7/30/2019 SIS Systems

1/6

SPISAK ISPITNIH PITANJA IZ PREDMETA ODRAVANJETEHNIKIH SISTEMA

1. Proces odravanja predstavlja skup svih aktivnosti koje se sprovode u cilju otklanjanja otkaza,odnosno spreavanja njihove pojave.

2. Radna sposobnost je stanje maine pri kome je ona sposobna da obavlja zadatu funkciju (npr.

proizvodnja odreene koliine proizvoda) u odreenim uslovima i u toku odreenog vremena.3. Vreme u kome se kod nove maine proizvodne karakteristike menjaju do te mere, da je potrebno da

se izvri velika opravka, kao i vreme koje protekne izmeu dve velike opravke maine zove seremontni ciklus (ciklus opravke), odnosno duina remontnog ciklusa.

4. Pod koncepcijom procesa odravanja podrazumevaju se naela po kojima se donose odluke osvim bitnim elementima za sprovoenje postupaka odravanja, kao i trenutku kada treba da sesprovedu odreeni postupci odravanja.

5. Korektivno odravanje podrazumeva sprovoenje postupaka odravanja samo ako doe do otkazau radu tehnikog sistema, odnosno ukoliko tehniki sistem ne moe da funkcionie ispravno.

6. Preventivno odravanje treba da pokae da li je svrsishodno da se pojedini delovi tehnikogsistema preventivno zamene, odnosno postupci odravanja se sprovode pre nego to doe do pojave

otkaza, ime se spreava ili odlae pojava otkaza delova ili itavog tehnikog sistema.7. Kombinovano odravanje predstavljaja kombinaciju korektivnog i preventivnog odravanja, u

smislu korienja tehnikog sistema do pojave prvog otkaza na nekom od sastavnih delova sistema,

da bi se zatim korektivnim odravanjem sistem vratio u ispravno stanje i kasnije obavile

intervencije preventivnog odravanja.8. Zbir svih strategija odravanja za ceo sistem predstavlja plan odravanja.9. Metoda odravanja predstavlja skup aktivnosti u cilju dovoenja tehnikog sistema u stanje koje

omoguava postizanje ciljeva preduzea, sa mogunou predvianja otkaza u radu.10. Odravanje prema stanju je takva koncepcija preventivnog odravanja, kod koje postupci

odravanja zavise od stanja tehnikog sistema, to se utvruje sprovoenjem pregleda po odreenoj

metodologiji.

11. Odravanje prema stanju sa kontrolom parametara podrazumeva stalnu ili periodinu kontrolui merenje parametara koji odreuju stanje sistema, a odluka o aktivnostima odravanja donosi sekada vrednost parametara dostigne granicu upotrebljivosti-predkritini nivo.

12. Odravanje prema stanju sa kontrolom nivoa pouzdanosti podrazumeva sakupljanje, obradu ianalizu podataka o nivou pouzdanosti sastavnih delova sistema i donoenje odluke o neophodnim

aktivnostima odravanja posle snienja nivoa pouzdanosti.

13. Ekspertni sistemi za odravanje omoguavaju pruanje ekspertskih saveta korisniku o stanjusistema, moguim scenarijima nastanka otkaza, postupcima montae i demontae.

14. Nauni pristup odravanju podrazumeva, pre svega, timski rad u odravanju.15. Odravanje prema pouzdanosti je metodologija zasnovana na poznavanju karakteristika

pouzdanosti, na osnovu kojih se konstantno, tokom itavog perioda funkcionisanja tehnikog

sistema, vre prognoze buduih stanja i predvia mogua pojava otkaza.16. Totalno produktivno odravanje je zasnovano je na iskustvu radnika koji rade sa odreenimtehnikim sistemom, i trai veoma visoku radnu disciplinu i aktivan odnos radnika i ostalih

zaposlenih prema procesu proizvodnje i tehnikim sistemima, visoke etike kvalitete i razvijenu

svest o linoj i kolektivnoj odgovornosti svakog pojedinanog uesnika u procesu odravanja.

17. Tehniki sistemi predstavljaju skupove elemenata (delova) i relacija izmeu njih i njihovihkarakteristika, povezanih meusobno u celinu, na nain pogodan za obavljanje rada.

18. Stanje sistema predstavlja skup podataka koji daju potpunu informaciju o ponaanju sistema udatom trenutku vremena i datim uslovima okoline, potrebnu za podeavanje rada sistema, odnosnoprojektovanje njegovog ponaanja u periodu zapoetom tim trenutkom.

1

7/30/2019 SIS Systems

2/6

19. Promena parametara funkcije cilja u okviru dozvoljenih granica odreuje stanje sistemazadovoljava ("stanje u radu"), to znai da sistem uspeno vri funkciju kriterijuma.

20. Promena parametara postavljene funkcije kriterijuma izvan granica dozvoljenih odstupanjaodreuje stanje sistema ne zadovoljava ("u otkazu"), to znai da sistem ne vri uspenopostavljenu funkciju kriterijuma.

21. Odravanje tehnikih sistema predstavlja skup postupaka i aktivnosti ija je svrha spreavanjepojave stanja u otkazu, kao i vraanje sistema po pojavi stanja u otkazu ponovo u stanje u radu, u to

kraem vremenu i sa to manjim trokovima u datim uslovima okoline i organizacije rada.22. Osnovni zadaci odravanja poinju projektovanjem, konstruisanjem i izradom tehnikih sistema koji

treba da imaju povoljnu karakteristiku troenja, koja treba da umanjuje i usporava proces habanja i

troenja, povisuje nivo eksploatacione pouzdanosti u radu i produava ivotni ciklus sistema.

23. Proces troenja (habanja) sistema je jedan od uzroka da odravanje mora postojati u ivotnomciklusu sistema.

24. Svrsishodnost odravanja se moe do kraja sagledati samo kroz efektivnost osnovnog procesaproizvodnje, da trokovi odravanja i trokovi zbog zastoja u proizvodnji budu to manji, kvalitet

proizvoda to vii a produktivnost proizvodnje to vea.25. Zbir svih trokova po jedinici kapaciteta (proizvoda) nastalih zbog projektovanja, izrade,

eksploatacije i odravanja tehnikog sistema, preko planiranog ivotnog ciklusa (veka trajanja),

moraju teiti minimumu.26. Odravanje tehnikih sistema je funkcija proizvodnje koja obuhvata sve postupke koje treba

preduzeti da tehniki sistemi budu to due u ispravnom (radnom) stanju, da u ivotnom ciklusu rade

sa dozvoljenim nivoom pouzdanosti, produktivnosti i ekonominosti.27. Otkazi se naelno spreavaju preventivnim odravanjem (odravanjem pre nastanka otkaza), a

otklanjaju se korektivnim (odravanje posle otkaza) ili kombinovanim odravanjem (kombinacijom

korektivnog i preventivnog odravanja).

28. Odravanje je proces koji omoguava upravljanje tehnikim stanjem i pouzdanou u toku itavogivotnog ciklusa sistema.

29. Funkcija odravanja ne predstavlja uslunu delatnost, nego ima proizvodni karakter.30. Radnici u odravanju su proizvodni radnici.

31. Odravanje je proces koji se protee kroz sve faze nastanka i eksploatacije tehnikih sistema, donjihovog konanog rashodovanja.

32. Segmenti sistema odravanja su: pouzdanost, raspoloivost, pogodnost, upotrebni kvalitet, koncepcija,tehnologija, organizacija i integralna sistemska podrka.

33. Pouzdanost tehnikog sistema je verovatnoa da e sistem uspeno vriti funkciju kriterijuma uprojektovanom vremenu rada i datim uslovima okoline.

34. Rapoloivost ili gotovost je verovatnoa da e sistem uspeno stupiti u dejstvo i ui u podrujedozvoljenih odstupanja postavljene funkcije kriterijuma u datom vremenu i datim uslovima okoline.

35. Pogodnost odravanja je verovatnoa da e odravanje biti izvedeno u datom vremenu, u datimuslovima okoline i pri minimalnim trokovima.

36. Koncepcija sistema odravanja je princip donoenja odluka o vremenu u kome treba da se

sprovode postupci odravanja.37. Organizacija sistema odravanja definie odnose koji postoje izmeu pojedinih nivoa, odnosno

mesta - radionica, u kojima se sprovode postupci odravanja.

38. Tehnologija odravanja definie postupke odravanja i nain sprovoenja postupaka odravanja.39. Proaktivni pristup odravanju tehnikih sistema baziran je na stalnom praenju i kontroli

osnovnih uzronika otkaza i aktivnostima na njihovom eliminisanju ili znaajnom smanjenju.

40. Trokovi odravanja ne nastaju samo zbog loeg funkcionisanja tehnikog sistema, ve se velikideo trokova odravanja moe pripisati uzrocima za koje odgovornost snosi sam konstruktor

tehnikog sistema.

2

7/30/2019 SIS Systems

3/6

41. Analiza trokova treba da obuhvati i trokove preventivnog i korektivnog odravanja, kao i trokovekoji nastaju kao rezultat nemogunosti sistema da izvrava svoju funkciju.

42. Pod otkazom se podrazumeva dogaaj koji se deava u trenutku kada je vrednost kontrolisanogparametra dostigla svoje granice ili izala izvan tih granica.

43. Otkazi tehnikih sistema mogu biti: rani, sluajni ili postepeni.44. Rekonstrukcija i modernizacija pogona i tehnikih sistema bitno poboljava strukturu

proizvodnje, poveava kvalitet i produkciju, olakava odravanje, smanjuje trokove odravanja i

zastoja, itd.45. Zadatak logistike je obezbedenje svih inilaca neophodnih za pouzdan rad tehnikog sistema i za

vraanje sistema iz stanja ,,u otkazu" u stanje ,,u radu".

46. Totalno produktivno odravanje ima za cilj da maksimalizuje uinak tehnikog sistema priminimalnim trokovima u toku ivotnog ciklusa eliminacijom tzv. "est velikih gubitaka" koji

smanjuju efektivnost sistema.47. Odgovornost za sprovodenje i kvalitet postupaka odravanja kod TPM-a imaju svi zaposleni, od

menadera do radnika.

48. Autonomno odravanje kod TPM-a podrazumeva formiranje timova sastavljenih od radnika-izvrioca i odravaoca tehnikih sistema.

49. TPM daje mogunost svim zaposlenima da utiu na proces odravanja, da unose izmene i poboljanja

koja poveavaju efektivnost i produktivnost tehnikog sistema koji se odrava.50. ivotni ciklus tehnikog sistema obuhvata sledee aktivnosti: koncepcijsko i idejno reenje,

razvoj i projektovanje (konstruisanje), proizvodnja i postavljanje (putanje u rad), korienje i

odravanje, rashodovanje (regeneracija, sekundarne sirovine).51. Trokovi ivotnog ciklusa obuhvataju: trokove nabavke, trokove rada, trokove odravanja, i

trokove administracije.

52. Ukupni trokovi odravanja obuhvataju: direktne (izvoenje aktivnosti opsluivanja sistema,pronalaenje neispravnih delova na tehnikom sistemu, zamena neispravnih delova, izvoenjepreventivnih periodinih opravki i opravka neispravnih delova sistema) i indirektne (neplaniranevremenske gubitke u proizvodnji-zastoje, oteenje delova tehnikih sistema i pad kvaliteta

proizvoda-kart).

53. Tehnika dijagnostika treba da utvrdi tehniko stanje sastavnog dela i/ili sistema sa odreenomtanou u odreenom trenutku vremena-to je nauka koja se bavi prepoznavanjem stanja sistema.

54. Osnovno odravanje obuhvata postupke koje obavlja u najveem obimu sam rukovalac ilikorisnik tehnikog sistema, odnosno koji mogu da obave na licu mesta, prilikom preuzimanja

tehnikog sistema od strane prethodnog rukovaoca, ili u toku korienja, bez nekih posebnih

ureaja i alata.

55. Primopredaja tehnikih sistema obuhvata sve one aktivnosti kojima se rukovaoc uverava uispravnost tehnikog sistema, tj. sposobnost sistema da izvrava postavljenu funkciju cilja u

odreenom vremenu i odreenim uslovima okoline.

56. Preventivni periodini pregledi su postupci preventivnog odravanja ija je namena da sepravovremeno uoi nastajanje (ili ve nastala) oteenja i neispravnosti sastavnih delova sistema

bez posebnih instrumenata.57. Preventivni periodini pregledi obuhvataju: pregled tehnikog stanja sastavnih delova sistema, tj.

stanja fizike istroenosti, oteenja, bez posebnih instrumenata, pregled funkcionalnosti, ienje i

pranje, i dr.

58. Cilj kontrolno-inspekcijskih pregleda regulisanih propisom ili zakonom je: utvrivanjesposobnosti tehnikih sistema za odredenu proizvodnju i utvrivanje sigurnosti za okolinu.

59. Trenje se moe definisati kao mehaniki otpor koji ometa ili spreava relativno kretanje tela umeusobnom dodiru.

3

7/30/2019 SIS Systems

4/6

60. Pod troenjem se podrazumeva nepoeljno i progresivno odstranjivanje materijala sa povrinadelova maina, nastalo preteno kao rezultat delovanja mehanikih sila.

61. Glavni uzrok koji zahteva odravanje tehnikih sistema je mehanikohabanje delova sistema.62. Podmazivanje je postupak kojim se smanjuje trenje i troenje materijala uvoenjem maziva

izmeu povrina u relativnom kretanju i obuhvata: ienje-ispiranje kliznih povrina, proveravanje

stanja maziva, dolivanje i zamenu maziva, regulaciju istroenog ulja, itd.63. Postoje sledee vrste podmazivanja: hidrodinamiko, hidrostatiko, elastohidrodinamiko i

granino podmazivanje.64. Sistemi za podmazivanje dele se na: pojedinane (sredstvo za podmazivanje je ulje ili mast) i

centralne (protoni i cirkulacioni sistemi za podmazivanje).

65. Jedan od sistema oznaavanja mesta za podmazivanje zasniva se na znacima koji predstavljajukombinacije geometrijskih slika i razliitih boja, slova i brojeva.

66. Dijagnostika predstavlja vaan sastavni deo tehnologije odravanja, jer omoguuje da se i bezdemontae odredi tehniko stanje sistema i predvidi resurs njihovog sigurnog rada.

67. Dijagnostikom se vri: provera ispravnosti, provera radne sposobnosti, provera funkcionalnosti, iistraivanje otkaza.

68. Radna sposobnost je stanje tehnikog sistema pri kom je on sposoban da izvri svoju funkciju saparametrima utvrenim zahtevima tehnike dokumentacije.

69. Ispravnostsistema je tehniko stanje sistema pri kome on odgovara svim zahtevima ispravnostipropisanim normativno-tehnikom dokumentacijom.

70. Provera ispravnosti tehnikog sistema u periodu njegove proizvodnje (ili odravanja) omoguavasaznanje da li sistem ima defektne delove, koji ponekad mogu biti i greka u montai.

71. Zamena defektnih delova i otklanjanje greaka u montai predstavlja osnovu za istraivanjeuzrokaneispravnosti u tehnikim sistemima.

72. Dijagnoza predstavlja proces ispitivanja objekta dijagnoze, prouavanje rezultata ispitivanja idonoenje zakljuaka o stanju objekta dijagnoze.

73. Tehnika dijagnostika se primenjuje pri odreivanju: radnog stanja, stepena oteenja,pouzdanosti, i kvaliteta proizvodnje i odravanja.

74. Za primenu mera tehnike dijagnostike na raspolaganju su dva oblika: stalna ili permanentna

dijagnoza i periodina dijagnoza.75. Preventivne zamene sastavnih delova tehnikog sistema izvode se u cilju zadravanja

eksploatacione pouzdanosti sistema na potrebnom nivou, odnosno kada treba smanjiti verovatnoupojave otkaza.

76. Preventivne zamene treba da se sprovode tek kad je sastavni deo sistema odradio vei deo svogivotnog veka, kad je verovatnoa pojave njegovog otkaza u narednom trenutku relativno visoka.

77. Preventivne zamene treba primenjivati samo u sluajevima kada se na taj nain sasvim sigurnodoprinosi veoj pouzdanosti, odnosno ako se sigurno smanjuje verovatnoa otkaza.

78. Oportunistiko odravanje podrazumeva da se postupci zamene obave onda kada je to najlake,kada e to izazvati najmanje tekoa.

79. Slaba mesta su delovi ili mesta na njima koja su podlona otkazu i esto otkazuju.

80. Osnovni uzroci pojave slabih mesta su: slabo konstruktivno reenje i slaba izrada tehnikogsistema, neodgovarajue rukovanje i odravanje, tehnoloki proces rada nije dobar (reim rada nijedobar, slab materijal i sl.).

81. Podela slabih mesta na tehnikim sistemima je na: stalna slaba mesta koja se jo ne moguotkloniti, stalna slaba mesta koja se ponavljaju i jednokratna slaba mesta .

82. Najlake je otkriti slaba mesta praenjem pojave otkaza, neto tee ako se prate pojave zastoja uproizvodnji, a najtee ih je otkriti na osnovu trokova otkaza.

4

7/30/2019 SIS Systems

5/6

83. Popravljanje i obnavljanje istroenih delova sistema je skup svih aktivnosti koje slue da sejednom delu sistema koji je postao neupotrebljiv ponovo vrate svojstva upotrebljivosti, odnosno

projektovani nivo pouzdanosti.84. Popravljanje predstavlja osposobljavanje delova za dalju upotrebu, kad je na njima dolo do

lomova, naprsnua, razdvajanja nerastavivih veza i sl.

85. Obnavljanje je osposobljavanje istroenih delova dodavanjem novih slojeva radi dobijanja novihsvojstava kinematski vanih povrina, dobijanja potrebnih dimenzija, usklaenja dimenzija dela sa

drugim u sklopu maine i sl.86. Preventivne periodine opravke (remont) predstavlja kompleks tehnikih operacija za opravku i

zamenu pohabanih delova, za optu proveru (dijagnostiku) i podeavanje maine u cilju

obezbeenja normalnog rada izmeu dva remonta.

87. Postoje sledee vrste preventivnih opravki: mala, srednja i velika opravka (generalni remont).88. Glavni oblik opravke je tekui remontprofilaksa, koja pri pravilnom korienju obezbeuje

pravilan rad sistema, blagovremeno otkriva nepravilnosti i na due vreme odlae skupe vee

opravke odnosno generalni remont.

89. Mala preventivna periodina opravka vri se obino na mestu ugradnje tehnikog sistema.90. Srednja preventivna periodina opravka obuhvata zamenu ili opravku sastavnih delova sistema

sa duim radnim vekom.

91. Generalnepreventivne periodine opravke spadaju u red najveih opravki i remonta sistema ucelini, koje obuhvataju opravku ili zamenu sastavnih delova koji imaju najdui radni vek, i njima se

sistem vraa na nivo pouzdanosti koji je imao kao nov.

92. Postoje sledee metode sprovoenja preventivne generalne opravke (remonta): pojedinane,sklopne, agregatne i alocirane.

93. Pod integralnom logistikom podrkom moemo smatrati zbir svih aktivnosti i razmatranjapotrebnih da se osigura efektivna i ekonomina podrka sistemu odravanja kroz itav ivotni

ciklus maine.94. Planiranje odravanja moe se definisati kao potreba za prethodnim definisanjem svih dogaaja i

postupaka koji su neophodni ili utiu na optimalnost procesa odravanja, a uz primenu odreenih

metoda rada i pomonih sredstava za rad.

95. Izrada programa odravanja zasniva se na iskustvu i preporukama isporuilaca opreme, a sastojise od utvrivanja neophodnih radova koje treba preduzimati na tehnikim sistemima tokom

eksploatacionog veka.96. Planom odravanja mora se utvrditi na kojim tehnikim sistemima i u kom obimu treba izvesti

odgovarajue radove preventivnog odravanja, da bi se obezbedili uslovi za realizaciju plana

proizvodnje, kao i optimalni reim eksploatacije tehnikih sistema.

97. Za izradu koncepcije sistema planiranja iupravljanja odravanjem pomou raunara nuno je:pojasniti i do kraja precizirati dosadanji sistem upravljanja odravanjem (bez raunara), odrediti

ciljeve koje raunar u tom sistemu treba da ostvari, i stvoriti osnovnu predstavu o kompleksnom

upravljanju odravanjem pomou raunara.98. Pod projektovanjem odravanja treba podrazumevati sloeni proces definisanja sistema

odravanja u odnosu na koncepciju, organizaciju (strukturu) i tehnologiju, ukljuujui i sve bitneelemente logistike podrke.

99. Osnovne baze podataka raunarskog sistema odravanja mogu biti: operativna baza podataka,baza podataka preventivnog odravanja, baza podataka "sloeni raspored", kadrovska baza

podataka, baza podataka tehnikih sistema, baza podataka "inicijator prometa materijala i rezervnihdelova", baza podataka "inicijator izdavanja izlaznih dokumenata", itd.

100. Organizacija odravanja zahvata kompleksnu problematiku, koja definie odnose izmeupojedinih nivoa, odnosno mesta na kojima se sprovode postupci odravanja (radionica), i drugih

uesnika u procesu odravanja.

5

7/30/2019 SIS Systems

6/6

Predmetni nastavnik

dr Pea Milosavljevi, vanr. prof.

6