnuta". To reče i nestade. U tamnici opet zavladamrak.

Glikera ućuta. Srce joj je lupalo od uzbuđenja i straha. Za trenutaksinu joj kroz glavu da je možda preterala sa svojom pričom. Baci iskosapogled prema kraljici i susrete dva svetla oka. Mlada žena ustrepta izagnjuri glavu u šake. Činilo joj se da je Olimpijada probada svojimpogledom.

„Preterala sam", pomisli, „a to će me odvesti u propast!"Kraljica se pridiže na minderluku i raširi ruke vičući:

— Hermes, glasnik bogova. Zevsov pratilac!... Hermes...Glikera ustade drhteći od uzbuđenja i straha. Činilo joj se da glas

koji čuje dolazi iz ugla velike dvorane. Oči kraljice Olimpijade bleskale suprema odsjaju plamenova na ognjištu.

U dvorani je već bilo mračno. Kroz otvore na prozorima uletali suslepi miševi i pišteći kružili ispod počađale tavanice. U hodniku, ispredvrata, stajali su robovi Etiopljani, ne usuđujući se da uđu u dvoranu izapale buktinje.

Kraljica ustade sa minderluka.

— Jeste, — reče, — ja sam posvećena i blago onome na kogapadne moj pogled... Pođi sa mnom. Tebanko... Idi i ne govori ništa, jer je


38/235

38

naš razgovor za danas završen.Kraljica pođe prema izlazu. Glikera, slomljena od uzbuđenja, išla je

polako za njom. Sad već sigurna da je Olimpijada dobila nastupsujevernog ludila, ne usudi se da pomene ni svog muža ni dete.

* * *

Dvorkinja Doroteja je dobro znala da se iz tamnice kraljiceOlimpijade lako ne izlazi. U toku godina bila je ona više puta svedokstrahovitih zločinstava koje je kraljica Olimpijada vršila u ime „višepravde". Tako je sa sigurnošću računala da je s Glikerom svršeno, aFilton prodat u ropstvo i odveden bogzna kud.

Zbog toga je Doroteja odnela lekarevo dete svojoj kući. Negovalaga je brižljivo i zavolela kao da je njeno rođeno.

Ali, odjednom, neočekivano, dvorkinja se nađe u čudu kad doznadeda je Glikera oslobođena i da kod kraljice uživa poverenje. Uprkos tome,Doroteja se s pravom pribojavala da kraljica u nastupu mržnje, koju jeosećala prema Filtonu, ne ubije njegovo dete. Isto tako dvorkinja je,poznavajući Olimpijadinu ćud, bila uverena da Glikera svakog časamože pasti u nemilost. Razmišljajući o tome, dobra žena odluči da

mališana i dalje krije kod sebe i da čak ni Glikeri ne kaže da je dete kodnje.

Sutradan, posle razgovora u lovačkoj dvorani, kraljica pozvanekoliko dvorkinja i Glikeru.

Olimpijada je bila tužna. Njeno belo lice, kao isklesano u parskommermeru, baci u brigu dvorkinje.

— Božanska, šta ti se desilo? — upita Doroteja. — Bila sam u vrtu. — tiho odgovori kraljica. — Moji beli karanfili su

umrli. Pastuv, koji je juče pobegao iz štale, gotovo sve ih je izgazio.

Obrativši se jednoj dvorkinji, kraljica dodade: — Pozovi mi Klitandra i konjušara koji je juče čuvao konje u

štalama.Dvorkinja se smesta udalji, a Olimpijada se obrati Glikeri: — Tebanko sinoć sam poverovala tvojim rečima, ali čuvaj se! Ako

me izdaš, umrećeš na mukama. Sumnjam u tvoju odanost!Glikera preblede: — Zašto bih te izdala? — reče tiho. — Moju odanost prema tebi

podstiču bogovi...

Kraljica joj se unese u lice: — Vi, Heleni, đavolski ste osvetoljubivi! Dabome da sumnjam u


39/235

39

tebe, jer me još nisi pitala šta je bilo s tvojim mužem i detetom... — Čula sam da je Filton prodat u ropstvo, — reče mlada žena. — a

o detetu nisam doznala ništa.Kraljica izvadi iz vaze na stolu jednu crvenu ružu i stade je mirisati

gledajući podozrivo u Tebanku. — Dete će se pronaći, — reče, — ali ono neće živeti, jer njegovotac je mrzak bogovima... Idi sad u svoju odaju...

U očima mlade žene zablistaše suze. Zausti nešto da kaže, alivideći kako kraljica gnjavi ružu u ruci pomisli da je opasno ma šta reći.Pognute glave Glikera iziđe u hodnik i uputi se prema drugom kriludvorca, gde je bila njena odaja.

— Jeste, Heleni su osvetoljubivi... — šaputala je usput. — I svetićese!

Pogled joj pade na jedan žrtvenik, koji je stajao u uglu hodnika.Glikera stavi tri prsta na njega i prošapta: — Pozivam sve bogove osvetnike u pomoć, a za uzvrat zaveštavam

im svoj život!Međutim, kraljica se obrati Doroteji: — Tebi naređujem da pronađeš dete i da motriš na nju. I čuvaj se,

jer tebanska zmija uješće kad se najmanje nadašU odaju uđoše Klitandar i konjušar. — Ovaj je kriv što je pastuv otkinuo ular i pobegao iz štale, — reče

oficir.Konjušar je bio omalen rastom, širok u plećima, s povećom

okruglom glavom, debelim usnama i klempavim ušima. Zbog ušiju je idobio nadimak Diota.29 Pravo ime mu valjda niko nije ni znao. Konjušar je imao oko dvadeset i pet godina.

— Ti si konjušar Diota? — reče kraljica gledajući u njegoveklempave uši.

— Jesam, neka je slava kralju Filipu! — Odakle si? — Iz Tesalije.

— Otkad si na našem dvoru. — Dve godine, neka je slava kralju Filipu. Prošle godine bio sam

kočijaš na olimpijskim trkama i dobio sam nagradu, neka je slava kraljuFilipu.

— Kralju Filipu?... A zašto ne i meni? — žmirnu kraljica. — Ja s tobom nemam ništa! Kralj je moj gospodar. — Drzak si! — iskrivi Olimpijada usta. — Eto takav sam! — Zašto si dopustio da pastuv pobegne iz štale?

— Pregrizao je konopac, neka je slava kralju Filipu. — Vodite ga! — viknu kraljica. — Neka mu se udari trideset bičeva


40/235

40

preko golih leđa! — Trideset bičeva?! — zaprepasti se konjušar. — Trideset bičeva! — nasmeja se kraljica. — I neka je slava kralju

Filipu.

Diota zausti nešto da kaže, ali ga Klitandar ščepa za ruku i odvučeiz odaje.Toga dana, u podne, Glikera i dvorkinja Doroteja pođoše prema

napuštenoj kući lekara Filtona. Mlada žena je htela da se raspita kodsuseda za svoje dete. U prolazu pored dvorske štale žene ugledašepolunago telo konjušara Diote kako visi privezano za direk. Mladićevaleđa bila su ogrezla u rane iz koji je curila krv i slivala se niz telo.

Ostali konjušari prolazili su pogruženi pored direka, ne usuđujući seda ukažu pomoć svom drugu, je

Slavomir Nastasijevic - Aleksandar Makedonski

Documents

Transcript of Slavomir Nastasijevic - Aleksandar Makedonski