RTE Vrste JP Vojvodinasume

JP Vojvodinaume Petrovaradin Preradovieva 2 21131 Petrovaradin tel. +381 21 6431644 fax +381 21 6433139 www.vojvodinasume.rs

BILJNE I IVOTINJSKE VRSTE NA PODRUJU JP VOJVODINAUME

RETKE, RANJIVE I UGROENE

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor DT

BILJNE I IVOTINJSKE VRSTE NA PODRUJU JP VOJVODINAUME


PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor DT Petrovaradin, oktobar 2011.

BILJNE I IVOTINJSKE VRSTENA PODRUJU JP VOJVODINAUME


Raznovrsnost i bogatstvo ivog sveta svake drave predstavlja planetarnu vrednost. Odgovornost za ouvanje ivog sveta i pravo na njegovo korienje reava se ne samo na nacionalnom ve i na meunarodnom nivou. Na osnovu mnogih meunarodnih sporazuma, meunarodna obaveza svake drave je da se aktivno ukljui u zatitu i ouvanje vrsta od meunarodnog znaaja. Na taj nain i naa zemlja snosi veliku odgovornost za ouvanje mnogih vrsta. Zbog toga, svako od nas treba da prui svoj doprinos u zatiti ugroenih vrsta i stanita, jer kada se sabere mnogo malih linih doprinosa dobije se velika ansa za sve budue generacije...


SADRAJFLORA/BILJKE - VRSTE VLANIH STANITA FLORA/BILJKE - VRSTE SUVIH STANITA FAUNA/IVOTINJE - MAMMALIA/SISARI FAUNA/IVOTINJE - AVES/PTICE FAUNA/IVOTINJE - REPTILIA/GMIZAVCI FAUNA/IVOTINJE - AMPHIBIA/ VODOZEMCI FAUNA/IVOTINJE - PISCES/RIBE 6 36 56 76 118 126 136


FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA

Retke, ranjive i ugroene biljne i ivotinjske vrste na podruju JP Vojvodinaume



FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 8Viegodinja zeljasta biljka. Stablo uspravno, 20 80 cm visoko, okruglo, pri vrhu razgranato, prekriveno dlakama. Listovi dvostruko perasti sa kratkim drkama, fino dlakavi. Koren puzei dobro razvijen. Cvast je glavica, 3 5 mm iroka. Glavice su rasporeene u guste, gronjaste, granate cvasti koje se nalaze na vrhovima grana. Raste na livadama, umskim istinama i zaputenim stanitima. Poznata je kao lekovita biljka. Zatiena je Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.31/05, 45/05) i Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10).

9

ACHILLEA MILLEFOLIUM L. HAJDUKA TRAVA fam. Asteraceae

Zatien je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10). PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor DT

ACORUS CALAMUS L. IIROT fam. Araceae

Viegodinja zeljasta biljka sa simpodijalno razgranatim, snanim rizomom dugim 25 50 (150) cm i debljine do 3 cm. Rizom je karakteristinog mirisa. Stablo je visine do 150 cm. Listovi su uzani, po ivici fino talasasti, pri osnovi crvenkasto-ljubiaste boje. Cvast je cilindrina 4 12 cm duga, graena od sitnih uto-zelenkastih dvopolnih cvetova. Cveta u junu. Plod je crvena bobica. Raste na vlanim i movarnim terenima. U Evropi je, poev od XVI veka, od adventivne vrste postala odomaena. Javlja se u priobalnim delovima sporotekuih i stajaih voda. Iirot je biljka koja se gaji zbog svojih lekovitih svojstava. Ona je u nestajanju, zbog intenzivnog korienja rizoma u farmaceutskoj industriji. U farmaciji se koristi osueni rizom, a upotrebljava se i kao zain.


FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 10Viegodinja zeljasta biljka sa debelim, dugakim, razgranatim korenom. Cela biljka je pokrivena sivkasto-svilastim mekim zvezdastim dlakama. Stablo je visine 50 - 150 (200) cm. Listovi su po obliku trouglasto-jajasti, deljeni na 3 - 5 renjeva. Cvetovi pojedinani ili u grozdasim cvastima. Krunica je svetlo-ruieste ili bele boje. Cveta od juna do oktobra meseca. Raste na vlanim livadama, pored obala reka, a i na zaslanjenim zemljitima. Poznata je kao lekovita biljka!

11

ALTHEA OFFICINALIS L. BELI SLEZ fam. Malvaceae

Dren je listopadni grm ili nisko drvo do 8 m visine sa zaobljenom gustom kronjom. Dugovean je i moe da ivi i preko 100 godina. Kora na starijem stablu ispuca u smee-crvenkaste ljuspe. Mlade granice su obino etvorouglaste u preseku i fino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti sa dugako izvuenim vrhovima. Cvetovi su uti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u titaste cvasti, pravilni su i etvorolani. Cveta od februara do aprila meseca. Plod je kotunica (drenjina). Plodovi su jestivi. Cenjena medonosna vrsta. Raste svuda, a najvie po suvim, sunanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih uma, zajedno sa drugim grmljem i ibljem. Zatien je Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.31/05, 45/05) i Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10). PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor DT

CORNUS MAS L. DREN fam. Cornaceae


FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 12bun ili nisko drvo do 7 m visine. Grane su sa trnovima. Trnovi su oko 1 cm duine. Listovi su trouglasti ili jajasti, perasto useeni sa 7 - 11 renjeva koji su otro nazubljeni. Listovi su manje-vie dlakavi. Cvetovi su sakupljeni u cvasti. Krunica je bele boje, a pri kraju cvetanja je ruiasta. Cveta u maju - junu mesecu. Plod je kotunica, pri sazrevanju crvenkaste, a kasnije sjajno crne boje. Javlja se na plavnim aluvijalnim terenima, na stanitima vrbovih, topolovih i lunjakovo - jasenovih uma. Heliofilna (svetloljubiva) i entomofilna vrsta. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

13

CRATAEGUS NIGRA W. et K. CRNI GLOG fam. Rosaceae

ERANTHIS HYEMALIS (L.) Salisb. KUKURJAK / TITRA fam. Ranunculaceae

Viegodinja zeljasta biljka 5 - 15 cm visoka. Rizom je krtolast, a stabljika uspravna gola, zelene do crveno-smee boje, pri vrhu sa tri lista. Listovi su zvezdoliko izdeljeni i u sredini imaju jedan sedei cvet ute boje. Cveta od januara do kraja marta, neposredno nakon topljenja snega. Prizemni listovi se obrazuju posle cvetanja. Plod je meak. Raste u hrastovo-grabovim umama i u senovitim umama sa sveim humusnim zemljitem. Jedino stanite ove vrste u Srbiji je u okviru SRP Bagremara! Krajnje ugroen takson kod nas. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).



FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 14Viegodinja, zeljasta biljka iji je rizom kratak, razgranat u brojne mesnate korenove. Stablo uspravno, (10) 25 50 (65) cm visoko i gusto pokriveno listovima. Cvetovi upadljivo lepi, 25 53 mm dugi, usamljeni ili je 2 - 10 cvetova sakupljeno u pazuhu gornjih listova ili na vrhu stabla. Krunica je tamno-plave, ree bele ili crvenoruiaste boje. Cveta od jula do oktobra meseca. Plod je aura. Raste na movarnim i vlanim stanitima. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

15

GENTIANA PNEUMONATHE L. MALA SVEICA fam. Gentianaceae

HOTTONIA PALUSTRIS L. VODENA JAGOREVINA / REBRATICA / ABLJI LJILJAN fam. Primulaceae

Viegodinja biljka sa puzeim korenom. Stablo je potopljeno u vodi, visine do 90 cm, pri osnovi razgranato i prljenasto. Sa prljenova polaze brojni, beli, adventivni korenovi i perasto deljeni listovi. U vreme cvetanja od maja do avgusta, iznad povrine vode javljaju se grozdaste cvasti. Cvetovi su bele, ree svetlo-ruiaste boje. Plod je aura. Raste u vodama koje sporo teku. Biljka nestaje. Krajnje ugroen takson. Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).



FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 16Viegodinja zeljasta biljka visine (40) 50 100 (150) cm sa rizomom debelim oko 2 cm koji se esto luno izvija iznad povrine zemlje. Listovi su plavo-zelene boje. Cvetovi su na vrhu, pojedinani, dvopolni, krupni, ute boje. Cveta od maja do avgusta. Plod je aura. Ova biljka ulazi u sastav movarnih, vlanih dolinskih livada.

17

IRIS PSEUDACORUS L. BARSKA PERUNIKA fam. Iridaceae

Nalazi se na Evropskoj crvenoj listi.

LEUCOIUM AESTIVUM L. DREMOVAC fam. Amaryllidaceae

Viegodinja zeljasta biljka sa jajolikom lukovicom. Stablo visoko 35 65 cm, a na vrhu nosi 3 - 8 cvetova. Cvetovi bele boje, zvonasti i nadole povijeni. Plod je aura. Cveta od aprila do juna meseca. Raste pored reka, potoka, na adama, umama hrasta i jasena, kao i u topolovim umama. Gaji se kao ukrasna biljka. Medonosna biljka. Lukovica je bogata alkaloidima i koristi se u farmaciji. Javlja se na vlanim livadama i na ivicama hidroloki uslovljene umske vegetacije. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).



FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 18Heterosporna vodena paprat sa rizomom duine i do 50 cm, a kod nekih oblika i do 100 cm, pa i vie. Listovi na tanikim i vrlo dugim drkama. Liska se sastoji iz etiri objajasta listia. Sporangije se nalaze u naroitim tvorevinama - sporokarpima - pri osnovi lisnih drki. Omota sporokarpa u zrelom stanju je veoma tvrd. Makrosporangije i mikrosporangije su zajedno u pojedinanim sorusima. Sporonosi od avgusta do novembra. Rasprostranjena je u ustajalim vodama i movarnim stanitima.

19

MARSILEA QUADRIFOLIA L. RAZNOROTKA / ETVOROLANA DETELINA fam. Marsileaceae

Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje faune i flore, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u, Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka). Viegodinja, flotantna vodena biljka sa debelim, mesnatim rizomima poloenim na dnu u mulju. Biljka ima dva tipa lia: podvodno (tanko i prozrano) i plivajue (srcasto, vrsto, veliko, smeteno na dugakim drkama). Lisna drka duga 50 250 (400) cm. Cvetovi su neprijatno miriljavi, aromatino alkoholnog mirisa. Cvetovi su ute boje, pojedinani i krupni. Plod je u obliku bobice. Cveta od aprila do septembra. Poznata je kao lekovita biljka. Predstavnik je reliktne flore tercijara. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

NUPHAR LUTEUM L. UTI LOKVANJ fam. Nymphaeaceae



FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 20Viegodinja, flotantna, zeljasta vodena biljka sa horizontalnim debelim rizomom postavljenim u mulju. Listovi su na vrlo dugim ilavim drkama, vrlo krupni, po obliku ovalno srcasti. Cvetovi su bele boje, vrlo krupni. Plod je loptast do jajast. Poznata je kao lekovita biljka. Predstavnik je reliktne flore tercijara. Zatien je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

21

NYMPHAEA ALBA L. BELI LOKVANJ fam. Nymphaeaceae

Veliki kaunak je subatlantsko submediteranska vrsta. Viegodinja zeljasta biljka sa dvojnom krtolom i nerazgranatom stabljikom visine 30 60 cm. Listovi linealno lancetasti, na vrhu izvueni u dugaak iljak. Cvetovi su mnogobrojni, purpurno crveni, krupni, sloeni u izduenu rastresitu cvast. Veliki kaunak je vrsta movarnih stanita. Zatiena je okviru cele familije. Zatien je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune CITES (Prilog II), Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).


ORCHIS LAXIFLORA VELIKI KAUNAK / MOVARNA ORHIDEJA fam. Orchidaceae


FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 22Viegodinja zeljasta biljka visine do 50 cm. Pripada reliktnoj porodici orhideja. Purpurni kaunak je vrsta vlanih stanita, najee prisutna u hrastovim umama. Zatiena je okviru cele familije. Zatien je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune CITES (Prilog II), Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

23

ORCHIS PURPUREA PURPURNI KAUNAK fam. Orchidaceae

Viegodinja biljka. Dostie visinu do 30 cm. Listovi su zeleni i ostaju tokom cele godine. Cvetovi su beli, grozdasti. Naseljava skoro sve tipove stanita. Retka biljna vrsta u Vojvodini.

PLETARIA ALLIACEA PLETARIA fam. Brassicaceae

Nalazi se na prostoru Obedske bare.

Viegodinja, skoro polubunasta biljka. Cvetna stabljika do 45 cm visoka. Krunini listii tamno crveni i upola krai od ainih listia. Listovi perasti, cvetovi bele boje u razreenoj terminalno cimoznoj cvasti.

POTENTILLA PALUSTRIS BARSKI PETOLIST fam. Rosaceae

Nalazi se na prostoru Obedske bare.



FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 24bun visok 1 3 (5) m sa okruglastom kronjom. Listovi su eliptino do objajastog oblika. Cveta pre listanja. Cvetovi su bele boje, vrlo brojni. Cveta od aprila do juna meseca. Plod je kotunica, plaviastocrne boje, kiselog, oporog ukusa. Heliofilna (svetloljubiva) vrsta karakteristina za umereno kontinentalne ibljake. Medonosna biljka. Sok iz plodova i kore drveta moe se koristiti za bojenje tkanine u crvenu boju. U listu ima vitamina C. Raste u ibljacima pored puteva. Zatien je Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.31/05, 45/05), Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi.

25

PRUNUS SPINOSA L. TRN / TRNJINA fam. Rosaceae

Trajni zimzeleni bun koji naraste do 90 cm visine. Ljuspasti listii mali, koasti, dugi do 3 cm. Cvet mali, zelenasto bele boje. Plodovi su okrugli bobice, crvene boje. Semenke ostaju na biljci i tokom zime. Zbog prekomernog korienja u Vojvodini je retka biljka. Zatiena je Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje faune i flore, Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.31/05, 45/05), Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi.

RUSCUS ACULEATUS VEPRINA fam. Liliaceaae



FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 26Zova je bun ili nisko drvo do 10 m visine sa prenikom stabla do 50 cm i korenom, uglavnom, plitkim, povrinskim. Kora na starijem stablu je sivo-smea sa izdueno ispucalom plutom. Mlade granice su zelene boje sa sivim lenticelama. Lista vrlo rano, dugo pre cvetova. Cvetovi su bele boje sa jakim mirisom, sakupljeni u vrne cvasti. Cveta u junu mesecu. Plodovi su sjajno crno-ljubiaste boje sa crvenim sokom, zreli u septembru mesecu. Rasprostranjena je na svetlim, toplim stanitima koja su bogata humusom i azotom. Gaji se i kao ukrasna, lekovita biljka. Zatiena je Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.31/05, 45/05) i Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10). Viegodinja biljka sa zadebljalim puzeim rizomom. Stablo je visoko do 3 m, a oko 2 cm debelo, zelene boje, okruglo, glatko sa vazdunim kanalima. Cvast je titasto metliasta, duine 5 8 cm. Ispod cvasti su dva igliasta lista. Cveta u junu mesecu, a moe i od jula do oktobra. Plod je oraica. esto gradi iste sastojine na obalama, ree u movarnim i vlanim livadama. Predstavnik je reliktne flore tercijara. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

27

SAMBUCUS NIGRA L. ZOVA / BAZGA fam. Sambucacae

SCIRPUS LACUSTER (L.) Palla - OBLI / ZUKA / AINBA / VELJIKA Schoenoplectus lacustris (L.) Palla fam. Cyperaceae optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor DT PDF compression, OCR, web


FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 28Polubun, raste kao povijua. Rizom horizontalan, razgranat. Stablo jako razgranato. Listovi jajasti na vrhu zailjeni. Cvetovi ljubiaste boje, ree bele ili roze boje, u cimoznim povijenim metliastim cvastima. Cveta od juna do septembra meseca. Plod je crvena bobica. Raste u ipraju i bunju, pored obala potoka i reka. Poznata je kao lekovita biljka. Zatiena je Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.31/05, 45/05).

29

SOLANUM DULCAMARA L. PASKAVICA fam. Solanaceae

SONCHUS PALUSTER L. VELIKA GORIKA fam. Asteraceae

Viegodinja zeljasta biljka (60) 90 300 cm visoka. Stablo uspravno, pri vrhu granato, plavkasto-zelene boje. Rizom krtolast, horizontalno poloen. Prizemni listovi duguljasto lancetasti, perasto renjeviti. Boni listovi su sedei, a u gornjem delu obuhvataju stablo pri osnovi. Cvetovi sakupljeni u cvast glavicu koja je iroka do 4 cm. Cvetovi su ute boje. Cveta od jula do oktobra meseca. Raste pored obala reka, po barama i vlanim livadama. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).



FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 30Viegodinja biljka koja se iz vode izdie gornjom treinom listova i cvetova. Slobodno plivajua ili u plitkoj vodi, dugim korenovima ukorenjena biljka. Slina aloji. Listovi su skupljeni u rozete bez drke, koje leti u vreme cvetanja vire iz vode, a kasnije se potapaju. Dugi su (10) 15 40 (50) cm, iroki 3 4 cm, kruti, u obliku maa, na preseku trougaoni, a postepeno se suavaju u vrh. Obod lista je tvrdo nazubljen, zupci su kukasti, iljasti i upravljeni prema vrhu. Dvodoma je biljka. Cvetovi jednopolni. Razmnoava se uglavnom vegetativno. Cveta od maja do avgusta (septembra). Plod je bobica. esto obrazuje iste sastojine u uvalama zatienim od vetra ili u proreenim tracima. Predstavnik je reliktne flore tercijara. Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka). Rizom crn, listovi puzei do 120 cm dugi, pojedinani, uspravni i dvostruko perasti. Listii prvog reda duboko perasto useeni. Listii drugog reda su celog oboda ili slabo nazubljeni, pri osnovi meusobno srasli. Raste na travnatoj podlozi u tracima. Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10).

31

STRATIOTES ALOIDES L. TESTERICA fam. Hydrocharitaceae

THELYPTERIS PALUSTRIS BARSKA PAPRAT fam. Thelypteridaceae



FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 32Vodena, jednogodinja zeljasta biljka sa atrofiranim korenom. Podvodni deo stabla je sa dugakim internodijama, a u gornjem delu internodije su krae i deblje. Stablo ponekad ima duinu i do 10 m. Biljka ima dve vrste listova. Flotantni listovi obrazuju karakteristinu plivajuu rozetu ije su lisne drke mehurasto proirene. Submerzni listovi su nitasti ili usko lancetasti i rano opadaju, pa se mesto njih razvijaju zeleni adventivni korenovi. Cvetovi su bele boje, pojedinani i javljaju se u pazuhu flotantnih listova. Cveta od juna do oktobra. Plod je krupan, po pravilu jednosemen, karakteristinog rogljastog oblika, kotuniav sa etiri vrsta izrataja (rogovi ili kraci). Seme vodenog oraha bogato je hranljivim supstancama, pa se upotrebljava u sveem, kuvanom ili peenom obliku, a po ukusu podsea na kesten. Raste u eutrofnim vodama, slabo alkalne reakcije, na mulju siromanom kalcijum-karbonatom. Predstavnik je reliktne flore tercijara. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

33

TRAPA LONGICARPA Jank. VODENI ORAH / ORAAK / RAAK fam. Trapaceae

SALVINIA NATANS L. VODENA PAPRAT fam. Salviniaceae

Heterosporna paprat. Nena jednogodinja flotantna biljka sa tankim horizontalnim stablom. Stablo je duine do 20 cm, a debljime 1 mm. Biljke su bez korena. Listovi su po 3 u prljenu, vrlo dlakavi. Dva od njih su celi i plivaju na povrini vode, a trei je pod vodom, fino izdeljen i lii na koren. Sorusi su okruglog oblika i u grupama od 3 do 8. Spore sazrevaju od avgusta do novembra meseca. Nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).



FLORA - BILJKE VRSTE VLANIH STANITA 34Pripada grupi reliktnih vrsta. Listovi mogu biti u obliku pehara, mehura i sl. Hrane se, izmeu ostalog, i insektima preko lista gde ih svare pomou kiselina i proteolitikih fermenata. Cvetaju od jula do avgusta meseca kada se iznad vode pojavljuju grozdaste cvasti sa 4 - 15 utih cvetova. ive u barama i sporotekuim vodama na itavom podruju.

35

UTRICULARIA VULGARIS MEINKA fam. Lentibulariaceae

Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

Viegodinja zeljasta biljka visoka 25 - 100 (200) cm. Rizom kratak, valjkast. Stablo uspravno, uplje, isprugano, golo, samo u prizemnom delu pokriveno dlaicama. Listovi su raznovrsni. Donji listovi su naspramni, neparno perasti i rascepljeni, na dugakim drkama. to su blie vrhu, gornji listovi imaju krae drke i manje liske, dok su najvii listovi nalik bodljicama lancetastog oblika, bez drki i sa malo dlaica na naliju. Na vrhu stabla nalaze se cvetovi svetlo-crvene do bele boje, sakupljeni u titastu cvast. Miris stabljike, posebino korena, vrlo je neugodan. Poznata kao lekovita biljka. Raste na vlanim livadama i hidroloki uslovljenoj umskoj vegetaciji

VALERIANA OFFICINALIS L. ODOLJEN fam. Valerianaceae

Zatien je Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.31/05, 45/05) i nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom preliminarna lista najugroenijih biljaka).


FLORA - BILJKE VRSTE SUVIH STANITA




FLORA - BILJKE VRSTE SUVIH STANITAViegodinja, zeljasta biljka, visoka 10 40 cm. Cveta od marta do maja meseca. Raste na peskovitim stanitima i sunim livadama. Sve je rea, tipina stepska vrsta reliktnog karaktera. U Vojvodini su joj glavna nalazita na Frukoj gori, Deliblatskoj i Subotiko Horgokoj peari. Dragocena je lekovita biljka kao vana prirodna 39 sirovina za proizvodnju lekova protiv nekih sranih oboljenja. Otrovna je. Prekomernim branjem i vaenjem sa korenom, ovek je ubrzao njeno proreivanje ili potpuno iezavanje sa mnogih mesta na kojima je nekada bila esta. Zatien je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune CITES (Prilog II), Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka). Viegodinja, polegla zeljasta biljka. Cveta od maja do juna meseca. Raste u travnim zajednicama na peskovitim terenima. Veoma je retka vrsta u Vojvodini - u iezavanju. Poznata su njena nalazita na Subotikoj-Horgokoj i Deliblatskoj peari. Lekovita je i cenjena u narodnoj medicini, jer se koren koristio za negu kose, to je ubrzalo njeno nestajanje. Danas je, uglavnom, ugroena, posredno, naruavanjem stanita. Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10).

38

ADONIS VERNALIS L., e. Spring Pheasants Eye GOROCVET fam. Ranunculaceae

ALKANNA TINCTORIA (L.) TAUSCH, e. Alkanet-Root CRVENA STEICA fam. Boraginaceae



FLORA - BILJKE VRSTE SUVIH STANITAViegodinja, zeljasta biljka, visoka 15 50 cm. Cveta od maja do juna meseca. Raste u svetlim umama, ikarama i na livadama. Proreena je, reliktna vrsta u spontanom povlaenju. Zastupljena je na Deliblatskoj peari i Frukoj gori. Sve vie je ugroena od izletnika i nekih posrednih inilaca. Zatiena je u okviru cele familije. 41 Zatien je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune CITES (Prilog II), Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

40

ANACAMPTIS PYRAMIDALIS (L.) Rich., e. Pyramidal Orchid PLASTAK fam. Orchidaceae

ANEMONE SILVESTRIS L., e. Wild-Flower OVIJE RUNO fam. Ranunculaceae

Viegodinja, zeljasta biljka, visoka 15 50 cm. Cveta od maja do juna meseca. Raste na suvim livadama, sunanih, peskovitih stanita i u proreenim umama. Sve je rea biljka u flori Vojvodine. Najbogatija su joj nalazita na Frukoj gori i Deliblatskoj peari. Zbog lepih cvetova potencijalno je sve vie ugroavaju izletnici. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).



FLORA - BILJKE VRSTE SUVIH STANITAViegodinja zeljasta biljka, visoka 8 - 15 cm. Krtolasta lukovica sa koastom tunikom. Listovi (2 - 3), linearno lancetasti, goli, javljaju se u prolee za vreme cvetanja. Cvetovi ruiasti ili ljubiasti, retko beli. Malobrojne populacije se nalaze na Subotiko-Horgokoj peari.42

Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10).

43

BULBOCODIUM VERSICOLOR AFRANJIKA fam. Brassicaceae

COMANDRA ELEGANS /Roch./rchb., E. Elegant Comandra KOMANDRA fam. Santalaceae

Polubunasta biljka, visoka 20 60 cm. Cveta u aprilu i maju mesecu. Raste na peskovitim dinama. Vrlo je retka biljka u Vojvodini. Reliktnog je karaktera. Njene malobrojne populacije registrovane su samo na podruju Deliblatske peare. Pored posrednih uticaja, potencijalno je ugroavaju i kolekcionari. Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).



FLORA - BILJKE VRSTE SUVIH STANITACROCUS VARIEGATUS Hoppe et Horn. = CROCUS RETICULATUS M. B., e.Variagated Crocus PRUGASTI AFRAN fam. IridaceaeViegodinja, zeljasta biljka, visoka 5 15 cm. Cveta februara i marta meseca. Raste na suvim i kamenitim mestima, na stepskim livadama, ibljacima i svetlim umama. Retka je vrsta u Vojvodini. Malobrojne populacije nalaze se na Deliblatskoj peari, Frukoj gori, Vrakim planinama, Subotiko-Horgokoj peari i retkim stepskim 45 fragmentima u Bakoj. Lekovita je biljka i rana pelinja paa. Ovom lepom vesniku prolea glavna opasnost preti od izletnika. Retka je vrsta u Vojvodini.

44

FRITILLARIA DEGENIANA Wagn., e. Degens Fritillary KOCKAVICA fam. Liliaceae

Zeljasta, viegodinja biljka visoka 30 50 cm. Cveta od aprila do maja meseca. Raste na peskovitoj podlozi u umskoj zajednici hrasta i lipe. Vrlo je retka endemina vrsta u flori Vojvodine, zastupljena samo na malobrojnim stanitima Deliblatske peare. Privlana je zbog lepih cvetova, pa je veoma ugroena od izletnika, ali i od kolekcionara kao retkost. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).



FLORA - BILJKE VRSTE SUVIH STANITAViegodinja, zeljasta biljka, visoka 10 17 cm. Cveta od aprila do maja meseca. Raste na suvim livadama i panjacima. Proreena je i ugroena vrsta. Malobrojna nalazita ove tipino stepske biljke poznata su na Frukoj gori, Deliblatskoj i SubotikoHorgokoj peari. Lekovita je, medonosna i vrlo dekorativna. Veoma je 47 ugroena od izletnika, jer je beru, a rizome presauju u vrtove. Potencijalno je ugroena kao veoma traena sirovina za kozmetiku i farmaceutsku industriju. Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

46

IRIS PUMILA L, E. Dwarf Iris NISKA PERUNIKA fam. Iridaceae

ORCHIS MASCULA L., e. Male Orchid SALEP / KAUNAK fam. Orchidaceae

Viegodinja, zeljasta biljka, visoka 15 50 cm. Cveta u aprilu i maju mesecu. Raste na livadama, panjacima, bunovitim mestima i po obodima uma. Retka je i vrlo ugroena reliktna vrsta. Njena glavna stanita u Vojvodini nalaze se na Frukoj gori i Deliblatskoj peari. Lekovita je vrsta sa bogatim sadrajem sluznih materija u krtolama. U prolosti je bila veoma traena droga u narodnoj medicini za proizvodnju napitka salepa. Izuzetno je ugroena od izletnika kao ukrasna, a potencijalno joj preti opasnost i kao lekovitoj. Zatiena je okviru cele familije. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).



FLORA - BILJKE VRSTE SUVIH STANITAViegodinja, zeljasta biljka, visine 8 40 cm. Cveta od aprila do jula meseca. Raste na suvim, osunanim livadama, po ikarama i u svetlim umama. Retka je i ugroena vrsta. Glavna nalazita u Vojvodini registrovana su na Frukoj gori i Deliblatskoj peari. Lekovita je vrsta, priznata u naunoj medicini (sluzna droga), a naroito u 49 narodnoj medicini za proizvodnju salepa. Ugroena je posredno, ali je i neposredno ugroavaju izletnici. Zatiena je u okviru cele familije. Zatien je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

48

ORCHIS MORIO L., e.Gren-Winged Orchid MIRISNI KAUNAK fam. Orchidaceae

ORCHIS SIMIA Lam., e. Monkeu Orchid KAUNAK fam. Orchidaceae

Viegodinja, zeljasta biljka sa krtolama, visoka 30 40 cm. Cveta u maju i junu mesecu. Raste na livadama i obodima uma. Proreena je i ugroena vrsta reliktnog karaktera sa glavnim nalaitima na Frukoj gori i Deliblatskoj peari. Zbog lepih cvasti, neposredno je najvie ugroena od izletnika. Zatiena je okviru cele familije. Zatien je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune CITES (Prilog II), Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).



FLORA - BILJKE VRSTE SUVIH STANITAZeljasta, dugovena cvetnica, visoka oko 60 cm. Cveta u maju. Raste na stanitima svetlih hrastovih uma i umskim progalama. Veoma je retka endemo-reliktna vrsta u spontanom izumiranju. U Vojvodini su poznata samo dva njena nalazita, na Deliblatskoj peari (Flamunda) i Frukoj gori (erevi), gde egzistira u malobrojnim 51 bokorima. Otrovna je i lekovita biljka. Nekada se koristila u kolskoj, a danas samo u narodnoj medicini. Neposredno je ugroena, naroito od kolekcionara, kao floristiki raritet, a od izletnika zbog vrlo lepih cvetova. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

50

PAEONIA OFFICINALIS L. subsp. banatica/Rochel/ Soo, e. Banat Paeony BANATSKI BOUR fam. Paeoniaceae

PAEONIA TENUIFOLIA L., e. Stepa Paeony STEPSKI BOUR fam. Paeoniaceae

Viegodinja, zeljasta biljka, visoka do 60 cm. Cveta u aprilu i maju mesecu. Raste na suvim, peskovitim stanitima. Predstavlja obeleje stepskih predela Deliblatske peare. Otrovna je i lekovita, masovno sakupljana kao droga, naroito posle II svetskog rata. Neposredno je ugroena od izletnika zbog lepih cvetova. Zatien je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).



FLORA - BILJKE VRSTE SUVIH STANITANizak bun, visine 0,5 - 1,5 m. Cveta u aprilu mesecu. Raste na suvim, osunanim stanitima stepskog karaktera i na obodima uma. Veoma je proreena reliktna vrsta u spontanom izumiranju. U Vojvodini se ouvala na malobrojnim mestima na Deliblatskoj peari i na samo jednom registrovanom nalazitu na Frukoj gori. Lekovita 53 je biljka i rana pelinja paa. Neposredno je ugroena od izletnika zbog lepih cvetova, a kao floristika retkost i od kolekcionara. Zatien je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

52

PRUNUS TENELLA Batch. = AMYGDALUS NANA L., e. Russian Almond BADEMI fam. Amygdalaceae

Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje faune i flore, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u, Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka). PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor DT

PULSATILLA VULGARIS Mill. subsp. grandis/ Wend./Zam. = PULSATILA GRANDIS Wenderoth, e. Big Pasque-Flower SASA VELIKA fam. Ranunculaceae

Viegodinja, zeljasta biljka, visine do 12 cm. Cveta u martu i aprilu mesecu. Raste na suvim livadama i proplancima. Tipina stepska biljka, sve rea u flori Vojvodine. Glavna nalazita su joj na Frukoj gori i Deliblatskoj peari. Nekada se koristila u narodnoj medicini. Zbog njenih prekrasnih cvetova, izletnici je u velikom broju beru u rano prolee. Branje ovog omiljenog vesnika prolea, radi prodaje, ubrzalo je njeno proreivanje u nedavnoj prolosti.


FLORA - BILJKE VRSTE SUVIH STANITADvogodinja i viegodinja zeljasta biljka, visoka 20 60 cm. Cveta od maja do juna meseca. Raste na peskovitim stanitima i na stepskim livadama. Reliktna je i endemina vrsta flore Vojvodine. Predstavlja osobenost i ukras stepskih predela Deliblatske peare, gde su i jedina njena nalazita u Vojvodini. Neposredno je ugroavaju izletnici. 55 Zatien je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).

54

RINDERA UMBELLATA /W. et K./ Bunge, e. Umbel Rindera ERPET fam. Boraginaceae

STIPA JOANNIS elak., e. Eeather-Grass KOVILJE fam. Gramineae

Viegodinja, busenasta vrsta, visoka 30 80 cm. Cveta u maju mesecu. Raste na stepskim livadama, na suvim stanitima peskovitih i lesnih terena. U vreme cvetanja pravi je ukras i specifino obeleje stepskih livada Deliblatske peare, a sve rei ostaci ove vrste nalaze se na Vrakim planinama i u Bakoj. Pored spontanog povlaenja, direktna opasnost joj preti od izletnika, poto je vrlo dekorativna u doba cvetanja, a naroito od biljara, koji je sakupljaju radi prodaje. Zatieno je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10).


FAUNA - IVOTINJE MAMMALIA - SISARI




FAUNA - IVOTINJE MAMMALIA - SISARINastanjuje razliita stanita, jednako ume i polja, ali najee je u kupinjacima i uz rub ume, uz kanale i rubove traka. Nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.

APODEMUS AGRARIUS PRUGASTI MI fam. Muridae58 59

Glodar srednje veliine, oko 20 cm. ivi u blizini vodenih povrina, hranei se zelenim i podzemnim delovima biljaka. Nanosi veliku tetu rasadnicima i povrtarskim kulturama. Prisustvo ovog glodara, osim po poinjenoj teti, uoljivo je i na osnovu utabanih staza kojima se kree i hranilita do kojih dovlai hranu.

ARVICOLA AMPHIBIUS VODENA VOLUHARICA fam. Arvicolidae

Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.



FAUNA - IVOTINJE MAMMALIA - SISARIOvaj predator naraste do 1,2 m, od ega je rep oko 45 cm. Lovi u oporima i napada divlje ivotinje do veliine jelena. Za vreme oskudice, hrani se sitnim ivotinjama i strvinom. Vukovi su oprezne i plaljive ivotinje, tako da se teko love u pustim predelima, koje obino naseljavaju. Deliblatska peara i Vraki breg predstavljaju jedina preostala stanita ove vrste u Vojvodini. Zatien je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune CITES (Prilog I), Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje faune i flore, 61 Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.

CANIS LUPUS VUK / KURJAK fam. Canidae60

Zatien je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje faune i flore, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi. PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor DT

CASTOR FIBER EVROPSKI DABAR fam. Castroidae

Najvei glodar severne hemisfere. Dostie duinu do 1 m, od ega 30 cm otpada na rep. Teine 20 30 kg. Glava mu je iroka sa kratkom njukom. Ima kratak i debeo vrat. Noge su mu kratke i ima 5 snanih prstiju, a na prstima zadnjih nogu ima plovne koice. Rep je krupan i okrugao. Zubi snani i imaju izgled dleta. Nastanjuju blago tekue vode i prave tzv. brane - sklonita od drvnog materijala. Nekada se nalazio na prostoru cele Vojvodine, da bi se 2004. godine ponovo uneo u Obedsku baru i Zasavicu. Reintrodukovana vrsta!


FAUNA - IVOTINJE MAMMALIA - SISARINajkrupniji od svih bubojeda. Duina tela oko 25 cm, a teina 1,2 kg. Izuzev trbuha, udova i njuke, telo je pokriveno jakim iljatim bodljama. Od neprijatelja se brane uklupavanjem. None su ivotinje. Zimu prespavaju u gnezdu od biljnog materijala i stelje u manjim udubljenjima tla. Kao i svi bubojedi vrlo je koristan lan ivotnih zajednica i zato su i zatiena vrsta sisara. U jednom okotu bude 4 mladunca. Zatien je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II - zatiene vrste (Slubeni 63 glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.

ERINACEUS EUROPAEUS JE fam. Erinaceidae62

Ova vrsta make, ma koliko na prvi pogled liila na domau maku, prilino je razliita. Stranje noge su joj due od prednjih, to govori da je re o profesionalnom skakau. Veliina joj dostie do 120 cm. Nema stalno boravite. Naseljava, uglavnom, stare ume sa puno podesnih duplji. Lovi preteno nou.

FELIS SILVESTRIS DIVLJA MAKA fam. Felidae

Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje faune i flore, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.



FAUNA - IVOTINJE MAMMALIA - SISARIZec je stepska ivotinja kojoj odgovara blaga klima. Naseljava i otvorene poljoprivredne povrine, kao i brdske terene. Naraste u duinu do 80 cm, u visini do 35 cm, a dostie teinu i do 5 kg. Boje je sivoriaste, a po trbuhu bele. Rep im je sa gornje strane crn, kao i rubovi uiju. Dlaka im je mekana i gusta. Razlika izmeu mujaka i enke je neprimetna. Hrani se iskljuivo hranom biljnog porekla. Jede sve vrste trava, lie, mlade izbojke i koru mladih drvenastih biljaka. Zatien je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i 65 nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.

LEPUS EUROPAEUS ZEC fam. Leporidae64

Zatiena je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune CITES (Prilog I), Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje faune i flore, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih of CVISION Evropskoj crvenoj listi. PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy vrsta po IUCN-u i PDFCompressor DT

LUTRA LUTRA VIDRA fam. Mustelidae

Evroazijska rena vidra je najveselija od svih ivotinja. Ovaj krzna se esto moe videti u igri po blatu ili snegu. Vidre ive do deset godina. Telo im je pokriveno nepromoivim krznom. Odlini su plivai i lovci. Dugake su do 110 cm, a tee do 12 kg. Imaju dugako i miiavo telo i plovne koice izmeu prstiju. Hrane se ribom, ljuskarima, pticama, vodozemcima, gmizavcima i malim sisarima. Naseljavaju veliki broj priobalnih stanita u Vojvodini. ive usamljeno i ne predstavljaju opasnost po ljude.


FAUNA - IVOTINJE MAMMALIA - SISARIJedan od poznatijih lovaca meu sisarima. Lovi nou, preskaui sa grane na granu. Napada sve na ta naie, tedei jedino ivotinje vee od nje. Preko dana se odmara. ovek joj je najvei neprijatelj, jer je lovi zbog kvalitetnog i skupocenog krzna.

MARTES MARTES KUNA ZLATICA fam. Mustelidae66

Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje faune i flore, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi 67 ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.

MUSCARDINUS AVELLANARIUS PUH LENIKAR fam. Gliridae

Puh lenikar je vrsta glodavca. Velik je kao kuni mi, zdepast, a rep mu je dug kao telo. Obrastao je gustom dlakom. Lea i rep su mu crvenkaste do ukasto-smee boje. Grlo i prsa su mu beli. ivi u meanoj umi sa grmljem i ibljem, na umskim sunanim obroncima i u parkovima. Hrani se semenjem, pupovima, bobicama, korom drvea i insektima. Aktivan je u sumrak i nou. Spretno se penje i po najtanjim granicama. Gradi okruglo gnezdo veliine ake, od trava i lia u gustom grmlju i dupljama. Lee 1 - 2 puta u leto po 3 - 5 mladih. Zatien je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.



FAUNA - IVOTINJE MAMMALIA - SISARIHermelin je dugaak oko 25 cm i visok 10 cm. Rep je dugaak preko 10 cm. Mujak tei 350 gr, a enka 220 gr. Boja dlake joj se menja leti i zimi. Leti je rasto-smea sa svetlo-utim trbuhom, dok je zimi bele boje, a samo rep ostaje crn. Nastanjuje rupe upljih stabala, naputene jame lisica, jazavaca, ali se zavlai i po stajama i upama u nastanjenim mestima. Lovi mieve, pacove, fazane, jarebice, prepelice i domau perad. Vrlo je agresivna i krvolona vrsta. Pari se u februaru ili martu, ali i junu i julu mesecu. Bremenitost posle zimskog perioda traje 63 dana, a pose letnjeg 270 dana (mirovanje zametka). Koti se krajem marta ili poetkom aprila kada na svet dolazi od etiri do osam veoma siunih (8 do 10 gr) i slepih mla- 69 dunaca. Majka ih dugo doji i dobro uva, donosei im ive mieve i ptiice, privikavajui ih na taj nain lovu. Zatien je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune CITES (Prilog I), Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi. Ovo je najmanja vrsta iz porodice kuna. Izrasta u duinu do 20 cm, od ega na rep otpada oko 3 cm. Teka je od 60 do 170 gr. Krzno je rasto-crvene boje, a po trbuhu i nogama svetlije. Hrani se mievima, sitnim pticama i jajima. Pari se neredovno tokom cele godine. Okoti 5 - 7 mladih koji sazrevaju sa 9 meseci. Pored teta koje ini, ima i korisnu stranu, jer je efikasan lovac na mieve.

MUSTELA ERMINEA HERMELIN fam. Mustelidae68

Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta copy of Evropskoj crvenoj listi. PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation po IUCN-u iCVISION PDFCompressor DT

MUSTELA NIVALIS LASICA fam. Mustelidae


FAUNA - IVOTINJE MAMMALIA - SISARINajmanji je glodar, koji naseljava polja, livade, rubove uma, obale sa grmljem, a sreemo ga i u ljudskim naseljima. Zatien je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.71

MICROMYS MINUTUS PATULJASTI MI fam. Muridae70

NEOMYS ANOMALUS MOVARNA ROVICA fam. Soricidae

Vrsta ivi na vlanim stanitima u blizini vode, mada se javlja i u podrujima gde nije prisutna povrinska voda na vlanim i zabarenim stanitima. Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.



FAUNA - IVOTINJE MAMMALIA - SISARIMrki tvor ivi u svim krajevima nae zemlje, a naroito oko naselja. Naraste u duinu do 60 cm (od ega na rep otpada oko 20 cm) i visinu do 15 cm. Dostie teinu do 750 gr. Tamno-mrke je boje sa ukastom podlakom. Pod repom ima dve smradne lezde iji sekret koristi u svojoj odbrani. Hrani se mesom manjih ivotinja i jajima ptica. Pari se od marta do juna meseca, a nosi 40 - 43 dana. enka na svet donosi 3 - 7 mladih koji su u poetku potpuno beli i slepi. Sa pet meseci se osamostaljuju, a sa 9 dostiu polnu zrelost. Zatien je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o 73 zatiti prirodnih stanita i divlje faune i flore, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.

72

MUSTELA PUTORIUS MRKI TVOR fam. Mustelidae

SPALAX LEUCODON SLEPO KUE fam. Spalacidae

ivi na suvim stepskim stanitima, pa je zbog izmenjenih uslova u Vojvodini opstalo jo samo na podruju Deliblatske i SubotikoHorgoke peare i na padinama Fruke Gore. To je vrsta koja itav ivot provodi pod zemljom, u sistemu hodnika koje sama kopa, sluei se, pri tome, dugakim i snanim sekutiima i prednjim nogama sa jakim kandama. Slepo kue je veoma mala ivotinja duine tela oko 20 cm, prekrivena finim gustim krznom. Zalihe hrane joj se sastoje najee od krtola i lukovica. Slepo kue je uglavnom usamljena ivotinja i drutvena je samo u vreme parenja. Zatieno je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.



FAUNA - IVOTINJE MAMMALIA - SISARITekunica je veoma ljupka ivotinja, duine oko 20 cm, kratkog repa 5,5-7,5 cm, malenih uiju i krupnih oiju, smeesive boje. Njen izgled karakterie poza sveice kada ivotinja sedi na zadnjim nogama i uspravljenog trupa osmatra okolinu. Tekunica je tipini stanovnik stepskih predela. U Vojvodini ivi na panjacima i utrinama uz puteve, nasipima i ostalim neobraivanim zemljitima. Ovaj glodar je drutvena ivotinja, koja ivi u kolonijama u kojima su susedi esto veoma blizu. Svaka jedinka ima pod zemljom svoju jazbinu sa gnezdom, ija dubina zavisi od tipa zemljita i klimatskih prilika (oko 2 m na Deliblatskom pesku). Tekunica je prezimar, ija hibernacija traje, u zavisnosti od uzrasta i pola, od kraja leta do 75 prolea. Buenje iz zimskog sna poinje u Junom Banatu krajem februara i traje do poetka aprila. Prvi se bude stari, zatim mladi mujaci, dok se prve enke pojavljuju poetkom tree dekade marta. Buenjem mladih enki zavrava se izlazak iz hibernacije cele populacije. Tekunica je biljojed, koji se hrani zelenim delovima, cvetom i semenom, kao i lukovicama zeljastih biljaka. ivotinjsku komponentu ishrane predstavljaju prvenstveno razliiti insekti, a deava se da tekunica pojede gutera ili mladune ptica koje gnezde na zemlji. Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje faune i flore, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.

74

SPERMOPHILUS CITELLUS TEKUNICA fam. Sciuridae


FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICE




FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEOrao krsta spada u grupu tzv. pravih orlova, koji imaju noge prekrivene perjem. Narastu do 1,5 m, teine do 12,5 kg. enke su vee od mujaka. Hrane se ivim plenom (ptice i sisari) ili strvinom. Orao krsta je globalno ugroena vrsta u svetu. Njegova brojnost u Srbiji se procenjuje na 3 - 4 para, a na celom Balkanu 30 - 40 parova. Deliblatska peara je tokom 70-ih prolog veka predstavljala jedno od najvanijih gnezdilita ove vrste u Evropi sa 6 - 7 gnezdeih parova, ali danas ivi samo na Frukoj gori. Meutim, tokom 80-90-ih je zbog niza negativnih faktora dolo do naglog opadanja brojnosti, tako da je u 1996-97. god. ova vrsta dola na ivicu izumiranja sa svega jednim gnezdeim parom, koji se vie verovatno ne gnezdi redovno. Zatien je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune CITES (Prilog I), Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni 79 glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

AQUILA HELIACA ORAO KRSTA fam. Accipitridae

78

ARDEA CINEREA SIVA APLJA fam. Ardeidae

Najea vrsta aplji. Dostie veliinu do 90 cm. Na zatiljku voljki su dua pera. Ima status stanarica. Obitava uz stajae i mirne tekue vode. Zadrava se u plitkoj vodi uz obalu. Gradi meovite kolonije ili se gnezdi sama na visokom drveu. Hrani se abama, ribama, guterima i insektima. Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.



FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEDostie veliinu do 70 cm. Boja joj je preteno crvenkasto smea, riasto-crvenog vrata i crnog temena. Gornja strana tela, krila i rep su sivi. Pripada vrsti selica. Naseljava vode sa irokim tracima. Gnezdi se uglavnom u izdvojenim kolonijama, ali u blizini drugih aplji. Hrani se abama, ribama, guterima i insektima. Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

ARDEA PURPUREA CRVENA APLJA / PURPURNA APLJA fam. Ardeidae80

81

Najea vrsta aplji. Dostie veliinu do 90 cm. Na zatiljku voljki su dua pera. Ima status stanarica. Obitava uz stajae i mirne tekue vode. Zadrava se u plitkoj vodi uz obalu. Gradi meovite kolonije ili se gnezdi sama na visokom drveu. Hrani se abama, ribama, guterima i insektima. Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

ARDEOLA RALLOIDES UTA APLJA fam. Ardeidae



FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICENjorka je mala patka ronilica. Dugaka je 38 42 cm. Gnezdi se na prostranijim barama i movarama bogatim tracima. Sve je rea zbog nestajanja prirodnih stanita - otvorenih vodenih povrina. Pripada vrsti selica, koja zimuje u Sredozemlju. Hrani se raznovrsnom hranom, preteno biljnog porekla. Snese od 8 do 10 jaja.

AYTHYA NYROCA PATKA NJORKA fam. Anatidae

Zatiena je Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

82

83

Veliina ptice je od 70 do 80 cm. Ima status stanarica, poto esto prezimljava nastanjujui vee movare Vojvodine. Gnezda pravi u gustoj trsci i evarima, a koristi ih za samo jedno gneenje. Lee od 4 do 6 jaja. Retka je i ugroena vrsta. Zatien je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

BOTAURUS STELLARIS BUKAVAC fam. Ardeidae



FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEVeliina ptice je oko 13 cm. Spada u grupu ptica stanarica. Sree se u hrastovim i vodoplavnim umama sa vrbom kao dominantnom vrstom. Ugroen je nestajanjem takvih uma. Gnezdi se na starim i prirodnim stablima. Gnezdo koristi samo za jedno gneenje. Lee oko 5 do 6 jaja.

CERTHIA BRACHYDACTYLA DUGOKLJUNI PUZI fam. Certhiidae

Zatien je Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

84

85

Dostie veliinu do 35 cm. Pripada pticama selicama. Naseljava movarna stanita i ribnjake. Gnezda pravi u evarima, a najee na listu lokvanja. Trbuh joj je bele boje, glava i lea siva sa belim perjem ispod crvenog kljuna. Hrani se ribom koju spretno lovi obruavajui se u vodu.

CHLIDONIAS HYBRIDUS BELOBRADA IGRA fam. Sternidae

Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.



FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEVeliina ptice je od 100 do 115 cm. Retka je gnezdarica u naim krajevima. Populacija u naoj zemlji broji oko 1.100 parova. Gnezda gradi iskljuivo po naseljima. Lee od 4 do 6 jaja u gnezdo. Hrani se u oblinjim vlanim livadama i kultivisanim stepama, a u jelovniku joj je zastupljena vrlo raznovrsna hrana.

CICONIA CICONIA BELA RODA fam. Ciconiidea

Zatiena je Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

86

87

CICONIA NIGRA CRNA RODA fam. Ciconiidea

Veliina ptice je od 95 do 100 cm. Naseljava vlane i vodoplavne ume hrasta lunjaka, crnog jasena i vrbe. Gnezdi se na drveu, najee na bonim stranama, na visini od 7 do 15 m. Lee od 3 do 5 jaja. Populacija u naoj zemlji broji oko 100 parova. Retka je i ugroena seom stabala na kojima se gnezdi i nestajanjem movarnih (vlanih) stanita. Zatiena je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune CITES (Prilog II), Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.



FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEVeliina ptice je od 20 do 22 cm. Spada u grupu stanarica i redovna je gnezdarica u Srbiji. Naseljava meovite i listopadne ume do 1.000 m nadmorske visine. Gnezdi se u duplji drveta od 0,5 do 3 m visine. Gnezdo koristi za 1 do 2 gneenja. Lee od 4 do 6 jaja.

DENDROCOPOS MEDIUS SREDNJI DETLI fam. Picidae


88

89

Veliina ptice je od 45 do 57 cm. Spada u grupu stanarica i retka je gnezdarica u Srbiji, posebno u Vojvodini. Nastanjuje meovite i stare ume hrasta, ali i bukove ume brdskih predela. Gnezdi se u duplji drveta na visini oko 10 m. Gnezdo koristi za vie gneenja. Lee 4 do 5 jaja.

DRYOCOPUS MARTIUS CRNA UNA fam. Picidae

Zatiena je Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.



FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEVeliina ove ptice iznosi oko 80 cm. Boja tela je bela, noge crvenkaste, kljun crn sa utom osnovom. Pripada pticama stanaricama. Nalazi se uz vode u irokom pojasu trske. Hrani se abama, ribama, guterima, zmijama i insektima na vlanim livadama. Populacija ove vrste u naoj zemlji raste poslednjih godina. Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

EGRETTA ALBA VELIKA BELA APLJA fam. Ardeidae90

91

Veliina ptice je oko 13 cm. Spada u grupu selica. Retka je gnezdarica u Srbiji. Naseljava meovite i vlane ume. Gnezdi se na prirodnim stablima, zauzimajui prazne i podesne duplje. Ugroen je nestajanjem takvih stabala. Gnezda koristi vie godina. Lee od 5 do 7 jaja.

FICEDULA ALBICOLLIS BELOVRATA MUHARICA fam. Muscicapidae




FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEDostie veliinu do 40 cm. Pripada pticama selicama. Kod mujaka su teme, lea, rubovi krila i rep crni. Na krilima se nalazi mrlja bele boje. enka je boje trske sa tamnim prugama i mrljama, to je stapa sa okolinom. Stanite im je oko stajaih voda u irokom pojasu trske, gde je redovna gnezdarica. Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

IXOBRYCHUS MINUTUS APLJICA fam. Ardeidae

92

93

HALIAEETUS ALBICILLA ORAO BELOREPAN fam. Accipitridae

Veliina od 70 do 90 cm. Spada u grupu stanarica. Naseljava vodoplavne ume i velike movare mestimino obrasle umom. Pravi velika gnezda uz stablo, pri vrhu drveta na visini od 15 do 30 m. Gnezdo koristi vie godina. Lee od 1 do 3 jajeta. Populacija u naoj zemlji broji oko 60 - 70 parova. Ugroen je nestajanjem prirodnih uma, trovanjem i krivolovom. Ishrana mu je vrlo raznovrsna. Zatien je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune CITES (Prilog I), Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.



FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEVeliina ptice je od 16 do 18 cm. Spada u grupu selica i retka je gnezdarica u Srbiji. Naseljava meovite listopadne ume, vonjake i parkove. Gnezdi se u duplji drveta, a gnezdo koristi, uglavnom, za jedno gneenje. Polae od 4 do 8 jaja. Ugroena je nestajanjem starih stabala sa dupljama.

JYNX TORQUILLA VIOGLAVA fam. Picidae

Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

94

95

Dnevna ptica grabljivica iz porodice jastrebova, dugaka 65 do 72 cm sa rasponom krila od 140 do 150 cm. Lunje su selice. To su velike i vitke ptice, koje imaju slabiji kljun, blago savijene kande, srazmerno vrlo velika i dugaka krila i dugaak, manje-vie, raljast rep. Stariji mujaci imaju svetlu glavu i vrat. Potiljak i prednji deo grudi su im rasto-crveni. Pera na leima i ramenima su smeasto-crna sa rasto-crvenim porubom. Leti polako, ali jako istrajno, tako da blago jedri po vazduhu. Retka je i vrlo ugroena vrsta, koja polako nestaje iz naih krajeva.

MILVUS MIGRANS CRNA LUNJA fam. Accipitridae




FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEDostie veliinu do 60 cm. Spada u grupu selica. Najea je gnezdarica kolonija aplji kod nas. Neto je vei od male aplje. Perje je belo, crno i sivo. Grudi i elo su beli, teme i lea crni, krila siva, a oi crvene. Nalazi se u barama, movarama i na vlanim livadama sa rogozom, grmljem i niskim drveem. Hrani se abama, zmijama i insektima. Zatien je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

NYCTICORAX NYCTICORAX GAK fam. Ardeidae

96

97

Veliina ptice je oko 24 cm. Spada u grupu selica. Naseljava vodoplavne, saene bagremove i topolove ume, zatim rene doline, vonjake i parkove. Gnezdi se na bonim granama. Gnezda su visea, a koriste se za samo jedno gneenje. Lee od 3 do 5 jaja. Ova vrsta ima karakteristian glas i boju perja.

ORIOLUS ORIOLUS VUGA fam. Oriolidae

Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.



FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEuk je veliine oko 20 cm. Spada u grupu selica. Perje je smee-sive do riasto-smee boje. Najupadljivije oznake su im tamni okviri oko oiju i nizovi svetlih pruga na pleima. ivi u toplim i suvim, preteno nizijskim i brdskim stanitima. Potrebno mu je drvee za dnevno odmaranje i otvorena stanita za lov. Hrani se sitnim pticama, gmizavcima, vodozemcima i beskimenjacima. Gnezdi se u duplji drveta. Godinje snese 4 do 5 jaja. Zatien je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

OTUS SCOPS UK fam. Strigidae

98

99

Veliina ptice je 52 do 60 cm. Spada u grupu selica i relativno je retka u Srbiji. Nastanjuje vodoplavne ume, stepske i brdske krajeve. Gnezdi se na drvetu na visini oko 20 m, najee na bonoj grani. Vie puta koristi gnezdo uz doraivanje svakog prolea. Lee 2 do 3 jajeta. Hrani se osama, pelama i njihovim saem.

PERNIS APIVORUS OSIAR fam. Accipitridae




FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICENajmanji vranac veliine od 45 do 55 cm. Spada u grupu stanarica i retka je gnezdarica u Srbiji. Mali vranac je nizijska vrsta, barskih i movarnih stanita, jezera i poplavnih stanita sa tracima, plutajuim rastinjem i grmljem. Hrani se prvenstveno ribom, vodenim insektima, pijavicama i sitnim sisarima. Gnezdi se na drveu i u trsci. enka snese od 4 do 6 jaja. Zatien je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.101

PHALACROCORAX PYGMAEUS MALI VRANAC fam. Phalacrocoracidae

100

PHOENICURUS PHOENICURUS OBINA CRVENPERKA fam. Turdidae

Veliina ptice je 14 cm. Spada u grupu selica. Nastanjuje meovite ume sa bukvom i vodoplavne ume sa vrbom, mada se moe nai i u vonjacima i parkovima. Gnezdi se u dupljama drvea, ali rado naseljava i vetake kuice. Gnezdo koristi za jedno do dva gneenja. Lee od 4 do 5 jaja. Retka je i veoma ugroena vrsta. Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.



FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICERaanj moe da dostigne veliinu do 70 cm. Boja tela mu je purpurno-siva sa veoma izraenim kljunom savijenim na dole. Krila su mu po obodu zelenkasta, a noge izduene sa izraene etiri kande. Nalazi se na vodoplavnim stanitima. Gnezdi se na drvetu i grmlju visine od 3 do 10 m. Njegovo prisustvo je zabeleeno na Obedskoj bari, gde je primeen jedan par 2005. god. od strane Mladih istraivaa Srbije (NVO), koji su u to vreme zapoeli sa realizacijom projekta Povrataka ibisa. Retka je vrsta i gnezdi se na svega nekoliko lokaliteta u Vojvodini. Zatien je Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.103

PLEGADIS FALCINELLUS RAANJ / CRNI IBIS fam. Threskiornithidae

102

PLATALEA LEUCORODIA APLJA KAIKARA / KAIAR fam. Threkiornithidae

Dostie veliinu do 90 cm. Pripada grupi selica. Telo joj je belo, vrhovi krila crni, kljun crn, a kod mladih jedinki crven i na vrhu proiren. Naseljava movarna stanita sa rogozom i grmljem ive. Za njenu ishranu je neophodno prisustvo vlanih livada. Retka je vrsta i gnezdi se na svega nekoliko lokaliteta u Vojvodini. Zatiena je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune CITES (Prilog II), Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.



FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEVeliina ptice je od 31 - 33 cm. Stanarica je i redovna gnezdarica u Srbiji. Gnezdi se u dupljama drvea na visini od 2 do 7 m. Broj jaja u leglu je od 5 do 9. Stanite su joj meovite listopadne ume, saene ume, drvoredi i parkovi. Hrani se kako na drveu tako i na zemlji. Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

PICUS VIRIDIS ZELENA UNA fam. Picidae

104

CORACIAS GARRULUS MODROVRANA / ZLATOVRANA fam. Coraciidae

Modrovrana je snana ptica, krupnog i dugog kljuna, velika od 29 do 32 cm sa rasponom krila od 52 do 58 cm, teka otprilike 30 gr. Ima plavozelenu boju sa prelivima. Lea su joj otvoreno smee boje, a krila azurno-plave boje sa tamnim ivicama. Rep je tirkizno-plav sa smeim srednjim perima. Vet je leta, ali na tlu samo skakue 105 zbog kratkih i slabih nogu. Modrovrana se gnezdi, pre svega, uz krajeve vrlo prozranih uma koje granie sa povrinama bogatim insektima, kao to su livade, panjaci ili ekstenzivno koriene oranice. Kako je dupljaica, upuena je na naputene ili prirodne duplje u stablima, ali ako ih nema iskopae 50-60 cm duboku duplju u odgovarajuoj podlozi. Hrani se, uglavnom, veim insektima, ali i malim sisarima, vodozemcima i gmizavcima. Lee do 6 jaja. Modrovrana je selica i retka gnezdarica u naoj zemlji. U Vojvodini se modrovrana gnezdi na veoma malom broju lokacija u severoistonoj Bakoj i jugoistonom Banatu. Populacija broji oko 90 parova, a od toga se u Vojvodini gnezdi oko 50 parova.

Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i evaluation copy of CVISION PDFCompressor DT PDF compression, OCR, web optimization using a watermarkednalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.


FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEPelarica je upadljivo arena ptica iz porodice modrivrana. Proseno je duga oko 28 cm, stomak i prsa su tirkizni, teme, potiljak i gornji deo lea su rasto smedi, krila u obe te boje. Nie, lea, kao i podvaljak su uti, a iznad utog podvaljka prolazi crna pruga preko oiju. Pelarica se hrani insektima koje esto u grupi lovi u letu. Kako su im plen esto i medonosne pele, nisu omiljene kod pelara. Pelarica je selica. Ove ptice su vrlo drueljubive i po pravilu se gnezde u kolonijama. Vie parova prave tunele blizu jedno drugom. Pelarice polau jaja u zemljanim tunelima. Leglo broji 5 do 6 (4 do 7) kuglastih, belih, izraeno glatkih i sjajnih jaja. Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA KONVENCIJA, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na 107 Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u. Najmanja srednjoevropska lastavica, duine do 12 cm, odozgo smea, odozdo bela sa belom prugom preko grudi. Lastavice su selice. Gnezda pravi u upljinama na strmim renim obalama blizu otvorenih travnjaka, gde formira kolonije. esto leti nad otvorenim vodenim povrinama u potrazi za hranom. Hrani se najee sitnim skakavcima. Snese 5 do 7 belih jaja. Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

MEROPS APIASTER PELARICA fam. Meropidae106

RIPARIA RIPARIA LASTA BREGUNICA fam. Hirundinidae



FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEStanovnik je ouvanih umskih ekosistema, a gnezdi se u velikim dupljama starog drvea i u gnezdima jastrebova, miara, gavrana i drugih ptica. Srednje je veliine, duine 50-59 cm i raspona krila do 1,2 m. enke su teke 720 - 1.200 gr, a mujaci su sitniji. Ima meko, sivosmee perje sa tamnim prugama, dug prugast rep i crne oi. Hrani se sitnim sisarima, pticama, pacovima, insektima, ak i drugim sovama. Najagresivnija je vrsta u Evropi. Ne trpi prisustvo ljudi u blizini gnezda, na ta prvo upozorava hukanjem, a ponekad se i obruavana na nezvanog gosta. enke ne dozvoljavaju ni drugim sovama da priu leglu. Zatiena je Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.108 109

STRIX URALENSIS DUGOREPA SOVA / URALSKA SOVA fam. Strigidae

STRIX ALUCO UMSKA SOVA fam. Strigidae

umska sova je snana ptica, duine 37-43 cm i raspona krila od 81-96 cm. Nastanjuje se u meovitim umama i predelima koji imaju pristup vodi, ali i u urbanim predelima. Gnezdi se u dupljama starog drvea, koje su u naim umama sve ree. Nose 3-4 (2-6) zagasito belih, sjajnih jaja. umska sova lovi preteno nou, ali kada je prinuena da hrani mladunce esto lovi i preko dana. Hrani se, uglavnom, glodarima, ali i pticama i manjim sisarima. Hranu lovi mujak. umske sove kada se spare jednom uglavnom ostaju u istim parovima ceo ivot. Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.



FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEVodomari imaju karakteristinu veliku glavu, dugaak otar kljun, kratke noge i kratak rep. Veliina im varira od vrapca do manje vrane. Mnogi su raznobojni, a enka ima sjajnije boje od mujaka. Perje im je bogato i divne je boje, pa odozgo sija metalnim sjajem, a odozdo svilenkastim. Ramena i pokrovna pera na krilima su tamnozelene boje ukraena okruglim modrim mrljama. Srednji deo lea je tirkizno-modre boje, a kratki repi azurno-modar. itava donja strana mu je riasto-crvene boje, a male noge su mu crvene kao da su lakirane. Dugaak je 17 cm, a raspon krila mu je 27 cm. Kod nas ga nalazimo, uglavnom, samog u movarnim i renim stanitima. Vodomar je velika sedelica. On doslovno pola dana nepomino sedi na jednom mestu sa uperenim pogledom u vodu mirno ekajui plen. Vodomarova hrana se sastoji, uglavnom, od malih riba i raia. Prodrljiv je i treba mu vie hrane da se zasiti. Zatien je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih 111 i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.

ALCEDO ATTHIS VODOMAR fam. Alcediniae

110



FAUNA - IVOTINJE AVES - PTICEOva vrsta alara je mala ptica. Odrasle jedinke imaju sivo-braon lea i krila, beli trbuh i bele grudi sa crnom trakom na vratu. Vrh glave je braon, elo je belo sa crnom maskom i utim prstenom oko oiju, kljun je taman i kratak. Noge su u boji koe sa plovnim koicama izmeu prstiju. Njihova stanita su otvoreni ljunkovi pored slatkovodnih jezera, ukljuujui udubljenja (rupe, duplje) u njima, rena ostrva (ade) i rene obale. Gnezde se na tlu, izmeu kamenja sa malo ili bez rastinja. U periodu inkubacije obe jedinke lee na jajima. Spada u grupu selica. Traga za hranom na blatnim ili muljevitim povrinama, obino u svom bliskom okruenju. Hrane se insektima i crviima.

112

CHARADRIUS DUBIUS ALAR S

RTE Vrste JP Vojvodinasume

Documents

Transcript of RTE Vrste JP Vojvodinasume