REPUBLIKA HRVATSKADRŽAVNI URED ZA REVIZIJU

2016.

EFFICIENCY OF MEASURES/ACTIVITIES DETERMINED BY STRATEGIC

DOCUMENTS/PROGRAMS FOR TOURISM DEVELOPMENT

EFIKASNOST MJERA/AKTIVNOSTI UTVR ENIH STRATEŠKIM

DOKUMENTIMA/PROGRAMIMA ZA RAZVOJ TURIZMA

A TURIZMUSFEJLESZTÉSI INTÉZKEDÉSEK ELLEN RZÉSE

/

/

JOINT REPORT

REPUBLIKA HRVATSKADRŽAVNI URED ZA REVIZIJU

EFFICIENCY OF MEASURES/ACTIVITIES DETERMINED BY STRATEGIC

DOCUMENTS/PROGRAMS FOR TOURISM DEVELOPMENT

EFIKASNOST MJERA/AKTIVNOSTI UTVRĐENIH STRATEŠKIM

DOKUMENTIMA/PROGRAMIMA ZA RAZVOJ TURIZMA

A TURIZMUSFEJLESZTÉSI INTÉZKEDÉSEK ELLENŐRZÉSE

Ф КА О А К /АК О

О А ШК ОК / О А А А ОЈ А О

JOINT REPORT

2016.

REPUBLIKA HRVATSKADRŽAVNI URED ZA REVIZIJU

2

3

Table of content

Communiqué by the Heads of the Supreme Audit Ins tu ons

of the Republic of Croa a, Hungary and the Republic of Macedonia 5

Report of the State Audit Offi ce of the Republic of Croa a 13

Report of the State Audit Offi ce of Hungary 37

Report of the State Audit Offi ce of the Republic of Macedonia 51

4

5

and to those who depend on their ac vi es and

services.

Prac ce has shown that it is necessary to control

whether defi ned goals and ac vi es are achieved

correctly and in accordance with the principles of

economy, effi ciency and eff ec veness.

Republic of Croa a, Republic of Macedonia and

Republic of Hungary are countries where tour-

ism is a major economic sector and they all have

adopted strategic documents related to further

tourism development. In addi on, Republic of

Croa a and Republic of Macedonia, as well as

Republic of Croa a and Republic of Hungary have

signed agreements on mutual coopera on in the

fi eld of tourism. In order to assess whether the

objec ves related to the development of tour-

ism are achieved, the State Audit Offi ce of the

Republic of Croa a, the State Audit Offi ce of the

Republic of Macedonia and the State Audit Of-

fi ce of Hungary signed agreements to perform

coordinated audit on the effi ciency of measures

/ ac vi es determined by strategic documents /

programs for tourism development.

The Agreement for conduc ng the above coor-

dinated audit between the State Audit Offi ce of

the Republic of Croa a and State Audit Offi ce of

the Republic of Macedonia was signed in Febru-

ary 2015. With an Annex to Agreement signed in

November 2015 the State Audit Offi ce of Hungary

joined the coordinated audit.

The Agreement is based on the principles of IS-

SAI 5800 Guide for coopera ve audit programs

between Supreme Audit Ins tu ons – Exposure

Dra and INTOSAI Tips and Examples for Coop-

era ve Audits. The signatories to the Agreement

have agreed to share the results and experiences

of the coordinated audit on the Effi ciency of mea-

sures / ac vi es determined by strategic docu-

ments / programmes for tourism development.

The audit approach was consistent with the In-

terna onal Standards of Supreme Audit Ins -

tu ons (ISSAI) and the na onal audit standards

Number of posi ve developments worldwide po-

si on tourism among the most dynamic and pro-

pulsive economic ac vi es with mul ple eff ects.

Tourism, as part of the global tourism trends,

plays signifi cant role in the economic progress

of the countries expressed through increased in-

vestments, foreign exchange infl ow and share in

the GDP, job crea on, promo on of cultural val-

ues and natural resources.

Tourism is a complex economic system made up

of various economic sectors and ac vi es which

have signifi cant development poten al. The val-

ues of tourism resul ng from the interac ons of

economic ac vi es have an impact on economic

growth and development of almost all sectors of

the na onal economy, but also provide opportu-

ni es for be er use of available resources. Tour-

ism is equally important for a rac ng foreign

investments, subs tu ng for the classic export

of goods, and it is the most intensive labour sec-

tor. The importance of tourism is evident from its

share in the gross domes c product.

Tourism results depend on country’s ac vi es so

its cultural and natural heritage, as well as prod-

ucts and services, become more interes ng and

a rac ve to poten al visitors. It is not a one- me

ac vity or short term task for a small number of

people, but rather a con nuous monitoring and

analysis of how various internal and external

factors aff ect tourism development, and taking

appropriate measures to achieve the benefi ts

and prevent possible nega ve consequences.

For these reasons, many countries have adopt-

ed short-term and long-term strategic plans and

programs which clearly defi ne the objec ves and

ac vi es to be completed in a given period. Also,

they allocate signifi cant fi nancial and labour re-

sources to create condi ons for long-term devel-

opment and eff ects of tourism.

To achieve planned objec ves and results and to

manage public resources eff ec vely, the ins tu-

ons performing ac vi es related to tourism are

held accountable to the ci zens, the taxpayers

Communiqué by the Heads of the Supreme Audit Ins tu ons of the

Republic of Croa a, Hungary and the Republic of Macedonia

6

and guidelines. Each par cipa ng SAI conduct-

ed na onal audit with a na onal scope. The na-

onal audit approaches, including audit criteria,

methodology, quality control and publica on of

na onal results, were carried out in accordance

with countries’ standard procedures. Also, the

interpreta on and incorpora on of individual

na onal fi ndings, conclusions and recommenda-

ons have been quality controlled by each SAI.

The three SAIs exchanged completed matrix /

audit program, and prepared a summary of the

na onal reports. The Joint Report contains the

results of the coordinated audits based on the

na onal reports’ summaries.

The objec ve of the coordinated audit was to

provide exchange of knowledge, experience and

good prac ce, as well as conclusions and recom-

menda ons for promo ng tourism development.

The par cipa ng SAIs have developed a frame-

work of audit areas to be addressed in their na-

onal audits. Five audit areas and corresponding

audit ques ons were iden fi ed: Legal, strategic

and ins tu onal framework for tourism develop-

ment, Implementa on of strategic measures and

other ac vi es defi ned in strategic documents /

programs for development of tourism, Monitor-

ing and repor ng on the achievement of strategic

objec ves and the measure impact, Implementa-

on of the Agreement between the Government

of the Republic of Macedonia and the Govern-

ment of the Republic Croa a on coopera on in

the fi eld of tourism and Implementa on of the

Agreement of the Government of Hungary and

the Government of the Republic Croa a on co-

opera on in the fi eld of tourism. All SAIs have

assessed the fi rst three areas. SAI of Croa a and

SAI of Macedonia assessed the implementa on

of the Agreement between the Government of

the Republic of Macedonia and the Government

of the Republic Croa a on coopera on in the fi eld

of tourism and SAI of Croa a assessed the imple-

menta on of the Agreement of the Government

of Hungary and the Government of the Republic

Croa a on coopera on in the fi eld of tourism.

Interna onal presence, sharing and u lisa on of

experiences, mainly through coopera on with

other supreme audit ins tu ons are extremely

important for the SAI’s. The interna onal rela ons

and roles of the state audit offi ce’s ensure knowl-

edge transfer, and the experiences obtained this

way become integrated in the audit work.

The ac vi es conducted within the framework of

this joint audit and the recommenda ons from

na onal audit reports will result in undertaking

or adop ng specifi c policies and ac ons, transfer

of measures undertaken by competent bodies

for tourism development, fostering coopera on

between the competent authori es and defi ning

clear indicators for monitoring eff ects of tourism.

The SAIs recognized the posi ve developments

in tourism through increased number of tourists,

foreign currency infl ow, number of employees in

the fi eld of tourism and hospitality and increased

share in GDP, as well as promo on of cultural val-

ues, tradi ons and natural resources of the coun-

tries par cipa ng in the audit.

For the State Audit Offi ce of

the Republic of Macedonia:

...................................................

Tanja Tanevska, MSc.

Auditor General

For the State Audit Offi ce

of the Republic of Croa a:

...................................................

Ivan Klešić, MSc.

Auditor General

For the State Audit Offi ce

of Hungary:

...................................................

László Domokos

President

............. ................................................................................. ...................................................................................... ...

SIgnatures by the heads of the SAIs

7

Mnogobrojna pozi vna kretanja u svijetu pozicio-

niraju turizam među najdinamičnije i propulzivne

gospodarske ak vnos s višestrukim učincima.

Turizam, kao dio globalnih turis čkih trendova,

ima značajnu ulogu u ekonomskom napretku ze-

malja, što je vidljivo kroz povećane inves cije, te-

čajni priljev, udio u BDP-u, stvaranje novih radnih

mjesta, promicanje kulturnih vrijednos i prirod-

nih resursa.

Turizam je složen sustav sastavljen od različi-

h gospodarskih sektora i ak vnos koje imaju

značajan razvojni potencijal. Vrijednos turizma

proizlaze iz međudjelovanja ekonomskih ak v-

nos koje imaju utjecaj na gospodarski rast i ra-

zvoj u gotovo svim sektorima nacionalnog gos-

podarstva, ali i iz mogućnos boljeg korištenja

raspoloživih resursa. Turizam je jednako važan za

privlačenje stranih inves cija, jer zamjenjuje klasi-

čan izvoz robe, a ujedno je i najintenzivniji sektor

rada. Važnost turizma vidljiva je iz njegovog udjela

u bruto domaćem proizvodu.

Rezulta turizma ovise o ak vnos ma koje po-

jedina zemlja poduzima kako bi njena kulturna

i prirodna baš na te proizvodi i usluge posta-

li zanimljivi i privlačni mogućim posje teljima.

To nije jednokratna ak vnost ni kratkotrajna

zadaća manjeg broja ljudi nego se traži stalno

praćenje i analiziranje različi h, kako unutarnjih

tako i vanjskih čimbenika, koji mogu utjeca na

razvoj turizma, te poduzimanje odgovarajućih

mjera kako bi se iskoris le moguće prednos i

spriječile nega vne posljedice iz okruženja. Iz

navedenih razloga mnoge zemlje donose kratko-

ročne i dugoročne strateške planove i progra-

me te jasno određuju ciljeve i ak vnos koje u

određenom razdoblju treba ostvari . Također,

izdvajaju značajna fi nancijska sredstva i angaži-

raju potrebne ljudske resurse, kako bi se stvorile

pretpostavke za dugoročni razvoj i ostvarenje

učinaka turizma.

Za pos zanje planiranih ciljeva i rezultata te učin-

kovito upravljanje javnim sredstvima odgovorne

su ins tucije koje obavljaju djelatnos vezane uz

turizam. Ta jela su odgovorna kako prema građa-

nima, poreznim obveznicima tako i prema onima

koji ovise o njihovim ak vnos ma odnosno uslu-

gama.

Praksa pokazuje da je potrebno provjerava

ostvaruju li se postavljeni ciljevi i ak vnos pra-

vilno te u skladu s načelima ekonomičnos , djelo-

tvornos i svrsishodnos .

Republika Hrvatska, Republika Makedonija i Re-

publika Mađarska su države u kojima turizam

predstavlja važnu gospodarsku granu i koje su

usvojile strateške dokumente za daljnji razvoj tu-

rizma. Osim toga, Republika Hrvatska i Republika

Makedonija, te Republika Hrvatska i Republika

Mađarska su potpisale sporazume o međusobnoj

suradnji na području turizma.

Kako bi se provjerilo ostvaruju li se ciljevi vezani

uz razvoj turizma, Državni ured za reviziju Repu-

blike Hrvatske, Državni ured za reviziju Republike

Makedonije i Državni ured za reviziju Mađarske

zaključili su Sporazum za obavljanje koordinira-

ne revizije Efi kasnos mjera/ak vnos utvrđenih

strateškim dokumen ma/programima za razvoj

turizma.

Sporazum za obavljanje gore navedene koordini-

rane revizije između Državnog ureda za reviziju

Republike Hrvatske i Državnog uredu za reviziju

Republike Makedonije potpisan je u veljači 2015.

Državni ured za reviziju Mađarske pridružio se ko-

ordiniranoj reviziji Aneksom Ugovora koji je pot-

pisan u studenome 2015.

Sporazum se temelji na načelima iznesenim u

ISSAI 5800 Vodič za koopera vne revizije progra-

ma između vrhovnih revizijskih ins tucija - nacrt

i INTOSAI publikacija Upute i primjeri za koope-

ra vne revizije. Potpisnici Sporazuma su se spo-

razumjeli da će razmijeni rezultate i iskustva iz

koordinirane revizije Efi kasnost mjera/ak vnos

utvrđenih strateškim dokumen ma/programima

za razvoj turizma.

Revizijski pristup je u skladu s ISSAI revizijskim

standardima i nacionalnim revizijskim standardi-

Komunike glavnih državnih revizora vrhovnih revizijskih ins tucija

Republike Hrvatske, Mađarske i Republike Makedonije

8

ma ili smjernicama. Svaka vrhovna revizijska in-

s tucija (VRI) provodi nacionalnu reviziju s odre-

đenim obuhvatom revizije. Nacionalni pristupi

reviziji, uključujući kriterije za reviziju, metodolo-

giju, kontrolu kvalitete i objavljivanje nacionalnih

rezultata, provedeni su u skladu sa standardnim

procedurama VRI. Isto tako, tumačenje i ugrad-

nja pojedinačnih nacionalnih nalaza, zaključaka

i preporuka su podvrgnute kontroli kvalitete od

strane svake VRI. Tri VRI su razmijenile popunjenu

matricu/revizijski program i sažetak nacionalnih

izvješća. Zajedničko izvješće sadrži rezultate ko-

ordinirane revizije na temelju sažetaka nacional-

nih izvješća. Cilj koordinirane revizije je omogući

razmjenu znanja, iskustava i primjera dobre prak-

se, te zaključaka i preporuka revizije radi unaprje-

đenja razvoja turizma.

VRI su razvile okvir područja revizije koja su uklju-

čena u nacionalne revizijske postupke. Određeno

je pet područja revizije i odgovarajuća revizijska

pitanja: Pravni, strateški i ins tucionalni okvir ra-

zvoja turizma, Provedba strateških mjera i drugih

ak vnos defi niranih u strateškim dokumen ma/

programima za razvoj turizma, Praćenje i izvješta-

vanje o ostvarenju strateških ciljeva, Provedba

Sporazuma između Vlade Republike Makedonije

i Vlade Republike Hrvatske o suradnji na području

turizma i Provedba Ugovora između Vlade Repu-

blike Mađarske i Vlade Republike Hrvatske o su-

radnji na području turizma. VRI su revizijskim po-

stupcima ocijenile prva tri područja. VRI Hrvatske

i VRI Makedonije ocijenili su provedbu Sporazuma

između Vlade Republike Makedonije i Vlade Re-

publike Hrvatske o suradnji na području turizma.

VRI Hrvatske je ocijenila provedbu Ugovora izme-

đu Vlade Republike Mađarske i Vlade Republike

Hrvatske o suradnji na području turizma.

Međunarodna prisutnost, razmjena i korištenje

iskustava kroz suradnju s drugim vrhovnim revi-

zijskim ins tucijama, izuzetno su važni. Međuna-

rodni odnosi i uloga vrhovnih revizijskih ins tucija

osiguravaju prijenos znanja, dok se iskustva dobi-

vena na ovaj način, integriraju u revizijski rad.

Ak vnos na provedbi koordinirane revizije i pre-

poruke iz nacionalnih revizijskih izvještaja rezul -

ra će donošenjem posebnih poli ka i ak vnos ,

kao i razmjenom znanja i mjera koje poduzimaju

nadležna jela za razvoj turizma. Također, po če

se suradnja između nadležnih jela, te defi niranje

jasnih pokazatelja za praćenje učinaka turizma.

Vrhovne revizijske ins tucije uočavaju pozi van

razvoj u turizmu kroz povećani broj turista, porast

prihoda od turizma, povećanje broja zaposlenih

u području turizma i ugos teljstva, povećan udio

u BDP-u, kao i značaj za promicanje kulturnih vri-

jednos , tradicije i prirodnih resursa u državama

koje su sudjelovale u reviziji.

9

Számos pozi v fejlődés a turizmust világszerte az egyik legdinamikusabb és leglendületesebb gazdasági tevékenységek közé emeli, szerteága-zó hatással. A turizmus, mint a globális turisz kai trendek része, jelentős szerepet játszik az orszá-gok gazdasági fejlődésében, ami a beruházások növekedésében, a devizabeáramlás és a GDP-ből való részesedésben, a munkahelyteremtésben, a kulturális értékek és természe erőforrások nép-szerűsítésében mutatható ki.

A turizmus több különböző gazdasági szektorból és tevékenységből álló komplex gazdasági rend-szer, amely jelentős fejlődési potenciállal rendel-kezik. A gazdasági tevékenységek kölcsönhatása-iból eredő turisz kai értékek hatással vannak a gazdasági növekedésre és fejlődésre a nemzet-gazdaság szinte minden ágazatában, továbbá le-hetőséget nyújtanak a rendelkezésre álló erőfor-rások jobb felhasználására. A turizmus szerepe egyaránt fontos a külföldi befektetések vonzásá-ban, a hagyományos árukivitel helye esítésében, továbbá ez a legintenzívebb munkaerő-szektor. Jelentősége nyilvánvaló a bru ó hazai termékből való részesedése mia .

A turizmus eredményei függnek egy ország kul-turális és természe örökségével kapcsolatos te-vékenységétől, valamint a termékektől és szolgál-tatásoktól, a turisz kai célpontok így válhatnak egyre érdekesebbé és vonzóbbá a potenciális lá-togatók számára. Ez nem egy egyszeri tevékeny-ség, vagy egy kisebb csoport számára szóló rövid távú feladat, hanem a különböző belső és külső tényezők turizmusfejlesztésre gyakorolt befolyá-sának folyamatos nyomonkövetése és elemzése, továbbá a megfelelő intézkedések megtétele az előnyök elérésére és a lehetséges nega v kö-vetkezmények kiküszöbölésére. Ezen okok mia számos ország fogado el rövid és hosszú távú stratégiai terveket és programokat, amelyek egyértelműen meghatározzák az ado időszakra vonatkozó célokat és tevékenységeket. Továbbá jelentős pénzügyi és munkaerő-forrásokat szán-

nak arra, hogy hosszú távon megteremtsék a tu-rizmus fejlődését.

A terveze célok és eredmények megvalósítása, továbbá a közpon források eredményes keze-lése érdekében szükséges, hogy a turizmushoz kapcsolatos tevékenységeket ellátó intézmények elszámoltathatóak legyenek a polgárok, az adófi -zetők és azok számára, akik ezen tevékenységek-től és szolgáltatásoktól függenek.

A gyakorlat azt mutatja, hogy ellenőrizni kell azt, hogy a gazdaságosság, a hatékonyság és az eredményesség elveivel összhangban érték-e el a meghatározo célokat és tevékenységeket .

Horvátország, Macedónia és a Magyarország olyan országok, ahol a turizmus az egyik legfőbb gazdasági ágazat, és mindegyik ország elfogado már a turiz-mus továbbfejlesztésére vonatkozó stratégiai doku-mentumot. Ezen túlmenően Horvátország és Ma-cedónia, valamint Horvátország és Magyarország turizmusra vonatkozó kölcsönös együ működési megállapodást kötö ek. Annak érdekében, hogy értékeljék a turizmus fejlesztési célok megvalósulá-sát, a horvát, a macedón és a magyar számvevőszék megállapodást írt alá a stratégiai dokumentumok-ban és programokban foglalt turizmusfejlesztési intézkedések hatékonyságának koordinált ellenőr-zésére.

A fen koordinált ellenőrzés lefolytatására vo-natkozó megállapodást a Horvát Köztársaság Számvevőszéke és a Macedón Köztársaság Szám-vevőszéke 2015 februárjában írták alá. A megálla-podás mellékletét 2015 novemberében az Állami Számvevőszék is aláírta, mellyel csatlakozo a ko-ordinált ellenőrzéshez.

A megállapodás az ISSAI 5800 (Útmutató-tervezet a legfőbb ellenőrzési intézmények által végze koopera v ellenőrzésekre) alapelveire és az IN-TOSAI Tanácsok és Példák Koopera v Ellenőrzé-sekre kiadványon alapul. A megállapodást aláírók megállapodtak abban, hogy megosztják eredmé-nyeiket és tapasztalataikat a turizmusfejlesztési

Az Állami Számvevőszék, a Horvát Köztársaság Számvevőszéke és a Macedón Köztársaság Számvevőszéke elnökei által kiado

Közlemény

10

intézkedésekre vonatkozó koordinált ellenőrzés tekintetében.

Az ellenőrzés módszertana egyezik a Legfőbb Ellenőrző Intézmények Nemzetközi Sztenderdje-ivel (ISSAI-k) és a nemze ellenőrzési sztender-dekkel, valamint iránymutatásokkal. Mindegyik résztvevő számvevőszék nemze ellenőrzést folytato le nemze hatókörrel. A nemze el-lenőrzési megközelítések, a vizsgált kritérium-rendszer, a módszertan, a minőség-ellenőrzés, valamint a nemze eredmények nyilvánosságra hozatala az ado ország nemze ellenőrzési fo-lyamatainak megfelelően történt. Ennek meg-felelően az egyes nemze megállapításokat, a következtetéseket és a javaslatokat ugyancsak az egyes számvevőszékek értelmezték és válasz-to ák ki a közös kiadványba. A résztvevő három számvevőszék megoszto a egymással a teljes ellenőrzési programot, valamint elkészíte e a nemze jelentések összefoglalóit. A közös jelen-tés a koordinált ellenőrzés nemze jelentései-nek összefoglalóin alapul.

A koordinált ellenőrzés célja az volt, hogy bizto-sítsa a tudásmegosztás, a tapasztalatok és jó gya-korlatok, valamint a következtetések és javaslatok cseréjét, ezzel is elősegítve a turizmus ágazatának fejlődését.

A résztvevő számvevőszékek meghatározták a vizsgálandó területek ellenőrzési keretrendsze-rét, amelyen a nemze ellenőrzések is alapultak. Öt vizsgálandó területet és kapcsolódó ellenőr-zési kérdéseket jelöltek ki: A turizmusfejlesztés jogi, stratégiai és szerveze keretrendszere, a turizmusfejlesztés stratégiai dokumentumaiban, programjaiban meghatározo stratégiai intézke-dések és egyéb akciók megvalósítása, A stratégiai célok teljesítése és ezek hatása mérésének nyo-mon követése, az eredményekről történő beszá-

molás, valamint a Horvát és a Macedón Köztársa-ság, illetve Magyarország és a Horvát Köztársaság kormányainak a turizmussal összefüggő együ -működésének megvalósítása. Mindhárom szám-vevőszék értékelte az első három terület. Ezen túlmenően a Horvát és a Macedón Számvevőszék a Horvát és a Macedón Köztársaság kormányai-nak turizmussal összefüggő megállapodásának megvalósulását, míg a Horvát Számvevőszék Ma-gyarország és a Horvát Köztársaság kormányai-nak turizmussal kapcsolatos megállapodásának teljesítését értékelte.

A számvevőszékek számára a nemzetközi jelenlét, a tapasztalatok cseréje és hasznosítása, különö-sen a társintézményekkel való kapcsola artás tekintetében kiemelten fontos. Az intézmények nemzetközi feladatai és kapcsolatai biztosítják a megfelelő tudástranszfert, és az így megszerze tapasztalatok beépülnek az ado intézmény elle-nőrzési munkájába.

Ezen közös ellenőrzés keretében megvalósult tevékenységek, valamint a nemze ellenőrzé-sekben megte javaslatok várhatóan megfelelő ágaza poli kák és intézkedések meghozatalát eredményezik, a turizmusfejlesztésben illetékes testületek megfelelő mérési eredményeket tud-nak felmutatni, növelni tudják az együ működést az illetékes hivatalok közö , valamint a turizmus hatásainak kimutatására egyértelmű mérőszá-mok kerülnek meghatározásra. A számvevőszé-kek felismerték a turizmusban mutatkozó pozi v tendenciákat a látogatók száma terén, a befolyó devizabevételek nagyságában, az ágazatban fog-lalkoztato munkavállalók számában, valamint az ágazat növekvő GDP-részarányában, amely hoz-zásegít az ellenőrzésben résztvevő országok kul-túrájának, értékeinek, tradícióinak és természe erőforrásainak jobb megismeréséhez is.

11

ој те по т ој т е до

ет ко о о по о т ту от еѓу јд те топ к деј о т о

по еќек те е ект. у от, к ко дел од

ло л те ту т к д ењ , ј

уло еко о к от п едок е ј те,

е о п еку оле е е т , де е

п л у е т о о , о от е т ,

п о о ње култу те ед о т

п од те о т т .

у от е ко плек е еко о к те

о т е од л еко о к екто

деј о т о теле ое поте ј л.

ед о т те од ту от, ко е е улт т те к ј т еко о к те деј о т ,

л ј т еко о к от т ој е

те екто о л т еко о ј ,

то е е о о е еду т о о т

подо о ко ту ње поло л те

е у . у от е подед к о е

п леку ње т к е т , к ко е

кл от о ток п ет т у

јт удо те е екто . ењето

ту от е е де т о п еку е о ото у е т о

о уто до от п о од.

е улт т те од ту от т од

кт о т те то п е е е ј т о ел

еј ото култу о п од о лед т о,

к ко п о од те у лу те, д т т по те е по т кт поте ј л те

по ет тел . о е е ед ок т кт о т л к тко о д л ој луѓе,

туку ко т у о ледење л

то к ко л т е д о е

кто л ј т ојот ту от, к ко

п е е ње оод ет е к о ел д

е ко т т п до к те д е п е т о е т по лед . о ел,

о у е ј т у ое о к тко о

дол о о т те к пл о п о ,

о ко ј о е де ел те

кт о т те ко т е д е пол т

о од еде пе од. то т к , е ј те

п еделу т тел к

о е к е у , о ел д о д д т у ло

дол о о е ој е ект од ту от.

о т у ње пл те ел е улт т

е к о уп у ње о ј те е у ,

т ту те ко т кт о т од о л т

ту от е ет т од о о п ед

ѓ те, д о те о п ед о е

ко т од те кт о т у лу .

к т пок у дек е еоп од о д

е ко т ол д л еде те ел

кт о т е по т т п л о о

о л о т о п п те еко о о т, е к о т е ект о т.

о епу л к Х т к , епу л к М кедо ј

епу л к ј ту от е еде од

л те еко о к екто . О е е ј т у ое о т те к доку е т о к о

по т о от ој ту от. то т к ,

епу л к Х т к о епу л к М кедо ј

епу л к Х т к о епу л к ј

потп до о о еѓу е о отк

о о л т ту от. о ел д е о е

д л е о т у т ел те по о

ојот ту от, от од

е ј епу л к Х т к , от од е ј епу л к М кедо ј

от од е ј ј

потп до о о ење коо д

е ј к о т е к те/

кт о т те ут де о т те к те

доку е т /п о ој ту от.

о о о от ење коо д

е ј еѓу от од е ј

епу л к Х т к от од

е ј епу л к М кедо ј е е

потп о е у 2015 од . о ек

о ој о о о , от од ј

е п клу коо д т е ј о

ое 2015 од .

Ко ке од Ше о те В о те е о к

т ту Репу л к Х т к , У ј Репу л к

М кедо ј

12

До о о от е о п п те од ISSAI

5800 п т т о коопе т е о к

п о еѓу о те е о к

т ту - т INTOSAI т ук

п е коопе т е ј .

отп те до о о от е о л ј

д подел т е улт т те ку т т од

коо д т е ј е к о т

е к те/ кт о т те ут де о

т те к те доку е т /п о ој ту от.

Ко те от е о к от п т п е о

о л о т о еѓу од те т д д

о те е о к т ту

(ISSAI), к ко о о л те т д д

уп т т е ј . екој у е к

п о еде о л е ј о о ле

оп т. о л от е о к п т п,

клу у јќ е о к те к те у ,

етодоло ј т , ко т ол т к л тет

о ј у њето о л те е улт т ,

е о о л о т о т д д те

п о еду екој е ј . то т к , екој

ко т ол к л тет толку њето

ду њето поед е те о л

од , клу о п епо к . те

е ј попол ет т / е о к

п о под от ј е е о л те

е т . ед к от е т ј од

е улт т те од коо д те е ,

о о е е т од о л те

е т .

елт коо д т е ј т е е

д о о о е ењ , ку т

до п к , к ко клу о п епо к

п о о ње ојот ту от.

екој од у е к те под от к

о е о к о л т ко е оп те о

о л т е ј . е ут де пет е о к о л т оод ет е о к

п њ : , т те к т ту о л

к ој ту от, пле е т ј

т те к те е к д у те кт о т

ут де о т те к те доку е т /п о

ој ту от, ледење е ту ње

по т у њето т те к те ел

л ј ето е к те, пле е т ј

До о о от еѓу л д т епу л к

кедо ј л д т епу л к т к

о отк о о л т ту от,

пле е т ј До о о от л д т

ј л д т епу л к т к

о отк о о л т ту от. те

у е к ј о е к п те т

те . т к кедо ј

о о е ј п о еду њето До о о от еѓу л д т епу л к кедо ј

л д т епу л к т к о отк

о о л т ту от, т к

о е у ње п о еду њето

До о о от еѓу л д т ј л д т

епу л к т к о отк о о л т

ту от.

еѓу од ото п у т о, поделу њето

ко тењето ку т , л о п еку

о отк о д у о е о к

т ту , е од клу тел о ење

те .

еѓу од те ел уло т

о е еду т т е ење, до е ото

ку т о е те о е о к т от .

кт о т те ко е п о еде о к те

о коо д е ј п епо к те

од о л те е о к е т ќе

е улт т о п е е ње л до е у ње

ко к ет пол т к , е к кт о т ,

т е е к п е е е од т

дле те о ој ту от, потт к у ње о отк еѓу дле те

о де ње ј д к то

ледење е ект те од ту от.

о у до по т от ој ту от п еку оле е от ој ту т ,

оле е от де е п л , оле е от ој оте о о л т ту от

у о т тел т ото оле е от удел о

Д , к ко о п о о ј т култу те

ед о т , т д п од е у

е ј те у е к о е ј т .

13

DRŽAVNI URED ZA REVIZIJU REPUBLIKE HRVATSKE

STATE AUDIT OFFICE OF THE REPUBLIC CROATIA

EFIKASNOST MJERA/AKTIVNOSTI UTVRĐENIH STRATEŠKIM DOKUMENTIMA/PROGRAMIMA ZA RAZVOJ TURIZMA

EFFICIENCY OF MEASURES/ACTIVITIES DETERMINED BY STRATEGIC DOCUMENTS/PROGRAMS FOR TOURISM DEVELOPMENT

SADRŽAJ

1. Podaci o turizmu u Republici Hrvatskoj

2. Zakonodavni okvir

3. Ins tucionalni okvir

4. Strateški okvir za razvoj turizma

5. Provedba strateških mjera i drugih ak vnos defi niranih u strateškim dokumen ma/ programima za razvoj turizma

6. Izvještavanje i praćenje provedbe strateških ciljeva

7. Provedba Sporazuma između Vlade Republike Hrvatske i Vlade Republike Makedonije o suradnji na području turizma

8. Provedba Ugovora između Vlade Republike Hrvatske i Vlade Republike Mađarske o turis čkoj suradnji

TABLE OF CONTENTS

1. Na onal fact sheet on tourism in the Republic Croa a

2. Legal framework

3. Ins tu onal framework

4. Strategic framework for tourism development

5. Implementa on of strategic measures and other ac vi es defi ned in strategic documents / programs for development of tourism

6. Monitoring and repor ng on the achievement of strategic objec ves

7. Implementa on of the agreement between the government of the Republic of Croa a and the government of the Republic of Macedonia on coopera on in the fi eld of tourism

8. Implementa on of the contract between the government of the Republic of Croa a and the government of the Republic of Hungary on tourism coopera on

14

1. NATIONAL FACT SHEET ON TOURISM IN

THE REPUBLIC CROATIA

1. PODACI O TURIZMU U REPUBLICI

HRVATSKOJ

Najvažniji razvojni dokument hrvatskog turizma

Strategiju razvoja turizma Republike Hrvatske do

2020., koji defi nira smjer razvoja turizma donio je

Hrvatski sabor u travnju 2013.

Strategija polazi od analize razvoja, sagledava ra-

zvojna ograničenja i mogućnos , pruža okvir za

koordinaciju i upravljanje ak vnos ma različi h

nositelja turis čke poli ke i ak vnos u turizmu,

te pruža viziju turizma koji Hrvatska želi razvi do

kraja desetljeća.

Predmet revizije učinkovitos provedbe mjera

utvrđenih Strategijom razvoja turizma Republike

Hrvatske do 2020. bile su ak vnos nadležnih

jela u Republici Hrvatskoj vezane uz proved-

bu mjera utvrđenih strateškim dokumen ma za

razvoj turizma i suradnja s nadležnim jelima iz

Republike Makedonije i Mađarske na području

turizma.

Osnovni cilj revizije bio je ocijeni učinkovitost

provedbe mjera utvrđenih Strategijom kroz ocje-

nu uspostavljenog zakonodavnog i ins tucional-

nog okvira za provedbu Strategije, uvid u ak v-

nos provedbe pojedinih mjera iz Akcijskog plana

te analizu i usporedbu planiranih i ostvarenih po-

kazatelja.

The most important development document for

Croa an tourism is the Tourism Development Strat-

egy of the Republic of Croa a un l 2020 adopted by

the Croa an Parliament in April 2013. The Strategy

defi nes the direc on of tourism development.

The Strategy is based on the analysis of develop-

ment level achieved, examines development con-

straints and opportuni es, provides framework

for coordina on and management of the ac v-

i es of various stakeholders of tourism policy,

and provides a vision for the tourism that Croa a

wants to develop by the end of the decade.

The subject of audit were the ac vi es of the

competent authori es in the Republic of Croa a

related to implementa on of measures defi ned

by Tourism Development Strategy of the Repub-

lic of Croa a un l 2020 and the coopera on ac-

vi es between Republic of Croa a, Republic of

Macedonia and Hungary in the fi eld of tourism.

The main objec ve of the audit was to assess the

eff ec veness of the implementa on of measures

determined by the Tourism Development Strategy

of the Republic of Croa a un l 2020 through eval-

ua on of the current legisla ve and ins tu onal

framework for implementa on of the Strategy, in-

sight into the implementa on ac vi es of certain

measures from the Ac on Plan and analysis and

comparison of planned and realized indicators.

Površina Republike Hrvatske /Total area

of the country - 8 760 900 ha (morska

površina/marine area 3 160 700 ha)

Broj stanovnika/ Number of inhabitants

- 4 284 889

Smještajni kapacite (broj stalnih postelja)

/Accommoda on capaci es (number of

permanent beds) - 898 725

Broj turista /Number of tourists

- 13 128 000

Broj noćenja / Number of overnight stays

- 66 484 000

Prosječan broj noćenja po dolasku /

Average number of overnight stays per

arrival - 5,1

15

2. ZAKONODAVNI OKVIR

Zakonodavni okvir je preduvjet za upravljanje

razvoja turizma. Prema Strategiji razvoja turiz-

ma Republike Hrvatske do 2020. (dalje u tek-

stu: Strategija), neophodno je pojednostaviti

postojeći zakonodavni okvir i stvoriti povoljnu

investicijsku klimu. Zakonodavni okvir se sastoji

od niza specijaliziranih zakona, kao i drugih op-

ćih i provedbenih propisa čije je predlaganje i

provedba u nadležnosti različitih tijela državne

uprave.

S obzirom da je jedna od mjera Strategije veza-

na uz reorganizaciju sustava turis čkih zajednica,

priprema prijedloga za izmjenu zakona koji uređu-

je sustav turis čkih zajednica (Zakona o turis č-

kim zajednicama i promicanju hrvatskog turizma

(2008.), Zakona o izmjenama i dopunama Zakona

o članarinama u turis čkim zajednicama (2008.) i

Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o bora-

višnoj pristojbi (2008.) je u jeku. Tijekom 2014.,

usvojene su izmjene i dopune Zakona o pružanju

usluga u turizmu te u 2015. novi Zakon o ugos -

teljskoj djelatnos .

3. INSTITUCIONALNI OKVIR

Ins tucionalni okvir upravljanja turizmom čine

jela i ins tucije na nacionalnoj, lokalnoj i regio-

nalnoj razini (Vlada Republike Hrvatske, Odbor za

turizam Hrvatskog sabora, Ministarstvo turizma,

sustav turis čkih zajednica, jedinice lokalne i po-

dručne (regionalne) samouprave i druga).

Ministarstvo turizma je glavno upravno i izvrš-

no tijelo za kreiranje i provođenje turističke

politike u Republici Hrvatskoj te glavni nosi-

telj provedbe Strategije. U skladu s člankom 3.

Uredbe o unutarnjem ustrojstvu Ministarstva

turizma (2014.) jedna od unutarnjih ustrojstve-

nih jedinica ministarstva turizma je Samostalni

odjel za provedbu i praćenje Strategije razvoja

hrvatskog turizma koji provodi aktivnosti veza-

ne uz pripremu sastanaka Međuministarskog

stručnog vijeća za turizam, analizu ostvarenja

godišnjih akcijskih planova te učinaka proved-

be i izvršavanja dogovorenih aktivnosti prema

pojedinim nositeljima vezano uz provedbu Stra-

tegije i drugo.

2. LEGAL FRAMEWORK

The legal framework is a precondi on for man-

agement of tourism development. According to

the Tourism Development Strategy of the Repub-

lic of Croa a un l 2020 (hereina er: the Strate-

gy), it is necessary to simplify the exis ng legal

framework and create favourable investment cli-

mate. The legal framework consists of a number

of specialized laws, as well as other general and

implemen ng regula ons proposed and imple-

mented by diff erent government bodies.

Given that one of the measures of the Strategy

is related to the reorganiza on of the system of

tourist boards, the prepara on of proposals for

changing the laws governing the system of tourist

boards (Law on Tourist Boards and Promo on of

Croa an Tourism (2008), Law on Amendments to

the Law on tourist board membership fee (2008)

and Law on Amendments to the Law on tourist

tax (2008) is ongoing. Amendments to the Law

on providing services in tourism were adopted in

2014 and the new Law on accommoda on and

food service ac vi es was adopted in 2015.

3. INSTITUTIONAL FRAMEWORK

The ins tu onal framework for managing tourism

consists of authori es and ins tu ons on na onal,

local and regional level (Government of the Repub-

lic of Croa a, Tourism Commi ee of the Croa an

Parliament, the Ministry of Tourism, tourist boards

system, local and territorial (regional) government

and self-government units, etc.).

The Ministry of Tourism is the main administra ve

and execu ve body for crea ng and implemen ng

tourism policy in the Republic of Croa a, as well

as the main authority for the implementa on of

the Strategy. Ar cle 3 of the Regula on on Internal

Organiza on of the Ministry of Tourism (2014) pro-

vides for establishing one internal organiza onal

unit - Department for implementa on and mon-

itoring of Tourism Development Strategy, respon-

sible for preparing sessions of the Inter-ministerial

Expert Council for Tourism, analyzing achievement

of annual ac on plans and the eff ects of the im-

plementa on and execu on of agreed ac vi es

by individual stakeholders in connec on with the

Strategy implementa on, etc.

16

Odjel za provedbu i praćenje Strategije razvoja

hrvatskog turizma nije uspostavljen. Učinkovi-

ta provedba zaključaka Strategije pretpostavlja

organizacijske prilagodbe na razini Ministar-

stva.

Međuministarsko stručno vijeće osnovano je u

okviru Ministarstva turizma u 2013. Uloga Me-

đuministarskog stručnog vijeća za turizam je su-

radnja ministarstava i drugih jela koja provode

određene mjere i ak vnos u provedbi akcijskog

plana Strategije , kao i međusobna razmjena ide-

ja i prijedloga, usklađivanje predloženih godišnjih

akcijskih planova (određivanje ak vnos i nosi-

telja) i praćenje izvršenja dogovorenih ak vnos

prema pojedinim nositeljima.

Turističke zajednice osnivaju se radi promicanja

i unapređenja turizma i gospodarskih interesa

pravnih i fizičkih osoba koje pružaju ugostitelj-

ske i druge turističke usluge ili obavljaju druge

djelatnosti neposredno povezane s turizmom

tako da osiguraju upravljanje destinacijama

na razini za koju su uspostavljene. Sustav turi-

stičkih zajednica je u nadležnosti Ministarstva

turizma. Sustav turističkih zajednica čine: Hr-

vatska turistička zajednica, turistička zajednica

Grada Zagreba, županijske turističke zajednice,

gradske turističke zajednice, turističke zajedni-

ce općina, turističkih zajednica naselja i pod-

ručja. Prema podacima iz Registra Ministarstva

turizma na dan 31. prosinca 2014. je osnovano

306 turističkih zajednica.

Državni ured za reviziju predlaže osnivanje Odje-

la za provedbu i praćenje Strategije razvoja turiz-

ma u skladu s odredbama Uredbe o unutarnjem

ustrojstvu Ministarstva turizma i Strategije kako

bi se osigurali uvje za učinkovitu provedbu Stra-

tegije.

4. STRATEŠKI OKVIR ZA RAZVOJ TURIZMA

Strategija razvoja turizma Republike Hrvat-

ske do 2020. usvojena je u Hrvatskom sabo-

ru u travnju 2013. Strategija razvoja hrvat-

skog turizma do 2010. prethodila je Strategiji.

Ins tut za turizam je napravio izvještaj u kojem

je analiza razvoja hrvatskog turizma u prote-

klom razdoblju te je naveo da su vizija i ciljevi

strateških razvojnih dokumen ma doneseni za

prethodna razdoblja djelomično ostvareni. Ak-

The above Department has not been established.

Eff ec ve implementa on of the Strategy conclu-

sions assumes organiza onal adjustments at the

Ministry level.

The Inter-ministerial Expert Council was estab-

lished within the Ministry of Tourism in 2013.

Its role is to administer the coopera on of min-

istries and other bodies that carry out diff erent

measures and ac vi es in the implementa on of

the Strategy’s ac on plan, as well as to exchange

ideas and proposals, harmonize proposed annual

ac on plans (defi ne ac vi es and stakeholder)

and to monitor the execu on of agreed ac ons

by individual stakeholders.

Tourist boards are established to promote and

improve Croa an tourism and economic interests

of legal en es and individuals that provide ac-

commoda on and other tourist services or carry

out other ac vi es directly related to tourism, so

to provide des na on management at their level.

Tourist Boards System is within the responsibility

of the Ministry of Tourism. Tourist boards’ system

consists of the Croa an Na onal Tourist Board,

Zagreb Tourist Board, the county tourist boards,

town tourist boards, tourist boards of municipal-

i es, tourist boards of se lements, and tourist

boards of areas. According to data from the Reg-

ister of the Ministry of Tourism on 31 December

2014, there were 306 tourist boards..

The State Audit Offi ce has recommended to es-

tablish the Department for implementa on and

monitoring of Tourism Development Strategy in

accordance with the provisions of the Regula on

on internal organiza on of the Ministry of Tourism

and the Strategy, in order to ensure condi ons for

effi cient implementa on of the Strategy.

4. STRATEGIC FRAMEWORK FOR TOURISM

DEVELOPMENT

The Croa an Tourism Development Strategy un l

2010 preceded the Tourism Development Strate-

gy of the Republic of Croa a un l 2020, adopted

by the Croa an Parliament in April 2013. .

The Ins tute for Tourism produced a report on the

analysis of the development of Croa an tourism in

the recent period; the Report noted that the vision

and goals of the strategic development documents

adopted for the previous period are partly achieved.

17

vnos koje nisu provedene, uključene su u Stra-

tegiju i planiraju se proves do kraja strateškog

razdoblja.

Ministarstvo turizma je nositelj svih ak vnos

u suradnji s drugim ministarstvima i drugim re-

levantnim dionicima u razvoju turizma, te je od-

govorno za obavljanje svih ak vnos defi niranih

Strategijom.

U razdoblju do 2015., predviđeno je otklanjanje

razvojnih ograničenja, priprema razvojnih proje-

kata i promjena položaja na tržištu, dok se u raz-

doblju od 2016. do 2020. mogu očekiva planirani

učinci.

U takvim uvje ma, važan faktor razvoja turizma

do 2020. je uklanjanje većine razvojnih ograni-

čenja koja, iz raznih razloga, nisu uspješno otklo-

njena u proteklom razdoblju. Tijekom revizije, u

upitniku koji je dostavljen turis čkim zajednicama

zatraženo je da ocijene značaj razvojnih ograniče-

nja. Prema odgovorima, može se zaključi da je

mali broj turis čkih zajednica ocijenio da ogra-

ničenja ne utječu na razvoj turizma na području

njihova djelovanja, dok je 32,0% turis čkih zajed-

nica procijenio da je njihov utjecaj značajan.

Važan čimbenik u razvoju i provedbi Strategije

turizma je uklanjanje većine razvojnih ograniče-

nja do 2015. S obzirom da razvojna ograničenja

nisu u potpunos uklonjena, te da i dalje imaju

značajan utjecaj na razvoj turizma, Državni ured

za reviziju je predložio Ministarstvu turizma da

u suradnji s drugim nadležnim ins tucijama,

odredi prioritete i planira ak vnos , kako bi se

otklanjanjem ograničenja stvorili uvje za daljnji

razvoj turizma.

5. PROVEDBA STRATEŠKIH MJERA I DRUGIH AKTIVNOSTI DEFINIRANIH U STRATEŠKIM DOKUMENTIMA / PROGRAMIMA ZA RAZVOJ TURIZMA

Dio Strategije je Akcijski plan koji se sastoji od 26

prioritetnih turis čkih mjera koje uključuju opis

i ak vnos , kao i vrijeme implementacije. Svaka

od mjera je rangirana kako bi se utvrdili priorite

u upravljanju turis čke poli ke. Mjere su podije-

ljene u dvije kategorije: prva kategorija sastoji se

od mjera bez čije provedbe nije moguće ostvari

defi nirane strateške ciljeve (mjere visokog priori-

The ac vi es which were not implemented are in-

cluded in the Strategy and are planned to be imple-

mented by the end of the current strategic period.

The Ministry of Tourism, in coopera on with oth-

er ministries and other relevant stakeholders in

tourism development is responsible for perform-

ing all ac vi es defi ned in the Strategy.

According to the Strategy, for the period un l

2015, it was envisaged to eliminate development

restric ons, prepare development projects and

reposi on in the market; the planned eff ects can

be expected in the period from 2016 un l 2020.

Under such condi ons, important factor for the

tourism development un l 2020 is to eliminate the

majority of development restric ons, which for

various reasons, were not successfully dealt with

by the tourism policy in the previous period. In

the audit ques onnaire tourist boards were asked

to assess the signifi cance of development restric-

ons. According to the responses, small number of

tourist boards assessed that indicated restric ons

do not aff ect the development of tourism in the

area of their work, while 32% of tourist boards as-

sessed that the infl uence is signifi cant.

Important factor for the tourism development and

implementa on of the Strategy is the elimina on

of the majority of development restric ons by

2015. Given that development restric ons are not

completely eliminated and that they s ll have sig-

nifi cant impact on the tourism development, the

State Audit Offi ce has recommended to the Minis-

try of Tourism, in coopera on with other compe-

tent ins tu ons, to set priori es and plan ac vi-

es to create condi ons for further development

of tourism by elimina ng these restric ons.

5. IMPLEMENTATION OF STRATEGIC MEASURES AND OTHER ACTIVITIES DEFINED IN STRATEGIC DOCUMENTS / PROGRAMS FOR DEVELOPMENT OF TOURISM

The Strategy incorporates an Ac on Plan comprised

of 26 priority tourism measures with descrip on

and ac vi es, as well as implementa on period.

Each measure is ranked in order to iden fy the pri-

ori es in the tourism policy management. Measures

are divided into two categories: the fi rst category

consists of measures which must be implemented

18

teta), druga kategorija sastoji se od mjera koje su

od ključne važnos za ostvarenje pojedinih cilje-

va razvoja (mjere srednje visokog prioriteta). Sve

mjere visokog prioriteta trebaju bi provedene

jekom 2013., dok mjere srednjeg visokog prio-

riteta treba provodi od 2013. do 2015., ili ako

nastupe izvanredne okolnos , od 2016. do 2020.

Postupcima revizije obuhvaćene su če ri mjere

visokog prioriteta i pet mjera srednje visokog pri-

oriteta.

� Usklađivanje i unaprjeđenje zakonodavnog

okvira

Prema Strategiji ova mjera je visokog priorite-

ta koja je trebala bi provedena jekom 2013. i

2014. u cilju ostvarivanja strateških ciljeva. Zako-

nodavni okvir je preduvjet za upravljanje razvo-

jem turizma. Usklađivanje i poboljšanje pravnog

okvira kako bi se ojačalo poduzetništvo i inves -

cije uključuje šest podmjera koje se odnose na

donošenje ili izmjene i dopune zakona. Nositelji

pojedinih podmjera su nadležna ministarstva u

suradnji s Ministarstvom turizma.

Mjera se odnosi na povećanje funkcionalnos po-

stojećeg zakonodavnog okvira kroz međuresorno

usklađivanje pojedinih odredbi zakona i određiva-

nje potrebnih procedura, kao i skraćivanje i jasni-

je defi niranje postupaka.

Ocijenjeno je da li su usvojene izmjene i dopune

određenih zakona. Većina zakona je izmijenjen u

skladu s Strategijom, ali propis vezan uz privre-

mene i povremene poslove nije usvojen, kao ni

izmjene i dopune Zakona o turis čkom i ostalom

građevinskom zemljištu neprocijenjenom u po-

stupku pretvorbe i priva zacije, ni izmjene koje

se odnose na pomorsko dobro i morske luke.

Državni ured za reviziju predlaže Ministarstvu

turizma da potakne aktivnosti vezane uz izmje-

ne i dopune postojećih zakona ili donošenje no-

vih zakona kojima je cilj usklađivanje zakono-

davnog okvira i provedba aktivnosti utvrđenih

Strategijom.

� Ubrzavanje inves cijske ak vnos

donošenjem posebnog zakona

Ovom visoko prioritetnom mjerom predviđeno

je predloži zakon kojim bi se po jednostavnijim

in order to accomplish defi ned strategic objec ves

(high priority measures). The second category con-

sists of measures that are of key importance for the

realisa on of individual development goals (medium

high priority measures). All measures of the highest

priority were to be implemented during 2013, while

medium priority measures were to be implemented

from 2013 un l 2015, or in case of unexpected cir-

cumstances, from 2016 to 2020. Four high priority

measures and fi ve medium priority measures were

covered by the audit procedures.

� Harmoniza on and improvement of the

legal framework

According to the Strategy, this measure is of high-

est priority and had to be implemented during

2013 and 2014 in order to realise strategic goals.

The legal framework is a precondi on for the

tourism development management. Harmoni-

sa on and improvement of the legal framework

to strengthen entrepreneurship and investment

includes six sub-measures in rela on to adop ng

new laws or amending exis ng ones. Holders of

individual sub-measures are the relevant minis-

tries in coopera on with the Ministry of Tourism.

The measure refers to improving the func onality

of the exis ng legal framework through interde-

partmental coordina on of certain provisions of

the laws and be er regula on of the necessary

procedures, as well as shortening procedures and

clear defi ni on thereof.

The audit procedures assessed whether changes

and amendments to specifi c Laws were adopted.

Majority of laws have been amended. However,

the regula on for part- me and temporary jobs,

the amendments to the Law on Tourist and other

Construc on Land unvalued in the priva sa on,

and the amendments related to the mari me

property and sea ports were not adopted.

The State Audit Offi ce recommended to the Minis-

try of Tourism to urge ac vi es related to amend-

ing exis ng laws or adop ng new laws aiming at

legal framework harmonisa on and realisa on of

ac vi es determined in the Strategy.

� Expedi ng investment ac vi es through

special legislature

For major investment projects that are of eco-

nomic interest for the Republic of Croa a this

19

i skraćenijim postupcima realizirali značajni inve-

s cijski projek koji su od gospodarskog interesa

za Republiku Hrvatsku.

Zakon o strateškim inves cijskim projek ma

Republike Hrvatske (2013.) stupio je na snagu u

studenome 2013., a početkom 2014. započela je

provedba Zakona kojim se uspostavlja procedu-

ra pripreme i provedbe inves cijskih projekata s

ciljem njihovog učinkovitog ostvarenja, uređuju

kriteriji i postupak za utvrđivanje strateških in-

ves cijskih projekata Republike Hrvatske te ras-

polaganje nekretninama u vlasništvu Republike

Hrvatske, davanje koncesija vezano uz provedbu

strateških projekata i izdavanje upravnih akata

vezano uz provedbu h projekata.

� Defi niranje jedinstvenih kriterija za

strateško planiranje turis čkog razvoja i

izrada strateških planova razvoja turizma na

županijskoj/lokalnoj razini

Kroz ovu mjeru uspostavlja se standardni meto-

dološki okvir za izradu strateških planova razvoja

turizma nekog područja kao i obveza izrade novih

i/ili usklađenje postojećih strateških dokumenata

turis čkog razvoja na razini županija. To je mjera

srednje visokog prioriteta. Nisu doneseni jedin-

stveni kriteriji za strateško planiranje turis čkog

razvoja i izradu strateških planova razvoja turizma

na županijskoj/lokalnoj razini.

Prema odredbama članka 46. Zakona o turis čkim

zajednicama i promicanju hrvatskog turizma (u

daljnjem tekstu: Zakon), ključne zadaće županij-

ske turis čke zajednice su izrada strategije razvoja

turizma na nivou županije. Nadalje, prema odred-

bama članka 32. Zakona, ključna zadaća turis čke

zajednice grada i općine je izrada strateških i ra-

zvojnih planova turizma na nivou općina i gradova.

Turis čke zajednice su odgovorile na pitanje po-

stavljeno u upitniku: “Je li izrađena strategija ra-

zvoja turizma/strateški i razvojni plan na razini

područja djelovanja turis čke zajednice?“. Prema

dobiveni odgovorima, 133 ili 51,6 % turis čke za-

jednice je odgovorilo da nije izrađena strategija

razvoja turizma, odnosno da nisu doneseni stra-

teški i razvojni planovi na razini područja djelova-

nja njihove turis čke zajednice, dok je 125 ili 48,5

% turis čkih zajednica na navedeno pitanje odgo-

vorilo pozi vno.

high priority measure provides for proposing leg-

isla on that would simplify and shorten the pro-

cedures.

The Law on Strategic Investment Projects of

the Republic of Croa a came into force in No-

vember 2013, and its implementa on began in

early 2014. This Law provides for procedures for

prepara on and implementa on of investment

projects, regulates the procedure and criteria

for determining strategic investment projects

and disposal of real estate owned by the Repub-

lic of Croa a, as well as gran ng concessions and

issuance of administra ve acts related to the

strategic projects.

� Defi ning common criteria for strategic

planning and dra ing tourism development

strategic plans on county/local level

This medium priority measure regulates the stan-

dard methodology framework for development

of strategic plans for tourism development of a

certain area, as well as the obliga on for prepar-

ing new and adjusted strategic documents for

tourism development at county level. Common

criteria for strategic planning of tourism devel-

opment and strategic plans for development of

tourism on county/local level have not been ad-

opted.

According to the provisions of Ar cle 46 of the

Law on Tourist Boards and Promo on of Croa-

an Tourism (herea er: the Law), the key tasks

of county tourist board is to develop Tourism De-

velopment Strategy at the county level. Further-

more, under Ar cle 32 of the Law, the key task of

the Tourist Board of the city and municipality is to

dra strategic and development plans of tourism

at the municipality or city level.

Tourist boards were asked to respond to the

following ques on in the audit ques onnaire:

“Is Tourism Development Strategy and devel-

opment plan developed at the level of Tourist

Board areas?” According to the results, 133 or

51.6% of Tourist Boards responded that Tourism

Development Strategy has not been developed,

while 125 or 48.5% of Tourist boards responded

posi vely.

The State Audit Offi ce conducted an audit on

tourist boards in 2014. The audit ascertained

20

Državni ured za reviziju obavio je reviziju turis čkih

zajednica za 2012. Tijekom obavljanja revizije uoče-

ne su nepravilnos u strateškom i godišnjem plani-

ranju turis čkih zajednica. Prema izvješću Državnog

ureda za reviziju, Zakonom nije određeno koje jelo

upravljanja u turis čkoj zajednici donosi strateške i

razvojne planove i na čiji prijedlog. Osim toga, turi-

s čke zajednice sastavljaju strateške dokumente na

različite načine, i s različi m sadržajem.

Državni ured za reviziju predlaže Ministarstvu tu-

rizma poduze ak vnos kako bi se uspostavio

standardni metodološki okvir koji će uključiva

jedinstvene kriterije za razvoj turizma za strateško

planiranje na županijskoj/lokalnoj razini u skladu

sa Strategijom.

� Izrada i donošenje nacionalnog programa

cjeloživotnog učenja

Ova mjera uključuje sustavno provođenje cjeloži-

votnog obrazovanja za djelatnike u turizmu, kao i

programe za dodatno obrazovanje nezaposlenih

osoba, te uspostavu ins tucionalnog okvira za

sustavnu provedbu cjeloživotnog učenja. To po-

drazumijeva periodične tečajeve i razradu obra-

zovnih programa usmjerenih na povećanje kon-

kurentnos .

Ograničenja u području ljudskih resursa i cjeloži-

votnog učenja su sljedeći:

� postojeći sustav cjeloživotnog učenja nami-

jenjen turizmu nije prilagođen potrebama

turis čkog gospodarstva i sustava turis čkih

organizacija te nije cjelovit (ne postoji sustav

licenciranih nositelja programa, postojeći pro-

grami nisu prilagođeni ciljanim polaznicima,

ni su sadržajno odgovarajući)

� znanja stečena formalnim obrazovanjem za-

starijevaju i nisu dostatna za potrebe suvre-

menog turis čkog i ugos teljskog poslovanja

� zaposleni u turizmu i ugos teljstvu u malom

broju sudjeluju u programima usavršavanja te

njihove vješ ne i kompetencije brzo zastarije-

vaju.

U Republici Hrvatskoj postoji mreža ins tucija za

formalno obrazovanje odraslih, kao i veliki broj in-

s tucija koje se bave neformalnim obrazovanjem.

Prema navedenom može se zaključi da postoje

brojne ins tucije koje se bave cjeloživotnim uče-

shortcomings in the strategic and annual planning

of tourist boards. According to the State Audit Of-

fi ce report, the Law does not specify authority

responsible for preparing strategic and develop-

ment plans, or procedure for their approval. In

addi on, it was noted that tourist boards compile

strategic documents in a diff erent way and with a

diff erent content.

The State Audit Offi ce recommended to the Min-

istry of Tourism to undertake ac vi es for se ng

up standard methodology framework, which will

include common criteria for development of tour-

ism strategic plans at the county/local level in ac-

cordance with the Strategy.

� Prepara on and adop on of the na onal

life-long learning programme

This Measure covers systema c implementa on

of life-long learning for employees in the tourism,

as well as programs for addi onal educa on of

unemployed persons. It also covers development

of ins tu onal framework for sustainable im-

plementa on of life-long learning. This includes

periodic training courses and development of ed-

uca onal programs focused on increasing com-

pe veness.

Limita ons in the area of human resources and

life-long learning are the following:

� The exis ng life-long learning system intended

for tourism is not adjusted to the needs of the

tourism economy and tourism organisa on

system and is not complete (there is no system

of licensed program educators, exis ng pro-

grams are not adapted for targeted audience,

or their content is not adequate);

� Knowledge acquired through formal educa -

on is outdated and insuffi cient for the needs

of the modern tourism business;

� Employees in tourism par cipate in small

number of training programs and their skills

and competences quickly become outdated.

In the Republic of Croatia, there is a network

of institutions for formal adult education, as

well as large number of institutions which of-

fer informal adult education. Therefore, it can

be concluded that there are numerous institu-

21

njem, ali sustav licenciranih nositelja programa

cjeloživotnog učenja u turizmu koji bi se temeljio

na usklađenim programima prilagođenim ciljanim

skupinama polaznika nije uspostavljen.

Ministarstvo turizma provodi sufi nanciranje

projekata strukovnih udruga u turizmu i ugos -

teljstvu. Ministarstvo je također sudjelovao u

ak vnos ma koje su provedene od strane Mini-

starstva znanos , obrazovanja i sporta, koje je pr-

venstveno zaduženo za obrazovanje.

Državni ured za reviziju je putem upitnika priba-

vio mišljenje turis čkih zajednica o potrebi kon-

nuiranog razvoja i usvajanja određenih znanja i

vješ na iz područja turizma. Na pitanje je li po-

trebno kon nuirano razvija i stjeca određena

znanja i vješ ne u području turizma sve turis čke

zajednice odgovorile su potvrdno. Na pitanje: “Je

li turis čka zajednica po cala i sudjelovala u ak-

vnos ma obrazovanja stanovništva o važnos i

učincima turizma, te svojih članova u cilju podiza-

nja kvalitete usluga?”, 204 turis čke zajednice ili

79,1% odgovorilo je pozi vno, dok je 54 turis čke

zajednice ili 20,9% odgovorilo nega vno.

Obrazovanje je potrebno i zaposlenicima jav-

nog sektora koji upravljaju turis čkim razvojem.

Na pitanje „Jesu li zaposlenici turis čke zajedni-

ce dostatno osposobljeni za obavljanje stručnih

poslova propisanih Zakonom, kao što su poslovi

edukacije stanovništva, izrade planova razvoja,

praćenja konkurentnos des nacije ili upravljanje

javnom turis čkom infrastrukturom?“, 9,3 % turi-

s čkih zajednica je odgovorilo nega vno, 58,1%

je mišljenja da su djelomično osposobljene, a 32,6

% da su osposobljene za obavljanje navedenih

poslova. Prema rezulta ma istraživanja. Rezulta

istraživanja su pokazali da postoji potreba za obu-

ku zaposlenika turis čkih zajednica za obavljanje

poslova propisanih Zakonom.

Iako je prepoznata i istaknuta važnos cjeloživot-

nog učenja prema strateškim dokumen ma, su-

djelovanje u takvoj vrs obrazovanja je nedostat-

no. Iz navedenih razloga, Državni ured za reviziju je

predložio Ministarstvu turizma da u suradnji s dru-

gim nadležnim jelima za obrazovanje, posebno s

Ministarstvom znanos , obrazovanja i sporta, us-

postavi ins tucionalni okvir za sustavnu provedbu

cjeloživotnog učenja za zaposlene u turizmu i ugo-

s teljstvu, utemeljen na potrebama gospodarstva

i javnoga turis čkog sustava. Također, predlaže

tions for life-long learning, but the system of li-

censed educators of life-long learning programs

in tourism, based on harmonised programs

adapted for target groups of participants, has

not been established.

The Ministry of Tourism was cofounding profes-

sional associa ons for voca onal educa on in

tourism. The Ministry has also par cipated in the

ac vi es conducted by the Ministry of Science,

Educa on and Sport, which is primarily responsi-

ble for educa on.

The State Audit Offi ce used a ques onnaire to

explore tourist board opinion on the importance

of life-long training. At the ques on “whether it

is necessary to con nuously develop and acquire

certain knowledge and skills in the fi eld of tour-

ism”, all tourist boards responded affi rma vely.

At the ques on “whether the tourist board en-

courages and par cipates in the educa onal ac-

vi es in order to raise the quality of services”,

204 tourist boards i.e. 79.1 % responded posi ve-

ly, while 54 tourist boards or i.e. 20.9 % respond-

ed nega vely.

Education is also necessary for public sector

employees who manage tourism development.

At the question “are tourist board employees

sufficiently trained to perform technical tasks

under the Law, such as education, compiling

development plans, monitoring destination

competitiveness or managing public tourist in-

frastructure”, 9.3% of tourist boards responded

negatively, 58.1% responded that employees

are partially qualified, and 32.6% believe that

they are qualified to perform these functions.

According to the research result, it was con-

cluded that there is a need for training tourist

boards’ employees for performing activities

prescribed by the Law.

Although the importance of a life-long learning is

recognised and highlighted, par cipa on in this

kind of educa on is insuffi cient. The State Audit

Offi ce recommended to the Ministry of Tourism,

in coopera on with the Ministry of Science, Edu-

ca on and Sport to establish ins tu onal frame-

work for sustainable implementa on of a life-long

learning for employees in tourism. Also, the audit

recommended establishing a system of life-long

learning programs’ licensed holders based on har-

22

uspostavu sustava licenciranih nositelja programa

cjeloživotnog učenja u turizmu koji bi se temeljio

na usklađenim programima prilagođenim ciljanim

skupinama polaznika.

� Preustroj sustava turis čkih zajednica i iz-

gradnja efi kasnog sustava upravljanja turis-

čkom des nacijom

Prema Strategiji, postojeći sustav turis čkih zajed-

nica nije dovoljno uključen u kreiranje i/ili proved-

bu turis čke poli ke na razini turis čke des na-

cije. Kako bi sustav turis čkih zajednica preuzeo

ulogu des nacijskog upravljanja, potrebno je re-

defi nira zadaće i odgovornos regionalnih i lo-

kalnih turis čkih zajednica, uz poštovanje načela

fi nancijske samodostatnos . Mjera se odnosi na

organizacijske promjene i prilagodbe postojećeg

sustava turis čkih zajednica kako bi se povećala

učinkovitost funkcioniranja cijelog sustava, kako

bi turis čke zajednice postupno preuze funkci-

ju des nacijskih menadžment organizacija (dalje

u tekstu: DMO). Mjera također zahtjeva izmjene,

odnosno donošenje novih zakona, i to prvenstve-

no Zakona o turis čkim zajednicama i promicanju

hrvatskog turizma, Zakona o članarinama u turi-

monised programs adapted for target groups of

par cipants.

� Reorganiza on of the tourist boards system

and building an effi cient tourism des na on

management system

According to the Strategy, the exis ng system of

tourist boards is not suffi ciently involved in the

design and implementa on of tourism policy in

the tourist des na on. In order to ensure that

the tourist board system takes over the role of

des na on management, it is necessary to re-

defi ne tasks and responsibili es of regional and

local tourist boards, including the principles of fi -

nancial self-suffi ciency.

This measure refers to the organiza onal changes

and adjustments to the exis ng system of tour-

ist boards in order to maximize the effi ciency of

the whole system, and for the tourist boards to

gradually take over the func on of des na on

management organiza ons (herea er: DMOs).

Further implementa on requires modifi ca on or

adop on of new laws, primarily the Law on Tour-

ist Boards and the Promo on of Croa an Tourism,

as well as the Act on Tourist Boards Membership

23

s čkim zajednicama i Zakona o boravišnoj pristoj-

bi. Prema Strategiji, navedena mjera je mjera naj-

višeg prioriteta, koja se trebala proves jekom

2013. i 2014.

Ministarstvo turizma je u travnju 2014. na mrež-

nim stranicama objavilo Smjernice za izradu Za-

kona o turis čkim zajednicama i promicanju tu-

rizma, a zainteresirani subjek su dostavili svoje

prijedloge i primjedbe. Prema navedenim Smjer-

nicama, postojeće turis čke zajednice preras će

u turis čke zajednice po modelu DMO. Smjernica-

ma je predviđena uspostava turis čkih zajednica

regija kao regionalnih menadžment organizacija

na razini deset turis čkih regija. Ministarstvo tu-

rizma objavilo je nacrt prijedloga tri zakona na

svojoj web stranici, u lipnju 2015.

Prema nacrtu prijedloga Zakona, sadašnji sustav

turis čkih zajednica je zadržan, uz određene mo-

difi kacije. Reorganizacija sustava turis čkih zajed-

nica neće se provodi , zbog brojnih pritužbi na

smjernice te je zaključeno da će takve promjene

bi moguće tek nakon promjena u teritorijalnoj

organizaciji Republike Hrvatske, što znači da će

organizacija turis čkih zajednica slijedi moguću

administra vnu podjelu lokalne i područne (regi-

onalne) samouprave.

Hrvatska turis čka zajednica u suradnji s Mini-

starstvom turizma, provodi ak vnos kako bi su-

stav turis čkih zajednica primjenjivao načelo or-

ganizacije des nacijskog menadžmenta i povećao

učinkovitost upravljanja turis čkom kroz restruk-

turiranje postojećeg sustava turis čkih zajednica.

Kako bi se utvrdilo prihvaćaju li turis čke zajedni-

ce model DMO, Državni ured za reviziju je putem

istraživanja na temelju upitnika postavio turis č-

kim zajednicama pitanje: „Hoće li primjena načela

prostorno-funkcionalne i proizvodne cjelovitos ,

prema kojem turis čke zajednice trebaju postu-

pno preuze funkciju cjelovi h DMO, pridonije

izgradnji učinkovi jeg sustava upravljanja turis č-

kom des nacijom“? Od 258 pris glih odgovora,

108 ili 41,5% turis čkih zajednica je ocijenilo da

uvođenje DMO neće pridonije učinkovi jem su-

stavu upravljanja turis čkom des nacijom.

Navedeni odgovori ukazuju da značajan broj tu-

ris čkih zajednica ocjenjuje da navedeni model

neće pridonije učinkovi jem sustavu upravljanja

turis čkom des nacijom.

Fees and the Tourist Tax Law. This is a high-priori-

ty measure and it was intended to be implement-

ed during 2013 and 2014.

In April 2014, the Ministry of Tourism published

Guidelines for dra ing the Law on Tourist Boards

and Promo on of Croa an Tourism on its web-

site, and the interested par es submi ed their

proposals and comments. The Guidelines defi ne

the principles by which exis ng tourist boards will

develop into des na on management organiza-

ons (DMO). The Guidelines proposed establish-

ment of ten tourist offi ces in regions as regional

management organiza ons. The Ministry of Tour-

ism published the dra s of all three laws on its

website in June 2015.

According to the dra proposal of the Law, the

current system of tourist boards is to be kept, with

certain modifi ca ons. The reorganiza on of the

tourist boards’ system will not be implemented

due to a number of complaints on the Guidelines.

It was concluded that such changes will be possible

only a er changes are made in the territorial orga-

niza on of the Republic of Croa a, meaning that

tourist boards will follow the possible administra-

ve division of local and regional governments.

The Croa an Na onal Tourist Board, in coopera-

on with the Ministry of Tourism, has implement-

ed ac vi es for the exis ng system of tourist

boards in order to introduce des na on manage-

ment organiza on principles and to increase effi -ciency of the tourism management by restructur-

ing the exis ng system of tourist boards.

In order to determine whether the tourist boards

accept the model of des na on management or-

ganiza ons, the audit ques onnaire included the

following ques on: “Will the applica on of the

principles of spa al and func onal integrity and

produc on, according to which the tourist board

should gradually take over the func on of des -

na on management organiza ons, contribute to

building a more effi cient system of tourism des-

na on management”? Out of 258 responses

received, 108 or 41,5% assessed that it will not

contribute to a more effi cient system of tourism

des na on management.

These responses indicate that des na on man-

agement organiza on model has not been ac-

cepted, and that a signifi cant number of tourist

24

Revizijom je utvrđeno da pretpostavke za imple-

mentaciju Strategije nisu ostvarene, odnosno nije

donesen novi Zakon o turis čkim zajednicama i

promicanju hrvatskog turizma kao ni druga dva

planirana zakona, te nije uveden model DMO. Je-

dan od razloga je i neprihvaćanje, odnosno nedo-

statno prihvaćanje navedenog modela i potreb-

nih izmjena zakonske regula ve, što potvrđuju i

rezulta istraživanja kojeg je proveo Državni ured

za reviziju. Prema Nacrtu prijedloga Zakona, zadr-

žan je postojeći sustav uz određene izmjene koji

je usklađen s teritorijalnim ustrojstvom Republike

Hrvatske.

Na temelju navedenih činjenica, ocjenjuje se da

nisu stvorene glavne pretpostavke za uspješnu

implementaciju Strategije te da njihova realiza-

cija ne ovisi samo o ak vnos ma Ministarstva

turizma.

Državni ured za reviziju predlaže istražiti razloge

koji su utjecali na negativne odgovore turistič-

kih zajednica vezane uz primjenu modela DMO

kako bi se poduzele aktivnosti kojima bi model

bio prihvatljiv za turističke zajednice. Također,

predlaže realizirati pretpostavke za preustroj

sustava turističkih zajednica i izgradnju susta-

va upravljanja turističkom destinacijom koje su

preduvjet za ostvarenje strateških ciljeva, a iz-

među ostaloga odnose se na donošenje novog

Zakona o turističkim zajednicama i promicanju

hrvatskog turizma.

� Izrada strateškog marke ng plana

Mjera se odnosi na izradu strateškog marketing

plana hrvatskog turizma. Uz odabir kreativnog

i inovativnog slogana koji jasno komunicira tr-

žišni identitet kao i program primjene slogana.

Nadalje, mjera obuhvaća i redizajn sadržaja

stranica HTZ i druge aktivnosti. Sve aktivnosti

predviđene navedenom Mjerom razrađuju se u

novom Strateškom marketing planu hrvatskog

turizma.

Strateški marke nški plan hrvatskog turizma za

razdoblje 2014.-2020. je usvojilo Vijeće Hrvatske

turis čke zajednice u prosincu 2014. Strateški

marke nški plan temelji se na Strategiji. Hrvatska

turis čka zajednica je provela sljedeće ak vnos

za ostvarenje strateških ciljeva i zadaća koje po-

stavlja Strateški marke nški plan:

boards believe that this model will not contribute

to a more effi cient tourism des na on manage-

ment system.

The audit has ascertained that the precondi ons

for implementa on of the Strategy have not

been achieved; the new Law on Tourist Boards

and Promo on of Croa an tourism was not ad-

opted, as well as two other planned laws; also,

des na on management organiza on model

was not introduced. One of the reasons is the

lack of acceptance of this model and the neces-

sary amendments to the legisla on. According

to the dra law, the exis ng system retained

certain modifi ca ons, which are aligned with

the territorial organiza on. Furthermore, it was

assessed that the main prerequisites for suc-

cessful implementa on of the Strategy have not

been accomplished.

The State Audit Offi ce has recommended to the

Croa an Na onal Tourist Board to explore the

reasons for the nega ve response of tourist boards

related to the applica on of des na on manage-

ment organiza on model; to undertake ac vi es

that would make this model acceptable for the

tourist boards; and to achieve the precondi ons

for restructuring tourist boards’ system as a pre-

requisite for achievement of strategic objec ves,

including the adop on of the new Law on Tourist

Boards and Promo on of Croa an Tourism.

� Crea ng new strategic marke ng plan

This measure refers to development of strategic

marke ng plan for the Croa an tourism, and de-

velopment of communica on media strategy and

opera ng media plan for implementa on and re-

aliza on of the campaign. The measure also in-

cludes a redesign of the website of the Croa an

Na onal Tourist Board, etc. All ac vi es provided

by this Measure are elaborated in the new Strate-

gic Marke ng Plan of Croa an Tourism.

The Strategic Marke ng Plan of Croa an Tour-

ism for the period 2014-2020 was adopted by

the Croa an Tourist Board Council in December

2014. The Strategic Marke ng Plan is based on

the Strategy. The Croa an Na onal Tourist Board

has implemented the following ac vi es to ac-

complish the strategic objec ves and tasks set by

the Strategic Marke ng Plan:

25

� odabir i suradnja s međunarodnom agencijom

za upravljanje odnosima s javnošću i predstav-

nicima medija, s ciljem provođenja komunika-

cijske strategije odnosa s javnošću na ključnim

tržiš ma

� odabir agencije kojoj je povjerena izrada krov-

nog komunikacijskog koncepta nacionalne

turis čke promidžbe (uključuje novi slogan,

brand book, program implementacije i drugo)

te primjena istog

� redefi niranje komunikacijskih alata i ključnih

poruka

� nastavak provedbe projekta razvoja turis čke

ponude u pred i posezoni

� provedba projekta izrade informa zacije su-

stava za prijavu i odjavu turista

Prema odredbi članka 46. stavka 1. točke 10.

Zakona, zadaće turis čke zajednice županije su

donošenje strateškoga marke nškog plana za

područje županije, u skladu s strateškim marke-

nškim planom hrvatskog turizma.

� Selection of international agencies for ma-

naging public relations and the media, with

the aim of implementing communication

strategies for public relations in certain mar-

kets;

� Selection of an agency entrusted with de-

velopment of a communication concept for

national tourism promotion (including new

slogan, brand book, program implementati-

on, etc.);

� Selec on of agencies to create visual iden ty;

� Realiza on of tourism project development of

in preseason and postseason

� Implementa on of a project for developing

computerized system for check in and check

out of tourists.

According to the provisions of Ar cle 46, point

10 of the Act, the tourist boards of coun es are

tasked with adop ng strategic marke ng plan for

the county in line with the Strategic marke ng

plan of Croa an tourism.

26

Na pitanje: „Je li za područje županije u kojoj dje-

lujete donesen strateški marke nški plan u skla-

du sa strateškom marke nškom planu hrvatskog

turizma?“, 38,8% turis čkih zajednica dalo je ne-

ga van odgovor. Prema Nacrtu prijedloga Zakona

iz lipnja 2015. nije predviđena obveza donošenja

strateškog marke nškog plana za područje župa-

nije koji bi bio sukladan strateškom marke nškom

planu hrvatskog turizma.

Državi ured za reviziju predlaže odredi način na koji

će se Strateški marke nški plan hrvatskog turizma

primijeni u strateškim i drugim dokumen ma turi-

s čkog sustava kako bi se pos gli ciljevi postavljeni u

navedenom dokumentu.

� Kon nuirana izrada satelitskog računa turizma

i regionalnih satelitskih računa turizma

Ova mjera predviđa izradu satelitskog računa tu-

rizma (TSA) i regionalnih satelitskih računa turiz-

ma. Koncept satelitskog računa turizma razvijen

je radi sagledavanja ekonomskih utjecaja turiz-

ma, a omogućava, u okviru sustava nacionalnih

računa pojedine zemlje, zasebnu analizu turis č-

ke ponude i potražnje usmjerenu na fi nancijske

podatke koji se mogu uspoređiva u vremenu i

s drugim ekonomskim ak vnos ma na regional-

noj, nacionalnoj i međunarodnoj razini. Važnost

primjene TSA je također naglasila i Europska ko-

misija.

Turis čka satelitska bilanca je napravljena u 2011.

Izrada prvog satelitskog računa turizma je omo-

gućila procjenu veličine doprinosa turizma gospo-

darstvu Republike Hrvatske, a s druge strane bila

je osnova za vođenje procesa unaprjeđenja susta-

va sta s ke turizma.

Prema Strategiji razvitka službene sta s ke Repu-

blike Hrvatske 2013. - 2022., sektor turizma zah -

jeva pojačano sta s čko praćenje putem izrade

satelitskih računa. Također, predviđa se unaprje-

đenje sustava sta s ke turizma usklađenog s pro-

pisima Europske unije.

Ministarstvo je u travnju 2013. upu lo poziv svim

županijskim turis čkim zajednicama za iskaz inte-

resa za izradu regionalnih satelitskih računa. Tri

županijske turis čke zajednice su iskazale interes

za izradu satelitskog računa i za njeno sufi nancira-

nje, dok drugi nisu izrazili interes za razvoj satelit-

On the question whether the county tourist

boards have adopted strategic marketing plan

in accordance with the Strategic marketing

plan of Croatian tourism, 38,8 % gave negative

answer. According to the Draft law from June

2015, the obligation to adopt strategic market-

ing plan for the county consistent with the Stra-

tegic marketing plan of Croatian tourism, was

not envisaged.

State Audit Offi ce recommend to determine meth-

ods how to apply the Strategic marke ng plan for

Croa an tourism to the strategic and other docu-

ments of the tourism system in order to achieve

the objec ves set out in above specifi ed docu-

ment.

� Con nuous development of tourism satellite

accounts and regional satellite accounts

This measure covers periodic development of

tourism satellite accounts (herea er: TSA) and

regional tourism satellite accounts. The concept

of TSA was developed in order to review the

economic impact of tourism. It provides within

the system of na onal accounts of a country, a

separate analysis of tourism supply and demand

focused on fi nancial data that can be compared

over me and with other economic ac vi es at

regional, na onal and interna onal level. The im-

portance of applying TSA is also emphasized by

the European Commission.

Tourism satellite account was created for 2011.

The fi rst TSA has enabled es ma on of the size

of tourism contribu on to the Croa an economy,

and at the same me, it served as basis for the

process of improvement of the system of tourism

sta s cs.

According to the Strategy of Offi cial Sta s cs of

the Republic of Croa a 2013 - 2022, the sector of

tourism requires increased sta s cal monitoring

by developing satellite accounts. Also, the Strate-

gy projected improvement of the system of tour-

ism sta s cs in line with EU regula ons.

In April 2013 the Ministry of Tourism has invited

county tourist boards to express their interest for

development of regional satellite accounts. Tour-

ist boards from three coun es replied that they

are interested, and the other did not express in-

terest in developing satellite accounts. Therefore,

27

skog računa. Stoga nije započela izrada regional-

nih pilot satelitskih računa.

Državni ured za reviziju predlaže Ministarstvu tu-

rizma osnova međuins tucionalnu radnu skupi-

nu te dogovori plan ak vnos radi osiguranja

informacijskih, organizacijskih i međuins tucio-

nalnih pretpostavki za periodičnu izradu satelit-

skog računa turizma Republike Hrvatske.

� Promocija inves cija u turizam

Prema Strategiji, radi promjene percepcije Repu-

blike Hrvatske kao nedovoljno atrak vne zemlje

za ulaganja, potrebno je, osim uklanjanja admini-

stra vnih prepreka na zakonodavnoj i provedbe-

noj razini, odredi središnje mjesto informiranja

potencijalnih inves tora na području turizma,

izradi kataloge tržišno spremnih turis čkih in-

ves cijskih projekata, održava inves cijske kon-

ferencije posvećene turizmu te sustavno obila-

zi globalno potencijalne inves tore i kreatore

imidža (tzv. road show).

Ministarstvo turizma, između ostalog, sudjeluje u

pripremi i provedbi dokumenata vezanih uz po -

canje inves cija, predlaže mjere po canja inve-

s cijske ak vnos , surađuje s drugim državnim i

lokalnim jelima te gospodarskim subjek ma na

realizaciji konkretnih strateških projekata ulaganja

u turizam. Nadalje, pra njihovu provedbu i pruža

podršku inves torima, u okviru svoga djelokruga

surađuje s državnim agencijama nadležnim za in-

ves cije te sudjeluje u ak vnos ma vezanim uz

informiranje i promociju inves cija u području tu-

rizma. Katalog inves cijskih projekata u Hrvatskoj

objavljuje se na internetskoj stranici Ministarstva.

Agencija za inves cije i konkurentnost pruža na

području turizma pomoć stranim i domaćim in-

ves torima u realizaciji inves cija, osigurava in-

formacije o turis čkim projek ma i objavljuje na

svojoj internetskoj stranici Katalog inves cijskih

projekata. Povećanje inves cijske potražnje osi-

gurava se i sustavnim obilaženjem potencijalnih

inves tora u više zemalja (tzv. road show). Ta-

kođer, organiziraju se i jednokratne prezentacije

na javnim mjes ma za širu publiku u inozemstvu,

specijalizirane prezentacije za ciljane skupine,

poslovne partnere i medije kao i poslovne radi-

onice.

development of regional pilot satellite accounts

has not started.

The State Audit Offi ce has recommended to the

Ministry of Tourism to establish inter-ins tu onal

working group for crea ng an ac on plan and en-

suring informa onal, organiza onal and inter-in-

s tu onal precondi ons for periodic development

of TSA.

� Promo ng tourism investment

According to the Strategy, in order to change the

percep on of the Republic of Croa a as insuffi -ciently a rac ve country for investments, it is

necessary to eliminate administra ve obstacles

and to establish central point for providing infor-

ma on to poten al investors in tourism, to cre-

ate catalogues of tourism investment projects,

to organize investment conferences dedicated to

tourism, and systema cally visit the globally rec-

ognized investors and image creators (i.e. Road

show).

The Ministry par cipates in the prepara on and

implementa on of documents related to invest-

ment ac vi es, proposes measures to encourage

investment ac vity, and cooperates with other

state and local authori es and business en es

on the implementa on of specifi c strategic in-

vestment projects in tourism. Further on, it mon-

itors the project implementa on and provides

support to investors, cooperates with state agen-

cies in charge of investments within its compe-

tences, par cipates in ac vi es related to infor-

ma on and promo on of investments in tourism,

and performs other ac vi es. The Catalogue of

investment opportuni es in Croa a is published

on the Ministry’s website.

Also, the Agency for Investment and Compe -

veness in Tourism provides assistance to foreign

and domes c investors, as well as informa on

about tourism projects and incen ves for invest-

ments, and publishes on its website Catalogue of

investment projects. The increase of investment

ac vi es is ensured by visi ng poten al investors

in several countries, organizing conferences and

presenta ons, specialized presenta ons for tar-

get groups, business partners, media, and busi-

ness workshops.

28

� Pozicioniranje Ministarstva turizma

u opera vnoj strukturi za upravljanje

procesom korištenja EU fondova

Strategijom je predviđena posebna pozicija Mi-

nistarstva u opera vnoj strukturi za upravljanje

procesima korištenja EU fondova u fi nancijskom

razdoblju 2014. – 2020. Prema Strategiji, navede-

na mjera je visokog prioriteta.

Ministarstvo turizma je postalo posredničko

tijelo 1 razine za operativni program Učinko-

viti ljudski potencijali financirani iz Europskog

socijalnog fonda u sljedećim tematskim cilje-

vima: socijalno uključivanje (ukupna alokacija

89.894.788,00 kn) i kvalitetni sustavi obrazo-

vanja i cjeloživotnog učenja (ukupna alokacija

314.631.759,00 kn).

Strategijom je postavljen cilj da Ministarstvo po-

stane posredničko jelo u opera vnoj strukturi,

među m s obzirom da je Strategija sastavljena u

vrijeme pristupanja Republike Hrvatske EU, njo-

me nije određeno u kojim opera vnim programi-

ma Ministarstvo turizma treba posta posrednič-

ko jelo.

U okviru Opera vnog programa Konkurentnost i

kohezija, Ministarstvo poduzetništva i obrta, kao

posredničko jelo, odnosno jelo nadležno za

raspisivanje natječaja za prioritetnu os Poslovna

konkurentnost, objavilo je u studenome 2015.

natječaj za podršku razvoju malog i srednjeg po-

duzetništva u turizmu povećanjem kvalitete i

dodatne ponude hotela. Bespovratna sredstva

dodjeljivat će se putem trajno otvorenog poziva

na dostavu projektnih prijava, odnosno do izno-

sa raspoloživih sredstava u ukupnoj vrijednos

304.000.000,00 kn.

Osim toga, Ministarstvo turizma je u lipnju 2015.,

u suradnji s Ministarstvom poduzetništva i obr-

ta, objavilo javni poziv za otvoreni iskaz interesa

malih i srednjih poduzetnika za ulaganja u razvoj

novih i inova vnih turis čkih proizvoda i/ili po-

boljšanje postojećih, koji pridonose razvoju turi-

s čkih des nacija.

Ministarstvo turizma je posredničko jelo u ope-

ra vnom programu Učinkovi ljudski potencijali,

u kojem je dio sustava upravljanja i kontrola, te

ima mogućnost ak vnog i izravnog djelovanja ve-

zano uz osiguranje sredstava za projekte u turiz-

� Posi oning Ministry of Tourism in the

opera onal structure for managing use of

EU funds

The Strategy provides for a special posi on of the

Ministry of Tourism in the opera onal structure

for managing use of EU funds during the fi nancial

period 2014-2020. According to the Strategy, this

is a high priority measure.

The Ministry of Tourism has become Intermedi-

ate body level 1 for the Opera onal Programme

for Effi cient Human Resources, fi nanced by the

European Social Fund on the thema c objec ves:

social integra on (total alloca on amoun ng to

89.894.788 HRK) and educa on quality systems

and life-long learning (total alloca on amoun ng

to 314.631.759 HRK).

The Strategy defi nes the objec ve that the Min-

istry of Tourism should become an Intermediate

body in the opera onal structure. However, it

does not defi ne in which Opera onal programs

the Ministry of Tourism should become an Inter-

mediate body, because the Strategy was wri en

at the me of Croa an accession to the EU.

Within the frames of the Opera onal Programme

for Compe veness and Cohesion, in November

2015 the Ministry of Cra s and Entrepreneur-

ship as an intermediate body published a tender

to support the development of small and medi-

um enterprises in tourism by increasing quality

and addi onal services in hotels. Grants will be

awarded through a permanent open call for sub-

mission of applica ons un l they reach total val-

ue amoun ng to 304.000.000 HRK.

Furthermore, in June 2015 the Ministry of Tour-

ism, in coopera on with the Ministry of Cra s

and Entrepreneurship issued public call for ex-

pression of interest of small and medium enter-

prises to invest in the development of new and

innova ve tourism products and/or improve the

exis ng ones, which would contribute to the de-

velopment of tourist des na ons.

The Ministry of Tourism is part of the manage-

ment and control system as an intermediate

body in the Opera onal Programme for Effi cient

Human Resources, with the possibility of ac ve

and direct involvement in ensuring funds for tour-

ism projects. In the Opera onal Programme for

Compe veness and Cohesion, the Ministry of

29

mu. S obzirom da su u okviru opera vnog progra-

ma Konkurentnost i kohezija osigurana znatna

fi nancijska sredstva za turizam (veća od sredstva

osiguranih u okviru opera vnog programa Učin-

kovi ljudski potencijali, u kojem je Ministarstvo

posredničko jelo), potrebno planira ak vnos

za projekte u turizmu u suradnji s jelima koja

su odgovorna za upravljanje i provedbu h pro-

grama.

Turis čkim zajednicama je putem upitnika po-

stavljeno pitanje koje se odnosilo na ocjenu utje-

caja Strategije na učinkovito povlačenje sredstava

iz fondova EU, a odgovori su pokazali da Strategija

ne omogućuje ili djelomično omogućuje učinkovi-

to korištenje EU fondova. Također, rezulta upit-

nika pokazali su da manje od trećine turis čkih

zajednica sudjeluje u projek ma koji se fi nancira-

ju iz fondova EU, te da se sredstva EU nisu maksi-

malno iskorištena.

Ministarstvo turizma treba osigura informacij-

sku i stručnu pomoć mogućim korisnicima pro-

jekata. Posebice jer se turizam može fi nancira

kroz više prioritetnih osi za koje je zaduženo više

ministarstava i drugih jela. Posljedica toga je ras-

pršenost informacija i moguće poteškoće za po-

tencijalne korisnike.

S obzirom na veliki apsorpcijski potencijal turizma,

Državni ured za reviziju predlaže Ministarstvu tu-

rizma poduze ak vnos za efi kasnije korištenje

EU fondova, u suradnji s jelima koja sudjeluju u

upravljanju i provedbi programa u kojima Mini-

Tourism is not part of the structure responsible

for managing and implemen ng, even though

considerable fi nancial resources are provided for

tourism, which exceed the funds provided under

the Opera onal Programme for Effi cient Human

Resources. Consequently, planning ac vi es for

tourism projects is done in coopera on with the

bodies which are responsible for the manage-

ment and implementa on of those programs.

In the audit ques onnaire tourist boards were

asked whether the Strategy ensures effi cient use

of EU funds. The answers showed that the Strat-

egy does not ensure or par ally ensures effi cient

use of EU funds. Also, the results of the ques on-

naire showed that less than a third of the tourist

boards par cipate in projects fi nanced from EU

funds, and that EU funds are not used to the ex-

tent possible.

The Ministry of Tourism should provide informa-

on and expert assistance for poten al project

benefi ciaries. Tourism can be fi nanced through

more than one priority axis, which are under the

competence of several ministries and other bod-

ies. The consequences are dispersed informa on

and possible diffi cul es for poten al benefi ciaries.

Considering the poten al for absorp on of EU funds

in tourism, the State Audit Offi ce recommended

to the Ministry of Tourism to propose ac vi es for

improved use of EU funds, in coopera on with the

bodies involved in the management and implemen-

ta on of programs where the Ministry of Tourism

30

starstvo turizma nije dio sustava upravljanja i kon-

trola. Također, predlaže se osigura informacijsku

i stručnu pomoć s ciljem povećanja razine javne

svijes i znanja potencijalnih korisnika na nacio-

nalnoj, regionalnoj i lokalnoj razini.

6. IZVJEŠTAVANJE I PRAĆENJE PROVEDBE

STRATEŠKIH CILJEVA

Praćenje provedbe Strategije odvija se na dvije

razine: praćenje ak vnos defi niranih Akcijskim

planom i praćenje ostvarenja ciljeva i očekivanih

učinaka.

U skladu sa Strategijom kons tuirano je Međumi-

nistarsko stručno vijeće za turizam. Prva sjedni-

ca Međuministarskog stručnog vijeća je održana

u rujnu 2013., u prosincu 2013. održana je druga

sjednica, a u rujnu 2015. treća sjednica. Osnov-

na zadaća Međuministarskog stručnog vijeća je

rasprava i usuglašavanje prijedloga godišnjih ak-

cijskih planova provedbe Strategije (utvrđivanje

ak vnos i nositelja) te praćenje izvršenja dogo-

vorenih ak vnos prema pojedinim nositeljima.

Strategijom je određeno da godišnje akcijske pla-

nove donosi Vlada Republike Hrvatske na prijed-

log Ministarstva turizma.

Međuministarsko stručno vijeće nije raspravljalo

i usuglašavalo prijedloge godišnjih akcijskih pla-

nova, ni je Vlada Republike Hrvatske donosila

godišnje akcijske planove na prijedlog Ministar-

stva turizma. Također, prema Strategiji, izvještaje

o realizaciji ak vnos podnose nositelji pojedinih

zadataka iz Akcijskog plana i dostavljaju ih jelu

Ministarstva turizma zaduženom za njezino pro-

vođenje, koje o stanju i jeku planiranih ak vno-

s informira ministra turizma i Međuministarsko

stručno vijeće.

U rujnu 2015. na trećoj sjednici Međuministar-

skog stručnog vijeća predstavljeno je Izvješće o

provedbi mjera akcijskog plana iz Strategije. Pre-

ma Izvješću analiziran je stupanj provedbe mjera

prema kojem je od 26 mjera deset izvršeno, devet

je u jeku, šest se izvršava kon nuirano, a jedna

je djelomično izvršena.

Državni ured za reviziju predlaže Međuministar-

skom stručnom vijeću za turizam redovito sasta-

janje radi obavljanja poslova zbog kojih je osnova-

no, a za složenije mjere predlaže formira radne

is not part of the management and control system.

Also, the audit recommended providing informa on

and expert assistance in order to increase the level of

public awareness and knowledge of poten al bene-

fi ciaries at na onal, regional and local level.

6. MONITORING AND REPORTING ON THE

ACHIEVEMENT OF STRATEGIC OBJECTIVES

The monitoring of implementa on of Tourism

Development Strategy of the Republic of Croa a

un l 2020 has two levels: monitoring ac vi es

defi ned by the Ac on Plan and Monitoring the

achievement of objec ves and expected impact.

In accordance with the Strategy, Inter-ministe-

rial Expert Council for tourism was established.

The fi rst session of the Inter-ministerial Expert

Council was held in September 2013, second one

in December 2013 and third one in September

2015. The main task of the Inter-ministerial Ex-

pert Council is to discuss and harmonize propos-

als of annual ac on plans for implementa on of

the Strategy (to defi ne ac ons and holders), and

to monitor the execu on of agreed ac ons by in-

dividual holders. The Strategy s pulates that an-

nual ac on plans are passed by the Government

of the Republic of Croa a at the proposal of the

Ministry of Tourism.

The Inter-ministerial Expert Council did not dis-

cuss and harmonize proposals of annual ac on

plans, and the Government of the Republic of

Croa a did not pass annual ac on plans proposed

by the Ministry of Tourism. In addi on, according

to the Strategy, the reports on the implementa-

on of ac vi es should be submi ed by holders

of tasks from the Ac on Plan to the body of the

Ministry of Tourism in charge of its implementa-

on, which informs the Minister of Tourism and

the Inter-ministerial Expert Council on the status

and progress of planned ac vi es.

At the third mee ng of the Inter-ministerial Expert

Council held in September 2015, a Report on the

implementa on of the ac on plan measures from

the Strategy was presented. According to the Re-

port, 10 out of 26 measures were accomplished,

nine measures are in progress, six measures run

con nuously, and one is par ally accomplished.

The State Audit Offi ce recommended to Inter-min-

isterial Expert Council to meet regularly in order to

31

skupine koje će razradi ak vnos za provedbu

mjera. Također, predlaže izmjenu Strategije na

način da godišnje akcijske planove donosi Među-

ministarsko stručno vijeće koje Vladi Republike

Hrvatske dostavlja izvješće o provedbi godišnjih

akcijskih planova. Nadalje, predlaže nositeljima

pojedinih zadataka iz Akcijskog plana podnošenje

izvještaja o realizaciji ak vnost te njihovu dostavu

Međuministarskom stručnom vijeću i Ministarstvu

turizma u skladu sa Strategijom.

Glavni cilj defi niran Strategijom odnosi se na po-

većanje atrak vnos i konkurentnos turizma,

što treba rezul ra ulaskom Republike Hrvatske u

20 vodećih turis čkih des nacija u svijetu, prema

kriteriju konkurentnos . Osim glavnog cilja defi -

nirani su drugi strateški ciljevi koji se odnose na

poboljšanje strukture i kvalitete smještaja, novo

zapošljavanje, inves cije i povećanje turis čke

potrošnje. U tablici broj 1 su dani najvažniji po-

kazatelji.

perform its tasks, and to form working groups to

elaborate ac vi es for more complex measures.

The State Audit Offi ce recommended changing

the Strategy so that the annual ac on plans are

brought by the Inter-ministerial Expert Council. In

addi on, holders of certain tasks from the Ac on

Plan to report on the implementa on of ac vi es

and to submit reports to the Inter-ministerial Ex-

pert Council and the Ministry of Tourism, in accor-

dance with the Strategy.

The main objec ve of the Strategy is to increase

a rac veness and compe veness of tourism,

which should result in placing Croa a into the

20 leading tourist des na ons in the World ac-

cording to the Travel & Tourism Compe veness

Index. The other strategic objec ves relate to

improving the structure and quality of accom-

moda on, new employment, investments and

increasing tourist spending. Table 1 presents the

most signifi cant tourism indicators.

Tablica 1 Najznačajniji pokazatelji u turizmu

Table 1 Most signifi cant tourism indicators

Pokazatelj/Indicator 2013 2014Indeks

(3/2)

1 2 3 4

Broj dolazaka turista / Number of tourist arrivals 12 433 727 13 128 416 105,6

Broj noćenja turista / Number of overnight stays of tourists 64 818 115 66 483 948 102,6

Broj noćenja domaćih turista / Number of overnight stays of domes c tourists 5 138 485 5 160 376 100,4

Broj noćenja stranih turista / Number of overnight stays of foreign tourists 59 679 630 61 323 572 102,8

Prosječan broj noćenja po dolasku / Average number of overnight stays per

arrival5,2 5,1 98,1

Smještajni kapacite (broj stalnih i pomoćnih postelja) / Accommoda on

capaci es (number of permanent and extra beds)961 896 1 002 252 104,2

Prihodi od turizma u EUR / Tourism revenue in EUR 7.202.800.000 7.402.300.000 102,8

Udio turizma u BDP-u / Tourism contribu on to GDP (share) 16,6% 17,2% -

Udio zaposlenih u djelatnos pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hrane /

Share of employees in tourism in total number of employees (%)6,3% 6,6% -

Broj zaposlenih u djelatnos pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hrane /

Number of permanent employees in tourism85 352 88 790 104,0

Turis čka des nacija po kriteriju konkurentnos 2013. / Tourist des na on

according to the criteria of compe veness 2013 (The Travel & Tourism

Compe veness Index)

34 - -

Prosječna potrošnja turista u EUR po danu / Average tourist spending/

consump on in EUR per day- 66,3 -

Izvor: Državni zavod za sta s ku Republike Hrvatske, Hrvatska narodna banka, Ministarstvo turizma i Ins tut za turizam

Source: Croa an Bureau for sta s cs, Na onal Bank of Republic Croa a, Ministry of Tourism and Ins tute for tourism

32

Prikupljanje obveznih sta s čkih podataka o tu-

rizmu provode Hrvatska narodna banka i Držav-

ni zavod za sta s ku, a osim navedenih, različite

analize i istraživanja provode, između ostalih, i Mi-

nistarstvo turizma, Ins tut za turizam, Ekonomski

ins tut i Hrvatska turis čka zajednica.

Planirani učinci su ostvareni za ukupne smještaj-

ne kapacitete i novo zapošljavanje, nije ostvarena

planirana prosječna popunjenos kapaciteta. Za

ostvarenje planiranih ciljeva koji se odnose na po-

većanje atrak vnos i konkurentnos , inves cije

i potrošnju treba intenzivira ak vnos kako bi se

ciljevi ostvarili.

Revizijskim postupcima je utvrđeno da se pra

ostvarenje planiranih učinaka, ali su revizijom uo-

čene i određene slabos kao što je:

� učinak porasta smještajnih kapaciteta nije ja-

sno defi niran,

� inves cije u turizmu ne prate se službenim sta-

s čkim podacima, kao ni pokazatelj prosječ-

ne potrošnje inozemnih turista po putovanju,

� učinci za planiran broja ležajeva u smještajnim

kapacite ma i broj novozaposlenih nisu realno

planirani.

Dobro defi nirani ciljevi, pokazatelji i učinci olak-

šavaju sustav praćenja koji se temelji na izvješta-

vanju o tome jesu li ostvareni planirani učinci, što

treba bi osnova za ocjenu provodi li se Strategija

na način koji osigurava ostvarenje postavljenih ci-

ljeva ili su potrebne dodatne ak vnos kako bi se

planirani ciljevi ostvarili.

HTZ je uveo informacijski sustav za prijavu i odja-

vu turista. Informacijski sustav će funkcionalno

poveziva sve turis čke zajednice u Republici

Hrvatskoj. Putem navedenog sustava povezat će

se i međusobno dijeli osnovne turis čke infor-

macije svih turis čkih zajednica te oko 60 000

pružatelja usluga smještaja. Sustav treba omo-

gući obradu i analizu podataka te izvještavanje

u sta s čke svrhe. Dodatno, pristupom bazi po-

dataka omogućit će provođenje kompleksnijih

sta s čkih i drugih analiza vezanih uz turis čki

sektor.

Državni ured za reviziju predlaže da ciljevi budu

mjerljivi i jasno određeni na način koji omogućava

jednoznačnu provjeru njihovog ostvarenja. Nada-

Gathering mandatory sta s cal data on tourism

is done by the Croa an Na onal Bank and the

Central Bureau of Sta s cs. In addi on, various

studies and researches are carried out by the

Ministry of Tourism, the Ins tute for Tourism,

the Ins tute of Economics, the Croa an Na onal

Tourist Board, and others.

The planned eff ects were achieved for the total ac-

commoda on capaci es and new employment; the

average occupancy rate was not reached. In order

to achieve planned objec ves related to increasing

a rac veness and compe veness, investments

and spending, ac vi es should be intensifi ed.

The audit ac vi es showed that eff ects are

planned and monitored. However, the audit iden-

fi ed certain weaknesses:

� the eff ect of the increase in accommoda on

capaci es is not clearly defi ned,

� investments in tourism are not followed up

with con nuous sta s cal monitoring, and

there is no indicator of the average spending

per visit of foreign tourists,

� the planned number of beds in accommoda -

on capaci es, average occupancy rate of per-

manent beds, and number of new employees

were not planned realis cally.

Well-defi ned objec ves, indicators and eff ects fa-

cilitate the monitoring system, which should be

the basis for assessment whether the Strategy is

implemented in a way that ensures achievement

of planned objec ves, or it is necessary to ini ate

addi onal ac vi es to reach planned objec ves.

The Croa an Na onal Tourist Board has intro-

duced an informa on system for registra on of

tourists. The informa on system will func onally

link all Tourist Boards in the Republic of Croa a,

and will be available through Internet. Through

the above system all tourist offi ces will be con-

nected and will share basic tourist informa on to-

gether with 60.000 providers of accommoda on.

The system will enable data processing and data

analysis, and repor ng for sta s cal purposes. In

addi on, the access to the database will enable

addi onal and more complex sta s cal and other

analyses related to the tourism sector.

The State Audit Offi ce recommended objec ves

to be measurable and defi ned in a way that al-

33

lje, treba koris pokazatelje za koje postoje do-

stupni sta s čki podaci, odnosno za one za koje

nema kon nuirano dostupnih podataka, pokre-

nu ak vnos na uspostavi istraživanja turis č-

kih ak vnos kao nadopunu postojećeg sustava

sta s čkih istraživanja. U suradnji sa Hrvatskom

turis čkom zajednicom pomoću novog informa-

cijskog sustava unaprijedi praćenje učinaka na

način da se uskladi zajednička metodološka osno-

va koju će koris Hrvatska turis čka zajednica te

turis čke zajednice na regionalnoj i lokalnoj razini.

7. PROVEDBA SPORAZUMA IZMEĐU VLADE

REPUBLIKE HRVATSKE I VLADE REPUBLIKE

MAKEDONIJE O SURADNJI NA PODRUČJU

TURIZMA

U cilju međusobne suradnje na području turizma,

u Zagrebu je 6. travnja 2006. potpisan Sporazum

između Vlade Republike Hrvatske i Vlade Repu-

blike Makedonije. Sporazum je stupio na snagu u

listopadu 2010. U cilju očuvanja prirodne i kul-

turne baš ne i okoliša kako bi osigurale održiv ra-

zvitak na području turizma, potpisnice Sporazuma

su se dogovorile da će skrbi za razvoj i jačanje

lows unambiguous verifi ca on of achievement.

Furthermore, for those indicators where data is not

available, to ini ate sta s cal researches of tour-

ism ac vi es in addi on to the exis ng system of

sta s cal monitoring. In coopera on with Croa an

Na onal Tourist Board through new informa on

system improve monitoring of the goals, harmonize

common methodology base, and introduce new in-

dicators for monitoring tourism development which

will be used by Croa an Na onal Tourist Board and

tourist boards at regional and local level.

7. IMPLEMENTATION OF THE AGREEMENT

BETWEEN THE GOVERNMENT OF

THE REPUBLIC OF CROATIA AND THE

GOVERNMENT OF THE REPUBLIC OF

MACEDONIA ON COOPERATION IN THE

FIELD OF TOURISM

For the purpose of mutual coopera on in the

fi eld of tourism on 6 April 6 2006, in Zagreb,

Agreement was signed between the Government

of the Republic of Croa a and the Government

of the Republic of Macedonia. The Agreement

came into the force in October 2010. In order

34

međusobnih turis čkih veza u cilju boljeg uzaja-

mnog poznavanja povijes i kulture dvaju naroda,

podupira suradnju i izravne kontakte putničkih

agencija, s ciljem povećanja međusobne turis č-

ke razmjene posebnu pozornost će posve raz-

mjeni know-how-a i prak čnih iskustava u različi-

m područjima turis čke djelatnos (suradnja u

području promicanja turizma, istraživanja i pro-

mo vnih materijala), po ca suradnju u području

obrazovanja, podrža razmjenu sta s čkih, infor-

ma van, promocija i drugih materijala u području

turizma i drugo.

Za provedbu ovog Sporazuma predviđeno je

osnivanje Mješovite radne grupe za suradnju

na području turizma koja će se sastajati jednom

u dvije godine. Sporazum je zaključen za raz-

doblje pet godina i automatski se produžuje za

daljnja petogodišnja razdoblja. Mješovita radna

grupa za suradnju na području turizma nije for-

mirana.

Državni ured za reviziju predlaže provoditi Spo-

razum između Vlade Republike Hrvatske i Vlade

Republike Makedonije o suradnji na području

turizma te formirati Mješovitu radnu grupu za

suradnju na području turizma u skladu sa Spo-

razumom.

8. PROVEDBA UGOVORA IZMEĐU VLADE

REPUBLIKE HRVATSKE I VLADE REPUBLIKE

MAĐARSKE O TURISTIČKOJ SURADNJI

Vlada Republike Hrvatske i Vlada Republike Ma-

đarske potpisale su Ugovor o turis čkoj suradnji u

Zagrebu, 15. svibnja 1996. koji je stupio na snagu

u srpnju 1997. U navedenom Ugovoru se navodi

da će ugovorne stranke razvija i potpomaga

međusobnu suradnju između poduzeća, organiza-

cija i ustanova te drugih odgovarajućih ins tucija

obje države na području turizma, i poduzima za

to potrebne mjere.

Prema Ugovoru potrebno je osnova mješovitu

radnu grupu za turizam, sastavljenu od predstav-

nika jela nadležnih za turizam. Radna grupa za

turizam je održala osam sastanaka. Zadnji, osmi

sastanak radne grupe je održan u Ministarstvu

nacionalnoga gospodarstva Mađarske, 18. lipnja

to preserve the natural and cultural heritage and

to ensure sustainable development in the fi eld of

tourism the signatories have agreed to: provide for

the development and strengthening mutual rela-

ons in tourism, to enhance knowledge of history

and culture of the two na ons, to support cooper-

a on and direct contacts among travel agencies;

for increasing tourist exchange, special a en on

to be given to exchange of know-how and prac -

cal experience in various areas of tourism ac vi es

(coopera on in the fi eld of tourism promo on,

research and promo onal materials); to foster co-

opera on in the fi eld of educa on, to support the

exchange of sta s cal, informa ve, promo onal

and other material in the fi eld of tourism, etc.

The implementa on of this Agreement requires

establishing a Joint Working Group on coopera-

on in the fi eld of tourism, which should meet

once every two years. The Agreement was con-

cluded for a period of fi ve years and is automa -

cally renewed for a further fi ve-year period. The

Joint Working Group on coopera on in the fi eld

of tourism has not been formed.

State Audit Offi ce recommended to apply Agree-

ment between the Government of the Republic

of Croa a and the Government of the Republic

of Macedonia in the fi eld of tourism and to form

Joint Working Group according to Agreement.

8. IMPLEMENTATION OF THE AGREEMENT

BETWEEN THE GOVERNMENT OF

THE REPUBLIC OF CROATIA AND THE

GOVERNMENT OF THE REPUBLIC OF

HUNGARY ON TOURISM COOPERATION

The Government of the Republic of Croa a and

the Government of the Republic of Hungary

signed Agreement on tourism coopera on on 15

May 1996, in Zagreb, which entered into force in

July 1997. The Agreement states that the par es

should develop and support coopera on between

businesses, organiza ons and ins tu ons, and

other relevant ins tu ons of both countries in the

fi eld of tourism, and take on required measures.

Mixed working group for tourism was established

based on the Agreement, with representa ves of

the authori es responsible for tourism. The work-

ing group on tourism held eight mee ngs. The

last mee ng was held at the Ministry of Na on-

35

2013. Osim razmjene informacija o turis čkom

prometu dviju zemalja, obje zemlje predstavile su

svoje razvojne turis čke planove do 2020. te mo-

guću suradnju, u okviru EU fondova i sustava turi-

s čkih zajednica te na planu obrazovanja i obuke

za potrebe ugos teljstva i turizma.

Suradnja dviju država intenzivna je u području

prekogranične suradnje koja se fi nancira iz EU

fondova. Tako je u 2011. izrađen regionalni turi-

s čki plan za prekogranično područje Mađarska

- Hrvatska, kao strateški dokument koji predstav-

lja ishodište za sve naredne projekte iz područja

razvoja održivog turizma u području Mura - Drava

- Dunav. Usvajanjem ovog dokumenta stvorene

su pretpostavke za fi nanciranje svih budućih ra-

zvojnih turis čkih i kulturnih projekata u okviru

IPA Programa prekogranične suradnje.

Jedan od projekata fi nanciranih iz programa je

Uloga zdravstvenog turizma u ruralnim regijama

Republike Hrvatske i Mađarske. Opsežno istraživa-

nje potencijala zdravstvenog turizma u ruralnom

prekograničnom području obuhva lo je dionike

svih razina zdravstvenog turizma obiju zemalja.

Rezulta objavljeni na zajedničkom internetskom

portalu, razvijenom za uspostavu prekogranične

zdravstveno-turis čke mreže. Rezultat projekta

poslužit će kao smjernice pri donošenju dugoroč-

nih razvojnih planova i drugih strateških dokume-

nata na lokalnoj i regionalnoj razini.

Suradnja Republike Hrvatske i Republike Mađar-

ske provodi se u skladu s Ugovorom, i može bi

primjer dobre prakse.

al Economy of Hungary in June 2013. In addi on

to sharing informa on on tourist traffi c between

the two countries, both countries presented their

tourism development plans by 2020, possible co-

opera on within the framework of the EU funds

and the tourist board system, as well as in the

fi eld of educa on and training for hospitality and

tourism industry.

The coopera on between the two countries is

intense in the fi eld of cross-border coopera on,

which is fi nanced from EU funds. Regional tour-

ism plan for coopera on in the border area Hun-

gary – Croa a was created in 2011. This strategic

document is a star ng point for all future projects

in the fi eld of sustainable tourism in Mura - Drava

– Danube region. The adop on of this document

has created precondi ons for fi nancing all future

tourist development and cultural projects under

IPA Cross-border Co-opera on Programme.

One of the projects fi nanced by the Programme is

the role of health tourism in rural regions of Cro-

a a and Hungary. Extensive research of the po-

ten al of health tourism in rural border regions

included stakeholders at all levels of health tour-

ism on both sides of the border. The results were

announced at a joint Internet portal, developed

for establishing cross-border health-tourism net-

work. The results of the project serve as guide-

line for adop on of long-term development plans

and other strategic documents on the local and

regional level.

The coopera on between the Republic of Croa-

a and Hungary was carried out in accordance

with the Agreement and could be considered as

a good prac ce example.

36

37

ÁLLAMI SZÁMVEVŐSZÉK

STATE AUDIT OFFICE OF HUNGARY

A TURIZMUSFEJLESZTÉSI INTÉZKEDÉSEK ELLENŐRZÉSE

EFFICIENCY OF MEASURES/ACTIVITIES DETERMINED BY STRATEGIC DOCUMENTS/PROGRAMS FOR TOURISM DEVELOPMENT

TARTALOMJEGYZÉK

1. Bevezetés

2. Az elemzéssel érinte terület bemutatása

3. Tapasztalatok

TABLE OF CONTENTS

1. Introduc on

2. The Area under analysis

3. Audit fi ndings

38

1. INTRODUCTION1. BEVEZETÉS

A turizmus Magyarországon fontos szerepet tölt be a külkereskedelmi mérleg javításában, hozzájárul a helyi adottságok kihasználásához, valamint a területi kiegyenlítődéshez. Az ága-zat jelentőségét, valamint a turizmusban rejlő további fejlesztési lehetőségeket tekintve a turizmus a hazai fejlesztéspolitikában is egyre nagyobb figyelmet kap. A turizmusban (szállás-hely-szolgáltatás, vendéglátás nemzetgazdasá-gi ágban) foglalkoztatottak száma 2014-ben a nemzetgazdaság egészében foglalkoztatottak 4,1%-át tette ki.

Az ÁSZ tv 5. § (13) bekezdése alapján az Állami Számvevőszék („ÁSZ”) feladatkörében elemzése-ket és tanulmányokat készíthet. Jelen elemzés az Állami Számvevőszék által 2015-ben lefolytato „A turizmusfejlesztési intézkedések ellenőrzése” címmel készíte jelentés alapján készült, ellenőr-zö szervezetek által szolgáltato adatok melle további nyilvánosan hozzáférhető adat felhaszná-lásával.

Az ÁSZ számára kiemelten fontos a nemzetközi jelenlét, a tapasztalatok megosztása és haszno-sítása, amely elsősorban a más számvevőszékek-kel való együ működésben valósul meg. Az ÁSZ nemzetközi kapcsolatai, szerepvállalásai bizto-sítják a tudásátadást, és az így szerze tapasz-talatok beépülnek az ellenőrzési munkába. Jelen elemzés a horvát és macedón számvevőszékekkel kötö megállapodás szerint készült, amelyben az ÁSZ abban állapodo meg a horvát és macedón

Tourism plays an important role in improving Hungary’s trade balance and contributes to the u lisa on of local condi ons and regional equal-iza on. In view of the importance of this sector and the development opportuni es inherent in tourism, this industry is ge ng more and more a en on in the na onal development policy as well. In 2014 the number of people employed in tourism (in the accommoda on and catering ser-vices sector) amounted to 4.1% of total employ-ment in the en re na onal economy.

Pursuant to Ar cle 5(13) of the SAO Act, the State Audit Offi ce (SAO) may, within its statutory com-petence, perform analyses and prepare studies. The present analysis was based on the report en tled “Audi ng of tourism development mea-sures” prepared by the State Audit Offi ce in 2015 using the data supplied by audited organisa ons as well as other publicly available data.

Interna onal presence and the sharing and u l-isa on of experiences, mainly through coopera- on with other supreme audit ins tu ons, are ex-

tremely important for the SAO. The interna onal rela ons and roles of the SAO ensure knowledge transfer, and the experiences obtained this way become integrated in the audi ng work. This anal-ysis was made in line with the agreement entered into with the Croa an and Macedonian supreme audit ins tu ons, in which the SAO agreed with them that the par cipa ng supreme audit ins -tu ons will audit the contribu on of measures to

Az ország területe/ Total area of the country: 93 036 km2

Lakosság/Number of inhabitants: 9,855 million (2015)

Állandó vendégéjszakák száma/: Accommoda on capaci es (number of permanent beds) in 2014: 643 075

Vendégéjszakák száma összesen/Number of overnight stays in 2014: 30 533 thousand nights

Egy fő átlagos tartózkodási ideje/Average number of overnight stays per arrival in 2014: 2,7

39

számvevőszékkel, hogy párhuzamos ellenőrzés keretében a résztvevő számvevőszékek a turiz-musfejlesztési intézkedések kitűzö célokhoz való hozzájárulását ellenőrzik.

Ez a kiadvány nem minősül az Ásztv. 32. § -ban meghatározo jelentésnek, hanem a törvény 5.§ (13) bekezdés szerin tanulmánynak.

2. AZ ELEMZÉSSEL ÉRINTETT TERÜLET

BEMUTATÁSA

A turizmus olyan sajátos gazdasági ágazat, amely egyszerre több gazdaságstratégiai cél elérését – mindenekelő a fi zetési mérleg javítását, a mun-kahelyteremtést, a terüle ejlesztést, valamint a természe és kulturális örökség hasznosítással egybekötö megőrzését is – elősegí . Az elem-zés indokoltságát támasztja alá, hogy a turizmus a nemzetgazdaság egyik hangsúlyos ágazata, fej-lesztéspoli kai szempontból kiemelt jelentőségű. Magyarország hosszú távú versenyképessége a turisz kai szektor által nyújto szolgáltatásokban is rejlik, a turizmus hozzájárul továbbá az ország gazdasági növekedéséhez. Az országos és regio-

the accomplishment of the objec ves set for the development of tourism.

In respect of Hungary, this document does not cons tute a report (as it is understood under Sec on 32 of the Act on the State Audit Offi ce of Hungary) but shall be interpreted as a study (as it is provided for under Sec on 5 (13) of the Act on the State Audit Offi ce of Hungary).

2. THE AREA UNDER ANALYSIS

Tourism is a special branch of economy which simultaneously helps to achieve several goals of economic strategy – fi rst of all the improvement of the balance of payments, job crea on, regional development as well as the u lisa on and pres-erva on of the natural and cultural heritage. The jus fi ca on for the analysis is supported by the fact that tourism is one of the key areas of the na- onal economy as a priority area of development

policy. Hungary’s long-term compe veness also relies on the services provided by the tourism sec-tor, which contributes to the economic growth of the country. The na onal and regional documents

40

nális szintű, valamint ágaza koncepcionális és stratégiai tervezési dokumentumok rögzí k a turizmus fejlesztése által elérni kívánt célokat, a fejlesztés fő irányait, valamint a célkitűzések tel-jesítéséhez szükséges eszközök körét. A turisz -kai szektort érintő tendenciák alakulása szüksé-gessé teszi a turizmust érintő jogi környezet, a turizmus intézményrendszere összehangolt fej-lesztését, a marke ng tevékenységet érintően ak v eszközök alkalmazását. Az elemzés alapján a társadalom képet kaphat a turizmus fejleszté-sét célzó intézkedésekről, a turizmust támogató intézményrendszer működéséről. Az ÁSZ nem-zetközi jelenléte elősegí a tapasztalatok meg-osztását és hasznosítását, amely elsősorban a más számvevőszékekkel való együ működés ré-vén valósulhat meg.

Az elemzés célja annak értékelése, hogy a beveze-tőben hivatkozo ellenőrzéssel l érinte időszak-ban (2013.01.01- től 2015.08.31-ig) a turizmus fejlesztése érdekében te intézkedések hozzájá-rultak-e a célok megvalósulásához.

Az ellenőrzés a turizmus kormányza irányításá-ért felelős Nemzetgazdasági Minisztériumra, a fejlesztéspoli káért felelős Nemze Fejlesztési Minisztériumra, a nemze turisz kai marke n-gért felelős Magyar Turizmus Zrt.-re, és a Bala-ton, mint kiemelt turisz kai desz náció fejlesz-tési irányáért felelős Balaton Fejlesztési Tanácsra terjedt ki. A jogszabályi keretek kialakítását a tu-rizmusra vonatkozó jogszabályok, koncepciók és stratégiai dokumentumok, valamint az ezekhez kapcsolódó intézkedési tervek alapján ellenőriz-te az ÁSZ. A turizmusfejlesztési célok megvalósu-lását az ÁSZ a kitűzö célértékek teljesülésének, illetve a stratégiai dokumentumok turizmusfej-lesztési célkitűzések mérésére szolgáló indikáto-rok trendszerű, célérték irányába történő elmoz-dulásának ellenőrzésével, valamint két kiemelt turisz kai terület, a BKÜ (Balaton Kiemelt Üdü-lőkörzet ) és az egészségturizmus intézkedései végrehajtásának ellenőrzésével végezte el. Az ellenőrzés a 2007-2013. programozási időszak célkitűzéseinek megvalósulása melle arra is kiterjedt, hogy az OFTK (Országos Fejlesztési és Terüle ejlesztési Koncepció (1/2014. (I. 3.) OGY határozat a Nemze Fejlesztés 2030 - Országos Fejlesztési és Terüle ejlesztési Koncepcióról)), a BKÜ, valamint az egészségturizmus esetében a

for conceptual and strategic planning in the sector set out the objec ves to be accomplished by the development of tourism, the main direc ons of this development and the set of tools required for ac-complishing these objec ves. The tendencies aff ect-ing the tourism sector require coordinated develop-ment of the legal environment that aff ects tourism and its ins tu onal system, as well as ac ve use of the tools for marke ng ac vi es. On the basis of the analysis we can provide society with a picture of the measures targe ng the development of tourism and the opera on of the ins tu onal system suppor ng it. The interna onal presence of the SAO facilitates sharing and u lisa on of experiences, which can be achieved primarily through coopera on with other audit offi ces.

The aim of this analysis is to evaluate whether the measures taken for the development of tourism in the period covered by the audit men oned in the introduc on (01/01/2013–31/08/2015) have con-tributed to the accomplishment of the objec ves.

The audit covers the Ministry for Na onal Econ-omy responsible for the management of tourism, the Ministry of Na onal Development responsible for development policy, the Hungarian Tourism Zrt (a state owned company limited by shares) re-sponsible for the na onal tourism marke ng and fi nally, the Lake Balaton Development Council (BFT), which is responsible for the development of Lake Balaton as a priority tourism des na on. The SAO audited the legal frameworks on the ba-sis of regula ons, concepts and strategy papers applicable to tourism as well as ac on plans relat-ed to these documents. The SAO audited the ac-complishment of the objec ves set out for tour-ism development by examining how the target values had been a ained, whether the indicators specifi ed in the strategy papers for measuring the level of development had trended towards the target goals, and how the measures specifi ed for the two priority areas, the BKÜ (Lake Balaton Pri-ority Resort Area) and health tourism had been implemented. In addi on to the accomplishment of the objec ves set out for the 2007–2013 pro-gramming period, the audit also checked whether the OFTK (Na onal Development and Regional Development Concept; Parliamentary Resolu on 1/2014 (3.I.) on the Na onal Development 2030 – Na onal Development and Regional Develop-ment Concept) had taken any measures in order

41

2014-2020. tervezési időszakban kitűzö célok megvalósítása érdekében hoztak-e már intézke-déseket. Az ÁSZ azt is ellenőrizte, hogy a straté-giai dokumentumokban foglalt célkitűzések telje-sülésének nyomon követése és az intézkedések ütemterv szerin megvalósításának monitoringja megtörtént-e.

3. TAPASZTALATOK

1. Elsőként az ÁSZ arra a fókuszkérdésre ke-rese választ, hogy a jogalkotási és intéz-ményi keretek eredményesen támogatják-e a hazai turizmusfejlesztési célok gyakorla megvalósítását?

Válasz: a hazai turizmusfejlesztési célok meg-valósításához a jogalkotási és intézményi kere-teket alapvetően létrehozták, azonban a célki-tűzésekhez közvetlenül kapcsolódó intézkedési terveket nem fogadtak el, valamint 2014 de-cember 31-ig egy külön miniszteri rendelet sza-bályozta a TDM szervezetek működési kereteit, finanszírozásukat.

to accomplish the objec ves set for the 2014–2020 planning period in the case of the BKÜ and health tourism. The SAO also checked whether the fol-low-up of the accomplishment of the objec ves and the monitoring of the on-schedule implementa on of measures set out in the strategy papers had been carried out.

3. AUDIT FINDINGS

1. The fi rst focus ques on raised by the SAO was the following: Do legisla ve and ins -tu onal frameworks eff ec vely support the prac cal accomplishment of domes c tourism development objec ves?

Answer: The legisla ve and ins tu onal frame-works for the development of domes c tourism have largely been created but no ac on plans directly related to the objec ves have been ad-opted, and before 31 December 2014 a separate ministerial decree regulated the opera on and the fi nancing of Tourism Des na on Manage-ment (TDM) organisa ons.

42

A turizmusfejlesztés jogszabályi kereteit, stratégi-

ai céljait az Országgyűlés, illetve a Kormány meg-

határozta. A hazai turizmusfejlesztési célok meg-

valósítását eredményesen támogató szabályozási

keretek közül azonban hiányzo a célkitűzések-

hez közvetlenül kapcsolódó intézkedési terv., va-

lamint 2015-től a TDM szervezetek működési ke-

reteit, fi nanszírozásukat meghatározó jogszabály

nem volt hatályban.

A turizmusfejlesztés céljaira, szabályozására vo-

natkozóan több jogszabály, illetve közjogi szer-

vezetszabályozó eszköz (azaz országgyűlési ha-

tározatok és kormányhatározatok) tartalmazo

rendelkezéseket:

� a turizmus alapdefi nícióit a kereskedelemről

szóló törvény (2005. évi CLXIV. tv. a kereskede-

lemről ) meghatározta;

� a turizmus feladatellátása érdekében a kor-

mány tagjai közö feladat- és hatáskör-meg-

határozást kormányrendeletek (152/2014.

(VI.6.) Korm. rend. a Kormány tagjainak fela-

dat- és hatásköréről ) állapíto ák meg;

� rendeletek (55/2011. (IV. 12.) Korm. rendelet

a Széchenyi Pihenő Kártya kibocsátásának és

felhasználásának szabályairól; 103/2012. (V.

25.) Korm. rendelet a Magyar Turizmus Zrt.

közösségi agrármarke ng tevékenységgel kap-

csolatos feladatainak meghatározásáról és

egyes jogszabályok módosításáról; 57/2012.

(IX. 18.) NFM rendelet az Agrármarke ng

Célelőirányzat felhasználásának és kezelésé-

nek részletes szabályairól; 8/2013. (II. 28.) NFM

rendelet a Turisz kai Célelőirányzat felha-

sználásának és kezelésének részletes szabálya-

iról; 31/2011. (VIII. 24.) NGM rendelet az ide-

genforgalmi adó diff erenciált kiegészítéséről;

52/2014. (XII. 31.) NGM rendelet a Turisz kai

célelőirányzat felhasználásának és kezelésé-

nek részletes szabályairól) határoztak meg in-

tézményi kereteket;

A turizmus fejlesztésének stratégiáját közjogi

szervezetszabályozó eszközökben rögzíte ék:

The legal frameworks and the strategic objec ves

of tourism development have been determined by

the Na onal Assembly and the government. How-

ever, there was no ac on plan related directly to the

objec ves in the regulatory frameworks that could

eff ec vely support the accomplishment of the ob-

jec ves set out for the development of domes c

tourism. Furthermore, since 2015 there has been no

legal regula on in force for the opera onal frame-

work and the fi nancing of the TDM organisa ons.

Several legal regula ons and other rules on the

regula on of public organisa ons (parliamentary

resolu ons and government decrees) included

various provisions for the regula on and the de-

velopment objec ves of tourism:

� the basic defi ni ons of tourism were laid down

in the Trade Act (Act CLXIV of 2005 on Trade);

� the division of du es and powers among

the members of the government to support

the management of tourism was set out in

government decrees (Government Decree

152/2014(6.VI.) on the du es and powers of

government members; Government Decree

212/2010 (1.VII.) on the du es and powers of

individual ministers and the Secretary of State

heading the Prime Minister’s Offi ce;)

� decrees on the detailed rules of the use and ma-

nagement of the Tourism Appropria on were

used to specify ins tu onal frameworks (Gover-

nment Decree 55/2011 (12.IV.) on the rules of

issuing and using the Széchenyi Recrea on Card;

Government Decree 103/2012 (25.V.) on the ta-

sks of the Hungarian Tourism Zrt in connec on

with community agrarian marke ng ac vi es

and on the amendment of certain legal regula-

ons; Ministry of Na onal Development Decree

57/2012 (18.IX.) on the detailed rules of the use

and management of the Agrarian Marke ng

Appropria on; Ministry of Na onal Develop-

ment Decree 8/2013 (28.II.) on the detailed ru-

les of the use and management of the Tourism

Appropria on; Ministry for Na onal Economy

Decree 31/2011 (24.VIII.) on the diff eren ated

complementa on of tourism tax; Ministry for

Na onal Economy Decree 52/2014 (31.XII.));

The strategy for the development of tourism was

laid down in tools developed for the regula on of

public organisa ons:

43

� országos szinten:

� A 2014. január 3-ig hatályos OFK (Orszá-gos Fejlesztéspoli kai Koncepció (96/2005. (XII. 25.) OGY határozat az Országos Fejle-sztéspoli kai Koncepcióról) és OTK (Orszá-gos Terüle ejlesztési Koncepció (97/2005. (XII. 25.) OGY határozat az Országos Terüle- ejlesztési Koncepcióról)) – mint orszá-

gos szintű fejlesztési koncepciók – nem turizmus-specifi kus stratégiák, azonban a turizmushoz kapcsolódó célokat is meg-határoztak;

� a kormányhatározatban elfogado NTS (Nemze Turizmusfejlesztési Stratégia (1100/2005. (X. 7.) Korm. határozat a Nem-ze Turizmusfejlesztési Stratégiáról)) a turizmusfejlesztésről és a kapcsolódó in-tézkedésekről szóló országos turisz kai ágaza célokat határozta meg a 2005 és 2013 közö időszakra vonatkozóan;

� 2014. január 4-től az OFTK volt az országos szintű, meghatározó stratégiai dokumentum a turizmusfejlesztés vonatkozásában, amely-nek célkitűzéseit az Országgyűlés hagyta jóvá. Az OFTK a 13, nemzetgazdasági szem-pontból kiemelkedő iparág közö nevesíte e a turizmust. Kitörési pontként azonosíto a az öko- és egészségturizmust és számos konkrét turizmusfejlesztés-poli kai célkitűzést, be-avatkozási területet határozo meg.

� az egészségturizmus és a BKÜ területén:

� 2007-2015 közö az OEFS (Országos Egészségturizmus Fejlesztési Stratégia (a 2007-2015 közö célokat határozta meg)) határozta meg az egészségturizmus ágaza fejlesztési stratégiáját;

� az Egészséges Magyarország 2014-2020 stratégia a 2014-2020. évek közö idősza-kra határozo meg az egészségturizmus fellendítése érdekében stratégiai célokat;

� a 2007-2013. évekre kidolgozo BRFS (Ba-laton Régió Fejlesztési Stratégia (100/2005.(XII.07.) BFT határozat)) a BKÜ tekintetében határozo meg turizmusfejlesztési priori-tásokat;

� a BKÜ Hosszútávú Terüle ejlesztési Koncep-ció 2020 (valamint ennek a koncepciónak

� at na onal level:

� The OFK (Na onal Regional Policy Con-cept; Parliamentary Resolu on 96/2005 (25.XII.) on the Na onal Development Po-licy Concept) and OTK (Na onal Regional Development Policy Concept; Parliamen-tary Resolu on 96/2005 (25.XII.) on the Na- onal Development Policy Concept) strate-

gies, as na onal development strategies were not specifi c to tourism; they specifi ed several objec ves related to tourism up to 3 January 2014.

� the NTS (Na onal Tourism Development Strategy; Government Decree 1100/2005 (7.X.) on the Na onal Tourism Develop-ment Strategy) adopted by a government decision specifi ed the na onal tourism se-ctor objec ves for tourism development and the measures related to it for the peri-od between 2005 and 2013;

� A er 4 January 2014, the OFTK was the key na onal level strategy paper for the deve-lopment of tourism, the objec ves of whi-ch were approved by the Na onal Assem-bly. The OFTK listed tourism as one of the 13 industries that are of key importance to the na onal economy. It iden fi ed ecoto-urism and health tourism as two breakout points and specifi ed several concrete obje-c ves and interven on areas for tourism development policy.

� in the area of health tourism and the BKÜ:

� The OEFS (Na onal Health Tourism Deve-lopment Strategy; specifi ed the objec ves for 2007–2015) determined the develop-ment for the tourism sector for 2007–2015;

� the Healthy Hungary 2014–2020 strategy specifi ed strategic objec ves for the period between 2014 and 2020 in order to boost health tourism.

� the BRFS (Lake Balaton Regional Develop-ment Strategy; BFT Resolu on 100/2005 (07.XII.)) elaborated for 2007-2013 speci-fi ed tourism development priori es for the BKÜ;

� the BKÜ Long-Term Regional Development Concept 2020 (and its revised version for

44

a 2014-2030 évekre felülvizsgált változata) határozo meg turizmusfejlesztési célokat;

� a 2014-től kezdődő uniós tervezési ciklus-hoz igazodva a BFT elkészíte e, majd 2014. október 30-án elfogadta a Balaton Kiemelt Térség Fejlesztési Programját, mely kon-cepcionális, stratégiai és opera v szinten is meghatározza a fejlesztési célkitűzéseket.

A BKÜ-re és az egészségturizmusra vonatkozó stratégiák céljai összhangban álltak az országos szintű stratégiák célkitűzéseivel.

Az elemze időszak végén tervezés ala állt a Nemze Turizmusfejlesztési Koncepció.

A TURIZMUSFEJLESZTÉS IRÁNYÍTÁSÁNAK ESZKÖZRENDSZERÉT hiányosan alakíto ák ki, mivel a fent felsorolt stratégiai dokumentumok-ban szereplő turizmusfejlesztési célkitűzésekhez közvetlenül nem határoztak meg célértékeket, a célértékek eléréséhez szükséges á ogó dönté-si rendszert nem alakíto ák ki, nem fogadtak el teljesítmény-indikátorokat, felelősöket és hatá-ridőket tartalmazó – az ellenőrzö időszakban hatályos – intézkedési terveket, amelyek alapján biztosítható lenne a célok teljesítésének nyomon követése és a teljesítés számon kérése.

Ugyanakkor az uniós fejlesztési programok (a 2007-2013 közö tervezési időszakban a regioná-lis opera v programok, a 2014-2020 közö terve-zési időszakban a GINOP (Gazdaságfejlesztési és Innovációs Opera v Program), VEKOP (Verseny-képes Közép-Magyarország Opera v Program), TOP (Terület és Településfejlesztési Opera v Program), illetve a BKÜ-re és egészségturizmusra vonatkozó stratégiák meghatároztak a fejlesztési prioritásokon belül turisz kai célokat célértékkel/céliránnyal és indikátorokkal. A BKÜ és egészség-turizmus turisz kai stratégiai céljaihoz azonban nem volt teljes körű a cél- és bázisérték megha-tározás.

Az országos és regionális kezdeményezések mel-le fontos szerepe van a turizmus fejlesztésében a kistérségi szintnek is. A kistérségi turisz kai ösz-szefogás testesíte ék meg a TDM szervezetek. Ezek szervezetek olyan egyesületek vagy non-profi t K -k, amelyek lokális turisz kai, turiz-musfejlesztési feladatokat lá ak el, és amelyek létrehozása az NTS-ben is szerepelt. A TDM szer-vezetek a versenyszféra és az önkormányzatok

2014–2030) specifi ed objec ves for touri-sm development;

� in line with the EU planning cycle beginning in 2014, the BFT prepared and adopted the Lake Balaton Priority Area Development Programme on 30 October 2014, which specifi es development objec ves both at strategic and opera onal levels.

The objec ves for the BKÜ and health tourism were in line with those of the na onal strategies.

The Na onal Tourism Development Concept was under planning at the end of the analysis period.

The tools for the management of tourism devel-opment were insuffi cient, as the objec ves in-cluded in the strategy papers listed above did not directly specify target values for the objec ves of tourism development, failed to create a com-prehensive decision-making mechanism required for the accomplishment of the target values, and did not include performance indicators or ac on plans – in eff ect at the me of the audited period – containing the list of responsible persons and deadlines, which could ensure that the accom-plishment of the objec ves are monitored and performance is accounted for.

At the same me, the EU development pro-grammes (the regional opera onal programmes in the 2007–2013 planning period, and the GINOP (Economic Development and Innova on Opera- onal Programme ), the VEKOP (Central Hungary

Compe ve Opera onal Programme), the TOP (Regional and Urban Development Opera onal Programme) in the 2014–2020 planning period) and the strategies for the BKÜ and health tour-ism did specify objec ves for tourism within the development priori es, along with target values/direc ons and indicators. However, the target and base values for the strategic objec ves of the BKÜ and health tourism were not fully specifi ed.

In addi on to the na onal and regional ini a ves, the micro-region level also has an important role in tourism development. The alliance of micro-re-gions in the area of tourism was embodied in the TDM organisa ons. These organisa ons are asso-cia ons or non-profi t limited liability companies that perform local tasks related to tourism and tourism development, the crea on of which was included in the NTS. The TDM includes grass-root

45

alulról építkező szervezetei. Az idegenforgalmi adó diff erenciált kiegészítéséről szóló 31/2011. (VIII. 24.) NGM rend. határozta meg a TDM szer-vezet fogalmát, valamint költségvetési támo-gatással is ösztönözte a helyi önkormányzatok TDM szerveze tagságát és a TDM-ek pályáza tevékenységét. A turizmus fejlesztési stratégiák-ban meghatározo célok helyi megvalósítására a TDM szervezetek alkalmas keretet biztosítanak. Magyarország területén 79 helyi és 7 térségi –

NGM által – regisztrált TDM szervezet működö az ellenőrzö időszakban. Ez a jogszabály azon-ban 2014. december 24-től hatályát veszte e. A TDM-ek működési kereteit meghatározó egyéb jogszabályt nem alko ak.

A turizmusfejlesztés intézményrendszere az aláb-biak szerint állt fel:

A NEMZETI FEJLESZTÉSI MINISZTER 2014. június 6-ig láto el a turizmusfejlesztési támogatások-kal és tevékenységekkel kapcsolatos feladato-kat. A NEMZETGAZDASÁGI MINISZTÉRIUM volt a turizmus területéért felelős tárca. Felelős-ségét a 2014. június 6-án kiado kormányren-

organisa ons of the business sector and the lo-cal governments. Ministry for Na onal Economy Decree 31/2011 (24.VIII.) specifi ed the no on of TDM organisa ons and also subsidised the TDM member organisa ons of local governments and their ac vi es related to par cipa on in ten-ders. The TDM organisa ons ensure a suitable framework for the local accomplishment of the objec ves set out in the tourism development strategies. In Hungary there were 79 local and 7 regional registered TDM organisa ons opera ng during the audited period. However, this regula- on became invalid on 24 December 2014. No

other regula on was adopted for the opera onal framework of the TDM organisa ons.

The ins tu onal system of tourism develop-

ment was as follows:

The ministry responsible for tourism was the MIN-ISTRY FOR NATIONAL ECONOMY. Its responsibility was extended by the government decree issued on 6 June 2014 (Government Decree 152/2014 (6.VI.) on the du es and powers of government members) by adding tasks related to tourism de-

46

delet (152/2014.(VI.6.) Korm. rend. a Kormány tagjainak feladat- és hatásköréről) bővíte e ki a turizmus fejlesztésének feladataival. A fen jog-szabályváltozásokból eredő feladatokat az NGM adaptálta, a nemzetgazdasági miniszter az NGM SZMSZ (11/2013.(VI.3.) NGM utasítás, 22/2014.(VIII.29.) NGM utasítás, 1/2015.(I.21.) NGM uta-sítás a Nemzetgazdasági Minisztérium Szerveze és Működési Szabályzatáról)-ében kijelölte a fel-adatok elvégzésért felelős szerveze egységeket és személyeket.

A MAGYAR TURIZMUS ZRT. nemze turisz kai marke ngszervezet a Magyar Állam kizárólagos tulajdonában állt, fele e a tulajdonosi jogokat 2014. december 22-ig az MFB ZRt. (Magyar Fej-lesztési Bank Zártkörűen működő részvénytársa-ság), majd az NFM rendelete (38/2014. (IX. 4) NFM rendelet a Magyar Turizmus Zártkörűen Működő Részvénytársaság fele az államot megillető tu-lajdonosi jogok és köteleze ségek összességét gyakorló szervezet kijelöléséről) alapján az NGM gyakorolta.

A BALATON FEJLESZTÉSI TANÁCS létrehozásáról a 1059/1997. (V. 28.) Korm. határozat rendelke-ze . A terüle ejlesztési törvény (1996. évi XXI. tv. a terüle ejlesztésről és a területrendezésről), a BFT-t kiemelt térségi fejlesztési tanácsként defi niálta, feladata a regionális (nem kizáróla-gosan turizmussal kapcsolatos) terüle ejlesztés ellátása volt.

2. Második fókuszkérdésként az ÁSZ arra kere-se választ, hogy megvalósultak-e a kitűzö célok, kimutatható-e az országos stratégiai do-kumentumokban szereplő turisz kai célkitűzé-sek kapcsán te intézkedések hatása, te ek-e a stratégiai célkitűzések megvalósításához szükséges intézkedéseket?

Válasz: Az országos turisz kai stratégiai célok megvalósulása, a stratégiai dokumentumokban szereplő turisz kai célkitűzések kapcsán te intézkedések hatása nem volt kimutatható a cél-értékek és teljesítmény-indikátorok megha-tározásának, az indikátorok alapján való mérések hiányában. A 2014-2020 közö időszak országos turisz kai és egészségturizmus ágaza stratégiai célkitűzései megvalósításához szükséges intéz-kedéseket teljes körűen nem te ék meg, mivel a célok lebontására intézkedési tervet nem készí-

velopment. The tasks stemming from the above changes in regula on were adapted by the Ministry for Na onal Economy, and the Minister of Na onal Economy designated the organisa onal units and the persons responsible for performing the tasks in the ministry’s Opera onal and Organisa onal Rules (Ministry for Na onal Economy of Hungary Order 11/2013 (3.VI.), Order 22/2014 (29.VIII.) and Order 1/2015 (21.I.) on the Opera onal and Organisa onal Rules of the Ministry for Na onal Economy).

The MINISTER OF NATIONAL DEVELOPMENT at-tended to tasks related to tourism development subsidies and ac vi es un l 6 June 2014.

HUNGARIAN TOURISM Zrt, the na onal tourism marke ng organisa on, is in the exclusive own-ership of the Hungarian State with ownership rights exercised over it by the MFB Zrt (Hungar-ian Development Bank Private Limited Company) un l 22 December 2014 and later by the Minis-try of Na onal Development on the basis of the Ministry for Na onal Economy decree (Ministry of Na onal Development Decree 38/2014 (4.IX.) on designa ng the organisa on exercising own-ership rights and obliga ons over the Hungarian Tourism Zrt on behalf of the Hungarian State).

Government Decree 1059/1997 (28.V.) provided for the crea on of the LAKE BALATON DEVELOP-MENT COUNCIL (BFT). The Regional Development Act (Act XXI of 1996 on Regional Development and Regional Planning) defi ned the BFT as a devel-opment council of a priority region and assigned it the task of a ending to regional development (not confi ned to tourism only).

2. The second focus ques on of the SAO was the following: were the objec ves accompli-shed, can the impact of the measures taken in connec on with the objec ves included in na onal strategy papers be felt, and have any measures been taken to support the accompli-shment of the strategic objec ves?

The impact of the tourism objec ves specifi ed in the na onal strategy papers could not be demon-strated, as there were no target values and perfor-mance indicators assigned to these objec ves, and the accomplishment of the objec ves were not monitored on the basis of indicators. There was no complex system of ac on plans in place for the accomplishment of the target values. No compre-hensive measures were taken that were necessary

47

te ek, illetve a célok teljesítését nyomon követő

indikátorrendszert nem alakíto ák ki.

Az országos stratégiai dokumentumokban szerep-

lő turisz kai célkitűzések hatása nem mutatható

ki, mivel ezen célokhoz cél-értékeket, a célokhoz

kapcsolt teljesítmény-indikátorokat nem határoz-

tak meg, indikátorok alapján nem köve ék a célok

teljesítését. A célértékek eléréséhez szükséges

komplex intézkedési rendszert nem alakíto ak ki.

A 2014-2020 közö időszakra vonatkozó stratégi-

ai turisz kai célkitűzések megvalósításához szük-

séges intézkedéseket teljes körűen nem te ék

meg az OFTK kapcsán, mivel a célok lebontására

intézkedési tervet nem készíte ek, illetve a célok

teljesítését nyomon követő indikátorrendszert

nem alakíto ák ki.

Az OFK és OTK turizmusfejlesztési célkitűzései

teljesülése nem volt nyomon követhető a célér-

tékek, a célokhoz kapcsolt teljesítmény-indiká-

torok meghatározása és azok értékeinek mérése

hiányában.

for the achievement of the objec ves set in the

na onal and health tourism strategies for 2014-

2020, as there was no ac on plan for the break-

down of the targets and there was no indicator

system for monitoring the accomplishment of the

objec ves.

Due to the lack of target values and perfor-

mance indicators assigned to the objec ves and

the lack of measurement of these values, the

accomplishment of the tourism development

objec ves of the OFK and the OTK could not be

monitored.

The OFTK Na onal Development and Regional

Development Concept required establishment

of an indicator system designed to measure the

accomplishment of its objec ves “in line with

the set of indicators specifi ed in the Partnership

Agreement, the opera onal programmes and the

policy strategies.” The Na onal Tourism Develop-

ment Concept, which was under planning at the

end of the audit period, did contain the indicators

48

Az OFTK előírta az OFTK céljai megvalósítását

mérő indikátorrendszer kialakítását, „összhang-

ban a Partnerségi Megállapodás és az opera-

v programok, valamint a nemze szakpoli kai

stratégiák indikátorkészletével”. Az ellenőrzö

időszak végén tervezés ala álló Nemze Turiz-

mus-fejlesztési Koncepció tartalmazta az indiká-

torokat, de a koncepció jóváhagyása még nem

történt meg. Továbbá az OFTK céljai lebontására

nem készíte ek intézkedési tervet.

A turizmusfejlesztési célkitűzések teljesülésének

méréséhez a turizmus állapotának mérésére szol-

gáló, általánosan elfogado indikátorokat ve ük

fi gyelembe.

A turizmus a gazdaság sok ágazatát és a társada-

lom számos rétegét érintő tevékenység. A gazda-

sági tevékenységek egységes (nemzetközi és hazai)

ágaza osztályozási rendszere nem tartalmaz turiz-

mustételt, a turizmus számos szakágazat együ es

teljesítményével határozható csak meg. A turisz kai

adatok fő forrása a KSH kereskedelmi szálláshelyek-

ről készíte havi jelentése, amely a kereskedelmi

szálláshelyeken keletkező bel- és külföldi vendégéj-

szakák, vendégek számáról, a szállásdíj, vendéglátás

bevételeiről ad információkat. Ezek az adatok csak

a kereskedelmi szálláshelyeken, illetve vendéglátó-

helyeken realizálódo forgalmat mutatják be, ami a

turisták költésének csak egy részét teszi ki. (Forrás:

Turizmus és Vendéglátás, 2014 (KSH))

Annak ellenére, hogy a szálláshely-szolgáltatás,

vendéglátás nemzetgazdasági ág nem fedi le tel-

jes egészében a turizmust, az e körben tapasztal-

ható trendek jól kifejezik annak helyzetét. Az elő-

zetes becslések szerint ennek a gazdasági ágnak

a bru ó hozzáado értékkel mért teljesítménye

2013 után 2014-ben ismét jelentősen (5%-kal)

nő , meghaladva a GDP növekedési ütemét is.

A szálláshely-szolgáltatás, vendéglátás nemzetgaz-

dasági ágban a vállalkozások 2014-ben 168 ezer főt

foglalkozta ak, ami a nemzetgazdaság egészében

foglalkoztato ak (4,1 millió fő) 4,1%-át jelen . Az

előző évhez képest 208 ezer fővel nő a foglalkoz-

tato ak száma a nemzetgazdaságban, ebből 10

ezer fővel a szálláshely-szolgáltatás, vendéglátás

nemzetgazdasági ágban, vagyis 2014-ben – az ág

2013-as, szűkülő foglalkoztatási szintje után – a

nemzetgazdaság egészében számíto 5,3%-os

foglalkoztatás bővülés üteménél a szálláshely-szol-

gáltatás, vendéglátás nemzetgazdasági ágazatban

dinamikusabb, 6,4%-os bővülés történt.

but the concept had not been approved yet. Fur-

thermore, there was no ac on plan for the break-

down of the OFTK objec ves.

We took into account the indicators generally

accepted for the measurement of the condi ons

of tourism when evalua ng the accomplishment

of the objec ves set out for the development of

tourism.

Tourism is an ac vity aff ec ng numerous sectors

of the economy and several layers of society.

The uniform (domes c and interna onal) classi-

fi ca on system of economic ac vi es does not

include tourism as an item, therefore, its perfor-

mance can only be established together with the

performance of other sectors. The main source

of domes c tourism data is the monthly KSH

(Hungarian Na onal Sta s cal Offi ce) report on

commercial accommoda on services, which pro-

vides data on the number of nights spent by do-

mes c and foreign visitors, the number of guests

and the revenues generated by accommoda on

and catering charges. These data only show the

turnover realised at commercial accommoda on

and catering sites and include only some of the

money spent by tourists (source: Turizmus és

Vendéglátás (Tourism and Catering), 2014 (KSH)).

Although the accommoda on and catering sec on

of the na onal economy does not cover the en re

tourism sector, its trends are indica ve of the sit-

ua on in the whole sector. According to prelimi-

nary es mates, a er 2013 the performance of this

sec on of the economy measured by gross added

value increased signifi cantly again in 2014 (by 5%),

exceeding even the growth rate of the GDP.

Enterprises in the accommoda on and catering

services sector employed 168 thousand people in

2014, which amounts to 4.1% of the total num-

ber employed in the en re na onal economy (4.1

million). The number of people employed in the

na onal economy grew by 208 thousand people

year on year, by 10 thousand in the accommoda-

on and catering industry of the na onal econo-

my. This means that in 2014 – a er a reduc on in

employment in this sec on in 2013 – the growth

rate in the accommoda on and catering indus-

try of the na onal economy was more dynamic

(6,4%) than in the en re na onal economy with

its 5.3% growth.

49

Table 1: Number of employed by enterprises in the na onal economy and in the accommoda on

and catering sector of the na onal economy

1. táblázat: A foglalkoztato ak számának alakulása a nemzetgazdaságban és a szálláshely-szolgál-

tatás, vendéglátás nemzetgazdasági ágban

2013 2014

Number of employed

/ Foglalkoztato ak

száma

in the accommoda on and catering sec on of the

na onal economy / a szálláshely-szolgáltatás, vendéglátás

nemzetgazdasági ágban

thousand persons

/ ezer főben

158.0 168.1

in the en re na onal economy / a nemzetgazdaság

egészében3892 4100

Increase in the

number of employed

(year on year) / A

foglalkoztato ak

számának

növekedése

(az előző évhez

képest)

in the accommoda on and catering sec on of the

na onal economy / a szálláshely-szolgáltatás, vendéglátás

nemzetgazdasági ágban

3.8 10.1

in the en re na onal economy / a nemzetgazdaság

egészében65.6 208.0

in the accommoda on and catering sec on of the

na onal economy / a szálláshely-szolgáltatás, vendéglátás

nemzetgazdasági ágban

percentage

(previous year

= 100%) /

százalékban

(előző év = 100%)

97.7% 106.4%

in the en re na onal economy / a nemzetgazdaság

egészében101.7% 105.3%

Source: Turizmus és Vendéglátás (Tourism and Catering), 2014 (KSH)

Forrás: Turizmus és vendéglátás, 2014 KSH

Table 2: Most signifi cant tourism indicators

2. táblázat: A turizmusra jellemző indikátorok bemutatása

14 836 17 253

28 156 30 533

14 782 16 352

13 374 14 181

2,7 2,7

2,6 2,6

2,8 2,8

629 678 643 075

4 041,1 4 421,4

To GDP (share)

GDP 1,43 1,40

To to gross value

added / GVA (Bruttó hozzáadott érték)

1,69 1,67

-3,8 10,1

4,06 4,10

120 835 132 402

48,4 EUR 48,9 EUR

1 - Foreign visitors arriving w ith touristic purpose (thousand) / Magyarországra turisztikai céllal érkező külföldiek száma.

2 - I sector (in the accommodation and catering sector) / Szálláshely (kereskedelmi, non-profit és egyéb) adat

Growth of employees in tourism / Turizmusban foglalkoztatottak számának növekedése, ezer fő 5

Share of employees in tourism in total number of employees (%) / Turizmusban foglalkoztatottak

száma/Foglalkoztatottak száma (%)5

Number of permanent employees in tourism / Turizmusban foglalkoztatottak száma (állandó)5

Average tourist spending/consumption in EUR by day / Külföldi turisták átlagos napi költése (EUR) 6

2013 2014

The average number of overnight stays per arrival / Egy fő átlagos tartózkodási ideje (éj)2

The average number of overnight stays per arrival (domestic) / Belföldi átlagos tartózkodási idő (éjszaka)

The average number of overnight stays per arrival (foreign visitor) / Külföldi átlagos tartózkodási idő (éjszaka)

Accommodation capacities (number of permanent beds) / Állandó vendégágyak száma 3

Tourism revenue (million EUR) / Turizmus bevétele (millió EUR)4

The tourism contribution (%)

Turizmus aránya (%)5

Indicator / Indikátor

Number of tourist arrivals - Foreign visitors arriving with touristic purpose (thousand) / Magyarországra érkező

turisták száma (ezer fő)1

Number of overnight stays of tourists (thous.) / Vendégéjszakák száma összesen (ezer)2

Number of overnight stays of domestic tourists (thousand) / Belföldi turisták vendégéjszakák száma (ezer) 2

Number of overnight stays of foreign tourists (thousand) / Külföldi turisták vendégéjszakák száma (ezer db) 2

6 - Data for / 2013 évre vonatkozóan 296,92 EUR/HUF, 2014. évre vonatkozóan 308,66 EUR/HUF éves árfolyammal számolva.

3 - I sector (in the accommodation and catering sector) / Szálláshelyek férőhely (kereskedelmi, non-profit és egyéb) adata

4 - Source: National Bank of Hungary Balance of Payments, Travel data Forrás: MNB nemeztközi f izetési mérleg, utazás sor.

5 - I sector (in the accommodation and catering sector) / Turizmus alatt az "I" nemzetgazdasági ág értendő.

50

The “number of guest nights at commercial accom-moda on services” indicator was included in the NTS, defi ning a targeted 24 million guest nights for 2013 compared to the 18 million baseline in 2003. In 2013 the number of guest nights was 23 million, but in 2014 the target value of 24 million was ex-ceeded (with 24.4 million in this year).

The Lake Balaton Priority Resort Area and health tourism also belong to the priority areas of tour-ism development in Hungary. The accomplishment of the tourism development objec ves set out for the BKÜ for 2007–2013 planning period – due to the lack of a base and target values/trends and the lack of measurements – could be monitored only for two indicators. On the basis of these two indicators, the objec ves had not been accomplished. There were some measures taken for the accomplishment of strategic tourism development objec ves of the Lake Balaton Priority Resort Area for the 2014–2020 period. As for health tourism, only one indicator could be used for measuring the accomplishment of the strategic objec ves set for 2007–2015 period, and this objec ve was not accomplished. Compre-hensive measures that were necessary for the ac-complishment of the objec ves of health tourism for 2014–2020 were not taken, as there was no ac- on plan for the breakdown of the targets and there

was no indicator system for monitoring the accom-plishment of the objec ves.

3. The third focus ques on of the SAO was as follows: Was the accomplishment of strate-gic objec ves and the impact of measures followed up on, and was their harmony with the objec ves assessed?

Answer: The accomplishment of the objec ves set out in the strategy papers (OFK, OTK, BRFS and OEFS) and the implementa on of the mea-sures were not followed up on. The annual mon-itoring ac vity pertaining to the accomplishment of the tourism development objec ves specifi ed in the ac on plans of the regional opera onal programmes had been performed. The monitor-ing ac vity of the BFT was suffi cient in connec on with the BKÜ Long-Term Regional Development Concept as far as the interim evalua on of the im-plementa on of the concept is concerned; how-ever, the informa on obliga on specifi ed in legal regula on was not met. The monitoring ac vity of the BFT was not successful in regard to the ac-complishment of the objec ves of the BRFS.

A „vendégéjszakák számának alakulása a keres-kedelmi szálláshelyeken” indikátort az NTS tar-talmazta, célértékként 24 millió vendégéjszakát határoztak meg 2013-ra a 2003. évi 18 milliós bá-zisértékhez képest. A 2013. évben 23 millió volt a vendégéjszakák száma, de a 2014. évben megha-ladta a 24 milliós célt (24,4 millió volt a vendégéj-szakák száma 2014-ben).

A magyar turizmusfejlesztés kiemelt területei közé tartozik a Balaton Kiemelt Üdülőkörzet és az egészségturizmus területe is. A BKÜ-re vonatko-zó, a 2007-2013. évek közö tervezési időszakra kitűzö turisz kai fejlesztési célok megvalósulása – a bázis és célértékek/célirányok meghatározása, valamint a mérések hiányában – csak két indiká-tor esetében volt nyomon követhető. Ezen indi-kátorok alapján a kitűzö célok nem teljesültek. A BKÜ 2014-2020. évek közö időszakra vonat-kozó stratégiai turisz kai fejlesztési célkitűzései-nek megvalósításához te ek intézkedéseket. Az egészségturizmusra vonatkozóan, a 2007-2015. évek közö kitűzö stratégiai céloknál csak egy indikátor esetében volt mérhető a célok megva-lósulása, amely mért cél teljesült. Az egészségtu-rizmus 2014-2020 közö céljai megvalósításához nem te ék meg teljes körűen a szükséges intéz-kedéseket, mivel a célok lebontására intézkedési tervet nem készíte ek, illetve a célok teljesítését nyomon követő indikátorrendszert nem alakítot-ták ki.

3. Harmadik fókuszkérdésként az ÁSZ arra kere-se választ, hogy stratégiai célok teljesülését, az intézkedések hatását nyomon köve ék-e, értékelték-e azok összhangját a kitűzö célo-kkal?

Válasz: A stratégiai dokumentumokban (OFK, OTK, BRFS, OEFS) foglalt célkitűzések teljesülé-sét, az intézkedések megvalósítását nem követ-ték nyomon. Az éves monitoring tevékenység a regionális opera v programok akcióterveiben meghatározo turizmusfejlesztési célok teljesíté-sére vonatkozóan megvalósult. A BFT monitoring tevékenysége a BKÜ Hosszú távú Terüle ejleszté-si Koncepció vonatkozásában eredményes volt a koncepció teljesítésének közbülső értékelése te-kintetében, azonban a jogszabályban előírt tájé-koztatási köteleze ség nem valósult meg. A BFT monitoring tevékenysége a BRFS céljai megvalósí-tása tekintetében nem volt eredményes.

51

О Ј Л К К О ЈSTATE AUDIT OFFICE OF THE REPUBLIC OF MACEDONIA

Ш Ј О Л О О Ј Ш ОФ К О К / К О О ШК

ОК / О ОЈ ОREPORT OF THE AUTHORIZED STATE AUDITOR ON PERFORMANCE AUDIT

EFFICIENCY OF MEASURES/ACTIVITIES DETERMINED BY STRATEGIC DOCUMENTS/

PROGRAMS FOR TOURISM DEVELOPMENT

О

1. о ед2. ц о л под тоц ту от о

епу л к кедо ј3. Цел , опф т етодоло ј е ј т4. е о к од5. клучок6. о п к7. Очеку е улт т / од де ед о т

од е ј т

TABLE OF CONTENTS

1. Introduc on

2. Na onal fact sheet on tourism in the

Republic of Macedonia

3. Audit objec ves, scope and methodology

4. Audit fi ndings

5. Conclusion

6. Best prac ce

7. Expected results/Added audit value

52

1. ВОВ

о т те ој т е до ло л о

о о по о т ту от еѓу

јд те јп опул те топ к

деј о т , о по еќек т е ект . Ту от о епу л к М кедо ј , к ко еод л

дел од ет к те ту т к д ењ ,

ј уло еко о к от п едок

е ј т е п еку: оле е е т ,

де е п л у е т о о БД , о от

е т , п о о ње култу те ед о т

п од те о т т епу л к

М кедо ј .

епу л к М кедо ј е т к

култу , у ет о т, п од у

т о о к у њ уд е ој о о т љу тел те п од те,

култу те ду о те ед о т . од те

у е у т п еку ој пл ,

кл у , пе те , е е , одоп д о ,

по д то е то ј еку т „ е ј

е е т “.

К ко етко к де о етот, епу л к

М кедо ј по еду оле ој култу о-

то к е то т од т к т до

де е : к , т , џ , еоло к

1. INTRODUCTION

Posi ve developments worldwide posi on tour-

ism among the most dynamic and propulsive eco-

nomic ac vi es with mul ple eff ects. Tourism in

the Republic of Macedonia, as part of the global

tourism trends, plays a signifi cant role in the eco-

nomic progress of the country expressed through

increased investments, foreign exchange infl ow

and share in the GDP, job crea on, and promo on

of cultural values and natural resources.

Macedonia is a treasure trove of culture, art, nat-

ural beau es and gastronomic delights, and of-

fers many opportuni es for nature, culture and

spiritual values enthusiasts. The territory is cov-

ered with tall mountains, canyons, caves, lakes,

waterfalls and springs, and the country is o en

called “the land of lakes”.

As rarely seen anywhere else in the world, this

country possesses many cultural and historic

landmarks from an quity un l the present day –

churches, monasteries, mosques, archaeological

sites, valuable exhibits, rare icons, rich tradi on,

and unique recognizable folklore and other ar -

facts.

Over the years Macedonia has shown that tour-

ism is one of its top priori es, and the measures

К њон М тк , во непо едн л н н СкопјеMatka Canyon in the vicinity of Skopje

53

лок л тет , ед ек по т , етк

ко , о т т о од т д ц , ед т е

п епо тл фолкло д у теф кт .

о текот од те епу л к М кедо ј

пок дек ту от е еѓу те

п о тет , п е е е те е к ојот о деј о т д т по т е улт т

ефект , е о п еку ко т у от т : ојот т к ту т , о то

ту т оќе њ ооп то, де от п л од ту от, е т ц те т пк т

оте о т о ту от, то п ет т у

оле е о у е т о ту от о Б .

от од е ј е ј

у пе о т те “ ф к о т е к те/

кт о т те ут де о т те к те

доку е т /п о те ој ту от”

о л о Год т п о от

от од е ј 2015 од

по од т еде под ој 01-298/1 од

24.02.2015 од , клу е по еѓу от од е ј епу л к М кедо ј

от од е ј епу л к

Х т к . опол тел о, о клу у ње

ек ко по од т , е п клу от од е ј епу л к У ј .

taken for tourism development give posi ve re-

sults: con nuous growth of the number of for-

eign tourists and thus of tourists and overnight

stays overall, increase of foreign currency infl ow

from tourism and increase of investments and

rate of employment in tourism, which conse-

quently increases the par cipa on of tourism in

the GDP.

The State Audit Offi ce conducted performance

audit en tled Effi ciency of measures/ac vi es

determined by strategic documents/programs

for tourism development, in accordance with

SAO Annual Work Programme for 2015 and the

Agreement between the State Audit Offi ce of

the Republic of Macedonia and the State Audit

Offi ce of the Republic of Croa a (ref. no. 01-

298/1 from 24.02.2015). With an Annex to the

Agreement, the SAI of Hungary joined the coop-

era ve audit.

А хеолошки лок литет Сто и, Г д коArchaeological site Stobi, near Gradsko

54

2. Ц О Л О ОЦ О

О Л К К О Ј

2. NATIONAL FACT SHEET ON TOURISM IN

THE REPUBLIC OF MACEDONIA

т к от по т пу ње

делу ње о о л т ту ут ду ње

о о те п еду ло ој ту от о епу л к кедо ј е у еде о по еќе

ко к под ко к кт , к ко т те к

п о к доку е т .

епо јќ п до к те од ту от еко о ј т о о т те по т о

ло у њ о о деј о т, к ко о д от ту т к поте ц ј л о кој пол

епу л к кедо ј , ц о л о о

от е е ц о л т те ј ој ту от епу л к кедо ј , кој

о 2012 од у ое е Акц о е пл

ц о л о о лок л о о по кл те

пе одот 2012-2015 од .

З опе ц о л ње пл те

кт о т , од о о е до е у

о ој ту от ј

е л ц ј е дол е о те т ото

еко о ј , к ко о п о оц ј

подд к ту от ј е л ц ј

е дол е А е ц ј т п о оц ј

подд к ту от.

о д ко т од ту от, од еде

ед ц лок л т оуп от у т од п о ој ту от

The legal framework for tourism and tourism de-

velopment in the Republic of Macedonia is reg-

ulated with several laws and bylaws, as well as

strategic and program documents.

Recognizing the benefits of tourism for the

country’s economy, the opportunities for fur-

ther investing in this sector, and the diverse

tourism potential of the Republic of Macedo-

nia, a National Strategy for Development of

Tourism of the Republic of Macedonia was pre-

pared. Action plan on national level and local

level by clusters was adopted in 2012 for the

period 2012-2015.

Programme for tourism development and Pro-

gramme for promo on and support of tourism

are adopted annually for eff ec ve implementa-

on of planned ac vi es. The Ministry of Econo-

my and the Agency for promo on and support of

tourism are responsible for the implementa on

of the Programmes respec vely.

Due to the benefits of tourism, some local gov-

ernments prepare annual programs for tour-

ism development at local level, and some have

prepared strategy for tourism development. In

addition, certain planning regions, through the

development centers, have defined their own

objectives in the field of tourism contained in

куп по е ј т / Total area of

the country: 25.713 km² (по под од

489 к ² /area under water: 489 km²)

ој тел / Number of inhabitants:

2.067.471 (2014)

е ту к к п ц тет ( ој по тој

к е ет ) о 2014 . Accommoda on

capaci es (number of permanent beds):

67.859

ој п т т ту т о 2014 . /

Number of tourists in 2014: 735.650

ој оќе њ ту т о 2014 . /

Number of overnight stays in 2014: 2.195.883

о е е ој оќе њ по

п т у ње о 2014 . / Average number

of overnight stays per arrival in 2014: 2,98

55

лок л о о, еко т от е о

т те ј ој ту от. О е то ,

од еде пл к е о , п еку це т те

ој т те, т деф о о цел

о о л т ту от од о п о

л т те е о ле ој.

Ефект те од п е е е те е к

кт о т од т дле те о

ол те у јект о о л т

ту от о е д е о лед т од ф к от п к ојот до ѓ њ ту т по

од , кој о ко т у тет еле т.

л њето, до е у њето е л ц ј т

е к те кт о т те ут де о

т те к те доку е т /п о те ој ту от о епу л к М кедо ј е

п о еду п еку по еќе у јект д о,

е о л о лок л о о.

3. Ц Л , О ФАТ ТО ОЛО ЈА А

ЈАТА

Целт е ј т у пе о т е:

� д е д де оце к “еф к о т

е к те/ кт о т те ут де о

т те к те доку е т /п о те

ој ту от“,

� д е д д т п епо к о е

ко оле у ње еф к о т

ефект о т пол т к те, е к те

кт о т те о о л т ту от,

programs or strategies for regional develop-

ment.

The eff ects of measures and ac vi es taken by

the competent authori es and stakeholders in

the tourism sector can be seen in the graphic dis-

play on the number of arrivals of tourists per year,

which con nuously increases.

Planning, adop on and implementa on of mea-

sures and ac vi es s pulated in the strategic

documents / programs for tourism development

in the country is carried out by mul ple en es at

na onal, regional and local level.

3. AUDIT OBJECTIVE, SCOPE AND

METHODOLOGY

The objec ve of the performance audit was:

� to assess “the effi ciency of measures/ac vi es

determined by strategic documents/programs

for tourism development“,

� to make recommenda ons aimed at improving

the effi ciency and eff ec veness of policies, me-

asures and ac vi es in the fi eld of tourism,

� to exchange knowledge, experience and good

prac ce examples for tourism development,

and

Доаѓања на ту и тиNumber of tourist arrivals

куп о / Total

о аш и ту и ти / Domes c tourists

т а ки ту и ти / Foreign tourists

56

� д е е т ењ , ку т п е од

до т п к ојот ту от, к ко

д д де од о о по т е ото п ње:

“д л е к те/ кт о т те ут де

о т тешк те доку е т /п о те,

од т ол те у јект

о е еду т ој ту от, к е ње

о от е т , п о о ње

култу те ед о т п од те

о т т Репу л к М кедо ј

потт к у ње еко о к от ој?“.

е о к те кт о т ко е о к от т п о еде о у јект те опф те о

е ј т е о е ко по еќе о л т ,

то к ко то леду :

� т туц о л к

т те к доку е т ;

� Чо е к е у , едук ц ј под ње

е т ту от;

� Ту т к п о од у лу ;

� Ту т к кет ;

� И е т ц о пол т к / ол т к

е т ње;

� И д к то , о то е ту ње;

� И те те одење

ту т к у о т тел к е т ,

ту т к под тоц дење

т туц о л ту т к е о о -

л ј пл тфо ;

� И пле е т ц ј од ед те од

До о о от по еѓу Вл д т епу л к

М кедо ј Вл д т епу л к

Х т к о отк о о л т

ту от.

о е ј т у пе о т е опф те

по еќе у јект од це т л о, е о л о

лок л о о ко е дле л т ое

л ј е о делот ојот ту от

у о т тел т ото о епу л к М кедо ј ,

еѓу ко : Ко тет ту Вл д т

епу л к М кедо ј , М те т о

еко о ј - екто ту у о т тел т о,

А е ц ј п о оц ј подд к

ту от, Ко ј еко о к п њ

о о ето епу л к М кедо ј ,

Д е од т т т к , М кедо к

� to answer “whether measures/activities

determined by strategic documents/pro-

grams ensure development of tourism, cre-

ation of new jobs, promotion of cultural va-

lues and natural resources of the Republic

of Macedonia, and foster economic deve-

lopment“.

Audit ac vi es carried out by the audit team

were focused on several areas:

� Legal and ins tu onal framework and strate-

gic documents;

� Human resources, educa on and raising awa-

reness of tourism;

� Tourism products and services;

� Tourism marke ng;

� Investment Policy;

� Indicators, monitoring and repor ng;

� Integrated system for tourism and hospitality

registries, tourism database, and building in-

s tu onal tourism network with online plat-

form; and

� Implementa on of the provisions of the

Agreement for coopera on between the Go-

vernment of the Republic of Macedonia and

the Government of the Republic of Croa a in

the fi eld of tourism.

The performance audit covered several auditees

on central, regional and local level that are ei-

ther competent or have an impact on develop-

ment of tourism and hospitality in the Republic

of Macedonia: Tourism Commi ee of the Gov-

ernment of the Republic of Macedonia, Ministry

of Economy – Department for tourism and hos-

pitality, Agency for promo on and support of

tourism, Commi ee on economy of the Parlia-

ment of the Republic of Macedonia, State Sta s-

cal Offi ce, Macedonian Bank for Development

Promo on, Agency for Foreign Investments and

Export Promo on of the Republic of Macedonia,

educa onal ins tu ons in the fi eld of tourism,

local self-government units, centers for regional

development, chambers of commerce, and asso-

cia ons.

57

к подд к ојот, А е ц ј

т к е т ц п о оц ј

о от епу л к М кедо ј , о о

т туц од о л т ту от, ед ц

лок л т оуп , це т ој пл к те е о , топ к ко о ,

д у е ј оц ј ц .

о е ј т у пе о т о опф т е

пе одот по у јќ од 2013 од до

де от от у ње е т јот

о л те от д е е о .

е ј т у пе о т е е о

о л о т о т д д те д е ј

Меѓу од т о ц ј В ко е

п оп п е о епу л к М кедо ј

п ењето д т е ј .

К ј о е ј у пе о т о леде е

п т пот о е ко е улт т - л

п ту ње ко к , под ко к кт ,

т те к доку е т , п о , п оект ,

пл о , клу оц / п ц , е т

д у кт о од о еко о о т ,

еф к о т ефект о т , по у јќ

о е о к те к те у . Ут де те

о тој е деф к ко от т пу њ од

по т е те к те у , од о о е д

од о о до к де е е л ц ј т п о те/

п оект те д л цел те е пол ет .

клу оц те од о е ј у пе о т ќе

п до е т оле у ње еф к о т ,

ефект о т пол т к те, е к те

кт о т те о о л т ту от, од о о

д ње п епо к ко ќе п до е т ко

ој ту от, к е ње о от

е т , п о о ње култу те ед о т

п од те о т т епу л к М кедо ј

потт к у ње еко о к от ој.

4. В О К НАО

о е ј т у пе о т ко т т е

о л т ко ко ј о е

е ј т , о цел д д де е од о о

по т е те е о к п њ ко е

од е у т о л т ту . Од ут де те

ц о текот е ј т п о ле о

клу оц , ко е о о от у ње

е о к п о кт о т .

е о к т п о опф т кт о т

This performance audit covered the period from

2013 un l the date of dra ing the report of the

authorized state auditor.

The performance audit was conducted in ac-

cordance with the audi ng standards of the

Interna onal Organiza on of SAIs, which are

obligatory for implementa on in the Republic of

Macedonia.

For this performance audit, auditors followed the

result-oriented approach: analyzing and examin-

ing laws, bylaws, strategic documents, programs,

projects, plans, conclusions/minutes, reports and

other acts in rela on to the economy, effi ciency

and eff ec veness, in line with the audit criteria.

Iden fi ed weaknesses are defi ned as devia ons

from the established criteria. The audit provided

answers regarding the degree of implementa on

of programs / projects and the achievement of

objec ves.

The conclusions of this performance audit will

contribute to increasing effi ciency and eff ec ve-

ness of policies, measures and ac vi es in the

fi eld of tourism i.e. the recommenda ons made

will contribute to tourism development, job cre-

a on, promo on of cultural values and natural

resources of the Republic of Macedonia, and fos-

tering economic development.

4. AUDIT FINDINGS

We have identified several risk areas of focus

for the audit in order to answer the audit ques-

tions pertaining to the tourism sector. From the

identified risks the audit team has drawn con-

clusions, which were used as basis for prepar-

ing the audit program of activities. The audit

program included activities for providing suffi-

cient, complete and relevant evidence from the

auditees for assessment of the current state of

58

о е еду ње до ол о ко плет

еле т док од у јект те п ед ет е ј , о о ко е

о тој т е до е о клу оц о к те

по т е те е о к цел .

Со тој те ко е п к о е т јот е

е улт т п е ет те по т пк е ј

о цел по т у ње о јект е л

оце к теко те о тој еф к о т

е к те/ кт о т те ут де о

т те к те доку е т /п о те ој ту от, детект ње клу те ф кто

ото л ј е, л , ут ду ње

п те по тој т о тој

к е ње ј е л п епо к по ко

дле те т туц т е д по т п т.

Со е т е ј ко т т е

од еде о тој о о л т те п ед ет

е ј то к ко то леду :

П ав а и и титуцио ал а а ка и

т атешки доку е ти

Н о д њето оод ете е т ој

ту от у о т тел т ото, пок ј ко к те

под ко к те кт од о л т ту от у о т тел т ото, л ј т д у ко к

под ко к кт од о л т топ т ото,

от о-п те од о , е т ц о т

пол т к , дење т по т, от

ед п о то о пл ње, култу ,

ф к л пол т к , пекц к д о ,

у ле ој д у . Со е т е ј

ко т т е дек по то пот е од о

доу еду ње, у о л у ње, отк

п е те тек то , к ко до е у ње

под ко к кт ко е е до е е .

И пок ј еле тел ото о п едок,

по тој т о о т у п еду ње

по тој те т туц о л к п ц тет ,

к ко о отк т коо д ц ј т

кт о т те ко п о еду т у јект те

це т л о, е о л о лок л о о

п пл ње, до е у ње е л ц ј

е к те кт о т те ој ту от, ут де о т те к те п о к те

доку е т , о л о те ко к ут де

цел дле о т , д о е еду ње

допол тел ед о т подд к , ој

affairs and for drawing conclusions on the set

audit objectives.

The circumstances presented in the report result-

ed from the audit procedures applied for making

objec ve and fair assessment of the effi ciency of

measures/ac vi es determined by strategic doc-

uments/programs for tourism development, for

detec on of key factors, analysis of key factors

and reasons for the current state of aff airs, as well

as for making clear and reasonable recommenda-

ons for the competent ins tu ons.

With the audit we have ascertained the following

state of aff airs:

Legal and ins tu onal framework and strategic

documents

The crea on of suitable environment for develop-

ment of tourism and hospitality is aff ected by the

laws and regula ons in the same fi eld, as well as

by other laws and regula ons concerning econ-

omy, property rela ons, investment policy, con-

struc on and transport, environment and spa al

planning, culture, fi scal policy, inspec on supervi-

sion, rural development, etc. The audit concluded

that the above legisla on needs further regula-

on, harmoniza on, revised texts and adop on

of necessary bylaws.

Notwithstanding the remarkable level of prog-

ress, there are possibili es for improving exis ng

ins tu onal capaci es. Also, there is poten al for

improving coopera on between en es at cen-

tral, regional and local level and coordina on of

their ac vi es in planning, adop on and imple-

menta on of measures for tourism development

(defi ned in the strategic and program documents)

in accordance with their legal responsibili es and

the objec ves for providing added value for sup-

port, development and promo on of tourism. In

addi on, there is a need of norma ve regula on

of the obliga on for dra ing and adop ng strate-

gic documents.

59

у п еду ње ту от. Во то е е

ко т т е пот е т од о т о

у еду ње о к т оту ње

до е у ње т те к доку е т .

Чо ечк е у , едукац ја под ање а

е та а ту от

П е е њето кт о т о ед от пе од оод ет к д о к ек п о т

т у о у о у ње оте те

о дле те т ту од о л т

ту от у о т тел т ото е т л о,

е о л о лок л о о, подо у ње

к л тетот у лу те ко уд т тел те ту т к т у о т тел к т

деј о т, к ко у п еду ње т те

п о о о еду ње по еќе п кт

т о т те, ќе п до е т ко

о д ње еоп од те п еду ло

ко т у ој ту от.

Ту т чк п о од у лу а

От у т у дет л л поте ј л те

до от т к от ту т к п

кој ќе п ет т у о о о д ње

те л ту т к п о од , то л ј е,

ту т к те п о од д е е до ол о

де п епо тл оп еделе

т ет уп к ко поте ј л ту т .

Human resources, professional development

and raising awareness on tourism

Undertaking ac vi es for adequate staffi ng and

professional development of staff in the relevant

ins tu ons in the fi eld of tourism and hospitality

at central, regional and local level, raising aware-

ness of the importance of tourism and the quality

of services off ered by the tourism and hospitality

sector, and improving the curricula by introducing

more prac cal training, will contribute to creat-

ing necessary condi ons for con nuous develop-

ment of tourism.

Tourism product and services

There is no detailed analysis of the poten al of

domes c and foreign tourism markets that would

serve as basis for crea ng integral tourism prod-

ucts. Thus, tourism products are not suffi cient-

ly defi ned and recognizable for certain target

groups (poten al tourists).

С ет ки куп о па а лајде т о, К уше оParagliding World Cup, Krushevo

60

Ту и тички а кети

По то о о т подо у ње

еѓу е т ко у к ц ј , т д д ње

фо т , од т е дот

п о от те те ј л , о е еду ње

п у т о д у те те е т

еѓу од те е оле у ње

те е от п о от те кт о т од

т ед ц те лок л т оуп

д у те е т .

И е тицио а политика/Политика а

и е ти ање

Н дле те о п е е т е к

кт о т ко т у о подо у ње

о тој те о делот е т ц о т

пол т к , о о то е е е очеку о

ед от пе од подо у ње о тој т

о делот ко те о т ед т т

Tourism marke ng

There are possibili es for standardizing the

form, contents and brand of promo onal ma-

terials, improving communica on, presence of

other stakeholders at interna onal fairs and

increasing the interest of local self-government

units and other stakeholders in the promo onal

ac vi es.

Investment Policy

Competent authori es take measures and ac v-

i es for con nuous development of the invest-

ment policy. However, improvements are also ex-

pected in the use of funds for credi ng purchase,

construc on and adapta on of small accommo-

da on facili es, and proper regional distribu on

thereof, crea ng condi ons for unimpeded func-

Про от е атер јал а А е ц јата а про оц ја поддршка а тур от

Promo onal material of the Agency for promo on and support of tourism

61

к ед т ње купу ње, д

д пт ц ј л е ту к к п ц тет ,

оод ет е о л д пе ј ,

о д ње у ло еп е е о

фу кц о ње ту т к те ој

о то-к по те п леку ње

до е т к к п т л.

И д като , о то е ту ање

Нео по у јќ о ојот д к то те,

к л тетот, е е о т еѓу од т

по едл о т т т т к те под тоц ко

т еп оце л о т о п оце от до е у ње одлук , до олу ње

пот е те ко ц те т т т к те

под тоц , к ко о о т е лу ц ј

е ење ефект те од п о еде те пол т к

кт о т , е ј т е лење

дек по тој т о о т подо у ње

кт о т те о от п ње

пот е те под тоц , пот ду ње

от к л тет, к ко о еду ње о

к т т т к л т т д к то .

И јќ о п ед д под тоц те ко

е о е еде о текот е ј т од

дле те т туц , т те уп ту т ко т у о оле у ње ојот :

до ѓ њ ту т , оќе њ ту т ,

оќе њ т к ту т , е ту к

к п ц тет оте о ту от.

oning of the tourism development zones and

auto camps, as well as for a rac ng domes c and

foreign capital.

Indicators, monitoring and repor ng

Without ques oning the number of indicators,

the quality, meliness and interna onal compa-

rability of sta s cal data (that are invaluable for

the decision making process, for mee ng needs of

users of sta s cal data, as well as for the capacity

to evaluate and measure eff ects of implemented

policies and ac vi es), the audit holds the view

that there are opportuni es for improvement in

the ac vi es for collec ng necessary data, verify-

ing quality of data and introducing new quan ta-

ve and qualita ve indicators.

Data obtained from the competent ins tu ons

during the audit point to con nuous increase in

the number of tourist arrivals, overnight stays of

domes c and foreign tourists, accommoda on

facili es, and employees in tourism.

Ноќевања на т ан ки ту и тиOvernight stay of foreign tourists

62

И те те одење ту т чк

у о т тел к е т , ту т чк

под тоц дење т туц о л

ту т чк е о о -л ј пл тфо

От у т у ед т е под тоц

од о л т ту от у о т тел т ото,

то л ј е о у ње о о т

е е ње еопф т е т

фо ц ко ќе п ет т у т о о

ут ду ње пот е те е к кт о т

по т о е ој ту от о

Репу л к кедо ј .

И пле е т ц ј од ед те од До о о от по еѓу Вл д т Репу л к М кедо ј

Вл д т Репу л к Х т к о отк

о о л т ту от

пок ј о о т те ко е п ед де о

од ед те До о о от по еѓу Вл д т

Репу л к кедо ј Вл д т

Репу л к Х т к о отк о о л т

ту от, т те е е пле е т

до ол тел о о, то п ет т у

ед од п те дле те о

о ед от пе од д п е е т те

пот е кт о т у п еду ње

те ње о отк т о т у ње

цел те ц т о от До о о .

Во к те п о еду њето

коо д т е ј о Д от од е ј Репу л к Х т к ,

о е еду ње допол тел ед о т о

п о еде т е ј , од о о потт к у ње

о отк т о е еду ње у ло

пле е т ц ј од ед те До о о от, од т е ј т ц о е

те ње ото о отк по еѓу

дле те о т туц о т т

о л т о Репу л к кедо ј Репу л к

Х т к . де 03.11.2015 од о е ,

Репу л к Х т к , е о т от ед

по еѓу п ет т ц те т ото

ту Репу л к Х т к А е ц ј т

п о оц ј подд к ту от Репу л к кедо ј , о ок

те ње еѓу е т о отк .

Во ок д у ње ут де те

о тој , е ј т д де п епо к о цел

п е е ње е к д у ње т те.

Integrated system for tourism and hospitality

registries, tourism database and building

ins tu onal tourism network with online

pla orm

There is no unified database in the field of tour-

ism and hospitality, which limits the possibili-

ty for generating comprehensive reports and

information that will serve as basis for setting

up necessary measures and activities for fur-

ther development of tourism in the Republic of

Macedonia.

Implementa on of provisions of the Agreement

for coopera on between the Government

of the Republic of Macedonia and the

Government of the Republic of Croa a in the

fi eld of tourism

Despite the opportunities provided with the

Agreement between the Government of the

Republic of Macedonia and the Government of

the Republic of Croatia on cooperation in the

field of tourism, the implementation of the

provisions is not satisfactory. Therefore, the

authorities should take all necessary activities

to promote and intensify the cooperation and

achieve the Agreement objectives in the up-

coming period.

Within the implementation of the coordinat-

ed audit with the State Audit Office of the Re-

public of Croatia, for providing added value,

i.e. fostering cooperation and providing con-

ditions for implementation of the Agreement

provisions, the audit has initiated intensifica-

tion of cooperation between the competent

authorities in the same field in Macedonia and

Croatia. On 3 November 2015 representatives

of the Ministry of Tourism of Croatia and the

Agency for promotion and support of tourism

of the Republic of Macedonia held a meeting

in Zagreb on the subject of intensification of

mutual cooperation.

To facilitate overcoming iden fi ed shortcomings,

the audit made recommenda ons with a view to

taking appropriate measures.

63

епо к те п о ле е од о е ј

е о е ко оле у ње е к о т

е ект о т пол т к те, е к те

кт о т те о о л т ту от.

5. З КЛУЧОК

Оп тот док те ко е о е еде по п т п о еду ње те к етодоло ј

од т е ј т , д т о о д о

е лед от клу ок:

е е е те кт о т е к о о л т те

п ед ет е ј , о е еду т ој

ту от ( оле е ој : до ѓ њ ту т ,

оќе њ ту т , оќе њ т к

ту т ), к е ње о от е т

( ојот оте о ту от од 2012 до 2014

од еле т од 5,17%), п о о ње

култу те ед о т п од те о т т

епу л к кедо ј потт к у ње

еко о к от ој.

о, пок ј о о т те о ко пол

епу л к кедо ј п е е е те е к

кт о т , од е т е ј о е

д е клу дек è у те по то пот е

од п е е ње допол тел е к

кт о т ој ту от.

6. ДО К

В окоо о те т ту о епу л к

кедо ј , к ко дел од те едук ј

о д ње пот е те о е к е у

о о л т ту , о т те

п о ок те од о л т ту от у о т тел т ото п ед ду т дол тел

п о е о л п кт от туде т те

у е те о е ј т , оп о л о о т т о.

е ј т т к у дек к ј од еде

окоо о т ту о по т е

п к ко т у п кт т о

т т о, кој п ет т у п е от тек у ње допол тел ењ

е т у у ње т к ј .

З ње туде т у е

п кт т о о те т ту

клу у т до о о о у о т тел к о јект

од е ј т т т о о ко п кт т

т ко т у о е од .

The recommenda ons are aimed at increasing

effi ciency and eff ec veness of policies, measures

and ac vi es in the fi eld of tourism.

5. CONCLUSION

The audit scope and the evidence gathered us-

ing audit techniques and methodology provide

grounds to express the following conclusion:

Ac vi es and measures taken in the audited fi elds

ensure tourism development (increased number

of: tourist arrivals, tourist overnight stays, over-

night stays of foreign tourists), crea on of new

jobs (the number of employed persons in tourism

has increased by 5.17% from 2012 to 2014), pro-

mo on of cultural values and natural resources

of the Republic of Macedonia, and fostering eco-

nomic development.

Despite the opportuni es available in the Repub-

lic of Macedonia and the measures and ac vi es

taken so far, we may conclude that addi onal

measures and ac vi es for tourism development

are s ll needed.

6. BEST PRACTICE

The curricula of higher educa on ins tu ons for

tourism and hospitality in Macedonia, as part of

the educa on system for crea on of necessary

human resources in the fi eld of tourism, include

mandatory professional prac ce for students in

the country, and op onally abroad.

The audit points out that certain higher educa on

ins tu ons have established the prac ce of con-

nuous prac cal training abroad, which is a good

example for obtaining addi onal knowledge and

skills, as well as for learning foreign languages.

For engaging students and pupils in prac cal train-

ing, educa onal ins tu ons sign contracts with

domes c and foreign catering facili es where

prac cal teaching takes place con nuously.

In addi on, some educa onal ins tu ons orga-

nize interna onal conferences in the fi eld of tour-

ism for lectures and exchange of experience with

eminent foreign lecturers; representa ves from

the tourism industry also take part in the confer-

ences.

64

ок ј то , дел од о о те т ту

о т еѓу од ко е е од

о л т ту от ко е п о еду т п ед њ е ку т од т к

е е т п ед ко , пок ј туде т те, п у т у т п ет т од

ту т кото топ т о.

о текот 2014 од е л е п оектот Ко е е е т Це т до от о у ење

подо у ње е т те, о ед т од

И п о т п еку о отк ,

о од о л тето пл т л ко

кое, т е , е е о о оп е е о

о ј о е е оп е еду ње

п кт т туде т те од отел ко-

е то т к т ок .

7. ОЧ К ВАН Л А / О А НА

В НО О В ЈА А

п о еде те кт о т од о

коо д е ј , д де те п епо к

од т т , ко ќе п ед к т п е е ње

л до е у ње од еде пол т к , е к

кт о т те л ќе д т п е е е о

ед от пе од, еѓу д у ото ќе о е ед т :

� е ењ ку т о по еѓу И

у е к о т е ј ;

� т е о е к кт о т

п е е е од дле те тел о

ој ту от ооп то;

� потт к у ње еѓу е т о отк

по еѓу дле те т ту ;

� де ње ј д к то

ледење е ект те од ту от;� оле у ње ојот т к ту т ,

о то куп от ој ту т

оќе њ ооп то;

� оле у ње о т е от де е

п л ;

� оле у ње ојот оте о

деј о т ту у о т тел т о;

� оле у ње у е т ото о Д ;

� дење оод ет о о

те ;

� п о о ње култу те ед о т ,

т д ј т п од те о т т

д те у е о е ј т .

The project Congress Center and Center for life-

long learning and improving skills funded by IPA

CBC program was implemented in 2014. With-

in the project the resort at Plackovica Moun-

tain was renovated and provided with modern

equipment for practical teaching of students

studying academic discipline for hotels and

restaurants.

7. EXPECTED RESULTS/AUDIT ADDED VALUE

The ac vi es conducted with this coordinated

audit and the recommenda ons thereof will re-

sult in undertaking or adop ng specifi c policies,

measures and ac vi es, and will also provide:

� exchange of knowledge and experience be-

tween the SAIs par cipa ng in the audit;

� transfer of new measures and ac ons under-

taken by competent bodies for tourism devel-

opment overall;

� fostering coopera on between the compe-

tent authori es;

� defi ning clear indicators for monitoring eff ects

of tourism;

� increased number of foreign tourists and thus

the total number of tourists and overnight

stays;

� increased foreign currency infl ow;

� increased number of employees in the fi eld of

tourism and hospitality;

� increased share in GDP;

� development of appropriate informa on sys-

tems; and

� promo on of cultural values, tradi ons and

natural resources of the countries par cipat-

ing in the audit.

65

Published by:

State Audit Offi ce of the Republic Croa a

Edited by:

State Audit Offi ce of the Republic of Croa a / Nediljka Rogošić, MSc. Assistant Auditor General

State Audit Offi ce of Hungary / Mr. Péter Dankó, Head of Department of Methodology and Interna onal Rela ons

State Audit Offi ce of the Republic of Macedonia / Maksim Acevski, MSc. Head of Department

Compiled by:

State Audit Offi ce of the Republic of Croa a / Ines Stegić, Head of Department, Anita Materljan, Head of Department, Mia Garma, Auditor, Mar na Jurjević, Auditor, Marija Živković, Assistant Auditor

State Audit Offi ce of Hungary / Mr. Péter Dankó, Head of Department of Methodology and Interna onal Rela ons, Annamária Peisch, Auditor

State Audit Offi ce of the Republic of Macedonia / Maja Jovanovska Cvetkovski, MSc. Senior Auditor, Irena Trajkovska, Auditor, Nadica Peshovska, Junior Auditor

Photographs:

Croa a

Split, front page – Ivan Čović – source HTZ

Hvar, pg. 13 – Ivo Biočina – source HTZ

Plitvička jezera and Zadar, pg. 22, 33 – Aleksandar Gospić – source HTZ

Korčula, pg. 29 – Mario Romulić i Dražen Stojić – source HTZ

Hungary

Magyar Turizmus Zrt - Hungarian Tourism Limited

Macedonia

Front page of the joint report: Church St. Jovan Kaneo, Ohrid - Stojan Toshe Nikolovski – private collec on

Na onal Report

Ohrid, pg. 51 – Stojan Toshe Nikolovski – private collec on

Matka Canyon, Skopje pg. 52 - Metodi Maksimov - private collec on

Archaeological site Stobi, near Gradsko pg. 53 - Stojan Toshe Nikolovski - private collec on

Paragliding World Cup, Krushevo pg. 59 - Kaliopi Petkoska - private collec on

Promo onal material of the Agency for promo on and support of tourism, pg. 60 –APST

This document is available at:

www.revizija.hr

www.asz.hu

www.dzr.mk

Printed by:

Sveučilišna skara d.o.o., Zagreb