SELO NASTALO OD BAWE - · PDF filePrevela na engleski jezik profesor Nata{a Stojanovi}...

Biblioteka: ZAVIÂJNE TEME

Dr Borislav Prvulovi}

SELO NASTALO OD BAWERgo{te kod Kwaèvca

Kwaèvac

2004.

Dr Borislav Prvulovi} Borislav Prvulovi}, PhD

SELO NASTALO OD The village originating from a thermal springBAWERgo{te near KnjaèvacRgo{te kod Kwaèvca(First edition, 2004)(Prvo izdawe, 2004)

PublisherIzdava~Local Neighbourhood of Rgo{teMesna zajednica Rgo{te

For the PublisherZa izdava~a

Prvul Mateji}Prvul Mateji}

ProofreadersRecenzenti

Ljubi{a Rajkovi}, PhDDr Qubi{a Rajkovi}

Nedeljko Bogdanovi}, PhDDr Nedeqko Bogdanovi}

Obrad Pe{i}, engineerIng Obrad Pe{i}

Sava Jankovi}, engineerIng Sava Jankovi}

Editor-in-chiefUrednik

Marija Pavlovi}Marija Pavlovi}

Kompjuterski slog Computer settings

Marija Pavlovi} Mara Marija Pavlovi} Mara

CoversKorice

Rade Risti}Rade Risti}

Print[tampaD.O.O. “Alfa Trade”D.O.O. “Alfa Trade”KnjaèvacKwaèvac

FormatFormatA5A5

CopiesTira`500500

RGO[TANIMA

Senama onih koji gradi{eRgo{te

Savremenicima koji kaziva{e u pero o Rgo{tu

Onima koji }e do}i da decenijama i vekovima ~itaju p r v u napisanu kwigu o svom Rgo{tu

Pisac

SELO NASTALO OD BAWE - Rgo{te kod Kwa`evca

3

The Abstract of a part of the Preface

... And I Would like to add who else is the author of this book. Who else, beside me, wanted this book to come into being.

The people of Rgo{te.

The people, men and women of various professions, levels of education and age who live in the village and other places.

As if they had been waiting. Some of them used to say. - I was telling them a long time ago..., let's... so many important things... During their collective narration on the bench by the road, they weren't hiding their interest, on the contrary... Older people used to get tired of my questions: - You should come some other time. I have something else to tell you.

Younger people spoke “as if they had been reading” when they cited data and important details - of the representative and commercial significance for tourism and rural tourism...: “Write this down, too: Many people, including repatriates, are settling down here,... there is also minor economy...”

These people care for their own truth, the truth about Rgoste. They want other people to be aware of tits history, geography, geology, palentology which nature and technique have given to a settlement including many other things that can be given to it.

Prevela na engleski jezikprofesor Nata{a Stojanovi}

Translated byNata{a Stojanovi}


4

BAWA U RGO[TU

Oko vrutka nasred bazena

{to povremeno kuqne mlazom, kradom,

svakodnevno se potu~e neka èna

s drugom nekom nerotkiwom mladom.

Svaka bi tu da ~u~ne i ~eka strpqivo

da joj iznenada prostruji butinama

ne{to {to se migoqi kao da je ìvo,

ne{to {to je dugo spavalo u toplim zemqinim dubinama.

Tada se u woj kolevka nade zawi{e

i ona, gle, ve}~arapice plete

dok ka izlazu bodro kora~a.

Sva|u èna za sobom ne ~uje vi{e

ruke drì k'o da na wima nosi dete:

ona ve} zna boju wegovog pla~a.

(Iz kwige PUTI NEDOHODIQubi{e Rajkovi}a KoèqcaProsveta Ni{, 1998)


5

ÔVEK JE UVEK TE@IO

DA SHVATI IZVORE SVOGA POSTOJAWA,

DA SHVATI SVOJ PUT,

DA NA\E POÊTAK SVIH POÊTAKA,

JER JE SHVATIO DA JE KRETAWE KA BUDU]NOSTI

- POZNAVAWE PRO[LOSTI

L. Stros


6

RE^ UNAPRED

Da se napi{e kwiga, monografija, o mestu, potrebno je vi{e metodolo{kih ~inilaca: iskustvo, samoodricawe, qubav prema fenomenu, strpqewe: da isplanira{, da sazna{(prave stvari), da ~uje{, zna~i vaqa na}i prave, dobre kaziva~e, da sloì{kwigu... o jednoj sloènoj materiji, a onda slede proveravawa i dopune..., pa kad se misli da je ura|eno, dade se na ~itawe i korigovawe...

Kwiga o Rgo{tu nastala je kao plod vi{e tih adekvatnih i autenti~nih ~inilaca.

Poznavao sam Rgo{tane jo{iz svojih sredwo{kolskih dana: drugovao sa wima, a s Obradom Pe{i}em sedeo sam u istoj klupi cele jedne {kolske godine u III razredu Gimnazije u Kwaèvcu. Posle smo Obrad i ja proveli i vojni~ke dane u [ROA ([koli rezervnih oficira avijacije) u Mostaru i Novom Sadu.

Prijateqstvo se nastavilo.

Pose}ivali smo se u slobodnom vremenu, o slavama i sl., u Rgo{tu i [titarcu. Za ilustrovawe tih, pedesetih godina (XX veka) neka posluè redovi iz jedne moje pripovetke “Dve majke” o Rgo{tu toga vremena.

“Zrnca, o Boè, sve sami dijamanti.

Taj mladi svet va{ega sela, ro|eni izme|u 1930. i 1940. godine: vi`qasti, tanka struka, skladno gra|eni mladi}i i devojke... Selo lepog sveta (ili sam ja u svojoj ponesenosti i mladala~koj sre}i tako video).

I mentalitet i kultura ìvqewa qudi u selu; jer i va{e selo nije kao selo. Obi~no je: put, puti}i, sokaci, ku}e svakojake, zadruga, {kola, lave` pasa, kukurikawe petlova i drugi zvuci; pa ba{tice sa cve}em, cve}e po prozorima; pu{e se dimwaci, isparavaju |ubri{ta, umazana deca po sokacima...

Va{e selo ne. Blizu je grada, izme|u grada i industrijskog naseqa Rudnika (sa prate}im wegovim pogonima, slu`bama, sa kulturno-zabavnim i politi~kim ìvotom). Kultura ìvqewa je na visini.” Pa daqe: “Bawica neprekidno radi bawa lekovitih izvora; ima selo èlezni~ku i autobusku stanicu, Timok proti~e niè sela. Na sredini sela je zaravan “Rosuqa”,


7

kao neki trg (sa fudbalskim igrali-{tem). Va{e je selo jedno od tri u regionu koje je jo{ izme|u dva svetska rata sagradilo Zadru`ni dom i ve} 50-tih godina: razglasnu stanicu, ozvu~ewe (muzika, pesme, vesti) ...

Mo`da i nije zameriti re}i oaza sklada i nije neobi~no {to je mladi u~iteq napisao mini-reportaù, svoj prvi {tampani tekst “ZA URE\EWE RGO[KE BAWICE”.

Vrati}u se, majko, jedne letwe no}i i pasti na Rosuqu. Nisam je video mnogo godina. Podseti}u se onog golemog svetlog meseca, koji nas je gledao, sme{io se {to tu stoje dvoje zagledani, pa se kao uozbiqi...

Nisam tu bio jo{od onih dana. Ne znam kakva je sada Rosuqa...”

* * *

Jedna od motivacija za nastajawe kwige jeste {to su u zapadnom delu kwaèva~ke kotline ostala sela posve neopisana. Ugledni nau~nik, etnograf i etnolog Marinko Stanojevi} napisao je kwige: “Zaglavak” (1913), “Timok” (1940), zatim ~etiri “Zbornik priloga za poznavawe Timo~ke Krajine”, a grupa sela: Vina, Zorunovac, Zubetinac, [uman Topla, Skrobnica, Bulinovac, Balanovac, Vasiq, Grezna, Glogovac, Ore{ac, Rgo{te, Krenta, Ponor i Mu~ibaba, nisu obuhva}ena.

Svetislav Prvanovi}napisao je vi{e zapaènih kwiga zavi~ajnog ùrnala: “Timok i Timo~ani”, “Timo~ke starine i jezik”, “Timo~ki zapisi”, ali nije obuhvatio ova sela.

U novije vreme, savremenik Danilo \or|evi}dao je svojevrsnu monografiju o svom rodnom selu Krenti, a nedavno preminuli Branislav Stojadinovi} sakupqao je podatke o nekim selima. To je u rukopisu u wegovoj zaostav{tini.

Poku{ao sam na nekim nau~nim skupovima (s etno-grafskom i zavi~ajnom tematikom) da ukaèm na ovaj nedostatak (u regionu), da se pi{e, ali, gotovo, bez odjeka.

* * *

I, da dodam, ko je, jo{, ovde pisac. Ko je, osim mene, hteo da bude, da nastane ova kwiga?


8

Rgo{tani.

Qudi raznih profesija, nivoa obrazovawa, doba starosti, koji ìve u selu i u drugim mestima... Kao da su ~ekali. Neko i kaè. Odavno sam govorio..., ajde..., toliko zna~ajnih stvari... Bilo je, u grupnom kazivawu na klupi kraj puta, da nisu krili interesovawe i vi{e od toga. Starije osobe, bake umore se od mojih pitawa: - Ej, da do|e{ drugi put. ima jo{ da ti kazujem. Mla|i qudi “kao da ~itaju” kad navode podatke i zna~ajne pojedinosti za reprezentativni i reklamni zna~aj, za turizam i seoski turizam...” Stavite i to: ovde se naseqavaju qudi i povratnici..., ima i male privrede...”.

Stalo je tom svetu do neke wihove istine, rgo{tanske istine, da se zna, da se sazna {ta su sve: istorija, geografija, geologija, paleontologija, zemqa priroda i tehnike dale jednom nasequ i {ta se jo{ moè dati ...”


9


10

GEOGRAFIJA I ISTORIJA RGO[TA

ZAVI^AJ JE LI^NA BIBLIJA POJEDINCA

A. Isakovi}

11

Rgo{te

RGO[TE GEOGRAFSKI

Rgo{te se nalazi na 5 km jugozapadno od Kwaèvca niè brda zv. Bu~ina, jednog od posledwih ogranaka Tresibabe, wenog posledweg lanca zv. (po Ma~aju) Rgo{ki vrh koji se spu{ta do

1desne obale Svrqi{kog Timoka.

Dana{we naseqe poseduje vrlo pogodan poloàj jer su ku}e na ravnom, ili na blago nagnutom terenu, u{orene s obe strane asfaltiranog puta Kwaèvac-Podvis; koji se, daqe, ra~va: levo ka selima Ore{cu i Miqkovcu (Svrqi{kom), a desno za sela Vasiq i Balanovac.

[ire uzeto, to je ju`ni deo (i zavr{ni) prostrane Kwaèva~ke kotline. Dodajmo, dve va`ne saobra}ajnice prolaze pored sela za Svrqig i Ni{: - pruga kroz Svrqi{ku klisuru (poznatu po 36 tunela i 19 gvozdenih mostova) i - regionalni put preko planine Tresibabe. Za Svrqi{ku klisuru St. Ma~aj kaè:

2“Jedna je od najlep{ih prirodnih pojava u kraju.” Selo ima, posve, povoqne saobra}ajnice jer je na pruzi Zaje~ar-Ni{; a od asfaltnog puta: Zaje~ar-Kwaèvac-Ni{ udaqeno je, svega, jedan kilometar. Taj putni pravac u stvari je deo transbalkanske magistrale jer povezuje dowe Podunavqe sa ju`nim obalama Jadranskog mora i s magistralama: moravsko-vardarskom, ibarskom, mari~kom i dr.

Od Beograda selo je udaqeno 287 km, od Ni{a 60, od Zaje~ara 45.

ATAR SELA

2Atar iznosi 850,44 km ; prostire se s obe strane Svrqi{kog Timoka, ve}i deo je na levoj, ravnijoj strani, gde su wive, vinogradi, livade; a sa desne strane Timoka, vi{e sela su {ume, kao i wive i vo}waci.

Atar Rgo{ta grani~i se: sa isto~ne strane atarom grada Kwaèvca (u duìni granice oko 6 km slobodne procene), sa


13

1, 2 Dr Stevan Ma~aj: Gra|a za toponimiju Okruga kwaèva~kog, Beograd, 1859, str. 299 i 301.

severne strane je selo Glogovac (s granicom duìne oko 4 km), sa severozapada je Vasiq (s granicom oko 8 km), sa zapada je Ore{ac (oko 3 km i rudnik Podvis, koji je u stvari u ataru sela Ore{ca), sa juga je selo Ponor (oko 10 km atara), sa istoka selo @lne (oko 6 km atara), uz napomenu da strane sveta nisu strogo precizirane.

Prema Kwaèvcu i selima: Glogovcu i Vasiqu prostiru se wive, a prema Ore{cu i Ponoru jesu strane strme pod {umom i pa{wacima; taj teren obiluje potocima i poto~i}ima.

IZ PRO[LOSTI SELA I IME SELA

Rgo{te s Bawicom jeste naseqe ~iji je put u pro{lost, verovatno jedan od najduìh u Timo~koj Krajini. Prema pisanim

3dokumentima naseqe s nazivom Bawica, Bawa (jo{ne Rgo{te) i s geografskim pojmom bawa termalni izvor pomiwe se pre petog veka; dok o praistorijskom poreklu govori i toponim (potes) Bolvan (brdo vi{e Rgo{ta na ~ijim su se stranama nalazile bogomoqe, crkvi{ta...). (I danas se kod Miletine crkve, na 1,5 km od Rgo{ta obavqaju neki od ostataka paganskih rituala:


14

3 Du{anka Bojani~ Luka~: Citirano delo

prino{ewe namirnica, ostavqawe metalnih nov~i}a po kamenim plo~ama i u crkvici, kao i u nedalekom izvoru, a bogomoqke, crkvarke stavqaju drvene krsti}e bolesnicima, vernicima, na obolelo mesto po telu).

Ime sela, u pro{losti, bilo je, sude}i po ~etiri potpisa iz turskog perioda na Balkanu: 1455, 1466, 1483. i 1650. godine: Bawa, Bana, Banica, Banice; a tek u pisanim dokumentima iz 19. veka sre}e se Rgo{te.

Me{tani navode predawe: tu je, kraj Timoka Bawica, vazda, rastao gust {evar, zvani i trska, rogoz, od ~ega je izra|ivan tako bitan proizvod (roba) za egzistenciju u pro{losti leàj od rogozine, rogoà. Poznato je i to da su ranijih decenija me{tani Rgo{ta i okolnih sela izgovarali Rogo{te (dakle, od rogoz, rogoìna).

Napred pomenuta leksema M. Bolvan, naziv brda{ca zapadno od sela, datira iz mnogoboà~kog perioda na Balkanu i ozna~ava mesto, grad s obele`jima boànstva, kipovima na lokalitetima s lekovitim vodama. To govori da su: Bawa, naseqe i okolni lokaliteti imali i kultnu funkciju u dalekoj i najdaqoj pro{losti.

Iz pomenutih pisanih izvora saznaje se da je kori{}ewe lekovitih voda u Bawi kod Rgo{ta bilo posebno intenzivno s dolaskom Rimqana, u rimskom periodu na Balkanu (od II do VI veka) jer je kod wih ve}bio zaìveo kult le~ewa termalnim vodama. Opipqivo je to {to je kod Bawice otkriveno rimsko kupatilo prilokom skretawa toka Timoka 1930. godine pa je na|en i rimski novac.

TRAGOM PISANIH DOKUMENATA

1. Turski popisi

Prema turskim popisima iz kwiga Du{anke Bojani~ Luka~:

1) “Vidin i vidinskiÿt sandàk prez 15-16. vek. Dokumenti od arhivite na Carigrad i Ankara, Sofiÿ 1975."


15

2) “Fragmenti jednog zbirnog i jednog op{irnog popisa Vidinskog sanxaka iz druge polovine XV veka, Beograd 1973, str. 31” navodimo podatke kada se naseqe zvalo Bawa i sl., a jo{ uvek na Rgo{te.

1455. godine Bawa

1466. godine Bana

1483. godine Banice ili Bawica

1560. godine Banice, Timok, top. (toponim B.P.) Bawica

(“Rgo{ka Bawica”).

Atar sela Rgo{ta, op{tina Kwaèvac (110 od Bawa, Bawica “Izvor”(i) termalne vode, preduzeto od latinskog “Bawa”, “Kada”.

“Selo Timar na spomenatija:

domakinstva 11

vdovica 1

neèneni 2

prihod 1381 ak~.

Timar Ibrahima, sina Ilijasa, selo Bana spada pod Timok:

Vojno zaduèwe:

~ebelin 1

mali {ator 1”

2. Prema Vukovom popisu sela iz 1812. godine sre}emo naziv Rgo{te u kwizi: Vuk St. Karaxi}: “Negotinska Krajina”, Negotin 2001. godine, str. 30.

3. Iz kwige “Gurgusova~ki kapetani” Svetislava Prvano-vi}a, Zaje~ar, 1958. pod rubrikom: “Selo Rgo{te:

Broj poreskih glava 24

Od oktobra meseca 1833. godine do maja 1864. selo je dalo:

14 rala orawa sudijama i kapetanima u Gurgusovcu.

Za prevla~ewe koqa i pru}a 12 kola sudijama i kapetanima u Gurgusovcu.”

4. U delu “Timo~ka krajina u XIX veku” izdawa Istorijskog instituta u Beogradu i Me|uop{tinskog odbora za obeleàvawe 150 godina oslobo|ewa Timo~ke krajine od Turaka na str. 119:


16

Prva godina srskog popisa 1833. i 1834. godine okolina varo{i Gurgusovca, pod r.br. 30 stoji:

Rgo{te, br. ku}a 1833. (39) i 1834. (39), br. poreskih glava 1833. (23) i 1834. (22), br. ara~a (dece) 1833. (45).

A zatim i “Popis imovine stanovnika sela i varo{i Gurgu-sovca, Kapetanije Zaglavske:

Rgo{te, br. domova (21), br. plugova orawa (91), br. kosa livada (105), br. motika vinograda (121).

5. Prema popisu sela iz 1859. godine, u delu “Gra|a za Topo-grafiju Okruga kwaèva~kog” Stevana Ma~aja, na str. 271. stoji: Rgo{te je imalo 39 ku}a, èwenih 61, neèwenih 78., a ènskih 142.

6. Milan A. Kosti}: “Kwaèvac i stari kwaèva~ki okrug u pro{losti i sada{wosti”. Beograd 1933. godine; gde na str. 74. u ~lanku “Na{i pisci o Kwaèvcu i okolini od 1863. do 1876. godine” stoji:

“Mladi licejci u svojoj putopisnoj kwizi: “Put licejskih pitomaca po Srbiji 1863. godine” zapisali su o Bawici kod sela Rgo{ta: - To je veliko i jako vrelo...”

7. Kosta Jovanovi}u “Re~niku sviju varo{i, varo{ica, sela i zaselaka u Srbiji” (Beograd, 1872( naveo je statisti~ki podatak: - U Srezu Zaglavskom, Kwaèva~ki okrug, Op{tina Rgo{ka (Rgo{te i Ore{ac): Selo Rgo{te: 69 poreskih glava, Ore{ac 91 poresku glavu.

Udaqenost od sreske ku}e (okru`ne varo{i):

Rgo{te jedan sahat hoda, ore{ac jedan ipo sahat hoda.

8. Popis stanovnika u naseqima Kwaèva~kog okruga 1884. godine. Zaglavski srez, Op{tina Bu~janska:

R.br. 14. Rgo{te, br. domova 62, oèwenih 89, udatih 89, udovica 16, pismenih mu{kih 10, ènskih nema, ukupno: mu{kih 201, ̀ enskih 223, ukupno 424 stanovnika.

9. Najstarija Mati~na kwiga ro|enih, pod naslovom: Proto-kol za upis ro|enih Parohija Vasiqska, “Od 1. januara 1902. godine do 1920. godine Parohije Ore{a~ke”.

10. Milija Todorovi} dipl. ekonomista iz Rgo{ta sa~inio


17

je statisti~ki popis stanovni{tva po imenima i prezimenima (na 14 stranica), prema kome je 1945. godine bilo 141 doma}instvo sa 620 stanovnika.

11. Na osnovu podataka Saveznog zavoda za statistiku selo Rgo{te je prema popisu iz 198. godine imalo 154 doma}instva sa 672 stanovnika; a godine 1953. brojilo je 710 staqnovnika, {to je i najve}i (do sada) broj stanovnika u Rgo{tu.

12. a) Prema posledwem popisu stanovnika iz 2002. godine selo ima 122 doma}instva sa 319 stanovnika: mu{kih 145, ènskih 174 i to:

- do 4. godine 3

- od 5 do 9 godina 10













-od 70 do 74 godina 30


- od 80 pa nadaqe 17

b) Prema na{oj detaqnoj evidenciji sa~iwenoj aprila mese-ca 2004. godine (Sava Jankovi}) broj ku}a i broj stanovnika je slede}i.

Ukupno ima 182 ku}e.

Broj useqenih ku}a s jednim do 9 stanovnika koji ìve u Rgo{tu jeste 127.

Povremeno dolaze (odràvaju doma}instvo) u 41 ku}u.


18

Broj praznih ku}a ~iji vlasnici ne dolaze jeste 14.

Broj stanovnika koji ̀ ive u selu je 348.

Broj onih stanovnika koji ìve van Rgo{ta i povremeno dolaze i borave u selu jeste 332.

RGO[TE PANORAMSKI

Selo Rgo{te ima oblik razvu~ene elipse pravca jugoistok-severozapad. Sredinom sela je glavna saobra}ajna arterija, asfaltni put, Kwaèvac-Podvis sa o{trom krivinom u samom centru, kod Doma kulture i Zadru`nog doma s jedne strane i impozantnog spomenika 6,50 m visine, sa druge strane; da bi se pravac puta nastavio ka Podvisu.

Selo je u{orenog tipa sa prostranim zelenim platoom u sredini (oko 200 puta 50 metara) zvanom Rosuqa.

Rgo{tani su veoma ponosni na svoju Rosuqu, cene je, uvek spomiwu i brane, urbanisti~ki, da takva ostane (to je, ujedno i fudbalsko igrali{te i vojni objekat).

Selo je lepo. Ku}e i dvori{ta su ve}inom na ravnom, malo nagnutom terenu ka reci, Svrqi{kom Timoku (koji, na stotinak metara te~e pravcem na istok, ka Kwaèvcu). Preko Timoka je, paralelno s wim (na 300 do 400 m od sela) pruga i èlezni~ka stanica Rgo{te. Kraj stanice uzdiè se visoka gra}evina, konstrukcija za separaciju ugqa na kraju duge ì~are s pokretnim korpama za dopremawe ugqa od rudnika “Soko” iz îtluka, udaqenosti 20 km. Stanica je bila utovarna: za ugaq, poqoprivredne proizvode i dr., iz susednih sela.

Kako Timok i èlezni~ka pruga prolaze sredinom


19

rgo{tanskog atara, to je severozapadna strana pod wivama i vinogradima, a suprotna, ju`na (jugoisto~na), neposredno vi{e sela s prostranim kompleksom {ume ka planini Tresibabi.

Niè sela, na samom ulazu, u podno`ju brda zv. Bu~ina, prostire se nevelik bawski kompleks Bawica s izvorima vode, kafanama, objektom kupatila i nevelikim parkom.

Neposredno do jednog sna`nog izvora je nekaptiran otvoren 2prirodni bazen (veli~ine oko 40 m ), dubine oko 1,5 m bistre

tople mineralne vode. Ona u atraktivnim krupnim mehurima izbija, te i zabavqa i le~i ~este kupa~e, nerotkiwe i dr. Pored wega nalazi se plastenik u kome se cve}e i povr}e zagrevawem i odràvawem toplom mineralnom vodom. Vlasni{tvo je Komunalnog preduze}a iz Kwaèvca.

REKE

Svrqi{ki Timok proti~e kroz atar sela pravcem zapad-istok sa 3 km kroz atar. U pro{losti bio je jaz za Macansku vodenicu.

POTOCI

Jedan potok s tim nazivom. Bio je taj Potok stihija, opasnost za selo dok nije regulisan 1945/46. godine.

SEOSKE GRA\EVINE I INSTITUCIJE

Preci dana{wih me{tana, Rgo{tana, ostavili su za proteklih decenija i vekova impozantne (relativno impo-zantne) gra|evinske objekte. Centar krase dve dvospratne zgrade sa dodatkom i pro{irewem.

Rgo{te je jedno od tri sela (pored Jela{nice i Sela~ke) u {irem regionu Kwaèvca, koje je ve }posle Prvog svetskog rata podiglo Zadru`ni dom, u godinama 1925/26. Nakon desetak godina, 1935/36. podignuta je dowa zgrada, da bi, opet, za desetak


20

godina uz dowu zgradu dozidano pro{irewe.

Odbor za izgradwu Zadru`nog doma i gra|ani prilikom otvarawa 1926. godine

U Zadru`nom domu (s ulice na uglu) u prizemqu je prodavnica me{ovite robe i magacin, a na spratu su omladinske prostorije. Bila je biblioteka i ~itaonica s inventarom i {ah-sala. Ovde su i sportske prostorije sa rekvizitima, sportskom opremom, peharima, slikama, tu je i kancelarija za vojna pitawa.

U drugoj zgradi, Domu kulture, u prizemqu je velika sala, pro{irena je za svetkovine (svadbe i dr.), uz wu je formirana (u pro{irewu) i kuhiwa.

Na spratu je mesna kancelarija i ambulanta. Svakog ~etvrt-ka dolazi lekar za me{tane Rgo{ta.

On vr{i preglede, medecinska sestra previja rane bolesni-ma, daje iwekcije i dr.

U prizemqu je jo{i Klub penzionera s prate}im rekviziti-ma: dominama i {ahom.

Ta omawa prostorija koristi se i za razne sastanke i dogo-vore.

Idu}i putem ka Podvisu, prolaznik }e ugledati sa leve strane prostrani zeleni plato Rosuqu, a sa desne strane duga~ku


21

lepu gra|evinu sa nizom brojnih prozora {kolu. [kola ne radi. U woj je od pre 10-tak godina pogon Zadru`ne mlekare za dobijawe malih poga~a ka~kavaqa. Sakupqawe mleka je iz okolnih sela.

U dowem kraju sela, niè male raskrsnice puteva i spruda locirane su prostrane zgrade, radionice, vozni park s isluènim ma{inama: kamionima, traktorima, rovokopa~ima i dr. vlasni{tvo zadruge “Tresibaba” za sela: Ponor, Krentu, Mu~ibabu, @lne, Rgo{te, Ore{ac i Miqkovac. Tu je uskla-di{teno. Iz tog preduze}a rade samo prodavnice po selima. Napu{tene, zapostavqene su biv{e {tale SRZ (Seqa~ke radne zadruge) preko pruge, blizu èlezni~ke stanice (izgra|ene pedesetih godina XX veka). Zarasli su u korov i zadru`ni vinogradi (oko 20 ha).

Ve} vi{e godina, osim prodavnice me{ovite robe u zadru-`noj prodavnici, radi kraj puta i kraj mosti}a na Potoku mali dragstor s kafi}em u lokalu vlasnika Voje Kosti}a. Prodavac je bio Lune Davidovi}. on je dobro radio, lepo mu je i{lo, pa je iza{ao i sagradio novi lokal na placu Janka Krsti}a. U prvom lokalu nastavio je rad vlasnik lokala, Voja Kosti}.

Kafane. Prva, mala kafana bila je u vremenu gradwe, prosecawa pruge Ni{-Kwaèvac kroz klisuru; dràla je jedna Slovenka Tomazinka za inìwere (Slovence i druge) i radnike. Uvek je postojala, radila kafana u sastavu Bawice gde su se mewali vlasnici. Sada u selu povremeno radi kafana Dragana Petrovi}a Teklije, prema potrebama.

Asfaltni put kroz selo ura|en je 1978. godine na postoje}oj podlozi.

Postojao je i makadamski put Podvis-Kwaèvac preko Seli{ta i glogovskog atara gra|en pre Prvog svetskog rata za prevoz ugqa, volovskim kolima, sve do 1922. godine kada je pu{tena pruga Ni{-Kwaèvac. Zvali su ga êhov put jer je izgra|en, dobrim delom, aktivno{}u upravnika rudnika Podvis Draga ̂ eha.

Elektri~no osvetqewe bilo je sprovedeno od rudnika Podvis ve} 1. maja 1945. godine. To je bio zama{an zahvat, ali su


22

Izgradwa puta -1978. godine

qudi, s odu{evqewem, razvozili i podizali drvene bandere preko sela. Struju su uvodili radnici rudnika, Nemci zarobqenici (slobodwaci). Radovima je rukovodio Mile Stanojevi}zvani Poslovo|a, ina~e ma{inac i elektri~ar (prvi poslovo|a Ma{inske radionice na Rudniku). Na ~elu svih akcija i tada{we vlasti u selu bili su Quba Milosavqevi}, Miroslav Jankovi}Mose, Mile Raki}i dr.

Kao retko koje selo, Rgo{te je tih godina poleta, nakon oslobo|ewa, kao vidnu kulturno-zabavnu blagodet nove dr`ave, dobilo ozvu~ewe u selu. U pam}ewu je da su Rgo{tani, osim pesme i muzike, slu{ali Titov govor na V kongresu KPJ i wegovo istorijsko “NE” Informbirou i Staqinu.

Dinamika `ivota sela dopuwavala se: bioskopom, pozori{tem, sportskim i drugim priredbama i zabavama i igrankama u Rudarskom domu. Selo je ̀ ivelo s Rudnikom. Veliki rudarski kompleks dvaju rudnika “Tresibabe” i “Podvisa” prostirao se do nadomak sela (na 200 do 300 m od sela). Stanovni{tvo je bilo vezano za Rudnik: ekonomski, obrazovno, kulturno-zabavno, sportski, politi~ki sve. U wihovoj svesti i


23

podsvesti i àrgonu ostao je zauvek termin “Rudnik” za mnoga pitawa egzistencije (uz pojam “Tresibaba”, “Podvis”), te je, za ovu kwigu, uputno pisati ga velikim slovom po~etnim.

Tako je ovo lepo selo bilo okvalifikovano i stihovima:“Rgo{te je mala varo{ica

u weg' ima Rudnik i Bawica”.

Rgo{tani, oni sredove~ni, ne}e propustiti, danas, da od radnih akcija spomenu prekopavawe kanala kroz selo i kompletno regulisawe veoma }udqivog Potoka, stihije, koji je, kad se zadade sa Tresibabe, nanosio velike {tete, ru{io zgrade i avlije i nanosio ogromne koli~ine kamewa i erozivnog materijala u dowi deo sela (te je od toga nastao naziv Sprudak). Izgra|ene su i kaskade u koritu potoka, zasa|en je bagrem, izgra|eni su mosti}i na koritu ...

A kada govore o tome, doda}e kako su po{umili tih godina brda oko sela: Bu~inu, Liskun i ûku. Sami su proizvodili bagremove sadnice i po{umqavali. Re}i }e i to da je na ~elu akcija bio autoritativan me{tanin Quba Milosavq-evi}Teklija. Bio je prvi predsednik Narodnog odbora u selu, ka-snije predsednik Sreskog odbora u Kwaèvcu i upravnik rudnika Dubrava.

Jedna od akcija bila je pro{irivawe i izgradwa makadamskog puta od Podvisa do Kwaèvca.

Taj period, te prve godine po osblo|ewu, bile su godine izuzetnog poleta, odu{evqewa, nesebi~nog zalagawa i uspeha: kad su seqaci, sami, isprezali sto~nu zapregu u putu za wivu, jer su videli da treba pomo}i u prevla~ewu bandera za struju, ili kamena, materijala za gradwu puta.

SEOSKI VODOVOD

Moglo bi se re}i i selo sa dva vodovoda. U pro{losti pija}a voda dobijena je iz bunara po selu. Nije u svim bunarima bila dobra voda pitawe vode, vodovoda ~ekalo je re{ewe. neki su donosili vodu sa Bawice.


24

I

S prolaskom vodovodne cevi za Kwaèvac iz bogatog izvori{ta Siwi vir u koritu Svrqi{kog Timoka, nedaleko od Rgo{ta (uzvodno), na pomolu je bilo re{ewe problema. Preduzimqivi Mile Raki}pokre}e inicijativu. U saradwi je sa preduze}em “Standard” iz Kwaèvca sa predsednikom Ratkom Mici}em. Formiran je Odbor i predstavnici s Raki}em dolaze u Ni{ u renomiranu fabriku pumpi “Jastrebac”. Tehni~ki direktor “Jastrepca” je Rgo{tanin, inèwer Obrad Pe{i}. Re{eno je. Ura|en je projekat pumpne stanice, dobili su ure|aje, pumpe i opremu. Sagra|ena je zgrada za pumpnu stanicu niè sela i s pogonom na struju voda je odvo|ena na 120 m visinske razlike u brdo zvano Bu~ina. Sistem je izvanredan. Kad se rezervoar na brdu napuni, automat iskqu~uje pumpu u stanici, kad se oprazni, pumpe {aqu vodu u rezervoar. Na mermernoj plo~i stoji: “Vodovod izgra|en iz sopstvenih sredstava. Pu{ten u rad 21.XII 1975. M.Z. Rgo{te”.

II

Preduzima se u selu jo{ jedna akcija. Postoje ambicije da mesto postane turisti~ko jer postoje prirodni i drugi uslovi. Inicijativni odbor: Mile Raki}, Tadija Raj~i}, Miodrag Ra{i}, Aksentije Miladinovi}, Milorad Tomi}, Miroslav Jankovi}, Sava jankovi}, rukovode akcijom, selo investira, ura|en je projekat i paralelni prikqu~ak za vodu sa Bawice. Ugra|ena je pumpa u bunaru kod izvora bawske vode odakle se odvodi za rekreacioni centar, olimpijski bazen izme|u sela Rgo{ta i Kwaèvca. Izvr{ena je provera snage bawskog izvora, oko pet meseci trajalo je ispitivawe. Utvr|eno je: ne smawuje se, ravnomerno isti~e bawska voda sa izvora, centralnog bunara. Ura|en je cevovod do sela, ugra|eni prikqu~ci: jedan u centralnom bunaru, drugi, na postoje}i vodovod u selu. Voda je slata na analizu ispravnosti u odgovaraju}i institut u Beogradu. Potvr|ena je ispravnost. Do{lo se do posledweg koraka: moè prema potrebi, iz nekih objektivnih razloga, kao {to su kvarovi, prirodne anomalije i sl. da se bawska voda prikqu~i na seoski vodovod. Kompletna dokumentacija o ovome postoji kod Slavi{e Milivojevi}a iz Rgo{ta. Op{tina


25

Kwaèvac nije dozvolila. Skinuta je pumpa i ~uva se u selu. U selu kaù: nikada nije kasno da u na{e ku}e do|e topla bawska voda.

ûje se, nezvani~no, da neki investitor iz Italije ho}e da finansira izgradwu male fabrike, ure|aje za fla{irawe bawske vode.

Projekat za izgradwu kanalizacije otpadnih voda u selu

Opravdana je investicija za seosku kanalizaciju jer se na nekoliko mesta u selu vide tragovi vlaèwa iz septi~kih jama. To }e, za sada, ostati na nivou inicijative jer nema finansijskih sredstava za izgradwu.

A PRE STOTINU I VI[E GODINA

Kraj demografske odiseje naseqavawa zapo~ete pre vi{e vekova

Ovo staro naseqe kona~no se smirilo sredinom XX-tog veka nakon vi{evekovnih seoba po~ev jo{od rimskog i predrimskog perioda na Balkanu, kao i perioda pre Nove ere.

Za slovenski period, prema predawu kao i na osnovu podata-ka, naziva mesta u vremena ona stara kraj lekovitog izvora bilo je naseqe. Toponimi, nazivi mesta u okolini svedo~e da su stani-{ta mogla biti:

a) U podno`ju brda ûka, na mestu zvanom Seli{te bilo je naseqe. Demografi i arheolozi kaù: gde god se koje mesto, potes naziva “seli{te”, egzistiralo je naseqe. Neki su nalazili, u pro{losti, ostatke gra|evine: oblikovano kamewe, polomqene komade grn~arije (crepove).

b) Nedaleko od mesta pod a) na oko jedan kilometar od dana{we èlezni~ke stanice Rgo{te bilo je, u pro{losti, po predawu, naseqe. Dragoslavi Bokan pri~ala baba da su tu neki qudi nalazili zlatne nov~i}e. Dragoslava navodi da je u mestu zvanom Timok, preko mosta, na{la stare neobi~ne zar|ale metalne okove za vrata. Ona gaji jednu pretpostavku, po{to me{tani okolnih i drugih sela imaju u ataru Rgo{ta wive,


26

zemqi{te, zakqu~uje da su se odavde raseqavali ... To su sela: Svrqi{ki Miqkovac, Kamenica, Lukovo, Drajinac, Tijovac).

v) Na mestu gde je stari rudnik u mestu zvanom Padina, nalazili su seqaci stari nakit (kad su riqali). Nai{li su i na kaldrmisanu stazu i kraj we kostur. Nalazili su i {qaku, {to govori o kova~nicama; tako|e i polomqene “crepove” od grn~arije, odvozili to i bacali u Timok, neznaju}i vrednost ovih iskopina.

g) Niè dana{weg grobqa, prema Timoku, nalazile su Rgo{tanke, Vukosava Kose Nikodijevi}i Dragoslava Bokan delove zemqane grn~arije. Poseduju ih i danas, kod ku}e. Pri orawu, kaù one, ~uje se, dole, u zemqi, kao da odzvawa, grede kao {upqina ...

Deda Vukosavin, Voja, nakupio je bio {aku nov~i}a, bakaru{a. Neki su na{li nov~i}od zlata i dali ga zlataru u Kwaèvcu, da ga o~isti i proceni, ali ga on nije vratio.

Vukosava i Dragoslava pretpostavqaju da je tu, niè grobqa bila neka, kao usputna stanica, han, gde su mewali putnici kowe, na putovawima.

Nikola elektri~ar, iz Rgo{ta, na{ao je neki predmet od slonove kosti i napravio korice za britvu.

Kod ~uke “Grn~ar” u ataru nedalekog sela Crvewa postoji potes Rgo{ki dol. Slavoqub Anti}, nastavnik istorije Rgo{tanin, navodi da je vredno pa`we istraìvawe pravca: @ukovac (jer ima sli~nih naziva rodova u tom selu), linijom na Rgo{ki dol kod Grn~ara i zavr{avawe s naseqem kod Bawice.

d) Sa dolaskom osvaja~a, Turaka, naseqa u Srbiji pomerala su se ka planinama i teè pristupa~nim lokalitetima. Tada{wi stanovnici iz naseqa oko Bawice povukli su se u brda, gore u Tresibabu, u jednu klisuru izme|u brda zvanim Bu~ina i Liskun, danas zvano Staro selo. Po predawu, da bi za{titili i zamaskirali naseqe, zatvarali su ulaz u klisuru kamewem i drvqem. Nema porodice koja nije imala ku}u u Starom selu. Bilo je uslova, pored ostalog i dovoqno pija}e vode.

|) Odiseja pomerawa, spu{tawa ka ravnici, ka Timoku, nastavqala se kad su se za to stvarali uslovi. Selo se tako i


27

pomeralo daqe.

Dana{wi stanovnici Rgo{ta, {ezdesetogodi{waci i stariji o~evici su i u~esnici preseqavawa i stacionirawa na “posledwoj stanici” na dana{wem tlu.

Tokom prve polovine XX veka, oko tridesetih godina: bio je zavr{en Prvi svetski rat, uveliko su radili rudnici “Tresibaba” i “Podvis”, prose~ena je, pro{la je pruga Ni{-Kwaèvac, po{lo se na zanate, krenulo je {kolovawe dece...

Posledwi zaselak Blatarci bio je na nagnutom, klizavom, nepovoqnom terenu. Dole je ve}bilo formirano selo.

O demografskoj pojavi preseqavawa, masovnijeg pomerawa stanovni{tva naj~e{}e ~itamo: ... selo, naseqe... nalazilo se... preseqeno je, u pro{losti... tu i tu. Me|utim, ovde je pojava da je preseqewe na nove terene bilo u ìvotu postoje}e, ìve generacije. Oko 200 osoba preseqavalo se jedna porodica za drugom.

Navodi se, kao statisti~ki: prvi je iz posledweg zaseoka Blatarci si{ao Rusim Milenovi}albatin (potkiva~). Potom Gavra Mileti}(sledi spisak oko 30 doma}instva). Kupovali su placeve, zamewivali, za wivu..., zauzimali niè delove sela: Peliwak, Sprudak i druge. (Prepri~ava se anegdota iz prote-klog veka o preseqewu, Mikajla zvanom Kuka. Wegova ku}a bila je prva, gledano iz doline, a onda su se svi preselili a wegova je ostala posledwa. Kad bi dolazio u selo, u prodavnicu, pozdravqao se sa qudima kao da je iz drugog sela).

Ostali su, u biv{em nasequ, u Starom selu, i obnovqeni su zapisi, crkvi{ta Rusalnica, Sretewe ve~ita obele`ja... Ima i ostataka zgrada...

Preseqavawe je zavr{eno nakon oslobo|ewa, po zavr{etku II svetskog rata s osnivawem SRZ (Seqa~ke radne zadruge). Nova institucija pomagala je tako {to su doma}instva u SRZ dobijala placeve time {to su ve} uloìli zemqu u kolektiv. Op{tina Rgo{ka parcelisanala je slobodne povr{ine i urbanisti~ki re{avala ovo, tako va`no pitawe u daqem ̀ ivotu sela. i drugim me{tanima dodeqivani su placevi u zamenu za wivu. Naseqavawa je bilo najvi{e na podru~ju Rosuqe i prema Bawici.


28

Na novim lokacijama neki rodovi opet su se familijarno grupisali.

Na pitawe kako je to, prakti~no, sprovo|eno, {ta prvo... starica Desa @iki} Sevda navodi kako se weno doma}instvo, u godinama oko 1955, preselilo:

- Prvo se podigne plevwa i {tale, obori, pojata za stoku: krave, ovce, sviwe, koko{ke... Posle ambar i privremena mala zgrada, ku}a, da se u wu ̀ ivi, stanuje neko vreme, mo`da i neku go-dinu. Ondak, jedne godine, pravi se cigla i sprema kamen, pesak i drugo za novu ku}u. Kad bude na prole}e, pravi se ku}a, preko leto pod krov i omalteri{e se koliko moè. Ako moè i kodnik i po-drum i neka soba. Na drugu godin' zavr{ava se. Za to vreme i ima-we se radi, ~uva stoka, i deca se {koluju, i slavi se... pa se t'g po-magaju, i na zajam, i familija ti pomogne, do|u sas krave i kola ...

Prema usmenom kazivawu navodimo spisak preseqenih porodica iz naseqa Blatarci zv. i Drugo Staro Selo.

- Rusim Milenovi}

- Gavra Todorovi}

- Qubomir Bogosavqevi}

- Quba Pavlovi}

- Pavle Pavlovi}

- Bo{ko Vidojkovi}

- Mom~ilo Mihajlovi}

- Velibor Boìnovi}

- Bora Mihajlovi}

- Sava @iki}

- Milan @iki}

- Jemilka Pavlovi}

- Tomka i Rade Mileti}

- Mira i Vu~a Vukadinovi}

- Mile Gruji}

- Bo{ko Davidovi}

- Qubinko Ra{i}

- Ilija Gruji}

- Quba Dini}

- Bude Dini} i Smiqka Radowi}


29

- Jelen Pavlovi}

- Sava i Dobrinka @iki}

- Danilo Milojkovi}Tatarac

- Danilo Dini}

- @ivojin \or|evi}

- Draga Ili}

- Jovan Vasi}

- Stojna Mladenovi}

- Stevan \or|evi}

- Mile Stanojevi}

- @ivojin Bogdanovi}

- Slavi{a Bogosavqevi}

- Mikajlo Kuka

GRA\EVINE U SELU KOJE SE JO[ PAMTE

Seoski ko{evi

Na mestu gde je sada sala Doma kulture, bila je zgrada “selski ko{i ambar”. Davana je “u napolicu” seoska zemqa, wive i {to se ubere, ~uva se u seoskom ko{u i ambaru; te se kasnije podeli sirotiwi, ili se proda.

Apsana

Skoro svako selo imalo je tzv. “apsu”. To je, obi~no, bio neki seoski podrum u sastavu neke seoske (javne) zgrade, ambara i dr. Selom je upravqao predsednik op{tine, a kmet je izvr{ni organ; da sa birovom, pandurima, op{tinskim sluìteqima sprovodi nare|ewa. Uhvate nekog, ili dostavi neko, poàli se: - taj i taj... uznemiravao, uznemiravali... Predsedni saslu{a, izgrdi, osu-di..., a za teè prekr{aje dostavqao je u Kwaèvac. Sitne kazne, dan-dva apse izdràvane su u seoskoj apsani.

Stara op{tina

Na mestu gde je danas dogra|eni deo Zadr`nog doma (u centru), bila je velika prizemna zgrada i veliko ogra|eno


30

dvori{te. Op{tina je bila zajedni~ka za sela: Rgo{te, Ore{ac, Glogovac i Rudnik Podvis. U dvori{tu su se odr`avale svetko-vine, igranke, zborovi i dr. pod svodom je bio i ajat (oga|eni i pokriveni deo; tu je bilo i mesto za muziku, svira~e).

Posle II svetskog rata u zgradi je, neko vreme, radio elektri-~ni mlin, pa su ga uzele, prelocirale udru`ene zadruge “Tresi-baba”

Vodenice

Baba-Marina vodenica bila je u mestu zvanom @drelo, na Timoku, pri izlazu iz klisure (Svrqi{ka klisura). (Mara, majka


31

generala \or|a \or|evi}a Grosa, komandanta kowice u I svet-skom ratu).

Bila je u Podvisu i jedna rgo{ka vodenica na Timoku (po pri~awu starih qudi).

U mestu zvanom \urin zavoj stoji jo{ velika zapu{tena zvana Parakanska vodenica sa {est kamenova. imala je vi{e vlasnika, iz tri familije, to su: Anti}i, \or|evi}i i Jelenkovi}i. Vodenicu je kupio Stevan Stefanovi} Parakanac od Marjana i Svetozara Milosavqevi}a.

Po predawima: na Timoku nekada su postojale vaqavice; i jo{jedno: u ataru sela bile su u pro{losti pivnice gra|ene van naseqa, sli~no onim u Negotinskoj krajini i drugim vinogradar-skim podru~jima. To koincidira s realno{}u o postojawu nase-qa u sredwem veku i ranije).

ISKOPINE, PE]INE, UTVR\EWA

Stare qudske kosti u dvori{tu

Kad je kopao temeq za ku}u, Mile Veqkovi}, majstori su na{li stare qudske kosti i neke predmete. Nije poznato poreklo iskopanog (pretpostavke mogu biti razne). Bilo je vrlo staro.

Bolvan

Slavoqub Anti}, nastavnik istori~ar, iz Rgo{ta pretpo-stavqa da je na brdu Bolvan, u pro{losti, mo`da u rimskom periodu na Balkanu, postojala neka tvr|ava; ima tragova, ima ostataka konfiguracije nekog utvr|ewa. Realizam pretpostavke mo`e biti i u tome, {to je, onda, aktivno radilo rimsko kupa-tilo na Bawici.

I Dragoslava Bokan, jeste osoba, od nevelikog broja Rgo{tana, koji se, obi~no re~eno, bave starinama rgo{tanskim u tom okru`ewu. Po wenom, na Bolvanu postoji mala pe}ina; potom, traga~i zakopanog blaga prekopavali su, ali nisu na{li...

Na Bolvanu je, u pro{losti, bio spomenik krajputa{, “Ne-


32

znani grob” navode me{tani.

Pretpostavku o utvr|ewu ili gradu na Bolvanu, o iskopinama i putu u samom podno`ju brda s pretpostavkom da je tu bio han potvr|uju pisani podaci iz kwige “SRBIJA ZEMQA I STANOVNI[TVO”, od rimskog doba do kraja XIX veka, pozna-tog austrijskog putopisca Feliksa Kanica (kwiga druga, Beo-grad 1985), na stranicama 350 i 588 stoji:

“Rimqani su pokrili celu timo~ku oblast mreòm utvr|enih naseqa, koja su stajala u tesnoj vezi sa dunavskim putem, dugim 91 miqu, koji je ubeleèn u Pojtingerovoj tabli. Da se ovaj put severoisto~no od Ni{a odvajao od carigradskog vojnog puta i zatim i{ao uz gorwi tok Timoka, pogodio je ve} pre gotovo 90 godina o{troumni Manert; me|utim wegovu po{tansku stanicu Timacum maius udaqenu 27 miqa, on je naslu}ivao u blizini nekog sela “Isperik” (verovatno Izvor kod (Derve-na)...”

Slede}a stanica Timacum maius, justinijanski Timaccolum na Tab. Peut ubeleèna 10 miqa isto~nije, bila je na Baranici, udaqenoj isto toliko od Ni{evca, na strategijski va`nim stava-ma dvaju krakova Velikog Timoka, gde sam na{ao sasvim pouzdane dokaze o nekada{wem postojawu rimskog naseqa. I. Manert ga je postavio kod Kwaèvca, ~ijoj teritoriji Barawica pripada. Jire~ek je prihvatio moje locirawe ova dva mesta, ali je Timacum maius pomerio prema Kwaèvcu ...”

Ta~na lokacija Timacum maius-a jo{ nije utvr|ena. Osim kod Ni{evca ovo mesto se ubicira (postojalo je) i u blizini Kwa-èvca, u Rgo{tu (M. Mirkovi}, Rimski gradovi, 90; TIR K 34, 125).”

“U Barawici u obli`wem Trgovi{tu na|eni su mnogi rimski spomenici: ostaci utvr|ewa, skulpture, epigrafski spomenici. Tu se, verovatno, nalazila rasksnica puteva. Na lokalitetu Kulina u selu Ravna otkriveni su ostaci ~etvoro-ugaonog utvr|ewa sa kru`nim kulama, dimenzija 110x138,5 m ...

Felik Kanic daqe navodi: “U Barawici u obli`wem Trgovi{tu na|eni su mnogi rimski spomenici: ostaci utvr|ewa, skulpture, epigrafski spomenici. Tu se, verovatno, nalazila


33

raskrsnica puteva. Na lokalitetu Kulina u selu Ravna otkri-veni su ostaci ~etvorougaonog utvr|ewa sa kru`nim kulama, dimenzija 110x138,5 m ...”

I dr Stevan Ma~aj u kwizi “Gra|a za toponimiju okruga Kwaèva~kog” (Beograd, 1859) navodi mesta, ostatke gradova minulih civilizacija, kao: Koèq, Gradi{te (u Zaglavku B.P.), Grn~ar, Svrqi{ki grad, Kuli{ta (kod Podvisa), Jano{icu, Suvodolsku glamu, Vetren, Bu~je, Jakovac, Prekonogu i dr.”

Vi{e pisanih izvora svedo~e da je od Bawice na zapad, uz Svrqi{ki Timok vodio put, gde su na 3 km “razvaline Kuli{ta, grada vi{e Podvisa, na ulazu u Svrqi{ku klisuru” po navodima M.\. Mili}evi}a u kwizi “Kneèvina Srbija”, str. 340, 834 i 835; kao i Stevana Ma~aja u kwizi “Gra|a za toponimiju okruga Kwaèva~kog”, str. 344.

Kuli{ta, naziv prema vi{e kula bilo je rimsko utvr|ewe na putu za Svrqig. Od Kuli{ta put je vodio na Siwi vir, Ore{a~ku Bawicu, i Golemi kamen, pa na Kqu~ i Plo~u. Tu, na Plo~i, u duìni od 100 m tutwi pod zemqom kad prelaze zapre`na kola. To je na putu za selo Svrqi{ki Miqkovac, gde na 1 km od sela ima ostataka livnice i jedan stari bunar.

Od Kuli{ta put se ra~va, pa jedan je drugi krak i{ao pravcem na selo Beli potok, uvalu Rojanicu, pa na Kowsku


34

padinu, Tupan i Varni~ki vrh.

Prema, danas, postoje}oj konfiguraciji razvalina na Kuli{tima postoje ostaci dveju kula, sa temeqima 6x6 m a na rastojawu od oko 100 m.

Blokove kamena uzimali su, u pro{losti, seqaci za zidawe pojata, a traga~i za zlatom i danas prevr}u kamewe i kopaju... Na prostoru Kuli{ta ima sedam kamenih krstova, zapisa, dok na celom ataru sela Ore{ca ima 3, 4. U koritu Timoka iza ~etvrtog tunela ima {est grobova u mestu zvanom Kalu|erevica.

Kuli{ta - Rimski put

Priroda je, u svojoj erozivnosti, bila oblikovala na Bolvanu figura “me~je glave”. Sru{ena je me~ja glava” kad su traga~i zlata prevrtali kamewe po Bovanu.

Osim predawa i oskudnih pisanih tragova i pretpostavki o Bolvanu, nave{}emo i kratak tekst o nedalekom, tako|e, Bolvanu kod Aleksinca, nedaleko od sela Bovan (danas i od Bovanskog jezera).

“Sredwevekovni gradi} Bolvan (danas grani~no selo prema oblasti Bawe) sa poznatim trgom i naseqem na carigradskom putu podignut je na ru{evinama Presidium Pompei kao i grad Lipovac (danas selo Lipovac) a pomiwe ih Konstantin Filozof 1412. godine kao isto~na grani~na mesta zemaqa despota Stevana


35

Lazarevi}a. Te godine je obesni turski vojskovo|a Musa napao ova dva grada, plene}i, pale}i i ubijaju}i stanovni{tvo ~ita-voga kraja s ciqem da naseli svoj narod i stvori carske spahi-

3luke.”

Izme|u asfaltnog puta i Vira u kompleksu Bawica postoje male, neistraène pe}ine u koje se moè u}i. Ulazio je Rista Stanojevi}. Zatrpani su ulazi iz bezbednosnih razloga. I to je jedno zna~ajno i atraktivno blago koje ~eka da bude otkriveno.

Kuli{ta

Terzijina pe}ina

Navedeni citati, dakako, daju nam pravo da Bolvan uvrstimo u “oblast mreòm utvr|enih naseqa”, kako je naveo F. Kanic, u rimskom periodu, a mi, s obzirom na Bawicu, dodajemo da je Bolvan (crkvi{te, grad, tvr|ava) na izlazu iz Svrqi{ke klisu-re pored “Kupi{ta” kod Ore{ca postojao i pre rimskog perioda na Balkanu.

(Istorijski podaci koje donosi “kwiga o Rgo{tu”, mogu biti opomena da se rgo{tanski lokaliteti ozna~e, obeleè.)


36

3 Preuzeto iz “Glasnika srpskog u~enog dru{tva”, kwiga CLII, Beograd, 1875, str. 306-307.

PISANI PODACI O MESTIMA RUDNOG BLAGA PODRU^JA KWA@EVCA

Preuzeto iz teksta (materijala): “Zna~aj varo{i Kwaèvca i okoline”, Sud op{tine Kwaèva~ke, 3. septembra 1921., br.81-83.

Centri kori{}ewa rudnog bogatstva i glavne topionice bile su u selima: Gradi{tu, a potom i u [trpcu, Repu{nici, Aldincu i pri~evcu (uglavnom: olovo, bakar, zlato), sve u Zaglavku.

Navodimo podatke i posebno, poselima:

- kod [trpca vadio se bakar i magnetno gvo`|e,

- kod Aldinca olovo,

- kod Starog Korita olovo, srebro i me{ovite rude,

- kod Ore{ca pirit i parafinski {kriqci s bogatijom rudom od nalazi{ta kod Aleksinca,

- kod Jela{nice zlato,

- podru~je Vetrena, vi{e sela Sela~ke obiluje granitom,

- kod manastira Suvodola ima sijenita, magnetita i gvozdene rude,

- u podru~ju brda Grn~ar èlatinsko staklo, zatim tu je izra|ivana grn~arija i kerami~ki proizvodi za zidawe ku}a i gradova u proteklim vekovima,

- u reonima sela: [trpci, @lne, Ponor bilo je pojave da stoka liè zemqu jer ima soli,

- u ataru sela [titarca u slivu Lokvanske reke jo{gleda iz ùtog brega okno starog rudnika o kome se ni{ta ne zna (verovatno bilo je zlata i bakra).

ZAPISI, CRKVI[TA, KULTURNA MESTA

Bogorodica

To je bila zadru`na slava. U mestu zvanom Obreìna nalazi se zapis sa kamenim krstom. Obnovio ga je godine 1913. deda


37

@ivojin, crkvar iz sela Ponora. Nalazi se na imawu Janka Pe{i}a, danas je to imawe Radomira Jovanovi}a. Crkvar @ivojin je dolazio, ~istio kladenac, ure|ivao... Bolesnicima je stavqao drvene krsti}e na obolelo mesto po telu, uz prigodnu molitvu Bogorodici da bolesnik ozdravi. I danas dolaze me{tani i drugi, pale sve}e na praznik Bogorodicu, a naro~ito posle obnavqawa 2003. godine.

O obnavqawu crkvi{ta 21. septembra 2003. godine prepri~ava se u selu misti~na pri~a. Obnovili su ga Radomir Jankovi}Rade i wegova familija na osnovu jednog istovremenog sna. Naime, Radomirova k}erka, Qubi~ica i zet Radivoje Popovi} sawali su iste no}i san da treba urediti zapis Bogorodicu; navodno “da im po|e napredica u doma}instvu” i {to nemaju dece.

Sveti Nikola

Zapis sa kamenim krstom obnovio je @ivul Paunovi}, a nalazi se ispod brda Bolvan, prema selu u vo}waku Jelena Pavlovi}a. Danas je to imawe Save Jankovi}a. On odr`ava, ure|uje crkvi{te, koje je redovno pose}eno o prazniku Sv. Nikoli i to najvi{e oni, koji slave Sv. Nikolu.

Sveta Trojica

U potezu Ore{je postoji kameni krst s ne~itkim natpisom, o{te}enim “od zuba vremena”. Odr`avao ga je Miqko Gruji}, me|utim, to crkvi{te je zapu{teno; a skoro da i nema zainteresovanih da bi posetili bogomoqu, osim naslednika Miqka Gruji}a.

Razlog je i taj {to se u Rgo{tu ne slavi Sv. Trojica, ve} su toga dana Rgo{tani u susednom selu Ore{cu, gde je Sv. Trojica zavetina.

Sveti Ilija

Zapis je u mestu zvanom “Krs”. Bila je u pro{losti i mala zgrada, pa je ostao samo kameni krst s natpisom. Izlazili su na taj dan do 1945. godine Rgo{tani masovno. Oni, koji tu imaju imawe dolazili su familijarno s gostima i prire|ivali ru~ak.


38

Kola~ar bi organizovao svetkovinu, pop je sluìo molitvu... Do uve~e muzika je svirala kod zapisa, a uve~e bi se nastavila igranka u selu.

Bolvan

Brda{ce od kamewara i sitnog rastiwa, vi{e sela, vaìlo je u pro{losti za kulturno mesto. Erozijom bila se formirala potkapina od kamena i jedno mesto kao stolica i krov. Provla~ile su se ispod potkapine ̀ ene nerotkiwe i bolesnici, naj~e{}e deca (od raznih bolesti). Tu su ih upu}ivale vra~are iz okolnih mesta.

Miletina crkva

Crkveni spomenik iz perioda pre oslobo|ewa od Turaka 1833. godine nalazi se u ataru sela @lna; me|utim u pisanim izvorima stoji da je “u blizini sela Rgo{ta...” Iz tih i drugih razloga, jer su proro~anstva crkvara Milete poznata i prisutna u svesti qudi ovog podru~ja, upu}eni smo da navedemo neke podatke iz predawa. Po tome, crkvi{te je iskopao crkvar Mileta @ivadinovi} iz susednog sela @lna, umro 1878. godine. Milan \. Mili}evi} pomiwe u kwizi KNE@EVINA SRBIJA (Beograd, 1876) da je neki Mileta iz @lna kopao crkve kako mu se usni, da bi verom prkosio Turcima.

Prema predawu, daqe, crkva je bila na brdu “Glavi~ica” i Turci su je oskrnavili. Mileta je usnio san da crkvu treba postaviti, ozidati, na lokaciji ovoj dana{woj, jer je na neobja{wiv na~in pre{la Timok i tu se smestila. Tako je crkvar i u~inio. Posve}ena je Sv. Lazaru, pa se toga dana ovde okupqa narod iz okoline. Pale sve}e, ostavqaju nov~i}e i druge darove, a ène crkvarke stavqaju drvene krsti}e na obolelo mesto vernika... I Milan Kosti} u kwizi KWA@EVAC I STARI KWA@EVA^KI OKRUG U PRO[LOSTI I SADA[WOSTI (Beograd, 1933) pi{e i jednom predawu: “Blizu sela Rgo{ta kod Kwaèvca, spram Glavi~ica, po predawu, nalazi se Miletina crkva. Ina~e se zove crkvi{te po nekoj crkvi, za koju narod pri~a da je bila na nekom brdu (Podvisu) pa je ovde “preletela”


39

stoga {to su je tamo Turci oskrnavili. Prona{ao je neki Mileta pa se po wegovom imenu prozvala Miletina crkva.”

Danas: Mala lepa gra|evina, Miletina crkva, veli~ine: 6,5x4 m + 1,5 m luk oltara; u 1,20 - 1,40 zid je od kamena (zidano sredinom XIX veka), a potom jo{ 1 m zida je od betona i lep krov od crvenog crepa sa dva staklena prozora (u krovu) (obnovqeno 1988. god.) Betonski pod zastrt. Vrata stilizovana, metalna s bravom, ali se ne zakqu~avaju iako je unutra{wost veoma opremqena: ikonama, darovima (pe{kirima i drugim teksti-lom), heklanim komadima (miqeima), vaznama, crkvenim rekvi-zitima, te posu|em i dr. Okolo su klupe, po sredini sto, u pro~equ tri kamena krsta. Najstariji, ~etvorougaona piramida bez natpisa, sredwi, o{te}en (zazidan u beton) s natpisom: “U ime bo`je i slavu i zdravqe u qudi i napredak u stoku, ovu zadu`binu podiè” (nadaqe je u betonu, ne vidi se. Na novijem krstu: “Sv. Lazar, spomen-plo~u podiè Milenkovi} Desa iz @lna.

Na mermernoj plo~i napoqu: “...posve}ena Sv. Lazaru. Obnovila Pravoslavna hri{}anska zajednica iz Kwaèvca."

Grobqe

Staro seosko grobqe nalazi se nadomak sela (prema Timoku), delom na ravnom, a delom na nagnutom terenu. Stariji grobovi zarasli su u {iprag, kako je to, ina~e, po seoskim grobqima, a noviji, na zaravni, uredno se odràvaju. Nismo saznali o drugim, starijim grobnim mestima. Jedino, kod zapisa Sv. Ilija postoje ostaci nekih kamenih krstova...


40

IZ DUHOVNE KULTURE

U OBREDIMA FIKSIRANA JE INFORMACIJA, ^IJIM ISTRA@IVAWEM MO@EMO

REKONSTRUISATI DUHOVNU KULTURU STARIH SLOVENA

I. Anastasijevi}

41

ZAVETINE I SLAVE

Tragom narodnih obi~aja

15. februara 2002. - Osve}ewe nove bogomoqe "Sretewa"

Sretewe

Prema legendi, nekada davno, masovno su qudi umirali od ~ume, kuge. Onda su na{li dva para volova bliznaka i blizance, muà i ènu, pa su ih poslali, jedne u jednom pravcu, druge u drugom da obilaze selo (i {ire) u onda{wem Starom selu. Tamo, gde su se oni sreli, stvoren je zapis Sretewe... a qudi su se spasli ~ume.

Sretewe u Rgo{tu je praznik za zdravqe. Ne ide se na grobqe. Kod obele`ja, zapisa, krsta, nedaleko od posledwih ku}a, vi{e sela, kola~ar koqe zavetnog brava, ovna, mesi kola~, sprema se slavqe... Op{tina pomaè finansijski kola~ara. On mora da bude, bira se, ugledni doma}in. Dolazi sve{tenik i sluì prigodnu slu`bu. Za veseqe angaùje se najboqa muzika, svira~i, iz okoline, @lnci. Uve~e sabor silazi u selo i produì se oro cele no}i.

Sretewe je neprekidno slavqeno (15. februara), nije zaobilaèno, ni zapostavqeno ni za vreme socijalisti~ke


43

Jugoslavije kad su neki verski praznici reducirani i zapostavqeni.

Sretewe u Rgo{tu 15.02.2004. godine

Kola~arka Svetlana predaje kola~ novoj kola~arki Cici

Postojala je, u pro{losti, zgrada sa dugom nadstre{nicom, ali je dotrajala pa je 2002. godine, podignuta nova zgrada. Jedan bolesnik, Rgo{tanin, Iva, sawao je da treba obnoviti zapis Sretewe. i selo je pomoglo te je izgra|ena bogomoqa, podignuta je zvonara i postavqeno, ve} postoje}e zvono iz osnovne {kole. U


44

bogomoqi su dva krsta, stari, ruinirani, s vidqivom patinom i novi veliki zavetni krst.

Qudi iz sela i iz drugih mesta masovno dolaze u Rgo{te 15. februara, na Sretewe, i od jutarwih sati pose}uju zapis.

Rusalnica

Zapis Rusalnica nalazi se, na istoj strani gde je zapis Sretewe, ne{to daqe; niè brda Bu~ina gde su bili zaseoci Starog sela.

Svako selo u regionu Kwaèvca (gorweg i sredweg Timoka) imalo je, da tako kaèmo, svoju udarnu svetkovinu. U ve}ini mesta bili su i mawi va{ari u dane zavetine. U Rgo{tu su to Sretewe i Rusalnica, s tim {to je Rusalnica slavqena posledwa tri dana duhovske nedeqe (u petak, subotu i nedequ), no{ena je litija i dr.

@elimo, da za kwigu o Rgo{tu opi{emo ovaj praznik kroz promenu sadràja, kompleksno, i to s varirawem tokom proteklog XX veka.

1. Kada je praznik bio bogat obi~ajima tokom prve polovine XX veka.

2. Naglu promenu sa reducirawem obi~aja 50-tih godina (u socijalisti~koj Jugoslaviji).

3. Decenije stabilnog reduciranog stawa sa minimumom sadràja.

4. Nove kvalitete i improvizacije posledwih godina.

Neke delove, intervjue, da}emo u dijalektu.

I

Praznik tokom prve polovine XX veka

Pripreme za Rusalnicu po~iwale su vi{e meseci ranije. Kad se po~nu jagwiti ovce: - Ovo }e jagwe da bude za \ur|evdan..., ovo, ili ovi dva za Rusalnicu (bilo je i tri u bogatijoj ku}i). Tokom zime, dok se uveliko prede, plete, tkaje: - Toj }u da


45

izatkam, da napravimo..., ili toj smo kupili... da im {najderka, {najder sa{ije, da bude za Rusalnicu, da se s ne{to podnove. (Ustvari, po obi~aju, obavezno se deca moraju “podnoviti” za Uskrs.) “Na nadnicu sam i{la, da kopam, ta sam oduìla novi opanci za Uskrs, a Veligden se tag zvalo” kaè baka @ivana.

A tokom prole}nih meseci, sa pribliàvawem Rusalnice, sre|uje se, dogra|uje, ~isti avlija, guvna, obori; kao i poslovi u poqu: kopawe, ogrtawe... da urabotimo do Rusalnicu.

Na nekoliko dana pred praznik kre~i se i sprema, ~isti ku}a. U novijim ku}ama moleri{e se soba ili se dodaje druga bo-ja...

@ene peru slamarice, jastuke i pune drugom, sveòm slamom, {u{kama...

Sa pribliàvawem sve~anog dana ìvi se u znaku priprema svaki dan: kupuju se namirnice, kroja~i uùrbano dovr{avaju ode}u; deca posebno doìvqavaju sve: slu{aju, tr~e... Moè biti da i neka blià svojta iz drugog sela, mesta, do|e da pomogne.

Pristiù neki slu`benici, pe~albari... sa radova...

Kola~arevo doma}instvo je mesilo kola~ i na dan svetko-vine (u petak, prvog dana) na zajedni~kom ru~ku kod zapisa Rusal-nica reè se kola~.

Prvog dana praznika ustaje se rano. Name{taju se sobe, pristavqa se jelo (da se kuva), ̀ ene kupaju decu, |ake, obla~e ih i spremaju za u litiju. Neke starije ̀ ene idu u poqe da naberu biqe lekovito za le~ewe qudi i stoke. Ide se i na grobqe. Kom{ije se dogovaraju gde }e da peku jagawce, neki odlaze u obli`we vinograde po “loziwe” da se nagori ̀ ar za pe~ewe ...

Rano doru~kuju mladi i deca, koji }e i}i “u litiju”. Polazi se iz {kolskog dvori{ta. U~iteq ure|uje |ake. Tu su: sve{tenik, predsednik Op{tine i drugi vi|eniji qudi. Selo nije imalo crkvu, ali institucija sve{tenika postojala je oduvek. To je obavqao sve{tenik iz susednog sela Ore{ca, sedi{ta crkvene op{tine.

U litiju idu: momci, devojke (ali one, mla|eg doba), mla|i qudi, |aci i deca. Ure|uje se parada. Napred su momci i devojke koji }e nositi crkvena znamewa: krstove, ikone, ikonice i


46

veliki crkveni barjak. Ta posebna ~ast pripala je, dan-dva ranije, momku iz uèg izbora, koji je izvukao “klas”. (Evo kako: Predsednik Op{tine drì u ruci nekoliko slamki, a samo jedna je “sa klasom”, koji se ne vidi, u {aci je. Wih nekoliko momaka izvla~e, po slamku, i ~ija bude s klasom na kraju, on }e nositi crkveni barjak). Po{to je izvla~ewe bilo dan-dva ranije, to se i barjaktarovo doma}instvo pridruùje kola~arevom, i wegovi koqu jagwe i spremaju ru~ak (i iz tih razloga, pored drugih, momci, kandidati treba da budu iz imu}nijih ku}a).

Ure|ena parada ide iz sela u nedaleko mesto, potes, zvan Milijin trap; prema Kwaèvcu, gde }e do~ekati kola (zapre`na) s barjakom i drugim crkvenim rekvizitima iz crkve u Kwaèvcu.

Formirana litija prvo ide kod mirosanog drveta u mestu zvanom “Na del”. Litija{i pevaju uobi~ajeni tekst:

Mi idemo preko poqe,

Gospodi pomiluj,

Litija{i Boga mole

Gospodi, Gospodi pomiluj

Da udari rosna ki{a,

Gospodi pomiluj,

Da porosi ravno poqe,

Gospodi pomiluj,

Ravno poqe i dolove,

Gospodi, Gospodi pomiluj

Tri puta litija obi|e mirosano drvo, onda stanu svi okolo. Kmet ili neko od starijih iz litije nosi keser (teslu) i burgiju.

On prvo zase~e na kori debelog stabla krst (oko 30 cm su suge strane) u sredini zabu{i rupicu u koju sve{tenik, uz prigodnu molitvu i blagosiqawe uspe iz fla{ice “miro” a kmet ~epi}em zatvori otvor i zaravni keserom. (“Miro” je osve}ena te~nost zejtina koju sve{tenik spremi ranije).

Odatle litija ide pravo poqem na mesto zvanom Gorwi del. Svuda je isti postupak na mirosanom drvetu. Kod nekih zapisa, mahom udaqenih litiju do~ekuje mala zakuska. Vlasnici okolnih


47

imawa (wiva, vinograda, ...) spremili su: gibanicu, mladi luk, neko jaje, sir, prènu xigericu, ne{to pe~ewa s komadom hleba, te se zaloè mla|i iz litije, a potom produè.

Litija zatim produì preko potoka u mesto zvano Kowar (blizu zapisa Sv. Ilija) pa prelazi Timok i zaustavi se na Rosuqi. Odatle prolazi kroz selo, pevaju}i, gde ih do~ekuju {paliri qudi, èna, dece, gostiju i uz blagosiqawe: - Da ste ìvi, zdravi, da donesete ki{u, zdravqe, beri}et... i prskaju ih, polivaju vodom, mlazom vode vi{e glava litija{a... Stiù, na kraju, kod zapisa, krsta Rusalnica. Litija obi|e i ovde tri puta krst i mirosano drvo a ponovi se ritual ulivawa “mira” u stablo. Sve{tenik sluì molitvom, blagosiqa, prekadi tamwanom, potom kola~ar reè kola~ i jednu ~etvrtinu kola~a uru~uje novom kola~aru. O tome je ranije bio dogovor ko }e uzeti kola~ za slede}u godinu. Kola~ar je, po pravilu, ugledan, dobar doma}in. Pri tome se odrì kratak dijalog izme|u dosada{weg i novog kola~ara: - Evo ti, npr. R¸domire, pred¸jem kol¸~ od n¸{u zav»»}inu, Rus¸lnicu, da saz BËga i saz BË`ji pËmo} do~ek¸mo

Rus¸lnicu dogËdin i saz bËqi beri}»t od ov¸j. N»ka ti je sa sr»}u. Hvala, Mij¸jlo, hvala svima!

Muzika svira veseqe. Umorni litija{i upara|eni, s barjakom na ~elu, odlaze u selo na ru~ak... Poqanicu kod zapisa Rusalnica ispuwavaju improvizovane [atre, veliki suncobrani s mini-prodavnicama sitne va{arske robe, tu su: krakerxije, sodaxije, alvaxije i drugi poslasti~ari, tu je i po neki vejnik s kafanicom gde se to~i pivo iz buradi i sluì u velikim kriglama. Deca i mlade` su oko poslasti~ara koji nude: kolca, ]erdane, bombone, biskvite i tzv. slike. Slike su, u stvari jeftini kola~i, lepo upakovani svetlom, glatkom tzv. kola-~arskom hartijom raznih boja (i lepo zalepqeni). Deca se, kako-tako zaslade tim sasu{enim, trajnim i presoqenim kola~em (veli~ine oko 5x10 cm, bilo je i ve}ih, duplo i vi{e), a posebno je privla~na sli~ica u boji (zalepqena na {iroj strani), {to su bili portreti dece i odraslih, naj~e{}e ènskih likova. Na ve}im slikama su, ~esto, lep momak i devojka, “ukomponovani” uokvireni srcolikom figurom s tekstom, stihovima, qubavne sadrìne, kao na primer:


48

Gde se qubav za~ne,

tu su o~i pla~ne,

Gde je qubav slatka,

tu je pamet kratka.

Posle podne je oro, prvo “kod krs” na livadi a uve~e u selu.

Drugog dana dolazio je ve}i broj gostiju sa strane, iz bliìh, ali i iz udaqenih sela i iz grada. Dvori{ta su i prvog, i drugog i tre}eg dana ukra{ena lepim }ilimima, ~ar{avima i dr. na dugom konopcu. Pu{e se raskr{}a od vatre s jagawcima na ra`wu (negde i u hladu ispod visokih bagremova i dr.). Najvi{e je gostiju “i najboqe” tre}eg dana. Gosti stiù novi, i oni “od pre”, {etaju selom, obilaze kom{ije, ro|ake, prijateqe, odlaze i u poqe “u tre{we”, “jagode” i dr. Selo je puno vreve, dinamike... Veseqe je s ve}im intenzitetom, veselog sveta je vi{e od hiqadu qudi...

Takav folklor, takva idila, takva zdrava lica, vitak stas mladog sveta momaka i devojaka, pre drugih, rumeni obrazi... u ode}i raznih boja i kroja, te{ko se dade re~ima do~arati.

Slavski ru~ak, ovog perioda u Rgo{tu, bio je, otprilike slede}i. Predjela: mladi luk, sir, “oc't” (sir}e) s lukom i s krastavcima (“ako su stigli”), kiselo mleko, prèna xigerica (“drob”), podrobica, kuvano ìto s mlekom, gibanica sa sirom. Potom dolaze jela: ~orba (zakiseqena i nezakiseqena), janija “baba” (od jagwe}e iznutrice, sarmica), podvarak, puwene paprike i sarme “gu`vice”, podvarak sa krompirom i pe~ewe.

Pi}a: rakija, sqivovica, komovica, ali i od tre{awa i kru{aka; vino doma}e belo, rozikasto.

II

Sa novim dru{tvenim sistemom i naglim politi~kim i drugim promenama posle II svetskog rata prestaju i litije i dolazak velikag broja gostiju; porodice se smawuju, odlaze mladi£ na kurseve, u {kole, na razne slu`be... Komiteti Partije vode politiku zemqe, crkva je odvojena od dràve, pa se i verski praznici ne preporu~uju, a tu i tamo, onemogu}uju i zabrawuju - tradicija se zapostavqa. Privreda i poqoprivreda transfor-


49

mi{e se, i usavr{ava, ali u pone~emu postepeno stagnira; mada naseqa kraj rudnika i fabrika jo{ boqe organizuju ekonomsku stranu `ivota - napreduju. Pove}ana je nova preraspodela rada, poslova na selu: `ene i stariji su s ve}im intenzitetom na poqoprivredi, a mu{ki, pa i ̀ ene, odlaze u fabrike i na slu`be u gradove.

Na slave i svetkovine dolaze ~lanovi doma}instva koji su na slu`bi, na {kolovawu, do|u neki sa dru{tvom, a neki koji su na politi~kim funkcijama, prestali su dolaziti. Nema muzike o slavama, sve je mawe dinamike u selu.

Naveli smo seoske zavetine u Rgo{tu, Sretewe i Rusalnicu, kada doma}instva ne mese i ne seku kala~, ve} postoji institucija kola~ara i on sprema kola~. Moramo, me|utim, dodati da o svim drugim slavama u selu, kao {to su: Sv. Ran|el, Sv. Nikola, Sv. Jovan, Sv. \or|a, Mitravdan i Mrata, svako doma}i-nstvo mesi kola~ koji se prese~e prvog dana slave u prisustvu gostiju (ili pre wihovog do~aska). (U prilogu je pregled slava u selu po rodovima.). U pro{losti, me|utim (pre stotinak godina), slava je po~iwala s Pove~erjem. To je ve~era uo~i prvog dana slave s mawim obimom: s mawim brojem jela, s gostima iz blizine u mawem broju. Za Pove~erje mesila se tzv. ve~erwa~a, palila se, i ovde, sve}a, prekadilo se tamjanom i sekli su ve~erwa~u.

III

Zapostavqawe slava i zavetina u socijalisti~koj Jugoslaviji trajalo je oko tri decenije, mada one nisu sasvim prestajale. Dolazili bi, skoro redovno, ~lanovi doma}instva koji su na slu`bama. Nastao je i jedan prelazni termin, naziv "kongres": - Idemo kod }aleta (majke) u selo - ima "kongres"...

IV

Posledwih godina nastupile su neke promene. I daqe nema litija, ali o nekim svetkovinama bude igranka uve~e. Dolaze gosti (autom), ~lanovi doma}instva i drugi, tokom dana izlazi se


50

kod mesta zavetine, slave u poqu, postoji kola~ar, doma}in slave, zavetine, odr`ava se ceremonijal se~ewa kola~a, ~uje se i muzika, popije se i zapeva... Karakteristi~no je, za ovaj period, {to se improvizuju neki obi~aji tako {to neka, mahom mla|a doma}instva sprovode neke delove obi~aja - kako znaju i umeju. Odlazi se i na grobqe, naro~ito oni ~lanovi doma}instva koji `ive i rade u drugom mestu. Ide se na grobqe tokom celog dana.

JELA I PI]A DANAS

Stara jela i stara kuhiwa reducirana je; to je, sada, uobi~ajena kultura spremawa jela i servirawa, te nije od zna~aja navoditi je. Ima promene u servirawu pi}a i kola~a. Pije se pivo, kupqena rakija i vino, soda-voda, kisela voda, pa razni gazirani i negazirani sokovi, doma}i sokovi i kafa. Potom, obavezni su, o slavama i svetkovinama, i sitni kola~i i torta.

I, da dodamo, na kraju, kako su Rgo{tani, oni tokom prve polovine XX veka videli i ose}ali smisao zavetine, slave, a kako sada.

O n d a:

- da se qudi vide. Da dovedu decu, da ih odrasli vide i deca da upoznaju odrasle ro|ake i bra}u i sestre... Mladi i deca qubili su starije ro|ake u ruku;

- da se lepo ru~a, popije i zapeva za stolom.

- da se odmori i relaksira.

- da se litijom, se~ewem kola~ i molitvom obrati vi{oj sili radi o~uvawa beri}eta.

- da se dogovore o va`nim (i mewe va`nim) poslovima.

- da se sklope neki poslovi, zanatski radovi, izgradwe...

- da se doma}instvo pre~isti, sredi, renovira, podnovi.

- da se provesele, nasmeju, na{ale, zaigraju u kolu.

- da se sretnu s onima koji su na slu`bama, na {kolovawu, koji su tamo, odnosno i tamo daleko...

- da se momci i devojke sretnu, upoznaju, da uspostave vezu i


51

s namerom za zajedni~ki ̀ ivot.

- da na saboru i u kolu zainteresovani vide modu.

S a d a:

- da se posete roditeqi i stari kraj.

- da deda i baba vide unuke.

- da se dogovore o nekim poslovima i o nekim uzajamnim pomo}ima.

- Da se ponese ne{to od namirnica iz sela, ali i da se donese ne{to od ure|aja i namirnica roditeqima.

U novije vreme slavi se samo u nedequ.

PO SE]AWU STARIH RGO[TANA

- GODI[WI OBIÂJI O \UR\EVDANU -

Obi~aji vezani za \ur|evdan u isto~noj Srbiji ti~u se, uglavnom stoke, sto~ara i sto~arewa.

Jedan od najveselijih i sadràjem najbogatijih obi~aja u godini proslavqan je i kod slovenskog i islamskog i drugog sveta Evrope i Azije, a ima sli~nosti sa jednim sto~arskim praznikom

5starih Rimqana, prire|ivanim u ~ast boga Palesa.

Praznik je pun kultnih i magijskih radwi i vraxbina u vezi sa stokom, poqem, vodom, qudima, sa devom i svecima, te je negde nazivan "sto~arski veligden".

Smatra se da je bio posve}en kultu plodnosti i duhu drveta, a potom je vremenom dobijao agrarne i bajali~ko-qubavne ele-mente, pa se tokom vekova pagansko nasle|e povezivalo i

6preplitalo sa hristijanizovanim elementima i radwama.

U Rgo{tu, na pitawe kako su se kod vas odvijali \ur|ev-danski obi~aji, @ivana (1923) i Milorad Anti} (1924) i Sava (1927) i Dobrinka @iki} s uzdahom kaù: - E, to je bil¸ lepËta.


52

5 Jasmina Dokmanovi}: “\ur|evdansko-premuske pesme u Kraji{tu i Vlasini”,

Zaje~ar 3-4/1992, str. 26 Zaga Marjanovi}: “Dva stila izvo|ewa |ur|evdanskih pesama u selu Poru`nica kod Soko Bawe”, Zbornik radova sa XXVI kongresa S U F J u Soko Bawi 1989, str. 70.

Navodi}emo ta intervjuisawa wihovim jezikom i stilom radi autenti~nosti teksta.

- Pre muz¾grude na n»»kolko d¸na i na |×r|evdanski pet¸k po~¾we da se b»re cv»}e, od sv¸ke tr¸ve, i da se st¸vqa, u pËdrum u kor¾to s vËdu: mlek×qa, tr×ben, sip¸nica, lastar¸k od pr¾sad ({to je kal»meno), pa zdr¸vac, sel¾n, perunika, medun¾ka, loz¾ca, q¾qak (jËrgovan), trnd¸vil, ruzmar¾n, z»~ja ruà, gr¸n~ica sas cvet od kr×{ku, j¸buku, d×wu (koje se rascavt»lo).

ôbanin \or|e - 1935. godina

M×{ki spr»maju, saviju prut¸k od dren, zov» se toj ven~ilo, za ven¸c.

Na muz¾grudu, rano ×jutru, stavnin×, devËjke, mËmci, mlade èn», m×ì pones× u gol»mo ced¾lo i u korpe cv»}e i on¸j dva ven~¾la.

Iz svi kr¸jevi od s»lo samo proËde, dovik×ju se, i tam na TimËk, na Jaz, gde je pregr¸|eno za Parak¸nsku voden¾cu,


53

pore|×ju se na onËj k¸mewe. Ml¸de devËj~ice i deç odv¸jaju cv»}e i pr¸ve k¾tice a st¸rije toj uv¾jaju u ven¸c na on¸j sav¾jen prut, na ven~¾lo. Jed¸n ven¸c za kot¸l, el vedrË, dr×gi za n¸jboqu ovc× koj× prvo pomuz»mo.

Kad izv¾jemo v»nci, izl¸zimo gËre, na liv¸dicu, na kraj s»lo, na {irinu, ×trinu i tuj ost¸jimo v»nci da se oc»de, a na on¸j ven¸c za ovc× priv»èmo spr»meno krav¸j~e s r×pu u sred.

Do{li su svir¸~i, od¸vna gajd¸r, M¾lo{ iz @lne. Tuj {al¸, smej¸we, v»selo… BilË i da se devËjke i mËmci uv¸te i zag¸ze u TimËk, za Ëbi~aj, ide vri{t¸we, smej; a bilË da nek¾ mom¸k poved» devËjku, neki mu` èn×, kom{¾ku, pa ju naved» u vËdu, ide pqisk¸we, on¸ w»ga, sve mËkri.

ZatËj, kad iskË~imo gËre, on¾ ¾du dom da se presvu~× u pr¸zni~ne, el pobËqe dr»je, ob×ju drugi op¸nci, ×bavi.

Po star»ji u dom, d»da b¸ba, namirili stËku, pa m¸jke, b¸be sprem¾le gib¸nicu, pit¾je, j¸ja, sir, mlad luk; a m×ì gr»janu rak¾ju u kond¾r, u {×li}i, nek¾ u {i{» dones× na toj odr»deno m»sto na led¾nu, trav¾cu ¾znad TimËk. C»lo s»lo je na nËge.

U tri reda se por»de, pos»daju, m×ì dones× i neki k¸men, da se s»dne u r»dovi po vam¾lije - i dËru~ak. Nazdravq¸we, blagosi-q¸we da Ëvce, bl¾zne, da troj¸ne i p¾je se, al bez ~¸{e i n»ma vinË, s¸mo rak¾ja. Svir¸~i sv¾re, sve v»selo…

Kad dor×~kuju, uv¸te se u Ëro, BËè, pa kËlo sl»zne i dËle do TimËk, do vËdu, tuj p¾pnu m¸lko vËdu s op¸nci za Ëbi~aj da b×de k¾{a l»ti, pa se vÝnu gËre, po¾graju jo{ m¸lko i spr»ma se t¸g par¸da za proz s»lo, za dom. M×ì pones× v»nci na toj¸gu i kond¾ri s rak¾ju a èn» stv¸ri. DevËjke se uv¸te u r»dovi po nekolkË, mËmci se {¸le, zadirk×ju devËjke, ̀ en» p»vaju:

- Q¾q~e, zdr¸v~e, ber× li te mËme,

- Ber×, ber×, kud» da neber×,

kad ja cavt¾m, sva gor¸ mir¾{e.

I druge pesme:

- Aj' d¾demo na vËdu stud»nu

da v¾jemo tij v»nci zel»ni,


54

jed¸n ven¸c za v¸klestu ovcu,

dr×gi ven¸c za kËvano vedrË…

T¸g u s»lo sv¸ka vam¾lija ¾de na svoj dom, a na put izl¸ze ̀ en» sas s¾to p{en¾cu i s bok¸l, s kËvu vËdu i preko on×j par¸du s¾pu, i p{en¾cu i vËdu, popÝskaju nekog¸. BilË da nek¸ ̀ en¸, kao Drag¾ja sipe kËvu vËdu na @¾ku Tupanx¾ju, ta da se tËlko mlekË kao vod¸ sip×je.

Smaw×je se par¸da do posl»dwe k×}e gËre u Blat¸rci...

Preko d¸n Ëvce su u p¸{u u pËqe, q×di zavÝ{e i nek× jo{ r¸botu u pËqe, pa ej, oko tri s¸ta buq×ci Ëvce sl¸ze u s»lo da se premuz×je. @en» spr»maju ve~»ru da se z¸jedni~ki ve~»ra s kom{¾je, vam¾liju.

Rotko Milorad Pavlovi} sa stadom (1941. godine)

Gde je zgËdno, {irin¸ za taj kraj, s»lo napr¸ji se gol»m trq¸k, ogr¸di s ml¸do tÝwe (ima i od {ipkov¾we), a na jed¸n kraj iskËpane tËlko r×pe u z»mqu, kËlko ima g¸zde. Na r×pu se t×ri kot¸l, kËva, vedrË (koj kvo ima), a ispodi tËj sol¸k u art¾{ku, per¸{ka |ur|»vska (ost¸jena od Vel¾gden), a ozgËr preko s×d bÝdo. Okol t¸j sud na v×nenu vÝ~icu od kon¸c: crven, bel i plav uvÝteno i uv»zano: kËren od tr¸vu deb»qe~u i mlad luk stru~¾}i.

Tuj su deç, èn» mËmci, ok¾}eno je onËj tÝwe s cv»}e, ven¸c t×ren na kot¸l i ven¸c za pÝvu ovc× pom×ènu, a na weg onËj


55

krav¸j~e s r×pu priv»zano.

DovËde Ëvce, v¸rde i Ëkolo, nater×ju na pr»mlaz. Preko bÝdo s¸mo tri put se m×zne, pa se bÝdo sklËni. Ka pomuz» g¸zda pÝvu ovc×, na gl¸vu jo nam¸kne ven¸c i blagos¾qa: - £jde, bel¾~ko, pa odgËdinu da bl¾zni{, da troj¸ni{... Onda wegËvi m×{ki iz k×}u toj pÝvo muz»we ogl¸se, p×caju s prang¾je…

T¸g sv¸ki pomuz» svoj» Ëvce i nËsi ml»ko u k×}u, Ëvce t»raju sv¸ki u svoj trq¸k a tu se prire|×je z¸jedni~ka ve~¸ra za vam¾liju, kom{¾je, dË|u q×di, svir¸~i sv¾re, u r¸nije gËdine gajd¸r… Ëro…, neki jo{ p×caju s prang¾je.

PËsle, po ve~»ru jo{ za v¾delo odnËsim u brob¾walo: onaj sol, krav¸j~e i per¸{ku |ur|»vsku; zatÝpam da prenË}i ta da se Ëvce p¸te kao brob¾wci.

J×trom na \×r|evdan ¾dem da vÝnem onËj sve iz brob¾walo i toj se is»cka s¾tno: per¸{ka, krav¸j~e, cv»}e i on¸j sol pa se um»{a u tr¾~ke, poved× se Ëvce s j¸ganci z¸jedno na ×trinu, i dr×gi kom{¾je isto i tuj na trav¾cu ovd»-ond» rast×ri se onËj m»{ano a pËsle se "bel»è" j¸ganci. Sv¸ki doma}in ve} zn¸je bel»g za wegove Ëvce: neki mu s mak¸ze r»zne od vÝ ×vo, neki sa str¸ne na ×vce zase~», nek¾ mu r×picu pror»è, t»~e mu m¸lko krv, al' n¾{ta. Toj je ìg, bel»g za wegËve Ëvce, da se ne zal×~i kod dr×goga i jo{: toj mu Ëv~o kr{tewe ne v¾{e j¸gwe. I t¾ja bel»zi nËse se u mrav¾walo.

Jagwe |ur|»v~e ne bel»ì se, onË se odnes» dom da se zakËqe za \×r|evdan. I t¸g se na ×trinu pr¸vi m¸li dËru~ak za kom{¾je.

Kad b×de za ru~¸k, j¸gwe su op»kli na r¸àw i pÝvo ga prek¸de, mol¾tvuju, pa Ëndak mËè da se se~» za u taw¾ri. R¸àw mËra de b×de nov i od drvË glog, ne od dr×go drvË. Kad se od w»ga st×ri m»so, ra`¸w se nËsi i zabod» u lej× luk ta da ne doËdi sl»po k×~e da ne r¾je luk.

Kaziva~i nisu mogli da objasne ciq svih pojedinosti u ritualu i ceremonijalu.

Jedno je istina: ima tu i tragova paganskih rituala, sa wihovim transformisawem kroz vekove uz vi{e ciqeva: radi


56

napretka, prosperiteta, tu su i elementi duhovne kulture, li~ne sre}e, kolektivne sre}e, zadovoqstva i veseqa.

Od obi~aja su nestajali neki delovi u ritualu tokom perioda ranog socijalizma u Jugoslaviji, iza II svetskog rata, pa je od 1950. godine sasvim izostavqen.

OVA SLAVA U RGO[TU OD 1956. GODINE,

22. DECEMBAR

Narodni obi~aji u svom godi{wem ciklusu jesu jedna tradicija. Stare nacije imaju obi~aje u nasle|u sa transformi-sawem iz dalekih i najdaqih razdobqa; ali i sve nove nacije na tlu Amerike i Australije, tako|e, nisu bez nekih rituala i ceremonijala.

Ovaj mini-uvod napravili smo da bismo prikazali novu seoku slavu nastalu u periodu obnove i izgradwe posle II svetskog rata. Moèmo i smemo pretpostaviti da su u pitawu bili i neumitni qudski razlozi kao zemena za verske praznike koji su zapostavqani i zaobilaèni iz ideolo{ko-politi~kih pobuda - crkva je odvojena od dràve...

Inicijativa je potekla od Osnovne organizacije S K u selu (gde je pokreta~ i ove, kao i mnogih drugih akcija: radnih,


57

politi~kih, zabavnih bio Mile Raki}) a povod je otkrivawe impozantnog spomenika u centru sela borcima Rgo{tanima iz proteklih ratova. Spomenik je visok 6,5 m. Ra|en je u kamenu i mermeru, na stranama su mermerne plo~e s imenima izginulih u ratovima od 1912. do 1918. godine i izginulim u Narodno-oslobodil~koj borbi od 1941. do 1944. godine (spiskovi u pri-logu).

Milen Vidojkovi} napisao je odu.

PESMA POMEN IZGINULIMA

U decembru 1951.

sasta{e se i stari i deca

i svi drugi, koji ovde stignu

da palima spomenik podignu.

Nasred sela kod mesnog odboratu se spomen podignuti morada na wemu svakom ime pi{ekoji u boj ìvot izgubi{e.

Krv proli{e i svoj ìvot da{e,i ve~ito na spomen osta{e,tu }e otac da pro~ita sinaseja brata quba doma}ina.

Svakome }e da zasuzi oko

ko ose}a àlosti dubokoa mi }emo imati u viduza imena koja su na zidu.

Publika }e wima da zahvalijer su ìvot za slobodu dali.

Milen Vidojkovi}

Selo je jo{ bilo puno qudi. Rudnici su radili, blizina grada tako|e je donosila prihode - me{tani, na startu prihvataju inicijativu i toga dana celo selo sa pripremqenim jelom i pi}em dolazi na proslavu. Dvadest i drugi decembar je, u stvari i dràvni praznik, Dan Armije (JNA) pa je, tim lak{e bilo organizovati proslavu. Pozivani su gosti, kako na dan otkrivawa spomenika, tako i narednih godina: predstavnici Op{tine Kwaèvac, predstavnici Armije, Komiteta Partije,


58

Prvi razred1. Anti} Pavle2. A}imovi} Mile3. Jankovi} Aleksandar4. Jelenkovi} Milorad

Drugi razred1. Bogosavqevi} Kosta2. \or|evi} Aleksandar3. Kosti} Todor4. Milosavqevi} Quba

Tre}i razred1. Miloja Vidojkovi}

kao i nekih jo{ privrednih i dru{tvenih organizacija iz regiona. Oni bi odràli pozdravni govor u ime svoje ustanove... Sve~anost se ogledala u celom selu: razglasna stanica emitovala je prigodne melodije iz N O B-a i druge za veseqe i raspoloèwe; qudi su nastojali da se {to lep{e pripreme za proslavu, posebno, doma}ice i doma}ini u pripremawu i aranìrawu jela i pi}a.

Ove proslave trajale su vi{e decenija pa su prestale sa razgra|ivawem SFRJ. Sudbina i priroda narodnih obi~aja jeste da ostaju, traju, ili se transformi{u mawe ili vi{e, ili se gube.

Rgo{tani su “22. decembar” bili zamenili datumom “7. juli” kada je i verski praznik Sv. Jovan; pa je okupqawe trajalo samo nekoliko godina.

Ideja o nastavqawu svetkovine nije se gubila, te se razmi{qa da to bude 14. ili 15. februar, Sretewe, stara seoska slava u Rgo{tu. “Praznik za zdravqe", tako je tradicija bila deklarisala Sretewe (ne ide se na grobqe...). Ova svetkovina, veoma poznata i {iroj okolini, nije se gubila ni za vreme socijalisti~ke Jugoslavije.

[KOLSTVO

Prvi |aci iz Rgo{ta poha|ali su osnovnu {kolu u selu @lnu. (Nismo do{li do podataka da li je pre toga bilo |aka iz Rgo{ta i gde su poha|ali.)

[kolske 1908/1909. godilne poha|ali su Osnovnu {kolu u @lnu slede}i u~enici, i to samo tokom prvog polugodi{ta.


59

Prema toj statistici nije bilo u~enika ~etvrtog razreda, ali je Miloja Vidojkovi} u~io tre}i razred. Po tome, on je {kolske 1906/1907. godine bio u~enik prvog razreda.

Prema Hronici i rodoslovu sela @lna (Kwaèvac 1997. pisac Dragi Milutinovi}), tih godina su u @lnu bili u~iteqi: Cvetko i Mileva Cvetanovi} (bra~ni par) Trifun Ili} i Damwanka Gli{i}.

Iste {kolske godine, 1908/1909, za drugo polugodi{te bila je otvorena {kola u Rgo{tu - prvi put - za sela: Rgo{te, Glogovac, Ore{ac i rudnik Podvis.

Prvi u~iteq bio je Jovan Jovanovi} Piro}anac i ostao do 1915. godine. On je bio delegat komunista na II kongresu K P J u Vukovaru, 1920.

Osnovna {kola sela Rgo{ta

- u~iteq Du{an Rosi} i êda Anti}

Posle wega bili su u~iteqi:

Du{an Rosi}(iz Kwaèvca)i Leposava Rosi} (iz Vasiqa) bra~ni par. Radili su od 1921. do 1937. godine

Od 1936. do 1942. bili su u~iteqi, bra~ni par ̂ eda i Dafina Anti}.

Bio je kratko vreme, potom, Du{an Milosavqevi} iz Bu~ja i Qubinka Milosavqevi}, a posle wih bio je u~iteq Jova Davidovi} (rodom iz [estog Gabra).


60

Nade`da Nada Aleksi} od 1945. do 1964. godine kada je {kola Rgo{tu prestala sa radom. \aci sa i{li u Osmogodi{wu {kolu u Podvisu.

Bilo je vi{e ili mawe zaslu`nih u~iteqa za selo, a posebno je i svojim radom u {koli, i u narodu - za unapre|ewe zaduìo selo Du{an Rosi}.

Pamte se i pomiwu u selu zna~ajna dela ovih u~iteqa, Du{ana i Leposave Rosi}:

- pomagao je Du{an u unapre|ewu zadrugarstva.- pomagao u podizawu zgrade Zadru`nog doma.- odràvali su predavawa u ve~erwoj {koli Du{an i Lepo-

sava.

\aci {kolske 1932/33. godine

s u~iteqicom Leposavom Rosi} i u~iteqem Du{anom Rosi}em

- odràvali su te~ajeve za opismewavawe i narodno prosve-}ivawe.

- unapre|ivali sa kulturno-zabavni ̀ ivot sela.- osnovao je Sokolsku ~etu u selu (Du{an),- obogatili su i ukrasili {kolsko dvori{te:- podignuta je ograda od tvrdog materijala.- izgra|en letwikovac- zasa|en je vinograd.- Podignuta je zvonara, a zvono je poklonio vlasnik Rudnika

\or|e Vaifert, 1911. godine. Na zvonu je izliveno ime poklono-davca i tekst: Poklon Osnovnoj {koli u Rgo{tu. Sada je ono na


61

novom zvoniku, kraj zgrade, bogomoqe, kod zapisa Sretewe, nadomak sela. Nisu izostala priznawa i odlikovawa.

Navodimo podatak iz kwige SPOMENICA O PROSLAVI STOGODI[WICE OSLOBO\EWA TIMO^KE KRAJINE U KWA@EVCU 1933.

Odlikovana je “diplomom Rgo{ka osnovna {kola za mu{ke i `enske radove odeqewa G-|e Leposave i Du{ana Rosi}a” na str. 152. i 154.

Odlikovana je “Sokolska ~eta Rgo{ta" str. 157.

Dramska grupa osnovne {kole posle predstave pozori{nog komada "Car faraon"

s u~iteqem Rosi}em - 15.04.1934. godine

\aci {kolske 1953/54. godine s u~iteqicom Nade`dom Aleksi}


62

63

KRATAK OSVRT NA ISTORIJSKE DOGA\AJE

IZ PRO[LOSTI SRBIJE I SELO RGO[TE

Pqa~kawe jedne seqa~ke ku}e

- Posledwe godine turskog perioda na Timoku -

ISTORIJSKI DOGA\AJI KAO ELEMENTI REALNOSTI

VAZDA SU BILI IZVORI I IZAZOVI UMETNI^KIM TRANSPOZICIJAMA UMETI^KOJ REALNOSTI

I NOVO I NAJNOVIJE DOBA, OSLOBO\ENO KULTOVA...

KRE]E U UMETNOSTIMA, JEDNIM SVOJIM DELOM,

PUT TRADICIJE I ISTORIJE


65

SRPSKO-TURSKI RAT 1876. godine

Turci su s jakim snagama nastupali od Ni{a. Probili su odbrambene linije srpske vojske na Pandiralu i Gramadi. Komandant, \ura Horvatovi}organilovao je odbranu Kwaèvca, ali nije se mo£glo odoleti. Pod komandom Ejub-pa{e Turci su sa Tresibabe nadirali u tri duge kolone.

20. jula turska leva kolona pod komandom Hafis-pa{e nadirala je preko sela Rgo{ta. U tom sastavu imali su nekoliko hiqada zloglasnih êrkeza, tzv. "ba{ibozuka", [iptara Arna-uta, od kojih je svaki peti nosio, ne pu{ku, ve}posudu s petrolejom i jatagan, te su palili i ubijali sve kuda pro|u. Najvi{e su stradala u tom pokoqu sela na Tresibabi i u podno`ju: Krenta, Ponor, Rgo{te, @lne. U Rgo{tu polovina sela bila je spaqena. Kwaèvac su Turci dràli 12 dana.

Kad su se qudi vratili iz zbegova, zatekli su zgari{ta. Gradili su “na brzu ruku” krov nad glavom. êsto su i qudi i stoka boravili, spavali u istoj prostoriji. Zima je bila izuzetno blaga, te je stoka pasla po poqu jer su i staje, plevwe i sto~na hrana popaqeni. Polupano je i spaqeno sve po ku}i, te su hleb pekli na àru i pepelu. U bra{nu su dobijali pomo}od srpske vlade.

U izve{taju komandanta, \ure Horvatovi}a stoji, pored ostalog: “…Qudi su ubijani mu~ki i unakaèni gvo`|em... zadah le{eva qudi i stoke…”.

KRATAK PODATAK O TIMO^KOJ BUNI 1883. godine

Vo|i poznate bune bili su: Nikola Pa{i} iz Zaje~ara i Aleksa Aca Stanojevi} iz Kwaèvca. U~estvovala su mnoga sela i to vi{e ona, blià Kwaèvcu. Dragoslava Bokan iz Rgo{ta na-vodi izvesne podatke o svojim precima, malu genealogiju, iz koje je predak, Krsta Stojkovi}, u~etvovao u borbama. Posle su se on i jedan wegov drug odmetnuli u {umu i krili se ~etiri godine.

Nismo do{li do nekih jo{, posebnih podataka, a op{te ~iwenice i pojave nije bitno navoditi.


66

NEKI DETAQI IZ PERIODA RATOVA

OD 1912. DO 1918. godine

Ve~iti svedok toga perioda, tih ratova, jeste impozantni spomenik u centru sela.

Solunci iz Rgo{ta - snimak 1968. godine

Op{tom mobilizacijom pozvani su obveznici ro|eni 1891. i starija godi{ta, kao i stariji rezervisti.

Rat protiv Turaka u ju`nim krajevima 1912. godine brzo je okon~an. Proterani su. Sli~no i protiv Bugara 1913. i oni trpe poraz.

Poguban je bio ~etvorogodi{wi rat od 1914. do 1918. s odstupawem preko negostoqubive Albanije. Srbija je bila pod okupacijom Austrougarske, a isto~ni krajevi pod okupacijom Bugarske. Dràli su sela i tu pqa~kali, palili, prebijali qude, odvodili u ropstvo u Bugarsku. Dràli su i privredu i rudnike, a ovde prosecawe pruge Ni{ - Kwaèvac kroz Svrqi{ku klisuru. Qudi iz susednih sela, i iz Rgo{ta, koji su ostali u selu, morali su da rade na pruzi. Neki su vra}eni iz zarobqeni{tva, bugar-skog i austrougarskog da rade u rudnicima i drugde. Poznato je da


67

su qudi izbegavali i sabotirali rad. Ipak, ~ulo se: - Ne}u da mu kopam ugaq, a pruga }e, bar, ostati nama.

@ivoin Vukadinovi} (prvi s dena) - odlikovan ALBANSKOM SPOMENICOM

Siroma{tvo, glad, samotiwa, beda, porodice su bez mu{ke glave, bole{tine, pratili s u taj period (od bolesti bile su:

velike bogiwe, tifus, akutne bolesti grla, tuberkuloza i dr).

Ne raspola`emo potpunim spiskom u~esnika u {estogodi-{wim ratovima (za sada). Navodimo imena poginulih ratnika.

Spisak u prilogu.


68

Borci iz I svetskog rata. Prvi s leva Aleksandar - Leka truba~ iz Rgo{ta pre{ao Albaniju i u~esnik probijawa solunskog fronta

RGO[TE U DRUGOM SVETSKOM RATU

U doba pisawa hronika u SR Srbiji {ezdesetih godina XX veka po uputstvima Saveza boraca SRS, Istorijskog arhiva SRS i CK SKS u Beogradu, a pod neposrednim rukovo|ewem op{tin-skih komiteta SKS (od KPJ); selo Rgo{te obuhva}eno je u zajedni~koj hronici pod naslovom HRONIKA RUDNIKA “TRESIBABA PODVIS” S OSVRTOM NA DOGA\AJE U RGO[TU I ORE[CU. Radio je tim autora u sastavu: Sima Samarxi}, Dragi{a Mihajlovi}, Qubi{a Mihajlovi}, Ratomir Risti}i Sava Kosti}.

Slu`e}i se tom gra|om, uz na{e dopune pokaza}emo rgo{ke dane u Drugom svetskom ratu.


69

[ESTI APRIL I KAPITULACIJA

Jedan o~evidac pri~a. - Nedeqa. Toga jutra qudi su sa zaprepa{}ewem okretali glavu prema severozapadu i naprezali uvo da ~uju daleke detonacije i grmqavinu. I uskoro se nevero-vatnom brzinom proneo glas - rat. Napali nas Nemci. @ene su plakale i kukale, stariji qudi okupqali su se u grupe i komentarisali: - kako to odjednom. Ubrzo su oni koji su slu{ali radio i mlekari po povratku iz Kwaèvca prenosili: Beograd je bombardovan.

Posle podne su se iznad na{eg podru~ja pojavila crna jata meser{mita i hajnkela iz pravca Bugarske ka Beogradu.

Slede}a dva dana na rudnicima i po selima {irile se razne vesti, ovakve i onakve. Kako je na{a vojska pud Skadrom i Vidinom, na{a avijacija sravnila je Sofiju, a opet kako su Nemci nadomaku Beograda, palo je Skopqe i drugo.

Devetog aprila u selu je op{ta pometwa. Neki su se spremali za zbeg, neki su zakopavali stvari. Trebalo je i}i pravcem Beli Potok - Davidovac ka Aleksincu, prikqu~iti se vojsci i povla~iti se, poput one 1915. Formirale se grupe u centru sela. - Nosili smo Torbe, tojage, sekirice a bile su i dve pu{ke iz Streqa~kog dru{tva. Uglavnom su bili mla|i qudi koji nisu bili pozvani u vojsku i neki jo{ mla|i navode me{tani.

Prolaze}i iznad Rudnika nai{li smo u jednoj rupi na prepla{enog ~oveka u iscepanom odelu. Neko je posumwao da je to {pijun, te su ga po~eli tu}i, no ostavili smo ga i produìli i uve~e stigli u Davidovac. Me{tani su nam kazali da su pro{li zbegovi i iz drugih sela. U toku no}i stizali su ovde vojnici sa granice kod Pirota. Pri~ali su o borbama s Nemcima i o izdaj-stvu oficira. Tu smo saznali da su Nemci zauzeli Ni{i nadiru dolinom Morave ka Beogradu. Vratili smo se ku}i uz srxbu i psovku.

Posle dva dana nekoliko nema~kih vojnika na motociklima do{li su u Rgo{ste. Najeli su se sveìh jaja u seoskoj mehani i napili “{napsa”. Trudili su se da ostave dobar utisak. I narednih dana dolazili su i na Rudnik i selo. Uvek su traìli


70

predsednika op{tine da im skupi jaja. Pili su onako ìva uz rakiju. Dràli su se samouvereno i pri~ali da }e na London skoro.

Tokom aprila vra}ali su se iscrpqeni i ozloje|eni vojnici sa propalih rati{ta i to pe{ice i iz Slovenije i Makedonije. Pri~ali su o op{tem haosu, o sabot£aì, petoj koloni...

OKUPATOR JE TU

Odmah je naredio, jednim saop{tewem, izlepqenim po zidovima da se svi vrate na prethodne svoje poslove, da radwe i nadle{tva nastave sa radom, da {kole prorade i drugo.

Nastavila je sa radom Gimnazija u Kwaèvcu i |aci su svakodnevno odlazili u {kolu. Nastavio je i rudnik sa radom, s tim {to su se kretali svuda nema~ki vojnici, gestapovska policija i wihova vozila.

Op{tine i srezovi po~eli su funkci-onisati kio vlast, a nare|ewa i obave{tewa dolazila su od novog sreskog na~elnika koga su postavili Nemci. Sva nare|ewa dolazila su od Orts-0komandanture u Kwaèvcu odn. Feldkomandanture u Zaje~aru.

Ubrzo su po~ele ponestajati namirnice: so i petrolej. Uporedo s tim javili su se crnoberzijanci za pojedine namirnice i potrebe u doma}instvu.

Okupator je, preko op{tine, traìo za svoje snabdevawe: ìto, mast, meso, jaja i drugo. Traìli su od op{tine spiskove rudara iz sela koji su radili u rudniku i prisilnim putem terali qude u jamu da bi eksploatisali {to ve}u koli~inu ugqa.

Objavqena je stroga naredba da se preda oru`je (svake vrste) i drugi rutni materijal. Qudi su se snalazili, predavali neko trofejno, a dobro bi zadràvali.

OTPOR OKUPATORU - PRVI SU \ACI I OMLADINCI

U mesecu maju |aci kwaèva~ke Gimnazije iz Rgo{ta, Sava


71

Kosti} i Qubi{a Mihajlovi} dolaze u kontakte sa naprednim omladincima i skojevcima u Gimnaziji: Miloradom Bisi}em, Milijom Mili}em i Svetislavom Milenkovi}em Tisom. Pri tome govorilo se o organizovanju, o otporu neprijatequ o pobe-di, koja }e do}i… Kwaèva~ki drugovi davali su Rgo{tanima revolucionarne kwige i bro{ure, ilegalne letke da ~itaju i prenose, da {ire na Rudniku i po selu. Ovi omladinci zajedno sa Dragi{om Mihajlovi}em, tek svr{enim u~iteqem, koji je u Jagodini bio ranije upoznat i povezan sa naprednim omladincima, po~eli su raditi na okupqawu seoske omladine po liniji otpora neprijatequ.

U op{tinama Rgo{tu i Ore{cu, u to vreme, odràvan je stav: okupaturu se mora davati i izvr{avati {to on nare|uje da bi se selo sa~uvalo od kazni i represalija, ali {to se govori i radi mora biti u tajnosti. Pone{to se u selu znalo o delovawu omla-dinaca, ali niko nije ni{ta zloupotrebio.

Pozitivno dejstvo na aktivnostima u selu i na Rudniku u~inila je vest o napadu Nemaca na Sovjetski Savez.

POÊTAK ORGANIZOVANOG RADA

Ve} 28. juna 1941. godine odràn je sastanak SKOJ-a kwaèva~ke Gimnazije u {umici iznad m. zv. Mrtvica (na pola puta izme|u Kwaèvca i Rgo{ta). Govorili su Tisa Milenko-vi} i Milorad Bisi} o potrebi organizovanog rada po selima. Naro~ito je nagla{eno da taj rad mora biti u tajnosti, ali uporan. Kao na~in rada preporu~uje se okupqawe omladine kroz razgovor i nezvani~ne sastanke, a potom da se boqi, aktivniji omladinci u~lawuju u SKOJ. Na kraju podelili su pripremqen ilegalni materijal da |aci ponesu u svoja sela. Prisustvovali su iz Rgo{ta Qubi{a Mihajlovi} i Sava Kosti}, pa su na tom sastanku u~laweni u SKOJ Gimnazije. Dobili su zadatak da uporedo rade i u selu i na Rudniku. Bi}e delikatan rad na Rudniku zbog stalnog prisustva Nemaca i budnosti wihove gestapovske mreè, koja ima specijalni zadatak da kontroli{e rudarske radnike; a to su i raniji petokolona{i i {pijuni.


72

Ovaj sastanak imao je presudni uticaj na politi~ki rad u Rgo{tu. Od tada je, zapravo, i po~eo organizovani rad na ovom podru~ju. Za vreme {kolskog raspusta veza nam je bio Tisa Milenkovi} kaù skojevci a kada je po~ela {kolska godina, Milija Mili}. Naizmeni~no smo odlazili na vezu, ne uvek isti, i to pe{ice ili biciklom. Ubrzo se u selu osetio rad skojevaca. Uve~e smo se skupqali ispred zadruge, pa onda u {etwi kroz selo do Rudnika, ili sede}i negde kraj taraba diskutovali smo o politici, o stawu na frontu, o na{im zadacima. Smeliji simpatizeri, zajedno sa skojevcima, zapevali bi “Budi se istok i zapad…” pra}eni gitarom. Rad je vidno napredovao. Omladina je postala smelija… Stvorena je mogu}nost za jedan {iri sastanak omladine i skojevaca iz Rgo{ta i sa Rudnika.

Taj sastanak je odràn sredinom jula 1941. godine, jedne nedeqe posle podne u {qiviku ispod m. zv. Peliwak. Bio je Tisa Milenkovi} iz Kwaèvca, a iz Rgo{ta bili su omladinci: Dragi{a Mihajlovi}, Qubi{a Mihajlovi}, Sava Kosti}, Mio-drag Anti}, Miodrag Gruji}, Du{an Stanojevi}, Jovan Vasili-jevi}, Miroslav Janokovi}, @ivotije Milenkovi} i Bo{ko Vi-dojkovi}, a me|u wima skojevci Dragi{a, Qubi{a i Sava. Sas-tankom je rukovodio Dragi{a Mihajlovi} koji je govorio o politi~kom stawu u svetu i na frontu, a onda u selu. Tisa Milenkovi} kao delegat SKOJA iz Kwaèvca govorio je o zadacima omladine u selu. Iza toga svih sedam simptatizera u~laweno je u SKOJ i Tisa im je ~estitao u ime skojevske organizacije sreza. Zadaci koje je skojevska grupa sada primila, bili su: pove}awje broja ~lanova SKOJ-a, formirawe skojevske organizacije na rudniku "Tresibaba Podvis” i u selu Ore{cu, odràvawe veze sa skojevskom organizacijom u selu Vasiqu, radi koordinirawa akcija i daqi politi~ko-propagandni rad me|u omladinom i u selu oup{te. Za sekretara SKOJ-a izabran je Dragi{a Mihajlovi}.

Ovaj sastanak dao je novi polet omladini sela. Na narednim sastancima u~laweni su u SKOJ: Dra{ko Aran|elovi} i Rade Dini}. Uve}avao se i broj simpatizera kao: Jelen Milenkovi}, Jelen Pavlovi}, Nenad Mihajlovi}, Dragomir A}imovi}, Dani-lo Jankovi}, Dobrivoje Jankovi}, Predrag Mihajlovi}, Milenko


73

Vasiqevi}, a Ratko Risti} zbog godina starosti nije mogao biti u~lawen u SKOJ, ali je smatran kao partijski drug i prisustvo-vao je svim sastancima.

Uskoro je oformqena organizacija SKOJ-a na Rudniku, sa vasiqskom grupom veza je odràna preko Qubinka Anti}a, a sa ore{a~kom grupom preko Dragoquba Mihajlovi}a u~enika gimnazije. Tako je ve} u prvim letwim mesecima 1941. godine ovo podru~je bilo povezano jedinstvenim politi~kim radom zahvaquju}i skojevskoj organizaciji sreza i skojevskoj grupi sela Rgo{ta.

Jedan od zadataka skojevcima u junu i julu mesecu bio je pripremqawe odela za padobrance. Pripremiti civilno odelo jer se verovalo u organizaciji da }e Rusi spu{tati padobrance na ovom podru~ju zbog blizine granice i treba ih prihvatiti i pomo}i da izvr{e svoje zadatke. Tokom jula ~ulo se za borce koji su odbegli u {umu i u prvo vreme nisu se zvani partizani, ve} “{umski”. Saznalo se i to da oni, tu i tamo, po Srbiji vr{e neke diverzantske akcije.

Posledwih dana meseca jula bio je jedan zna~ajan doga|aj, Sreska konferencija SKOJ-a. Dragutin Dra{ko Aran|elovi} o tome kaè: - Odràli smo sastanak skojevske grupe u Rgo{tu. Svi smo, kao i uvek, do{li. Sekretar je saop{tio poruku sreskog rukovodstva i danas }emo obaviti dva va`na zadatka: izbor delegata i pitawe priloga u novcu. Izabrali smo delegate, izbor je pao na mene i Milorada Gruji}a. Na dan odràvawa va`ne konferencije u vinogradima zapadno od Kwaèvca u jednoj vili, pozvao sam Gruji}a, ali nije po{ao. Na konferenciji je govorio Tisa Milenkovi} i drugi o na{im zadacima u dane koji nam predstoje. Predao sam na{ prilog u novcu koji je bio, u odnosu na druge, ve}i. Kad sam se vratio u selo, sazvan je sastanak na kome sam podneo izve{taj. Osudili smo Gruji}a a kasnije smo ga iskqu~ili iz SKOJ-a. Na sastanku smo ~itali letke i bro{ure koje sam ja doneo.

HAP[EWE NA RUDNIKU

Dragi{a Mihajlovi} sekretar skojevske grupe za Rgo{te


74

i Rudnik o tome navodi.

- Na nekoliko dana pre hap{ewa razgovarao sam Zdravkom @egi}em ~lanom SKOJ-a iz rudni~ke organizacije. @alio se da mu je dozlogrdilo, ne moè se izdràti ovaj ìvot, a tim vi{e {to je nezaposlen. Najboqe bi bilo oti}i u odred.

Ratko Risti} dodaje: - Dok smo bili na plaì iznad Bawice, putem prema Rgo{tu pro{lo je nekoliko kamiona sa Nemcima. Osetili smo da }e se ne{to neprijatno dogoditi i zbog toga re{ismo da ostanemo pored Timoka do wihovog povratka.

O tome {ta se na Rudniku dogodilo, jedan od hap{enih, skojevac Bo{ko Male{evi} pri~a. Bili smo u jami, na radu kao prva smena. Bilo je vreme za smewivawe, ali smena ne dolazi. Nismo sumwali u to da se gore ne{to doga|a. Po~eli smo izlaziti. Radnici druge smene sede na balvanima gra|e a u velikom krugu oko wih Nemci sa {lemovima i bajonetom na pu{ci. Sve }uti. Kad smo iza{li postroji{e nas sve.

Iza|e Mita Fundak Ciganin (koga ja do tada nisam pozna-vao) i po|e redom zagledaju}i svakog u lice i pokazaju}i prstom da iza|e koga on bude ozna~io. Tako odabra nas dvanaest: Boru Pavlovi}a, Stevu Paklara, Voju Joji}a, Stevu ôlovi}a, Tadiju iz Vasiqa, Bo{ka zv. Bujera iz Rgo{ta i druge. Nas je preuzela straà, a ostali su oti{li za poslom. Pore|a{e nas pored jednog kamiona i jednog po jednog uvodi{e u kancelariju direktora Blaèka na kratko saslu{awe. Kad sam u{ao bila su dva nema~ka vi{a oficira, direktor Blaèk i Fundak. Ispitivali su o partizanima, o skojevcima na {ta sam ja odgovarao da ne znam {ta su, koji su to. Pitali su za Zdravka i za rgo{kog u~iteqa êdu Anti}a. Odgovorio sam da ne znam gde su i ne znam ni{ta o wima. Ali Fundak je tvrdio da je ba{ mene video kako Zdravko i ja ne{to razgovaramo. Po saslu{awu svako je ponovo stao uz kamion. Uterali su u kamione i odvezli u Zaje~ar nas {esto-ricu: Stevu Paklara, Boru Pavlovi}a, Tadiju iz Vasiqa, Bo{ka Bujeru iz Rgo{ta, Stevu ôlovi}a i mene. Ostale su pustili. Kolona je krenula: dva luksuzna automobila s oficirima, jedan kamion s Nemcima, drugi s nedi}evcima, tre}i s ~etnicima. Dovedeni smo u Okru`ni zatvor u Zaje~aru i predati àndar-mima srpske dràvne straè. Svi smo zajedno u jednoj sobi.


75

Komentarisali smo. Fundak je potkazao i doveo Nemce, ali je jasno da Fundak ne zna o organizaciji. Palo nam je na misao da je izdvojio one sa ka~ketima. Pitali smo se za{to su toliko traìli u~iteqa ̂ edu Anti}a.

U Zaje~aru smo ostali {est dana. Posle tri dana pu{ten je Bo{ko Bujera. Mi smo saslu{avani sli~no kao u Podvisu. Petog dana uve~e u{ao je àndarm i reka«o, tvrde}i da }emo sutra biti pu{teni. Nastalo je olak{awe i zadirkivawe. Sutradan smo pu{teni. Idu}i kroz grad, ugledali smo na drugoj strani Zdravka, koji je tako|e bio pu{ten iz zatvora, gde je doveden posle nas. Putem nam je ispri~ao da je po{ao iz Ni{evca, gde se bio sklonio, da se prijavi i opovrgne Fundaka i da spasi drugove. Saslu{ao se u zatvoru i rekao da je Fundak sve slagao, a da je to u~inio iz prostog razloga da se time osveti Zdravku {to ga nije zaposlio u Kwaèvcu. Sve je Zdravko detaqno dokazao. Saznali smo u selu da je bio uhap{en i êda Anti}, ali je pu{ten na Blaèkovu intervenciju.

Na Podvisu je na{ pozadinski rad bio prili~no zako~en. Do{la je stalna posada Nemaca od petnaest wih da pored pripadnika srpske dràvne straè i oni obezbe|uju Rudnik. Svi radnici dobili su specijalne propusnice “ausvajs” i morali smo pokazivati.

RAD SE NASTAVQA

I dok je ovo trajalo s hap{ewem, Tisa Milenkovi}, rukovodilac Sreskog komiteta SKOJ-a ~esto je dolazio iz Kwaèvca i donosio {tampani materijal za prora|ivawe i nove vesti. Radovali smo se na vest da je formiran Zaglavsko-timo~ki partizanski odred - navode onda{wi ~lanovi SKOJ-a.

Od sada treba jo{ boqe, {ire i ta~nije obja{wavati popularisawe na{e borbe, agitovati za odlazak u odred, motriti {ta radi neprijateq i obave{tavati preko veze, prikupqati i daqe oru`je i municiju, obu}u i drugo; raskrinkavati one {to posredno ili neposredno sluè okupatoru, da se qudi ne odazivaju pozivima za stupawe u Srpsku dràvnu straù u


76

~etnike Koste Pe}anca i dr. Vaqa sprovoditi sabotaè i smetwe neprijatequ gde god je mogu~e a ~uvati se od provokacija.

JEDINI ^LAN KPJ

Po~etkom jeseni 1941. skojevci sa na{eg terena upoznali su se, bliè, sa Brankom Popovi}em slu`benikom Rudnika koji je bio ~lan KPJ, ali to nisu znali. Dràli su da je veoma napredan i simpatizer pokreta otpora. Sa wim su slobodno razgovarali, kod wega slu{ali radio - obra}ali smo se ~ika Branku - kaè Dragi{a Mihajlovi} kad je trebalo ne{to na Rudniku ilegalno ili poluilegalno zavr{iti. Bio je bole{qiv na plu}ima i kao takav poslat iz Beograda na "Tresibabu" radi ~istog vazduha, ali i po zadatku KPJ. Vojna posada na Rudniku gledala je na wega s podozrewem, bio im je sumwiv.

Qubi{a Mihajlovi} kaè: - Branko je odràvao direktnu vezu sa sreskim rukovodstvom SKOJ-a i KPJ preko Tise Milenkovi}a ili preko pojedinih skojevaca iz Rgo{ta (Save Kosti}a, Miodraga Anti}a, Qubi{e Mihajlovi}a). Aktiv SKOJ-a u Rgo{tu dobijao je od wega razni propagandni materijal.

NEGATIVNI ODRAZ BORBE KOD [TITARCA

Ishod borbe kod [titarca odrazo se negativno na politi~ko stawe i rad na na{em podru~ju: Rgo{te, Ore{ac, Rudnik. Skojevac iz Rgo{ta Qubi{a Mihajlovi} navodi: - U borbi kod [titarca poginuo je Nenad Trifunovi}, partizan iz Ore{ca. To je delovalo demoralizatorski na na{ pokret; tim vi{e {to su se i neki borci, Ore{~ani vratili posle te borbe ku}i ne{to iz straha i malodu{nosti zbog pretrpqene borbe a ne{to zbog zapomagawa roditeqa i pretwi iz Ore{ca i sa rudni-ka da se vrate, da bi se izbegle represalije. I, gotovo ne~ujno, do{li su svojim ku}ama i ubrzo, na intervenciju predsednika op{tine primqeni na rad u rudniku.


77

SAD MNOGO VI[E ZNAMO

Tokom celog meseca novembra 1941. godine skojevski aktiv u Rgo{tu i napredni omladinci i simpatizeri, ohrabreni nekim akcijama, {irewem ustanka i porastom broja boraca u partizanskim odredima, radili su smi{qenije i sastajali se ~e}{e. Sastanci su bili sadràjniji jer je, ve}, bilo vi{e materijala a zadaci odre|eniji i bliì, vidqiviji. Svako je mogao, shvatiti da borcima koji se bori{e kod [titarca treba i oru`je i municija i lekovi i drugo; da diverzantima sa palilulskog mosta i "Tresibabe" treba eksploziva, alata, ~izama, geografskih karata i skica; odela, hrane i kwiga. Skojevce treba da u ve}em stepenu odlikuje budnost i konspiracija, da se ne bi ponovila hap{ewa. O tome se razgovaralo i na sastancima i u grupicama. Me|u materijalima koje smo tada dobijali - navodi Sava Kosti} - bilo je proglasa, imali smo jedan list "Proletera, mislim broj 9. primili smo i "Bilten Okru`nog {taba partizanskog odreda” od 7. novembra, prilikom dvadeset~etvrte godi{wice Velike ruske prole-terske revolucije, "Proglas srpskom narodu od pokrainskog komiteta za Srbiju" povodom dvadeset~etvrte godi{wice Velike oktobarske revolucije. Imali smo i materijal "Saop-{tewje o antifa{isti~kom mitingu u Moskvi, odrànom 28. septembra 1941.”, na kome je govorio i na{delegat Veqko Vlaho-vi}. On je izneo za nas zanimqive podatke da su partizani digli u vazduh 200 mostova, izbacili iz koloseka 17 vozova sa municijom, spalili 40 skladi{ta sa municijom, razorili mnoge kilometre èlezni~ke pruge - da ne bi vojni vozovi oti{li na isto~ni front.

BORBA KOD KRENTE NIJE DEMORALISALA POZADINCE

Selo Krenta je u blizini, u susedstvu na{eg atara te smo doga|aje budno i grozni~avo pratili pa se ta borba veoma bolno reflektovala u du{i skojevaca i simpatizera. Narod je javno


78

izraàvao ̀ alost za doktorom Milenkom Haxi}em i svim palim borcima.

Me|utim, krajem te 1941. godine politi~ki rad SKOJ-a, simpatizera i drugih naprednih qudi bio je ve}u~vr{}en i uhodan u Rgo{tu. Skojevska organizacija imala je 13 ~lanova. To su bili: Dragi{a Mihajlovi}, Sava Kosti}, Qubi{a Mihajlo-vi}, Miodrag Anti}, Nenad Mihajlovi}, Dragomir A}imovi}, Jelen Milenkovi}, Radomir Dini}, Jelenko Vasiqevi}, Dra{ko Ran|elovi}, @ivotije Milenovi}, Bo{ko Vidojkovi}, i Miroslav Jankovi}. Krajem 1941. i{~laweni su iz skojevskog aktiva:

Milorad Gruji} s obrazloèwem {to nije hteo i}i na Sresku konferenciju SKOJ-a u Kwaèvcu, {to je oponirao rad i {to je pasivan u aktivu.

Du{an Stanojevi} s obrazloèwem: neozbiqan, nepover-qiv, i pasivan.

Nenad Vasi} s obrazloèwem - sasvim pasivan.

SKOJ u Rgo{tu imao je krajem 1941. dobre i pouzdane simpatizere, kao {to su: Danilo Jankovi}, Dobrivoje Jankovi}, Milorad Pavlovi}, Bogdana "~ika-Jovina”, Jelen Pavlovi}, Milenko Vasiqevi} i Miodrag Mihajlovi} Lukin. Uz skojevski aktiv predano radi Ratomir Risti} koji, zbog godina starosti, nije mogao biti u~lawen u SKOJ.

Me|u starijim me{tanima vidniji simpatizeri bili su: Qubomir Milosavqevi}, Qubomir Krsti}, îka Jova (izbeg-lica) i Vlada Milanovi}.

Jedini ~lan Komunisti~ke partije u tom periodu na na{em podru~ju bio je Branko Popovi} slu`benik na Rudniku.

Do kraja 1941. godine oti{li su u partizane: Ne{a ̂ olovi}, Bo{ko “podnarednik", Nenad Trifunovi}i jo{ pet Ore{~a-nina, od kojih su dvojica u odredu, jedan poginuo i a ostali se vratili.

Me|usobna veza drugova na na{em terenu kao i veza SKOJ-a sa sreskim rukovodstvom i sa borcima u {umi dobro je funkcionisala. Partizani su izbegavali dozatiti u ku}u ve} smo ih mi pose}ivali na nekoj pojati, zakazanom objektu i donosili


79

smo hranu i drugo, a od wih slu{ali va`ne vesti.

GODINA 1942.

DOLAZI JO[ JEDAN OKUPATOR

Drugog januara pred zborovima me{tana, a u Rgo{tu i u Ore{cu kod op{tine pro~itana je naredba: dolaze Bugari, wihova vojska dolazi u Srbiju kao okupator da pomogne Nemcima, da ih delimi~no zameni da bi se odràla bezbednost okupa-cionim snagama. Zato se poziva stanovni{tvo da se prema okupa-torskoj vojsci drì "kako mora i treba" i da slu{a naredbe i bugarskih vojnih komandi. Qudi su slu{ali, }utali a razilaziv{i se kratko komentarisali "Jo{ jedan okupator!" i "Bugari dolaze na gotovo, [vaba im je napravio put" i "Moraju Bugari, oni su {vapske sluge, ina~e }e ih poterati na isto~ni front".

Kroz nekoliko dana do{li su Bugari u Kwaèvac i odmah na rudnik "Tresibaba - Podvis" kao vojni~ka posada. Bugarski komandant pozvao je predsednike op{tina i kazao im: - Moja vojska zato je tu "da vas zapazime od {umcite". Prvi je utisak iz naroda da su podno{qiviji od Nemaca, {to se kaè - barem mo-è{ da se sporazume{ sa wima. Obi~ni vojnici nisu pokazivali neku strogost prema partizanima kao {to su to ~inili wihove vo|e, koje su oni zvali "golemci (te)". Ubrzo su po{li po dvoji-ca, trojica u sela Rgo{te i Ore{ac i traìli "da kupe" meso, jaja, sir i sl. Vrlo rado su prihvatali poziv mesnog kafexije ili nekog me{tanina na "po koju ~a{icu".

Qudi, pritisnuti te{kom zimom i teòm okupacijom, ve} vidqivom oskudicom, brigom i neizvesno{}u }utali su u svojim ku}ama, izlaze}i samo kad se mora. Skojevac Slavoqub Mihajlo-vi} navodi: - Jedino mesto gde su se qudi, bar donekle zadràvali i okupqali bila je prodavnica mesne Zadruge.

USPE[NA AKCIJA SKOJEVACA - RASTURAWE LETAKA

Skojevac Qubi{a Mihajlovi} u svojim zabele{kama pi{e: - ...onda je stigla direktiva iz Kwaèvca: rasturiti letke


80

i parole na Rudniku i po selu. Iste ve~eri sastala se grupa skojevaca da se dogovori kako }e zadatak izvr{iti. U usmenim uputstvima koje je dao sekretar SKOJ-a kwaèva~ke Gimnazije drugovima Savi Kosti}u, Qubi{i Mihajlovi}u i Dragomiru A}imovi}u stajalo je da parole i letke treba da napravi sam SKOJ. Dat je samo tekst: Smrt fa{izmu - Sloboda narodu, Srp i ~eki} - radnk i seqak, @iveli partizanski odredi Jugoslavije, Smrt okupatoru i sl. Dobili smo hartiju, oko 200 komada papira veli~ine pola tabaka. Brzo smo doneli odluku: slede}e ve~eri rasturiti parole putem od Rudnika do sela i glavnijim putevima u samom selu. Sutradan, posle {kolske nastave kupili smo Sava i ja u jednoj radwi u Kwaèvcu pola kilograma crvene boje, neko-liko tabaka pakpapira, strpali sve to u na{e |a~ke torbe i do{li u selo Kosti}evoj ku}i. Bacili smo se na posao. Nas dvojica i A}imovi} ~itavo poslepodne pisali smo parole slo-bodnom rukom. ili pomo}u {tampanih slova ise~enih, na brzu ruku od kartona. êsto su u sobu ulazili deda Mile i baba Stevka. Oboje nepismeni nisu mogli pro~itati {ta im to unuk Sava sa drugovima pi{e. Sumwivo bi vrteli glavom, ali nisu pitali ni{ta. Videli su samo da se tu radi neki neobi~an posao. U kasni mrak parole su bile napisane i osu{ene a zatim razde-qene drugovima koji treba da izvr{e zadatak. Sutradan nave~e (bio je petak) Miodrag Anti} bacio je letke od Rudnika do sela. Bilo je jo{ dosta rano, putevima prolazili su qudi za poslom. Anti} je o izvr{enom zadaku izvestio drugove koji su ga o~ekivali kod zadruge. Iza toga su Sava Kosti} i Qubi{a Mihajlovi}, voze}i se saonicama, bacali letke putem od zadruge do Stavrine ku}e, a vra}aju}i se prika~ili su nekoliko parola na vidnijim mestima na zidove i ograde. A}imovi} je odmah po{ao od Peliwaka ka Gorwem kraju i obavio svoj deo posla. Jedna je bila prika~ena ispod Gavrine ku}e. Primetili su Jelenko, Bata i Jano{i o tome izvestili predsednika op{tine Sini{u Mihajlovi}a. Parolu su doneli u op{tinu i ~itali. Predsednik je naredio da se svi leci pokupe i parole poskidaju, pa je Todor Kosti}, sluìteq op{tine u toku no}i sa fewerom i{ao i skupqao, ali je to bio mawi deo. Mnogi su leci osvanuli i bili ~itani i preno{eni me|u seqacima i rudarskim radni-


81

cima.

Za izvr{ewe ovog zadatka SKOJ namerno nije angaòvao celu organizaciju zbog konspirativnosti i {to to moè obaviti i mawa grupa. Mlekari i seqaci koji su po{li na pijac sutradan (u subotu) ~itali su i ostavqali letke po putevima. Komentari-sali su da su no}as pro{li partizani kroz selo i bacali ove letke. Predsednik op{tine izvestio je sreskog na~elnika Mirkovi}a, a onda je, po nara|ewu, sazvao zbor, kako da se spre~e ovakve akcije u selu, jer, da se ne izaziva okupator da spali selo. Bilo je i grlatih koji su predlagali "da se omladincima malo savije {ija". Dobar deo seqaka potajno se radovao, pogotovo kad su saznali da su iste no}i bile rasturane parole i leci skoro u svim selima sreza.

O izvr{ewu zadatka skojevci su izvestili drugove u Kwaèvcu, koji su bili zadovoqni. Pri~alo se po selima dugo o toj akciji.

PRIBAVQAWE LA@NIH LEGITIMACIJA

Veza na{eg podru~ja sa ilegalnom pozadinom u srezu i sa borcima iz odreda nije prestajala, ~ak je u ove zimske dane 1941/1942. bila veoma ̀ iva.

Ratomir Risti} o tome pi{e. - Od Pavla (Qubomira Qube-novi}a) dobio sam zadatak da za jednu drugaricu (aktivistkiwu, koja je upu}ena na na{teren) pripremim la`nu legitimaciju i uput za kliniku radi le~ewa. Legitimaciju i uput dobila je na ime Vinke Milo{evi} iz Rgo{ta. Stigao je telegram pred-sedniku op{tine kao da je na klinici u Beogradu umrla Vinka Milo{evi}, a ona u stvari, sedi u Rgo{tu ìva i zdrava. To je izazvalo malu zabunu, ali je mojom intervencijom (bio sam delovo|a u op{tini) stvar brzo zata{kana.

Daqe Risti} navodi: - Po~etkom 1942. godine Rgo{te postaje jedna od glavnih veza partijskih radnika pozadine i boraca u {umi. Malo je bilo dana kada u mojoj ku}i nije bilo po nekog pozadinskog radnika ili partizana. Le~eni su raweni partizani i oporavqali se iznemogli drugovi. Bilo je slu~ajeva da se


82

donese raweni borac, jedva daje znake ìvota a posle mesec dana ode zdrav (Veqa "Piòn"). U Rgo{te je do{ao Mile Julin iste no}i kad je pobegao iz zatvora Gestapoa u Kwaèvcu, tako|e i Ra{a (Vuka{in Dragutinovi}) kad je pobegao iz ni{kog zatvora i ovde je ~ekao vezu. Iz Rgo{ta je Slobodanka (Natalija Vasiqe-vi}) pisala dopisnicu svojim roditeqima u Zaje~aru, kako je, toboè, morala da pobegne sa svojim momkom, za koga je nisu dali, i da }e s wime ìveti gde zna, ali se u Zaje~ar ne}e vra}ati. Ovu sam dopisnicu ja pustio u po{tanski vagon u vozu prama Zaje~aru kako bi imala ìg "Ni{ - Prahovo" i wenim roditeqima sluìla da pred Nemcima dokaù da im k}erka nije oti{la u partizane…

Od po~etka februara 1942. pa kroz ~itave dve godine vr{ilo se u Rgo{tu snabdevawe la`nim legitimacijama, o ~emu Risti} daqe navodi: - U 1942. i u 1943. godini snabdeo sam sve pozadinske radnike la`nim legitimacijama sa wihovim fotografijama i sa objavama za no}no kretawe.

Pe~at sreskog na~elstva za overavawe ovih legitimacija uzimao sam iz zatvorskog stola policijskog pisara Qube Tranda-filovi}a. Posle radnog vremena dolazio sam u na~elstvo kod Nikole Rgo{tanina koji je bio telefonista u na~elstvu i molio ga da u|em u neku kancelariju i da tamo, toboè, ne{to pi{em. Sto sam otvarao podiù}i nasilno wegovu gorwu plo~u. Brzo bih izudarao pe~ate na primqene blankete legitimacija, ponovo zatvorio sto i izgubio se. Potpise sam posle ve{to falsifiko-vao.

Sa jednom od tih legitimacija je Zorka, poznata partizanka, i{la vozom do Ni{a, tamo pretrpela jednu raciju, ali ju je legitimacija spasla i ona se vratila. Zorka je, do svoje pogibije nekoliko puta bilu u Rgo{tu. Jodnom sam je, na wenu molbu, vodio na jednu seosku svadbu.

PRVI ILEGALNI NARODNOOSLOBODILA^KI ODBOR

U februaru mesecu 1942. godine formiran je u Rgo{tu prvi ilegalni narodnooslobodila~ki odbor. Formirali su ga


83

politi~ki aktivisti iz partizanskog odreda, na{a skojevska grupa i pozvani simpatizeri okupqeni na jednom ilegalnom zboru. U odbor su u{li: Ratomir Risti}, Qubomir Krsti} i Qubomir Milosavqevi}. Za odbornika je bio predvi|en i Miloje Vidojkovi}, ali se on tada nije primio. Skojevac Qubi{a Mihajlovi} o tome pi{e: - Prvi NO odbor sela imao je zadatak da prikupqa pomo} u materijalu za partizanski odred, da obave{tava putem skojevskog aktiva o kretawu neprijateqa, a pozadince o namerama mesnih vlasti u pogledu sakupqawa namirnica za okupatora, o dràwu pojedinih ~lanova op{tin-skog odbora itd. Mesto delovo|e u op{tini rgo{koj omogu}a-valo je Ratku Risti}u da dozna za razne mere i akcije koje su okupator i Nedi}eve vlasti planirale protiv partizanskih odreda i narodnooslobodila~kog pokreta.

HAP[EWE U RGO[TU

Sedmog marta 1942. godine u Rgo{tu je izvr{eno hap{ewe koje je odvelo nekolilo qudi u mu~ili{te na Bawici ili na prinudni rad u Nema~ku.

Jedan od hap{enih Qubomir Molosavqevi} saop{tava: - Neki Vukadin @ivi}, rodom iz Buxaka drào je u zakup Rgo{ku Bawicu. Ranije je bio kupio od Boìdara Dar~e Mihajlovi}a zemqu, koju je Dar~a od neke nevoqe prodao, a koju niko iz Rgo{ta nije hteo iz obzira prema Dar~i. Dar~a je, me|utim, hteo da obnovi sudski proces i da povrati otu|enu zemqu. Vukadin se pobojao da }e izgubiti zemqu i da bi likvidirao suparnike, oti{ao Nemcima u Kwaèvac i optuìo nekoliko qudi da su u~estvovali sa partizanima u napadu na èlezni~ku stanicu Palilula, {to je, u stvari izveo Svrqi{ki partizanski odred.

Krajskomanda iz Zaje~ara naredila je hap{ewe i sreski na~elnik u Kwaèvcu Mirkovi} uhapsio je: Boìdara Dar~u Mihajlovi}a, Budu Milutinovi}a, Jovu @iki}a, Darinkinog i Dragi{u Mihajlovi}a. Strpani su u artiqerijske kasarne u Kwaèvcu. Posle prvog saslu{awa Dragi{a Mihajlovi} je pu{ten, jer se utvrdilo da su traìli Predraga Mihajlovi}a


84

Dar~inog sina. Dok su jo{ bili u na~elstvu na saslu{awu, ja sam stigao iz Rgo{ta, tada sam bio kmet u selu i hteo sam da interveni{em da se oslobode; ali sam istoga ~asa bio i ja uhap{en. Po{to je bio doveden Dar~in sin Predrag, svi uhap{eni sprovedeni smo u Zaje~ar a onda na Bawicu kod Beograda. Tamo se svake no}i streqalo te smo i mi o~ekivali isto. Podvrgnuti smo mu~ewu. Dar~i su svi zubi bili izbijeni. U no}i 24. aprila odvojeni smo Predrag, ja i Buda i oterani na prinudni rad u Nema~ku. Oni drugi su ostali u logoru na Bawici, mu~eni i pu{teni jedva ̀ ivi, izmrcvareni.

Kako se ovo hap{ewe odrazilo na selo Rgo{te i taj kraj vidi se iz zapisa skojevca Qubi{e Mihajlovi}a: - Posle hap{ewa Rgo{tana u selu je nastao strah od daqih hap{ewa.

KIDA SE VEZA SA SRPSKIM RUKOVODSTVOM SKOJ-a I PONOVO USPOSTAVQA

Posle izvesnog zastoja je u aprilu 1942. ponovo uspo-stavqena direktna veza sa sreskim rukovodstvom SKOJ-a. Uspostavio je vezu Vuka{in Dragutinovi} Ra{a, ina~e u Rgo{tu poznat pod imenom Vu~a.

14. aprila odr`an je sastanak skojevskog aktiva kod osnovne {kole. Prisustvovao je i Ra{a. On je govorio o politi~koj situaciji u svetu i u na{oj zemqi a zatim o na{em radu i zada-cima. Postavqa se: daqe omasovqewe aktiva, u~vr{}ivawe i politi~ko uzdizawe postoje}eg ~lanstva, formirawe udarne desetine za izvr{avawe pojedinih lokalnih akcija. Ugovorena je veza sa sreskim rukovodstvom SKOJ-a. Jedna veza i{la je dire-ktno: sekretar SKOJ-a u seli vezivao se za Ra{u; druga je i{la preko |aka Gimnazije u Kwa`evcu, Save Kosti}a i Qubi}e Mihajlovi}a koji su dobijali direktno i materijal od Dragojla Mili}a Cojleta. Ova dvostruka veza pokazala se prakti~nom i tako je funkcionisala skoro godinu dana.


85

SKOJEVCI RGO[TA I RATKO RISTI] SPASAVAJU POZADINSKOG RADNIKA IZ NI[A

Ratomi Ratko Risti}

Ratko Risti} navodi: - Tokom leta ratne 1942. godine stigao je u po{tu u Podvis telegram Specijalne policije iz Ni{a upu}en posadi Poqske stra`e u Podvisu. Bio je nalog da se prilikom dolaska voza najbudnije motri ho}e li na Podvisu si}i Darinka Pu|a. Dat je wen li~ni opis. Nare|uje se da je prate i utvrde kuda ide i sa kim se sve sastaje. U telagramu je napomenuto da ona ima brata partizanskog vo|u Du{ana Pu|u, koji je ucewen i da }e ona verovatno nastojati da se sa wim sastane.

Slu`benik na po{ti na{ skojevac Bo{ko odmah me obavestio i pokazao telegram. Dogovorili smo se da on telegram ne preda do sutradan. Sa~ekali smo vozove i, zaista, sutradan jutarwim vozom stigla je u Podvis ̀ ena ~iji je li~ni opis ta~no odgovarao onome u telegrtamu. I{ao sam za wom i pored dowe rudarske kolonije, po{to sam je sustigao, stavio sam joj ruku na rame i upitao: Vi ste Dara Pu|a. Veoma se upla{ila i drhtala


86

dok joj nisam objasnio ko sam i rekao o telegramu. Telegram je Bo{ko odmah posle vozova predao posadi poqske straè. Oni su revnosno za narednih nekoliko dana sa~ekivali vozove i podozrivo zagledali putnike. Dotle je ve} organizovan sastanak Dare sa wenim bratom Du{kom.

Time smo u Dari dobili vezu sa Okru`nim komitetom KPJ u Ni{u. Od we sam saznao kako je Specijalna policija posumwala da se ho}e sastati s bratom po{to je traìla objavu do Podvisa radi obilaska ro|aka.

Kasnije sam, po nalogu drugova, nekoliko puta odlazio u Ni{ kod Dare i wene majke, dobijao i prenosio ilegalni materijal i druge stvari u vezi sa pokretom. I ona je dolazila u Rgo{te.

POJAVA ORGANIZACIJE DRA@E MIHAJLOVI]A

O po~etku ove organizacije na na{em podru~ju se}a se Qubi{a Mihajlovi}: - Avgusta 1942. pojavili su se prvi put emisari Draè Mihajlovi}a u na{em selu. To su bili mahom oficiri i podoficiri biv{e jugoslovenske vojske u civilnim odelima. Obra}ali su se, gotovo po pravilu, najbogatijim seqacima i predsednicima op{tina.

Ratko Risti}i znosi ovaj zanimqiv doga|aj: - Organizacija D M stvarala je upori{ta po selima. Birani su poverenici i davane {ifre. Jednoga dana doveo je k meni predsednik op{tine rgo{ke jednog nepoznatog ~oveka i predstavio ga da je iz organi-zacije D M i da ho}e ovde da stvori upori{te za daqi rad, odnosno da izabere poverenike. Jedan poverenik bio bi on, a drugi treba da budem ja. Rekao sam da }u ja o tome razmisliti i kazati predsedniku. Nepoznati je izvadio jedan mali nov~anik i pokazao zlatnu funtu malo iskrivqenu, rekav{i da je novac ba~en iz aviona, pa je nov~anica iskrivqena.

Posle nekoliko dana do{ao je kod mene na vezu Mile Julin i ja sam mu ispri~ao taj slu~aj. Grdio me {to nisam pristao, treba pristati i tako }emo znati {ta oni rade. Posle toga kazao sam predsedniku da pristajem biti poverilac.


87

Pro{lo je dosta vremena a niko iz organizacije D M nije dolazio. Kopkalo me je ko su sve poverenici a naro~ito da do|em do {ifara jer je to u na{em pozadinskom radu veoma va`no. Jednoga dana uputim se da traìm {tab draìnovskog odreda. Mislo sam da je negde iznad Vasiqa, ali na{ao sam ga tek iznad sela Beli Potok. Primio me je major @arkov. Ja sam, tobo` negoduju}i uzviknuo: {to se, qudi, ni{ta ne radi, {ta mi ~ekamo? Ko su na{i qudi i gde su znakovi? Bilo mu je prijatno na takvo moje reagovawe i po~eo je to hvaliti i pri~ati tu drugima.

Stavio mi je na raspolagawe spiskove qudi i punktove po selima i sve {ifre. Sve sam to pobeleìo, oprostio se i pojurio natrag. Sve sam to posle dao Miletu Julinom. Smejao se kad sam mu rekao kako sam do toga do{ao. Sada su na{i pozadinski radnici mogli na te qude uticati i ako ne dobiti, a ono pasivizirati. Neki, najokoreliji nisu se dali pridobiti ni pasivizirat£i, ve} su bili smrtna opasnost za na{ pokret i likvidirani su.

Tokom leta 1942. skojevci Rgo{ta ~esto su se sastajali, mada oprezno. Stalna veza odràvana je preko Ra{e. On je jo{ povezao skojevce sa Qubomirom Qubinovi}em Pavlom. O tome Dragi{a Mihajlovi} kaè: - Ra{a mi je doveo jednog mladi}a i predstavio ga s imenom Pavle. Rekao je da s wime treba da odrìmo sastanak. Pavle je tada doneo jedan primerak "Glasa Timoka i Krajine" posve}enog Milenku Brkovi}u Crnom, {to smo mi sa pohlepom ~itali.

Odràli smo sastanak na Bawici gde su prisustvovali: Ra{a, Pavle, Bogdana ~ika Jovina i ja. Bogdana je izbeglica, s ocem, ~ika Jovom do{li su iz Bosne u Rgo{te tu se nastanili i sa nama je radila. Bila je napredna, aktivna, pouzdana i u~lawena je u SKOJ. Veoma je lepo pevala i znala mnogo revoluceionarnih pesama. Mnoge su pesme od we nau~ili na{i drugovi. Na ovom sastanku ugovorena je i utvr|ena veza. Pavle mi je odmah zakazao slede}i sastanak: imao sam da ga sa~ekam na ulici pred crkvom u Kwaèvcu. Sastali smo se i oti{li u pravcu Crvewa radi povezivawa s jednom grupom.


88

JEDAN OD NAJVA@NIJIH SASTANAKA SKOJ-a

Za naredna dva-tri meseca vidqivijih doga|aja nije bilo, ali je ilegalna pozadina radila: veza je odràvana, na sastanceima je prora|ivan materijal, pra}ena je politi~ka situacija, stawe na frontovima, registrovani su simpatizeri i neprijateqski raspoloèni. Nastavqeno je sa prikupqawem ratnog materijala, a da se ne daje pripadnicima D M. Ponovo je izvedena akcija rasturawe letaka po selu. Ovo je pa`qivo izvedeno i imalo je dobar odjek me|u qudima, prepri~avala se sadrìna letaka.

U oktobru je odràn jedan vaàn sastanak SKOJ-a u Rgo{tu o kome Qubi{a Mihajlovi} pi{e: - 18. oktobra 1942. odràn je sastanak aktiva SKOJ-a kod kolibe @ivojina \or|evi}a. Pri-sustvovao je drug Ra{a. Bilo je 12 ~lanova SKOJ-a i Ratko Risti}. Donesene su va`ne odluke koje su imale vidnog uticaja na daqi rad. Tom prilikom odlu~eno je:

1. da se poja~a ideolo{ki rad skojevaca,

2. da se poja~a rad na raskrinkavawu ~etnika D M,

3. da se prikupi oru`je i municija {to se jo{ nalazi u narodu a {to moè dopasti neprijatequ u ruke,

4. da se umesto dosada{we jedne udarne desetine stvore dve po{to je broj skojevaca narastao,

5. da se popravi jedna pu{ka (ona je bez kundaka i bez udarne igle), zaduèwe za Dragutina Ran|elovi}a i Jelena Pavlovi}a Gaxe,

6. da se poja~a budnost jer postoji grupa simpatizera ~etnika D M.

GODINA 1943.

SPECIJALNA POLICIJA HAPSI

18. marta Specijalna policija iz Ni{a uhapsila je skojevce Savu Kosti}a i Qubi{u Mihajlovi}a, u~enike gimnazije i pove-la u na~elstvo gde su proveli 10 dana u zatvoru, a zatim


89

sprovedeni u Ni{ s ostalim pohap{enim |acima kwaèva~ke Gimnazije. Ovim je bila prekinuta veza rgo{kog aktiva preko Gimnazije. Skojevski aktiv u selu preduzeo je mere opreznosti. Sklowene su kwige, bro{ure, leci i municija, {to je sada stavqeno u spoqni zid zgrade Milana Mihajlovi}a. Pohap{eni u~enici su odleàli u zatvoru sve do po~etka maja i pu{teni su po{to se od wih ni{ta nije moglo doznati.

Situacija se s prole}a 1943. pogor{ala zbog prisustva draìnovaca i poja~ane aktivnosti srpske vlade da "istrebi komunizam". O tom periodu Qubi{a Mihajlovi} pi{e: - Na pogor{awe moralno-politi~kog stawa kod aktivista uticala je teroristi~ka aktivnost "crnih trojki" i A}imovi}eva ofanzi-va protiv NOP-a u jugoisto~noj Srbiji. Narod je zapla{en, ali je prezirao one koji su uz okupatora. êtnici su osudili na smrt sve u~enike gimnazije koji su bili hap{eni u martu, pa su se mnogi sklonili iz javnosti. Nas dvojica iz rgo{kog aktiva, Sava i ja oti{li smo u Bor. Rad SKOJ-a u selu, me|utim, nije zamro. Na pojedine sastanke dolazili su: Ra{a, Milorad Bisi} i Bora Jevti}. Naj~e{}e su odràvani sastanci ispod sela kod grobqa, kod pojate @ivojina \or|evi}a, kod Bawice i kod {kole.

GE[TETNER JE IZ NI[A, I PORED TE[KO]A, DONESEN U RGO[TE

Po~etkom leta 1943. aktiv u Rgo{tu dobio je zadatak da od Oblaskog komiteta iz Ni{a preuzme i prenese ge{tetner za umnoàvawe. O tome Ratko Risti} navodi: - Dobio sam zadatak da idem u Ni{ i da preko Dare i O K dobijem i donesem ge{tetner. Poveo sam i svoju ènu da bi bilo mawe upadqivo. Na{ao sam Daru i dogovorili smo se da posle podne donese ge{tetner na odre|eno mesto. Do{ao sam u odre|eni ~as ali we nije bilo. êkao sam ~itav sat a onda sam pomislio da su je uhapsili. Po{ao sam u grad. Usput sam primetio da me jedan ~ovek prati. Da bih mu umakao, svratio sam sa ènom u Antituberkulozni dispanzer. Svratio je i on. Video sam da ima i revolver. Morao sam zdrav zdravcijat da idem na rentgenski pregled. A on sve za mnom.


90

Pregleda{e mene a zatim i wega. Iz Dispanzera je iza{ao za mnom a onda se izgubio. Preno}io sam u hotelu i no}u je policija pregledavala isprave. Bio je i onaj moj "pretilac" sa jo{ jednim civilom i dvojicom iz Poqske straè. Pomislio sam da je Dara uhap{ena i da su do{li po mene. Hteo sam da beìm kroz prozor kad sam ih ugledao na vratima, ali je prozor bio visoko od zemqe. Pokazao sam legitimaciju. Pregledali su i oti{li, izviwava-ju}i se. Zna~i doga|aj od slede}eg dana bio je slu~ajnost.

Sutradan sam na{ao Daru, primio ge{tetner i doneo u Rgo{te. Posle sam ga predao drugovima iz kwaèva~kog ruko-vodstva.

ÛVAWE I LEÊWE PARTIZANA

êsto su dolazili, prolazili selom i boravili u selu odredi Poqske straè i drugi. Traìli su trag partizanima, ali bi vr{ili pretrese i iz drugih razloga. O jednoj situaciji koja mogla zavr{iti i tragi~no pri~a Ratko Risti}:

- Tokom leta 1943. leào je u mojoj ku}i raweni partizan Veqa "Piòn". Bio je nepomi~an. U isto vreme bila je i bolesna partizanka Zorka iz Jela{nice i dva partizana koji su ~ekali vezu za odred. Jednog jutra dobijem izve{taj iz sela Glogovca da organi poqske straè vr{e detaqan pretres od ku}e do ku}e. Savetovali smo se i dogovorili da bolesna partizanka pobegne sa dvojicom drugova ako Poqska straà do|e u Rgo{te, ali za nepomi~nog partizana nismo ni{ta mogli smisliti. Rekao sam da odlazim na posao u op{tinu, pa ako nai|u ne{to }u smisliti. Poslao sam odmah Dra{ka Ran|elovi}a skojevca da se popne na brdo zv. Bolvan a drugoga omladinca Radeta Dini}a na betonski most, da me hitno izveste ako nai|e Poqska straà. Onda sam razgovarao s predsednikom op{tine. Upoznao sam ga da sam ~uo kako vojska Poqske straè u Glogovcu vr{i pretres po ku}ama. To bi lo{e uticalo na na{e qude, nego ako do|u, prvo }emo ih do~ekati lepo da vidimo {ta èle. U tom trenutku dotr~ao je Dra{ko i kaè da desetak vojnika Poqske straè dolazi iz Glogovca preko drvenog mosta. Po{li smo sa predsednikom i


91

do~ekali ih. Odveli smo ih predsednikovoj ku}i i posluìli ih rakijom. Pitali smo ih kakav zadatak imaju. Saznali smo da je ciq pretresa pronalaèwe vojni~kih (starih) cokula kako bi za wih kod Nemaca u Kwaèvcu dobili nove. Obe}ali smo im da se ne maltretiraju, da }emo im obezbediti 20 pari cokula. Odustali su od pretresa. Potr~ao sam ku}i da saop{tim drugovima i u onoj ùrbi zaboravim da dam ugovoreni znak. Kad sam otvorio vrata na{ao sam se pred cevima tri revolvera uperenih. Sve se, me|utim, dobro svr{ilo.

Da je takvih doga|awa bilo, navodimo i slu~aj Dragi{e Mihajlovi}a. Dragi{a pri~a: - Leto 1943. Pozvao me Ratko Ris-ti}. Do{ao sam i u dvori{tu zatekao Ratkovu drugaricu. Pitao sam da li je Ratko kod ku}e. Odgovorila je: - Da vidim u ku}i - i u{la je; a meni se u~inilo: - Idi u ku}u - i po{ao sam pravo u Ratkovu sobu. Otvorio sam vrata i na velio iznena|ewe ugledao dva partizana. Jedan je leào na krevetu a drugi je stajao nasred sobe i poku{ao da me vrati. Sa kreveta Mile Julin je rekao: - Skojevac je poznajem ga, pozvan je, Bisi}u. Drugi je bio Milorad Bisi}.

Dugo smo razgovarali: o situaciji u selu, o radu SKOJ-a, a naro~ito su se interesovali {ta misle mladi. Tada sam prvi put video partizanski list "Glas Narodnooslobodila~kog fronta Srbije". Dali su mi da pro~itam dok tu sedim. Tu je bilo o odlasku starog kwièvnika Vladimira Nazora u partizane.

BUGARSKA KAZNENA EKSPEDICIJA PONOVO…

Posle napada partizana na Kwaèvac 9. avgusta 1943. godine i paqewa vr{alica, Bugari su pokrenuli novu, stra{niju ekspediciju da kazne sela u okolini Kwaèvca. U prvoj desetini septembra opkolili su istovremeno sela Rgo{te i Ore{ac. Svi mu{karci od 15 do 60 godina skupqeni su kod op{tine. Bugarski vojnici zare|ali su od ku}e do ku}e i vr{ili nepo{tednu premeta~inu, traè}i oru`je, i partizane i wihove jatake. Ali su pri tome pqa~kali stvari, satove i devoja~ku spremu darove sve vrednije stvari i nize dukata. Pred op{tinom i unutra


92

vr{ena su saslu{avawa, u stvari batinawa. Mnogima je udareno 25 batina po golom telu. Traìli su da qudi kaù: gde su "{umkari", ko ih pomaè, ko ih hrani, ko agituje za wih i sl. U Ore{cu su najstroìje saslu{avali op{tinsko osobqe, zatim popa i u~iteqa. U Rgo{tu posle saslu{awa izdvojili su 11 mladi}a, me|u wima tri skojevca i poterali ih prema Kwaèvcu. U mestu zv. Predavica u jednom kukuruzu batinali su ih dok nije nai{ao, na povratku iz Ore{ca wihov komandant i onda su ih pustili. Mladi}i su se dràli hrabro, po ugledu na skojevce Savu Kosti}a, Radi~a Dini}a i Milenka Vasilijevi}a. Momci su jedva do{li do svojih ku}a.

I pored takvih zuluma, omladina je radila. Jo{ tokom avgusta ilegalni materijal stiè i preko Bora. Skojevci, Qubi{a Mihajlovi} i Sava Kosti} povezuju se sa gimnazijalcem Stanimirom Videnovi}em (iz Vidovca) i od wega su dobijali letke.

ORU@ANI ODRED D M SPU[TA SE U SELO

Po~etkom jeseni 1943. u ~itavom kraju po~ela je aktivno da dela organizacija D M. [tab korpusa sa komandantom Boòm Miladinovi}em stacionirao se u Sibinovi}evom rudniku u Vini i koristio rudni~ke radionice kao "fabriku oru`ja"; slao crne trojke {irom kwaèva~kog kraja da likvidiraju komuniste i wihove saradnike. Dovoqna je bila i anonimna prijava pa da inkriminisanog nestane. Sprovodili su nasilnu mobilizaciju i tako popuwavali svoje redove. I s omladincima su, po selima, organizovali neke vojne ve`be. To je bilo i u Rgo{tu i Ore{cu.

POGIBIJA PARTIZANA STEVI]A

- U jesen 1943. trebalo je navodi Ratko Risti} - da se jedne no}i kod mene sastanu dve grupe pozadinskih radnika i sa wima do|u dva prezdravela partizana koje je trebalo sprovesti u odred. Iz pravca Crvewa dolazila je grupa Mileta Julinog i sa


93

wime Veqa "Piòn", partizan Danko i preba~eni partizan Stevi} iz Mojkovca u Ra|evini; a iz pravca Glogovca grupa Milorada Bisi}a sa "Slobodankom", Ra{om i prezdravelim partizanom "Hajdukom" iz Dobrujevca kod Boqevca.

Toga dana su prvi put do{li u Rgo{te draìnovci Arse Jovanovi}a iz Krente "uhvatili" jednog bugarskog vojnika, koga su odveli u bugarski bunker i dali ga na otkup za cigarete. Preko no}i su ostali u Rgo{tu. Grupa Mileta Julinog i{la je putem od ni{kog druma i ispod tunela gde se nalazio bunker sa bugarskim vojnicima. Podelili su se u dve grupe, pa su napred i{li Mile i "Piòn" a pozadi Danko i Stevi}, koji ovo prvi put dolaze u Rgo{te. Dogovor im je bio da prva grupa sa~eka drugu na putu pred ku}om u koju }e svratiti. Prilikom ulaska u selo ~uli su snaàn lave` pasa i posumwali da bi ~etnici mogli biti u selu, pla{ili su se zasede i zato su svratili u prvu ku}u kod Je{e Milenkovi}a da pitaju ima li kakve vojske. Saznali su da su tu draìnovci, brzo su iza{li na put, me|utim, Danko i Stevi} su ve} bili pro{li mimo Je{ine ku}e, Mile i Veqa krenu ka Bawi-ci da bi ih sreli i vratili. Danko i Stevi} idu}i putem nai|u na draìnovsku zasedu gde je Stevi} poginuo a Danko umakao.

Preko no}i - kaè Risti} - stigla je kod mene Bisi}eva supruga. Slede}eg dana na{li smo u jednoj plevwi Danka. Cela ova grupa morala je ostati u Rgo{tu kod mene dva dana i dve no}i dokle god nije uspostavqena veza sa Miletom i Veqom. Za to vreme draìnovci su, po{to su ubili partizana budno motrili na Rgo{te.

ORGANIZACIJA D M STE@E

Posle pogibije Stevi}a ~esto su postavqane zasede ~etnika D M, pa je i jedan broj ~etnika bio stacioniran neko vreme u selu. Otvorio sam jedno pismo kaè Ratko Risti}delovo|a op{tine u Rgo{tu od ~etni~kog komandanta Korpusa upu}eno komandantu bataqona Arsi Jovanovi}u u Krentu i video gde se postavqaju zasede. Jedno vreme je po{ta za komandanta Arsu iz korpusa u Vini i{la preko Rgo{ta. Nosili su kuriri. Svako pismo je u


94

Rgo{tu otvarano i ~itano.

êtni~ka organizacije se u~vrs}ivala. Naro~itu pa`wu posvetili su omladini, jer su verovali da je partizanski nastrojena. U selima su bili formirani ravnogorski odbori, i drugo, postavqeni su komandanti sela. Komandanti bataqona i vi{ih i niìh jedinica D M sluìli su se op{tinom i wenim osobqem. U Rgo{tu je za predsednika ravnogorskog odbora postavqen Sini{a Mijajlovi}, a kasnije Miodrag A}imovi}. Za tu funkciju uzimali su bogatije qude. Za komandanta sela postavqen je biv{i ratnik, neki aktivni biv{i oficir ili podoficir, àndarmerijski narednik i sl. pod uslovom, razume se da je monarhista, nacionalista i da voli pokret. Nije bilo mogu}e u svakom selu zadovoqiti traène kvalitete, pa je postavqan i obi~an biv{i vojnik. U Rgo{tu je postavqen Jelenko Jankovi}.

Sve te institucije i op{tinsko osobqe imali su pored politi~kog zadatka i obave{tajnog rada kao glavni zadatak organizovawe mnogih ubirawa od naroda:

prehrambenih: meso, sir, mast, pasuq, bra{no, krompir i dr.,

obu}e i ode}e: ̀ ene su zaduène da pletu xempere, rukavice, ~arape i drugo,

pronalaèwe i oduzimawe oru`ja i municije, sanitetskog materijal i drugog

prona}i i popisati doma}ine "koji imaju para" da bi se od wih dobio novac u vidu "zajma”.

kad odred dolazi u selo pripremiti do~ek i spremiti najboqu hranu i pi}e.

Otuda su u narodu nazivani koko{karima i sl. Organizacija D M naro~ito je motrila na u~iteqe, guda se kre}u, sa kim se sve druè i sl.

GODINA 1944

ORGANIZACIJA D M MOBILI[E OMLADINCE

Po~etkom januara pozadinski aktivisti i borci ne~ujno su


95

oti{li sa terena Kwaèvca i okoline, pa su skojevske organi-zacije i seoski aktivisti ostali da se snalaze. O tome Ratko Risti} navodi: - Najvi|eniji pozadinski radnici, usled sna`nog terora kvislin{kih organizacija, morali su da se sklone privremeno, preko Morave. Vezu smo odràvali kaè Risti} - sa drugaricom Darom u Ni{u i sa Stevom Bogdanovi}em u Zaje~aru.

Organizacija D M stupa na scenu: brojno se oja~ava, mobili{e omladinu, radi na ideolo{kom planu, postavqa odn. uvla~i svoje emisare u rudnike, nadle{tva i sl.

Mobilisani omladinci u vojsci D M na obuci u Krenti - februar 1944. godine

Najteè je pala mobilizacija omladine i gimnazijalaca. Mobilizacija je izvr{ena tokom januara, a mobilisani su imali da se prijave i da po~nu sa "radom" 1. februara. Izvr{ena je mobilizacija u celom kwaèva~kom kraju, na ~itavoj teritoriji takozvanog "Kwaèva~kog korpusa" D M sa sedi{tem u Vini.

Svrha mobilizacije: okupiti omladinu i u~enike, imati ih pod okom i rukom, otrgnuti od uticaja partizana i ilegalnog rada. Komandanti organizacija D M znali su i pretpostavqali da se tu sada, kod wih nalaze i skojevski funkcioneri i skojevci, partijski funkcioneri partizanski aktivisti i simpatizeri kao i partizanski jataci.


96

Slede}a svrha: od ove mase mladi}a, posle bri`qivog odabirawa, uticawa i vaspitawa u nacionalisti~kom duhu, stvoriti budu}e niè rukovodstvo draìnovske vojske i aktiviste u narodu. Otuda za sve od wih i nije predvi|eno oru`je. Za vreme egzercira sa pu{kom oru`je bi se pozajmqivalo od bora~kog sastava.

Me|u mobilisanim omladincima nalazili su se mnogi, ako ne i gotovo svi ~lanovi skojevskih aktiva iz na{ih sela, kao i iz Rgo{ta i Ore{ca, pa je u selima onemogu}en politi~ki rad i ostale skojevske aktivnosti; pozadinski rukovodioci su preba~eni na sigurniji teren, nastao je period zastoja aktivnosti NOP-a koji je trajao skoro tri meseca, tamo do aprila.

- Skojevci su i ovde bili aktivni - kaè Sava @iki}. U~iteq Sima Samarxi} poznati aktivista i simpatizer NOP-a bio je mobilisan za rukovodioca obuke omladinaca pri ~etni~kom upori{tu u Krenti. Wegov zamenik Draà A}imovi} skojevac iz Rgo{ta, Sima i ostali skojevci sproveli su akciju rasturawa letaka u logoru. Jednog jutra osvanuli su leci: Smrt fa{izmu - Sloboda narodu i druge sadrìne, a da niko sa pet straàrskih mesta nije primetio.

Sima je jedne no}i u 1 ~as po pono}i, oceniv{i da je pogodan trenutak izvr{io “provalu”: - Beìte, deco, odavde, al' ne pute-vima ve} preko {ume i poqa. I on je po{ao.

Dok su omladinci u Krenti ve`bali bez pu{aka (ili sa pu{kama) na poqani, ili slu{ali teorijsku nastavu iz geografije, istorije, zatim iz vojnih pravila slu`be, dotle je komandant bataqona, brigade, Korpusa obilazio sela, drào sastanke, govore i savetovawa sa predsednicima op{tina, ravno-gorskim odborom, komandantom sela, spremao spiskove za novu mobilizaciju, za prikupqawe hrane, ode}e i novca iz sela.

Jedan od najva`nijih zadataka bio je pronalaèwe oru`ja. U Rgo{tu su, na primer u tu svrhu doveli ore{a~kog popa Milorada Nikoli}a da bi pomo}u zakletve prinudili seqake da donesu oru`je. Na tom zboru ~etni~ki komandant je zahtevao da donesu oru`je. Niko se nije javio da ima. Onda je naredio popu da


97

izvr{i zakletvu. Pop je izgovarao re~i zakletve a qudi su za wim ne{to ponavqali, neke nerazumqive re~i, tako da to nije izgledalo na zakletvu. Ostalo je nare|ewe da se oru`je donese sutra u op{tinu. Doneseno je, zaista, sutradan: ne{to municije, jedan pi{toq za rakete i desetak bombi. Neki skojevci koji su se tada na{li u selu pokrali su i odneli sedam bombi, pi{toq za rakete i 130 pu{~anih metaka.

PONOVO O@IVQAVA POZADINSKI RAD AKTIVA

Aprila meseca o`ivqava rad. Uspostavqene su neke veze. Potreban je nov propagandni materijal i nove direktive. Ratko Risti} o tome navodi: - Dobio sam u Zaje~aru od Steve Bogdanovi}a propagandni materijal. Morao sam preno}iti u hotelu. U istoj sobi spavao je i jedan ~etni~ki kurir. Pri~ao mi je kuda ide i {ta nosi. Kad je iza{ao radi li~ne nu`de stavio sam svoj materijal ispod wegovog du{eka u slu~aju da nas policija pretresa. Ujutru sam uzeo, sve se lepo svr{ilo i doneo u selo, te smo ~itali i prora|ivali.

Maj mesec bio je bogat doga|ajima. Evo kazivawa Ratka Risti}a i Bo{ka Vidojkovi}a. Pozvala je drugarica Dara iz Ni{a da neko ide na dogovor. Do{li smo kod wene majke i dobili vezu za ni{ku Kamenicu, gde je Dara pobegla. Dva dana pre toga pre{la je Deveta brigada Moravu, bila iznad Kamenice i ostavila direktive: minirawe iznutra ~etni~kih brigada ubacivawem na{ih qudi u ~etni~ke odrede. Treba raditi brzo jer se doga|aji na frontu odvijaju muwevitom brzinom.

Qubi{a Mihajlovi}u svome kazivawu navodi: - Maja meseca vratio se u Timo~ki kraj Timo~ki partizansko odred pre{av{i iz Toplice i Jablanice; ali sada je to bila Deveta srpska brigada, brojna dobro naoru`ana i disciplinovana - prava vojska. Sa nekoliko svojih pobeda i razarawa ~etni~kih gnezda, kao ono u Vini zadala je smrtni strah ~etnicima, Bugarima, nedi}evcima i qoti}evcima. Oko mesec dana boravka u Timoku i Krajini, Deveta brigada i Ni{ki partizanski odred vratili su se u Toplicu.


98

Raspoloèwe u selu veoma je poraslo. Mnogi su hteli da se prikqu~e, ali zbog kratkog boravqewa nije bilo lako uspo-staviti vezu, a mnogi pozadinski radnici po{li su u brigadu i oja~ali broj boraca.

JEDNA PLANIRANA SKOJEVSKA AKCIJA

- BOMBE SU BILE OD[RAFQENE -

Vozovi su neprekidno tutwali ka Timo~koj Krajini i iz we puni okupatorskih vojnika. Skojevci Rgo{ta, ne ~ekaju}i direktivu isplanirali su da svojim snagama napadnu voz sa neprijateqskim vojnicima. O tome pi{e Qubi{a Mihajlovi}: - Prolazile su putni~ke kompozicije s poga{enim svetlima a ispred wih lokomotiva sa dva tri vagona radi izvi|awa i sigurnosti. Jedan takav voz ~ekala je jedna desetina SKOJ-a: na pruzi u m. zv. \urin zavoj: 27. juna 1944. godine. zadatak su dobili: Radomir Milosavqevi}, Qubi{a Mihajlovi}, Sava Kosti}, Jelenko Vasilijevi}, Jelen Milenkovi}, Danilo Jankovi} i Nenad Mihajlovi}. S od{rafqenim bombama ~ekali su vi{e od tri ~asa, nai{ao je voz, natovaren gra|om, tako da su bombe ostale za kasnije akcije.

SPASAVAWE AMERI^KOG PADOBRANCA

Avgusta meseca 1944. godine, na desetine i stotina ameri~kih i engleskih aviona leteli su ka isto~nom frontu. Iz jednog ogromnog aviona iznad Svrqi{ke klisure isko~ilo je 9 avijati~ara padobranima. To su posmatrali qudi iz Ore{ca, Rgo{ta i sa Rudnika. Potr~ali su draìnovci iz Vasiqa i @lna da ih prihvate. Osam ih je na|eno i odvedeno u @lne kod komandanta korpusa D M Boè Miladinovi}a. Devetog nikako nisu mogli na}i i sve potere su odustale te se u prvi mrak vratile u baze.

Deveti avijati~ar, radnik iz Wujorka, sada u civilu, ~lan posade, mo`da mehani~ar ili oruàr… ivla~i se iz gustog {ipra`ja, svoga skloni{ta. Mo`da i nije hteo ranije. Ve} je bio


99

spazio ov~ara na bregu u blizini. Znakovima rukama, moli da ga ov~ar sprovede do sela, ali samo tajno, strogo tajno jer ne}e da ide s ostalima... i hteo je da se prvo smrkne dobro. Ov~ar ga je odveo u selo Ore{ac i uveo ga u prvu ku}u. To je bila ku}a Novice Petrovi}a, na sre}u simpatiztra NOP-a. Nekako su se sporazumeli da on nikako ne}e s ostalima. Ne}e draìncima, ve} ponavqa, re~enice su na eneskom i zavr{avaju se Tito. Ponavqao je Tito, Tito, a negodovao i vrteo glavom kad bi mu spomenuli Mihajlovi}a. Sve je bilo jasno. Novica je odmah obavestio nege ~lanove aktiva u Ore{cu, i posavetovali su se i poslali vezu u Rgo{te. Sutradan je odlu~eno da se Amerikanac sprovede partizanima i utvr|en je plan. Partizani su se tih dana nalazili negde oko îtluka, pa je trebalo ~oveka odvesti tamo. I}i }e se no}u. Pruga je, me|utim, gusto zaposednuta Bugarima pa je odlu-~eno da dva Ore{~anina Novica Petrovi} i Avram Vidojkovi} povedu Amerikanca u gluvo doba no}i, s wim da pregaze Timok ispod dowe rudni~ke kolonije, a zatim ispod useka, gde nije u izgledu da }e biti Bugara, pre|u, i tamo u poqu, ugovorenim znacima dozovu dva Rgo{tanina sakrivena tu i da im predadu Amerikanca.

Tako je i bilo. Konspiracija je zahtevala da se u poqu ne govori, tako da Ore{~ani nisu znali koji su Rgo{tani i obrnuto. Bitno je da je najteì deo terena pre|en, bitno je da je i Amerikanac pristao na obja{wewa znacima, crtawem i uveravawem, a {ta mu drugo i preostaje. Zadiquju}e je da se sve odvijalo, do sada po planu.

Rgo{tani aktivisti bili su Bo{ko Vidojkovi} i Jelen Pavlovi}. Oni su uspeli da provedu Amerikanca no}u kroz draìnovske zasede do îtluka. Putem pozadinske partijske veze Amerikanca su odveli - i predali ga u poverqivu (parti-zansku) ku}u Svetozara Mileti}a pa je odatle predat partiza-nima. Bo{ko i Jelen vratili su se tek kroz dva dana i podneli izve{taj o ovoj akciji.


100

PRVI PARTIZANSKI ZBOR U SELU

- SKOJEVCI ODLAZE U BORBU

Borci XIV brigade XXIII divizije NOV Jugoslavije s vojnicima iz Rgo{ta - 1945. godina

Krajem avgusta meseca sve vi{e se ~ulo o akcijama udarnih brigada XXIII srpske udarne divizije. Vodile su se borbe u sokobawskom, boqeva~kom i timo~kom regionu.

O tome Qubi{a Mihajlovi} pi{e: - Po drugi put se u Timo~koj Krajini nalazila Deveta srpska udarna brigada (biv{i Timo~ki partizanski odred), kao i ^etrnaesta srpska udarna brigada (biv{i Ni{ki partizanski odred) i Sedma crnogorska brigada. Ove tri brigade ~inile su Dvadeset i tre}u udarnu srpsku diviziju, formiranu u junu mesecu na terenu Jastrepca.

Aktiv SKOJ-a sela Rgo{ta organizovao je samostalno direktno hvatawe veze sa tim partizanskim jedinicama, a veze sa pozadincima ve} nije bilo jer su skoro svi oti{li u brigade. Skojevci Radomir Milosavqevi} i Nenad Mihajlovi} dobili su zadatak da uhvate vezu sa jednom od partizanskih brigada i po{li su u Vasiq jer se ~ulo da je jedna brigada tamo stigla.

O svojoj odluci, da ve}i broj omladinaca ode u brigadu, aktiv je obavestio i nekoliko omladinaca Rgo{tana koji su se nalazili mobilisani u ~etnicima D M i izdao im, kao zahtev, da prvom zgodnom prilikom prebegnu partizanima. Tako|e su obave{teni omladinci na Rudniku i Skojevski aktiv u selu


101

Ore{cu da se drugovi iz Rgo{ta spremaju za odlazak u NOV i i da su poslati zaduèni skojcvci da uspostave vezu.

3. septembra uve~e u selo je do{lo jedno partizansko odeqewe iz sastava êtrnaeste brigade, koja se toga dana nalazila u Vasiqu. Me|u wima su bili komesar bataqona @ivko i obave{tajni o£ficir bataqona Mita. Doveli su ih u selo Nenad Mijalovi} i Radomir Milosavqevi}. Odràn je zbor na kome je bilo oko sto qudi iz Rgo{ta i desetak radnika sa Rudnika. Politi~ki komesar @ivko odrào je govor, osudio izdajni~ku ulogu kvislin{kih formacija i izneo potrebu neodlo`ne borbe protiv okupatora.

Posle zbora, u toku no}i je s ovim partizanskim odeqewem po{lo 18 omladinaca iz sela: Qubi{a Mihajlovi}, Sava Kosti}, Nenad Mihajlovi}, Radomir Milosavqevi}, Danilo Dini}, Milorad Pavlovi} Ratko, Bogdana ~ika Jovina, ̂ ika Jova, Mile Raki}, Miloje Kosti}, Steva Mladenovi}, Predrag Viki} i êdomir Jevti}.

Toga dana i narednog prebegli su iz ~etnika s oru`jem @ivotije Milenkovi}, Dragutin Ran|elovi} Dra{ko i Miro-slav Jankovi}.

Sa Rudnika je po{lo nekoliko mladih radnika me|u kojima Nikola ôlovi}, Bora Pavlovi}, Ilija Oègovi}, Mom~ilo Buni}, Bo{ko Male{evi}, Mile zv. Cevar i Petar Male{evi}.

Svi koji su onda stupili u NOV raspore|eni su u ̂ etrnaestu i u Devetu srpsku brigadu.

DELEGATI ZA PROKUPQE

Tih dana obavqen je jo{ jedan zadatak u znak podr{ke i pomo}i glavnom organu vlasti sa Srbiju, Glavnom Narodno-oslobodila~kom odboru. Birani su delegati za konferenciju Narodnooslobodila~kih odbora koja }e se odràti u Prokupqu u toku septembra. Delegati su birani za svaku op{tinu, tako da su za na{e dve op{tine, za Rgo{te, na zboru, izabrani Ratomir Risti} i Nikola Anti} a na zboru u Ore{cu Veqko An|elkovi} i Ilija To{i}. Kolika je bila {irina kriterijuma za izbor


102

vidi se po tome {to je u Rgo{tu izabran Nikola Anti}, koji nije bio ni simpatizer, ni pomaga~ NOP-a. To je bilo veoma povoqno prokomentarisano u selu. Delegati su ve} 5. septembra po{li skrovitim ilegalnim putevima, preko brda i planina ka Prokupqu.

OSLOBO\EWE KWA@EVCA I OKOLINE

U ranim jutarwim ~asovima 10. oktobra Rusi su po~eli tu}i nema~ke poloàje u Kwaèvcu topovima iz pravca Gorweg Zuni~a, a ubrzo je pe{adija sa moto-mitraqezima pri{la samom gradu i otpo~ela je borba izbliza u kojoj je mnogo Nemaca poginulo na gradskim ulicama. Oko podne se ostatak Nemaca po~eo pod borbom povla~iti drumom prema Tresibabi gde ih je do~ekao jedan partizanski odred i desetkovao mitraqezima i bombama.

Oko ~etiri sata posle podne bilo je sve gotovo. Ostatak Nemaca koji se probio pobegao je drumom prema Svrqigu a ostalo je mnogo poginulih na drumu i po padinama. Ostao je ogroman ratni materijal, kakav je ve}, morala imati motorizovana ratna divizija.

Kwaèvac i okolna sela do~ekali su Ruse i partizane, oslobodioce sa iskrenim bratskim gostoprimstvom i po~astima. Ceo grad je iza{ao na ulice: klicalo se, grlili su vojnike, ~astili ih raznim jelima i pi}em, darivali raznim predmetima, gde je bilo ~arapa marama, rukavica {to treba vojniku i dr.

Svaka ku}a imala je po jednog ili vi{e gostiju, oficira i vojnika. Padale su zdravice, grqewe i qubqewe. Teklo je vino i votka u velikim ~a{ama, a na kraju nisu izostavqene èqe za sre}an put ka Berlinu... I pevalo se, mnogo se pevalo tih dana.

Sutradan do{la je sa terena u grad ve} formirana, kao i u formirawu komanda mesta i preuzela funkcije, odnosno poslove pozadinske vojne vlasti.

Istoga dana do{li su u Rgo{te i Podvis delovi ruskih jedinica, do~ekani s velikim gostoprimstvom kao i svuda u Timoku i drugde.


103

FORMIRAWE I RAD NARODNIH ODBORA

Odmah, nakon oslobo|ewa, formirani su po selima narodno-oslobodila~ki odbori. U Rgo{tu je prvi predsednik bio Qubo-mir Milosavqevi} a sekretar Ratomir Risti}.

Prvi zadaci bili su: pomo} frontu, mobilizacija novih boraca, organizacija vlasti, organizacija privrede i ratom poru{enih dobara i dr. Na na{em podru~ju od osobite va`nosti bilo je da rudnik po~ne raditi punom snagom, da se {to vi{e ugqa dobije.

FORMIRAWE PARTIJSKE ORGANIZACIJE

19. oktobra odràn je zajedni~ki partijski sastanak za sela Rgo{te i Ore{ac i rudnik Podvis. Po{to je Komunisti~ka partija jo{ bila ilegalna, pozvani su samo oni, provereni, koji mogu biti u~laweni. To su bili: Dragi{a Mihajlovi}, Ratomir Risti}, Veqko An|elkovi}, Qubomir Milosavqevi}, Ilija To-{i} i Milisav Bo{kovi}. Prvih pet je u~laweno a {esti je primqen za kandidata. Za sekretara izabran je Dragi{a Mi-hajlovi}.

Jedinstvena partijska organizacija za Rudnik, Rgo{te i Ore{ac radila je kratko vreme, a onda su formirane posebne partijske organizacije.

Formirano je i rukovodstvo SKOJ-a i USAOJ-a. Partija je imala zadatak da formira ostale institucije, kao formirawe JNOF-a - Jedinstvenog narodnooslobodila~kog fronta, ~iji je sekretar bio Mile Stanojevi}, zatim formirawe AF@-a i drugih organizacija.

POGIBIJA SLAVKA VASILIJEVI]A RGO[TANINA PRIPADNIKA POQSKE STRA@E

Prisilno je mobilisan 1942. godine i sluìo u Nedi}evoj tzv. Poqskoj straì. Traìlo se naredbom i predsednik


104

op{tine odredio je wega jer je neèwen... Slavko je bio dobar opan~ar, lep momak i lepo je pevao.

Nije poznato da je imao nekih krivi~nih dela protiv naroda. Me|utim, dok je bio na slu`bi u ni{kom zatvoru, nije dobro postupao sa zatvorenicima; konkretno, zamerio se poznatom pozadinskom aktivisti iz Kwaèvca Ratku Jovanovi}u Uredni-ku. Zbog toga je uhap{en i u onoj kratkoj fazi prekog su|ewa u kasnu jesen 1944. godine kada je po kratkom postupku su|eno i kada su likvidirani pripadnici kvislin{kih formacija, u grupi za streqawe bio je i on. Nije se nadao, nije se bojao a mogao je da se skloni za neko vreme, kaù Rgo{tani. Govorio je: - ko }e sixu...

Mesto izvr{ewa smrtnih kazni za Kwaèvac i okolinu bilo je brdo Jevik vi{e Kwaèvca.

U selu se smatra: nije se na{ao neko da ga za{titi, nije se znalo da }e Slavko biti streqan, a moglo se izbe}i.

Nevin je izgubio glavu.

UBISTVO MILENA KOSTADINOVI]A IZ RGO[TA BLAGAJNIKA NA RUDNIKU PODVIS

Milen je bio bogat ~ovek. Redovno su imali po dvojicu slugu. Osim wih i sluàvku u ku}i.

Po navodima me{tana uku}ani nisu dobro postupali prema slugama, maltretirali su sluge. To se osvetilo.

Jedne no}i do{la su naoruàna dvojica ili trojica i pozvali ga:

- Traè te na Rudniku.

Osvanuo je ubijen u jarku kraj puta u selu.

@RTVA “INFORMBIRO-a” JELEN PAVLOVI]

Savremenik Jelenov, Sava @iki} navodi.

Jelen je bio poznat kao vrlo pouzdan i ta~an ~ovek i odan


105

NOP-u. On je bio jedan od dvojice kad je trebalo sprovesti ameri~kog padobranca od Podvisa do ^itluka. Taj opasan zadatak ve{to i uspe{no izvr{ili su on i Bo{ko Vidojkovi}.

Bio je rudarski radnik i pravi lik revolucionara. U selu je bio drugi predsednik op{tine posle II svetskog rata, posle Qube Milosavqevi}a.

Kad je 1948. godine progla{ena Rezolucija Informbiro-a i izvestan rascep u KPJ, on je sa \urom Roki}em iz Kwa`evca i Danilom... iz Zaje~ara prebegao u Bugarsku i ostao do 1953. godine.

Svake godine je tajno, pomo}u poverqivih prijateqa, jataka dolazio u Jugoslaviju.

U Rgo{tu su mu bili poverqivi: Dobrivoje Jankovi}, @ika Stefanovi} i Leka Pavlovi}.

Poginuo je Jelen u Boru, izdao ih je po nekim pri~awima Danilo...

Udba ih je pozvala na predaju. Nastalo je pu{karawe. Jelen je pobegao prema Borskom jezeru i ubijen je. Grob mu se ne zna.

Danilo je izdao: Dobrivoja Jankovi}a, @iku Stefanovi}a i Drak~u Jankovi}a. Bili su ~etiri godine na Golom otoku.

Najmawu krivicu je imao Drak~a Jankovi}, ali je osu|en.

Jugoslovenske `rtve jedne zablude i prekog su|ewa rehabi-litovane su nakon nekoliko decenija.

KRATKI PODACI O SELU U PRO[LOSTI

K u l u k

To je radna akcija koju je povremeno zavodio predsednik Op{tine:

- da se popravi, poravna, o~isti put, ili da se prose~e nova traka.

- da se o~isti utrina od trwa, bocke, gde }e dogoniti stoku na pa{u.

K m e t, b i r o v, p o q a k

Svako selo moralo je imati ove institucije. Mawa sela nisu


106

imala u svom selu op{tinu (kao Glogovac), ali je postojao kmet u selu kao vlast, a birov je i sluìteq (i kurir).

U Rgo{tu je birov sa brda Liskun prvo udarao u klepalo izvikivao obave{tewe: - ûjete li, bre -e- e -e, seqani (pa se od cele re~enice najvi{e razumelo one -e -e, dugo) dove~e da svi doma}ini do|u u selo na zbor! ̂ ujete li bre -e e…

Tako|e je, za selo, va`na obaveza bila poqaka. On je, tako-re}i, bdio nad poqem, nad usevima, vo}em, vinogradima i dr. Nosio je i pu{ku. Nisu bile krupne {tete od stoke (na pa{i), niti od kra|a u ataru.

S e o s k i s v i w a r

Selo je imalo seoskog sviwara. Vi{e godina to je bio Kosta rodom iz sela Balinca (u Zaglavku). Svakog jutra sakupqao je sviwe i gonio ih na utrine da pasu. I, koliko ko ima sviwa, toliko je no}i Kosta kod wega na kvartiru (na no}ewu).

V r a ~ a r e u s e l u

Bila je vra~ara Zorka “za decu” i “za stoku”. Znala je “da pravi magije”, da napravi “ìvak” i da razdvoji momka i devojku, koji se vole. - Iz moje familije odveli su devojku (N. N.) kod Zorke da je okupa i baje... Ranije su wega pi{toqima terali, a sada je Zorka uspela da ih rastavi kaè V. N. Pa, baba \ur|a, Zlatina baba, baje, a znala je da izle~i kao lekar (da izle~i “dal'k” “sa srp”. I baba Jelena bajala je “od izdat”. Znala je i tetka Draga, pa kad mi preba(j)e, mane me glava. - navodi V. N.

P e s n i k

Deda Milen Risti} bio je pesnik. Pisao je {aqive i duhovite pesme. Teme i motivi bili su neke neobi~ne zgode i nezgode me{tana ili neki doga|aji. Lako bi sloìo stihove, kao:

- Jedno ve~e u prvoga mraka

u ulici grobqanskog sokaka . . .

Neki stihovi bili su na dijalektu. Bez posebne umetni~ke vrednosti, kao i bez ambicija stvaraoca, pesme, gotovo da nisu prelazile podru~je obli`wih sela. Pam}ene su, neko vreme i zaboravqane... On je pripremao i tzv. “Vrabac”, “Raport”,


107

informativni {aqivi tekst u strofama i s ponekom kritikom. To je pevao duet, ili tercet, posle odràne priredbe, kakvih je bilo posle II svetskog rata.

POLKA I RUSIMJednog dana u svetu subotukada Rusim krenu na rabotu,on otide na taj kanal starii po~eo zemqu da tovari.

Kad je Polka za to sve doznala,brzim korakom do weg dotr~ala,od àlosti srce joj prepu~epa po~ela Rusima da tu~e.

Mislila je da }e da ga zbunii od kola wega da odjuri,da ga juri k'o kerovi zeca,da bi mu se smejala i deca.

Al' se Rusim upla{io nijenego stao pa se mla|an smeje,pa joj veli skloni se, budalo,ja se tebe ne bojim ni malo.

C i g a n i

@iveo je, u pro{losti, u selu Becko, kova~ po zanimawu. Bile su dve ku}e. Drugi je Branivoj Miti}. Radio je na Rudniku Podvis u centrali. Wegov sin, Milentije Miti}, bio je u zaro-bqeni{tvu u Nema~koj (tokom II sv. rata) i oènio se tamo [vabicom. Imao je sina Du{ana, gimnazijalca, i k}erku.

Q u q a {k a

Vezivali su visoke quqa{ke od konopaca ili lanaca na visokom dudu, orahu ili u nekoj visokoj {upi. Sa jedne i druge strane stajali bi oni, koji “preni{uju” sna`nim zamasima konopca “preni{a~a” vrate onoga ko je na quqa{ci nazad te dobije jo{ ve}i zamah... To ide, po nekom redu, da se svi quqaju. Neki nisu smeli, a neki bi hteli dugo, pa se zamere, posva|aju. Quqa{ke su, tragom obi~aja, vezivane u prole}e, o Pokladama za uskr{wi post. Obi~aj je bio da starija èna iz kom{iluka do|e


108

sutradan na quqa{ku i zaquqa se samo tri puta “za grsnice”, da se lepo odgaji toga leta konopqa. Bilo je da su ène donosile {ajak “na otezawe”. Prebaci se {ajak preko debele grane, onda se krajevi uveù, u~vrste i momak… sedne u {ajak, te ga preni{uju.

S e d e q k e

Ve} od polovine leta kad oduàju no}i, po~iwale su se-deqke. Odràvane su po reonima u selu, u {upi, suterenu, prigodnom podrumu, na sokaku, ali i u sobi. Uz zaloènu vatru sedele bi ène starije i mla|e, a devojke su ili na stolici ili stoje s momcima. One su i organizatori: poprskaju vodom pro-stor, pometu, zaloè vatru u ~emu im pomaù momci i deca. Tu se pri~alo, pevalo, ogovaralo…, momci bi i{li od jedne devojke do druge, ili su ostajali, do kraja pored svoje devojke.

Zakopano blago

Po predawu neki deda @ivko imao kolibu blizu zapisa Sv. Ilija. Pratio je kad su Turci zakopali rakijski kazan, lulu od kazana i neki sud pun zlata (dukata). Nije poznato ko je iskopao zlato i predmete.

IZ KULTURNO-ZABAVNOG @IVOTA I SRODNIH MANIFESTACIJA

^ i t a o n i c a

U Rgo{tu je ~itaonica radila povremeno posle II svetskog rata, me|utim, u jednom periodu izme|u 1970. i 1980. godine ~itaonica bila je dobro opremqena i radila je vrlo aktivno. Bila je opremqena ormanima i policama s kwigama, stolicama, stolovima i drugim rekvizitima. Primani su listovi i ~aso-pisi. Imala je stalnog bibliotekara, jednu zaposlenu ènu,koja je radila u odre|eno vreme. Imala je radio-aparat, a kasnije i televizor. Prvi televizor u selu kupila je Mesna zajednica.

F o l k l o r n a g r u p a

Oduvek je bilo interasovawe i bez posebnog napora mogla se spremiti folklorna grupa za nastupawe, na smotrama. Postojao je folklorni sastav mladih, omladine i folklor starijih. Na-


109

stupali su na smotrama i u Kladovu, Negotinu, @lnu i drugim mestima.

Folklorna grupa 8. mart 1966. godine

D r a m s k a g r u p a i h o r

Deset godina i vi{e, u oslobo|enoj domovini, posle II svetskog rata, i u pasivnim, udaqenim selima od varo{i, odràvane su priredbe, a u bliskim gradu i vi{e. U Rgo{tu spremani su kratki pozori{ni komadi i ske~evi: “Jazavac pred sudom”, “Majka”, kra}e Nu{i}eve komedije i dr.

Postojao je i mali hor. Pevane su partizanske pesme: Brda stewu, gore ja~e, himna Hej Sloveni i dr.

Od svr{etka II svetskog rata pa do zatvarawa Rudnika kulturno-zabavni ìvot odvijao se, dobrim delom, u sali Rudar-skog doma, pogotovu za mla|i svet.

Danas svaka ku}a ima televizor i radio-aparat. U selu su gostovale dramske grupe iz drugih sela, kao i iz Zaje~ara i Kwaèvca.

P l e h m u z i k a

Selo je imalo svoju muziku. (Gotovo da i nije bilo sela bez muzike, pa ako i nije bila kompletna.) Sastav muzike, svira~a, u Rgo{tu: klarinet Mom~ilo Mihajlovi}, truba (fligorna) i kapelni - Bora Mihajlovi}, druga truba Bo{ko Davidovi}, polu-


110

bas - Jelen Pavlovi}i Blaà Mihajlovi}, bas - Jelenko Vasili-jevi}i Buda Dini}, bubaw Blaà Mihajlovi}, dobo{ar Dragi Miliji}.

Pored ove postojao je i sastav starije muzike: Quba Milosavqevi}, Nikola Mihajlovi}, Ilija Gruji}, @ivojin Mihajlovi} i drugi.

Pre wih svirali su gajdari: Vlajko Stanojevi} i Slavko Milivojevi}.

Svira~i Jelenko Vasilijevi} - bas i Bora Pavlovi} - s trubom 1939. godine

Od 1935/36. godine oformila se mla|a muzika, mla|i sastav.

[ah-sekcija je na turniru u Kalni 1967. godine osvojila prvo mesto i zlatnu medaqu. [ahisti: Dragan Bokan, Boban Vukovi}i Tadija Raja~i}.

SOKOLSKA ÊTA U RGO[TU

Slovenski svet Evrope imao je od 1862. godine sna`nu gimnasti~ku i atletsku organizaciju “za telesno vaspitawe” “SOKO”. Osnovana je u Pragu, u êhoslova~koj a idejni vo|a i tvorac bio je dr Miroslav Tir{, doktor filozofskih nauka.


111

Organizacija je sadràla i ideju slovenske sloge.

Kao ogranak Ni{ke sokolske @upe, u Kwaèvcu je posto-jalo Sokolsko drustvo. Me|u osniva~ima bio je ugledni lekar dr Milutin Velimirovi}. Po wegovim re~ima (na|eno u arhivi Sokolskog dru{tva u Kwaèvcu 1908-1938.), osnivane su sokol-ske ~ete po selima, a neke ~ete imale su i podmladak.

Prva sokolska ~eta osnovana je u selu @ukovcu 1930. godine, zatimiu Rgo{tu i drugim selima. O sadràju rada sokolskih ~eta po selima dr Velimirovi} kaè: “Sa ~etama se odràvaju stalni kontakti, ~esto se obilaze, prire|uju se javni ~asovi, drè se predavawa iz gimnasti~kih i atletskih disciplina iz istori-jata sokolske organizacije s idejom slovenstva, u~e se i uve`ba-vaju ve`be za javne nastupe - sletove; a po selima jo{ i iz poqo-privrede, zdravstva, higijene, kao i sprovo|ewe aktivnosti na ekonomskom i kulturnom podizawu i ja~awu sela.

Sa Sveslovenskog sleta Sokolskih dru{tava u Sofiji 1938. godine

U~esnici sleta iz Rgo{ta

Sava Kosti}, Milorad Jankovi}, Dragi{a Mihajlovi}, Milorad Gruji} i Jovan Diki}

Jedna od najaktivnijih, a prema rezultatima, mo`da i najaktivnija seoska ~eta sokola bila je iz Rgo{ta. Organizator i na~elnik bio je u~iteq Du{an Rosi}. Predhodnik ~ete bio je Predrag Mihajlovi}. Nakon preme{taja, odlaska u~iteqa Du{ana Rosi}a za Beograd 1936. godine, s istim elanom nastavio


112

je da vodi Sokolsku ~etu u~iteq ̂ eda Anti}.

Rezultati.

1. U~e{}e na svesokolskim sletovima: u Sofiji 1938. godine u svojoj ìvopisnoj narodnoj no{wi (prilog - fotografija) i u Pragu 1932.

2. U~e{}e na sletovima u Podvisu, prilikom otvarawa Sokolskog i Rudarskog doma 1936/37. godine, zatim na sletu u Kwaèvcu.

3. U~e{}e na vi{ednevnom kursu iz aktivnosti sokolske organizacije u Ni{u. Organizator, Ni{ka sokolska @upa.

Sa II pokrajinskog sleta u Sarajevu 1938. godine iz sela Rgo{ta:

Bogi, Bora, Vlasta, Milorad i @ive

4. Afirmacija u atletskim, gimnasti~kim i drugim sport-skim i kulturnim manifestacijama u svojoj okolini.

5. Odlikovawe, diploma na vi{ednevnoj regionalnoj smotri podru~ja Timo~ke i Negotinske Krajine 1933. godine u Kwa-èvcu povodom proslave Stogodi{wice oslobo|ewa Timo~ke Krajine od Turaka 1833. godine (podatak iz Spomenice, str. 157).

U regionalizaciji seoskih sokolskih ~eta 1936. godine, tri sna`ne ~ete: Rgo{ka, Vasiqska i Ore{a~ka odvojene su od


113

Kwaèva~kog Dru{tva sokola i pripojene novoformiranom Sokolskom dru{tvu “Tresibaba” u Podvisu.

Impresivan i nadahnut patriotski govor odrào je toga dana 13. septembra 1936. godine prilikom razvijawa i osve}ewa zastave Sokolskog dru{tva “Tresibaba” u Podvisu, izaslanik, brat Milisav Bo{kovi}:

ZDRAVO JUNA^KA SOKOLSKA VOJSKO JEDNOG NARODA, KOJA UVEK STOJI[ PRIPREMNA NA BRANIKU VELIKE JUGOSLAVIJE! ZDRAVO SOKOLSKE ZASTAVE, SIMBOLI POBEDE SLOVENSTVA! ZDRAVO DA STE SVI PRIJATEQI I POBORNICI SLOVENSTVA! DRAGA BRA]O I SESTRE SOKOLSKOG DRU[TVA “TRESIBABA”

Neobi~no sam zadovoqan {to danas, na va{e najve}e slavqe, kada Tresibaba i cela okolina proslavqa ovaj sve~ani dan, mogu da vam izru~im srda~ne bratske i sestrinske pozdrave, bratskog i najblièg vam Sokolskog dru{tva Kwaèvac.

Predaju}i vam ovaj spomen, zastavu, verujem da }e ova dvabratska dru{tva, koja se oba nalaze na Svrqi{kom Timoku pruìti jedno drugom bratsku ruku i da slo`nim snagama, zajedni~kim radom po|u istim putem za {to boqi procvat sokolske ideje i sokolske misli, one prave, kakve su ponikle u zlatnome Pragu 1860/62. godine, kakve ih je zamislio na{ osniva~, Brat ̂ ehoslovak dr Miroslav Tir{.

Jedno od najmla|ih ali i najnaprednijih dru{tava Sokola @upe Ni{, koje je tek pre nekoliko godina osnovano, ovde kraj obala Svrqi{kog Timoka, a koje je za tako kratko vreme postiglo, relativno, velike uspehe, danas je razvilo svoju zastavu, svoje sveto znamewe. Ova sveta zastava zalepr{ala se pod povetarcem, koji je duvao sa Tresibabe, sa one Tresibabe gde je nekada na{ slavni vojskovo|a \or|e Horvatovi} vodio krvave borbe, sa svojom slavnom gardom za oslobo|ewe na{eg naroda od te{kog, vi{evekovnog tu|inskog jarma, od Turaka.

Sokolci ovoga kraja treba da imaju uvek pred o~ima svetu ideju vodiqu ranijih generacija, koje su neustra{ivo svoje ìvote polagali da bi svojim pokolewima, nama, stvorili


114

slobodnu dràvu, boqi ìvot. Dok se ovo znamewe lepr{a na povetarcu, pro~itajte sveto geslo, koje pi{e na zastavi: “KROZ SOKOLSTVO I JUGOSLOVENSTVO SOVENSTVU”.

To geslo poziva sve Jugoslovene u guste redove za ostvarewe ciqa i ideje sokolstva. Nadam se da }e Sokolsko dru{tvo Tresi-baba od ovoga znamenitoga ~asa nastaviti sa jo{ ve}im sokol-skim odu{evqewem sokolski rad i da }e sokolsku zastavu sokoli Tresibabe uvek visoko i ~asno isticati, da }e im ona uvek biti sveto znamewe sokolske snage i da }e sokolsku ideju, ideju bratstva i jednakosti i istinske qubavi uvek neustra{ivo propovedati i {iriti u ovome kraju i pod wom okupqati nove sokolske snage.

Evo danas vam se pruà i jedan vidan dokaz da se sokolstvo nije zadràlo samo na varo{i, ve} da se razvijalo i da }e razvijati svoju delatnost na selu stvarawem seoskih sokolskih ~eta, koje nisu samo telesni i moralni vaspita~, ve} su i pioniri i nosioci svekolikog rada na kulturnom i ekonomskom podizawu i ja~awu sela.

[irite, bra}o i sestre, ovu lepu sokolsku ideju. Upu}ujte svoje prijateqe iz varo{i i sela u na{e redove. Oni su nam potrebni kao i mi wima da radimo zajedni~ki za dobro Jugo-slavije i za dobro na{eg milog pti}a i slavnog doma Kara-|or|evi}a, na{eg prvog stare{ine sokola Kraqevine Jugosla-vije, kraqa Petra II.

U ovome ~asu, kada su na{e misli upu}ene wemu, na{em mladom vladaru, neka odjekne glas sa istorijske planine Tresibabe, neka odjekne dolinom Timoka sve do Save i Dunava ka plavoj Avali, neka wemu odnese na{ pozdrav, pozdrav iskrenih Jugoslovena, vernih Sokolaca.

DA @IVI MNOGO GODINA NA[ PRVI STARE[INA SOKOLA KRAQEVINE JUGOSLAVIJE, WEGOVO VELIÂNSTVO KRAQ PETAR II I WEGOV KRAQEVSKI DOM.

Zdravo, ̀ iveli!

Mil. B. Bo{kovi} s.r.


115

SOKOLI RGO[TA I POMA@U]I ^LANOVI

Sokoli Poma`u}i ~lanovi 1. Du{an Rosi} 1. Pavle Anti} 2. ̂ eda Anti} 2. Milan Kostadinovi} 3. Predrag Mihajlovi} 3. @ivul Miti} 4. Dragi{a Mihajlovi} 4. Bogomir Jovanovi} 5. Mile Anti} 6. Miroslav Jankovi} 7. Sava Kosti} 8. Mile Gruji} 9. Jovan Diki} 10. Sava @iki} 11. Miodrag Pavlovi} 12. Dobrosav \or|evi} 13. @ivotije Milenovi} 14. Dra`a A}imovi} 15. Miodrag Vukadinovi} 16. Radomir Stanojevi} 17. Miloje Stanojevi} 18. Bogi Miladinovi} 19. Bora Mihailovi} 20. Vlasta Mihajlovi} 21. Milorad Vukadinovi} 22. @ive Vasi} 23. Vlasta Todorovi} 24. Jelenko Vasiqevi} Len~e

Podatke o Sokolskoj ~eti u Rgo{tu stavio na raspolagawe piscu kwige, Prvulovi}u, Predrag Mihajlovi} iz svojih doma}ih spisa. Mihajlovi} je dao i ve}i broj fotografija iz svoje bogate fotodokumentacije.


116

117

IZ MATERIJALNE KULTURE

ZAVIÂJ JE PSIHI^KA NEUMITNOSTSA KOJOM SE NEPREKIDNO @IVI

Pisac

ÔVEK MO@E IMATI VI[E ZAVIÂJAA. Isakovi}


119

NARODNA NO[WA S POÊTKA 20. VEKA

To je no{wa sredweg Timoka, odn. podru~ja okoline Kwaèvca

U narodnoj no{wi 1946. godine s prezimenom Raki} ("Rakinke")Radica, Bosiqka, Boìca, Nikolica i Qubica

@ENSKA NO[WA STARIJE @ENE - BAKE

Nosila se velika bela ili svetlo-ùta marama "zejtinka", koja se vezuje gore, na temenu; prtena, konopqana ko{uqa duga do listova, sa {irokim rukavima, s uzanim okovratnikom koji se naveze nekim sitnim {arama (vunenim koncem u tri, ~etiri boje).

Jele~e pleteno ({trikano) ili od platna izra|eno kod kroja~a, kroja~ice, bluza od taweg materijala (cica, porheta “purket”) zv. dre{ka; zimi koùh "ko`×v" bez rukava, podsukwa zv. ”dËqwa z¸prega”, skuwa “z¸prega” iz dva brda “dvobÝtka” zv. i “{ar»nka”, keceqa (tkana, od tkanog) zv. “pregq¸~a” od debelog platna, ~arape vunene dvopre|ne, tkanice jedne ili dvoje. Za pojasom nosile su malu britvu (za razne potrebe u radu...).


120

NO[WA SREDOVE^NE @ENE

Marama bela ili {arena vezuje se ispod brade, ko{uqa je od “ub»qenot” pamu~nog platna zv. “post¸v”, zakop~ava se na ramenu; na grudima je “izv»zeno” (vezom) “par~»” (ruè, cve}e...). Preko ko{uqe je “r»kla” (tanka bluza, ~esto s na{ivenim {qokicama na grudima ili s ~ipkom, bez zakop~avawa pa se navla~ila odozgo s glave), potom bluza zv. “dr»{ka” sa zakop~avawem (od debqeg je, platna tkanog ili kupqenog). Keceqa je od kupqenog platna, {ivena, s rokqicama ili ~ipkom po polukru`nom obodu. Sukwa je od prostijeg platna (konopqa, pamuk) i prostijeg tkawa “meleska”, “prut¸nka”, a od pamuka i vune “kr{t»nka”, potom “jo{ lep{e”: pamuk osnova a vunica potka “i`qev¾ta” i “ulev¸nka”. ̂ arape nisu dvopre|ne (ve{ jednopre|ne), opanci od strugane sviwske koè, gra|ene s ve}om pa`wom “na br~koq” (jedan ili dva “br~kËqa”) ili gumeni (“T¾gar” Pirot). Retko je koja èna nosila britvu za pojasom. U boqe stoje}im ku}ama ène su nosile cipele.

NO[WA DEVOJAKA I MLADIH @ENA

Lep{a marama, tanka ko{uqa od ubeqenog platna, “postava” navezena i na rukavima i na grudima. Jele~e pleteno ({trikano), ili kupovno “¸tlezno” (sa srmom i laskavcima). I devojke su nosile “reklu” od svile zv. “krebewË” i “dr»{ku”, samo od boqeg materijala i pletenu bluzu (od taweg i debqeg konca) xemper na zakop~avawe. Bela potsukwa je navezena po obodu ili sa ~ipkom. Sukwa je kratka “jednobrtka” (od jednog brda), sli~no kao kod èna a ~esto izvezena po obodu, zatim i plisirane sukwe i “na valte”; keceqa je od boqeg (tankog) kupqenog materijala pravqena sa {qokicama ili s ~ipkom, ili “{×pkana”. ̂ arape su bile od tanke pre|e a izrade “{×pkano” ili “na ¾zvod”. Opanci kupqeni “gr¸|eni”, “pr¸eni op¸nci”, ili doma}e izrade bri`qivo ura|eni “na dva br~kËqa” a za praznik kupqeni opanci ili cipele (“…skroj¾li mi kod {×stera ùt» cip»le, l¸kuvane” kaè Desa @iki}).

MU[KA NO[WA ZA STARE

[ubara {iqasta crna (sasvim stari nosili su “u{¸nku”), {ajka~a (stara “jugoslov»nska”), {e{ir (letwi ili filcan, prostiji). Ko{uqa prtena, katkad i s navezenim uzanim okovratnikom (od opredenog vunenog konca, crnog, crvenog, zelenog, plavog). Rukavi ko{uqe dugi, ~esto bez manètni; zatim jelek, pa koùh (duì) bez rukava, guw~e vuneno od {ajaka “uv¸qanog” i neuv¸qanog, ili od nafarbane pre|e zv. “kl¸{we”, bez postave i bez revera, {iveno kod terzije; nosili su i tzv. anteriju. Ga}e duge, ili i bez ga}a, oko pasa {irok pojas, na nogama benevreci (zv. “breven»ci”, uske suknene pantalone sa {irokim turom bez xepova, samo s prorezima); oko pasa

Narodan no{wa u Timoku i Zaglavku - Crte` Vladislava Titelbaha, 1885. godina.Zbirka Etnografskog muzeja u Beogradu


121

u~vr{}ene kaji{em (ili kanapom), {io je terzija (uski benevreci sa tesnim turom zvali su se “{tip¸qke”, a benevreci boqe izrade “opas¸~i”). ârape dvopre|ne, opanci od strugane sviwske koè, ili gove|e koè jednostavne izrade. Oko pasa kaji{, pa o kaji{u visi velika britva. U rukama {tap.

MU[KA NO[WA SREDOVE^NIH QUDI

Dosta se razlikovala od no{we starih na po~etku 20. veka.Na glavi {iqasta, jagwe}a, {ubara s kratkom crnom vunom,

ili {ajka~a boqe izrade, ili ka~ket, ili {e{ir. Ko{uqa konopqana, odn. lanena s izvezenim manètnama na rukavima i s izvezenim okovratnikom; ili pamu~na ko{uqa od ubeqenog platna (“««»»»»od post¸v”»), ili kupqena ko{uqa. Leti prsluk, zimi koùh (bez rukava), pa kaput od uvaqanog sukna crne boje «"{¸jaka" sa postavom, ra|eno kod kroja~a, ili kaput od tkanog debelog pamuka ili od kupqenog {tofa. Ga}e duge (ili bez ga}a), pantalone zv. "na br¾x", od uvaqanog sukna, ili {iroke od tkanog pamu~nog konca, od konopqe, ili od kupqenog {tofa, izra|eno kod kroja~a. ârape jednopre|ne, ili dvopre|ne, opanci od strugane sviwske koè, ili gove|e koè, ili "pleteni" kupqeni opanci od opan~ara, zv. "pr»sni", ili gumeni (fabrike "Tigar" oz Pirota), a za praznik cipele.

MOMA^KA NO[WA

Male {ubare ra|ene od odabrane koè s kratkom "«sitnom" vunom, ili kupqene, od astrahanske koè zv. "Ostreg¸nke" (naj~e{}e ravne odozgo). Nosili su i {e{ir ili ka~ket. Ko{uqa od lepo ubeqenog platna s izvezenim okovratnikom, a ko{uqa za praznik izvezena i na grudima (o ~emu i narodna pesma kaè "...na "Ë{vice" perË pav×novo..."). Preko ko{uqe prsluk, pa tawi kaput ili pleteni xemper, a zimi kaput "kËmotan" od uvaqanog sukna, pantalone suknene "na brix", ili pamu~ne {iroke, ili {iveno odelo kod kroja~a. ârape i opanci kao kod sredove~nih qudi.

U opisu no{we s po~etka 20. veka, du`ni smo dodati da je za


122

Rgo{te i okolna sela bilo znatnih razlika me|u pojedinim dru{tvenim slojevima i socijalnim strukturama, kao; gazda: sluga, bogati: siroma{ni, Selo bliè gradu: udaqenije selo i sl.

Moma~ka no{wa (1936. godine)

ODOJÂD I MALA DECA

Veoma je karakteristi~no bilo obla~ewe - povijawe i ~uvawe male dece, ~oveka u prvim sedmicama i prvim godinama ìvota.

Za povijawe odoj~adi razastre se vuneni komad tkanine (od stare izno{ene vunene sukwe) deo koji je ~itaviji, nije pocepan (zadràno za "post¾lci"; komad tkanine ne{to mawi od 1x1m). Na tome se razastru, tri mawe krpe ise~ene od prtene sukwe "mel»ske". Sve se to zove "post¾lci", pojam izno{enog, {to se "izl¾zalo", pocepalo, {to vi{e nije za one svrhe kojima je sluìlo; "n»ka toj ost¸ne za post¾lci", "~uvaj za postilci". I to ne zbog obi~aja, ve} {to nije bilo drugog, {to je to bila prakti~na kultura ~uvawa i povijawa odoj~adi. Na tome se dete opruì, a onda mu se na glavu, grudi i noge ("me|u no`¾ce") stave komadi od pocepane, izno{ene marame {to je mek{e, pamu~no. Tako se uvije, umota i uveè povojem ("povËj" debqa vunena vrpca). Odatle se (sa kreveta) prenosi "u q×qku". Quqka je od


123

debqeg {arenog prtenog ili vunenog materijala, sa dugim "tr¸kovima" (dugim debelim vrpcama). Vezana je (otegnuta) "na skrceqi" (drvenoj spravi izme|u dva stuba, ili je quqka vezana o tavanicu; po{to je bilo vi{e male dece u ku}i; ~etvoro, petoro i vi{e, pa nije bilo mesta za svi "skÝceqi" na podu). U quqa{ci (quqki) poloèna je po dnu raèna slama (jer je duga i ne}e se istrisati), pa preko we neki "post¾lak" i na tome povijeno dete spava.

Kad prohoda, dete ima ode}u. Za ènsku decu {iju ène kapicu od crvenog cica (sa rokqicama, ili bez wih) pa "vistan¸k" (vistan) od cica; za mu{ku pleteno kap~e, ko{uqica duga~ka od prtenog ili pamu~nog postava, koja se prepa{e. Sa{iju se i specijalne ga}ice sa neu{ivenim, prose~enim turom "iz prakti~nih razloga", a na nogama imaju deca vunene ~arapice i opan~i}e od ov~ije koè.

Nije bilo znatnih razlika u ovom odevawu u domovima imu}nih i siroma{nih seqaka, dok nisu, posle tridesetih godina XX veka nastupile radikalne transformacije u op{toj materijalnoj kulturi, pa i u kulturi odevawa dece.

POQOPRIVREDA

U pro{losti, pre sedamdeset i vi{e godina zamqoradwa i sto~arstvo bila su glavna zanimawa. Proizvodile se kulture: p{enica, kukuruz, ovas, ra` i je~am. Od povrtarskih: paprika, sve tri vrste luka, krompir, pasuq, kupus, bob, gra{ak, paradajs (u ranijoj pro{losti vi{e se koristio u zelenom obliku paradajs), od zeleni samo se gajio per{un. Od industrijskih biqaka, konopqa i lan. Sve vi{e seje se lucerka i drugo krmno biqe.

Od doma}ih ìvotiwa ~uvali su Rgo{tani u ranijoj pro{losti vi{e volove no krave, a uvek ovce, sviwe, retko koze, a zatim ìvinu. Vredi dodati napomenu, da su posebno vi{e ~uvali volove kad su proradili rudnici u drugoj deceniji XX veka, pre zavr{etka pruge Ni{ - Kwaèvac, jer su volovskim kolima prevozili ugaq od Podvisa do Kwaèvca.

Atar sela nije veliki pa i nema mnogo obradive zemqe.


124

Navodimo dva statisti~ka pregleda dobijena u S O Kwa`evac

53o,o7 ha je zemqe u privatnoj svojini 52o,o37 ha povr{ine jesu: {ume, utrine, deo povr{ine Xervina i dr. __________________________850,44 ha U K U P N O

Broj parcela:- u privatnom sektoru 4,049- u dru{tvenom sektoru 473____________________________________U K U P N O 4,522

Povr{ina pod kulturama- wive 336,45,97- vrtovi 3,71,67 - vo}waci 31,33,52- vinogradi 26,57,43- livade 47,24,90- pa{waci 46,48,28- {ume 298,72,47- neplodno:- zgrade, putevi, dvori{ta 54,87,22 _____________________________________U K U P N O 845,41,46

Na Svrqi{kom Timoku gradili su dolape za navodwavawe. Prvi je napravio dolap Voja Stamenkovi} zajedno sa Tasom...

Vinograd je, u pro{losti, imao svako. Prvi planski vino-grad, posle bolesti vinograda od filoksere, podigao je, isto, napredni poqoprivrednik Voja Stamenkovi} (u II deceniji XX stole}a). Sa|ene su sorte: plovdina, prokupac, smederevka, a mawe: drenak, vijala, otela i dr.

Vo}arstvo. Sve vi{e su qudi kalemili vo}e i dobijali nove sorte kru{aka i to: (s nazivima u selu): vodenci, zimci,


125

karamanci, sivci, je~menke, taki{e, ùtarci; a po poqu i utrinama rasle su (samonikle) divqe kru{ke slnopa|e (koje su veoma slatke kad ugwiju. Gajene su (kalemqewem) i sorte jabuka: kola~are, koàre, blaì~ke, zimovke, tvrdajke, rane i dr.

Zemqa se obra|ivala sto~nom zapregom, drvenom ralicom, a onda su se, posle I svetskog rata, po~eli od dràve dobijati, za ratnu od{tetu metalni plugovi zv. "skakavac", pra{a~i «« i sa pet moti~ica i gruvaqke za kukuruz. Se}aju« se Rade i @ivana Anti} da su se neki stari qudi smejali i negodovali, za{to da se sadi kukuruz u redove a ne seje rukom. Ubrzo su uvideli da je to boqe i

da se boqe opra{uje kukuruz pra{a~em izme|u redova.Danas u selu, prema usmenoj statistici kaziva~a, postoje

slede}e ma{ine i ure|aji:traktori - oko 70,


126

plugovi za traktore isto,drqa~e za traktore - oko 60,prikolica za traktore - oko 50,kosa~ice, razne - preko 30,motokultivatori - oko 90,sejalice - oko 15,mlinovi ~eki}ari za spremawe prekrupe - skoro svipumpe za navodwavawe - skoro svi,vr{alice - 4,kombajni - sada 1, (a bila su 4 zadru`na),trijeri 4,motorne testere - preko 20,cirkulari - oko 20,kamioni - nema,automobili - preko 100,motocikli - oko 40,bicikli - svi (i po vi{e komada).

Dodajemo uz ovu statistiku da starih ku}a u selu ima mawe od 20, da kupatilo ima stotinu ku}a od ukupnog broja od oko 150.

STOÂRSTVO

Gajila su se u pro{losti goveda (i to vi{e krava no volova, radila je neko vreme, ~etrdesetih godina XX veka mala mlekara u podrumu Slobodanke Jevti};), zatim: ov«ce, sviwe, koze i ̀ ivinu. Malo je bilo kowa (svega 5).

Danas u selu ima: oko 40 krava muzara, oko 100 ovaca, oko 40 koza, sviwu ima svako doma}instvo, ìvinu nemaju 4 doma-}instva.

U pro{losti (pre pedesetak i vi{e godina) kad je sviwe izgonio na pa{u seoski sviwar, postojale su utrine. On je do~ekivao sviwe na utrini, na Rosuqi. Odatle ih goni do Timoka, tu preplivaju, kupaju se, pa onda poqem na "Progon" po nevelikim utrinama vi{e dana{we èlezni~ke stanice i iznad tunela, pa na ûku. U povratku na most, pa u selo... Tr~e putem: uvi..., uvi... i svaka u svoje dvori{te, u obor.

Du{an Bogosavqevi} navodi podatak o trgovini sviwama u


127

pro{losti, pre veka i po: - Moj pradeda Bogosav i Atanaskovi}i poznati trgovci, kasnije industrijalci iz Kwa`evca nakupuju sviwe nazimice od oko 40 kila i putuju}i do Be~a oko 4 meseca u karavanu, hrane ih, uhrane i prodaju.

P~elarstvo. Malo se gaje p~ele, nije p~elarstvo razvijeno. Sada ima pet p~elara, poseduju oko stotinu ko{nica.

Seoski mlinZa»druga rgo{ka kupila je u Banatu motorni mlin.

Instaliran je u zgradi biv{e op{tine. Lepo je radio. Mlelo se po 500 kgr ̀ ita na sat. Rukovodili su i radili: Svilen iz Starog Korita, Bora Mihajlovi} i Dragutin Raki}. Nakon spajawa zadruga, uzeli su ga i odneli u Krentu.

Krajem Drugog svetskog rata, kao i po oslobo|ewu, bila je obaveza da svako doma}instvo gaji duvan. To je trajalo samo nekoliko godina.

Gajewe svilenih bubaU doba nema{tine, po zavr{etku Drugog svetskog rata, nova

vlast omogu}ila je seqacima gajewe svilenih buba radi dobijawa svile. Ta lepa praksa egzistirala je nekoliko godina, a kad je nastalo odlivawe radne snage iz sela, prestala je.

ZADRUGARSTVO U PRO[LOSTI I DANAS

Bilo je to, u stvari, prvobitno, staro srpsko zadrugarstvo. Naziv zadruge: "Zemqoradni~ka nabavqa~ko-potro{a~ka i kreditna zadruga u Rgo{tu". Osniva~i su bili: Mirko Pe{i}, Vojislav Stamenkovi}, Nikola A}imovi}, Pavle Anti}, Du{an Rosi}, u~iteq i jo{ neki. Postoji fotografija iz tih godina, 1920. ili 1922.

Prodavnica zadruge bila je u jednom podrumu u centru sela. Magacin je bio u podrumu Radeta Dajke i ^ede Jevti}a. Nabavqane su osnovne potrebe za selo: so, gas (petrolaj), {e}er, pirina~, bombone, sve}e; zatim obu}a (opanci) i neke stvari za doma}instvo. Po zavr{etku Zadru`nog doma 1926. godine, useqena je u zgradu doma i prodavnica i kancelarija i magacin. Celo selo bilo je u~laweno. Postojao je ulog od 100 dinara, tako|e i pozajmica, zajam iz zadruge u znosu od 200 dinara.


128

Odr`avana je zadru`na slava, Bogorodica u sali zadru`nog doma. Postojao je kola~ar, doma}in slave. Sve{tenik je, na prvoj proslavi osvetio zgradu, ustanovu Zadru`ni dom.

Predvodili su izgradwu zadru`nog doma.Zavr{en je i osve}en 1926. godine

SRZ SEQA^KA RADNA ZADRUGA

1949. godine u periodu formirawa SRZ i u selu Rgo{tu postojala je ova nova institucija. U wen sastav u{la je i zadruga. U~lanilo se u SRZ oko 30 doma}instava. Zvali su je i "kolektiv". Mogli su u}i i ko ima i ko nema zemqu. Neka doma}instva su se u~lawivala pod pritiskom mla|ih iz ku}e, ~lanova KPJ ili skojevaca. Sazidana je zadru`na {tala, bilo je oko 50 krava i ve}i broj sviwa, a bilo je poku{aja gajewa i ̀ ivine. Podignut je i zadru`ni ambar i magacin. Zadruga se bavila i otkupom i i prodajom poqoprivrednih proizvoda. Oformqena je ma{inska radionica za vozni park, za kamione i traktore.

S osnivawem Poqoprivrednog dobra u Kwa`evcu, SRZ je pripojena toj organizaciji.


129

RGO[TE NA IMPOZANTNOJ PROSLAVI STOGODI[WICE OSLOBO\EWA SRBIJE 1933. godine

Organizovana je impozantna, vrlo bogata, vi{ednevna proslava i izlo`ba iz svih oblasti narodnog ̀ ivota, umetnosti i tehnike, poqoprivrede, rudarstva i dr. u Kwaèvcu na prostoru oko zgrade i u zgradi Gimnazije u Kwaèvcu. Pokroviteq je bio kraq Aleksandar.

Selo Rgo{te je s velikim uspehom demonstriralo tkawe na razboju s prate}im predradwama: pripremawe pre|e... Neke devojke su prele, neke su plele i pevale, devoj~ice su "sukale" cevi. Sedeli su na trono`nim stolicama i radili uz pesmu.

Glavnu radwu u demonstrirawu izvodila je Dobrila Bina Anti}na razboju i vodila pesmom narodnih pesama. Tkala je tkanice tako ume{no da je bilo ~udno i izazovno, kako vrlo mlada devojka tkaje tkanice. Kod wenog sina Aleksandra Anti}a ~uvaju se i danas, za uspomenu, ostaci, glavni delovi tog razboja sa izlo`be.

Na impozantnoj regionalnoj izlo`bi u Kwaèvcu 1933. godineza razbojem Dobrila Bina @iki}

ZANATSKA RADINOST SA PREGLEDOM ZANATA I ZANATLIJA (u pro{losti)

Kroja~i i kroja~ice (onda{wi nazivi: {najderi i {najderke): Milorad Rode i Ruìca Stanojevi}, Boìdar


130

Mihajlovi}, Voja Stamenkovi} (Voja je u~io zanat u selu Lepeni).

Kroja~ice: Jelena, Lenka Jankovi} i Roksanda Ruska Kosti} (Ruska je bila i veziqa).

Sa kroja~kog te~aja 1946. godine

Stolari: Mile Gruji}, Anta Stevanovi}, Blagoje Mihajlovi} i Miroslav Petrovi}.

Kova~i: Becko Osmanovi} Ciganin i Prvan Mateji}.Kova~i kolari: Mihajlo Niki} Radovanovi} iz Rgo{ta,

Mom~ilo Tomi} iz Podvisa.Albati (potkiva~i): Rusim Milenovi} i Mome Mihajlovi}.Obu}ari ({usteri): Buda @ivkovi} Mali i Qubi{a

Milutinovi}.Opan~ari: Miroslav Jankovi} Mose i Danilo Jankovi}.Zidari: Jakim Jankovi}, Vitomir Miloji}, Milen

Milo{evi}, Vlada Milenovi}, Du{an Boìnovi} i Ogwen Pavlovi}.

Ugostiteqi: Gavra Todorovi}, Mom~ilo i Sini{a Mihajlovi}, @ivko Milovanovi}, êda Dini} i Dragan Petrovi}.

Mlinari: Dragutin Raki} i Bora Mihajlovi}.Radnici na pruzi i èlezni~ari: Milan Mihajlovi},

Sreten Stankovi}, Miroslav Jeremi}i Branko Krsti}, @ivko


131

]irkovi}, Sava Savi}i Qubinko Milenovi}.Slugu iz sela Rgo{ta nije bilo, uzimani su sa strane.U pe~albu zv "u vla{ko" i{li su, me|utim se}aju se samo

imena Milena Nikodijevi}a.


132

SELO NASTALO OD BAWE - · PDF filePrevela na engleski jezik profesor Nata{a Stojanovi}...

Documents

Transcript of SELO NASTALO OD BAWE - · PDF filePrevela na engleski jezik profesor Nata{a Stojanovi}...