5

Na putu redukcionistièko-holistièke

ravnote�e savremene nauke i dru�tva

Vuk Uskokoviã

id46759318 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com

6

Posveãeno mojoj Baki, i svim bri�nim ljudima na svetu

7

Sadr�aj: Predgovor...........................................................................................................................1 Uvod (Zacrtavanje puta).....................................................................................................4 �ta je to nauka?........................................................................................................ 4 Jin i Jang u svemu.....................................................................................................5 U svetu reèi..........................................................................................................................8 O poreklu redukcionizma i holizma u nama............................................................8 O poreklu nauènog redukcionizma........................................................................12 Kvantiteti ili kvaliteti.............................................................................................14 O pitanjima i odgovorima nauke............................................................................18 Redukcionizam reèi i mapiranja Prirode................................................................22 Poreklo redukcionizma u percepciji.......................................................................28 Redukcionistièka linearna uzroèno-poslediènost

i holistièka metaforiènost na misaonom nivou......................................................32 U kvantnom svetu..............................................................................................................39 Od Hajzenbergove relacije neodreðenosti ka kvantnom holizmu.........................39 Epistemolo�ke interpretacije kvantne teorije.........................................................46 O otkriãu nelokalnih skrivenih efekata..................................................................49 Ontolo�ke interpretacije kvantne teorije................................................................55 Problem nauènog odnosa prema otvorenosti nauke..............................................58 Um i Priroda kao hologram...................................................................................64 Um kao kvantni kompjuter....................................................................................71 Redukcionizam i holizam u �ivome svetu..........................................................................81 Problem redukcionizma u nauci o �ivom svetu.....................................................81 Redukcionizam i holizam u medicini....................................................................86 �ivot kao samo-organizacija.................................................................................92 Uèenje kao evolucija...........................................................................................100 Kvantna evolucija...............................................................................................107 Redukcionizam i holizam u savremenom dru�tvu...........................................................111 Redukcionizam i holizam svakodnevnice............................................................111 Redukcionizam i holizam na globalnom dru�tvenom nivou................................117 Redukcionizam i holizam savremenog ekonomskog upravljanja........................124 O redukcionizmu i holizmu u edukaciji...............................................................135 O redukcionizmu i holizmu u umetnosti..............................................................146 Zakljuèak (Posle ki�e)......................................................................................151 Odabrana literatura.........................................................................................153

8

Predgovor II Dragi èitaoèe, Knjiga u koju upravo zakoraèuje� pisana je u potrazi za putevima, putevima koji povezuju nas kao misaona biãa sa raznoraznim detaljima Prirode. Jo� od kada sam bio

mali, moja zadivljenost knjigama nije imala kraja. Oduvek sam mislio da kao da trenutka u kome do�ivim oko sebe prisustvo pisanih reèi, mora knjiga na policama, bivam preplavljen oseãanjima bliske, prosvetljujuãe mudrosti. Meðutim, sve te mudre knjige su

u biblioteci mojih roditelja jo� od malena bile podeljene na Mamine i Tatine knjige. Dok

su se u Maminim knjigama prièale prièe o drevnim pametnim predanjima, mudrim savetima, morima Lepote, zvezdama i poeziji, Tatine knjige su se bavile nauènim

istra�ivanjima, svetom kristala, tehnike, sa dono�enjem vi�e praktiènog, a manje

spiritualnog saznanja pro�etog vi�e racionalnim, a manje estetskim zakljuèivanjima. I u

�koli su predmeti koji su se odnosili na uoèavanje lepoga i korisnoga u Prirodi bili posve

razdvojeni, iako su te dve osobine u mojim razmi�ljanjima bile neraskidivo povezane.

Oduvek sam se pitao koji bi to èudesni put bio koji bi povezivao ova dva sveta, svet savremene nauke i svet Lepote, umetnosti, religije. Ova knjiga predstavlja rezultat jedne potrage za izgubljenim nitima koje povezuju ova dva èarobna sveta. Tokom pisanja knjige sam se trudio da po�tujem pravilo da isuvi�e neèega ne

znaèi uvek da je to i mnogo bolje, te je koncepcija ovog rada zadr�ala tok nepredvidljivog

tra�enja, od njenog poèetka do kraja. Poglavlja su u svojim fundamentalnim crtama

pisana redosledom koji je dat u knjizi, tako da uvod pre predstavlja cilj koji sam sam sebi dao u startu pisanja, odakle sam krenuo na Put istovremenog otkrivanja i opisivanja koji sam zadr�ao sve do poslednje misli u knjizi. Stoga mi se èini da ova knjiga predstavlja

jednu Sunèanu avanturu, u kojoj bih bio najradosniji ukoliko bih znao da ãe� i Ti kroz nju pronaãi neke davno zaboravljene misli koje ãe osvetliti nove puteve u daljem istra�ivanju

Prirode. Seãam se jedne Zen prièe, koja glasi ovako: »Dok nisam prouèavao Zen, reke su bile reke, i planine su bile planine. Kada sam poèeo da prouèavam Zen, reke su prestale da budu reke, i planine su prestale da budu planine. Ali, kada sam prouèio Zen, reke su opet postale reke, i planine su opet postale

planine.« Slièno ovome mudrome misliocu, i ja se nakon pisanja èitave knjige oseãam kao

da sam ponovo sagledao detalje Prirode jednim starim oèima, i na neki naèin se vratio na

njen radoznali poèetak, prepun novih puteva koji se pru�aju u nedogled, i jo� svetlijih

unutra�njih pitanja. Na kraju predgovora se moram zahvaliti nekim biãima bez èije pomoãi ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Na prvom mestu su tu moji roditelji i moja èitava porodica,

koja je neumornim inspirisanjem i otkrivanjem svetih pogleda na svet, obasipanjem pa�njom i Ljubavlju, predano�ãu i sreãom, razvila moju �elju da se bavim otkrivanjem novih puteva u Prirodi. Kao nekakav sreãni cvet, bio sam zalivan oseãanjima lepoga,

kreativno�ãu i rado�ãu, �to me je odvelo na Put traganja i beskrajne vere da ãe »Lepota

9

zaista spasiti svet«. Zahvalan sam Dejanu Rakoviãu i Momèilu M. Ristiãu, koji su mi, proèitav�i rukopis ove knjige, ukazali na izvesne nedostatke, koje sam, nadam se, verno

ispravio. Mnogi umetnici, koji su �irom planete izlivali svoja oseãanja u bla�ene

harmonije, èinili su, takoðe, da duboko shvatim koliko je va�no oplemenjivati �ivote biãa

svojim skromnim delima. Dugujem veliku zahvalnost i svim ljudima koji su svoje dragocene misli pisali svuda po svetu i na èiji mali deo sam ja sluèajno nai�ao, te ih

inkorporirao u ovu knjigu. Mnoge takve misli su razvile i neke nove ideje, te ukoliko sam i sluèajno isprièao ne�to novo u ovoj knjizi, onda je to, naravno, stoga �to sam to video

gledajuãi svet sa ramena d�inova. I na kraju, nisam zahvalan samo onima za koje znam

da su uticali na moj pogled na svet, veã i svima onima za koje to, mo�da danas, nisam

svestan; bila to neka, na�alost, nezapa�ena ili zaboravljena biãa, �ivotinje, biljke, zvezde,

poneki vetriã, morski talas ili kamenèiã, njihov uticaj je sigurno dovoljno veliki da bi im

trebalo pru�iti beskrajnu pa�nju.

Vuk Uskokoviã, Septembar 2003. � Februar 2004.

10

Uvod (Zacrtavanje puta) »Put koji se mo�e oznaèiti nije Veèni Put: Tao.

Ime koje se mo�e izreãi nije Veèno Ime« Tao Te Ãing I �ta je to nauka ?

Pod pojmom nauke mo�emo podrazumevati razne stvari. Nekoga nauka podseãa

na dru�enje sa knjigom u rukama i pronicanje u tajne raznovrsnih pravila i zakonitosti,

nekoga na more matematièkih formula i zbrku zapletenih logièkih veza, a nekoga na

sveèani svet egzaktne elegancije i univerzalne èistoãe u kome dominiraju pravila zacrtana

po zakonima Prirode koja nas je stvorila i odnegovala kako bismo joj se jednoga dana divili pomoãu pogleda na nju zvanim nauka. Pod pojmom nauke se mogu podrazumevati i ne samo njene primarne osobine, vezane za procese i rezultate saznanja, veã èak mnogo

èe�ãe i posledice ovih saznanja koje su se kroz ljudske delatnosti vremenom preslikale u

nove kvalitete i detalje savremenog sveta. Tako bi nas pomisao na pojam nauke asocirala ne samo na biblioteke, knjige i matematièke jednakosti, veã i na visoke tehnologije, hitre

kompjutere, svemirske letelice i svetlucave gradove, ali i na atomske bombe, zla oru�ja,

pra�njave ma�ine, tmurne fabrike, sredstva ve�taèke moãi i zagaðenja Prirode. U izvornom smislu reèi, nauka bi trebalo da predstavlja pojam koji bi opisivao

civilizacijsko predanje o veènim i predvidljivo promenljivim zakonima koji su imanentni

u svetu koji smo mi i koji je oko nas, svetu koji po shvatanju nauke ostavlja svoje jedine bitne tragove u mislima ljudi putem opa�anja, bilo direktnog, bilo pomoãu raznih mernih

instrumenata. Upravo zato je nauka kao veza izmeðu nas i sveta koja pronalazi nove veze

u svetu, neodvojiva od ljudi, jer samo u njihovim mislima i ostvarenjima postoji. Pod pojmom nauke stoga mo�emo podrazumevati ne samo izvesnu metodologiju izuèavanja

sveta, veã i nauèno dru�tvo koje se tom metodologijom koristi. Svet je po tradicionalnom

shvatanju nauke takav kakav je, objektivan i nezavisan od nas, dok ljudi pomoãu nauènih

pristupa istra�ivanjima poku�avaju da opi�u taj svet sa �to manje kvaliteta, kao �to su na

primer energija, vreme, masa, polje, prostor i sl. Meðutim, danas izgleda kao da

savremena nauka ne samo da vi�e nije u stanju da odr�i svoju vi�emilenijumsku te�nju ka

objektivnosti, veã i da je pristup zasnovan na merenju kvantitativnih odnosa i kori�ãenja

�to manje kvaliteta èini nepovoljnom za pru�anje inteligentnim biãima odgovora na

su�tinska pitanja smisla Kosmosa. Nauka, dakle, nema samo svoj apsolutni karakter, pod kojim mo�emo

podrazumevati te�nju ka spoznavanju istinitosti prirodnih uzroèno-poslediènih veza, veã i

pragmatièni karakter, jer je razvoj nauke implicirao rast ljudskih sposobnosti �to

efikasnijeg kori�ãenja prirodnih resursa, odnosno izumeãe i proizvodnju mnogih stvari

bez kojih bi �ivot veãine stanovnika u veku iza nas bio skoro nezamisliv. Meðutim, i

pored toliko mnogo korisnih izuma koji su za nama, neophodno je da se osvrnemo i postavimo sebi pitanje: da li je nauka donela vi�e dobrog ili lo�eg ? Jer, i pored modernih

sredstava komunikacije pomoãu kojih mo�emo do�ivljavati slike i zvuke sa udaljenih

11

delova planete, kompjutera na kome mo�emo simulirati stvarnost, �ahovske igre ili

hemijske reakcije, traktora koji olak�avaju zemljoradnju ili aviona sa kojim mo�emo

odleteti na suprotni kraj Zemljine lopte za samo nekoliko sati, moramo uzeti u obzir i silne ratove, destruktivna oruða, nuklearne podmornice i ribe sa �ivom i plutonijumom u

morima, pohlepne korporacije, preteranu potro�nju prirodnih resursa i sve veãa zagaðenja

Prirode, neravnopravnosti razvoja �ivotnih potencijala, istrebljivanja biljnih i �ivotinjskih

vrsta i dr. Ljudi su posredstvom nauènih saznanja dobili moã koju mogu koristiti u

dvojake svrhe. Priroda se implementacijom nauènih otkriãa mo�e uèiniti jo� èudesnijim

mestom za �ivot ili jo� neravnopravnijom i nepristupaènijom za radosno i blagosiljajuãe

�ivljenje nego �to to danas jeste. Uticaj nauène misli na sve okvire dru�tvenih

karakteristika i individualnih razmi�ljanja je neminovan, a skreãuãi pa�nju na

neravnote�e koje trenutno vladaju u nauci kao globalnoj svepro�imajuãoj ljudskoj

planetarnoj mre�i dejstava, ukazaãemo na Put izlaza iz privremene krize, koji, premda je

u sluèaju promena paradigme najèe�ãe revolucionaran i praãen oseãajem dezorijentacije,

ne mora biti tako naprasan, te u sluèaju ne�nog pomeranja balansa, mo�e biti tih i

neprimetan. Posledice ovakvog uspe�nog prilaza sagledavale bi se ne samo u sreãnijim i

zadovoljnijim �ivotima ljudi, veã i u nestanku pohlepe, egoizma, sebiènosti, straha i

drugih negativnih globalnih oseãanja za koje ãemo pokazati da su podrazumevajuãi

pratioci nauènih shvatanja sveta u kome �ivimo. Cilj apsolutne nauke kao metode saznavanja u komunikaciji inteligentnih biãa i

Prirode, bi sa njene sopstvene dana�nje, premda zastarele perspektive, bilo poznavanje

svega �to postoji, i kontrola i moã predviðanja svega �to bi iz toga �to postoji u buduãim

trenucima moglo da nastane. Iz razmi�ljanja o realnoj ostvarljivosti ovakvih shvatanja se raða ideja da bi se èoveku mogla pripisati staromodna slika dominantnog Boga na zemlji,

kako bi se svet uèinio ravnopravnijim i boljim mestom za �ivot, iako ovakav prilaz u

svojoj osnovi najèe�ãe sadr�i stvaranje jo� veãih socijalnih razlika i nejednakosti. Danas

je jasno da je poduhvat op�teg poznavanja svega postojeãeg neizvodljiv kori�ãenjem

logièki struktuiranog nauènog pogleda na svet. Da bismo nauènom sve�ãu dostigli

proroèanstvo »kraljevstva Bo�ijeg« na Zemlji, moraãemo da izmenimo njen pristup

prema istra�ivanju sveta, a uz ovo bi i primenjene nauke, odnosno upravljanje

implementiranim i industrijski razvijenim tehnologijama, nastalim na temeljima nauènih

otkriãa, moralo sagledati svoj karakter u �irim vidicima, i obuhvatiti efektivno otvoreniji, holistièki pristup. Jin i Jang u svemu U svemu mo�emo pronaãi dva �suprotstavljena� polariteta, te kao posledicu toga

pretpostaviti postojanje polo�aja ravnote�e u kontekstu njihovog dejstva. Na sam polo�aj

ravnote�e sa velikom izvesno�ãu ponekad mo�emo ukazati, kao na primer u sluèaju

klackanja na klackalici. Sve �to nam je potrebno tada su mase tela koja se klate, i uz

nekoliko matematièkih pravila lako ãemo izraèunati udaljenost na kojoj bi trebalo da

budu tela od centra klackalice da bi se uspostavio polo�aj ravnote�e u kome ãe se oba tela

nalaziti na istoj visini. U ne�to slo�enijem sluèaju pronala�enja ravnote�nih stanja

hemijskih reakcija moramo meriti koncentracije reaktanata i proizvoda, te pretpostaviti ili znati stehiometrijsku formulu reakcije. U jo� komplikovanijem sluèaju tra�enja

12

ekosistemske ravnote�e izmeðu date putanje industrijske proizvodnje i potro�nje

planetarnih resursa, morali bismo poznavati funkcije veoma mnogo parametara, kao �to

bi mogle biti stope zagaðenja i degradiranja jedinjenja u svakom koraku proizvodnje i

potro�nje, brzine kru�enja obnovljivih resursa kroz planetarne cikluse materije, posledice

planetarnog zagrevanja i slièno. Opet, u sluèaju pronala�enja ravnote�e izmeðu

raznovrsnih posledica nauènih metodologija i otkriãa, koja bi ukazala na optimalni put

kako tehnolo�kog, tako i ekonomskog progresa, bilo bi nam potrebno nebrojeno mnogo

realno nemerljivih parametara, ukljuèujuãi sve subjektivne kvalitete kojima ljudska biãa

pridaju smislenost bezbrojnim detaljima savremenog postojanja, tako da bi jedna ovakva analiza bila apsolutno neizvodljiva bez uvoðenja grubih aproksimacija koje se èesto,

na�alost, mogu podesiti tako da pru�aju �eljene rezultate. U sluèajevima tako slo�enih

ravnote�a, ostaje nam da se koristimo izvoðenjem zakljuèaka bez pozivanja na striktne

kvantitativne dokaze, �to nauka kakvu poznajemo obièno osuðuje, te veãinu

nekvantitativnih analiza odbacuje kao nerelevantne. Meðutim, jedna od poenti ove knjige

ãe biti i uviðanje va�nosti insistiranja na kvalitetima, jer se samo pomoãu kori�ãenja �to

vi�e kvaliteta u opisima sveta mo�emo pribli�iti su�tinskim, obogaãujuãim i

prosvetljujuãim putevima koji nas povezuju10 i pru�aju smislenost postojanju.

U drevnim spisima sveta spominje se sveprisutna ravnote�a izmeðu vrhovna dva

polariteta, koji se èesto usled najoèiglednije biolo�ke analogije nazivaju mu�kim i

�enskim principom: u kineskoj drevnoj kulturi to su Jang i Jin, u indijskoj mitologiji �iva

i �akti, u hri�ãanskoj tradiciji je prisutan simbol krsta kao unakrsne ravnote�e izmeðu

nebeskih i zemaljskih principa itd. Dva suprotstavljena polariteta izmeðu kojih postoji

�ivotni naboj, ne samo �to su uzrok nastanka �ivoga sveta, veã se mogu pronaãi u svim

stvarima, najèe�ãe u vi�estrukim i razlièitim oblicima koji postaju oèigledni zavisno od

interaktivnog nivoa sa koga posmatramo, odnosno uèestvujemo. Tako bi nam sa

meðugalaktièkih razmera, gravitaciona sila koja te�i da privuèe galaksije u taèku

ponovnog nastanka Kosmosa, izgledala suprotstavljena silom koja stoji u osnovi njihovog meðusobnog udaljavanja. Zagledajuãi se u jednu nebesku zvezdu, primetili

bismo da ona postoji upravo zahvaljujuãi ravnote�i izmeðu gravitacione sile koja te�i da

je prostorno sa�me i nuklearnih reakcija fuzija koje odr�avaju visoke pritiske unutar nje,

a o kojima nam svedoèi treptanje zvezde na nebeskom svodu. U sluèaju na�eg Sunca, ova

ravnote�a je ta koja implicira prisustvo svetlosti i postojanje �ivog sveta na na�oj planeti,

te i nas samih. Zvezde u na�im oèima se, pak, ureðeno kreãu kroz Mleèni put zahvaljujuãi

ravnote�i izmeðu gravitacione sile koja te�i da privuèe zvezde ka centru Galaksije i

centrifugalne sile koja te�i da ih uputi van njega. Jedna sne�na pahuljica je postojana

zahvaljujuãi ravnote�i privlaènih i odbojnih meðumolekulskih sila, a ukoliko se spustimo

u kvantni svet, videãemo da slo�ena ravnote�a izmeðu naelektrisanja elektrona i protona

odr�ava stabilnim atome, gradivne elemente materije kakvu primenjena nauka poznaje.

Stabilne ravnote�e izmeðu protona i neutrona, zahvaljujuãi precizno pode�enim

zavisnostima privlaène i odbojne jake nuklearne sile od rastojanja, postoje u atomskim

jezgrima, i one su odgovorne za odr�avanje sna�no pozitivno naelektrisanih atomskih

jezgara u stabilnim stanjima. Sliène ravnote�e mogu se pronaãi i u okvirima dru�tvene

zajednice u kojoj �ivimo, kao i koristeãi se apstraktnijim i sveobuhvatnijim pojmovima

od onih iz konkretnog jezika nauke. �iva biãa koja su se na na�oj plavoj planeti pojavila

na mestu dodira kristalnih tektonskih sistema koje pokreãe unutra�nja planetarna toplotna

energija i atmosferskog sistema koga pokreãe Sunèeva toplota, postoje u ravnote�i

13

katabolièkih i anabolièkih procesa metabolizma (èije su posledice najoèiglednije u

pokretima udisanja i izdisanja), simpatièkog i parasimpatièkog nervnog sistema, dveju

mo�danih hemisfera, rada i odmaranja itd. Ukoliko bismo nekim posebnim oèima mogli

da posmatramo èitav Kosmos, mo�da bismo ga mogli celoga sagledati u

multihijerarhijskoj sveprisutnoj igri izmeðu Jina i Janga. �irenje � sa�imanje, uzimanje � davanje, kolièina � put, razum (logièko rezonovanje) � intuicija, analitiènost � sintetiènost, reprezentacionizam � solipsizam, diferencijacija � integracija, nauka � religija, snaga � milostivost, poredak � sloboda, hrabrost � èednost, mudrost � lepota jo� su neki od �iroko obuhvatnih harmoniènih polariteta koji odgovaraju respektivnom

odnosu izmeðu Janga i Jina. Igra uravnote�avajuãih procesa koji prividno te�e da

promene sistem u razlièitim smerovima dovodi do pojava kvaliteta sveta, odnosno èudesnih putanja razmi�ljanja i oseãanja inteligentnih biãa i Prirode. Dva suprotstavljena

polariteta koji ãe se slièno idejnom kristalnom embrionu nalaziti u centralnom mestu ove

knjige, oko kojih ãe se otelotvoriti mnogi drugi pogledi na svet, su redukcionizam � holizam (svetost), jer je ova dualnost prisutna ne samo na nivou nauènih opisa i

obja�njenja, veã i u �ivotnim i saznajnim procesima svih �ivih biãa, te i u samom

ustrojstvu sveta u kome �ivimo i koji jesmo. Pokazaãemo da je za dalji napredak nauke

neophodno njeno vraãanje u ravnote�u preuzimanjem holistièkih viðenja na raèun dela

zastarelih redukcionistièkih shvatanja. Bitno je primetiti da dva arhetipska polariteta ne

pripadaju odvojenim kategorijama, veã su ekstremni polovi jedne celine. Sve prirodne

pojave su ne samo dinamièke ravnote�ne igre izmeðu Jina i Janga, veã i neprekidne

oscilacije izmeðu dva pola, jer se samo takvim postepenim i tihim prelazima opstaje na

putu Prirode. Ovaj Put beskrajnih kosmièkih procesa poznat je kao Tao.

14

U svetu reèi

»Na cilj ãe� stiãi kada doðe� na poèetak i prepozna� predeo« T. S. Eliot

O poreklu redukcionizma i holizma u nama Premda mnogi smatraju da se istorijski koreni redukcionizma mogu pronaãi u

samoj nauènoj misli, ovakvo shvatanje je delimièno pogre�no, jer iako je pojam

redukcionizma verovatno nastao u svrhu opisivanja izvesne nauène metodologije tokom

vrhunca njene perspektivnosti, poèetak redukcionizma se na civilizacijskom nivou izra�avanja i misaonog opisivanja Prirode nalazi u prvim mislima stanovnika na�e

planete. Redukcionistièke misli mogu biti toliko jednostavne da ne moraju biti ni logièki,

a ni uzroèno-posledièno konzistentne, te im se stoga ni ne mora pripisati nauèni karakter.

Ono �to se nalazi u njihovoj osnovi je, kao �to ãemo videti, proces imenovanja, i to u bilo

kojoj formi. Ali, najpre, �ta su to redukcionizam i holizam? Redukcionizam, koji se èesto naziva i merizmom od grèkog meros, �to znaèi

»deo«, po standardnoj definiciji je smatranje da je vrednost celine jednaka sumi vrednosti

njenih delova. Drugim reèima bi se ova tvrdnja mogla iskazati tako da pojam celine u

potpunosti po redukcionistièkim pravilima mo�e biti zamenjen sumom svojih delova, a ovakav stav se nalazi u osnovi nauke kakvu poznajemo. S druge strane, standardna definicija holizma* glasi da je vrednost celine daleko veãa od sume vrednosti njenih

delova, kao i da se celina ne mo�e predstaviti sumom ili funkcijom bilo kojih njenih delova. Naime, razlika vrednosti celine i vrednosti svih njenih delova bi bila jednaka vrednosti takozvanih emergentnih** osobina (kvaliteta) celine, �to je posledica

jednostavne èinjenice da izmeðu delova sistema postoje relacije koje ne bi postojale bez postojanja sistema kao celine, kao i toga da je interakcija celine sa svojom okolinom razlièita u odnosu na interakciju njenih pojedinaènih ili razme�tenih delova sa istom

sredinom. Premda iz ovakve dve definicije mo�e izgledati da su redukcionizam i holizam meðusobno iskljuèivi i nekompatibilni, u daljem toku knjige ãemo pod pojmovima

redukcionizma i holizma podrazumevati �iroke aspekte ne samo nauènog pristupa

spoznaji sveta, veã i svakodnevnog razmi�ljanja, te ãe se tako ukazati izvesna komplementarnost ovih dveju, naizgled nespojivih naèina sagledavanja sveta. Po�to su

sve definicije po definiciji redukcionistièke, tada je sagledavanje ovih dveju pojmova iz

slobodnijih perspektiva razumljivo. Redukcionizam ãe stoga, za nas biti svako opisivanje ili obja�njavanje Prirode njenim redukovanjem na »delove«, dok ãemo pod holizmom

do�ivljavati misaono i oseãajno obuhvatanje svih naizgled razdvojenih prirodnih entiteta

u neraskidivu i smislenu celinu. Primer jedne emergentne osobine bi mogao da bude akord sa gitare. Harmonija

tog zvuka poèiva u putanji koju iznedruje odnos izmeðu pojedinaènih tonova, i

* Reè »holizam« potièe od grèkog holos, �to znaèi »celina«, dok i englesko hal znaèi zvuk, celina, zdravlje. ** Ovaj pojam potièe od engleske reèi emergence, �to znaèi pojavljivanje, izranjanje, a opisuje i astronomsku pojavu izranjanja nekog do tada zaklonjenog nebeskog tela na videlo.

15

smislenost akorda se nikako ne mo�e pronaãi u pojedinaènim tonovima, veã samo u

odnosu njihovog meðusobnog odnosa sa umom slu�aoca. I sam akord je dalje deo neke kompozicije, tako da uèestvuje u formiranju nekih drugih emergentnih semantièkih

kvaliteta koje je nemoguãe objasniti pomoãu pojedinaènih akorda i njihovih smena.

Poznato je, takoðe, da se osobine hemijskih jedinjenja ne mogu svesti na osobine njihovih sastavnih atoma. Tako, ukus molekula �eãera kao jedna emergentna osobina

odgovarajuãe interakcije izmeðu atoma ugljenika, vodonika i kiseonika ne poèiva ni u

jednom od ovih atoma posebno, veã u interakciji èitave celine molekula sa èulnim

ãelijama ukusa na jeziku. I smisao svake knjige u umovima èitalaca se ne nalazi u

slovima, reèima ili reèenicama, veã u njihovoj zajednièkoj celini. U sluèaju pojava

emergentnih osobina sistema, jednostavnost i prirodnost koji se primeãuju na jednom

nivou potièu iz kompleksne organizacije na ni�im nivoima. Tako je, na primer, ureðen,

smiren, jasan i ponekad naizgled statièan svet koji percepiramo emergentna posledica

sveprisutne igre atoma za koju na�a èula nisu osetljiva. Do opisa holistièkih sistema usled

prisustva emergentnih pojava i osobina po definiciji se ne mo�e doãi dedukcijskim

zakljuèivanjem iz teorija u koje su ukljuèeni samo ni�i organizacijski nivoi, �to znaèi da

redukcionistièka nauka, èijim shvatanjima je i dalje (pod)svesno naklonjen najveãi broj nauènika, i koja je skoro potpuno zastupljena u savremenoj nauènoj edukaciji, nije u

stanju da pru�i adekvatan opis pojava na bilo kom holistièkom nivou, koji ne mora biti

samo onaj sa koga ljudska biãa percepcijom i oseãanjima do�ivljavaju svet. Priroda izgleda razlièito na svakom novom nivou posmatranja, odnosno sa svake

nove taèke gledi�ta. Sa menjanjem konteksta posmatranja odreðenih pojava, primetiãemo

potpuno razlièite kvalitete, jer su oni zapravo putanje koje povezuju, najèe�ãe um sa

prirodnim pojavama. Stoga ãe svaka nauèna teorija posedovati neogranièene moguãnosti

za uvoðenje beskonaènih novih kvaliteta, entiteta, sistema, nivoa i sl. za koje ãe, �to je

najva�nije, va�iti posebni zakoni Prirode. Ovakvo gledi�te je naravno nekompatibilno sa

shvatanjima redukcionistièke nauke po kojima svet poseduje ogranièen broj moguãih

vidova osnovnih svojstava i kvaliteta, �to eventualno mo�e dovesti samo do

kvantitativnih beskonaènosti koje potièu od neogranièenog broja kvalitativno odreðenih

entiteta iste vrste. Iako je iz pojavljivanja novih kvaliteta sa svakim slo�enijim nivoom

prouèavanih pojava jasno da se do opisa slo�enijih nivoa ne mo�e doãi jednostavnom

ekstrapolacijom osobina sa ni�ih nivoa, u nauci je danas i dalje gotovo u potpunosti

zastupljena redukcionistièka paradigma po kojoj je pristup svoðenja celine na delove

realan. Tako se smatra da bi se zakoni koje prouèavaju nauka o materijalima mogli svesti

na atomske zakonitosti, zakoni hemije na zakone fizike vi�e tela, zakoni molekularne

biologije na zakone hemije, zakoni psihologije na zakone fiziologije, odnosno molekularne biologije, a zakoni socijalnih nauka na zakone psihologije4. Prirodne zakonitosti, koje danas figuri�u u odvojenim nauènim oblastima, bi se na osnovu

redukcionistièkih shvatanja mogle sveste na zakone koji upravljaju elementarnim èesticama, dok bi se u »idealnom« sluèaju èitav svet i sve postojeãe moglo objasniti

pomoãu najfundamentalnijih kosmièkih entiteta, koji se, kao �to ãemo kasnije videti,

putem tradicionalne nauène metodologije verovatno nikada neãe razluèiti. Oèigledna

prednost prihvatanja ideje o beskonaènom broju kvaliteta koji izranjaju sa svakim novim

nivoom slo�enosti sistema je u tome �to bi nauèna istra�ivanja sa ovakvom polaznom

pretpostavkom bila li�ena ogranièenja koja proizilaze iz pretpostavke da je skup op�tih

svojstava, kvaliteta i zakona Prirode konaèan, te da ga je neophodno koristiti u svim

16

kontekstima, uslovima i stepenima aproksimacije18. Ovakvo shvatanje koje bi uèinilo

nauku veènom ljudskom istra�ivaèkom delatno�ãu, ne sla�e se naravno sa zastarelim

te�njama o poznavanju èitavog sveta i predviðanju svih kosmièkih i zemaljskih pojava iz

perspektive èoveka i to na bazi matematièkih zakona. Redukcionizam se, u op�tem sluèaju, ne mora formulisati samo kao shvatanje u

okviru koga je suma delova sistema jednaka po vrednosti celini, veã i kao tvrdnja da je

svaku opa�enu pojavu moguãe redukovati do sitnijih detalja, kao i da je svaki uzroèno-posledièni proces moguãe sintaksièki formulisati, ili da je svaki proces koji je moguãe

definisati, moguãe i proraèunati. Redukcionistièki pogled na svet se bazira na tra�enju

uzroka postojanja svih opa�ajnih pojava na ni�im, iz redukcionistièkih vidika

fundamentalnijim nivoima, pomoãu kojih se sve pojave na vi�im nivoima mogu objasniti. Nauka se, kao �to je poznato, bavi prouèavanjem veza izmeðu procesa merenja i

dobijenih rezultata u vezi sa uslovno razdvojenim delovima na�eg sveta, odnosno

prividno odvojenim »skupovima entiteta« koje karakteri�u svojstveni odgovori na

delovanja mernih aparata. Dakle, da bi svet bio razdvojen na izabrane delove, odgovor na dejstvo izvesnih mernih aparata na svakoga od njih mora biti specifièan, odnosno oni

moraju biti razlièito primeãeni i posmatrani, �to se u preciznim crtama nauène

metodologije opisuje pridavanjem kvantitativnih vrednosti izvesnim kvalitetima. Ukoliko dr�imo na dlanu jedan kamenèiã, on nam mo�e izgledati relativno kompaktan i nedeljiv,

ali pogledamo li ga pod mikroskopom, primetiãemo da je sastavljen od mno�tva manjih,

meðusobno spojenih zrnaca. Koristeãi se dalje, na primer, difraktografskom analizom

otkrili bismo izvesnu kristalnu ureðenost ovih zrnaca, a koristeãi se zatim, na primer,

atomskom spektroskopijom prona�li bismo i koji su to atomi ili joni poreðani u

periodiènim i simetriènim kristalnim strukturama ovih mikro-zrnaca. Tako bismo lako mogli da zakljuèimo da se kamenèiã mo�e egzaktnije i op�irnije predstaviti kao skup

povezanih atoma, te nam lako smisao koji nosi njegova celina koju dr�imo na dlanu i

divimo joj se, mo�e izmaãi iz ruke. Mnogo drastiènija situacija se odigrava kada na slièan

redukcionistièki naèin, nauèna razmatranja svode �iva biãa kod kojih holistièke osobine

dolaze do sakramentalnih izra�aja, na skupove organa, tkiva i ãelija, te na kraju krajeva na genetsku �ifru, odnosno sekvencijalni, upro�ãeni raspored nukleotida u spiralnom

lancu DNK. Dok je redukcionistièka te�nja da analitièki pronalazi razlike u stvarima, holistièki

pristupi se sagledavaju u sintetièkom pronala�enju veza izmeðu naizgled razlièitih stvari.

Holistièki pristup prevazilazi kvantitativne razlike, koje, u op�tim crtama, predstavljaju

glavne parametre redukcionistièkog potenciranja razlika, i bazira se na uoèavanju

sliènosti, bilo da su to nepromenljive simetrije, jednaki delovi ili interakcije sa okolinom, ili neki drugi putevi koji povezuju stvari (zajednièki kvaliteti) uprkos razlièitim

kvantitativnim odnosima10. Karakteristièno poreðenje redukcionistièkog i holistièkog

naèina upoznavanja Prirode je dato na primeru istra�ivanja jednog cveta87 pomoãu ova

dva prilaza. Analitiènost redukcionizma bi sasekla cvet na delove ne bi li prona�la i

dotakla izvor njegove lepote, pri èemu cvet, postojan samo kao celina, nestaje, dok

redukcionistièki istra�ivaè nije ispunio cilj upoznavanja, niti je u stanju da vrati rasparèane stvari na svoje mesto. S druge strane, svestan da se zbli�avanje i upoznavanje

ne odigrava putem dominantnog i èesto, kao u ovom sluèaju, destruktivnog redukovanja,

holistièki um dopu�ta upoznavanje i razmenu informacija na vi�em, ravnopravnijem

nivou, poku�avajuãi divljenjem da podstakne Puteve koji povezuju, bilo da su oni

17

zajednièko evolutivno poreklo, zajednièki trenutak postojanja ili neka druga putanja

kojom se razmenjuju do�ivljaji sveta. Dok holistièki pristup neizostavno dovodi do razvijanja oseãaja neraskidivosti uma od Prirode, uporan redukcionistièki pristup dovodi

do sve veãe epistemolo�ke panike koja rezultuje i u sve veãoj destrukciji i izolaciji

subjekta od okoline. U svetu postoji mnogo razlièitih nivoa na kojima se odigravaju stvari. Jedni, kao

�to su ples zvezda, planeta i galaksija, odigravaju se u kosmièkim razmerama, drugi, kao

�to su razna ciklièna strujanja materije, kao posledice postojanja nama poznatog �ivog

sveta na razmerama planetarne biosfere, sledeãi na nivou lokalnih ekosistema (kao �to su

jezero, livada ili grad), pa zatim na nivou individualnih biãa, te organa, tkiva, ãelija,

makromolekula, atoma, kvantnih entiteta itd. Dok se po redukcionistièkim shvatanjima

sve stvari na slo�enijim nivoima mogu opisati pomoãu pojava na jednostavnijim nivoima,

ovakve jednostrane hijerarhije nema u holistièkim viðenjima sveta. Ne samo da celina,

odnosno slo�eniji sistem, mo�e uticati na pona�anje njegovih delova, veã svi nivoi

slo�enosti sistema ravnopravno uèestvuju u njegovoj evoluciji. Redukcionistièki pristup

sagledavanju sveta najèe�ãe dovodi do ignorisanja svih nivoa do onoga do koga

konzistentno mo�e priãi svojim istra�ivaèkim oruðima, jer ukoliko se celina mo�e

zameniti sumom delova, onda je ovakva metodologija opravdana. Tako se sve osobine �ivih biãa, koje su karakteristiène za njih kao �ivotne celine, po redukcionistièkim

pravilima svode na niz upro�ãenih shema na vi�em i bogatijem logièkom, ali ni�em i

siroma�nijem ontolo�kom nivou. Ukoliko redukcionistièka nauka poku�a da opi�e jedan kompleksan do�ivljaj,

svojstven na�im biãima kao celini, onda bi to izgledalo shematski slièno sledeãem

primeru. Zamislite jednostavnu situaciju u kojoj neki spolja�nji opa�aj, na primer neki

lepi prizor, izaziva valovita oseãanja u nama. Redukcionistièki opis dogaðaja bi se usled

nemoguãnosti izra�avanja na istom logièkom nivou (na kome nema reèi, odnosno

imenovanja prividno izolovanih entiteta) na kome se odigravala unutra�nja komunikacija

posmatraèa sa percepiranim informacijama, usled polazne pretpostavke da se celina mo�e

izraziti kao suma delova, ustalio na nivou veãeg potencijala logièkog rezonovanja, pri

èemu bi za sobom u stvarnom svetu, ostavio mnoge osobine prouèavanog sistema, koje

tako opis dogaðaja èine neizostavno ontolo�ki siroma�nijim. Prièa ovakvog opisa bi

verovatno poèela od fotona koji reflektovani od opa�enih delova sredine nalaze put do

na�ih oèiju, da bi se informacija dalje prenosila preko oènog nerva do centra za vid u

mozgu, odakle bi u odreðenom, prijemèivom mo�danom stanju inicirala niz slo�enih

elektriènih procesa, koji u svom toku luèe odreðene molekule, ukljuèujuãi pre svega

verovatno izvesne enzime, u koje spadaju i hormoni, a koji izazivaju izvesna oseãanja na

telesnom nivou. Siroma�nost ovakvog opisa je posledica ne samo nedovoljnog poznavanja biolo�kih procesa, kao ni zanemarivanja celokupnog konteksta percepcije, te

ni gre�ke u poèetnoj pretpostavci da se celina mo�e svesti na skup njenih sastavnih

delova i �to manjeg broja kvaliteta, veã pre svega èinjenice da ime, odnosno reèi i simboli

koji se koriste u nauènim opisima, nisu isto �to i imenovana stvar. Problematika neravnote�e izmeðu redukcionistièkih i holistièkih principa se u

savremenoj nauci odra�ava na drastièno upro�ãavanje stvarnog sveta u njenim opisima i obja�njenjima, �to ponekad dose�e granice vulgarnosti (kao suprotnosti lepoti), jer se

tako mistièna velièanstvenost i lepota sveta u svojoj kompleksnosti elimini�e i umesto nje

se nameãe �turo, kruto, preterano pojednostavljeno i za svakoga u svakom trenutku

18

identièno obja�njenje. Postoji mnogo razloga drastiènog upro�ãavanja opisa su�tinskih

kvaliteta nauènim metodama. Osim jednostrane »odozdo-navi�e« hijerarhije u okviru

koje su Um i sva velièanstvena oseãanja samo epifenomeni deterministièkih atomskih

procesa, preterana pojednostavljanja nauènih opisa su posledica i èinjenice da je odnos

nauènih zakona i obja�njenja sa svetom koji percepiramo skoro ekvivalentan odnosu

strukture mape i strukture stvarne teritorije, dok opet svet koji percepiramo predstavlja samo jedan mali njegov deo, koji mo�da sa stvarnim svetom opet stoji u odnosu sliènom

odnosu mape i stvarnoga sveta sa svim svojim skrivenim efektima.

O poreklu nauènog redukcionizma

Redukcionistièki princip nauènih istra�ivanja koji je do�iveo procvat u 17. veku i

od tada predstavlja osnovni idejni temelj najveãeg broja istra�ivanja u nauci, zaslu�an je

za neverovatni niz diferencijacija u opisima sveta, najpre potencijalno otkrivenih, zatim izvedenih, te nauèno dokazanih i u na�em dru�tvu op�te prihvaãenih. Kao posledica toga,

danas nauène èinjenice koje nam govore o slici sveta izgledaju u svojim detaljima

izrazito bogatije od nauènih slika i vidika od pre samo nekoliko vekova. Umesto

verbalnih formulacija i rimskih brojeva, danas imamo slo�ene simbolièke izraze

matematike sa svom njihovom logièkom egzaktno�ãu*. Umesto èetiri esencijalna

elementa sveta, sada poznajemo èitav periodni sistem elemenata** sa sve subatomskim

èestica i mno�tvom raznih drugih »elementarnih« èestica i antièestica. Umesto statiènog

sferiènog Kosmosa sa jo� po moguãstvu i Zemljom u njenom centru, danas, zahvaljujuãi

pravilima analitièke geometrije i Njutnovim zakonima kretanja, znamo za postojanje

stotina milijardi galaksija sa jo� po stotinama milijardi zvezda u njima, sa sve crnim rupama, kvazarima, pulsarima, bolidima i drugim svemirskim dogodov�tinama. Umesto

statièno kreiranog planetarnog �ivog sveta sa mno�tvom nesrodnih biolo�kih vrsta, danas

imamo evolutivna stabla, genetske �ifre i obrnuto usmereni pravac razvoja kompleksnosti �ivih biãa, od manje savr�enih ka savr�enijim formama. Kao posledica razvoja ma�inskih

i mikroprocesorskih tehnologija, imamo kompjutere umesto abakusa, a kibernetièki

strojevi obavljaju nizove te�kih poslova u koje su ljudi i �ivotinje morali da ula�u svoju

metabolièku snagu. Tehnolo�ki planetarni razvoj i napredak na nivou komunikacija su

posledica sistematiènog otkrivanja sveta od strane redukcionistièke nauke. Nauka je sa op�tim prihvatanjem radova i ideja Njutna, Dekarta, Laplasa, Bejkona, Loka, Galileja i mnogih drugih zapadnih nauènika i mislilaca prihvatila i krajnje

redukcionistièki pogled na svet u kome je sve �to postoji moglo da se svede na

elementarne èestice koje po matematièkim zakonitostima kojima se formuli�u sile,

odnosno polja prirode, formiraju svet. Sa poèetkom 20. veka niz eksperimentalnih

potvrda redukcionistièkih vizija sveta je stigao. U Majkelson-Morlijevom eksperimentu je pokazano da ne postoji etar kao pretpostavljena sredina kroz koju bi se prostirali elektromagnetni talasi; atomska teorija je potvrðena; otkrilo se da se svetlost sastoji od

diskretnih jedinica, èestica koje danas nazivamo fotonima, te i uop�te da svako prirodno

* Premda je bitno primetiti da su »neegzaktni« jezièki opisi gotovo uvek prethodili matematièkim

formulacijama nauènih otkriãa. ** Premda to ne znaèi da se èetiri elementa sveta ne mogu identifikovati sa odreðenog holistièkijeg nivoa od

nivoa atomskih pojava.

19

dejstvo poseduje elementarni i diskretni karakter. Tako je diskretnost umesto svepovezanosti i kontinuiteta postala fundamentalna karakteristika pojavnog sveta koji se zami�ljao kao splet atoma èija struktura evoluira u skladu sa precizno definisanim

matematièkim zakonima. Èuvena je redukcionistièka ideja o teorijski moguãoj izgradnji

d�inovskog superkompjutera (tzv. Laplasovog demona) koji bi, poznajuãi polo�aje i

energije svih elementarnih delova Kosmosa (tada se mislilo da su to atomi), bio u stanju da izraèunava i predviða svaki kosmièki dogaðaj buduãnosti. Naravno, u ovakvom svetu, u kome bi sve �to postoji u bilo kom trenutku bilo jednoznaèno odreðeno pro�lo�ãu

sistema, ne bi bilo mesta za slobodnu volju �ivih biãa, jer bi svaki njihov akt bio

determinisan pro�lo�ãu. Kosmos je zami�ljan kao veliki mehanizam, slièan èasovniku, te

odatle se èesto redukcionistièka nauka, koja istovremeno opravdava ideju o determinizmu

naziva i mehanistièkom naukom. Ideja o Kosmosu kao èasovniku, èije bi svako buduãe

stanje uz poznavanje prethodnih stanja i matematièkih zakona Prirode moglo da se predvidi, u velikoj meri je bilo ohrabrena gotovo savr�enom precizno�ãu sa kojom su

astronomi pomoãu Njutnovog zakona gravitacije bili u stanju da predvide kretanje bliskih

zvezda, planeta ili kometa. Uop�te, postojanje distinktivnih zvezda i drugih nebeskih tela pru�alo je jasnu indikaciju da i sam svet nije fluidan i neprekidan, veã sastavljen od

diskretnih jedinica. Po�to je i misaonom svetu pridavana va�nost, jer je jasno da bez

njega ni svest o svetu kao mehanizmu ne bi mogla da postoji, on je dobio ulogu drugog sata koji je metaforièno stajao pored materijalnog sata, ali izmeðu njih nije bilo nikakve

interakcije, osim �to su oba pokazivala isto vreme. Iz ovakvih shvatanja rodila se ideja o

takozvanom kartezijanskom dualizmu u okviru koga um nije nikako mogao da bude upleten u delovanje na nivou sveta materije koji je bio jedan nezaustavljivi i potencijalno potpuno predvidljivi mehanizam.

Jo� jedan popularni nauèni demon, osim takozvanog Laplasovog, je i Maksvelov

demon èijim posredstvom je bila pretpostavljena realna moguãnost konstrukcije

perpetuum mobile-a. Naime, ovaj demon bi bio u stanju da u gasnom sudu propu�ta samo

dovoljno brze molekule na topliji kraj suda, ali ne i hladniji, te bi se tako suprotno oèekivanjima drugog zakona termodinamike, jedan kraj suda zagrevao, a drugi hladio sve dok bi demon izvodio ve�to svoj posao. Meðutim, slièno kao �to je konstrukcija

Laplasovog sveznajuãeg kompjutera kasnije pokazana neizvodljivom prvenstveno usled

neodvojivosti posmatraèa od posmatranog sistema, te i o neodvojivosti uma koji zami�lja

svet kao ma�inu od same »ma�ine«, tako se i usled neophodne prirodne svesnosti

Maksvelovog demona pokazuje da i on mora biti podlo�an zakonima termodinamike,

ukljuèujuãi i utro�ak izvesne energije na raèun svojom ve�tinom proizvedene. Ideje o

moguãnosti postojanja oba demona su posledica neprirodnog odvajanja uma od Prirode,

bez shvatanja nemoguãnosti postojanja jednog bez drugog. Sa idejom o kartezijanskom dualizmu spiritualni svet religije je postao

inkompatibilan sa nauènim opisima sveta, a posledice ovakvog rascepa su vremenom

poèele da se primeãuju na raznim suprotstavljenostima i sukobima u razlièitim sferama

postojanja ljudskog dru�tva, kao i ljudskog misaonog sveta. Narodna uzreèica »nema

Boga«, koja se koristi u opisima prirodnih dogaðaja u okvirima kojih se do�ivljava

neizbe�na determinisanost pretpostavljenog ishoda, skladno opisuje ateizam, implicitan u sagledavanju Prirode iz klasièno-nauène perspektive. Slika o svetu iz vidika

redukcionistièke nauke nije mogla u sebe da inkorporira postojanje bo�anske volje i

dejstvo bo�anskih nepredvidljivih principa u svetu i u �ivim biãima. Iz ideje o Kosmosu

20

kao deterministièkom mehanizmu i demonske neprirodne podvojenosti uma od njega,

rodila se mehanistièka filosofija, èije posledice danas sagledavamo i u op�tim

shvatanjima otuðenosti èoveka od Prirode, te i u industrijalistièkom stavu o ulozi èoveka

kao ukrotitelja Prirode, a ne njenog deteta, biãa koje sledi njen Put. Sa prihvatanjem i

implementiranjem demonske ideje o izdvojenosti èoveka od Prirode namesto spiritualne

svepovezanosti, nestalo je odgovornosti u ljudskim delatnostima, a namesto nje se ustanovila te�nja ka kontroli, dominaciji i moãi. Umesto Prirode kao boginje majke, ona

je u najveãem delu nauènog dru�tva postala ma�ina sa mno�tvom resursa za

eksploatisanje. Kvantiteti ili kvaliteti

Po�to se matematièki model sveta mo�e predstaviti samo pomoãu faktora kao

veza izmeðu kolièina, tada je jasno da se sam postupak kvantifikovanja nalazi u samoj sr�i ideje o poznavanju i predviðanju svih pojava. Kori�ãenje kvantitativnih relacija i

kartezijanskih koordinata u poku�ajima opisivanja Prirode ima poreklo u pretpostavci o

nepromenljivim osnovnim svojstvima materije. Meðutim, nauèna metodologija bazirana na kvantifikovanju te�ko je u stanju da se nosi sa poku�ajima obja�njavanja iskustvenih

kvaliteta i vrednosti, koji uvek imaju poreklo u neponovljivim i jedinstvenim putanjama Prirode, te i uma kao entiteta koji stoji na granici »spolja�njeg« i »unutra�njeg« sveta, te

stoga i èitavog iskustva. Insistiranje na kvantifikovanju se u nauènim okvirima vr�i iz dva

razloga: da se postigne maksimalna preciznost istra�ivanja, te da se postigne objektivnost

opisa eliminisanjem pozivanja na uticaj posmatraèa. Meðutim, stvari se na najmanjim obzervabilnim nivoima, kao �to ãemo kasnije videti, mogu predstaviti samo kao

svepro�imajuãa mre�a procesa koja u sebi ukljuèuje i posmatraèa, a nikako kao izolovani

entiteti. Ideja o kvantifikovanju najmanjih entiteta se stoga jasno pokazuje prepotentnom, a uz to sam kvantitet po sebi ne mo�e postojati.

U mnogim formulacijama holistièkih sistema se navodi da kvantitativne razlike

raðaju kvalitativne, i pored toga �to je oèigledno da je do ovako neprirodnog zakljuèka

moguãe doãi iskljuèivo kao posledica kvantitativnog poreðenja imaginarnih sistema. U

stvarnosti i kada se èini da promena u kvantitetu dovodi do stvaranja novih kvaliteta,

neophodno je shvatanje da su samo putanje, a nikada kvantiteti, u stanju da odreðuju

kvalitete, te da su i date promene kvantitativnih odnosa prouzrokovane promenom neke putanje, odnosno kvaliteta. Tako, iako se osobine atoma menjaju sa promenama njegovog atomskog broja, odnosno broja protona u atomskom jezgru, u osnovi promene kvaliteta atoma stoje nove relacije koje figuri�u izmeðu njegovih delova. Slièno tome, i

pojavljivanje novog ostrva nakon oseke nije posledica kvantitativnog spu�tanja nivoa

mora, veã u efektivno �irem sagledavanju pojave, promene niza putanja kako nebeskih

tela, tako i atoma, te beskrajno mnogo harmonija energetskih tokova. Kako se penjemo od kvantnog nivoa ka atomskom i molekulskom, te ka nivou

�ivog sveta, planeta i zvezda, kvantiteti gube svoj smisao i prepu�taju mesto kvalitetima,

odnosno Putevima koji se pru�aju izmeðu nas. Sa svakim slo�enijim nivoom sveta,

pojavljuju se nove uzroène veze izmeðu stvari koje postaju bitne samo iz konteksta

celine, usled èega se moraju pojaviti i novi zakoni i kvaliteti koji se ne mogu svesti na

zakone delova date celine. Svako materijalno telo poseduje ni vi�e ni manje do

21

beskonaèan broj varijabli5 usled neogranièenog broja razlièitih aspekata sa kojih ga

mo�emo do�iveti. Ono �to se danas za�u�uruje insistiranjem na matematièkom modelu

Kosmosa su kvaliteti, odnosno putanje koje povezuju, a koje èine najvrednije stvari koje

imamo. Estetski kvaliteti, oseãanja, te�nje, �elje, umetnost, smisao i spiritualnost i�èezli

su iz jezika i interesovanja nauke sa sve intenzivnijim prote�iranjem kvantifikovanja kao

osnovnog istra�ivaèkog idejnog akta. Da bi se analitièki kvantifikacioni postupak primenio u istra�ivanju sveta, u

op�tem sluèaju je neophodno ne samo da su interakcije izmeðu delova sistema ili

nepostojane ili toliko slabe da se aproksimativno mogu zanemariti prilikom izraèunavanja

buduãih stanja, veã i da su relacije kojima se opisuju pona�anja delova linearne13. Samo

kada su ispunjena ova dva uslova, matematièke jednakosti koje opisuju pona�anje celine

mogu biti uslovno i aproksimativno u istoj formi primenjene na opisivanje delova, �to je osnovni uslov èije je ispunjenje neophodno da bi se parcijalni procesi sistema mogli

aditivno superponirati u svrhu opisivanja ukupnih procesa, odnosno da bi se celina predstavila kao funkcija svojih delova. Meðutim, u stvarnosti, svi delovi bilo kojih

prirodnih sistema su pro�eti meðusobnim interakcijama, te se ovakvi sistemi mogu

opisati samo pomoãu skupova simultanih diferencijalnih jednaèina, koje su u op�tem

sluèaju nelinearne, te stoga netrivijalne i najèe�ãe nere�ive. U okviru ovakvog sistema

diferencijalnih jednaèina, promena diferencirane velièine je funkcija date velièine svih

delova sistema, te kvantitativna promena bilo kog kvaliteta bilo kog dela u sistemu uzrokuje promene u svim delovima sistema. Svaki sistem se, stoga, u neaproksimativnom sluèaju mo�e do�iveti kao holistièki, jer su promene svih njegovih »delova« neraskidivo

povezane sa promenama ostalih. Tek nakon razvijanja diferencijalnih jednaèina u

Tejlorove redove, i poistoveãivanja koeficijenata koji bi stajali uz promenljive velièine sa nulom, sistem ovih jednaèina bi degenerisao u redukcionistièki sistem nezavisnih

uzroèno-poslediènih »vagona« u okviru koga bi promena u izvesnom elementu zavisila

samo od datog elementa, i tek tada bi bila i opravdana tvrdnja da je vrednost celine jednaka sumi delova. �to su ovi takozvani koeficijenti interakcije veãi, to je �ivotna

svepovezujuãa holistièka svesnost prisutna u biãu, dok, s druge strane, �to su ovi

koeficijenti manji, to razmi�ljanje i pona�anje biãa u veãoj meri podseãa na ma�insko

rezonovanje. Prirodni sistemi sastavljeni èak i samo od nekoliko komponenti pro�etih dovoljno

jakim interakcijama poseduju najèe�ãe toliko veliki broj stanja koje je neophodno

proraèunati u svrhu apsolutnog poznavanja sistema, da moguãnosti jednog ovakvog

proraèuna gotovo uvek prevazilaze ne samo praktièna, veã i fizièka ogranièenja realno

ostvarljivih raèunskih aparata*. U op�tem sluèaju, rezultati klasiènih kvantitativnih

predviðanja pribli�no koincidiraju sa stvarnim ishodima dogaðaja samo kada se

posmatrane pojave mogu razlo�iti do naigled »izolovanih« uzroèno-poslediènih efekata

ili kada se one mogu predstaviti kao posledica dovoljno velikog broja »nasumiènih«

procesa, kao �to je sluèaj u statistièkoj mehanici i termodinamici. Meðutim, kada god se

organizacija sistema na svim njegovim nivoima do�ivi kao bitna, odnosno kada

prouèavani sistem poseduje konaèno veliki broj »elemenata« ili procesa, tada predviðanje

pojava na bazi klasiènog pristupa predstavlja slab model opisivanja stvarnosti. Dovoljno

* Ukoliko zamislimo sistem sastavljen od m taèaka, tada postoji 2

m(m-1) razlièitih naèina uspostavljanja veza

izmeðu ovih taèaka. Ukoliko je m = 5, tada veã postoji vi�e od milion razlièitih kombinacija, dok za m = 20

njihov broj prevazilazi procenjeni broj atoma u Kosmosu (oko 1080).

22

je da dvema zvezdama, planetama ili elektronima dodamo po treãeg srazmerno velikog

èlana, i apsolutno precizno, èak i potpuno teorijsko (bez uzimanja u obzir neizvodljivosti

potpuno preciznog poznavanja graniènih uslova) predviðanje kretanja ovih, bilo nebeskih

ili atomskih tela na bazi jednostavnih Njutnovih zakona gravitacije i kretanja postaãe

neizvodljivo. Nepredvidljivost pona�anja sveta je, stoga, imanentna u postupcima

sagledavanja prirodnih procesa na bazi matematièkih pravila. Podsetimo se da je moã kvantitativnog predviðanja prirodnih pojava osnovni

preduslov prihvatanja nauène hipoteze kao teorije. Meðutim, po�to se samo jednostavne,

linearne interakcije mogu definitivno testirati, tada je redukcionistièki nauèni prilaz

stvarnosti u okviru koga se svi kvaliteti celine mogu predstaviti konaènim brojem

kvaliteta delova, logièna posledica insistiranja na preciznim eksperimentalnim

verifikacijama kao jedino relevantnim. Interesantno je da aproksimativno linearizovanje opisivanih prirodnih sistema u okvirima nauènih istra�ivanja preko njihove potencijalne

predvidljivosti dovodi i do nedostatka moralne odgovornosti, mudrosti i istinske kreativnosti u kojoj su logièka i intuitivna rezonovanja uvek isprepletana u neraskidivu

celinu. Matematièko redukovanje prouèavanih prirodnih sistema od ureðenosti u okviru

koje su svi njihovi delovi efektivno povezani, do prisustva iskljuèivo linearnih uzroèno-poslediènih »vozova«, analogno je aproksimativnom sagledavanju matematièkih opisa

divergentnih prirodnih putanja kao konvergentnih uzroèno-poslediènih nizova. Naime,

dok se savremeni opisi divergentnih ureðenosti uglavnom odnose na nepredvidljivo

pona�anje pojedinaènih delova sistema, kao na primer, na kretanje pojedinaènih atoma ili

molekula, opisi konvergentnih sistema se tièu najèe�ãe èitavih klasa, kao na primer,

relativno predvidljivog pomeranja zvezda po nebeskom svodu ili faznih prelaza materijalnih sistema. Zakoni verovatnoãe posreduju izmeðu ova dva tipa opisivanja

prirodnih putanja, pri èemu se, naravno, ishodi pojedinaènih dogaðaja ne mogu predvideti

ekstrapolacijom pona�anja klase na pona�anje njenih èlanova. Iako sve promene

aproksimativno konvergentnih matematièkih putanja potièu iz prirodno-divergentnih podruèja, iz poznate temperature kristalizacije teènosti ili polu�ivota radioaktivnog

jedinjenja se na osnovu matematièkih zakona ne mo�e predvideti ni molekul koji ãe

predstavljati kristalizacionu klicu, a ni trenutak radioaktivnog raspada pojedinaènog

atoma. U op�tem sluèaju, ukoliko postoji samo jedan faktor koji na nepredvidljivo promenljiv naèin utièe na pona�anje zami�ljenog deterministièkog sistema u vremenu,

moã predviðanja pona�anja sistema ãe biti sve manja �to je dalji trenutak buduãnosti za

koji se tra�i re�enje. Sve prirodne pojave posmatrane u sveobuhvatnom i beskrajnom kosmièkom kontekstu se sagledavaju kao divergentne, �to je i u naizgled ogranièenim

kosmièkim prostranstvima iz perspektive �ivljenja i saznanja pojedinaènih biãa

karakteristika svih inovativnih i kreativnih procesa. Do�ivljavanje mnogih savremenih nauènih problema kao konvergentnih, odnosno formalno jednoznaèno re�ivih, reflektuje

se na zanemarivanje gotovo svih �ivotnih, smisaonih, religioznih i estetskih kvaliteta

postojanja, te insistiranju na mehanistièkim know-how prilazima obja�njenjima prirodnih procesa umesto nesputanog, indeterministièkog sagledavanja Prirode kroz know-why okvir.

Neuspe�ni redukcionistièki pristupi u opisivanju su�tinskih kvaliteta sveta ukazuju

na neophodnost njihovog prikljuèenja holistièkim principima sagledavanja Prirode. Odnos izmeðu redukcionistièkog i holistièkog principa u istra�ivanju sveta se èesto

23

ilustrativno opisuje na primeru posmatranja �ume, i naravno poku�aja iscrtavanja njene

mape. Naime, dok bi redukcionista primeãivao uglavnom stabla i godove, mahovinu i zareze na njima, i poku�avao da kvantifikuje posmatrano, holistièki istra�ivaè bi uoèavao

putanje �ume koje nièu na njenom globalnom nivou. Dok bi redukcionista uoèavao

razlike izmeðu stabala i to prvenstveno pomoãu kvantiteta, kao na primer, razlièitog

obima zelenila, visine i razgranatosti, holista bi zanemarivao velièine, i te�io bi

pronala�enju zajednièkih osobina, odnosno stvari koje povezuju mala i velika stabla,

razgranate i uske kro�nje i sl. Na kraju krajeva, kao posledica ovakvog pristupa, redukcionista bi pronalazeãi razlièitosti i posebnosti u svim izdvojenim entitetima �ume,

shvatio da ne samo da su sva stabla razlièita, veã da je i on sam razlièit. Osetio bi se kao

stranac, izolovan od �ivog sveta �ume i od èitave Prirode. S druge strane, holista bi se, uoèavajuãi sliènosti koje pro�imaju �umu kroz sve njene razlièitosti, sve vreme

pribli�avao svetu koji prouèava, otkrivao njegov tajni smisao i sve vi�e se oseãao kao

njegov nerazdvojivi deo. Jednoga dana bi shvatio da je i on sam isti kao i stabla �ume, i

da kao �to meðu njima postoje putanje koje ih povezuju, i on sam je neodvojiv od èitave

�ume i od svakog stabla u njoj. Oseãanje kosmièke pripadnosti i neraskidive harmoniène

povezanosti sa svetom oko njega bi ga uèinilo sreãnim i smislenim biãem. U op�tem sluèaju, �to je �iri kontekst u okviru koga do�ivljavamo percepirane

pojave, to ãemo vi�e naizgled nepromenljivih, globalnih osobina biti u stanju da uoèimo,

�to ãe nam zauzvrat doneti manje saznanja o pojedinaènim osobenostima stvari, a vi�e o

njihovim zajednièkim crtama, odnosno putevima koji ih povezuju. Redukcionistièko

specifikovanje razlika vodi uoèavanju jedinstvenosti detalja sveta, dok holistièki pogled

razvija svest o njihovoj smisaonoj povezanosti. Da bi se stekao pravi uvid u bogatstvo �ume, odnosno da bi se osetile njene globalne osobine koje su karakteristiène ne samo za

skup stabala, veã za samu �umu kao prirodni holistièki sistem, svakako bi trebalo gajiti

ravnote�u izmeðu oba principa, izmeðu uoèavanja supstance i forme, odnosno merenja kvantiteta i mapiranja kvaliteta. Dok se dobrim kvantitativnim modelima mogu pribli�no

predviðati razne prirodne pojave buduãnosti, dobri kvalitativni modeli doprinose

uoèavanju zajednièkih crta sveta obogaãujuãi ga njihovim razumevanjem u �ivom svetu,

te na taj naèin, i omoguãavaju sreãnu buduãnost. Èitav svet oko nas koji primeãujemo u

prividno odvojenim delovima je posledica percepcije na bazi razlika, ali je na�a du�nost

da kroz nju proniknemo u putanje koje povezuju stvari, te da na taj naèin ostvarimo

misaonu istra�ivaèku ravnote�u sa Prirodom. Ponekad detaljno prouèavanje »stabala«

mo�e dovesti do vraãanja na globalni poèetak, odnosno na ideju o celoj �umi. Ovakav

stav proizilazi direktno iz »hologramske« strukture sveta, u okviru koje se u najmanjim njegovim delovima krije tajna o èitavom sistemu kao celini. Tako je kvantna teorija

prouèavajuãi entitete za koje se mislilo da su elementarni, do�la najpre do zakljuèka da je

struktura Kosmosa usled nerazdvojivosti posmatraèa od posmatranog sistema sa epistemolo�ke strane indeterministièka, te da su svi kosmièki entiteti nerazluèivi od svega

�to postoji, kao i da su na lokalnim atomskim nivoima prisutni nelokalni uticaji kosmièke

celine. S druge strane, sistemska teorija zasnovana na prouèavanju sistema sastavljenih

od individualnih i razdvojivih entiteta i od njih èesto neodvojivog posmatraèa, otkrila je

niz holistièkih osobina sistema posmatrajuãi ih prvenstveno kao »�ume«, odnosno

putanje koje izviru iz razlièitih formi i procesa, odnosno razlièitih veza izmeðu delova

sistema. Sistemska teorija ignori�e materijal od koga je sistem sastavljen i bazira se na

uoèavanju njegove apstraktne organizacije kao jedine relevantne za definisanje

24

esencijalnih kvaliteta sistema. I savremena kvantna i sistemska teorija do�le su do

zakljuèka da delovi bilo kog sistema ne poseduju njegove intrinsiène osobine i da se

mogu razumeti i opisati samo u kontekstu sistema kao celine. Bitna razlika izmeðu ova

dva pristupa nauènom prouèavanju sveta je u tome �to dok kvantna teorija predstavlja nastavak klasiène nauène metodologije zasnovane prvenstveno na eksperimentalnim

merenjima i kvantifikovanjima, redukujuãi tako osobine atomskih entiteta na slo�ene

matematièke formulacije, sistemska teorija se bazira na insistiranju na kvalitetima, te na zajednièkim iskustvima, umesto proverljivim merenjima, za �ta se smatra da ãe biti

osnovni nauèni prilaz buduãnosti (ukoliko se deklasiranje insistiranja na iskljuèivo

kvantitativnim predviðanjima na raèun uvoðenja estetski obogaãujuãih kvaliteta uop�te

mo�e nazvati nauènim pristupom). Kosmos se, u svakom sluèaju, na osnovu rezultata

ovih dveju nauènih teorija vi�e ne mo�e smatrati ma�inom, saèinjenom od mno�tva

odvojivih delova, veã samo kao dinamièka celina u kojoj je sve povezano i nerazluèivo

od njegovog Puta.

O pitanjima i odgovorima nauke

Redukcionizam se èesto defini�e kao pogled na svet gde ne�to nije ne�to, veã

ne�to drugo, a ovo ne�to drugo opet nije ne�to drugo, veã ne�to ne�to drugo itd., tako da

se na kraju dolazi do granica na�ih opa�anja definisanih u krajnjim sluèajevima

Hajzenbergovom relacijom neodreðenosti ili Velikim praskom, te i do nemoguãnosti

nauènog definisanja, odnosno preciznog ucrtavanja u njenu mapu sveta bilo èega. Ovo

razmi�ljanje ãemo opisati u primeru, odnosno kratkom izletu na temu davanja odgovora nauke na pitanja:

Sin: Tata, za�to ja postavljam stalno neka pitanja ? Tata: Pitanja su na� kljuè za odgonetanje tajni Kosmosa. Izgleda kao da je

postavljanje pitanja samim na�im biãima sazdano u samim strukturama na�ih misaonih

aparata, te nas njihov nastanak u umu postavlja na unutra�nji put evolucije i napretka. Svi

svakodnevni proraèuni i odluke baziraju se na automatskom postavljanju pitanja i

tra�enja odgovora. Svesna pitanja su izraz èuðenja, a èuðenje je odraz nenaviknutosti na

svakodnevne �ivotne rutinske aktivnosti i prevladavanje sitnog takmièarskog duha na�eg

ega. Pomoãu pitanja se mo�emo stalno vraãati na nivo unutra�nje èistoãe deteta, u odnosu

na koji je tako intenzitet èulnih do�ivljaja koji izaziva èuðenje i nastanak novih pitanja

velik kao more. Misterija je da li su ljudska biãa jedini deliãi �ivota na na�oj planeti koja

su u stanju da postavljaju unutra�nja pitanja, pitanja koja se odnose na smisao i znaèaj

pojava koje prolaze ispred na�ih oèiju. �ivi svet je prepun ekspresije pitanja i odgovora,

ponekad toliko zanimljivih i prepunih detalja kao �to su pi�tanje delfina, ljubopitljiv

pogled nekog psa ili neobièni ples pèela koje ukazuju na pravac na kome je neki medeni

cvet. Ipak, impresija pitanjima je verovatno isto onoliko osobina ljudskog sveta koliko i re�avanje integrala napamet, komponovanje pesama ili radosno pu�tanje suza.

Sin: Dobro, ali za�to uvek na moja pitanja dobijam nauène odgovore ? Tata: Logièni nastavak pitanja na koji smo navikli je obièno odgovor. Nekada

davno, u doba antike, inteligentna biãa koja su razmi�ljala o poreklu svojih razmi�ljanja i

same Prirode, sve ideje su postavljali u globalni, kosmièki kontekst, te su u to vreme

odgovori na sva pitanja predstavljali najveãim delom filosofsku intuitivnu misao, ali koja

25

je u sebi sadr�ala pomalo matematike, fizike i biologije, ali, sve u svemu, sa malo

eksperimentalno proverljivih èinjenica. Meðutim, dalji, sa na�e dana�nje taèke gledi�ta

istorijski razvoj ljudskih razmi�ljanja o Prirodi nam nagla�ava da je sa poveãanjem obima

civilizacijskih pisanih nauènih predanja, postalo neophodno specijalizovati se za

istra�ivanje odreðenih oblasti nauène vizije sveta kako bi se indukovao dalji globalni,

planetarni saznajni napredak. Takoðe, sa razvojem mnogih tehnologija pomoãu kojih je

postalo moguãe zavirivati kako u atomske dogaðaje u osnovi materije, tako i u zvezdane

poretke iznad nas, za preciznu komunikaciju ljudskih otkriãa je postalo neophodno

kori�ãenje razlièitih kvaliteta na razlièitim nivoima posmatranja. Stoga je sasvim

spontano, jednom vrstom pitanja poèela uslovno da se bavi fizika kao nauka o prirodi,

drugima hemija kao nauka o transformacijama materije, treãima biologija kao nauka o

�ivom svetu, èetvrtima umetnost kao nauka o estetici, dok su vrhunska pitanja bila ostavljana za domen filosofije kao nauke o mudrosti i ljubavi kao �to nam samo njeno

ime ka�e. Danas, ipak, posebno u delovima planete Zemlje u kojima je tehnologija kao

zbirka raznovrsnih implementiranih nauènih otkriãa na�la najplodonosnije tlo za svoj

razvoj, globalni skup nauènih saznanja sazdan na proverljivoj i ponovljivoj ve�tini

mapiranja direktno nedokuèivog sveta èiji smo deo, poseduje primat u odnosu na

filosofiju, umetnost ili teologiju u davanju odgovora ljudskim biãima praktièno u svim

domenima na�ih interesovanja, od principa rada lokomotive ili lansiranja svemirskih

brodova, preko razloga okretanja cvetnih latica ka Sunèevim zracima, pa do veènih

pitanja kao �to su: »Ko smo mi ? Za�to sve �to vidimo i èujemo uop�te postoji ? Za�to

smo se ba� ovde rodili ? �ta znaèe sve ove zvezde ?...«, na koja bi nam verovatno

kosmolo�ki proraèuni, a ne vi�e filosofska intuitivna misao, dali odgovor. Nauka se trudi

da daje univerzalne odgovore, premda su najveãa nauèna otkriãa, ukljuèujuãi

heliocentrièni planetarni sistem, teoriju relativnosti i kvantnu teoriju, bila posledice

revizija nauènih odgovora za koje se mislilo da su sveop�ti. Ipak, mo�da postoje i pitanja

na koja nema objektivnih odgovora, veã se oni nalaze skriveni, tako da èak i ako saznamo

odgovor, mo�da nikada ne mo�emo posredstvom nauène logièke strukture da ga

prenesemo svetu. Sin: Evo, da ti poka�em koliko nauka ne mo�e da daje dobre odgovore, pitaãu te

da mi objasni� za�to postoje godi�nja doba ? Tata: Redukcionistièka nauka je zaista u stanju da daje odgovore koji kao da nas

vode na stranputicu. Odgovor na tvoje pitanje bi od biãa do biãa bio svakako razlièit i na

njegov smisao i strukturu bi imao uticaj uobièajeni misaoni tok kome je sklon na� um.

Ovaj tok je moguãe da bude i profesionalno opredeljen, dakle bitno ogranièen. U svakom

sluèaju odgovora je mnogo, pa èak i bezbroj kada uzmemo u obzir da reèi nemaju same

po sebi znaèenje, veã da se njihov smisao formira tek u glavama i telima primaoca, pa i biãa-oda�iljaèa odgovora. Ne samo da tada razlièita sintaksa i dinamika izgovora dovode

do razlièitih znaèenja (ponekad mo�da i do istih, �to bi mogla da bude posledica relativne

neosetljivosti prijemnog misaonog aparata na datu poruku, ili nedostatka dekodirajuãih

kljuèeva, koji su neophodni za razumevanje), veã je i vremenski okvir, te stalno novi

okolni èulni do�ivljaji u okviru kojih je inkorporiran odgovor, upleten u davanje smisla

odgovorima... Sin: Dobro, ali ja nisam tra�io da filosofira� o odgovorima uop�te, nego da mi da�

konkretan odgovor

26

Tata: Pa dobro, ja bih mo�da prvo rekao da ona postoje zato �to se sa ciklusom od

oko 365,245 dana menja kolièina toplote koja doðe do tla po kome ja i Ti hodamo. Ova

kolièina toplote koju apsorbuje tlo utièe direktno na temperaturu vazduha, a ona, zajedno

sa samim fluksom svetlosnih fotona utièe direktno na naèin trenutne adaptacije �ivog

sveta na uslove iz svoje okoline. Tako, kada je toplo, kao na primer leti, cveãe iz na�eg

dvori�ta cveta, jer ima dovoljno Sunca na nebu, dok kada poèinje u jesen da se hladi

vazduh, ono prosipa svoje semenke u Zemlju i pu�ta svoje stabljike da uvenu, te tako

obnavlja proces �ivljenja. Eto, ovo bi verovatno bio jedan solidan nauèni odgovor. Za�to?

Jer smo se pozvali na prisustvo uzroka, odnosno 1-godi�njih periodiènih oscilacija u

kolièini toplote koja sti�e na Zemlju, koje za posledice imaju prisustvo onoga �to je u

jezicima sa na�e planete odomaãeno kao prisustvo godi�njih doba. Sin: Dobro, a za�to onda dolazi do promena u kolièini toplote koja pada na nas ? Tata: Sve sama pitanja koja poèinju sa za�to, a koja nam se èine najlep�im

pitanjima koja mo�emo postaviti sebi i drugima. Pa dobro, radi davanja preciznog

odgovora, mo�da bismo mogli opet da izbegnemo pravi odgovor koji bi bio vi�e

biolo�kog ili teolo�kog karaktera, i otiãi do neke od na�ih astronomskih knjiga. Sin: A nauka se uvek koristi preciznim i ponovljivim formulacijama, a nikada

intuitivno�ãu, nereèito�ãu i neponovljivo�ãu ? Tata: Da, insistiranje na matematièkoj preciznosti nauku razlikuje od umetnosti i

religije. Takoðe, nauka insistira na kvantitetima, dok se svete tradicije zasnivaju na

uoèavanju kvaliteta, odnosno putanja koje nas povezuju uprkos razlikama. Dakle, �to se

tièe godi�njih doba, periodièno variranje toplote koju primamo sa Sunca, a koje defini�e

vremenske kalendarske koordinate i trajanje godi�njih doba, postoji kao posledica

oscilovanja Zemljine polarne ose u odnosu na ravan u kojoj se nalaze centri mase Zemlje i Sunca, te usled toga, svaka taèka Zemljine povr�ine koja se nalazi ispod 23,5

o geografske �irine, bilo severne ili ju�ne, preseca ovu ravan taèno dva puta godi�nje. Kada

zami�ljena kru�na ravan èija je svaka taèka podjednako udaljena od oba pola Zemlje,

poznatija kao ekvator, proðe kroz ravan koja sadr�i centre mase Zemlje i Sunca, de�ava

sa prelaz godi�njih doba. Na onoj Zemljinoj hemisferi koja od tog trenutka postaje

izlo�enija Sunèevoj svetlosti, poèinje proleãe, dok na drugoj hemisferi poèinje jesen.

Kada Zemlja dostigne svoju krajnju taèku u ovom oscilovanju, tada se opet de�ava prelaz

godi�njih doba, i to tako da na hemisferi bli�oj Suncu poèinje leto, dok na drugoj

hemisferi poèinje zima. Ovo obja�njenje je bilo pomeranje za jo� nekoliko, u stvarnosti

d�inovskih koraka na na�oj uzroèno-poslediènoj mapi koju crtamo po pravilima op�te

nauène tautologije, koju je sam Ajn�tajn zapravo nazvao detinjastom. Sin: To je jasno, ali za�to sada Zemljina polarna osa osciluje du� ravni po kojoj se

centar mase Zemlje kreãe oko Sunca? Tata: Sve planete Sunèevog sistema, osim Merkura, poseduju ovaj vid oscilovanja

koji indukuje pojavu planetarnih godi�njih doba, ali nauka danas nije ba� sigurna �ta je u

pro�losti prouzrokovalo ovo oscilovanje. Odr�anje ugaonog momenta, zahvaljujuãi

oscilovanju u vakuumu, ga odr�ava, a misli se da su sudari planeta sa nebeskim telima,

kao �to su asteroidi ili komete, uzrok oscilovanju polarne ose, pa time i godi�njim

dobima. Sin: Dobro, ali i ovaj odgovor nam nije dao finalni uzrok, jer �ta je onda izazvalo

asteroide da udare u Zemlju, ili bi jo� lep�e pitanje bilo »da li su sudari Zemlje sa

27

asteroidima bili sluèajni, te je za dlaku falilo da ne bude godi�njih doba na Zemlji, ili je to

zapravo delo savr�eno osmi�ljenih bo�anskih ruku ?« Tata: Odgovor na prvo pitanje bi morao da se pronalazi najpre u trenucima

formiranja samog Sunèevog sistema, pa zatim bismo preko formiranja zvezdi druge i

prve generacije do�li do samog Velikog praska, kao trenutno prihvaãenog naèina

nastanka Kosmosa kakvog ga znamo. Tako bi fluktuacije gustina buduãe materije u

neèemu �to bismo mogli nazvati strukturom svesadr�ajne taèke iz koje je potekao Veliki

prasak mo�da bio prvi uzrok ne samo nastanku godi�njih doba na Zemlji, veã vrlo

verovatno i �arenim krilima leptira koga smo jutros sreli u parku. �to se tièe odgovora na

drugo pitanje i Bo�jih ruku, to ãe verovatno kao i mnoga druga pitanja sliène dubine,

odnosno visine, ostati u sferi nauke bez odgovora. Razlog tome je �to je nauka zasnovana

na strogo proverljivim èinjenicama, a ono �to se ne mo�e pokazati i dokazati, pa ponekad

èak ni zamisliti kao �to je sluèaj sa odgovorom na gornje pitanje, jednostavno ostaje van

okvira nauke, i postaje stvar liènog, unutra�njeg do�ivljaja svakog od nas. Odgovori nauke kao ucrtavanje uzroèno-poslediènih veza na mapi sveta, ne daju

finalne odgovore na skoro nijedno pitanje. Logika kojom se koristi nauka, a u kojoj sve tvrdnje bivaju okarakterisane ili kao istinite ili kao neistinite ili kao besmislene, èesto se

smatra slabom realnom uzroèno-poslediènom slikom sveta. Nelinearne petlje sa

povratnom spregom bi mogle da budu jedan od primera na kojima jasno mo�emo

sagledati razlièitost »ako...onda« logike silogizma i »ako...onda« u uzroèno-poslediènom

nizu. Iz èinjenice da »ako...onda« zakona uzroènosti sadr�i i vreme, dok je »ako...onda«

logike bezvremensko, obièno se zakljuèuje da je logika nekompletno oruðe za

odslikavanje uzroèno-poslediènih efekata u Prirodi. Nauèni odgovori se, kao �to vidimo

kreãu od primeãenih pojava do pronala�enja uzroka, uzroka uzroka itd. sve dok se u tra�enju finalnog uzroka ne doðe do trenutka stvaranja sveta kao finalnog uzroka.

Ovakvom metodologijom se naravno ne dolazi do sveobuhvatnog, sveprisutnog i vanvremenskog uzroka, a ukoliko �elimo da jednog dana podarimo nauci i ovakve odgovore, onda bi nauka svakako morala da promeni svoj Put sagledavanja Kosmosa. Kada su u pitanju odgovori na pitanja koja poèinju sa »za�to«, nauka ne daje tra�eni

odgovor, veã umesto toga, ukazuje na mehanizam po kome se dati efekat odigrava. Tako, ukoliko tra�imo nauèni odgovor na poreklo na�ih sliènih, nasleðenih osobina, verovatno

ãemo se naãi u moru isprepletanih procesa preslikavanja i prevoðenja �ifrovanih spiralnih

DNK zapisa, odnosno u samim mehanizmima procesa. Nauka tako ne daje odgovor na pitanje za�to, veã kako.

Najiskreniji odgovor na pitanje porekla godi�njih doba koji bismo sada mogli da

pronaðemo bi bio vi�e ekolo�ko-holistièkog ili teolo�kog karaktera. Periodiènost

godi�njih doba nam mo�da ukazuje na op�tu periodiènost svih prirodnih pojava, od kosmolo�kih preko astronomskih do psiholo�kih i dru�tvenih. Mo�da su godi�nja doba

sredstvo kojim se Priroda slu�i da bi koordinirala evolutivnim putem. Mo�da Priroda

hoãe da nas nauèi da budemo izdr�ljiviji i spremniji da se navikavamo na promenu uslova okoline. Mo�da godi�nja doba postoje da se ne bismo navikli na stalno leto ili zimu, jer

kada bi èitave godine bilo leto, da li bismo mu se toliko radovali, kao sada kada naiðe

posle hladne zime, i kada stoga znamo da je svaki dan godine dragocen, poseban i ponovljiv tek tamo negde za nekih 365 dana. U tra�enju savr�enih odgovora ne smemo

tra�iti savr�enu sintaksu, veã se moramo koristiti i spontano�ãu, trenutnim dodirom sa

sve�ãu Prirode iz koje ãemo iskrojiti odgovor koji ãe odvesti tragaoca na pravi put,

28

premda on tada mo�da neãe biti ni svestan toga. Ponekad su metaforièna prièa kroz koju

uvodimo postavljaèa pitanja kao deo sveta èije zagonetke on te�i da re�i, novo pitanje ili

iniciranje sagledavanja pitanja u �irim perspektivama najbolji odgovori koje mo�emo da

pru�imo. I jo� ne�to. Ukoliko ti se uèini da put koji si izabrao u obja�njenju nije onaj

pravi, seti da u Prirodi nema pravog i pogre�nog puta. Kojim god putem da se krene, u

njemu uvek ima dovoljno lepote da se pronikne do su�tine èitavog sveta. Paskal je tvrdio

da je Priroda »beskrajna lopta kojoj je povr�ina gotovo nigde, a centar svuda«, a ima i

elemente piramide � sa koje kod cigle podno�ja da krenemo, put vodi ka vrhu. Svaki

deliã Kosmosa, svako njegovo biãe i svaki kamenèiã kriju i tajnu i odgovor na sva pitanja

koja mo�emo da smislimo. Tako imamo dva odgovora sa dva razlièita pogleda na svet, redukcionistièkog,

dominantnog danas i u nauci i u svakodnevnom razmi�ljanju, i holistièkog, koji se kao

tajna provlaèi kroz dana�nji svet. Metodologija redukcionistièke nauke se zapravo svodi

na tra�enje lokalnih uzroka, koji u ovome sluèaju na kraju, odnosno na poèetku po�to se

smisao odgovora vraãa na sam poèetak vremena kakvo poznajemo, dolazi do trenutka

Velikog Praska pre koga sve fizièke velièine moderne nauke prestaju da postoje, te se

stoga bez davanja pravog odgovora i zavr�ava skakanje sa vagona na vagon u uzroèno-poslediènom vozu koji huji ka novim zvezdanim predelima. U sluèaju nekih drugih

pitanja ili interesovanja, lanac uzroka bismo pratili u suprotnom smeru velièina, odnosno

ka sve manjim i elementarnijim entitetima, od kristala, delfina ili emulzija, preko atoma i molekula do subatomskih èestica do subnuklearnih èestica pa sve do Plankove du�ine

ispod koje bi nam upravo Hajzenbergov princip neodreðenosti onemoguãio dalje tra�enje

poèetnih uzroka. Na ovom nivou Prirode nauka se susreãe sa mno�tvom pojava koje

nemaju preciznog uzroka, veã se mogu predviðati samo sa verovatnoãama. Ukoliko

pretpostavimo da sve pojave imaju svoje uzroke, tada mo�emo zakljuèiti da se èitav jedan

novi svet, koji ãe zauvek ostati skriven za ljudske posmatraèe krije ispod granica ljudskih

merenja. Tako je nauka kreãuãi se ka beskrajno velikom ili beskrajno malom

bespomoãna u pronala�enju uzroka pojavama izvan odreðenih granica. Ovo svakako nije

lo�e, jer bi preterano poznavanje sveta oduzelo inteligentnim tragaèima najlep�e trenutke,

koji se, vratimo li se na poèetak Tvog prvog pitanja, i sastoje u pitanjima kao izrazima

èuðenja nad èudesnim svetom Prirode, te koja tako otvaraju beskrajnu petlju unutra�nje

evolucije, kosmièkih otkrovenja i ljudske radosti.

Redukcionizam reèi i mapiranja Prirode

Nauka se slikovito mo�e zamisliti kao proces mapiranja teritorije stvarnog sveta,

te se nauèni zakoni preciznije mogu zamisliti kao zakoni misli o Prirodi, pre nego zakoni same Prirode. Iz razloga poku�aja opisivanja uoèenih zakonitosti u Prirodi njenom

pretpostavljenom logièki konzistentnom evolucijom u vremenu, sama nauka vr�i skok na

vi�i logièki nivo. Slièno kao �to se u geografskim mapama, umesto stena, livada i pravih

mora nalaze odgovarajuãe nijanse, slova i brojevi, tako i nauka predstavlja logièku

strukturu zasnovanu na simbolima, reèima i relacijama koje bi trebalo da daju vernu

mapu sveta skrivenog iza vrata na�e percepcije. Kao svaka mapa koja je u detaljima

siroma�nija od same opisane teritorije, tako su i nauèni opisi, prilagodljivi ljudskim

sposobnostima vizuelizacije i poimanja uzroèno-poslediènih veza, siroma�niji od stvarne

29

strukture Prirode i zakonitosti njenih promena. Slièno kao �to mapa teritorije prestaje da

bude relevantna nakon geolo�kih ili infrastrukturnih promena na njoj, tako se i nauèni

dokazi ne mogu smatrati generalno va�eãim. I �to je najva�nije, slièno kao �to se

geografska mapa crta kori�ãenjem konaènog broja kvaliteta*, te stoga u njoj i ne mo�emo

pronaãi tipiène holistièke kvalitete koji su oèigledni u samom svetu, ni na nauènoj mapi

Prirode ne postoje mnogi emergentni kvaliteti koji nastaju iz sveta materije, kao �to su oseãanja, lepota, dragocenost, pa�nja i sl. Usled postojanja beskonaènih kvaliteta koji se

pojavljuju sa svakim novim nivoom posmatranja, nemoguãe je pru�iti potpune i veèno

va�eãe definicije i zakonitosti na bazi konaènog broja kvaliteta, �to redukcionistièka

nauka poku�ava da uèini. U okvirima meðuljudske komunikacije nauènih saznanja samo se formalni

** karakter jezika podrazumeva relevantnim. U reèima, koje stoje u funkciji nauènih opisa i

obja�njenja, se stoga, na primer, ignori�e njihova muzika, jer bi zvuèni karakter simbola

uveo dodatne nepotrebne kompleksnosti u opis Prirode koji bi trebalo da bude �to stro�iji,

ogranièeniji i egzaktniji kako bi se u �to je moguãe veãoj meri izbegli prirodni �umovi,

kao �to je muzika reèi. Koliko god bili lepi u svojoj tajnovitosti, za prirodne �umove se

smatra da »ometaju« direktne meðuljudske komunikacije. Ogranièavanje konteksta koje

reèi poseduju u svom prirodnom okru�enju je stoga neophodan preduslov precizne,

logièki konzistentne nauène komunikacije, koji usput elimini�e iz potencijalnog

semantièkog sadr�aja mnoge osobine reèi koje im u svakodnevnoj komunikaciji pru�aju

neogranièenu smislenost i beskrajan spektar kvaliteta. Odnos mape i teritorije je analogan odnosu jezièke sintakse prema semantici.

Po�to je samo znanje (èista semantika) nereèito, tada je formalno jezièko izra�avanje, u

svom najizvornijem obliku emanencija znanja o znanju. U svetu u kome smo okru�eni

raznovrsnim mapama u vidu, na primer, ljudskih fiksiranih stavova ili proverljivih i objektivistièkih nauènih opisa i obja�njenja, formalno izra�avanje je jo� veoma retko

ovako blisko stvarnoj teritoriji, s obzirom da svako formiranje znanja na osnovu mape predstavlja ne znanje o znanju, veã u najmanju ruku znanje o znanju o znanju. Slièno kao

�to lanac kopiranja kopija nekog tekstualnog zapisa na fotokopir-ma�ini daje sve manje

raspoznatljive zapise, tako i svako znanje koje je u lancu �znanja o znanju o�� dalje od

istinskog znanja prenosi i manji potencijalni semantièki sadr�aj. Samo znanje je, kao �to

ãemo videti, nemoguãe izraziti u formalnom obliku tako da ovakvi izrazi za svakoga

uvek donose jednak smisao. Meðutim, u neformalnom obliku, kada u svaki sintaksièki ili

fonetièki izra�aj ukljuèimo celokupan kontekst u okviru koga izranjaju bezbrojni kvaliteti svake reèi ili zvuka, tada one dobijaju beskrajan i neogranièen smisao koji je, poput svih

prirodnih tokova, neuhvatljiv u bilo kakve fiksne logièko-objektivistièke okvire. U

svakodnevnom jezièkom izra�avanju, kontekst u okviru koga se formira semantièki

znaèaj na�ih reèi nije toliko ogranièen kao u nauci. Lepota reèi je u tome �to one zapravo

* U sluèaju jednostavne prirodno-geografske mape, relativne udaljenosti izmeðu taèaka i njihova rastojanja od nivoa mora mogu biti jedini neophodni kvaliteti za njeno crtanje. ** Pod formalnim izra�avanjem mo�emo podrazumevati samo karakter sintakse koji je objektivan i

nepromenljiv u vremenu. Da se podsetimo, svaki jezik poseduje sintaksièki (u pisanom obliku) ili fonetièki

nivo (u glasovnom obliku), koji defini�u samo njegova simbolièka ili zvuèna struktura, ali i semantièki nivo

koji predstavlja smisao, odnosno znaèenje koje subjekat pridaje percepiranoj sintaksi. Stoga, svaka knjiga

predstavlja, posmatrano sa jednog nivoa, samo skup sintaksièkih simbola, ali se u biãima koja èitanjem

iniciraju unutra�nje do�ivljaje pisanih reèi formira i jedinstvena i neponovljiva semantika (smislenost)

knjige.

30

predstavljaju muzièko imenovanje naizgled odvojenih stvari u Prirodi, i upravo se u toj

muzici i njenim suptilnim karakteristikama krije beskrajan spektar kvaliteta svakog fonetièkog ili sintaksièkog izra�aja. Ukoliko te�imo komunikaciji samog znanja, onda

moramo otkriti svesnost u okviru koje gotovo neprimetni, neformalni kvaliteti koje nosi svaki zvuk glasa, svaki spontani izra�aj, nalaze svoje mesto u Prirodi, obogaãujuãi njena

biãa i èineãi njihove poglede na svet velièanstvenim. Ne samo u svrhu nauènih, veã i svakodnevnih komunikativnih opisa stvari i

dogaðaja, koristimo se pridavanjem najèe�ãe reèi, odnosno jednog ili vi�e, po odreðenim

pravilima povezanih simbola. Stoga, mapiranje sveta od strane nauke poseduje analogan proces u okviru imenovanja stvari u svakodnevnoj komunikaciji ili do�ivljajima sveta.

Meðutim, kao �to znamo, ime nije ekvivalentno onome �to je imenovano, veã se odnosi

na jedan drugaèiji logièki nivo, jer klasa nije isto �to i èlan klase. Najveãi broj problema

savremenog doba, koji se oèitava u �ivotnim nezadovoljstvima ljudi, je postojan

zahvaljujuãi poistoveãivanjima mape sa teritorijom. Gotovo sve svakodnevne

nesuglasice, rasprave i sukobi bi se izbegli ukoliko bismo razumeli da su jezièki opisi

samo znanja o znanju, te da ime nije isto �to i imenovana stvar. Naime, svako od nas zna

mnogo o znanju, ali da li te stvari i zaista znamo ? Znamo da je po�tovanje Prirode i

prihvatanje svih biãa u zajednicu srca neophodno za sreãno �ivljenje i otkrivanje sveta,

ali da li je ova etika imanentna u svim na�im mislima, delima i pogledima na svet.

Ukoliko poznajemo mapu, to nipo�to ne znaèi da poznajemo teritoriju, slièno kao �to

proèitana sintaksa ne znaèi da smo je zaista razumeli. Shvatanje da su ime i imenovana

stvar su�tinski razlièite stvari, te da su imena samo nekakvi vidovi fotografija ili etiketa

na delovima stvarnosti koje tako redukuju njihove vrednosti, neophodno je za razumevanje jedinstva i odvojenosti uma od Prirode. Svako na�e znanje o Prirodi je samo

delimièno usled prisustva beskonaènog broja kvaliteta koji postaju uoèljivi sa svake nove

taèke gledi�ta. Shvatanje da svako od nas na jedinstven i neponovljiv naèin vidi Prirodu,

otvara vrata jednom dubokom vidu tolerancije prema raznovrsnim prirodnim rasuðivanjima, iz koga izviru obogaãujuãa radoznalost i èuðenje nad svetom oko nas.

Svesno ili nesvesno registrovani opa�aji kojima, uz misaone asocijacije koje oni

iniciraju, pridajemo odreðene osobine percepiranim objektima subjektivan je proces u

kome je imanentno nepotpuno sagledavanje i do�ivljavanje posmatrane stvari ili

dogaðaja. Odavno je poznata empiristièka ideja da percepirani predmeti ne predstavljaju

ni�ta drugo do niz osobina koje im pridaje na� um. Osobine naravno ne bivaju u

potpunosti percepirane svaki put pri èulnom do�ivljaju predmeta, veã samo delimièno,

tako da se ostatak osobina zakaèenih za opa�eni predmet dopunjuje iz asociranih

umemorisanih do�ivljaja datog predmeta iz pro�losti. Meðutim, do�ivljaj percepiranog

objekta nije samo suma svih njegovih pojedinaènih osobina, veã ãe usled njihovog

holistièkog objedinjavanja u celinu, celokupni do�ivljaj posedovati i niz emergentnih

osobina koje se ne mogu opisati u funkciji pojedinaènih osobina, a koje se u obliku

emocija èesto mogu odslikavati na telesnom nivou*. Na�a svesnost o produktu opa�anja

nekog objekta uvek ãe se sastojati od ogranièenog i nepotpunog spektra osobina, a njen

karakter ãe biti i subjektivan usled asocijacije produkata percepcije na umemorisane utiske ili dodatni niz osobina koji bismo automatski pridali tom telu. Ukoliko

* Stoga, usled nerazdvojivosti psiholo�kih i fiziolo�kih aspekata do�ivljavanja stvarnosti, moã vizuelizacije

mo�e imati veoma �irok spektar holistièkih dejstava, koje redukcionistièka paradigma nije u stanju da

objasni.

31

posmatramo jedan cvet, ne samo da neãemo primetiti svaku poruku koju nose njegovi

detalji, veã ãe i veliki deo na�eg utiska o cvetu poticati od umemorisanog znanja o op�tim

osobinama cvetova, te i iz niza memorija èije ãe priseãanje nesvesno indukovati priliv

informacija, pri èemu ãe najveãi broj ovih asocijativnih utisaka ostati ispod praga njihove

misaone i emotivne aktuelizacije. Ono �to samom percepcijom do�ivljavamo je samo

jedan deliã moguãe opa�ajnih prirodnih procesa i formi, te ãe sami na�i poku�aji davanja

objektivne slike o svetu biti nepotpuni. U svakoj slici ima vi�e skrivenih tajni nego �to

smo ikada u stanju da otkrijemo, te po�to se imenovanja odnose samo na registrovana

otkriãa, tada ãe se ona odnositi samo na deo stvarnosti. Iste reèi za svakoga od nas imaju razlièit znaèaj, i kod svakoga od nas izazivaju

druga oseãanja, druge misaone asocijacije, svesnog ili nesvesnog sadr�aja, �to sve zavisi

od specifiènog i uvek promenljivog konteksta u kome do�ivljavamo reè. Iz ovog razloga

je uzaludno tra�iti savr�enu sintaksu koju ãe svi jednako razumeti, a �to je jedan od

polaznih poku�aja objektivistièkog nauènog pristupa opisivanju sveta, èijim se razvojem

u mnogim nauèno-istra�ivaèkim oblastima postepeno izgubila gotovo sva intuitivna

mudrost zakljuèivanja. Imena percepiranih kvaliteta koje �elimo da komunikacijom

opi�emo i prenesemo nekome predstavljaju �ifrovane poruke, za èije de�ifrovanje je

neophodno posedovati odgovarajuãi kljuè, koji u najprostijem sluèaju mo�e biti

poznavanje jezika, dok bi se komplikovaniji kljuèevi odnosili na odgonetanje dinamike i

tempa govora, smisla oda�iljanja poruke u datom trenutku i odreðenom kontekstu i svih drugih suptilnih semantièkih korena poruke iz koje je ponikla sintaksièka forma imena.

Svako od nas u razlièitim trenucima na osnovu sopstvenog iskustva poseduje drugaèiji

kljuè za dekodiranje skrivenog semantièkog sadr�aja koji se krije iza sintakse koju izgovaramo.

Reèi, koje u svakodnevnoj meðuljudskoj komunikaciji predstavljaju delove mape

koji bi trebalo da ukazuju na odreðena mesta na teritoriji, same po sebi su

redukcionistièke, jer opisuju izolovane delove sveta, iako one realno imaju smisla samo u odreðenom ili ukupnom konteksu, odnosno delimiènom ili potpunom okru�enju u kome

se nalaze. Iz objektivistièkih nauènih vidika potièe èesto pogre�no interpretirana ideja o

moguãnosti jednoznaènog pridavanja intrinsiènih osobina predmetima, iako je za pridavanje bilo koje osobine neophodno izraziti je u odnosu na ne�to. Svaka osobina je

posledica interakcija stvari (koju smo izdvojili iz Prirode kao deo stvarnosti koji daje specifièan odgovor na dejstvo mernog aparata) sa svojom sredinom, ukljuèujuãi i merni

aparat. Meðutim, sa stalnim promenama samog sveta menja se i kontekst koji objektu

pru�a izvesne uoèljive osobine, te bi se stoga i imena kao opisi kvaliteta morali shodno

tome menjati, �to oni gotovo nikada ne èine. Razumevanje kao smisleno semantièko

uklapanje odreðene sintakse u prethodno nauèeni kontekst uvek mora posedovati

promenljivi karakter usled stalnog prirodnog toka beskrajno �irokog apsolutnog konteksa

koji pru�a smislenost datoj sintaksi. Poreklo gramatièke strukture jezika u redukcionistièkoj formi subjekat-glagol-

objekat, te postojanje imenica kao intrinsiènih osobina razlikom oivièenih objekata,

predstavlja zanemarivanje interakcija i svepovezanosti stvari, te stoga klasièna forma

jezika pru�a i neistinitu sliku stvarnosti u kojoj je sve pro�eto interakcijama i gde se

upravo iz njih izvode svi jednostavni ili slo�eni kvaliteti. Ovakvo poimanje sveta u okviru

koga se objektima pripisuju intrinsièni, autonomni i nepromenljivi kvaliteti dovodi do

niza klasifikacija u savremenom svetu, �to za posledicu ostavlja ideje o odvojenosti,

32

negiranju (negacije postoje samo u mapama), razdvajanju subjekta i predikata, opravdanosti ogranièavanja posmatranog konteksta, te o egu, dominaciji i kontroli nad

onim �to se do�ivljava kao okolina. U stvarnom, svepovezanom svetu oko nas i u nama stvari nemaju nikakav smisao same po sebi, dok je do�ivljavanje njihovog potpunog

smisla, a time i svih njihovih kvaliteta moguãe samo u celokupnom kontekstu njihovog

postojanja. Da bi se prevazi�ao put odvojenosti, kori�ãenje simbola i zakonitosti mora biti

kori�ãeno ne samo u svrhu komunikacije univerzalnog poznavanja sveta, veã pre svega

za uoèavanje puteva kojima simboli povezuju prividno razlièite stvari. Samo na ovaj

naèin redukcionistièka nauka mo�e prihvatiti holistièki princip i postiãi ravnote�u èije bi

posledice namesto savremenog egocentrizma bile naklonjene blagonamernosti i op�toj

dobrobiti. Nivo semantièkog direktnog kontakta sa Prirodom koji prethodi procesu

imenovanja je onaj na kome je moguãe stupiti u potpuno jedinstvo sa njom, ali se za potrebe op�teg saznajnog napretka, na�a otkriãa moraju uop�titi, odnosno pretoèiti u

meðuljudsku komunikaciju i ostaviti u amanet civilizaciji i buduãim nadovezujuãim

istra�ivanjima. Opa�enim objektima se daju imena u obliku reèi, koje predstavljaju samo

zvuke ili simbole koji nas asociraju na kvalitete imenovanih stvari. Imenovanje je neophodno za potrebe ljudske komunikacije, ali je poistoveãivanje imena stvari sa njima

samima proces u okviru koga se produbljuje redukcionistièka ma�inerija u na�im

misaonim konstrukcijama, ogranièavajuãi izvornu, direktnu komunikaciju. Logièki nivo

mo�da postaje konkretniji, ali manje realan u nedostatku svoje prirodne kompleksnosti.

Proces imenovanja u okviru koga percepiranim stvarima dajemo ne njihov stvarni i neponovljivi znaèaj, veã jednostavno i nepromenljivo ime, posebno je va�an, jer

predstavlja karakteristièan element do�ivljavanja Prirode u stanju udaljenosti i izolacije

od nje. Da bismo lak�e razumeli ovaj redukcionistièki proces imenovanja koji se

svakodnevno de�ava i koji bitno osiroma�uje na�e intimno jedinstvo sa svetom èiji smo

neraskidivi deo, koristiãemo se jednostavnim primerom. Zamislite da sedimo na obali

mora i posmatramo zalazak Sunca iza horizonta. U potpunom holistièkom do�ivljaju

spajamo se sa predelom, jer smo mi, kao svesnost koja poku�ava da dopre do srca tajne,

samo jedna ili nijedna nit koja povezuje na� nedodirljivi um i posmatrani predeo, koji se

sa smislom, neponovljivo�ãu i zadivljujuãom slo�eno�ãu stvara pred nama. Meðutim,

obuèena redukcionistièka misaona nastrojenost bi nas lako mogla navesti da

upro�ãavamo posmatrani predeo i poku�amo da ga imenujemo. Da bismo izolovali bilo

koji deo ovog predela, kao i bilo kog drugog opa�aja, moramo ga formalno (ne mora biti i bukvalno) imenovati, i tako bismo napravili prvi korak u procesu odvajanja na�eg uma od

prirode. U jedinstvu sa Prirodom jednostavno nema procesa imenovanja. Savr�ena

inkorporiranost i funkcionalnost �ivih biãa se u Prirodi mo�e postiãi samo na istom logièkom nivou na kome i ona figuri�e. Ovaj jezik srca ili jezik Prirode na kome su

zasnovani na�i procesi saznavanja i uzajamnog otkrivanja nas i sveta moramo sami

pronaãi i on se svakako ne sastoji od kontekstualno ogranièenih, jezièkih reèi kakve

poznajemo. Ni�i logièki nivo (sam svet u ovom sluèaju) se mo�e opisivati i javno

razmatrati samo sa vi�eg logièkog nivoa, i naravno, reèi su te koje su najpre izmi�ljene

kao veze izmeðu dva logièka nivoa � nivoa na kome figuri�e na�a percepcija i nivoa opisa tih percepcija, jer da bismo razmatrali neki prividno izolovani objekat specifiènih

opa�enih osobina, moramo mu dati ime.

33

Nedostatak prirodne spontanosti i oseãaja sveop�te povezanosti i jedinstva sa

Prirodom je upravo posledica redukcionistièkog mapiranja stvari koje sreãemo na Putu na

neku na�u posebnu mapu sveta. Nauène teorije su zapravo mape sveta koje se odnose na

njegove izabrane delove, jer naravno, ne postoji nijedna nauèna teorija koja obuhvata

èitav opseg stvarnosti, niti je ijedna teorija to u stanju da izvede kori�ãenjem konaènog

broja kvaliteta. Nefleksibilne nauène teorije koje se odnose na fiksne, nepromenljive i

uop�tene delove stvarnosti nisu nikako u saglasnosti sa njenim jedinstvenim,

neponovljivim i stalno promenljivim svojstvima, koja se uvek defini�u samo posredstvom

interakcije subjekta sa njima. Ovakva misaona nastrojenost na bazi fiksnih ideja, koja oèigledno vodi poreklo od fragmenti�uãe nauène misli, u savremenom dru�tvu se

odra�ava na osuðivanje delova sveta, te potom i na neprijateljstva i sukobe izmeðu ljudi

usled pogre�nih pretpostavki o njihovim i sopstvenim nepromenljivim i objektivnim

osobinama. Pogre�na uverenost u op�te va�enje date nauène teorije se odra�ava i na

oèekivanja prirodnih pojava u skladu sa njom, �to dovodi do orijentisanja ka cilju, a ne

Putu, odnosno samom èinu postojanja, a �to za posledicu ima svakodnevno

zanemarivanje okoline. Ovakvo shvatanje je posledica zaboravljanja èinjenice da nauène

teorije postoje samo kao na�a skica sveta, sveta koji smo i mi istovremeno, a ne sveta koji je objektivan i odvojen od nas. Pogre�no poistoveãivanje mape sveta sa samim svetom

dovodi do iluzije o nauènim teorijama kao direktnim opisima stvarnosti takva kakva je,

�to dovodi do pretvaranja razlika na kojima je bazirana na�a percepcija na podele i

redukovanje sveta do odvojenih fragmenata. Slièno tome, i bilo koja eventualna nauèna

holistièka teorija sveop�teg ujedinjenja, kao i logièki stroga tehnika uèenja meditacije kao

eliminacije imenovanja u svakodnevnim �ivotnim tokovima biãe neophodno fiksna kao i

svaka teorija, te ãe morati da se koristi podeljenim pojmovima, �to je neãe uèiniti realnim

opisom stvarnosti. Jedinstvo, a time i potpuni mir, uma i Prirode mo�emo postiãi samo

pribli�avanjem holistièkom pristupu uma u spoznavanju Prirode, a to je pronicanjem u njene tajne bez kori�ãenja reèi u misaonim formama. Ovakvi misaoni tokovi su ono �to se

u istoènjaèkim religioznim tradicijama naziva meditacijom, odnosno prepu�tanjem uma

spontanom toku Prirode. Drevni indijski mudraci su ne samo za zaustavljanje karmièkog

toèka, odnosno reinkarnacijskih nizova, �to bi u hri�ãanskoj tradiciji odgovaralo pojmu

spasenja, veã i za transcendentalni oseãaj jedinstva, povezanosti* sa svetom i �ivotnog

zadovoljstva savetovali iskorenjivanje misli, odnosno negovanje praznog misaonog sadr�aja u kome nema mesta za imenovanja, koja, kao �to smo videli, èine temelje

redukcionistièkog do�ivljavanja stvarnosti. Na kraju krajeva, i ne samo da reèi kao �to su

holizam, transcendentalnost, sveop�ta povezanost i sl. predstavljaju opisivanje neèega �to

postoji van opsega na�ih vizuelnih moãi, odnosno neèega �to ne mo�e posedovati ni

pribli�no adekvatan sintaksièki opis, veã je na slièan naèin nemoguãe pru�iti univerzalan

opis bilo kog, i najjednostavnijeg opa�ajnog objekta posredstvom postupka imenovanja,

jer nikada nismo u stanju da razluèimo njegov odnos sa okolinom koji je neophodan za

definisanje svih njegovih kvaliteta, dakle njega samog. Ogranièenost reèi u okvirima samih misaonih sadr�aja ne znaèi, naravno, da bi

trebalo da se odreknemo jezika na nivou meðuljudske komunikacije, jer je prelivanje

muzike koju poseduju reèi, koje u kontaktu sa spletom informacija kojima su namenjene

* Reè �religija� vodi poreklo od latinske reèi religare, �to znaèi �sna�no vezati�, dok sanskritska reè �joga�

znaèi �jedinstvo�.

34

mogu lako indukovati oseãaj sveop�te povezanosti, jedna od najlep�ih stvari koje imamo.

Reèi saèinjavaju elementarne veze kojima se prenose semantièki, smisaoni izra�aji na�e

svakodnevne meðuljudske komunikacije. Bitno je samo da budemo svesni ogranièenja i

nerazumevanja koje nam sama egzistencija karaktera reèi nameãe, �to do kljuènog

znaèaja dolazi kako u poku�ajima pridavanja objektivnih simbolièkih formi detaljima

opisa prirodnih pojava, tako i u poku�ajima ukljuèivanja �iroko povezujuãih saznanja u

direktnu komunikaciju. Jezièke konstrukcije, kao i svi sistemi sastavljeni od delova, u formama reèenica, eseja ili knjiga poseduju semantièki znaèaj daleko veãi od sume

kori�ãenih reèi. Emergentne osobine ovakvih komunikacionih shema putem metaforiènog

ukazivanja na beskrajnost pru�anja njihovih kvaliteta mogu indukovati holistièki oseãaj u

biãima koja spontano�ãu uspevaju da pronaðu odgovarajuãi promenljivi kljuè za

de�ifrovanje primljenih percepiranih poruka. Umetnièka i religiozna dela su bazirana na

kori�ãenju metafora èime se preskakanjem logièkih nivoa ukazuje na jedinstvo èitaoca

koji prihvata primljene poruke sa celom Prirodom. Muzika, poezija, Zen prièe i koani*

koji ukazuju na celovitost Prirode, kao i »èudan jezik«, blizak proroèkom ili

isceliteljskom jeziku, o kome je u Bibliji reè, predstavljaju primere ovakvih svestranih, interaktivno promenljivih i povezujuãih jezièkih konstrukcija.

Jezik, dakle, nije oruðe otkrivanja i razumevanja sveta Prirode u nama samima,

veã iskljuèivo sredstvo indukovanja oseãaja zajedni�tva u komunikaciji sa drugim

biãima, te divljenja istovremenoj jedinstvenosti �ivotnih procesa saznanja raznovrsnih

biãa i svepro�imajuãim nitima koji nas povezuju u jednu celinu. Primena reèi u svrhu

pronala�enja Puteva, odnosno veza sliènosti izmeðu naizgled razlièitih stvari je put ka

jedinstvu redukcionistièkih i holistièkih viðenja sveta. Uviðanje sebe kao neodvojivog

dela èitavog sveta je istinsko unutra�nje oseãanje holizma. Iz ovakve vizije se raða i

oseãaj svepovezanosti i jedinstva sa drugim biãima i za tako ne�to nije potrebno nikakvo nauèno znanje, jer se ono, kao �to smo videli bazira na imenovanju, koje je samo po sebi,

udaljavanje uma od Prirode. Te�nja ka uoèavanju lepote kao èudesne igre bezbrojnih

puteva je znak vrhunske religioznosti i u istinskom kontaktu sa svevi�njim holistièkim

svetom nema reèi, ni slika ni simbola, veã samo prepu�tenost spontanom Putu prirode.

Holistièki dodir zahteva novi jezik koji se negde naziva jezikom srca i koji predstavlja

stapanje nerazdvojivog monistièkog uma i tela u preciznu rezonancu sa Prirodom èiji smo

smisleni deo. Redukcionistièka vera, vera zasnovana na samim strogim sintaksièkim ili

simbolièkim formama, kao i �ablonizovanim ritualima, kojima nije pridru�eno

odgovarajuãe iskreno holistièko svepro�imajuãe oseãanje, te�i da postane sujeverje. Stoga se i ka�e da Bog ima mnoge koje crkva nema, te i da nema mnoge koje crkva ima.

Poreklo redukcionizma u percepciji

U pro�lom odeljku smo videli da se stvarno poreklo redukcionizma ne nalazi u

samoj zvaniènoj nauènoj misli, veã u polaznom procesu imenovanja prividno izolovanih entiteta u svrhu nauènog opisa, koji tako odvaja um od Prirode. Definisanje je u svojoj

osnovi objektivizacija znanja iz koga neizostavno sledi razdvajanje posmatraèa i

posmatranog, onog koji zna i znanja, �to je u nesaglasju sa oseãanjima svepovezanosti.

* Zen prièe jasno demonstriraju prisustvo su�tine Prirode u svakom njenom detalju, kao i ogranièenost

jezika i drugih izra�ajnih tehnika kada je u pitanju preno�enje najsu�tinskijeg spiritualnog znanja.

35

Najveãa zabluda mehanistièke nauène ideje poticala je od prividnog objektivnog stava

prema svetu, odnosno od ideje da se posmatraè mo�e izolovati i bez ikakvih uticaja na

svet, otkrivati ga. Meðutim, sve danas dokumentovane nauène ideje, te i nauène »mape«

sa sve simbolima i relacijama koje figuri�u u njima, imaju svoje poreklo u percepciji

iskljuèivo ljudskih posmatraèa, gde se, kao �to ãemo videti, mo�e naãi jo� dublji koren

redukcionistièke misaone nastrojenosti. Nauka je neodvojiva od pojma posmatraèa, jer se

ona, kao mapiranje veza koje posmatraè vidi u Prirodi, de�ava samo u umu posmatraèa. Da bi se stvari imenovale one najpre moraju biti opa�ene, a sama percepcija nije

zasnovana ni na èemu drugom nego na razlikama. Naime, sve �to smo u stanju da

opazimo predstavlja razliku nastalu poreðenjem misaonih impulsa date percepcije sa

odgovarajuãim podacima neke prethodno, trajno ili privremeno umemorisane percepcije.

Ukoliko posmatramo jedno drvo, mi ga primeãujemo samo zahvaljujuãi postojanju i

neèega drugog, razlièitog od tog drveta u na�em vidnom polju. Èak i ukoliko drvo

obuhvati èitavo na�e vidno polje, tada bismo uoèavajuãi karakteristiène razlike izmeðu

dubinskih nivoa povr�ine njegove kore, odnosno tipiènih i prepoznatljivih zareza, bili u stanju da poreðenjem percepirane kore sa trajnije umemorisanom misaonom skicom

neèega �to smatramo op�tom strukturom kore drveta, doðemo do zakljuèka �ta je to �to

vidimo. U op�tem sluèaju, statiène razlike koje se ne menjaju du�e od nekoliko sekundi moguãe je opaziti samo putem skeniranja, dok je veoma spore promene moguãe

registrovati samo zajednièkom spregom skeniranja i priseãanja, odnosno poreðenja

rezultata trenutnih percepcija sa umemorisanim rezultatima nekih prethodnih. Tako, trenutno pomeranje zvezdanog svoda kao posledica rotacije Zemlje oko svoje ose nije moguãe detektovati golim okom, ali ukoliko neku zvezdu postavimo u vidno polje

teleskopa, vrlo brzo ãemo primetiti da je zvezda iza�la iz njega, �to ãe nam sugerisati

njeno kretanje u odnosu na nas kao posmatraèa. Tako se u nauènim eksperimentima,

merni instrumenti koriste kako bi pojaèali razlike koje se nalaze ispod granica osetljivosti

na�e percepcije. Na osnovu klasiènih ideja o percepciji kao procesu u okviru koga neuroni mogu,

posmatrano sa najop�tijeg nivoa, biti u jednom od dva moguãa digitalna stanja, odreðeni

senzualni prag mora biti prekoraèen da bi se izvesna fizièka razlika pretvorila u svesno

registrovani èulni opa�aj. Da bi nastala perceptivna informacija, uvek mora postojati najmanje dva entiteta, bilo stvarna, bilo imaginarna, pri èemu je razlika izmeðu njih

sadr�ana u njihovom meðusobnom odnosu. Meðutim, ova razlika ne stvara kvantitativno

srazmeran odgovor, veã se pomoãu samo-organizacione metabolièke energije pru�a kako

moguãnost »pokretnog« ispoljavanja dragocene informacije iz okoline, tako i sposobnost

samostalne »kontrole« izbora i intenziteta odgovora. Po�to su digitalna neuronska stanja

po prirodi kvalitativna, te i po�to perceptivna razlika najèe�ãe predstavlja bezdimenzionalni odnos para varijabli, tada je sam proces percepcije i sa klasiène taèke

gledi�ta kvalitativan. Uop�te, bilo koju prirodnu pojavu je nemoguãe objasniti

pozivanjem na pojedinaène kvantitete, ali se uvoðenjem samo dva ili vi�e kvantitativna odnosa najèe�ãe mogu predoèiti putanje koje stoje u osnovi date pojave.

Razmi�ljanja, procesi biolo�ke samo-organizacije i komunikacije se sa klasiène

taèke gledi�ta ne mogu zamisliti bez diskontinuiteta, odnosno razlika. Uèenje konteksta u

okviru koga sve primljene informacije mogu biti do�ivljene kao smislene, bazira se na

uporeðivanju opisa stvarnosti, �to je uvek posledica perceptivne interakcije biãa sa

svojom sredinom. Inteligentno rasuðivanje se bazira na uoèavanju granica, jer s obzirom

36

da se svaki prenos informacija de�ava na granicama, bilo stvarnim, bilo zami�ljenim, one

su neophodne da bi se otkrili raznovrsni putevi koji povezuju naizgled razdvojene stvari u jedinstvenu i smisaonu prirodnu celinu.

Informacija koju primamo sa bilo kojim opa�ajem, uop�tenije se, dakle, mo�e

definisati kao razlika koja pravi razliku10 nego kao energetska putanja, �to je jo� jedan

primer polariteta (odnosa) neophodnog za postojanje na�eg sveta. Pojam razlike

fundamentalniji je od pojma energije, pogotovo ukoliko uzmemo u obzir da informaciju kao perceptivnu razliku mo�e predstavljati i nikakva energija. Ukoliko kuãnom ljubimcu

zaboravimo da damo jedan dnevni obrok, to ãe za njega predstavljati znaèajnu

informaciju, slièno kao i senka nekog oblaka za cvet ili morsku zvezdu. I energija bilo kog fizièkog entiteta se uvek mora definisati u odnosu na njegovu okolinu. Tako se

kinetièka energija èestice defini�e u funkciji njene brzine kroz datu sredinu, dok je za

definisanje potencijalne energije neophodno uzeti u obzir potencijalno polje sredine u taèki u kojoj se nalazi posmatrani entitet. Slièno kao �to reèi nemaju nikakav smisao van

datog im konteksta, i svaka osobina se mora definisati u odnosu na ne�to. Bilo koja

osobina, dakle ne postoji kao subjektivna intrinsièna osobina entiteta, veã iskljuèivo kao

relacija datog entiteta sa neèim drugim. Ne�to kasnije u okviru razmatranja poimanja

sveta do koga je do�la moderna kvantna teorija, videãemo da se i same èestice za koje se

u okvirima redukcionistièke nauke smatralo da predstavljaju fundamentalne, samostalne i nepromenljive entitete sveta pokazalo da nemaju nikakav smisao same po sebi, veã se

slièno kao i sve osobine bilo èega na svetu moraju definisati u obliku procesa, odnosno

veza sa svojom okolinom. U svakom èulnom opa�aju na neurolo�kom nivou imanentno je, dakle, poreðenje,

�to za posledicu na logièkom nivou nauènog mapiranja sveta i konvencionalnog uèenja

ostavlja moguãnost definisanja osobina objekta samo u odnosu na njegovu okolinu.

Ukoliko primetimo da je jedan cvet lep, ovakvo pridavanje osobina ne samo da zahteva posmatraèa u èijem umu ãe se razviti data slika, odnosno ideja, veã datom cvetu

poreðenjem sa njegovim okru�enjem posmatraè pridaje osobinu. Ovakva razmatranja,

ukoliko su neuravnote�ena sa holistièkom sve�ãu o jedinstvu i nerazdvojivosti, vode svet

od pojedinaènih opa�anja preko pridavanja intrinsiènih osobina do formiranja misaonih

svetova78 u inteligentnim biãima u kojima se potencira razlièitost izmeðu onoga �to je

naizgled sa nivoa percepcije neodvojivo i zajedno se pokreãe (telo) i drugih sliènih

sistema, �to dovodi do svesne dominacije ega, a �to se u globalnim razmerama

manifestuje kao nemilosrdna borba za opstanak, neprijateljstvo, sebiènost i ratovi. Uzrok

zablude o pridavanju ili posedovanju intrinsiènih osobina je u zanemarivanju interakcije

koja ne samo da je neophodna da bi se opazila izvesna razlika, te da bi se data percepcija dalje misaono procesovala, veã je upravo ona ta koja defini�e osobine, koje bez nje ne bi

postojale. Zakoni razlike na kojima je bazirana na�a percepcija jasno se preslikavaju i na

na�e moãi vizuelizacije. Ljudski um, zahvaljujuãi moãi opa�anja samo razlika �to u

celokupnoj slici percepcije datog èula, �to u odnosu na slike iz memorije, odnosno utiske

percepirane u pro�losti, u stanju je vizuelno samo redukcionistièki da razmi�lja,

formirajuãi figure koje poseduju granice, �to u prostoru, �to u vremenu. Vizuelne stvari

koje prave razlike uvek poseduju granice, te takva tela mo�emo i zamisliti. Pitanje je da li je na�a, iz percepcije izvedena, imaginacija u stanju da zamisli stvari koje nikada ne

prave razliku u odnosu na ne�to, odnosno koje su sveprisutne i bezgranièno se prostiru.

37

Po�to je nauka oduvek te�ila obja�njavanju pojava sveta koristeãi se slikovitim pojmovima koje lako mo�emo zamisliti, tada je neophodno ogranièena na sliène razlike

kao i ljudska percepcija. Nauèni pojmovi kao �to su èestice, polja opisana linijama sila ili

talasi opisani bregovima i doljama, karakteristièni su po prilagoðavanju svojih osobina ljudskim moãima vizuelizacije. Meðutim, sa razvojem kvantne teorije poèetkom 20.

veka, nauka se na�la u situaciji da je postalo nemoguãe bilo koji izdvojeni entitet sveta

vizuelno zamisliti, a da se ne ode daleko od istinitog opisa. Redukcionistièka nauèna metoda prouèavanja sveta se odslikava na razvijanju

analitièkih sposobnosti razlikovanja za potrebe nauènih istra�ivanja. Naime, metodologija

ispitivanja sveta od strane redukcionistièke nauke je zasnovana na otkrivanju delova

sveta koji daju razlièite odgovore na dejstvo mernih aparata u odnosu na ne�to drugo.

Ovako otkriveni delovi sveta, bili to atomi, molekuli, njihove konfiguracije ili svakodnevni predmeti, tada dobijaju imena i svoje mesto na nauènoj mapi sveta.

Meðutim, kada ne bi bilo razlike izmeðu ogranièenih i izdvojenih delova sveta, ne bi bilo

ni nauènog redukcionizma, jer se nikakve podele ne bi mogle izvesti. Bez razlikovanja ne

bi postojala ni percepcija, ni opisi Prirode, ni razumevanje koje iz njih potièe, kao ni

oplemenjujuãe te�nje �ivih biãa ka otkrivanju puteva koji povezuju i jedinstva u svetu

beskrajne i neponovljive raznovrsnosti. Poreklo redukcionizma se stoga, usled svesne moguãnosti opa�anja samo razlika, ne mo�e tra�iti u korenima ljudskih misli, odnosno

svesnosti, veã u samoj osnovi sveta, èija je percepcija inteligentnih biãa samo jedan deo.

U drevnim indijskim svetim spisima se navodi da je svet u kome �ivimo nastao iz razlika

i kao takav, posledièno izaziva redukcionistièki naèin razmi�ljanja, dok se iza Maje,

odnosno vela na�e percepcije, krije stvarna, holistièka, svepro�imajuãa osnova sveta u

kojoj razlika nema i u kome sve prividno razlièite i odvojene stvari èine neraskidivo

jedinstvo. Uop�te, arhetipska podeljenost izmeðu redukcionistièkih i holistièkih principa bi lako mogla da se svede na podeljenost izmeðu nauène metodologije i religijskih

do�ivljaja jedinstva sa Prirodom. Upravo nam iz religijskih tradicija sti�u najstarija

predanja o holistièkim vidicima kao neophodnoj protivte�i redukcionistièkom svetu, odnosno Maji èije poistoveãivanje sa apsolutnom stvarno�ãu potièe iz neznanja, odnosno

nedostatka dodira sa holistièkim shvatanjima. Redukcionistièka forma razmi�ljanja i logièkog zakljuèivanja, izvedena iz naèina

funkcionisanja na�e percepcije, imanentna je, dakle, u samoj Prirodi èiji smo deo, te ne

moramo korene ovakvih stavova tra�iti u istorijskom razvoju nauène misli, veã je mnogo

bitnije razvijati i kontrast redukcionistièkom ustrojstvu Prirode, èija je primena

neophodna kako bi nauka dostigla saznajno-metodolo�ku* ravnote�u, èijim ãe

pravovremenim koracima voditi na�u planetu ne samo u dalji saznajni i tehnolo�ki

napredak, veã i ka sreãnijem, bezbri�nijem i ispunjenijem �ivom svetu na njoj.

* Bitno je primetiti da nauèna, i uop�te ljudska, saznanja defini�u metodologiju istra�ivanja u kojoj je

implicitan karakter, njenom primenom izvedenih, saznajnih otkriãa; novi skup saznanja modifikuje

metodologiju istra�ivanja koja defini�e karakter novih saznanja itd.

38

Redukcionistièka linearna uzroèno-poslediènost i holistièka metaforiènost na misaonom

nivou Pitanje koje je posle svega izlo�enog prirodno postaviti je ukoliko su reèi i

simboli kao sredstva izra�avanja kojima se imenuju prividno izolovani entiteti sami po

sebi ogranièenog redukcionistièkog karaktera, u kojoj meri je moguãe njima preneti

holistièku svest. U nauci postoje opisi i obja�njenja koja povezuje skup predlo�enih

logièkih aksioma poznatih kao tautologija. Logièka ideja koja stoji u osnovi

redukcionistièkog prilaza spoznaji i opisivanju sveta je ta da bi svi njegovi kvaliteti i pojave mogli da se objasne (deduktivno izvedu) pomoãu konaènog broja aksioma

definisanih u okviru date tautologije. Meðutim, nepromenljivost i objektivnost same

tautolo�ke forme nauène mape je u oèiglednom kontrastu sa subjektivnim realnim svetom oko nas koji je u neraskidivom kontaktu sa svetom posmatraèa i gde su oba u stanju

stalne promene. Stoga se i predviðanja nauke kao generalizovani i sveva�eãi sluèajevi i

ne moraju shvatiti kao krajnji u svetu jedinstvenosti i stalne promene. Iako su reèi i

simboli u nauci predodreðeni da imaju univerzalni i op�teva�eãi karakter, poimanje reèi u

stvarnom svetu zavisi od na�ih iskustvenih do�ivljaja koji su uvek jedinstveni, tako da bi,

na primer, reè �more� kod svakoga izazvala drugaèiji utisak i unutra�nju sliku, koji bi

takoðe bili promenljivi u vremenu kao reka. U samom klasiènom svetu, Put koji nam se

uka�e u direktnom kontaktu sa Prirodom, postaje nemoguãe podjednako jasno izraziti

reèima, te ga tako ni direktno preneti drugima. Meðutim, postojanje holistièkih kvaliteta

nam jasno ukazuje da su �ivot i izra�aji �ivota znatno vi�e od samih njegovih reèi, i

ukljuèujuãi njihovu dinamiku, muziku i uop�te kontekst u kome se postavljaju, pru�aju

beskrajne moguãnosti za opisivanje Prirode. Ovakvi neponovljivi prirodni opisi koji u sebi sadr�e imanentnu etiku i skrivenu lepotu ne moraju da prièaju ni o etici, ni o lepoti.

U tome je Tajna lepih i èudesno isceljujuãih reèi. Dok je klasièan, objektivistièki naèin sagledavanja stvarnosti zasnovan na

jednoznaènoj korespondenciji percepiranih kvaliteta i njihovog mesta na nauènoj mapi

sveta, holistièki put do�ivljavanja Kosmosa vodi od uoèavanja porekla kvaliteta u od

njega reflektovanim odbljescima stvarnosti do svesnosti o postojanju svih kvaliteta u svemu i pomoãu svega. Na taj naèin, svaka reè predstavlja osim oèigledne veze izmeðu

direktno percepiranih kvaliteta i saznajnog sveta drugog biãa i beskrajne skrivene puteve

koji povezuju sve delove Kosmosa meðu sobom. Po�to kvalitete sveta defini�e njegov celokupni kontekst, tada se i kvaliteti odslikavaju preko ostatka sveta. Ne samo da se svaka na�a odluka odra�ava i na kosmièkom nivou, veã je i svako biãe postojano samo

kroz druga biãa. Ovaj stav je u osnovi zaboravljene svesnosti o neraskidivom jedinstvu Uma i Prirode.

Posmatrano sa izvesnog nivoa u hijerarhijskoj ureðenosti procesa razumevanja

kao povezujuãih rezultata saznajne nervne obrade percepiranih podataka, nauka i religija,

te sa njom i holistièka umetnost, koriste se dvema potpuno razlièitim logikama, �to ãemo

ilustrovati sa nekoliko primera. Najpre, zakljuèivanje logike nauke bi izgledalo sledeãe: Tvrdnja I: Drvo ispred mene ima sve �ute listove Tvrdnja II: Stavljam na dlan jedan list sa tog drveta Zakljuèak: Taj list mora biti �ut

39

Ili u op�tem sluèaju, ako iz A jednoznaèno sledi B, a i iz B uvek sledi C, tada ãe i

iz A slediti C, odakle se lako mo�e sagledati poreklo klasifikacija (u ovom sluèaju

skupova li�ãa kojima je zajednièka osobina �uta boja) koje èine elementarna oruða

formalne logike i posledice ureðivanja svakodnevnih misaonih mapiranja sveta kojima se

udaljuje um od Prirode. Klasifikacije su neophodan preduslov ovakvog rezonovanja kako bi se razdvojili subjekat i pridev (ili predikat ili objekat), �to je odlika redukcionistièkih

prilaza do�ivljaju sveta, postojanih samo u objektivistièkim jezicima i drugim formalnim

mapama sveta. Ovakvo linearno logièko rezonovanje je veoma retko u Prirodi i skoro da

ne postoji u �ivom svetu9, osim u razmi�ljanjima inteligentnih biãa i naravno, nauènim

idejama. Naime, u Prirodi se gotovo sve stvari odigravaju u vremenu i to u okviru kru�nih povratnih sprega

* umesto linearnih uzroèno-poslediènih veza. Meðutim, po�to

cirkularne uzroèno-poslediène petlje uvode nelinearne èlanove u matematièke jednakosti koje opisuju takve veze, pona�anje ovakvih sistema je za razliku od uobièajenih

kompjutera netrivijalno, odnosno nepredvidljivo. Nauka se tada, u svrhu predviðanja

pona�anja netrivijalnog sistema najèe�ãe koristi aproksimacijama i tra�enjem pogodnog logièkog nivoa na kome se linearni niz dogaðaja mo�e primeniti u svrhu opisa. Ipak, ne

postoje linearizujuãe aproksimacije kojima bi se apsolutno mogla matematièki sagledati

nepredvidljivost, odnosno uvek prisutan beskrajan spektar iznenaðenja u karakteristikama �ivih biãa i Prirode.

S druge strane, logika koju ãemo nazvati umetnièkom i koja je imanentna u

poeziji, religiji, muzici, pa i ljubavi bazira se na svesnim ili nesvesnim zakljuèivanjima

sledeãeg tipa: Tvrdnja I: Ti voli� da gleda� zalazak Sunca Tvrdnja II: Ja volim da gledam zalazak Sunca Zakljuèak: Ja sam onda (kao) Ti

Ili, u op�tem sluèaju, ako iz A sledi C (u�ivanje u gledanju zalaska Sunca), a i iz

B sledi C, tada je B = A. Krug se iscrtava, metaforièkim poistoveãivanjem smo do�li do

taèke iz koje smo krenuli. Put ovakvog razmi�ljanja je pronala�enje putanja koje nas

povezuju, odnosno sliènosti uprkos razlikama na koje nas navode rezultati percepcija i

nauène slike sveta. U ovome se krije tajna veãe estetske vrednosti umetnièkog do�ivljaja

sveta u odnosu na klasiènu nauènu logiku. Rezultate umetnièkih rezonovanja nauèna

misao nikako ne bi mogla da prihvati kao relevantne, �to je jedan od razloga za�to u

nauènoj literaturi danas nema mnogo mesta za estetsko oblikovanje, inspirisanje i popularizaciju, jer su za tako ne�to neophodni metaforièni skokovi izmeðu logièkih

nivoa. Razdvajanje dveju naèina viðenja sveta, redukcionistièkog i holistièkog, te stoga

najèe�ãe i njihova nekompatibilnost u ljudskim razmi�ljanjima, postoji u insistiranju na zatvorenoj rigoroznosti nauène logike za svet nezaobuzdavajuãih ma�tovitih poleta

istinski umetnièkih, sveujedinjujuãih misli. Umetnièka logika je prosvetljujuãa, jer nas u

trenutku razumevanja dovodi na misaoni cilj, jer nam za jedan deliã pribli�ava svet i

* Povratne sprege su cirkularni uzroèno-posledièni mehanizmi u okviru kojih se izvesne izlazne informacije

sistema koriste kao ulazne, a sve u svrhu regulisanja rada sistema tokom kretanja ka izvesnom cilju. Podsetimo se da informacija, za razliku od energije mo�e biti preneta na drugo mesto, a da istovremeno

ostane na prvom.

40

stavlja nam do znanja da smo samo jedno, maleno inteligentno biãe, ali u kome se

odslikavaju svi kvaliteti Kosmosa. I pored svega, u stvarnom svetu se uzroèno-poslediène pojave pru�aju mnogo

sliènije umetnièkoj, nego linearnoj logici. Naime, sva �iva biãa u sebi imaju imanentne

kru�ne povratne sprege u okviru kojih je svaki uzrok istovremeno i posledica, i obrnuto.

Èitav proces evolucije sazdan je po principu umetnièke logike, �to se jasno sagledava u

postojanju zajednièkih osobina, kako istih, tako i razlièitih vrsta �ivih biãa. Slièno tome,

ukoliko pa�ljivo sagledamo bilo koji poku�aj nauènog rezonovanja koji ide od

postavljanja polaznih tvrdnji, odnosno tautologije, preko opisa do obja�njenja, odnosno

posledica, primetiãemo da je èitav ovakav razvoj dogaðaja opet posledica i to svog

sopstvenog programa20. I uop�te, �to se Priroda dalje sagledava kroz okvire polaznih

teorijskih koncepata i stavova, to u veãoj meri postaje oèigledno i shvatanje da sva

izvedena otkriãa i zakljuèci nisu ni�ta drugo do refleksija ovih temeljnih ideja i verovanja sa kojih je poèelo zidanje zgrade saznanja. Slièno svim kvalitetima koji imaju uticaj i

vode svoje poreklo od svih i najmanjih deliãa Kosmosa, te na osnovu èega i ljudska biãa

mogu sagledavati sebe samo u lepoti drugih biãa, i svako prirodno rezonovanje se uvek

vraãa na svoj poèetak. Kroz ovakvo holistièko zakljuèivanje primenjeno na percepiranim,

redukcijom izdvojenim delovima sveta, dolazimo do saznanja da mi i jesmo svet, te da je sve ono �to primeãujemo samo refleksija jednog bogatijeg unutra�njeg sveta. Kao u svim

religijskim predanjima, u trenucima prosvetljenja, posmatraè i posmatrano, um i znanje,

srce i Ljubav, Ja i Ti, subjekat i objekat se sjedinjuju u nerazdvojivu celinu. Umetnièka logika ekvivalentna je metaforiènim poreðenjima, a navoðenje na

ovakav tip razmi�ljanja koji dalje isceljujuãe deluje sa nivoa svesnosti na ni�e strukturne

nivoe materije, u osnovi je preno�enja svih religijskih znanja. Sposobnost do�ivljavanja

metafora stoji u osnovi svakog apstraknog znanja, kao i moãi imaginacije. Metaforièni

procesi predstavljaju osnovne misaone crte u formiranju semantièkog do�ivljaja jezika,

kao i gotovo svih apstraktnih koncepata, te i gramatièkih ili kulturolo�kih kategorija.

Uoèavanje kvaliteta u svetu Prirode u mnogome zavisi od konteksta u kome percepiramo stvari, a upravo ovo imaginarno postavljanje rezultata percepcije u izabrani kontekst predstavlja jedan vid asocijacija misli i oseãanja na bazi na�eg iskustva, �to èini odreðeni

vid metafore. Buðenjem unutra�njeg holistièkog sveta u nama budi se i oseãaj

do�ivljavanja metafora, odnosno oseãaj povezivanja sa sve veãim morem »elemenata«

sveta koje do�ivljavamo èulima ili pronalazimo u kutcima na�e svesti. Osnovna metafora

èija metafora su veze koje se izvode iz, sa nauènih vidika, odvojenih stvari, je razvijanje

oseãaja da je spolja�nji svet, svet koji vidimo, èujemo, do�ivljavamo èulima i koji je ba�

takav kakav je, upravo refleksija jednog unutra�njeg sveta na èijem nivou je na�a

povezanost sa svetom i nerazluèivost od njega veèna. Ukoliko je bitna razlika na misaonom nivou izmeðu redukcionizma i holizma u

njihovoj razlièitoj uzroèno-poslediènoj, odnosno logièkoj misaonoj obradi, onda se

nameãe prirodno pitanje hoãe li oni ikada moãi da se spoje na kompatibilan naèin kao u

igri staklenih perli44, jer kao �to je poznato, nauka sa svojom matematièkom

konzistentno�ãu ne toleri�e nikakve metaforiène izlete, i pored toga �to se pona�anja

razlièitih �ivih biãa i vrsta, njihova anatomija i èitava evolucija povezuju u smislenu celinu putem zakljuèivanja analognih umetnièkoj logici. Ne samo nauèna logika u kojoj,

osim u izuzetnim i najèe�ãe �ablonizovanim sluèajevima, nema mesta za metafore, veã i

preveliko bukvalizovanje, koje ne mora da bude samo posledica èisto nauènih, veã i

41

svakodnevnih konkretnih izraza, mo�e biti toliko dosadno na�em centru za do�ivljavanje

metafora, da ono maltene zakr�lja. Zato nas lepa umetnièka dela uvek vraãaju u stanje

jedinstva sa Prirodom budeãi iznova na�u svest za do�ivljavanje metafora. Poku�aji da se

religijskim prenosnim shvatanjima ukine metaforièna struktura, kao na primer u sluèaju

Protestanata koji su insistirali na egzaktnijim i sintaksièki pro�irenijim, te i manje

estetskim tvrdnjama, po svojoj bezuspe�nosti ravni su analognim poku�ajima da se

redukcionistièko-nauènim mapiranjima sveta doka�u holistièki kvaliteti na koje ukazuje

religija. Bitno je primetiti da po�to umetnièka logika nije pritisnuta ogranièavajuãim

zakonitostima, jer slobodno mo�emo biti �to god hoãemo, u njoj logièki ispravno

mi�ljenje nije koren mudrosti ili umeãa ljubavi, pa stoga i nema potrebe da ga nameãemo

bilo kome, ili da se borimo sa razlièitim tumaèenjima do koga su druga biãa do�la

razmi�ljanjem. Za razliku od linearnog logièkog odluèivanja u okviru koga postoje objektivno utvrðena pravila sleda dogaðaja, na nivou metaforiènog poimanja Prirode se

pojavljuje subjektivna moã uoèavanja uvek iznova promenljivih kvaliteta Kosmosa, �to

sa sobom povlaèi oseãaj odgovornosti kako za zami�ljeni metaforièni sadr�aj, tako i za

na�u interakciju sa svetom koja iz ovakvih, svepovezujuãih misli nastaje. Poistoveãivanje

subjekta sa svetom posredstvom umetnièke logike je stoga zadivljujuãi put ka

semantièkoj toleranciji i milostivom po�tovanju svega postojeãeg. Nauèna formalna logika se bazira na linearnim uzroèno-poslediènim

zakonitostima, i ovakvo zakljuèivanje je vekovima razvijano da bi se dostigla dana�nja

kompleksna matematika. Pozitivistièko je shvatanje da se smisao nekog misaonog sklopa,

kao na primer reèenice, mo�e izvesti iz matematièke logike i to procedurom

karakteristiènom za nauku uop�te - pridavanjem simbola pojavama, tako da se oni mogu povezivati po odreðenim pravilima, te da se èitave tvrdnje o pojavama mogu prikazivati

kombinacijom simbola. Meðutim, za kombinaciju simbola koja se ne pokorava pravilima

se ne ka�e da je pogre�na, veã da nema smisao u datoj tautologiji. Ovde se javlja

pote�koãa u nauèno-pozitivistièkom pristupu, jer je definitivna odluka o istinitosti,

odnosno smislenosti neke tvrdnje moguãa jedino ukoliko reèenica pripada zatvorenom

sistemu koncepata i aksioma, �to je u svetu Prirode i samih prirodnih nauka pre izuzetak

nego pravilo. Poznato je da su zakljuèci o besmislenosti nekih pojava tokom istorije

nauke èesto dovodili do naglih progresivnih otkriãa, kao na primer u sluèaju orbita(la)

elektrona u atomu, idealnog merenja, razdvojivosti uma od Prirode, talasno-èestiènog

dualizma i sl., koje sa sobom nose klasiène opise koji su u suprotnosti sa klasiènim

smislom. Priroda je prepuna pitanja na koja se ne mo�e dati jednoznaèan odgovor, jer je

tako ne�to u suprotnosti kako sa redukcionistièkim karakterom simbola ili reèi koji se

koriste u svrhu opisa, tako i sa stalnom promenljivo�ãu prirodnih kvaliteta èijem se

opisivanju te�i, te i neophodnom subjektivno�ãu opisa koji je posledica jedinstvenog i

neponovljivog biranja konteksta u kome se defini�e kvalitet iz njegovog celokupnog

okru�enja. Stoga se u nauènoj formalnoj logici razdvojeni, opisi i obja�njenja, pitanja i

odgovori, posmatraè i posmatrano, te �ivljenje i saznanje, u svetu Prirode stapaju u

nerazdvojivo jedinstvo. Svaka logika bazirana na matematièkim zakonitostima je po definiciji

nekompletna. 1931. godine je Kurt Gedel dokazao da u okvirima svake matematièki

konzistentne logièke mre�e postoje pretpostavke koje se ne mogu pokazati ni istinitim ni

neistinitim pomoãu aksioma i pravila date logike. Da bi se nedokaziva pretpostavka

istinitosno potvrdila neophodno je izaãi iz datog logièkog sistema i uvesti nove aksiome i

42

pravila, ali pri tome ãe se pojaviti nove tvrdnje koje neãe moãi biti istinitosno dokazane.

Aksiomi bilo koje tautologije se stoga umesto tvrdnji koje niti zahtevaju dokaz niti se mogu dokazati, pre mogu zamisliti kao pravila igre, dok se dokazi izvedeni iz nje ne mogu prihvatati kao univerzalne potvrde hipoteza o objektivnoj stvarnosti, veã samo kao

dokazi da se logièko zakljuèivanje u okviru opisa iskustva odigravalo po

pretpostavljenim pravilima. Stoga u Prirodi ne postoji ni�ta �to bi se moglo slobodno

okarakterisati kao besmisleno, jer se pojam besmislenosti javlja samo u zakljuèivanjima

inteligentnih biãa u okviru kojih se neke tvrdnje ne uklapaju u iskustvo formulisano na

osnovu »pravila igre«. Ukoliko ne pronalazimo smislenost u bilo kom detalju Kosmosa, to samo znaèi da je neophodno promeniti taèku gledi�ta, sve dok se pred nama ne otvore

novi i beskrajno raznovrsni putevi koji povezuju. Po�to se postulirane polazne pretpostavke nauène metodologije istra�ivanja

Prirode preslikavaju na njena otkriãa i artikulisane zakljuèke, tada su kako odgovori na

sva nauèna pitanje, tako i obja�njenja svih opisa, ogranièeni na okvire koje je formalno

zacrtala data tautologija. Slièno kao �to je etika unutra�njeg sagledavanja sveta �ivih biãa

implicitna u svakoj njihovoj reèi bez obzira na iskljuèivo sintaksièku smislenost, tako i

èitav obogaãujuãi opseg nauènih rezultata i formalnih saznanja potièe iz polaznih,

nedokazivih pretpostavki koje saèinjavaju tautologiju kori�ãenog logièkog sistema

rasuðivanja. Po�to temelj polaznih nauènih ideja u odnosu na koje se »meri« smislenost

postuliranih logièkih veza, potièe iz pozitivistièkog i empiristièkog sagledavanja sveta iz

koga su iskljuèeni svi metafizièki, estetski i neobzervabilni kvaliteti, tada je razumljivo

za�to se Priroda iz okvira nauèno-redukcionistièkog sagledavanja sveta do�ivljava kao

nasumièni poredak atoma, koji u sebi ne sadr�i nikakvu holistièku smislenost za

inteligentna biãa koja iz njega nastaju. Meðutim, odgovor na svako kosmièko pitanje je

implicitan ne samo u formalnim tautologijama, veã i u samoj postavci svakog

eksperimenta, te i u �irini saznajne perspektive iz koje �iva biãa sagledavaju Prirodu.

Spiritualna, otvorena biãa koja postavljaju pitanja sa metafizièkim i duboko moralnim

idejnim i �ivotnim temeljima dobijaju odgovore u skladu sa ovim, nereèitim i

sveobuhvatnim neformalnim tautologijama srca. Stoga je jasno za�to istinska vera mora

biti polazno shvatanje iz koga ãe se kroz samo �ivljenje rascvetati blistavo razumevanje,

saznanje i po�tovanje Prirode. Sa Gedelovom teoremom potonuo je brod nauènih ideja o razvijanju zatvorenog

skupa aksioma iz kojih bi se mogle izvesti sve pojave sveta oko nas. Drugim reèima,

matematièka logika nije u stanju da nedvosmisleno opi�e svet, upravo usled neophodne

refleksije saznajnih procesa biãa od Prirode i obrnuto, �to uslovljava nerazdvojivost uma

od Prirode, kao i posmatraèa od posmatranog u stanju apsolutne spoznaje. Gedelova

teorema se mo�e ilustrovati na jednostavnom primeru. Naime, zamislimo da postoji

»univerzalni« kompjuter koji je uz pomoã svog »univerzalnog« programa u stanju da da

taèan odgovor na sva moguãa pitanja, odnosno da ispita i doka�e istinitost bilo koje

tvrdnje u Kosmosu. Da bismo pokazali da kompjuter na bazi »savr�ene« matematièke

logike koja je u njemu imanentna ipak nije savr�en, zadaãemo mu kratku tvrdnju:

»Univerzalni kompjuter koji pokreãe univerzalni program nikada neãe reãi da je ova

reèenica istinita«. Reèenicu ãemo radi jasnijeg daljeg izlaganja obele�iti sa L. Dakle, ako

kompjuter ka�e da je L istinito, onda je tvrdnja da »univerzalni kompjuter nikada neãe

reãi da je L istinito« neistinita. Meðutim, ako je tvrdnja da »univerzalni kompjuter nikada

neãe reãi da je L istinito« neistinita, tada je i L neistinito. Ako, pak kompjuter ka�e da je

43

L neistinita tvrdnja, tada ãe L biti zapravo istinit iskaz, i kompjuter bi, u tom sluèaju,

pru�io neistinit dokaz. Stoga, univerzalni kompjuter koji pokreãe univerzalni aritmetièki

algoritam nikada neãe reãi da je L istinito. Ali, Ti i ja znamo da je L zapravo istinita tvrdnja, zar ne ? A sveznajuãeg kompjutera koji bi nam na bazi matematièke logike

jednoga dana pru�io jednoznaèan odgovor na pitanje o smislu na�eg postojanja u poretku

velièanstvene kosmièke harmonije �ivota verovatno ne mo�e biti. S druge strane, postoji jedna prièa10 o jednom drugom univerzalnom kompjuteru

koji je navodno bio u stanju da daje odgovore na sva pitanja. Tako mu je jednoga dana neko postavio pitanje (definitivno o tajnama i smislu ljudskog postojanja): »Da li raèuna�

da ãe� ikada misliti kao ljudsko biãe ?«, i nakon dovoljno dugog raèunanja, kompjuter je

izbacio odgovor: »Postoji jedna prièa...«. Razmi�ljanje u formama prièa kao

metaforiènog pridavanja neponovljive relevantnosti svim naizgled razdvojenim i

statiènim stvarima tipièno je za ljudska biãa. Meðutim, i pona�anje svih drugih �ivih biãa,

posmatranje prirodnih tokova i kretanja zvezda po nebeskom svodu do�ivljeno kroz

kontekst znanja o Prirodi iz vidika bilo kog �ivog biãa predstavlja metaforièno

odslikavanje smislenosti u svemu, jer sve za �ta znamo da postoji predstavlja zajednièke

delove prièa, odnosno puteve koji nas povezuju. Dok je redukcionistièki pristup razmi�ljanju evidentan pri kalkulisanju kao naèinu

postizanja odreðenih ciljeva, meditativni um, um u kome nema misli, orijentisan je ne na cilj, veã na Put, oseãanje otvorenosti prema samom postojanju. Kvantitet i kvalitet,

forma i proces ili stvaranje radi plodova rada i stvaranje radi samog stvaranja samo su neki suprotstavljeni polovi izmeðu ova dva naèina viðenja Kosmosa. Bez razmi�ljanja

kao pitanja usmerenih na kontempliranje znaèaja svega �to postoji, a �to predstavlja

jedinstvenu osobinu ljudi u odnosu verovatno na sve druge �ive vrste na na�oj planeti,

na� um postaje kalkulativan, te i sam �ivot prostiji nego �to stvarno jeste. Imenovanja,

modelovanja i mapiranja sveta percepcije podr�avaju kalkulativan, a potiskuju

meditativan naèin razmi�ljanja koji izvire iz metaforiène logike muzike, poezije i religije.

Tra�enje smisla postojanja redukcionistièkim metodom podseãa na Platonove stanovnike

peãine koji su sve svoje znanje o svetu formirali na osnovu senki koju je igra Sunèeve

svetlosti i njih samih ostavljala na zidovima peãine sve dok neko od njih nije iza�ao na

svetlost dana i uvideo pravu, osvetljenu stvarnost. Strogi nauèni uzroèno-posledièni niz odluka se za mistiènog tragaoca pretvara u

izbezumljenu mre�u, sliènu lavirintu u kome mo�emo dugo hodati u potrazi za poèetkom,

a da ga ne naðemo sve dok ne primimo k srcu holistièko poimanje sveta. A tada nam se u sjajnim intenzivnim semantièkim formama njenih krugova èini kao da u trenutku

prelazimo put od bezbroj milja30. S druge strane, ne koristeãi se logikom nauke (�to je

izgleda potpuno nemoguãe, èak i za jednog Moglija koga su odgajali vukovi), svet bi nam izgledao nedodirljiv i nestvaran, te »drveãe ne bismo mogli prepoznati od �ume«. Ne

bismo sebi mogli postavljati ona veèna pitanja o svrsi nas, drugih biãa i èitavog Kosmosa,

dok opet bez do�ivljavanja holistièke svepovezanosti, zadovoljavajuãi nejednoznaèni

odgovori na ova pitanja, koji najèe�ãe pro�iruju kontekst zadivljujuãih pitanja, ne bi nam

se mogli pru�iti. Stoga moguãnosti ujedinjenja stroge linearne nauène logike i religioznih

metafora ostaju otvoreno pitanje. Osnovna pokretaèka te�nja analitièkog logièkog

rezonovanja redukcionistièke nauke je sumnja, dok je pokretaè sintetièkog poimanja

spiritualne holistièke svepovezanosti i kosmièke pripadnosti vera, a vera se ne mo�e

dokazati, jer dokazivanje za pretpostavku ima sumnju, a sumnja ne mo�e dokazati i

44

shvatiti veru*. Nauèna skeptièna logika zahteva da viðenje bude pre verovanja, odnosno

da se spiritualne prakse i njihovo blagotvorno dejstvo na materijalni svet mogu sa proverljivom pouzdano�ãu ponavljati i, verovatno predviðati (jer predviðanje je prvi korak ka kontroli koju mora posedovati primenjena nauka kada data oblast, odnosno saznajno polje koje ona opisuje, dostigne odreðeni, zavidni nivo). S druge strane,

osnovna pretpostavka svih teologija je da verovanje bude tu pre viðenja, �to je i potpuno razumno. Kakva je to vera koja bi postala to tek kada bi se dokazala. Stoga se i vera kojoj se priklone ljudi nakon upoznavanja sa raznim èisto nauènim poku�ajima logièki

konzistentnog dokazivanja postojanja bo�anske (nat)prirode (na primer, putem dokazivanja dejstva molitve), sigurno nije ona prava, a uostalom ne bi se ni mogla nazvati verom, jer je nauèno opravdana. Vera je slièna nekom od veènih unutra�njih èisto

semantièkih (nesintaksièkih) pitanja koje nas obogaãuje sa svakim njenim pojavljivanjem u na�em umu, i koje nas mo�da zadr�ava na veènom Putu otkrivanja tajni, jer kakav bi to

svet bio u kome bi sve tajne bile otkrivene i nauèno ili nenauèno obja�njene? Uop�te,

te�nja ka ubeðivanju na veru pomoãu èuda bi mogla pre biti beg materijalistièkog, a ne

spiritualistièkog Uma od sputavajuãeg sveta materije. Zaista spiritualna biãa nemaju

mnogo vremena od lepote sveta koju primeãuju svuda oko sebe i posveãenosti drugim

biãima da razmi�ljaju o onome �to je izvan sveta. Sveprisutna lepota koja izvire iz dubokog reda znak je Bo�ji na Zemlji.

* Èuvena Dekartova misao »mislim, dakle jesam« lepo opisuje nauèni put otkriãa u okviru koga moramo

stvari dovesti pod sumnjièavu analizu kako bismo dokazali, odnosno efektivno izveli bilo koju pretpostavku, dok s druge strane, u svetu religije, imamo samo jednostavno sanskritsko »so ham« - ja jesam.

45

U kvantnom svetu

»Stvari imaju onakav izgled kakav im dadne na�a du�a« Jovan Duèiã

Od Hajzenbergove relacije neodreðenosti ka kvantnom holizmu

Da bismo predstavili naèin na koji je nauka od svoje te�nje ka redukcionistièkom

opisivanju sveta do�la do zakljuèka o svepovezanosti i nerazluèivosti svih stvari u

Kosmosu kao celini, neophodno je opisati glavne holistièke putokaze koji su kao

posledica prirodno nadovezujuãih istra�ivanja na osnovu klasiène vizije sveta postepeno

nicali na putu nauke. Jedini naèin da se otelotvori ideja klasiène redukcionistièke nauke o

realnoj moguãnosti poznavanja i predviðanja svih prirodnih pojava je bilo prouèavanje i

identifikovanje elementarnih delova materije i polja, odnosno sila koje upravljaju njihovim kretanjima i interakcijama. Sa ovom idejom, fizika elementarnih èestica bi

postala osnova nauke iz koje bi se mogle izvesti sve pojave sveta na bilo kojim nivoima, od atomskih dogaðaja do ljudskog, dru�tvenog ili galaktièkog pona�anja. Meðutim,

upravo su se istra�ivanjima, sa redukcionistièke taèke gledi�ta, najfundamentalnijih,

atomskih i subatomskih nivoa materije na vidiku pojavile najfundamentalnije slike holistièkog sveta oko nas. Kvantna teorija nastala poèetkom 20. veka predstavila je,

nakon niza otkriãa, u svojim mapama svet koji je od tada postao ne samo vi�e nezamisliv

za ljudski um oslonjen na percepcijom ogranièena, slikovita razmi�ljanja, veã je, osim u

makroskopskim aproksimacijama, postao nesaglediv i nekompatibilan sa svetom klasiène

nauke. Kvantna teorija ne samo �to je dala odgovore na niz problema koji su bili nere�ivi

u okvirima klasiène nauke, od obja�njenja stabilnosti atoma do fizièkog mehanizma - uzroka sijanja Sunca u vidu nuklearnih reakcija fuzije, veã je i na njenoj teorijskoj osnovi

postavljen niz otkriãa èiji su tehnolo�ki razvoj i industrijska implementacija doveli do

dana�njeg postojanja lasera, superprovodnih �ina iznad kojih putuju lebdeãi vozovi i

tranzistora, osnovnih elektronskih komponenti savremenih kompjutera. Pojam kvanta dejstva potièe od Maksa Planka koji ih je 1900. godine uveo u

teoriju zraèenja crnog tela kao diskretne i nedeljive energetske pakete, jer se samo uz

njihovo uvoðenje mogla prevaziãi takozvana ultraljubièasta katastrofa, odnosno pojava

da bi emitovana kolièina energije zagrejanog tela pod pretpostavkom kontinualnog, a ne

diskretnog spektra rasla ka beskonaènosti na vi�im frekvencijama. Uskoro se na osnovu

Ajn�tajnovog obja�njenja pojave fotoelektriènog efekta* ispostavilo da se fotoni, kvanti

svetlosti mogu najjasnije predstaviti kao takozvani talasni paketi, odnosno diskretni talasi koji zahvaljujuãi svojoj strogoj lokalizovanosti imaju i èestièna svojstva. Za razliku od

* Fotoelektrièni efekat predstavlja pojavu izbijanja elektrona sa povr�ine metala pod dejstvom svetlosti, ali

tako da broj izbijenih elektrona ne zavisi samo od intenziteta svetlosti, odnosno broja fotona, kao �to je

predviðala klasièna teorija, veã prvenstveno od njihove boje, odnosno frekvencije svetlosti. Bez obzira na

intenzitet upadne svetlosti, elektroni iz odreðenih energetskih nivoa atoma bivaju izbijeni samo kada je njihova energija veze u atomu manja ili jednaka proizvodu frekvencije upadne svetlosti i Plankove konstante.

46

klasiènih predstava sveta u okviru kojih se smatralo da svi fizièki entiteti mogu biti ili

talasi ili èestice, rezultati kvantnog pristupa stvarnosti su pokazali da je sve �to je èestica

istovremeno i talas, i obrnuto. Tako se energija jednog kvanta svetlosti, odnosno njenog èestiènog aspekta, mo�e predstaviti kao jednaka proizvodu Plankove konstante i

frekvencije date svetlosti, dok se posredstvom relacije koju je izveo Luj de Brolji dolazi i do èinjenice da se talasna du�ina bilo koje èestice mo�e opisati kao koliènik Plankove konstante i impulsa èestice. Meðutim, talasi koji se pripisuju èestici ne mogu se shvatiti

kao realni, fizièki talasi, veã se obièno opisuju kao apstraktni talasi verovatnoãe, iako je,

kao �to ãemo videti, najverovatnije da oni predstavljaju ne�to �to stoji izmeðu ideje o

dogaðajima i njihovog istinskog ostvarenja. Sledeãi problem klasiène nauke koji je kvantna teorija re�ila ticao se neslaganja

klasiènim putem teorijski predviðene specifiène toplote kristala na niskim temperaturama

sa eksperimentalnim opa�anjima. Primenom kvantne hipoteze na elastiène vibracije

atoma u kristalima dobili su se znatno realniji rezultati. Meðutim, najveãa nesaglasnost sa

kojom se susrela klasièna fizika ticala se pojave stabilnosti elektrona u atomima. Naime,

smatralo se da elektroni kao èestice kru�e oko atomskih jezgara slièno kao �to planete

kru�e oko Sunca. Meðutim, po klasiènoj teoriji svako naelektrisano telo u kretanju

emituje oko sebe elektromagnetnu energiju, te bi se kao posledica ovog procesa elektron u deliãu sekunde spiralno sunovratio u atomsko jezgro, �to je pojava koja nikada nije bila

primeãena. Nijedan planetarni sistem ne bi nakon sudara sa sliènim mogao da povrati

identièni unutra�nji poredak, �to je s druge strane bilo oèigledno u svetu atoma. Pojava

stabilnosti elektrona u atomima je bila elegantno obja�njena tako �to je slièno talasno-èestiènoj dualnosti fotona, i elektronima pripisana ista. Naime, svaka elektronska orbitala

se mo�e predstaviti kao poseban mod oscilovanja u vidu stojeãeg talasa sliènog

oscilujuãoj �ici na gitari. Talas koji kru�i oko jezgra, odnosno koji je ogranièen na

odreðeni prostor, iz geometrijskih razloga mora biti stacionaran, odnosno stojeãi, �to u

sluèaju elektrona u atomu odgovara kvantovanom, tj. diskretnom stanju. Kao �to su

frekvencije vi�ih harmonika, odnosno oktava istog tona jednake celobrojnom umno�ku

osnovne frekvencije, na slièan naèin se i energije vi�ih (visokofrekventnijih) elektronskih

orbitala u atomu mogu izraziti. 1927. godine Verner Hajzenberg je izveo relaciju neodreðenosti, fundamentalni zakon koji je postavio donju granicu moguãnostima

ljudskih saznanja, a 1926. godine Ervin �redinger je izneo teoriju talasne mehanike koja

je davala jednaka predviðanja kao i Hajzenbergova matrièna kvantna teorija, te su danas

ove dve teorije praktièno nerazdvojive i èesto se nazivaju kvantnom mehanikom, ili

jednostavno kvantnom teorijom, pojmom koji ãemo koristiti nadalje, jer je danas jasno da

struktura materije nije mehanièka. Kvantna teorija je prepuna slikovito nezamislivih stvari, �to verovatno najlep�e

ilustruje èuveni eksperiment sa propu�tanjem pojedinaènih fotona (jedan po jedan) kroz

zastor sa dva proreza. Ukratko reèeno, izborom mernog sistema odluèujemo da li ãe foton

proãi kroz samo jedan prorez i ostaviti na detektoru signal karakteristièan za èestice ili ãe

proãi istovremeno kroz dva proreza ostavljajuãi kao rezultat interferencionu putanju,

karakteristiènu za talase. U ovom eksperimentu je sa nivoa klasiènog pogleda na svet

praktièno nemoguãe opisati ovako vi�estruko razlièita pona�anja fotona (kao na primer,

interferenciju sa samim sobom), te se ona redukcionistièki mogu interpretirati samo tako

da posledica (klasièno ili kvantno pona�anje) preduhitrava uzrok (da li gledamo ili ne

gledamo iza proreza). Pona�anje fotona u ovom eksperimentu zaista u saglasnosti sa

47

njegovom talasnom funkcijom dovelo je do zakljuèka da ili klasièna logika nije u stanju

da pru�i konzistentan jezik za opisivanje kvantnih pojava ili da postoje skriveni efekti

koji diriguju fotonu kojom putanjom da krene. Talasno-èestièna dualnost kvantnih

entiteta koja se pojavljuje tek sa poku�ajima njihovog opisivanja u vidu jezièkih slika i

poreðenja na lep naèin nam stavlja do znanja ogranièenosti na�ih opisa sveta i same

imaginacije u poreðenju sa nerazluèivim i jedinstvenim kvantnim pojavama. Oèigledno je

da ni pojam talasa ni pojam èestice ne mo�e opisati bogatstvo svojstava materije u

kvantnom domenu. Kvantna teorija je »otvorila vrata mnogih misterija« u okvirima

nauène epistemologije, koja ãe kasnije dovesti do neverovatnih otkriãa za tada�nju nauku

klasiènih shvatanja, tièuãi se pre svega svepovezanosti èitavog sveta putem nelokalnih

holistièkih efekata. U poèetku razvoja kvantne teorije, izgledalo je kao da ona ide u prilog

redukcionistièkim opisima sveta usled svoje diskretnosti, nedeljivosti i reda na kvantnom nivou, koji se u to vreme èesto smatrao elementarnim nivoom materije. U Komptonovim

eksperimentima sudaranja fotona i elektrona 1923. godine, ovi su energetski paketi sagledani ne samo kao talasi, veã i kao èestice koje se strogo pokoravaju zakonu odr�anja

impulsa, slièno bilijarskim kuglama u makroskopskom svetu. Ovakva zami�ljanja

subatomskog sveta su i dalje bila konzistentna sa klasiènim mehanistièkim idejama o

svetu koji je Tvorac »navio« i ostavio da »otkucava« sve dok kosmièki sistem sam ne

dostigne termodinamièku ravnote�u, bez ikakvih moguãnosti svoga uticaja na njega, bilo

direktnog, bilo indirektnog putem svesnih biãa koja u njemu obitavaju. Meðutim, ovakav

model Prirode kao neumoljivog èasovnika, zasnovan skladno ljudskim sposobnostima

imaginacije, bio je nekompatibilan sa èinjenicom da je geometrija kvantnih entiteta usled

njihove talasno-èestiène dualnosti nezamisliva iz perspektiva klasiènog pogleda na svet.

Uz pojam klasiène nauke gotovo uvek se podrazumeva i pojam determinizma, za koji se smatralo da je posledica prostorno i vremenski nepromenljivih zakona izolovanog kosmièkog mehanizma. Ideja o ostvarenju apsolutnog nauènog determinizma odra�ava

pragmatièni cilj ne samo klasiène, veã i savremene nauke: poznavanje i moã predviðanja

svih pojava kojima mo�emo biti direktni ili indirektni svedoci, odnosno èije strukturne

elemente mo�emo èulno identifikovati. Meðutim, razvoj kvantne teorije i njeno op�te prihvatanje od strane nauènog sveta

poljuljalo je dalje te�nje i insistiranja na deterministièkom pristupu. Hajzenbergov princip

neodreðenosti, stub oslonac39 na kome je sagraðen èitav monument kvantne teorije,

postavio je granicu do koga ljudski posmatraèi mogu imati uvid u prirodni tok stvari, te je stoga i doveo do neophodnog indeterministièkog pogleda na svet, barem sa perspektive

bilo kog misaonog biãa u sprezi sa mernim aparatom. Podsetimo se najpre kako je

klasièna nauka pretpostavljala proces idealnog posmatranja jednog materijalnog sistema, te i savr�eno preciznog poznavanja njegove evolucije u vremenu. Naime, ukoliko bismo

neki sistem u proizvoljnom poèetnom trenutku uspeli apsolutno precizno da

okarakteri�emo pomoãu mernih instrumenata i tako mu pripi�emo savr�eno preciznu strukturu, odnosno intenzitete osnovnih polja u svakoj taèki prostor-vremena, tada bi ova precizno definisana forma definisala procese u prvom narednom inkrementu vremena, koji bi zahvaljujuãi prethodno usavr�enim znanjem o zakonima Prirode, mogli apsolutno precizno da se predvide. Nakon infinitezimalnog vremena trajanja skupa identifikovanih procesa, struktura sistema bi se promenila, te bi ova nova struktura definisala nove procese koji bi doveli do nove forme sistema, koji bi definisali nove istovremene procese

48

i tako dalje. Dakle, uz moguãnost apsolutno preciznog merenja strukture sistema, i uz

poznavanje matematièkih formulacija koje defini�u evoluciju sistema u beskrajnom

uzroèno-poslediènom lancu forma-proces-forma-proces..., jedan d�inovski kompjuter sa savremenim principom rada bi u konaènom vremenu mogao da predviða buduãnost. I

èitav Kosmos bi kao jedan izolovani sistem menjao svoju formu potpuno predvidljivo i

bez trenutnih naèina izmene Puta bilo svesnim odluènim delovanjima �ivog sveta

(slobodnom voljom), bilo bo�anskim uplivom. Meðutim, klasièna nauka je u ovakvoj

te�nji ne samo precenila svoje moguãnosti u pogledu poznavanja svih osobina praktièno

bilo kog, pa i najjednostavnijeg moguãeg sistema sastavljenog od jedne jedine

elementarne èestice u vakuumu, veã je i previdela postojanje nelokalnih holistièkih

uticaja celine na njene delove, koje je neophodno inkorporirati u jednu sveobuhvatniju nauènu metodologiju.

Poèetna poenta zablude u koju je upala deterministièka nauèna filosofija je, dakle, u nemoguãnosti potpuno preciznog istovremenog odreðivanja strukturnih i energetskih

parametara jednog realnog sistema koji su nam zajedno neophodni za predviðanje

evolucije sistema u vremenu, o èemu nam govori upravo Hajzenbergova relacija

neodreðenosti. Ona se zapravo odnosi na bilo koje dve konjugovane varijable, kao �to su

prostorna koordinata i impuls; ili energija i vreme; ili dve komponente spina i sl. Hajde da se podsetimo kako ona izgleda. Vrlo jednostavno, u sluèaju polo�aja du� jedne

prostorne koordinate i njemu konjugovanog impulsa: x px h/4

Proizvod neodreðenosti merenog polo�aja èestice du� proizvoljne ose (x) i neodreðenosti impulsa èestice du� iste ose (px) mora biti veãi ili jednak od koliènika

Plankove konstante (h = 6,62 10-34 Js) i 4. Naime, uzmimo za primer odreðivanje

polo�aja neke elementarne èestice, na primer elektrona. Da bismo odredili njegov polo�aj

moramo upotrebiti barem jednu drugu èesticu koja ãe biti deo na�eg mernog aparata i èiju

ãemo interakciju sa posmatranom èesticom koristiti za odreðivanje polo�aja i energije

elektrona (impuls je srazmeran kvadratnom korenu kinetièke energije, odnosno brzini).

Na primer, ako hoãemo da vidimo �ta se nalazi u sobi, moramo da upalimo svetlo, ako

veã nema Sunèeve svetlosti u njoj. Isto tako, da bismo detektovali jedan elektron, barem jednim fotonom moramo da ga pogodimo, te da se zatim ovaj »merni« foton jo� i vrati u

detektor i da nam odgovarajuãi signal. Meðutim, prilikom interakcije ovih dveju èestica,

odnosno izmeðu interakcije izmeðu mernog aparata i merenog sistema, doãi ãe do

prenosa energije sa prvog sistema na drugi, tako da merimo li polo�aj èestice, ostaãe nam

njen impuls nepoznanica u okvirima definisanim Hajzenbergovom relacijom neodreðenosti, i obrnuto, merimo li impuls èestice, ostaãe nam nepoznanica polo�aj date

èestice. Ukoliko �elimo �to preciznije da odredimo polo�aj èestice, moraãemo da

koristimo foton sa �to veãom frekvencijom, jer je odreðivanje preciznosti polo�aja

direktno srazmerno frekvenciji svetlosnog talasa. Ipak, sa porastom frekvencije fotona raste i njegova energija, koja ãe, preneta na mereni sistem srazmerno poveãati i

neodreðenost impulsa merene èestice. S druge strane, ako �elimo da odredimo �to

preciznije impuls èestice tada moramo koristiti foton �to ni�eg impulsa. Meðutim, tada ãe

talasna du�ina fotona biti veoma velika, �to ãe dovesti do velikog ugla difrakcije u

soèivu, te stoga i do nepreciznog merenja polo�aja elektrona. �to se vi�e jedna od dveju

komplementarnih velièina neodreðenosti pribli�ava nuli, to ãe ona druga vi�e te�iti

beskonaènosti u duhu Hajzenbergove relacije. Drugim reèima, da bi bio apsolutno

49

precizno definisan, sistem mora biti izolovan, ali da bi mogao da bude definisan mora da bude i izmeren, odnosno interaktivno posmatran, �to je u suprotnosti jedno sa drugim.

* Bitno je primetiti da princip neodreðenosti nije prouzrokovan nesavr�eno�ãu merne

aparature, veã èinjenicom da se sam proces merenja nalazi u osnovi na�eg

indeterministièkog odnosa prema svetu. Da bismo izmerili potpuno precizno neki sistem ili dogaðaj, potreban nam je izvestan merni aparat, ali i ovaj merni aparat je potrebno

potpuno precizno izmeriti ukoliko oèekujemo da nam on da apsolutno taènu vrednost

svoga merenja. Tako bismo u�li u beskrajan proces merenja, odnosno kalibrisanja mernih aparata koji mere, odnosno kalibri�u druge merne aparate i tako dalje sve dok èitav

Kosmos, ukoliko bi nam ba� i bio pri ruci, ne bio postao jedan velièanstveni merni

instrument, �to u neku ruku on i jeste, jer Kosmos se iz vidika moderne kvantne teorije èesto vidi kao misao koja misli samu sebe.

Slièno kao �to je Ajn�tajn svojom teorijom relativnosti otkrio postojanje

makroskopskog limita jednakog sferi polupreènika kao proizvoda brzine svetlosti u

vakuumu i vremena, do koga uticaji dogaðaja mogu stiãi**, ili kao �to je otkriãe Velikog

praska kao trenutka nastanka Kosmosa onemoguãilo njegovim stanovnicima da poznaju

bilo �ta pre tog trenutka, tako je i Hajzenberg svojim otkriãem postavio donji limit do

koga indirektnom percepcijom mo�emo iãi u posmatranju mikro-sveta. Ispod granica definisanih Hajzenbergovom relacijom neodreðenosti i pojmovi kao �to su prostorna

koordinata, brzina ili putanja prestaju da imaju smisao, jer oni tada prestaju da postoje, slièno kao i u singularitetima Velikog Praska ili crnih rupa. Sve �to se nalazi ispod ovog

limita, moãi ãe da postoji kao deterministièko u ontolo�kim okvirima, ali ãe ostati van

opsega na�e dokuèivosti, te ãe stoga i svet sa svake epistemolo�ke taèke gledi�ta biti

apsolutno indeterministièki***.

U kvantnoj teoriji se svaki mereni sistem predstavlja talasnom funkcijom koja opisuje njegovu evoluciju u vremenu. Talasna funkcija u kvantnoj teoriji predstavlja apstraktnu kompleksnu velièinu èiji tek kvadrat modula (odnosno, proizvod matematièki realne i

njoj konjugovane, imaginarne talasne funkcije) ima fizièki smisao, s obzirom da

predstavlja verovatnoãu nala�enja èestice koju karakteri�e data talasna funkcija u nekoj

taèki prostora i u nekom trenutku vremena. Re�avanjem �redingerove jednaèine u kojoj

* Postoji prièa o ðaku koji je nakon �to je uèiteljica u �koli zatra�ila od njega domaãi zadatak, izjavio da je u njemu impuls bio toliko precizno odreðen, da bi ovaj mogao da se nalazi na bilo kom mestu u Kosmosu.

Naravno, kada je impuls sistema poznat sa potpunom precizno�ãu (p = 0), tada je neodreðenost polo�aja

sistema beskonaèno velika (x = ∞). Uèenik je naravno namerno pome�ao dva odvojena logièka nivoa

(neodreðenost impulsa imaginarne èestice i neodreðenost polo�aja sveske), �to je veoma èesta gre�ka u

nauci, koja nastaje kao posledica nekonzistentnog simbolièkog preslikavanja smisla, ali klasièni humor

gotovo da ne bi ni postojao bez ovakve logièke gre�ke brkanja klase sa èlanom klase. ** Premda je ova ogranièenost uticaja nekompatibilna sa postojanjem nelokalnih skrivenih veza u okvirima

kvantne teorije. Uop�te, jedan od najveãih problema savremene nauke je nekompatibilnost kvantne teorije i teorije relativnosti, �to je potpuno razumljivo ukoliko uzmemo u obzir da je svet iz ugla teorije relativnosti

kontinualan, deterministièki i lokalan, dok ga kroz ogledalo kvantne teorije vidimo kao diskontinualnog

(kvantovanog), indeterministièkog (probabilistièkog) i nelokalnog (komunikacija prividno udaljenih delova

kvantnog sistema nije ogranièena brzinom svetlosti). Temeljne, implicitne razlike izmeðu ovih dveju teorija

se najèe�ãe prevazilaze tako �to se jednaèine kvantne teorije polja biraju tako da budu eksplicitno invarijantne u odnosu na Lorencove relativistièke transformacije. *** Ontologija je filosofski pristup koji pronièe u stvarni svet, dok je epistemologija filosofski pristup

saznanju, odnosno svetu kakvog ga mi vidimo, bilo putem percepcije, bilo posredstvom mernih instrumenata.

50

figuri�e talasna funkcija datog sistema mogli bismo u granicama Hajzenbergovog

principa neodreðenosti poznavati kretanje sistema u buduãnosti, premda su talasne

funkcije bez upotrebe aproksimacija najèe�ãe analitièki nere�ive*. Usled ogranièenja koja

u èinu merenja uvodi Hajzenbergova relacija neodreðenosti, u kvantnoj teoriji se dogaðaji

predviðaju sa izvesnostima odreðenih ishoda, �to nije posledica nasumiènosti prirodnog

sleda dogaðaja, veã ljudske epistemolo�ke nauène nemoguãnosti da dopre do apsolutno preciznih rezultata i njihovih konkretnih uzroka. Talasna funkcija** u sebi sadr�i superpoziciju svih potencijalno moguãih stanja

*** u kojima mo�emo naãi sistem nakon

�to zaista, èinom merenja odredimo njegovu datu osobinu. Broj ovih stanja je potencijalno beskonaèno veliki, �to znaèi da mereni sistem sa nekom, u najveãem broju

sluèajeva malom, ali konaènom verovatnoãom mo�emo naãi na bilo kom mestu u

Kosmosu, ili sa bilo kojom zamislivom vredno�ãu energije. Dokazi za postojanje ovakvih

anti-klasiènih pojava se stalno de�avaju na kvantnom nivou, gde talasna funkcija

omoguãava realnu verovatnoãu èesticama da proðu kroz energetske barijere koje su veãe

od energije samih èestica. Ova pojava takozvanog tuneliranja koja se stalno odigrava u

mnogim elektronskim ureðajima èiji je rad zasnovan na tom efektu (na primer,

skenirajuãi tunelirajuãi mikroskop), u potpunoj je suprotnosti sa oèekivanjima klasiène

nauke, u okviru kojih su takve pojave bile okarakterisane kao neizvodljive. Izlo�eni slikoviti opis Hajzenbergovog principa neodreðenosti na osnovu koga on

potièe kao rezultat interakcije mernog aparata sa merenim sistemom podrazumeva se kao

slabi princip neodreðenosti. U njegovoj jakoj interpretaciji èiji je proponent bio i sam

Hajzenberg smatra se da je ovaj princip deo fundamentalnog ustrojstva Kosmosa, te je kao takav op�tijeg karaktera od same posledice èina merenja. Da bismo izraèunali

odreðenu fizièku vrednost iz talasne funkcije, moramo na njoj primeniti takozvani

svojstveni operator date velièine. Ona ãe uzimati taèno definisanu vrednost samo kada je

talasna funkcija takozvana svojstvena funkcija (odnosno, jedno od superponiranih stanja) odgovarajuãeg operatora, dok ãe u suprotnom sluèaju rezultat merenja moãi da bude

poznat samo sa odreðenom verovatnoãom. Usled nekomutativnosti nekih operatora (kao

�to su operator rastojanja i operator impulsa ili operator vremena i operator energije) koji

* Za jedan desetoatomski molekul je, èak i uz zanemarivanje relativistièkih efekata i uvoðenje Born-Openhajmerove aproksimacije (na osnovu koje se zavisnost elektronskih talasnih funkcija od polo�aja

atomskih jezgara uzima kao parametarska), neophodno proraèunati oko 1024 elektronskih �redingerovih

jednaèina, �to je brojèano oko milion puta veãe od procenjene starosti Kosmosa u sekundama. ** Jo� uvek se vode polemike o tome koliko je talasna funkcija realna, odnosno imaginarna. U nekim interpretacijama se ona povezuje samo sa verovatnoãom odgovora mernog aparata, dok se negde smatra

realno postojeãom velièinom, a u svakom sluèaju ona je razlièita od posmatraèa do posmatraèa, te se stoga

obièno ka�e da se u njoj me�aju subjektivni i objektivni karakter. *** Talasna funkcija (koja se ne�to modernijim reènikom naziva jo� i vektorom stanja) èitavog sistema se

mo�e predstaviti na sledeãi naèin: = C11 + C22 + ... + Cnn,

gde 1, 2 ... predstavljaju superponirana stanja od kojih ãemo samo u jednom naãi sistem kada ga

izmerimo, odnosno kada mu èinom merenja pridamo odreðenu, takozvanu svojstvenu vrednost osobine

koju dato re�enje talasne funkcije odreðuje, dok C1, C2... predstavljaju koeficijente èija je suma kvadrata

modula jednaka jedinici i koji defini�u verovatnoãu sa kojom mo�emo naãi sistem u stanju koje defini�e

talasna funkcija koja stoji uz dati koeficijent. Èitav skup superponiranih stanja èini takozvani talasni paket,

a proces prelaska stanja sistema iz superpozicije beskonaènog broja superponiranih stanja u samo, jedno,

izmereno stanje, naziva se kolaps talasne funkcije.

51

odgovaraju promenljivim velièinama èije se kvantitativne vrednosti moraju simultano

odrediti u svrhu potpunog poznavanja strukturnih i energetskih parametara sistema, sledi da ne postoji talasna funkcija koja je istovremena svojstvena funkcija svih operatora. Stoga ukoliko odredimo polo�aj sa apsolutnom precizno�ãu, impuls ãe fluktuirati oko

neke vrednosti, i obrnuto. Iz jake verzije principa neodreðenosti proizilazi sa jedne strane

ekvivalencija ontolo�kog i epistemolo�kog indeterminizma, �to odgovara ideji

empirijskog idealizma (tj. da drveãa koja padnu ne prave zvuk ukoliko nema ko da ih

èuje), dok se sa druge strane izvodi ideja o stalnim fluktuacijama èestica u prividnom

stanju mirovanja èak i na temperaturi apsolutne nule. U suprotnosti sa klasiènom naukom

koja je predviðala da fluktuacije èestica potièu od fluktuacija graniènih uslova ili sila koje

deluju na èesticu, prihvatanjem jakog principa neodreðenosti postaje jasno da je kretanje

svega �to postoji neprekidno, te tako, na primer, i atomi u kristalnom telu poseduju

minimalni mod vibriranja èak i na temperaturi apsolutne nule. I vakuum za koji se nekada mislilo da predstavlja prazan prostor ne mo�e to biti jer bi u tom sluèaju bio naru�en

princip neodreðenosti, veã predstavlja konstante fluktuacije i kontinualne procese

nastajanja èestica i antièestica i njihove ponovne dezintegracije. Iz postojanja vakuumskih energetskih stanja izvode se mnogobrojni moderni inspirativni pogledi na svet u okviru kojih se nagove�tava postojanje fundamentalnijeg, implicitnog reda iz koga

izranja pojavni svet oko nas. Princip neodreðenosti u osnovi na�eg odnosa sa Prirodom odra�ava celovitost i

neprekidnost atomskih procesa, �to spreèava pravljenje razlike izmeðu rezultata merenja i

»nezavisnog« pona�anja objekata, postupka karakteristiènog za objektivistièku

mehanistièku nauku. Klasièna ideja o moguãnosti poznavanja svih uzroka u obliku lokalnih mehanièkih interakcija izmeðu najelementarnijih prirodnih entiteta neodr�iva je,

isto kao i ideja o objektivnosti prikaza prirodnih pojava. Dok je u klasiènoj nauci

postojala ideja o objektivnosti sveta, kao i nezavisnosti rezultata merenja od samog naèina merenja, u kvantnoj teoriji se pokazuje da je tako ne�to neizvodljivo. Jedna od

najva�nijih implikacija principa neodreðenosti je nerazdvojivost posmatraèa od

posmatranog sistema zahvaljujuãi kojoj se ru�i kartezijanska ideja o postojanju uma odvojenog od Prirode koji bi mogao makar i potencijalno teorijski da predvidi èitavu

buduãnost. Indeterminizmom na kvantnom nivou otvorena su vrata za efekte kreativnosti,

slobodne volje, pa èak i prisustvo bo�anskih efekata u krutom svetu tada�nje nauke. Iz

rezultata do kojih je do�la kvantna teorija se jasno pokazuje da svet nije prostorno-vremenski ogranièeni mehanizam, veã nerazdvojiva mre�a procesa koji »plutaju« na za

ljude nedodirljivoj stvarnosti, stvarnosti èiju samo povr�inu mo�emo posmatrati posredstvom èula.

Sa dokazivanjem neizvodljivosti otelotvorenja nauène ideje o apsolutnom

determinizmu, postalo je nemoguãe zadr�ati njenu objektivnost u opisu prirodnih pojava.

I pored toga �to nam kvantna teorija jasno stavlja do znanja da smo sve �to smo opazili ili

izmerili i sami izmislili, savremene nauène ideje i dalje te�e otkrivanju fundamentalnih,

sveva�eãih i nepromenljivih zakona Prirode koji bi se mogli opisati matematièkim

jezikom. U kvantnoj teoriji, èin merenja defini�e u kakvom stanju ãemo naãi posmatrani

sistem. Proces merenja je jedan vid postavljanja pitanja na koje svako od nas dobija drugaèiji odgovor u zavisnosti od konteksta èitavog eksperimenta, koji se menja iz

trenutka u trenutak. Stoga govoreãi o Prirodi kao rezultatima na�ih merenja, mi

istovremeno govorimo i o sebi, te se kvaliteti u opisima Prirode ne mogu do�ivljavati kao

52

objektivne osobine sveta materije, veã samo kao rezultati posmatranja interakcije nas i

Prirode. Na ovaj naèin ne samo da se ukida ideja o objektivnosti nauènih rezultata, veã se

i nauèni odnos napokon èini takvim da neophodno inkorporira idejne vrednosti. Po�to su

putanje koje nauka otkriva u Prirodi neodvojivo povezane od putanja samih njenih misli, tada se i sve misaone ideje, �elje i koncepti preslikavaju na nauènu sliku Prirode, �to

unosi napokon posebnu intelektualno-moralnu odgovornost na polje istra�ivanja Prirode.

Epistemolo�ke interpretacije kvantne teorije Formulisanje principa neodreðenosti je dovelo do saznanja da je posmatraè

neodvojiv deo posmatranog sistema, i da za razliku od sveta redukcionistièke klasiène

nauke u okviru koga se razvijala ideja o izolovanju i nezavisnom posmatranju i merenju prirodnih pojava, u stvarnosti tako ne�to nije moguãe, jer posmatraèa i posmatrani sistem ni uslovno nije moguãe razdvojiti. Kvaliteti u okvirima nauènih opisa Prirode ne

predstavljaju nezavisno postojeãe objekte i osobine, veã interaktivne putanje, te je odatle

besmisleno kako zami�ljanje postojanja Prirode bez posmatraèa, tako i postojanje

posmatraèa bez Prirode. Ova dva sveta, posmatraè i posmatrani sistem, Um i Priroda se u

originalnim interpretacijama kvantne teorije, slièno kao i u drevnim religijskim

tradicijama, stapaju u nerazdvojivo jedinstvo. Izgleda kao da je nauèna mapa sveta sa

prihvatanjem neodvojivosti posmatraèa od posmatranog sistema postala daleko

velièanstvenija od svih mehanistièkih modela sveta koje je iscrtavala deterministièka

nauka u kojima je Um bio posve odvojen od Prirode i u kojima nije bilo mesta za njihovu svesnu interakciju.

Beskonaèan broj stanja u kojima mo�emo naãi sistem u trenutku merenja dovodi

do èinjenice da u kvantnoj teoriji kao savremenom, jedinom relevantnom opisu pojava

sveta na nivou atoma, epistemolo�ki determinizam ne opstaje, te se usled nerazdvojivosti posmatraèa i posmatranog sistema, umesto preciznih merenja koja su postojala u svetu

klasiène redukcionistièke nauke, prirodne pojave opisuju samo sa (ne)izvesnostima,

odnosno verovatnoãama odreðenih ishoda. Meðutim, to �to od beskonaènog broja

potencijalno ostvarljivih stanja, nismo u stanju da predvidimo jednoznaèno stanje u kome

ãemo naãi mereni sistem u trenutku merenja, ne znaèi da se ovaj proces izbora stanja

odigrava nasumièno. Ono za �ta bismo u nekoj situaciji rekli da je nasumièno zavisi od konteksta pojave, od na�eg znanja, kao i od taèke gledi�ta. Kodirane poruke, kao na

primer digitalni signal kompjutera, pona�anje pokretnog �ivog biãa ili �um Prirode, bi

nam mogle izgledati nasumiène ukoliko ne poznajemo kljuè za de�ifrovanje tih poruka. Meðutim, po�to odluke ovakvih, u savremenoj nauci zvanièno nasumiènih pojava

poèivaju u detaljima sveta nepristupaènim za na�e merne aparate, tada smislenost i

uzroènost ovakvih efekata neizostavno spada u domen vere, iako kao �to ãemo videti, i

moderna napredna nauka poku�ava ontolo�ki da opi�e ove deterministièke predele iako

bez moguãnosti klasiènog potvrðivanja i provere. Proces merenja u okviru koga dolazi do kolapsa talasne funkcije, odnosno

prelaska iz superpozicije beskonaènog broja moguãih stanja u samo jedno izmereno stanje, predstavlja jednu od misterija moderne kvantne teorije. Proces kolapsa talasne funkcije je nelinearne prirode, �to nije u saglasno�ãu sa �redingerovom jednaèinom, s

obzirom da linearnost samog principa superpozicije ne opravdava svoðenje ukupne sume

53

na jedan od njenih èlanova. Osim �to su nauèna mi�ljenja podeljena po pitanju realnosti

ili apstraktnosti kolapsa talasne funkcije, i uzroènik ovog procesa je nepoznat. U

saglasnosti sa najstarijom i najprihvaãenijom interpretacijom kvantne teorije koja se èesto

po rodnom gradu Nilsa Bora, jednog od utemeljivaèa ove teorije, naziva kopenhagenskim

tumaèenjem, sistem se pre trenutka merenja nalazi u svakom od superponiranih stanja.

Ova stanja dakle nisu potencijalna, veã svako od njih postoji sa odreðenom

verovatnoãom, odnosno istovremeno i postoji i ne postoji. Ovakav pogled na Prirodu je

posledica principa komplementarnosti na osnovu koga na�e iskustvo ne pripada domenu

objektivne stvarnosti nezavisne od posmatraèa, veã na�e interakcije sa Prirodom. Osim odavde oèigledne èinjenice da ne samo da se izabrana osobina sistema ne mo�e

poznavati, veã i da formalno ne postoji dok se ne izmeri, smatra se da i sam kolaps

talasne funkcije nije moguãe izmeriti, te ni njenog uzroènika locirati. Pitanje uzroènika

izbora samo jednog od bezbrojnih superponiranih stanja je u srcu misterije kvantne teorije i moderne nauke.

Upravo iz razloga krucijalnog uticaja merenja na rezultate koje dobijamo ne samo u eksperimentima baziranim na formulama kvantne teorije, veã i u svakodnevnom �ivotu,

jer èitava materija pluta na kvantnoj osnovi, u nekim interpretacijama kvantne teorije,

koje se èesto nazivaju kvantnim teorijama merenja, ljudska svest se postavlja u prvi plan

tako da je materijalni pojavni svet oko nje produkt njenih izbora kolapsiranih stanja. Po�to je merni aparat i sam sastavljen od kvantnih atomskih i subatomskih èestica,

neophodno je i da njegova talasna funkcija kolapsira da bi se registrovao kolaps merenog sistema, a kolaps mernog aparata mora biti indukovan drugim mernim aparatom, koji mo�e biti na primer oko ili um posmatraèa èija talasna funkcija mora biti dalje

kolapsirana nekim drugim mernim aparatom itd. Odavde se izvodi zakljuèak da je ljudska

i/ili bo�anska svesnost upletena u proces kolapsa talasnih funkcija. Svest se odatle mo�e

èak i definisati kao deo uma koji indukuje kolaps talasne funkcije, pri èemu razlièita

stanja svesti, odnosno razlièita neurofiziolo�ka stanja indukuju kolapse u razlièita stanja.

U okvirima ovakvih interpretacija kvantne teorije, proces merenja, a time i kolapsi talasnih funkcija nebrojivo mnogo kvantnih dogaðaja kao sastavnih delova

makroskopskih primetnih dogaðaja, odvijaju se kao prethodnice svih na�ih èulnih, bilo

svesnih ili nesvesnih opa�anja ili razmi�ljanja. U svetu percepcije oko nas uvek smo svesni samo klasiènih efekata, odnosno kolapsiranih stanja talasnih funkcija, jer da bi se

ne�to izdvojilo iz skupa moguãnosti i konkretizovalo u »trajnom« kontekstu ono mora

biti jednoznaèno odreðeno stanje. Svet nakon kolapsa talasne funkcije predstavljao bi potencijalno deterministièki

sistem, ali se sam proces kolapsa talasne funkcije u samo jedno nepredvidljivo stanje nalazi u jezgru na�eg apsolutistièko-indeterministièkog odnosa prema Prirodi. U nauènoj

slici sveta nakon kolapsa talasne funkcije opet se mo�e figurisati sa konkretnim

matematièkim jednakostima osloboðenim verovatnoãa dogaðaja. Naravno, neizvesnost

ishoda se uvek pojavljuje prilikom upuãivanja nauènih pogleda na buduãnost ili dogaðaje

kojima ljudski posmatraèi, bilo direktno, bilo posredstvom mernih aparata nisu bili

svedoci. Stoga se praãenjem bilo kog dogaðaja kroz vreme neizostavno dolazi do sve

neizvesnijeg poznavanja uzroka i efekata. Po�to se izvesnosti na koje ukazuje talasna

funkcija mogu interpretirati kao izvesnosti povezanosti sistema sa ostatkom Kosmosa, tada se i potpuna neizvesnost mo�e opisati kao potpuna nerazluèivost sistema od svega

postojeãeg.

54

Svaki proces merenja se mo�e zamisliti kao pitanje koje Um postavlja Prirodi i u

kome istovremeno dobija odgovor koji �iri kontekst postavljenog pitanja. Ne samo u

kvantnoj teoriji, veã i u svakodnevnom iskustvu, proces merenja predstavlja na� prozor

prema svetu koji nam pru�a nove informacije putem na�e percepcije. U saglasnosti sa

kvantnom teorijom, nije samo objektivni svet taj koji ostavlja utiske na nas, veã smo to u

mnogo veãoj meri mi sami, jer na�im postupcima merenja delimièno biramo onaj rezultat

koji ãe od bezbroja moguãih, ispasti izabran. Objektivni svet bez njegovih posmatraèa u nauènim skicama sveta ovde prestaje da postoji, veã se na njegovom mestu ucrtava

nerazdvojivost posmatraèa i sveta, odnosno prisustvo svesnih biãa pred kojima se otvara

svet onakvim kakvim ga ona sama vide u dodiru sa nelokalnom, globalnom sve�ãu.

Lepotom u oèima posmatraèa dajemo smisao svetu koga vidimo. Nije svetlost samo ona

koja ulazi u prozore na�ih oèiju, veã i ona skrivena od nauènih instrumenata, koja

obasjava stvari kada u njima vidimo lepotu. Svet ovde prestaje da bude redukcionistièki

mehanizam, veã bo�anska misao koja kroz inteligentna biãa misli sebe. Posmatrane

putanje su samo refleksije putanja na�eg uma, te su i lepe slike sveta, kao i njegova

muzika, samo odsjaj bogatijeg sveta u nama do èijeg otkrivanja smo stigli. U interpretacijama kvantne teorije u okviru kojih je ljudska svest u stanju da bira

buduãa stanja sveta kolapsima talasnih funkcija, podrazumeva se da je ona u stanju i da

procesira kvantna superponirana stanja. Kvantna stanja su koherentna, odnosno predstavljaju superpoziciju mno�tva stanja za koja se nikako ne mo�e reãi da su »ili ovo

ili ono ili...« stanje, veã da sva superponirana stanja istovremeno postojeãa u jednom

drugaèijem sagledavanju realnosti. Ipak, po�to pre izvoðenja bilo kog postupka

komunikacije kojim bismo nekome preneli oseãanje povezanosti sa kosmièkom sve�ãu,

(koja je saglasno hologramskoj strukturi holosveta prisutna kao celina u svim delovima) neophodno dolazi do kolapsa talasne funkcije u samo jedno stanje koje se izdvaja i dalje klasièno nesvesno procesuje u mozgu, nemoguãe je bilo kome opisati oseãaj mistièke

povezanosti, predanosti i sveobuhvatne kosmièke Ljubavi, koji se mo�e mapirati samo

posredstvom superponiranih stanja talasnih funkcija. Tako, mo�da samo »mo�emo

pronaãi svoj Put, ali drugima samo ukazati na njega«. Mudri ljudi su se stoga, �eleãi da

drugima prenesu iznutra do�ivljenu tajnu Prirode, poèeli u domenima umetnosti koristiti

poezijom, odnosno izra�avanjem deliãa primeãene lepote vezama reèi, crpeãi njihov

identitet i smislenost redosleda ponekad direktno iz kosmièke holosvesti; u domenima

muzike, jednostavno preno�enjem muzike koja na neki naèin i jeste sam Kosmos, na

lokalni nivo prisustva slu�alaca; a u domenima religije, na kori�ãenje parabola i alegorija

kao tekstualnog metaforiènog ukazivanja na izvesne relacije korisne za uèenje

uspostavljanja kontakta sa globalnom holistièkom, bo�anskom sve�ãu. Kao kritika idealistièkim interpretacijama kvantne teorije na osnovu kojih ni�ta ne postoji

osim onoga �to opa�amo, te i da Mesec ne postoji sve dok ga ne pogledamo, èesto se

iznosi njen antropomorfni karakter, koji nas kao posledicu vodi do do�ivljaja prirode kao

sna koji se samo zbog nas izvodi. Iako nedostatak objektivnosti koji proizilazi iz ovakvih interpretacija kvantne teorije mo�e implicirati samosve�ãu, �to mo�e imati lo�e posledice

na razvijanje duha zajedni�tva, esencijalnog za holistièko spoznavanje i po�tovanje sveta,

istina je da je nastanak inteligentnih �ivih biãa u koje bismo mogli da ubrojimo i nas,

verovatno i smisao postojanja èitavog Kosmosa. Èinjenica je da u savremenoj

kosmologiji kao sintezi nastanka, porekla i poretka svega �to znamo da postoji nema

mesta za um, osim kao posledica klasiènih i redukcionistièkih vizija mo�danih elektriènih

55

tokova. Uop�te, èitava nauka, zapadna filosofija i svakodnevna iskustva zasnovana su na pogre�noj kartezijanskoj ideji o svetu kao objektivno postojeãem, te o umu koji je

odvojen od takve stvarnosti. Ipak, sagledavajuãi stanovi�te ortodoksnog, takozvanog

idealistièkog subjektivizma, te�ko je zamisliti da drvo koje padne u �umi ne pravi nikakav

zvuk ukoliko ga niko ne èuje, barem zbog travki iz njegovog podno�ja.*

Uporedo sa idejama o inteligentnoj svesnosti kao inicijatoru kolapsa talasnih funkcija, a time i o projekciji ideja uma na prirodne pojave, postoje i interpretacije kvantne teorije koje podr�avaju shvatanje da jedna dublja, fundamentalnija stvarnost koja

se mo�e opisati kao sveprisutna bo�anska stvaralaèka inteligencija vr�i kolapsiranje

bezbroja talasnih funkcija iz svojih superpozicija beskonaènih i svemoguãih stanja u

taèno one koje na� um percepira. Talasna funkcija èitavog Kosmosa se mo�e zamisliti

kao eterièni kosmièki Um koji od beskonaènog broja potencijalno moguãih stanja,

kolapsima talasnih funkcija bira evoluciju Kosmosa, te i nastanak zvezda, planeta i inteligentnih biãa na njima. Na globalnom kosmièkom nivou nema kolapsa talasne

funkcije, ali se ovaj efekat pojavljuje lokalno, odnosno individualno, tek nakon podele kvantne celine Kosmosa u posebne delove (kao na primer, na posmatraèa i posmatrani

sistem). Slièno tome i pojam slobodne volje, postojan na nivou individualnog postojanja,

gubi svoj smisao sa prihvatanjem kosmièkog jedinstva, jer kada su subjekat i èitav

Kosmos u nerazluèivom jedinstvu, tada nema »spoljnih« uticaja i sva delovanja su spontana i slobodna, usklaðena sa Prirodom. Po�to nauka ima cilj da objasni klasièni svet,

svet razlika koji percepiramo, tada mora da koristi pojam kolapsa talasne funkcije usled deljenja celine na delove, te se tako pojavljuje jo� jedna nekompletnost poku�aja davanja

finalnih odgovora, jer usled problema kolapsa talasne funkcije, samog posmatraèa,

odnosno identitet ili entitet koji inicira kolaps ostaje nemoguãe definisati.

O otkriãu skrivenih nelokalnih efekata Od kada je postalo jasno da je Hajzenbergova relacija neodreðenosti postavila

prepreku nauènom determinizmu**, poèelo se sa poku�ajima eventualnog otkrivanja

takozvanih skrivenih promenljivih velièina lokalnog karaktera, koje bi, premda mo�da i

nedetektabilne, bile u osnovi nepoznatih dejstava ispod granice teorijski moguãih

merenja. Identifikujuãi ove skrivene promenljive i pridavajuãi im odreðene numerièke

vrednosti postojale su nade da bi redukcionistièka nauka opet mogla postati teorijski

deterministièka. Mnoge atomske pojave (kao �to su, na primer, odnosi intenziteta

* O ovakvom shvatanju govori i jedna pesmica65: »There was once a man who said Then came reply: 'God Dear Sir, Your astonishment's odd: Must think it exceedingly odd I am always about in the quad. If he finds that this tree And that's why the tree Continues to be Will continue to be, When there's no one about in the Since observed by Yours, Quad' Faithfully, God.« ** Ovde je akcenat na nauènom indeterminizmu; ni na epistemolo�kom, ni na ontolo�kom, o èemu nam

mnoge takozvane prekognitivne moãi govore.

56

spektralnih linija pojedinaènih atoma i molekula ili spontane transformacije subatomskih

èestica), koje se danas mogu predviðati samo u obliku verovatnoãa odreðenih ishoda, uz

otkrivanje lokalnih skrivenih efekata bi mogle biti uzroèno obja�njene i predviðane sa

potpunom precizno�ãu. EPR (Einstein-Podolsky-Rosen) eksperiment misaonog karaktera bio je jedan od

poku�aja da se uka�e na nekompletnost kvantne teorije, kao i na neophodnost potrage za

skrivenim varijablama. S obzirom da je sam Ajn�tajn bio jedan od utemeljivaèa ovog

eksperimenta, za skrivene varijable se oèekivalo da budu lokalnog karaktera, �to znaèi da

njihov uticaj ne bi mogao da se prostire brzinama veãim od brzine svetlosti, jer bi u

suprotnom sluèaju teorija relativnosti bila naru�ena. Su�tina eksperimenta je sledeãa:

zamislimo da, recimo nekim visoko-energetskim sudarom u atomskom akceleratoru, stvorimo istovremeno dva elektrona za koje, �to je realno sasvim ostvarljivo, znamo da

im je rezultujuãi spin (kvantna osobina èestica koje imaju masu) jednak nuli. Po�to

znamo da elektron mo�e posedovati spin jednak +1/2 ili �1/2, tada bismo merenjem spina na jednom od ova dva elektrona, trenutno znali spin drugog elektrona, pa makar on bio i milionima milja daleko. Zapravo, bilo kakva modulacija talasne putanje jedne od para èestica prouzrokuje istu modulaciju na drugoj èestici EPR sistema iako sa klasiène

perspektive ne postoji nijedan fizièki put kojim bi se trenutno prenela ovakva dejstva sa

jedne èestice na drugu. Ovaj efekat korelacije koji je u stanju da prevazilazi i granice

svetlosnih »kupa« teorije relativnosti predstavlja jedan od vidova prostiranja be�umnih

supersvetlosnih signala na kome se baziraju dana�nji skromni sistemi teleportacije, a koji nam ukazuje na postojanje takozvanih skrivenih varijabli nelokalnog karaktera, koje povezuju èak i najudaljenije kutkove Kosmosa.

Takozvani EPR-sistemi su svi oni sistemi kod kojih se kvantni objekat razdvojio na delove koji i dalje ostaju povezani svojim talasnim funkcijama, te su stoga u meðusobnoj kontinualnoj, vanvremenskoj korelaciji. Èinom merenja na jednoj od para

EPR èestica indukujemo kolaps talasne funkcije superpozicije mno�tva potencijalnih

stanja u samo jedno, detektovano stanje i to ne samo direktno izmerene èestice, veã i

druge èestice para koja mo�e biti neogranièeno udaljena. Kolièina informacija koju

poseduje koherentna ureðenost EPR para èestica prevazilazi stoga sumu kolièina

informacija pojedinaènih èestica, �to ukazuje ne samo na èinjenicu da je celina uvek veãa

od sume delova, veã i na veãu ureðenost koju Kosmos poseduje na vi�im, holistièkijim

nivoima organizacije sa kojih se postepeno uviða trenutna povezanost sve veãeg spektra

njegovih delova. Pod pretpostavkom realnosti talasne funkcije i zajednièkog porekla

celog Kosmosa iz taèke Velikog praska, tada je i sve postojeãe povezano ovakvim

nelokalnim kvantnim efektima. Svaki eksperiment, svako posmatranje, svaka na�a misao

se mogu zamisliti takvim da poseduju realne implikacije na èitav Kosmos. Potraga za

lokalnim skrivenim varijablama je skoro zavr�ena nakon �to je 1965. godine prvi put, a

zatim i mnogo puta kasnije6, i eksperimentalno pokazano 1964. godine teorijski predviðeno odstupanje rezultata kvantne teorije od Belove nejednakosti za sluèaj

korelacije izmeðu dveju korespondentnih osobina èestica u EPR eksperimentu. Pokazano

je da svaka nauèna teorija koja bi bila u saglasnosti sa kvantnom teorijom mora uzeti u

obzir trenutnu, nelokalnu vezu izmeðu svih delova stvarnosti. Hajde da se najpre da se podsetimo kako izgleda Belova nejednakost. Ako

uzmemo tri bilo koje osobine a, b i c koje neki, bilo koji objekat mo�e imati, tada Belova

nejednakost glasi:

57

N(a not b) + N(b not c) N(a not c) Dakle, suma broja èlanova bilo kog skupa koji poseduje osobinu a, ali ne i

osobinu b i broja èlanova istoga skupa koji poseduje osobinu b, ali ne i c, mora biti veãa

ili jednaka od broja èlanova istoga skupa koji poseduje osobinu a, ali ne i c. Ovu relaciju je jednostavno dokazati. Naime, ako imamo objekat x koji zadovoljava (a not c), tada on ili poseduje osobinu b ili je ne poseduje. U prvom sluèaju, objekat x zadovoljava

(b not c), dok u drugom sluèaju zadovoljava (a not b). Stoga se svaki element koji se nalazi u skupu N(a not c), mora nalaziti ili u skupu N(b not c) ili u skupu N(a not b).

Belova nejednakost je podvrgnuta eksperimentalnoj proveri na nizu merenja razlièitih osobina koje èestice mogu imati ili nemati, ukljuèujuãi merenja spina elektrona

i smera polarizacije fotona du� tri razlièite ose. Iz neslaganja Belove nejednakosti najpre sa predviðanjima, a kasnije i sa rezultatima eksperimentalnih merenja, izvedena je Belova

teorema, koja nam u svojoj originalnoj interpretaciji ka�e da nijedna nauèna teorija ne

mo�e istovremeno: 1. davati op�ta predviðanja (bez èina merenja) pojedinaènih rezultata merenja, 2. biti kompatibilna sa statistièkim predviðanjima kvantne teorije, 3. zadovoljavati lokalne uzroke. U ne�to upro�ãenijoj interpretaciji, najmanje jedna od sledeãe tri pretpostavke nije

istinita: 1. nauèna logika je ispravna, odnosno predstavlja konzistentno oruðe u

ispitivanju sveta, 2. realni svet postoji i van na�e percepcije, odnosno nezavisno od svesnih biãa, 3. skrivene promenljive su lokalnog karaktera. Ukoliko pretpostavimo da je nauèna logika, i pored svoje nekompletnosti u samo-

referentnim sluèajevima (o èemu govori Gedelova teorema), ispravna u tolikoj meri da se

Priroda mo�e konzistentno opisati pomoãu nje, ostaje nam da izaberemo neistinitost samo

jedne od naredne dve pretpostavke. Negiranje druge pretpostavke predstavlja osnovu za formulisanje takozvanih teorija mnogih svetova u okviru kojih se na trivijalan naèin

re�ava problem nelinearnog kolapsa talasne funkcije, kao i lociranja njenog uzroènika.

Naime, u okviru ove teorije se merenjem odreðenog sistema ne izaziva jednoznaèni

kolaps njegove talasne funkcije, veã se bira samo jedno od superponiranih stanja na koji

se dalje nadovezuje na�a buduãnost. Bivamo svesni samo ovog izabranog stanja, dok se i

sva druga moguãa superponirana stanja kojih nismo svesni odigravaju u drugim

svetovima, �to predstavlja jedan vid neteistièke alternative ideji o transcendentalnom

posmatraèu sveta. Negiranjem treãe pretpostavke dolazimo do pretpostavke o moguãnosti

postojanja skrivenih varijabli nelokalnog karaktera, èije se dejstvo prostire trenutno,

dakle veãom brzinom od brzine svetlosti. Prihvatanje ove pretpostavke nas vodi i do

prekida mehanistièko-deterministièkog uzroèno-poslediènog lanca pojava, barem na

lokalnom nivou. Belova teorema u svojoj originalnoj, neupro�ãenoj interpretaciji

83 pokazuje da zahtevi uzroèno-poslediènosti, lokalnosti i individualnosti (odnosno, moãi preciznog

predviðanja pojedinaènih rezultata merenja, bez rezultata u vidu verovatnoãa kao u

kvantnoj teoriji) ne mogu biti ispunjeni ni u jednom nauènom opisu sveta u kome �ivimo.

Odricanje bilo uzroèno-poslediènosti, lokalnosti ili individualnosti u nauènim opisima

58

sveta, vodi nauku u tri razlièita pravca: ili u takozvanu teoriju vi�e svetova, odreknemo li

se individualnosti, odnosno prihvatimo li pretpostavku da se sva moguãa bezbrojna superponirana stanja u talasnoj funkciji odigravaju, ali u razlièitim svetovima; ili u

takozvani novi determinizam ukoliko bismo prihvatili èinjenicu da bi merenja koja nisu

izvedena imala isti rezultat kao da su bila izvedena*; ili u novu, otvorenu i spiritualnu nauku koja bi prihvatila postojanje nelokalnih dejstava u Kosmosu. Podsetimo se da su sve svete religijske tradicije odr�ive zahvaljujuãi predanjima o postojanju skrivenog reda

koji sjedinjuje sve aspekte Kosmosa. Zajednièka osobina ova tri savremena pravca istra�ivanja kvantnih svojstava

Prirode je polazna pretpostavka o realnoj moguãnosti pru�anja ontolo�kih (bilo

holistièko-kvalitativnih ili kvantitativnih) obja�njenja koji bi povezivali opise stvarnosti.

S druge strane, epistemolo�ke interpretacije kvantne teorije, ukljuèujuãi i najpopularniji,

kopenhagenski prilaz negiraju realnu moguãnost iscrtavanja ontolo�kog modela

stvarnosti. Kopenhagenska interpretacija kvantne teorije nemoguãnost postizanja sva tri

gore pomenuta zahteva zadovoljava principom komplementarnosti. Kao �to se nekad neki

opa�ajni entitet smatra èesticom, a drugi put talasom, tako kvantna teorija u

ekstrinsiènom opisu sveta daje pojedinaène lokalizovane rezultate, ali bez uzroèno-poslediènog sadr�aja, dok u intrinsiènom opisu poseduje uzroèno-poslediènu

konzistentnost, ali zato, zahvaljujuãi neophodnom uplitanju u procesu merenja, koji

opisuje Hajzenbergova relacija neodreðenosti, predviða samo verovatnoãe beskrajnih

moguãih rezultata merenja, a ne i pojedinaène rezultate. Drugim reèima, u èinu merenja

na osnovu kopenhagenskog tumaèenja, posmatraè opisuje mereni sistem pomoãu

verovatnoãa odreðenih ishoda (dakle, govori kvantnim jezikom), dok se u opisu pojava

koristi klasiènim jezikom, koji je naravno, skovan skladno moguãnostima ljudske imaginacije i razumljivosti meðunauènièke komunikacije, ali koji nije u stanju da

precizno opi�e prirodne pojave, te èesto dovodi do paradoksalnih protivureènosti, kao na

primer kada su u pitanju talasno-èestièna dualnost ili opis superponiranih stanja talasnih funkcija. Kvantna teorija tako, u cilju ispunjavanja konzistentnosti sa Belovom teoremom, a da pri tome ne postane nerazumljiva i neprimenljiva u svakodnevnoj komunikaciji, deli fizièki svet na posmatraèa i posmatrani sistem. Kao posledica ovakve podele, lociranje samog posmatraèa kao inicijatora kolapsa talasne funkcije postaje

neizvodljivo, te se on neuhvatljiv poput nekakve elementarne èestice na koju je

primenljiv princip neodreðenosti, ili najlep�ih pojmova sveta, prikazuje kao projekcija celokupnog stanja Kosmosa61. Tako, Kosmos u ljudskim biãima zapravo ostvaruje

ogledala za posmatranje sopstvene lepote. Belova teorema nam ka�e da svaka grana kvantne teorije koja bi ukljuèivala i

skrivene varijable, a koja bi davala ista statistièka predviðanja kao standardna kvantna

teorija, mora ukljuèiti i supersvetlosne, odnosno trenutne signale, �to je naravno u

suprotnosti sa postulatima Ajn�tajnove teorije relativnosti. Pretpostavka o ogranièenosti

prostorno-vremenskog prostiranja informacija na brzinu svetlosti nije nekompatibilna samo sa nelokalnim EPR efektima, veã i sa samim diskontinuitetima kvantnih prelaza,

* Ova interpretacija se protivi ideji o slobodnoj volji, odnosno moguãnostima slobodnog izbora

kontekstualne postavke eksperimenta. Ovaj novi determinizam po kome bi svaki trenutak kosmièkog

postojanja bio unapred jednoznaèno odreðen i nepromenljiv, bio bi zasnovan na potpunom odricanju postojanja sada�njosti, te bi uz neophodno preureðivanje forme samog logièkog zakljuèivanja bio daleko

kruãi od determinizma klasiène fizike.

59

kao �to su prelazi elektrona izmeðu energetskih stanja u atomu, transformacije

subatomskih èestica, te i kolaps talasne funkcije, koji se, kao �to je poznato, odigravaju

bez intermedijarnih stanja. Uop�te, nedeljivost Plankovog kvanta dejstva neizostavno

vodi do ideje o prostiranju trenutnih dejstava »na daljinu«. Odbacivanjem pretpostavke o

lokalnosti i op�tim prihvatanjem postojanja nelokalnih skrivenih varijabli bio bi uèinjen

veliki korak za èoveèanstvo, jer za razliku od zakljuèka da je Kosmos bezakonit i posve

sluèajan, �to bi u slikama sveta bilo evidentno ukoliko bi nauka prihvatila odbacivanje

prve pretpostavke, odbacivanje pretpostavke o lokalnosti vodi do istinski spiritualnog zakljuèka, a to je da je èitav svet zapravo nerazluèiv. Sve stvari su povezane putem

nelokalnih skrivenih varijabli, �to su drevni mudri ljudi odavno znali propovedajuãi da

dobre misle neguju èoveèanstvo delujuãi moãno na èitavu globalnu svest. Kvantna teorija

podr�ava jedinstvenost prirode, s obzirom da jasno stavlja do znanja da se Priroda ne

mo�e ra�èlanjivati do nezavisno postojeãih elementarnih nedeljivih entiteta, �to za razliku

od redukcionistièko-deterministièkog pogleda na svet klasiène nauke, otkriva sveti,

meðupovezani, nerazdvojivi i nepredvidljivi svet. Najmanje detektabilne èestice u njenim

oèima ne postoje kao nezavisni entiteti, veã samo kao niz nerazluèivih efekata koji one

imaju na druge stvari. Zahvaljujuãi Belovoj teoremi koja nam ka�e da se makroskopski svet ne mo�e

razvijati u skladu sa strogo deterministièkim, predvidljivim i nestatièkim (u rezultatima

ljudskih merenja) izvedenim zakonitostima koje bi èak i u aproksimaciji bile lokalne, razbija se kruta slike Prirode strogog determinizma, i u mozaiku sveta koji iscrtava moderna nauka otvaraju se beskonaène moguãnosti za nepredvidljivu evoluciju,

ispoljavanje slobodne volje, odigravanje èuda i prisustvo bo�anskog. Prelazak bezbrojnih moguãnosti sadr�anih u superponiranoj talasnoj funkciji pre poèetka merenja, u samo

jedno, primeãeno stanje se u skladu sa Belovom teoremom ne mo�e dogoditi dejstvom

lokalno prisutnih informacija. Makroskopski mereni odgovori ne mogu nikako biti nezavisni od udaljenih uzroka, koji su u matematièkim formulacijama teorije merenja

skriveni pod imenom nelokalnih skrivenih varijabli. �to se vi�e pribli�avamo domenima kvantne fizike od domena svakodnevnog

opa�anja, odnosno takozvanog makroskopskog sveta, to nelokalni uticaji, odnosno trenutne veze sa Kosmosom kao celinom postaju izra�enije i delove materije je, kao

posledica toga, nemoguãe odvojiti od celine, pa se zakoni Prirode formuli�u samo u

pojmovima verovatnoãa. Gravitacione sile koje figuri�u na nivou planeta, zvezda i Galaksija, znatno su slabije od elektromagnetnih sila koje imaju najdominantniju ulogu u formiranju na�e percepcije i uop�te, sveta posmatranog iz perspektive planetarnih biãa.

Nuklearne sile koje odr�avaju subatomske èestice stabilnim u atomskim jezgrima jo� su

intenzivnije od elektromagnetnih sila, dok su kvarkovi kao materijalni entiteti od kojih su »saèinjene« subatomske èestice toliko nerazluèivi od svoje sredine da se nakon visoko-energetskih sudara atomskih èestica u akceleratorima, gotovo trenutno utapaju u procese sredine. Poznato je da na ovim, kvantnim nivoima materije, sami pojmovi èestica gube

smisao usled njihovih stalnih dezintegracija u druge forme energije, te i stalnih nastanaka parova èestica i antièestica praktièno ni iz èega. Na kvantnom nivou je, stoga postojano

kretanje, ali ne i izdvojivi nosioci tog kretanja. Predviðanje pona�anja materijalnih

entiteta na kvantnom nivou po uzoru na primenu Njutnovih zakona kretanja i gravitacije na dogaðaje makroskopskog sveta, neizvodljivo je. Meðutim, ono �to je najva�nije je da

se statistièki rezultati koje daje kvantna teorija, odnosno kolaps talasne funkcije u jedno,

60

odreðeno stanje, ne mogu vi�e interpretirati kao sluèajni, odnosno nasumièni, upravo

zbog postojanja nelokalnih faktora dejstva. Klasièna »bilijarska« uzroènost se vi�e ne

mo�e koristiti na kvantnom nivou, te je stoga jasno da se i ru�i ideja o Kosmosu kao

predvidljivom mehanizmu. Postojanje ogranièenosti merenja koju opisuje Hajzenbergova relacija

neodreðenosti, zajedno sa postojanjem nelokalnih dejstava razlozi su utemeljenja indeterministièkog stava u modernoj nauci. Osnovni razlog nekompatibilnosti klasiènih i

kvantnih putanja koje nastaju u poku�ajima ljudskih opisa prirode su u tome �to je

klasièna nauka podrazumevala da se uticaji, odnosno interakcije izmeðu entiteta, mogu

de�avati samo posredstvom neposrednog fizièkog kontakta ili pod dejstvom polja èiji se

uticaji prostiru kroz prostor-vreme brzinom koja je ogranièena na brzinu svetlosti.

Takoðe, klasièna nauka je precenila svoje moguãnosti kada je u pitanju uspostavljanje

veze izmeðu »stvarnih« mehanièkih kvantiteta i na�eg znanja o njima u okviru procesa

merenja. Pretpostavka klasiène nauke da se Kosmos mo�e deliti do krajnjih, nedeljivih

elementarnih entiteta koji bi se lako mogli izolovati da bi im se pripisali odreðeni

kvaliteti pada u vodu, jer nam kvantna teorija jasno pokazuje da je postojanje razlika izmeðu stvari samo granièni sluèaj koji se sreãe tek u makroskopskom svetu, dok su u

domenima atomskih velièina, stvari, odnosno entiteti koje nauènim metodama

poku�avamo da opi�emo nerazdvojivi od svoje sredine, meðusobno povezani i

nerazluèivi. Redukovanje sveta do sve manjih i manjih entiteta, zahvaljujuãi postojanju

holistièkih, sveobuhvatnih i supersvetlosnih efekata, nema smisla u cilju obja�njenja

pojava pomoãu njihovih sastavnih delova. Na osnovu rezultata kvantne teorije jasno se

pokazuje i ne samo da se celina ne mo�e predstaviti kao funkcija njenih delova, veã pre

svega da celina preko nelokalnih dejstava odreðuje pona�anje njenih delova. Usled oèiglednog postojanja dejstva celine na njene delove, postaje nam jasno da

i svi drugi holistièki emergentni kvaliteti mogu uzroèno delovati na ni�im nivoima svoje

organizacije. Svesne odluke koje se sa emergentnog misaonog plana prenose na funkcionisanje telesne neuronske mre�e, te i na okolni svet predstavljaju oèigledne

primere ovakvog dejstva celine na njene delove. Uzroèno delovanje na svoje sastavne

nivoe od strane emergentnih osobina sistema je posledica toga �to se ovi slo�eni kvaliteti

pojavljuju kao posledica nastajanja novih prostorno-vremenskih faktora koji nisu ukljuèeni u zakonitostima koje upravljaju delovima sistema. Pona�anje atoma povezanih

u molekul potpuno je koordinisano hemijskim interakcijama kao posledicama konfiguracionih osobina molekula, ali i pona�anje ovih molekula u nekom �ivom biãu ãe

biti potpuno predodreðeno biohemijskim procesima koje reguli�e ãelija, dok ãe pona�anje

ãelije biti koordinirano ukupnom, holistièkom dinamikom �ivog biãa. Slièno tome, i

misaone imaginacije i oseãanja, percepcije, saznanja ili prazan misaoni sadr�aj imaãe

efekat na pona�anje svih jednostavnih elektriènih tokova, ãelijskih, molekulskih i

atomskih procesa u �ivom biãu. Meðutim, ni misaona biãa ne predstavljaju krajnju taèku

u hijerahijskoj ureðenosti Kosmosa, veã smo i mi inteligentni deliãi na�e planetarne

biosfere u kojoj se atomi i molekuli ciklièno kreãu, dok je i sama Zemlja deo jedne jo�

veãe kosmièke celine. Slièno kao �to nam pona�anje i kretanje atoma mo�e izgledati

nasumièno dok ne saznamo molekulske i ekolo�ke zakone koji njima upravljaju, radi

uoèavanja op�te smislenosti kretanja materije i postojanja svih lokalnih pojava

neophodno je pronaãi njihove razloge na sveukupnom holistièkom nivou sveta. Sa otkriãem nelokalnih kvantnih efekata u okviru kojih celina upravlja pona�anjem delova,

61

redukcionistièka metoda ispitivanja sveta od strane kvantne teorije nam je jasno stavila

do znanja da se delimièno moramo vratiti tamo odakle je nauèno ispitivanje sveta krenulo - na nivo ljudske svesti i njena znati�eljna pitanja o kosmièkim formama i procesima,

odakle ãemo holistièkim shvatanjima ponovo uspostaviti redukcionistièkim idejama

pokidane veze na�eg uma sa esencijalnim delovima Prirode.

Ontolo�ke interpretacije kvantne teorije Sve veãa uloga u postojanju èitavog sveta koji je nedodirljiv i nevidljiv za ljudske

posmatraèe premda sve �to je pojavno oko nas potièe iz njega, pripisuje se samom

vakuumu. Nekada se smatralo da vakuum predstavlja prazan prostor. Sa èuvenim

Majkelson-Morlijevim eksperimentom dokazano je nepostojanje etra, odnosno sredine koja bi bila medijum za prostiranje elektromagnetnih talasa, te je umesto toga vakuum kao »ne�to �to ostane kada iz njega izvadimo sve �to znamo da postoji« preuzeo ovu

ulogu. Svet na nivou atoma se sa èisto redukcionistièkih shvatanja vidi kao skup atoma i

praznog prostora, ali zahvaljujuãi Hajzenbergovom principu neodreðenosti danas je

poznato da vakuum kao jednostavno reèeno »ni�ta« ne mo�e postojati, jer bi tada obe njegove konjugovane varijable (na primer, neodreðenost polo�aja i neodreðenost

impulsa) bile poznate sa potpunom precizno�ãu, jer bi obe bile jednake nuli. Stoga se u

svakom trenutku iz »nièega« raðaju nizovi èestica i antièestica. Poznat je i energetski opravdan proces nastanka èestice i antièestice ni iz èega, tako da se one zatim,

zahvaljujuãi zakonu o odr�anju momenta, razilaze u suprotnim smerovima. Ono �to

vidimo kao èist i nedirnut prostor zapravo je veliki ples nevidljivih, ali verovatno smislenih i uticajnih èestica koje se stvaraju i ponovo nestaju. Neizmerno velike kolièine

energije (procenjene na d�inovskih 10108 J/cm3) i aktivnosti, ali bez bilo koje od nama

poznatih formi, postojane su u vakuumu, a procesi koji se u njemu odigravaju su neprimetno brzi za na�u moã ne samo percepcije, veã i detekcije. Bitno je primetiti da se

medijum ispod nivoa savremenih elementarnih èestica mo�e sagledavati u obliku

vakuumskih stanja, ali pod uslovom da se njima ukine mehanièka konotacija, te se

umesto toga zamisli dostizanje granica mehanistièko-redukcionistièkih okvira.

Redukcionistièko tra�enje mehanièkih dejstava u subkvantnom ili vakuumskom

medijumu zasigurno predstavlja uzaludan poku�aj, i to usled postojanja nelokalnih

efekata, kao i nemoguãnosti analiziranja stvari ispod odreðenog kvantnog nivoa usled

njenih radikalnih promena pod dejstvom procesa merenja, �to, sve u svemu, inicira

nerazluèivost kvantnih entiteta i procesa od njihove sredine. U op�tem sluèaju, �to su

prouèavani materijalni sistemi manjih dimenzija, to je sa nauèno-redukcionistièke taèke

gledi�ta veãa nepredvidljivost njihovog pona�anja i evolucije u vremenu. U formulaciji kvantne teorije Dejvida Boma eksplicitni red, odnosno materijalni

svet u vidu atoma èijoj smo igri svedoci na nivou na�e percepcije, predstavlja samo

izdvojene delove jednog za nas nevidljivog, skrivenog sveta, poznatog kao implicitni red16, koji ãemo u okvirima ove knjige zvati holosvet i o èijem prisustvu i znaèaju nam

svedoèe vakuumska stanja prostor-vremena. Èitava implicitna stvarnost je »uspavana« u

svakom i najmanjem obzervabilnom delu materije, odakle potièe ideja holonomije,

odnosno prisustva celine u svakom njenom delu. Vakuumske fluktuacije i prisustvo skrivenih varijabli nelokalnog karaktera odslikavaju svojstva nedokuèivog holosveta u

62

okviru koga su sve stvari povezane i meðusobno nerazluèive. Samo mali deo, praktièno

»vrh ledenog brega« (ako ne i manji) preslikava se iz implicitnog reda procesima kolapsa

talasnih funkcija u eksplicitni svet razlika koji opa�amo oko nas. Ono �to

podrazumevamo pod materijom predstavlja zapravo kvazistabilne poluautonomne crte procesa koji se odigravaju u holosvetu. U ovakvoj interpretaciji kvantne teorije, epistemologija (mapa) se ne poistoveãuje sa ontologijom (teritorijom) kao u kopenhagenskoj interpretaciji kvantne teorije, i ne prihvata se pozitivistièko shvatanje da

stvari ne postoje sve dok se ne izmere. Talasna funkcija stoga ne predstavlja samo potencijalni odgovor mernog aparata, veã realno postojeãu pojavu. Kvantni indeterminizam na epistemolo�kom nivou opstaje, ali se o uzrocima, usled ovog

indeterminizma, neopisivih pojava ipak mo�e prièati, jer oni potièu iz jednog za nas

skrivenog sveta koji svojim izborom eksplicitnih prirodnih procesa stvara galaksije, zvezde, �ivot i sve prateãe pojave. Pojam uzroka se te�ko mo�e koristiti na nivoima ispod

granica na�ih spoznajih moãi definisanih principom neodreðenosti, pre svega jer sam

pojam uzroka najèe�ãe podrazumeva linearan sled dogaðaja, i premda se ponekad mo�e

doãi do njega vremenskom rekonstrukcijom opa�anja unatrag, ovakav pojam najèe�ãe

gubi svoj realan smisao pri susretu sa prvim nepredvidljivim kolapsom talasne funkcije, sa èije druge strane nas uvek èeka beskonaèan broj potencijalno ostvarljivih stanja. Uz poimanje postojanja holosveta kao istinske stvarnosti, postaje nam jasno da je èitav svet

ne samo pro�et beskrajnom bo�anskom sve�ãu, veã je ono �to do�ivljavamo èulima

slièno pukotinama u svepro�imajuãoj, razumu neprikosnovenoj lepoti. U odnosu na epistemolo�ke interpretacije kvantne teorije u okviru kojih ne samo

�to se prirodne pojave ne mogu opisati bez postojanja posmatraèa, veã se smatra da

spominjanje bilo èega èemu nije prisustvovao posmatraè nema smisla, u ontolo�kim

interpretacijama kvantne teorije se postulira postojanje bogatih kvantnih procesa i struktura ne samo u subkvantnom domenu ispod koga po principu neodreðenosti ljudski

posmatraè nikada ne mo�e zaãi, veã i u vakuumskom domenu izmeðu granica definisanih

principom neodreðenosti, pribli�no jednakim Plankovoj du�ini, odnosno 10-33 cm, i

dimenzijama elektrona od oko 10-15 cm. Klasièna nauka je opisivala elektron kao taèku,

�to je izazivalo te�koãe kod poku�aja analitièkog opisivanja realnih moguãnosti

matematièke taèke da procesuje informaciju svog sopstvenog polja koje joj se vraãa iz

okoline, ali se danas zna da elektron poseduje veoma slo�enu strukturu konaènih

dimenzija. Posmatrajuãi implicitni red prisutan u osnovi prostor-vremena, elektron bi se video kao èestica koja u èudesnom plesu nastaje iz holosveta da bi se opet u njemu utopila, opet nastala i tako dalje45. Svaka èestica se mo�e predstaviti kao projekcija

jedinstvene vi�edimenzionalne stvarnosti, pri èemu sve ove projekcije poseduju nelokalne

i neuzroène korelacije. Efekti ovakve strukture fizièkih èestica se sagledavaju, na primer,

u sluèaju superprovodljivosti kada nelokalno navoðeni elektroni mogu prelaziti prepreke

u vidu kristalnih defekata bez rasipanja na njima. Holosvet u sebi sadr�i poreklo

vakuumskih procesa koje ne mo�emo posmatrati ili meriti usled neophodnog naru�avanja

simetrije dejstvom merenja, ali za koje znamo da èine osnovu razlièitih vakuumskih

stanja, a pomoãu transformacija izmeðu njih se mo�e objasniti niz kvantnih fenomena,

kao �to je, na primer, superfluidnost. Svako neobja�njivo kretanje èestica u prostor-vremenu se mo�e generalno opisati

promenama u implicitnom redu koje su odgovorne za koordiniranje èestica u

primeãenom kretanju. Za razliku od klasiènog polja èija amplituda stvara direktno

63

srazmeran potencijal, smatra se da je intenzitet odgovora na informaciju primljenu iz holosveta nezavisan od amplitude, slièno radio-oda�iljaèima koji �alju signale veoma

niskog intenziteta, ali koji se radi slu�anja na radio-aparatima pojaèavaju pomoãu

energije baterije ili napona elektriène mre�e do iznad praga na�e èujnosti. Slièno kao �to

u �ivom svetu biãa poseduju sopstveni metabolizam èiji produkt je energija koja se

koristi za nesrazmerno odgovaranje na percepirane informacije iz okolnog sveta, tako i na relaciji izmeðu implicitnog i eksplicitnog reda, kvantni entiteti poseduju svoje sopstvene

energije (koje, naravno, uvek postoje samo u odnosu na ostatak sveta), ali njihovim pona�anjem koordinira holosvet. U svakom sluèaju, informacije koje dolaze iz holosveta

su realne, ali kvalitativno potpuno drugaèije od nauci poznatih sila svakodnevnice. Mnogobrojni su poku�aji da se nepoznatim uticajima koji potièu iz holosveta i

koji izazivaju otklone od klasiènih uzroèno-poslediènih zakonitosti, pripi�e funkcija

dodatnog, lokalnog ili nelokalnog kvantnog polja. U okviru izvesnih ontolo�kih

interpretacija kvantne teorije je u svrhu izbegavanja opadanja intenziteta polja sa kvadratom rastojanja, kao �to je sluèaj sa mnogim klasiènim poljima, predlo�en

mehanizam procesovanja informacija od strane kvantnih entiteta baziran na reagovanju na brzinu ili ubrzanje promene amplitude informacije koja dolazi iz holosveta. Meðutim,

ukoliko bi efektima holosveta poku�ala da se unapred pripi�e uloga u talasnoj funkciji

sistema èiju evoluciju pratimo, tada se ne bi mogao objasniti fenomen da se dva identièna

sistema sa identiènim prostorno-vremenskim koordinatama razlièito pona�aju. Izgleda

kao da se nepredvidljivi, jedinstveni i racionalno nesagledivi efekti putanja holosveta ne mogu svesti pod efektivno uske redukcionistièke okvire deterministièkih i univerzalnih

opisa. Iz tog razloga se implicitnom redu ni ne mo�e pripisati unapred predviðeni efekat

polja koje pilotira èestice15, odnosno unapred definisana funkcija polo�aja u talasnoj

funkciji sistema. Nelokalni efekti nedodirljivog holosveta u okviru kojih je postojana celokupna

kreacija i smislenost kretanja kvantnih entiteta, èijom se harmoniènom igrom razvija svet

percepcije oko nas i u nama, mogu se u sferama nauke iskljuèivo kvalitativno opisivati, �to lepo ilustruje slika o èitavoj Prirodi kao jednom velièanstvenom »zvezdanom brodu«

sa sve blje�tavim, distinktivnim inteligentnim biãima, koji se spontano formira i ne�no

pluta na povr�ini �umeãih talasastih putanja svenoseãeg »kvantnog mora«. Svaka èestica

je samo odraz puteva implicitnog reda, a sve �to postoji u svojoj najdubljoj tajni èuva

svetlost sveobuhvatnog holosveta. Iz ovakvog, ontolo�ki bogatog viðenja materijalnog

poretka Kosmosa postaje oèigledno da je popularan prilaz savremene fizike visokih energija i elementarnih èestica u okviru koga se te�i redukovanju èestica do njihovih sve

manjih, sastavnih, »elementarnijih« podèestica u nadi da ãe se, eventualno doãi do

fundamentalnih kosmièkih »opeka«, uzaludan poku�aj, jer se na kraju ovakvog analitièkog puta dolazi do procesa, odnosno invarijantnih crta kretanja u holosvetu iz

kojih izranjaju detektabilni kvantni entiteti. Po�to je ovo holokretanje nemoguãe

definisati usled njegove nemerljivosti, tada ãe svaka nauèna teorija neophodno morati da bude sazdana na sagledavanju samo ogranièenih aspekata stvarnosti. Postojanje holosveta

kao nedetektabilne implicitne prirodne stvarnosti ostavlja za posledicu i moguãnosti

formiranja neogranièenih nauènih i umetnièkih pogleda na svet, s obzirom da svaka nova perspektiva otkrivanja Prirode raða i nove kvalitete koje je zgodno primeniti u svrhu

opisivanja i do�ivljavanja stvarnosti.

64

Problem nauènog odnosa prema otvorenosti nauke

Nakon rezultata istra�ivanja sveta do kojih se do�lo razvojem kvantne teorije postalo je jasno da redukcionistièki nauèni pristup opisivanju Prirode ne mo�e biti

konzistentan sa stvarno�ãu. Ne samo �to »izdvojeni« materijalni entiteti postaju sve

povezaniji sa svojom sredinom ukoliko su manji, veã je u kvantnom svetu oèigledno

prisustvo nelokalnih, holistièkih efekata kojima kosmièka celina upravlja kretanjem

njenih delova. Ovakva, sa taèke gledi�ta inteligentnih kosmièkih biãa, nepredvidljiva i

nesaglediva fizièka dejstva bi se, napraviv�i paralelu sa drevnim religijskim predanjima, mogli nazvati bo�anskom sve�ãu koja svojim dejstvima vuèe konce stvarnosti oko nas i

otkriva nam èarobnu predstavu �ivota. Povezivanjem indeterministièkih holistièkih

elemenata u savremenu nauku mo�da bi zaista mogla da nastane jedna, nova, prosvetljena nauka èiji cilj ne bi bilo apsolutno precizno predviðanje i kontrola prirodnih pojava, veã

sticanje i preno�enje znanja u saglasno�ãu sa Prirodom, u onolikoj meri koliko je to

potrebno da se nama poznati svet i dalje ravnomernim koracima evolutivno razvija. Redukcionistièko-holistièka ravnote�a mo�da i nije neophodna nauci, ali je svakako

neophodna ljudima. Iz savremenih vidika kvantne teorije se èitava materija mo�e sagledati kao brod

koji plovi na moru skrivene nelokalne stvarnosti. Holistièke osobine se slièno kao i

nelokalne kvantne veze ne mogu lokalizovati ni u entitetima, ni u lokalnim vezama izmeðu delova sistema, bili to atomi ili jo� elementarnije subatomske èestice ili

vibracioni modovi superstruna, veã izranjaju kao posledica globalnih interakcija. U saglasnosti sa kvantno-holistièkim viðenjem sveta, iz svepro�imajuãeg holosveta izranja

svet materije i svet razlika. Po�to je priroda holosveta nelokalna, te se njegovi uticaji

pru�aju trenutno i van vremena, tada na� jezik naviknut na razdvajanje subjekta, glagola i objekta u gotovo svim osmi�ljenim jezièkim konstrukcijama verovatno nije u stanju da u

istom stilu opi�e dogaðanja na nivou svepovezanog holosveta. Nauka, sa svojom metodologijom istra�ivanja Prirode baziranom na logièki

konzistentnim pretpostavkama koje se zatim eksperimentalno verifikuju, navikla je da su entiteti koje ona meri i prouèava lokalizovani. Iz ovog razloga je shvatljivo prisustvo

velikog otpora nauène zajednice kada je u pitanju uvoðenje uzroènih dejstava koji se ne prenose putem mehanièkog kontakta ili konaènom brzinom prostiruãih talasa. Rezultati

kvantne teorije jasno pokazuju da je klasièna nauka u sebi sadr�ala reènik koji je isuvi�e

slikovito prilagoðen ljudskim sposobnostima vizuelizacije da bi pouzdano opisivao pravi tok prirodnih pojava. S obzirom da se pod informacijom podrazumeva razlika koja pravi razliku, nije ni èudo da umu koji koordinira percepcijom na bazi razlikovanja, odnosno

konstantnog poreðenja percepiranih signala sa nekim referentnim signalom, odgovara vizuelizovanje u obliku razlièitih delova. U stanju smo da zami�ljamo samo ono sa èime

se susreãemo u svetu oko nas. Tako sa lakoãom mo�emo zamisliti loptu ili knjigu, ali ne i

neko hiperdimenzionalno telo, �to u najjednostavnijem sluèaju mo�e biti

èetvorodimenzionalni prostorno-vremenski kontinuum. Zato smo, kada je u pitanju razmena nauènih ideja, skloniji da se koristimo slikovitim, klasiènim pojmovima èije su

razlike manifestovane u vidu granica. Nelokalni efekti, talasno-èestièna dualnost, superponirana kvantna stanja ili neki drugi meðusobno komplementarni kvantno-mehanièki opisi bli�i su stvarnijim opisima Prirode, ali su neshvatljivi za na�e

percepcijom oblikovane sposobnosti zami�ljanja. Uop�te, kako jedna �aba mo�e da

65

zamisli �ekspirovu poemu, a kako bi joj tek bilo te�ko kada bi neku intuitivnu misao o

njoj morala da prenese nekom od �aba prijatelja. Redukcionistièki princip je baziran na na�oj percepciji, jer smo u stanju samo da

èulno registrujemo razlike izmeðu percepiranih impulsa i nekih referentnih impulsa (koji mogu biti, na primer, umemorisan skladan skup percepiranih nervnih impulsa). Da bi nastala èulno prihvatljiva informacija neophodno je da postoje barem dva entiteta tako da

je u njihovom odnosu imanentna razlika. Osim razlika kao granica vizuelnih objekata ili rezultata bilo kojih drugih èulnih opa�aja, one su prisutne i prilikom pridavanja osobina

bilo èemu, jer na svetu ne postoje intrinsiène osobine, veã su one posledice odreðenih

relacija izmeðu objekta kome pridajemo datu osobinu i izdvojenog konteksa njegove sredine. Svaki kvalitet je zapravo putanja koja povezuje. Slièno tome, i kvantitativni

rezultati merenja datih kvaliteta moraju se uporediti sa nekom referentnom vredno�ãu.

Tako, ako merimo temperaturu, dobiãemo izmerenu vrednost u odnosu na kalibrisani

opseg termometra, a takoðe i u odnosu na apsolutnu nulu, odnosno temperaturu na kojoj

bi bilo moguãe funkcionisanje perpetuum mobile-a (premda bi drugi perpetuum mobile, odnosno ma�ina bez toplotnih gubitaka bila neophodna da dostignemo tu temperaturu), ili u odnosu na temperaturu kljuèanja vode ili mr�njenja leda pri atmosferskom pritisku itd.

Merimo li du�inu, dobiãemo vrednost u odnosu na jedan metar, odnosno du�inu izvesnog

odseèka jednog Zemljinog meridijana ili put koji svetlost preðe za 3,33 nanosekunde u

vakuumu, pa i ako merimo velièinu slona, kako bismo zamislili koliko je velik ukoliko ne

znamo koliko smo mi ili jedan mi� veliki. Stoga u Prirodi ne mo�e postojati ni�ta �to je

objektivno, odnosno �to poseduje svoje kvalitete nezavisno od konteksta svoje sredine. Redukcionistièka ideja o Prirodi kao mehanizmu ogranièenih kvaliteta predstavlja

spu�tanje beskrajnih vrednosti Kosmosa na skromne sposobnosti ljudske vizuelizacije i

sklonosti ka njoj kada je u pitanju obja�njavanje prirodnih procesa i pojava. Korak u

korak sa njom ide èesto danas i veã zastarela ideja o determinizmu, iako se sa razvojem

kvantne teorije do�lo ne samo do zakljuèka o na�em neophodno indeterministièkom stavu

prema Prirodi, veã i o èinjenici da elementarne èestice nisu nezavisni entiteti koji se sami

po sebi mogu analizirati, veã relacije, odnosno odnosi koji se pru�aju ka ostalim stvarima.

Proces merenja se ovde nalazi u jezgru neophodnosti na�eg kontakta sa bilo kojim

uslovno razluèenim entitetom koji �elimo da okarakteri�emo, a samo iz interakcije nas

kao posmatraèa sa datim entitetom mo�emo izvesti informaciju o njemu. Bez interakcije

sa mernim aparatom, »entitet« se mo�e nalaziti bilo gde u Kosmosu, koji je kao celina

nedeljiv. Èuvena je biblijska metafora o zrnu koje baèeno u zemlju mora umreti, odnosno

izgubiti svoju individualnost, i pretvoriti se u relacije koje se pru�aju izmeðu stvari, da bi

dalo plod, i ovakva ideja je u potpunoj saglasnosti sa naèinom viðenja svepovezanosti stvari iz okvira kvantne teorije. Dakle, klasièna nauka je zami�ljala svet kao potpuno deljiv do odreðenih entiteta

koji bi predstavljali nedeljive jedinice graðe Kosmosa, te zapravo njegove elementarne

opeke. Meðutim, suprotno od oèekivanja otkriãa fundamentalnih delova sveta, analiza

sveta materije na najmanjim obzervabilnim nivoima je dovela do otkriãa neogranièene

raznovrsnosti kvaliteta, te i do èinjenice da su oni podlo�ni transformacijama koje zavise

od uslova, odnosno konteksta merenja. Drugim reèima, kvaliteta postoji beskonaèno, jer

ne samo da oni zavise od svoje substrukture kao �to je bila pretpostavka redukcionizma,

veã i od svoje op�te sredine. �tavi�e, postojanje uzajamnih relacija dovodi do èinjenice da

svaki »izdvojeni« entitet daje izvestan doprinos kvalitetu Kosmosa kao celine, te i da

66

ni�ta ne mo�e imati potpunu samostalnost u svom naèinu postojanja, s obzirom da

osnovne karakteristike tog neèega zavise od veze sa ostatkom Kosmosa. Na ovaj naèin je

celina prisutna u svakom od svojih delova, i ona je ta koja odreðuje njihovo pona�anje i

kvalitete. Po�to je pojam »stvari« apstrakcija pojmovno izdvojena od svoje beskonaène

sredine i substrukture, svet se ne mo�e smatrati tako da je sastavljen od «stvari«, veã su

one rezultat analize u izvesnim kontekstima i pod odreðenim uslovima, odnosno

aproksimacijama. Uzajamne povezanosti svih stvari u Kosmosu impliciraju i da nijednoj »izdvojenoj« stvari u njemu ne mo�e biti pridodata veèna i nepromenljiva definicija. Ta

stvar ãe u nekom drugom kontekstu biti ne�to drugo, ali ãe u svakom sluèaju biti vi�e od

svake potencijalne definicije. Takoðe, i nijedna stvar ne mo�e ostati identièna sa samom

sobom tokom vremena, jer su svi beskonaèni faktori koji oblikuju njene kvalitete u stanju

stalne promene. Ne samo �to je svaka stvar u Kosmosu u stanju stalne promene povezana

sa svim njegovim aspektima, veã je ona u svakom trenutku i jedinstvena, jer na nju uvek

deluje jedinstvena i neiscrpna kombinacija uticaja koji joj pru�aju jedinstven spektar

kvaliteta. Usled neraskidive povezanosti sa svojom, u nedogled pru�ajuãom okolinom,

svaki nauèni eksperiment je stoga, neponovljivog karaktera sa beskrajnim refleksijama

svega postojeãeg, slièno kao i svako sagledavanje Prirode iz bilo koje perspektive. Kada je u pitanju kartezijanski dualizam u okviru koga postoje uzroèno-

posledièno razdvojene materijalne i misaone ili duhovne sfere postojanja, postavlja se

pitanje da li je on postojan u okviru holistièke teze, barem u okvirima nauke, ili je

neophodno svoðenje i usvajanje monistièkog karaktera sveta u okviru koga su uslovno

reèeno materijalni i duhovni pojmovi sveta meðusobno pro�eti i nerazdvojivi.

Kartezijanski dualizam se èesto prevlaðuje time �to se pod pojmom materije smatraju

materijalni entiteti koji saèinjavaju mozak (drugim reèima, forma), kao npr. shema

neurona, dok se pod pojmom misaonih struktura podrazumevaju procesi koje defini�u

komplikovani spletovi neuronskih veza. Tako se akcenat na misaone forme zapravo stavlja ne na ontolo�ke forme, veã na procese koji se po principu samo-organizacije odigravaju vremenskom evolucijom ovakvih formi. Meðutim, kvantna teorija veã u startu

merenja, odnosno poku�aja definisanja ontologije sistema, dolazi do shvatanja da ni�ta

nije moguãe izmeriti bez prethodne interakcije sa merenim sistemom. Tako dolazimo do neraskidive povezanosti ontolo�kih premisa i epistemolo�kih moãi. Drugim reèima,

ontologiju i epistemologiju nije moguãe razdvojiti, kao ni mereni sistem ili samog

posmatraèa od ostatka Kosmosa. Neraskidiva povezanost èitave materije du� svih skala

Kosmosa je u skladu sa monistièkim viðenjem sveta, slièno kao i umovi inteligentnih

biãa koji pomoãu svojih materijalnih formi, te i eventualnih uticaja na procese kolapsa

talasnih funkcija crpe inspiraciju za bogatstva perceptivne spoznaje i tako postaju direktno ukljuèeni u materijalne procese oko sebe. Tako dolazimo ne samo do

neraskidive povezanosti svih materijalnih pojava, veã i do indukovanja ovih pojava

misaonim formama svesnosti. Na kraju krajeva, sama podela na duhovne i telesne ili materijalne strukture je redukcionistièkog karaktera, kao i svaka podela, te bi sama

Priroda sa sveobuhvatne, kosmièke taèke gledi�ta bila monistièna. Svi pojmovi, odnosno imena koja nameãemo prividno izdvojenim objektima u

svetu percepcije i klasiènog merenja ne mogu, dakle, biti intrinsiène osobina datog

sistema, veã se uvek moraju definisati u odnosu na svoju okolinu. Slièno kao �to

definisanje osobina makroskopskih termodinamièkih sistema nema smisla bez postojanja

pojma okoline, tako i osobine �ivih biãa nemaju znaèaj bez postojanja sredine kroz koju

67

se efekti date osobine povratnim spregama vraãaju do subjekta. Energija se mo�e

definisati samo u odnosu na svoju okolinu, statistièke termodinamièke velièine u odnosu

na interakciju izmeðu delova sistema i ravnote�ni polo�aj, dok nam kvantna teorija

stavlja do znanja da i pojmovi èestica gube smisao same po sebi, veã mogu postojati

samo kao relacije izmeðu drugih sliènih entiteta. I pojam polja* za koji se mislilo da je

jedini koji se mo�e pridodati fizièkim entitetima bez pozivanja na sredinu, ipak se tako ne

mo�e opisati. Ajn�tajn je u teoriji relativnosti, kao �to je poznato, potpuno odbacio pojam

èestice i umesto njih uveo sveobuhvatniji pojam polja**, ali je pri tome zanemario potrebu

kvantovanja gravitacionog polja. Da bismo opisali polje, neophodan nam je prostorno-vremenski kontinuum koji mora biti klasièan. Meðutim, sa kvantovanjem gravitacionog

polja, pojavljuju se fluktuacije polja kao u vakuumskim stanjima, u kojima se praktièno

iz onoga �to se smatralo da je »ni�ta« konstantno stvaraju i nestaju èestice i antièestice, i

koje su verovatno najveãe pribli�avanje moderne nauke holosvetu iz koga ceo svet

razlika potièe. Pojam polja ne mo�e da opstane u kontekstu prostorno-vremenske sredine koja je postojana zahvaljujuãi kvantnim procesima, i koja stalno fluktuira, nastaje i

nestaje. Prelazak jezika fizike na pojam polja kao osnovnog pojma, bio je prvi korak udaljavanja ovog jezika od razumevanja ljudi, jer je pojam èestica daleko bli�i na�em

jeziku zasnovanom na percepciji na bazi razlika. Polje je sinonim za kontinuitet, a èestica

za diskontinuitet, te se stoga javljaju te�koãe u nauènom formalizmu kada se pomoãu

pojmova polja �ele opisati procesi individualizacije, te i obrnuto, kada se pomoãu

pojmova èestica (ovaj formalizam je slièan i govornom jeziku) �ele opisati holistièke,

univerzalne karakteristike. Distinktivna tela izvedena iz polja koja ispunjavaju èitav

prostor, odnosno sve �to postoji, predstavljaju se u funkciji intenziteta polja u svakoj taèki prostora kao svojstva koje osnovno polje poseduje. U teoriji polja je za razliku od

atomistièke èestiène teorije moguãe postojanje ne samo razlièitih osobina, veã i razlièitih

kvaliteta u istim taèkama po principu superpozicije. Kvantna teorija predstavlja teoriju polja, s obzirom da u njoj u svrhu glavne opisne funkcije figuri�e talasna funkcija koja se

pru�a du� èitavog prostora i vremena. Realnost merljivih osobina èestiènih talasa, kao �to

su masa, energija ili naelektrisanje, izvodi se iz talasne funkcije, tako da se ovim velièinama mogu sa razlièitom izvesno�ãu predvideti brojne vrednosti u svim taèkama

prostora. Èestice su u kvantnoj teoriji samo »pena na talasima osnovnog supstrata

Kosmosa«, koje bismo u jo� dubljoj interpretaciji mogli shvatiti kao talase zaboravljenog etra, vakuumski kvantni ples bez plesaèa96 ili otelotvoravanje puteva nedodirljivog izvornog holosveta.

Ovakva metodologija ostavlja i dalje prostora za mehanicizam, dodu�e

indeterministièke Prirode. Naime, po�to statistièki karakter predviðanja pojava na

kvantnom nivou sa poveãanjem èlanova ispitivanog agregata su�ava verovatnoãe

pojedinih ishoda, tada se makroskopska predviðanja mogu èesto izvoditi veoma precizno.

Stoga se negiranjem objektivne realnosti mikroskopskih domena, ukljuèujuãi i nelokalne

efekte, te odricanjem uzroènosti i kontinualnosti omoguãuje karakteristièna mehanistièka

* Polja se u nauci najèe�ãe manifestuju kao talasi. ** Ajn�tajnova teorija relativnosti je predstavljala prvi ukazatelj neadekvatnosti redukcionistièkih nauènih

vidika, s obzirom da u okviru nje pojam nezavisno postojeãih èestica gubi smisao, jer sama masa

predstavlja oblik energije. Èestica se u okviru teorije relativnosti pre mo�e smatrati putanjom kretanja,

nego èvrstim odvojenim objektom koji je postojan stalno i samostalno.

68

ideja da se svako svojstvo sveta mo�e izraziti iskljuèivo pomoãu skupa èisto

kvantitativnih zakona verovatnoãe koji se uklapaju u izvesnu apsolutnu i konaènu

matematièku shemu. Mnoge savremene nauène teorije ujedinjenja (M teorija, takozvane

teorije svega, teorija superstruna...) za koje se misli da ãe ujediniti sva ljudska znanja, a

koje se baziraju na prouèavanju savremenih najelementarnijih nivoa u fizici, predstavljaju primere naizgled perspektivnih poku�aja primene redukcionistièke metodologije u svrhu

pru�anja odgovora na sva moguãa pitanja pomoãu ogranièenog broja kvaliteta. Meðutim,

bitno je primetiti da ove teorije predstavljaju samo dosada najkompleksnije, ali podjednako nerealne redukcionistièke poku�aje da se sa lokalnog najmanjeg

obzervabilnog nivoa opi�u pojave na makroskopskim nivoima, �to opet predstavlja razvoj

polazne pretpostavke o tome da celina nije ni�ta vi�e od sume sastavnih delova. Takoðe,

slièno odnosima izmeðu nauènog opisa sveta, odnosno mape, i stvarnog sveta � teritorije, i re�enja izvedena iz primene eventualno povezanih svih eksplicitnih zakona koji stoje u

osnovi fundamentalnih sila u jednu teoriju ujedinjenja, stajaãe usled neophodnog

naru�enja simetrije u sliènom odnosu sa stvarnim zakonima Prirode, te kao posledica toga

i predviðanje stvarnih pojava neãe biti izvodljivo. I raèunanje gotovo bilo kojih realnih

problema iz jedne ovakve teorije bi zahtevalo uzaludno puno vremena da bi moglo biti ostvarljivo u praksi. Redukcionistièki pristup nauènih teorija ujedinjenja, zahvaljujuãi

prouèavanju pojava iskljuèivo na najmanjim saznajnim dimenzijama, neãe biti u stanju ni

da objasni poreklo i moã svesti, kao verovatno ni poreklo Kosmosa, a i fundamentalne konstante Prirode, kao �to su elementarno naelektrisanje, mase elementarnih èestica i sl.,

takoðe imaju male �anse da budu izvedene iz teorije. Takoðe, s obzirom da su i ovi, danas

zvanièno najperspektivniji redukcionistièki nauèni pristupi »fundamentalnoj« spoznaji

sveta, zasnovani na dedukciji u okvirima formalnih sistema, tada ovakav standard nauènih obja�njenja biva uz pomoã Gedelove teoreme lako pokazan kao nekompletan, te

stoga i ne u stanju da pru�i odgovore na sva pitanja, èak ni u probabilistièkim okvirima

kao posledice principa neodreðenosti. Postojanje sveprisutnih, nelokalnih nivoa interakcije koji su epistemolo�ki

nedokuèivi pomoãu standardne nauène metodologije znaèi ne samo da ljudsko saznanje poseduje granicu u slo�enosti opisa sveta kao univerzalnog civilizacijskog predanja, veã i

da ovaj opis mora ostati otvoren za nesagledive holistièke uticaje kako bi zadr�ao svoju

relevantnost. Standardni nauèni put se od op�teva�eãih i dualistièko objektivnih saznanja mora okrenuti jedinstvenim i monistièko subjektivnim crtama Uma i Prirode. U nauci je

neophodno postojanje beskonaènog broja kvaliteta da bi se verno opisao svet, te ona

mora ostati kolekcija aproksimacija, tj. teorijskih modela koji ãe pokrivati ogranièeni

opseg uslova, i to u onolikoj meri u kojoj nam je to u skladu sa Prirodom dopu�teno da

èinimo svet boljim i tehnolo�ki naprednijim. Sa ukidanjem redukcionistièkog viðenja

nauke, jasno je da se fizika elementarnih èestica i visokih energija ne mo�e smatrati

va�nijom od ostalih grana nauke, te da ãe najplodonosnija istra�ivanja u buduãnosti

poticati iz prouèavanja koja se nalaze na granici dveju ili vi�e nauènih oblasti,

orijentisanih naravno na uoèavanje putanja koje povezuju ne�to �to je naizgled razlièito i

odvojeno. Ljudska te�nja za kontrolom nad Prirodom veoma je prisutna u domenima

dominantnog postavljanja nauènih teorija, u okviru koga se veoma èesto one ne

do�ivljavaju kao skromne aproksimativne mape sveta, veã gotovo apsolutno poznavanje i moã predviðanja; drugim reèima, pobeda nad Prirodom. Ovakva shvatanja nisu posledica

69

nauènih istra�ivanja, veã egocentriènih te�nji za samo-dokazivanjem kod nauènika, kao i

produ�etku Laplasove ideje o èoveku koji distanciran od Prirode mo�e poznavati i predviðati sve njene pojave. Premda mnogi smatraju da je Ajn�tajnova teorija

relativnosti, koja je u odnosu na klasiènu nauku uvela relativnost referentnog sistema i

posmatraèa kao poruku, pobila Njutnovu teoriju gravitacije, zapravo se samo pokazalo da je potonja teorija bila aproksimacija teorije relativnosti za niske brzine i male mase. Stoga, Ajn�tajn nije pobio Njutnovu teoriju, veã njene idejne propagatore, koji su se

hvalili idejom o njenom sveop�tem va�enju èak i pri brzinama bliskim brzini svetlosti, �to

se tada nije moglo proveriti. Uzrok prepotentnih i neskromnih �irenja paradigmi na veãe

okvire od onih kojima ona pripada na mapi nauke je posledica posedovanja cilja nauke, koji je najèe�ãe potpuno poznavanje svih prirodnih pojava, i moã nad njihovom

kontrolom i predviðanjem. S druge strane, sama evolucija nas uèi da se Priroda ne kreãe

ka nekom prethodno ucrtanom cilju, veã je ona pre na Putu, i da bi nauka zauzela zdrav

stav oèuvanja prema Prirodi, i ona bi morala da prihvati skromni put razvoja. Slièno

ovome, i nada da ãe stvari koje nauka podaruje svetu izaãi na dobro ne mora se opisati

kao i�èekivanje dobrog ishoda ili uverenost u njega, veã pre kao oseãanje da nauène

misli, reèi i dela imaju smisla22, te ne naru�avaju put Prirode.

Iz prouèavanja istorije nauke50 poznato je da u sluèaju op�teg va�enja jedne

paradigme*, nauèni rezultati i èinjenice koje govore u prilog druge paradigme izgledaju

nerelevantno, te se uglavnom odbacuju i u nauènim obave�tajnim medijima ne dobijaju

prilike da privuku pa�nju. Projekti èiji ishod ne pada u polje date paradigme bivaju

odbaèeni kao istra�ivaèki podbaèaj i to koji se odnosi ne na Prirodu, veã na nauènika, �to

implicira sve veãu krutost date paradigme. S obzirom da redukcionistièka nauka

predstavlja poku�aje sabijanja svih slo�enih prirodnih pojava u mapu sa �to manje detalja,

tada u njenom cilju i nije otvaranje interesovanja ka novim pojavama, posebno ukoliko su ona nekompatibilna sa pravilima crtanja mape. Èinjenica je da se nauèno prihvaãeni

noviteti (koji gotovo nikada nisu kumulativnog porekla) pojavljuju uvek uz te�koãe koje

se ispoljavaju u obliku otpora na krutoj podlozi uma koju stvara oèekivanje. Nije sluèajno

�to su zapadni astronomi videli prve promene na do tada idejno nepromenljivom nebu tek nakon �to je Nikola Kopernik predlo�io obrt tada�nje paradigme, dok su kineski

astronomi u nedostatku ukruãavajuãih nauènih teorija viðenja sveta, primeãivali �ivahne

nebeske promene od davnina. Sa razvojem jedne paradigme, kao �to je danas jo� uvek sveprisutna redukcionistièka paradigma, poveãava se nivo specijalizacije i

profesionalizacije �to neizostavno dovodi do ogranièavanja istra�ivaèkih vizija, te ovakav

nedostatak otvorenosti dovodi do velikog otpora promeni paradigme. �to je va�eãa

paradigma veãa, to veãa profesionalna nesigurnost mora pratiti period njenog obrta, jer

on zahteva velike promene problematike, tehnika i teorija. Po�to se sa odbacivanjem

jednih nauènih paradigmi, uvek prihvatala neka druga, postavlja se pitanje u kojoj meri je moguãe oèekivati da nauka zasnovana na kvantitativnim merenjima i rigoroznim

matematièkim formulacijama mo�e promeniti svoju metodologiju u smislu prelaska na

kvalitativno razmi�ljanje. Neophodno je uzeti u obzir da jedna paradigma defini�e ne

samo probleme i metodologije kojima se dolazi do eksperimentalnih podataka, veã i

pojmove koji se koriste u interpretaciji ovih rezultata. Meðutim, interpretacija podataka u

okviru paradigme je samo u stanju da je artikuli�e, ali ne i da je izmeni. Umesto toga, kao

* Paradigma predstavlja op�te prihvaãena nauèna otkriãa koja nekoj grupi nauènika za odreðeno vreme

pru�aju modele problema i njihovih re�enja.

70

posledica linearnog nauènog progresa, moguãe je samo uviðanje nepravilnosti i kriza u

nauci, èemu smo izmeðu ostalog, i danas svedoci. Nova paradigma se ne raða kao

rezultat logièkog nadovezivanja na prethodne rezultate i radove, veã u iznenadnim,

prosvetljujuãim bljescima saznanja. Kao posledica moguãnosti samo kritikovanja nauke

njenim jezikom, ali ne i ukazivanja na nove puteve, oèigledno je da su tipièno ljudski

naèini metaforiènog razmi�ljanja neophodni za otvaranje novih paradigmi i novih

odgovora. Istorija nauke je prepuna sluèajeva uvoðenja razlièitih entiteta i efekata pre nego

�to su postojale procedure za potvrðivanje njihovog postojanja. Meðutim, te�nje

redukcionistièke vizije nauke ka potpunoj kontroli Prirode i moãi predviðanja svih pojava

ne sla�u se sa otvaranjem nauke u nepredvidljivi, holistièki svet u kome bi kvaliteti

predstavljali va�nija opisna sredstva od kvantiteta. Nelokalna dejstva bi mo�da

predstavljala samo deliã mora skrivenih efekata koje bi ostalo van dodira konvencionalne

nauke. Promena paradigme u smeru kvaliteta, indeterminizma i spiritualne svepovezanosti bi sa strogo nauènih pogleda dovela do priznavanja malenosti ljudske

vrste u odnosu na beskrajno mudriju Prirodu, �to je stav koji je kartezijanski nauèni

mentalitet kao definiciju odbacivao, i to usled katastrofalne gre�ke u poèetnoj

pretpostavci da je Priroda ne�to neprijateljsko �to treba da se ukroti, a ne ne�to �to nam je

dalo poklon postojanja i èiji smo jedan neodvojivi, simbiotièki deo. I za holistièku nauku

buduãnosti bogatiju kvalitetima postojaãe na Putu ka jedinstvu tako mnogo stvari vrednih

istra�ivaèkog truda - stvari uravnote�enog pragmatiènog i saznajnog karaktera u vidu

tehnolo�kog unapreðenja planete u harmoniji sa zadovoljstvom i sreãom �ivog sveta na

njoj. Um i Priroda kao hologram Usled èinjenice da se na osnovu rezultata kvantne teorije pokazuje svepovezanost

svih delova Kosmosa, te odslikavanje osobina celine u svakom od njegovih delova16, danas su veoma popularne teorije uma i Kosmosa koje se baziraju na inspirativnom poreðenju sveta sa hologramima. Hologrami predstavljaju trodimenzionalne fotografije,

koje se mogu snimati ne samo na tankim slojevima nekog srebro halida, kao �to je sluèaj

sa slikama svakodnevnih foto-aparata, veã i na katodnim cevama ili kristalima. Da bi se napravio jedan hologram, laserski snop se usmerava na posrebreno ogledalo, tako da jedna polovina fotona ove intenzivne monohromatske koherentne svetlosti* prolazi kroz njega i pada direktno na fotografsku ploèu ili kristal, dok druga polovina biva reflektovana i usmerena na objekat koji �elimo snimiti u 3D obliku. Laserska svetlost se

zatim odbija od datog predmeta do fotografske ploèe, gde se, noseãi informacije o telu od

koga se reflektovala, susreãe sa snopom propu�tenim kroz polu-propustljivo ogledalo. Ova dva snopa svetlosti, od kojih je jedan »video« predmet, a drugi nije, interferiraju

(sabiraju se) i rezultujuãi snop ostavlja svoj trag na fotografskoj ploèi. Sa pomeranjem

ugla upadne svetlosti pri konstantnoj frekvenciji (�to se naziva faznim pomerajem) ili rotiranjem fotografske ploèe mo�e se snimiti kretanje 3D tela, a uz pomoã svetlosti

razlièitih frekvencija i neogranièen broj pokretnih hologramskih slika se mo�e snimiti na

istom filmu. * Ove tri osobine svetlosti, koje je èine laserskom, va�ne su kako bi se dobila jasna reproduktivna slika.

71

Posmatrajuãi jedan hologram, on bi nam verovatno izgledao kao nasumièni

svetlosni trag dveju interferiranih putanja, premda su u njemu zapravo ucrtani zakoni harmoniènog silogizma � holologike. Slika originalnog objekta se rekonstrui�e prateãi

unatrag proceduru same konstrukcije, te usmerimo li lasersku svetlost prave frekvencije pod pravim uglom na film, holistièki implicitni snimak ãe se preslikati u

redukcionistièku eksplicitnu 3D sliku i to bez upotrebe soèiva. Za razliku od razvijanja

slika klasiènih foto-aparata, u sluèaju reprodukcije holograma u vidu 3D slike koristi se inverzna ne samo tehnièka, veã u svojoj osnovi i matematièka procedura postupka

njegovog snimanja. Svakako najinspirativnija èinjenica vezana za holograme je ta da se u

svakom i najmanjem delu holograma krije informacija o celom predmetu. Ukoliko fotografiju sa obiènog 2D foto-aparata podelimo na dva dela i razvijemo samo jednu polovinu, dobiãemo samo polovinu i prizora koji smo snimili. Meðutim, ovako ne�to nije

sluèaj sa holografskim zapisom, jer koliko god mali deo jednog ovakvog zapisa izdvojili, dobiãemo sliku èitavog predmeta, a samo bi rezolucija bila osetljiva na dimenzije dela

fotografske ploèe pomoãu koga se slika projektuje. Dok se pri snimanju fotografije svaka

taèka objekta preslikava u samo jednu respektivnu taèku na snimku, pri pravljenju

holograma se svaka taèka snimanog objekta preslikava u svakoj taèki holograma.

Fotografije nose informaciju samo o amplitudi (osvetljenosti) svetlosnih talasa reflektovanih od snimljenog objekta, dok hologram bele�i ne samo amplitude, veã i

nedegradabilne fazne razlike dveju interferiranih talasa. Hologramska ureðenost, u ovom

sluèaju jednostavnog optièkog snimka, predstavlja jedan primer nelokalne ureðenosti, po

svemu sudeãi imanentne u osnovi sveta u kome �ivimo i koji jesmo. Cvet suncokreta, stenovite planine, ivice oblaka, elektrièna korona, pahulja snega, obale mora, u�ãa reka ili

krvnih sudova samo su neki od primera fraktalne ureðenosti u okviru koje su oblici

delova na bilo kojim dimenzijama slièni obliku celine. Hipoteza o postojanju holosveta kao implicitnog reda iz koga u vidu

poluautonomnih crta izranja pojavni svet u skladu je sa pretpostavkom o hologramskom kosmièkom ustrojstvu. U eksplicitnom redu svaka stvar se nalazi samo u svojoj taèki

prostor-vremena, te i u drugim oblastima pripadajuãi drugim stvarima, dok implicitni red

pretpostavlja prisustvo svega u svemu. Rezultati kvantne teorije su pokazali da se prouèavanjem materijalnih entiteta sve manjih prostornih dimenzija dolazi do njihove sve

veãe nerazluèivosti od ostatka Kosmosa, te i do èinjenice da se kvaliteti svake, u svrhu

opisa uslovno izdvojene stvari mogu u potpunosti opisati samo u funkciji njene interakcije sa èitavim Kosmosom, te i njegovim najudaljenijim delovima. Premda je

hologram samo slika implicitnog reda u kome je celina prisutna u svakom od delova, ovakav red je i u strukturi drugih polja (zvuènog, gravitacionog itd.) prisutan svuda oko

nas i zapravo sadr�i èitav prostorno-vremenski kontinuum u svakoj njegovoj oblasti. U teorijama hologramskog uma se smatra da analogno pojavi prirodnog preslikavanja implicitnog u eksplicitni red, i ljudska svest birajuãi pravu »svetlost« mo�e naãi put iz

eksplicitnog perceptivnog sveta u fundamentalni, implicitni red koji je postojan u njegovoj osnovi.

U sluèaju svetlosti kao nosioca hologramske informacije, prelaz od holistièkih u

redukcionistièke vidike se de�ava upravo u trenutku percepcije. Naime, svetlost prisutna

oko nas, reflektujuãi se od predmeta nosi informacije o njihovom obliku, velièini, boji, udaljenosti itd., i to u hologramskom obliku. Slika celine, dodu�e sa rezolucijom obrnuto

srazmernoj intenzitetu svetlosti koji se koristi za reprodukciju slike pejza�a, nalazi se u

72

svim i najmanjim delovima svetlosti koja dolazi do na�ih oèiju*. U svakom delu svetlosti

oko nas se nalaze informacije ne samo o na�oj neposrednoj, vidljivoj okolini, veã i o

neogranièeno udaljenim galaksijama, zvezdama, te odsjajima svetlosti sa povr�ina mora i

zrnaca peska nekih dalekih obala. Meðutim, na� vid nije u stanju da èulno percepira

hologramsku informaciju, veã je da bismo detektovali od prepoznatljivih nam »delova«

sastavljenu vizuelnu celinu, neophodno da prelamanjem pomoãu soèiva ka mre�njaèi, te

daljim procesiranjem nervnim putanjama do centra za vid u mozgu, prevedemo hologramsku svetlost u redukcionistièki niz informacija. Soèivo zapravo izvodi efektivnu

inverznu Furijeovu transformaciju prevodeãi funkciju frekvencija koju nosi svetlost iz

hologramskog domena u funkciju vremena koja se zatim dalje misaono procesuje. U svakom sluèaju, svetlost je za nas hologramskog karaktera sve do trenutka njenog

prelamanja od strane oènog soèiva (ili soèiva kamere ili projektora i sl.), �to znaèi da je

holistièki svet blizu, ali i dalje van dodira na�e percepcije, barem na ovom stadijumu evolutivnog razvoja.

U okviru teorija o hologramskom umu68,70,71 se smatra da je jezik samog mozga na odreðenom nivou hologramski. Poznato je da se neuroni mogu povezati sa specifiènim

osobinama samo u sluèaju anesteziranih �ivotinja i to u visoko kontrolisanim unutra�njim

i spolja�njim uslovima, dok se nervni odgovori budnih �ivotinja u njihovom normalnom

okru�enju odnose na èitav kontekst izabranog èulnog pobuðaja i nikako se ne mogu

interpretirati stupnjevitim procesovanjem informacija. Koji god deo mozga (naravno ne ceo) da se odstrani �ivotinji, njena kompletna memorija bi uspela da se regeneri�e. Svi

poku�aji lokalizovanja vizuelnih memorija u mozgu zavr�eni su neuspehom, te se stoga

do�lo do zakljuèka da memorijski zapisi nisu prostorno lokalizovani kao u sluèaju

magnetnih ili morfolo�kih zapisa savremenih kompjutera, veã se u vidu meðuneuronskih

putanja prostiru du� èitavog mozga, tako da je celina skrivena u svakom od delova

mozga. Posedovanje zapanjujuãe velikih memorijskih kapaciteta** holograma, kao i

èinjenica da su razlièite reèi ili drugi rezultati percepcije uvek asocijativno povezani sa

umemorisanim ili oseãajnim smisaonim celinama*** (�to je posledica kori�ãenja

informacija od strane mozga u redundantnom obliku) idu u korak sa primeãenim

pojavama da se neuroni iz razlièitih delova mozga mogu istovremeno aktivirati pod

odreðenim okolnostima. Ovakva shvatanja su i u skladu sa idejom o meðuneuronskim

vezama kao nosiocima inteligentnog rasuðivanja i pamãenja, i to tako da se iste

informacije obraðuju posredstvom uvek novih neuronskih putanja, �to je posledica

èinjenice da su meðuneuronski kontakti oblasti suptilnih dinamièkih procesa modulisanih

nizom jonskih i molekulskih (i verovatno kvantnih) entiteta koji u harmoniji uzrokuju lokalne strukturne promene. Hologramski model uma je uspeo da objasni i pojavu

* Jedan od primera da je èitava informacija o predelu sa koga dolazi svetlost sadr�ana u svakom i

najmanjom njenom delu su takozvani pinhole foto-aparati koji na unutra�njem zidu male kutije formiraju sliku predela pomoãu prelamanja kroz mali otvor na zidu kamere koji mo�e biti koliko god mali. Sa

poveãanjem spektralnog opsega prijemnog svetlosnog signala, poveãava se i rezolucija slike. ** Jednostavnim menjanjem ugla pod kojim interferentna laserska putanja pada na film ili kristal, moguãe je

snimati razlièite slike ili kretanja objekta, tako da 1 cm3 fotografskog kristala mo�e uskladi�titi oko 10

10

bitova informacije, �to je blisko proseènom memorijskom kapacitetu ljudskog mozga. *** Na primer, setimo li se mora, asocijativno ãemo pomisliti na i talase, vetriã, plavu vodu, horizont u

daljini itd. Slièno tome, neke reèi koristimo samo zato �to nas neki njihovi slogovi asociraju na neke druge

reèi koje izazivaju prijatan semantièki do�ivljaj.

73

vizuelne hiperaktivnosti, odnosno pojave primeãivanja detalja koji su finiji od dimenzija

optièki osetljivih zrna mre�njaèe. U okviru hologramske teorije mozga se smatra da se usled nemoguãnosti potpuno

preciznog istovremenog odreðivanja vremenskih i frekvencijskih parametara sistema*,

mozak u te�nji stalnog postizanja optimalnog informacijskog procesovanja pona�a kao

nelinearna »disipativna struktura« samo-organizujuãi svoj poredak sa tendencijom smanjivanja entropije, te stoga i poveãanja kolièine informacija koju mo�e sadr�ati, jer je

suma ovih dveju velièina po definiciji jednaka konstantnoj vrednosti. Svesnost i

memorija uma po ovoj teoriji potièu od procesa transformacije unazad iz spektralnog uskladi�tenog hologramskog domena u vidu polarizacije raznih, po èitavom mozgu

rasporeðenih sinaptièkih veza dendritskih nervnih struktura, u prostorno-vremenski domen u kome se mo�e ponovo realizovati percepcija iz iskustvenog sadr�aja. Slu�anje

muzike kada, umesto poreðenja prethodnih delova kompozicije sa trenutnim, ne

koristimo umemorisane zvuke, veã je ovaj proces do�ivljavanja kompozicije kao celine

zapravo jedan vid misaone reverberacije, odnosno aktivne transformacije misli, oseãanja, telesnih senzacija i evokacija mno�tva znaèaja, èini zapravo pristupanje implicitnom

redu. Posmatraè nije neophodan da bi posmatrao rezultate ove transformacije iz

hologramskog domena u domen za op�te ljudske pojmove smisaonih slika, veã se smatra

da je sam proces transformacije ono �to mi misaono do�ivljavamo. Tako se slièno kao u

svetu kvantne teorije ukida veza izmeðu posmatraèa i posmatranog, te i jedno i drugo

postaju deo jednog sveobuhvatnog, celovitog i neraskidivog kosmièkog procesa

evolucije. Teorija o hologramskom umu predla�e da se misaoni hologrami mogu zapisati na

bilo èemu, pa makar to bio i samo jedan molekul, te se u skladu sa teorijom o kvantnom

umu, i pojedinaèni molekuli mogu koristiti u svrhu misaone obrade informacija i to

simultano. Ova teorija i prevazilazi redukcionistièke podele mozga na odvojene delove,

gde je svaki zadu�en za obavljanje razgranièenih raèunskih operacija, te se na osnovu

njenih nalaza, obe po svojoj funkcionalnosti navodno razdvojene hemisfere sjedinjuju u celinu, jer koji god sistem da se koristi za skladi�tenje informacija, one moraju biti

rasporeðene i ponavljane du� èitave mo�dane celine, a mo�da i �ire. Slièno kao �to iz

jednog deliãa holograma mo�emo rekonstruisati èitavu hologramsku sliku, i bilo koji

fragment mozga sadr�i njegov celokupni memorijski sadr�aj. Kao posledica kosmièke

svepovezanosti, i pojedinaène ljudske svesti kao delovi kosmièkog holograma mogu pod

odreðenim okolnostima imati pristup hologramskoj slici Kosmosa kao celine i

informacijama koje ona nosi. Po�to u kosmièkom hologramu ne postoji izdvojeni

posmatraè koji bi rekonstruisao i posmatrao hologramsku memoriju, rezultati percepcije

hologramski projektovanog sveta razlika i odvojenosti su zapravo samo iluzija, odnosno procesi raèunskog izdvajanja svesti iz konteksta kosmièke celovitosti. Sa menjanjem dela

osvetljenog holograma menja se i na�a taèka gledi�ta reprodukovane slike snimljenog

predmeta. Tako, u kontekstu pojedinaènog uma kao dela kosmièkog holograma ne

postoje razlièita mesta, veã samo razlièite taèke gledi�ta, pa i nema potrebe za kretanjem

bilo gde, jer je posmatraè istovremeno svugde. Ono �to se menja u kontekstu misaonih

holoprocesa je raèunanje buduãih stanja iz celog i za celi hologramski Kosmos, a sa time

* Ova ogranièenost merenja je posledica Hajzenbergovog principa neodreðenosti koji primenjen na

konjugovane osobine vremena i energije glasi: E t h/4, a energija je direktno srazmerna frekvenciji � u sluèaju fotona E = h.

74

ne promena mesta ili vremena, veã samo promena taèke gledi�ta, �to izaziva percepciju o

menjanju veza izmeðu izdvojenih objekata. Pojedinaèni lokalizovani umovi su na osnovu

hologramskog modela samo raèunanje u okvirima sveukupnog i sveprisutnog

hologramskog uma Prirode. Svet koji percepiramo se, u skladu sa hologramskim modelom svesti, mo�e

shvatiti kao rezultat sijanja odgovarajuãe subjektivne koherentne svetlosti, pomoãu koje

imamo uticaj na uoèene detalje produkata percepcije. Meditacija i semantièko

do�ivljavanje metafora doprinosi jasnosti ove unutra�nje svetlosti, neophodne za

uoèavanje lepih izraza sveta. Analogno poreðenjima izmeðu referentnog, nezaustavljivog

i ni od èega reflektovanog laserskog snopa sa snopom koji nosi informaciju o

posmatranom objektu, te uop�te percepciji na bazi razlika, i u sluèaju hologramskih

snimaka, neophodno je poreðenje dveju izvora informacija. �to je ova razlika izra�ajnija,

to ãemo kao rezultat dobiti jasniju sliku sa manje �uma. Meditacija kao metoda negovanja

praznih, transcendentalnih misaonih sadr�aja i eliminacije misli kao energetskih napetosti

koje blokiraju neprekidan spontani prirodni tok misaone bioenergije, mo�e slu�iti kao

naèin odr�avanja èistog referentnog signala u odnosu na koga signal poreðenja koji potièe

iz same percepcije raða semantièki jasnu celinu. Hologramska svepovezujuãa forma

Kosmosa podrazumeva da pojedinaèni misaoni hologramski proraèuni prenoseãi

odgovarajuãe vibracije mogu imati efekte na èitav svet. Postojanje stohastièkog*

elementa u okviru interakcije Uma sa kosmièkim hologramom podr�ava stanovi�te o

sopstvenim misaonim izborima kao putu unutra�nje i globalne evolucije. Odnos izmeðu klasiènog i kvantnog opisa stvarnosti stoji u sliènom odnosu kao

klasièna fotografija i hologram. Dok u klasiènim opisima sveta pojedinaèni izra�aji

prenose samo lokalizovane slike stvarnosti i to tako da se uslovno izdvojeni elementi stvarnosti jednoznaèno preslikavaju u elemente teorijske mape sveta, kvantni opisi su

sami po sebi hologramski, s obzirom da talasna funkcija koja se koristi u svrhu opisa sistema u sebi nosi sva moguãa stanja sistema u buduãim trenucima, kao i njegovu

celokupnu istoriju. Kvantna svest se ponegde smatra onim mo�danih substrukturama

preko kojih postoji potencijal saznanja povezivanjem sa svepostojeãom kosmièkom

sve�ãu. Po�to je kvantna svest po pretpostavci prisutna ne samo u svim �ivim biãima, veã

u svemu postojeãem, tada i inteligentna biãa kao delovi d�inovskog, kosmièkog

holograma, poseduju potencijal spajanja sa sveukupnom bo�anskom inteligencijom. U svetu kvantne holografije1 je dokazano da je na bazi EPR korelacije udaljenih fotona moguãe formirati slike predmeta koje se nalaze van na�e svetlosne kupe, odnosno èiji se

izgled u istom trenutku preslikava na udaljenu formiranu sliku. U hologramskom duhu, nelokalna trenutna korelacija izmeðu prividno razdvojenih èestica ne bi bila slikovita

razmena signala, veã bi se sagledavanjem jednog dubljeg nivoa realnosti primetilo da ove

èestice nisu ustvari pojedinaèni entiteti, veã hologramsko prostiranje nekog fundamentalnijeg polja.

Informacija koju nosi kvantni hologram sadr�i u kodiranom obliku èitavu istoriju

tela u odnosu na njegovo trodimenzionalno okru�enje. Kroz vreme on evoluira u

nelokalni snimak èitavog puta tela u èetvorodimenzionalnom prostor-vremenu kroz sva

* Pojam stohastiènosti potièe od grèke reèi stochazein, �to znaèi »gaðati lukom i strelom u metu«, odnosno

nasumièno raspodeliti dogaðaje, tako da samo neki od njih odgovaraju oèekivanom ishodu. Odatle se pod

stohastièkim procesima podrazumevaju oni kod kojih se nasumièna komponenta kombinuje sa selektivnim procesom.

75

preðena kvantna stanja. Postojanje kvantnog holograma pripisanog svakom fizièkom telu

pru�a mu nelokalnu talasnu formu koju predviða kvantna èestièno/talasna dualnost, te bi

stoga kvantni svet koji i na�a svest naseljava trebalo da bude nelokalnog karaktera gde bi nelokalni prenos informacija bio moguã na svim nivoima, dakle ne samo kao kuriozitet

subatomskog sveta kao u EPR eksperimentu. Interesantno je da u kvantno-hologramskom prilazu stvarnosti, kolaps talasne funkcije prilikom merenja postoji, ali je informacija o potpunom kvantnom stanju i dalje prisutna u odnosu faza i mo�e joj se pod odreðenim

uslovima pristupiti i to uz zanemarljivo male razmene energije. Za dekodiranje informacija iz kvantnog holograma matematièki se izvodi operacija obrtanja smera rotacije faznog vektora u faznom prostoru, dok fizièki to odgovara poklapanju

frekvencija i faza, odnosno nastajanju rezonance, kao uostalom i u svakoj talasno-prijemnoj tehnologiji. Pitanje prenosa informacija i odr�anja kvantnih holograma, kao i uop�te prenosa uticaja sa subkvantnog sveta u percepiranu stvarnost, verovatno ãe za

nauènu metodologiju zauvek ostati Tajna, jer s obzirom da su nivoi sveta ispod Plankove

du�ine nepristupaèni za ljudske posmatraèe, mehanizam ovih procesa (�to je jedino �to bi

zadovoljilo nauèno-mehanistièke saznajne te�nje) ãe ostati skriven. Hologramski um se mo�e zamisliti kao nekakav muzièki instrument u kome svaka

ãelija kada je stimulisana rezonantno osciluje pri odreðenoj frekvenciji slièno �ici na

gitari. Tako, ukoliko um nije zapravo u stanju da konstrui�e figure, veã da rezonantno

osciluje, tada sam proces percepcije postaje bogatiji slièno mno�tvu harmonija koje mo�e

iz muzièkog instrumenta osloboditi predano biãe. Poznato je da um mo�e stupiti u

rezonancu sa mno�tvom zvuènih i elektromagnetnih vibracija koje dolaze do nas, bilo da

ona potièu od drugih �ivih biãa ili elektriènih svetla, satelita i zvezda. Takoðe, poznato je

da je mozak u stanju da iz nasumiènog �uma opa�a ono na �ta je osetljiv, te po�to su na�e

ãelije u stanju da stvaraju putanje iz �uma, slièna postavka se mo�e primeniti na nivou

dublje pojavnosti sveta. Na�i umovi sami stvaraju stvarnost iz ogromnog spoja

svemoguãnosti koje nam izgledaju kao sluèajan i nasumièan �um, ali koji je zapravo struktuiran, jedino �to najèe�ãe na�i mo�dani tjuneri nisu na�timovani na najveãi broj

sveprisutnih poruka, koje nam se stoga usled nedostatka koda za njihovo de�ifrovanje

èine nasumiènim. Iz hologramskih vidika, ljudska biãa su slièna misterioznim

prijemnicima u kojima je zapisana celina èitavog Kosmosa, i koja jednostavno izdvajaju

odreðene parèiãe hologramskog mora oko nas i na osnovu toga projektuju sliku koju

kasnije nazivamo objektivnom stvarno�ãu. Ipak, prava stvarnost ostaje skrivena iza ovog

vela Maje, èiji je poredak iz na�e perspektive edukacije i naèina primanja i procesovanja

informacija, verovatno neopisiv, i pored toga �to postoje vrtoglave ideje o kvantnoj

obradi talasne funkcije èitavog Kosmosa u kvantnim kompjuterima buduãnosti,

zahvaljujuãi njenoj hologramskoj strukturi. Dajuãi primarni znaèaj implicitnoj, umesto eksplicitnoj stvarnosti predstavljalo bi

znaèajan korak za nauku, a kroz edukaciju i za buduãu globalnu planetarnu svest. U

okviru interpretacija teorija o hologramskom ustrojstvu Kosmosa se nagla�ava da se sa

usvajanjem holosveta kao fundamentalnijeg nivoa u odnosu na klasièni, sa

redukcionistièkih stanovi�ta najelementarniji lokalni nivo sastavljen od »elementarnih«

èestica i polja èetiri fundamentalne sile (gravitacione, elektromagnetne, slabe i jake nuklearne), ne bismo vi�e pitali kako mozak formira svest, veã obrnuto, s obzirom da

po�to hologramska svest potièe sa fundamentalnijeg nivoa i ima moã da kolapsima

talasnih funkcija iz hologramske sveobuhvatne stvarnosti kreira lokalnu realnost, onda

76

upravo ona stvara sve fizièke crte pojavnog sveta. Tako bi i dejstvo uma na telesna stanja

i stvarni svet posredstvom tehnika vizuelizacije i meditacije postalo od esencijalnog znaèaja za razumevanje harmonije zdravlja i odnosa sa sredinom. Sva nesvakida�nja èuda

koja se u makroskopskom svetu protive zakonima termodinamike* smatrala bi se tako retkim samo iz razloga zato �to smo na�e umove navikli i prosto obuèili (slièno

obuèenom kuãnom ljubimcu) verovanjima da nesvesno izdvajaju percepcije iz mora moguãih, tako da one budu �to je moguãe vi�e usklaðene sa nesvesno pretpostavljenim

kolektivnim oèekivanjima. Te�nja da ne postanemo isuvi�e razlièiti od ostalih (kao

holistièka kontrate�a istovremenoj jedinstvenosti svega �to postoji) je odlika skromnosti ukoliko nije pokrenuta izbegavanjem oseãaja odgovornosti prema na�em odnosu sa

Prirodom. Za do�ivljaj kosmièkog jedinstva je neophodno prepu�tanje spontanom

prirodnom toku stvari, ali je bitno podstaãi svesnost da negde duboko u nama uvek opstaje kljuè za otkljuèavanje, odnosno reprogramiranje na�eg uma za upliv bo�anske

svesti i èitanje hologramske knjige Kosmosa. Mapu hologramskog sveta je verovatno neizvodljivo napraviti prvenstveno usled

toga �to smo kao crtaèi te mape, odnosno posmatraèi, govoreãi jezikom kvantne teorije, i

mi samo jedan neodvojivi deo sveta koji poku�avamo da opi�emo. Primena kartezijanskih

koordinata i matematièke analize se mo�e izvoditi samo u kontekstima u okviru kojih su

razlièitosti i autonomnosti delova relevantne, te se stoga holokretanje kao nepodeljeni sveukupni nosilac implicitnog reda ne mo�e ni definisati ni kvantitativno meriti. Kao

posledica nestajanja objektivnosti nauènih opisa usled nerazdvojivosti posmatraèa od

posmatranog, u novom, holistièkom nauènom pogledu, svesni smo neraskidivih fundamentalnih veza izmeðu svih stvari, izmeðu na�ih misaonih talasa sa �koljkama sa

pe�èanih obala mora, atomima na Mesecu, magnetnim poljem Sunca, zvezdama,

delfinima... Realizovanje bo�anske svesti u malim ljudskim biãima kao �to smo mi, nije

neverovatno, jer se u holistièko-hologramskom Kosmosu Put celine krije i u svakom i najmanjem od njegovih delova. »Da vidi� Kosmos u zrnu peska, i Nebesa u jednome

cvetu, dr�i� beskraj na dlanu, i veènost u jednome satu«, pisao je Vilijem Blejk. Po�to se

u hologramskom svetu gubi pojam prostora i vremena kao neèeg �to je fundamentalno,

povezanost izmeðu stvari se mora uop�titi ne samo na one koje trenutno postoje, veã i na

one koje su postojale i koje ãe postojati, èime se mogu objasniti prekognitivne moãi vizionara, Jungov sinhronicitet i sl. Takoðe, i sva holistièka znanja koja �ivi svet

nesvesno upotrebljava u svojoj samo-organizaciji kroz istoriju evolucije prisutna su u hologramskoj formi i pod odreðenim uslovima stalno dostupna.

U hologramskom svetu, postoje moguãnosti da na�om sve�ãu utièemo na »realno

percepirani« svet oko nas, te i da ga menjamo i èinimo lepim i beskrajnim. Metafore

kojima se slu�e svi religijski spisi sada postaju jasne, jer svet u kome na�i umovi

ocrtavaju slike realnosti nije ni�ta drugo nego metafora jednog stvarnijeg, hologramskog

sveta svuda u nama. »Kroz ogledalo moderne kvantne fizike, posmatraè vidi 'sebe' i

fizièki i mentalno u veãoj postavci Kosmosa kao celine...Kroz ljudska biãa, Kosmos

stvara ogledalo za posmatranje sebe«, primetio je Dejvid Bom. I iz èuvene prièe o

* Drugi zakon termodinamike, popularno nazvan »vremenskom strelom«, koji se tièe spontane te�nje

izolovanih sistema da se u vremenu kreãu ka stanjima sve veãe entropije, a sve manje slobodne energije

(kome se protive u njemu mala ostrvca nazvana �ivotom), oèigledno stoji u polarnoj suprotstavljenosti sa

zakonima kvantnog sveta koji nisu podlo�ni zakonu »vremenske strele« i u kojima vreme mo�e teãi i

unatrag.

77

Narcisu znamo da je divljenje u lepoti drugih zapravo divljenje lepote u nama samima, i da su ova dva procesa »opa�anja«, odnosno reflektovanja, neophodna i imanentna u

do�ivljavanju Kosmosa kao celine.

Um kao kvantni kompjuter Dok se u interpretaciju veãine spiritualnih pojmova, usled nasleða kartezijanskog

poimanja Kosmosa, savremena nauka ne upliãe, za pojam uma to ne va�i, prvenstveno

usled èinjenice da nam njegovo postojanje dozvoljava da izmeðu ostalog i sama nauka

postoji. Um, svest, samo-svest, podsvest, nadsvest, uèenje, razmi�ljanje, opa�anje i

njihovi odnosi sa mo�danim procesima svakako su najveãe misterije savremene nauke.

Definicije ovih pojmova su posebno osetljive na bilo kakve poku�aje objektivizacije

usled èinjenice da u ovom sluèaju posmatraè posmatra posmatraèa. Um i njegove

manifestacije u svojoj celini mogu ostati nedodirljivi za nauènu skicu sveta bez

kompromisa o ukljuèivanju svesti o ne samo nerazluèivosti posmatraèa od posmatranih

pojava, veã i o nerazdvojivosti samih pojava od ostatka sveta. U okvirima aktuelne

redukcionistièke nauène paradigme va�i smatranje uma, te i na�ih slika sveta i

razmi�ljanja o njima, kao produkta funkcionisanja mozga na klasièan naèin. Iz

perspektive klasiène nauke Priroda se vidi kao sastavljena od trajnih i praktièno

nezavisnih lokalnih entiteta koji imaju uticaje na svoju okolinu samo posredstvom direktnih, mehanièkih kontakata, dok se svi »funkcionalni entiteti«, kao �to je i sam Um, mogu shvatiti iskljuèivo kao posledice odreðenih konfiguracija lokalnih entiteta. Da bi se

iz ovakvih shvatanja rodilo misaono rezonovanje kao oèigledno delovanje sistemske

celine na njene delove, tada je u okvirima klasiènih stavova neophodan ili spoljni posmatraè (analogan kompjuterskom korisniku), �to èini idejnu osnovu kartezijanskog

dualizma, ili uvoðenje novih kvaliteta koji bi objedinili »nezavisne« entitete u

jedinstvenu celinu. Za razliku od klasiène redukcionistièke nauke, kvantna teorija

predstavlja znatno pogodniji formalizam istra�ivanja Prirode kako u svrhu brisanja

klasiènih granica izmeðu posmatraèa i posmatranog, tako i za sagledavanje egzistencije

objedinjavajuãih emergentnih kvaliteta. Danas postoje mnoge monistièke teorije o

moguãnosti misaonog procesovanja podataka na kvantnom nivou, zahvaljujuãi èemu bi

obrada informacija bila znatno sofisticiranija i na jednom sveobuhvatnijem, hologramskom nivou u odnosu na klasiène ideje o funkcionisanju mozga slièno

savremenim robotima ili digitalnim kompjuterima. Kvantni kompjuteri na èijem razvoju

sa danas intenzivno radi bili bi zasnovani na postojanju vi�e superponiranih stanja koji bi

istovremeno paralelno re�avali razlièite delove istog problema, a pokazano je da bi

ovakav kompjuter mogao da zna o sebi vi�e nego �to bi ijedan spoljni posmatraè mogao

ikada da zna. Analogija koja se izvodi u okvirima redukcionistièke nauke je ona sa mozgom

kao klasiènim kompjuterom, odnosno u osnovi Turingovom ma�inom ili takozvanim

formalnim sistemom. Slièno kao �to se iz kartezijanskih vidika �iva biãa i èitav Kosmos

sagledavaju kao satni mehanizmi, tako se iz redukcionistièkih shvatanja izvodi ideja o

mozgu kao o procesoru informacija, odnosno klasiènom savremenom kompjuteru.

Turingova ma�ina, odnosno jedan formalni sistem, sastoji se od skupa raèunskih objekata

� simbola, skupa veza izmeðu simbola � formula, i skupa konaènih sekvenci formula �

78

dokaza. Formula A se dedukuje u okviru sistema ukoliko postoji dokaz èija je poslednja

formula A. U sluèaju iskljuèivo klasiènog procesovanja podataka neuroni bi slièno

savremenim digitalnim kompjuterima mogli da budu u stanju 1 ili 0 (ili u elektrièno

napetom stanju ili u stanju bez naboja), te bi misaono procesovanje bilo u potpunosti mehanièki proces, èije bi svako buduãe stanje teorijski moglo biti predviðeno. U

modelima neuronskih mre�a u okviru kojih nervne ãelije zamenjuju digitalni elektronski

prekidaèi èije se aktivnosti reguli�u od strane programiranih pravila, primeãuje se po

pravilu pojava nastajanja ureðenih putanja nakon najèe�ãe veoma kratkog perioda

nasumiènih aktiviranja pojedinih èvorova mre�e. Ovakve spontane nastanke ureðenog

pona�anja koje izranjaju iz nelinearnih sistema u okviru kojih figuri�u mno�tva povezanih

povratnih sprega prouèava teorija haosa. U ovoj matematièkoj teoriji neprirodnog imena

ne postoje haotiène nasumiènosti, veã nepredvidljivost re�enja nelinearnih jednaèina.

Ideja poistoveãivanja haosa sa nesagledivim raðanjem lepih i pravilnih35, ali

nepredvidljivih putanja iz naigled jednostavnih, teorijski deterministièkih, ali nelinearnih

matematièkih jednakosti je posledica mehanistièkog protivljenja nepredvidljivim

pojavama, koje su imanentne u samo-organizacionom svetu u kome �ivimo. Za razliku od ureðenosti kristala koja se uspostavlja u stanjima termodinamièke

ravnote�e, Priroda je pro�eta, i to ne samo u �ivom svetu, primerima neobiènih poredaka

u stanjima koja su veoma udaljena od termodinamièke ravnote�e, od oscilatornih

hemijskih reakcija u kojima svi molekuli kao celina prolaze kroz oscilujuãa stanja pa do

laserske svetlosti u okviru koje ureðena koherentna emisija svetlosti potièe iz

neravnote�ne nelinearne samo-organizacije. Samo-organizacioni �ivotni procesi koji se

odigravaju iskljuèivo u stanjima udaljenim od termodinamièke ravnote�e karakteristièni

su po svojoj nelinearnosti, i kao posledica toga poznato je postojanje takozvanih èudnih

atraktora u misaonim elektriènim putanjama. Haotièni matematièki sistemi sadr�e

nelinearne èlanove u svojim jednaèinama koji im zahvaljujuãi efektima povratnih sprega (takozvanim iteracijama), daju neobièno svojstvo velike osetljivosti na promene poèetnih

uslova. Najmanja promena poèetne vrednosti izvesnih parametara u haotiènim sistemima

izaziva velike promene nakon dovoljno duge evolucije sistema, odakle potièe èuveni

efekat leptira, odnosno pojava nepredvidljivosti vremenske prognoze usled moguãnosti

pojave oluje ili mirnog vremena iznad izvesnog mesta samo u zavisnosti od toga da li je jedan leptir u nekom trenutku pro�losti mahnuo krilima. Velika osetljivost na poèetne

uslove se u realnim sluèajevima manifestuje zahvaljujuãi upravo Hajzenbergovoj relaciji

neodreðenosti koja nam ogranièava potpuno precizno poznavanje parametara bilo kog

sistema u bilo kom trenutku*. Nepredvidljivost realnih misaonih putanja bi stoga, izmeðu

* Bitno je napomenuti da u samoj �redingerovoj jednaèini u kojoj su zapisana sva moguãa potencijalna

stanja sistema u buduãnosti (u teorijskom sluèaju, naravno) nema haotiènog pona�anja11, �to je posledica

nepostojanja divergencije trajektorija (reènikom matematièara, svi Liapunovljevi eksponenti su jednaki

nuli), te je stoga takozvano haotièno pona�anje karakteristika iskljuèivo klasiènih, odnosno deterministièkih

sistema. Nestabilnost i nepredvidljivost su dve kljuène osobine haotiènih sistema i one su postojane u svetu

klasiène nauke, jer se koriste dve perspektive prouèavanja dinamièke evolucije sistema � posmatranje nestabilnosti u vidu divergencije trajektorija, odnosno èestièni pogled, i praãenje nepredvidljivosti u vidu

entropijskih koncepata, odnosno gustina verovatnoãa u faznom prostoru. S druge strane, u kvantnim

sistemima, talasna funkcija èesticama pridaje verovatnoãe nala�enja ili interakcije, te stoga usled

nerazdvojivosti ovih dveju koncepata � prostorne lokalizacije i verovatnoãe nala�enja, kvantni sistemi

nemaju potencijal haotiènog pona�anja.

79

ostalog, postojala i zahvaljujuãi trenutku slobodnog izbora, odnosno kvantno-indeterministièkog iniciranja rekonstrukcije nelinearnih elektriènih putanja.

Osetljivost na poèetne uslove predstavlja samo jedan od dva faktora

nepredvidljivosti koji poèivaju u svim nelinearnim, odnosno haotiènim sistemima. Jedna

od najva�nijih osobina nelinearnih sistema je nepredvidljiv prolazak kroz faze

nestabilnosti iz kojih se putem takozvanih bifurkacionih taèaka dolazi do novih nivoa

organizacije koje karakteri�u veãa raznovrsnost i bogatstvo komponenata, struktura i

putanja. U taèkama bifurkacije postoji nekoliko razlièitih opcija ka kojima sistem mo�e

krenuti, �to zavisi kako od istorije sistema, tako i od i najmanjih �umova Prirode,

odnosno okoline, te se pona�anje sistema kroz taèku bifurkacije realno ne mo�e

predvideti. Sa udaljavanjem sistema od ravnote�e, kao �to je sluèaj sa �ivim biãima,

stepen nelinearnosti matematièkih jednakosti koji ga opisuju se poveãava, a �to je veãa

nelinearnost sistema, to ãe biti veãi i broj re�enja sistema, �to znaèi da se nove situacije

mogu iznenada nepredvidljivo pojaviti u svakom trenutku. Pona�anje ovakvih sistema se

ne pokorava nikakvom univerzalnom zakonu, veã je imanentno u samom sistemu, jer se

sa udaljavanjem sistema od ravnote�e de�ava i prelaz od univerzalnih ka jedinstvenim,

raznovrsnim i varirajuãim zakonitostima, �to su sve naravno crte �ivotnosti. Ukoliko bi se

logika uma zasnovala na matematièkim pravilima slièno programima klasiènih

kompjutera, tada bi i pored teorijskog determinizma, pravila po kojima se iscrtavaju nelinearne elektriène nervne putanje bile kvantitativno nepredvidljive, ali bi kvalitativno

pona�anje moglo da se sagleda (�to se matematièki izra�ava topolo�kim osobinama,

bifurkacijama i atraktorima sistema), �to nam jasno stavlja do znanja neophodnost

prelaska na bogatije kori�ãenje kvaliteta i prihvatanje pouzdanosti i saznanja koje oni

donose. Kognitivne nauke koje se bave prouèavanjima saznanja, svesti, misaonih procesa,

uèenja i sl. najèe�ãe kao i druge prirodne nauke te�e objektivnim rezultatima, odnosno

rezultatima koji bi bili nezavisni od posmatraèa, �to je neizvodljivo i le�i u sr�i kako

nemoguãnosti lociranja posmatraèa prilikom kolapsa talasne funkcije, tako i u

nemoguãnosti svespoznaje samog uma jednim njegovim posmatraèkim delom. Naime,

formalni sistemi su sa Gedelovom teoremom 1931. godine pokazani kao nekompletni po�to svaki od ovih sistema poseduje tvrdnje koje ne mo�e okarakterisati ni kao istinite ni

kao neistinite. Na�e misli i svi misaoni procesi su slièno svemu �to postoji, neodvojivi od

ostatka Kosmosa, a zahvaljujuãi Gedelovoj teoremi znamo da barem neka od misaonih

stanja ne mogu biti izvedena iz prethodnih stanja na osnovu algoritamskog sledovanja, �to je osobina koja umove �ivih biãa razlikuje od savremenih kompjutera. Stoga se za

ljudske umove u kvantno-hologramskim teorijama uma smatra da su oni sveprisutni delovi sveukupne kosmièke stvarnosti, dok sistemske teorije vide um kao misaone

nelinearne procese samo-odr�avajuãih i samo-organizujuãih �ivih sistema koji su u stanju

da iznedruju nove informacije u vidu emergentnih fenomena, �to klasièni algoritmi nisu u

stanju da izvode. Princip neodreðenosti na misaonom nivou ima takvu formulaciju u okviru koje su

neke misaone putanje uzajamno iskljuèive. Ukoliko ekspliciramo jedan tip misaone

putanje, njena konjugovana misao ãe ostati u implicitnom redu, �to je, slièno kao i kod

principa neodreðenosti na epistemolo�koj granici na�ih spoznajnih moãi, posledica

neodvojivosti posmatraèa od posmatranog sistema, odnosno slikovitije reèeno, èinjenice

da je »oko uma« koje ga posmatra njegov neodvojivi deo. Za razliku od konvencionalnog

80

redukcionistièkog neurofiziolo�kog pogleda na saznajne procese gde je posmatraè

(subjekat, ego) odvojen od procesa koje posmatra (objekti percepcije, produkti memorijskih razmi�ljanja i sl.), i gde je usled pretpostavljene analogije mozga sa

Turingovom ma�inom, subjekat, odnosno korisnik èitavog operacijskog sistema

neophodan kako bi posmatrao sistem, inicirao raèunanje slièno svesnom dono�enju

odluka, te bio svedok procesiranju i transformaciji signala, u kvantno-hologramskim modelima uma i ovaj vid kartezijanskog dualizma se ukida, te se ukazuje na monistièki

stav ne samo o jedinstvu uma, materije i misaonih procesa, veã usled toga i o

nerazluèivosti posmatraèa od sveta oko sebe. Ukratko ãemo navesti samo neke od mnogih drugih razloga

32 za�to um ne mo�e

biti klasièan kompjuter koji izvodi formalne raèunske operacije sa simbolima, ne

pridajuãi im pri tome nikakav semantièki sadr�aj, odnosno znaèenje. Podsetimo se samo

da ne dr�e sve funkcionalistièke teorije uma* da je on ekvivalentan sa Turingovom

ma�inom. Ono �to one tvrde je da dva sistema u izomorfnim funkcionalnim stanjima

moraju biti i u identiènim saznajnim stanjima, nezavisno od razlike u njihovom sklopu.

�iva biãa, te i njihovi umovi neodvojivi su od svoje okoline, jer se na primer, lako mo�e

pokazati da ljudski genom nije u stanju da eksplicitno specifikuje sinaptièke strukture

mozga u razvoju**, niti neoploðeno jaje �abe bez dejstva svoje sredine zna kako da

postigne bilateralnu simetriju. Koncepti i verovanja koji se ne mogu digitalno specifikovati kao istiniti ili neistiniti ne mogu se opisati bez odno�enja na okolinu, a

takva, otvorena raèunska stanja su indeterministièka i ne mogu se identifikovati sa

opisom softvera. Po�to se kompjuteri bave iskljuèivo sintaksièkim formama, oni im

prilikom samog raèunanja ne pridaju svojevrsna znaèenja, odnosno semantièki karakter,

�to na�u umovi redovno izvode. Ova znaèenja su takoðe interaktivne prirode, �to znaèi da

su kao i sve osobine postojane samo u kontekstualnoj relaciji nas kao posmatraèa sa

okolinom, �to opet neizostavno uvodi okolinu u »algoritam«, a usled njene beskrajnosti

barem za prilike jednog crtaèa algoritma, program uma se ni ne mo�e preslikati na

klasièan kompjuter. Za razliku od digitalnih kompjutera, �ivim biãima su posredstvom

èula dostupne analogne informacije koje za razliku od informacija digitalnog sveta nisu

ni nedvosmislene ni konaène. Podela na poèetne i graniène uslove sa jednaèinama

kretanja je, slièno kao i definisanje semantièki nezavisnih aksioma teorije, neophodna u

sluèajevima kompjuterskog procesovanja, �to je nekompatibilno sa indeterminizmom

kvantne teorije i idejom o holistièkim kvalitetima koji se sveobuhvatno prote�u na èitav

Kosmos. Um kao �ivotna, termodinamièki otvorena i stalno promenljiva struktura, nalazi

se u stanju neprekidne razmene energije i materije sa okolinom posredstvom metabolièkih procesa, te se stoga sve fizièko-hemijske reakcije koje se odigravaju u okviru njega ne mogu predstaviti pomoãu zatvorenog sistema jednaèina. Turingova

ma�ina poseduje konaèan broj stanja, dok je broj stanja koje ljudski nervni sistem mo�e

zauzeti neogranièen, �to je sa klasiène taèke gledi�ta posledica analogne modulacije

sinaptièkih intenziteta u neuronskim vezama. Prelasci izmeðu stanja Turingove ma�ine su

* U okviru funkcionalistièkih teorija uma se smatra da su za razumevanje psihologije relevantni jedino

softveri, a ne i hardver, ali primetimo da se cena ovakve ideje plaãa postojanjem, u odnosu na softver uma

ili Prirode, primitivnih funkcionalnih procesa u kojima simboli uz konvencionalno ignorisanje �uma mogu

posedovati samo jednu od dve moguãe vrednosti. ** Samo se putanje neuronskih veza mogu specifikovati posredstvom informacija genetske �ifre, �to pripada

znatno holistièkijem tipu organizacije.

81

deterministièki, dok su slièni prelazi indeterministièke prirode u na�im umovima. Ljudski

um je, na kraju krajeva, evolutivna struktura u kojoj ulazni podaci nemaju prethodno pripisan im znaèaj, a i zakoni po kojima se izvode raèunske operacije su promenljivi.

Misaona rezonovanja �ivih biãa su uvek praãena telesnim promenama i

oseãanjima, te je stoga jasno da bi linearno kompjutersko dono�enje odluka brzo

dehumanizovalo svet. Veliki broj komandi jezika koji savremeni programeri koriste za komunikaciju sa kompjuterima su pozajmljeni iz vojnog reènika, �to je veoma

konzistentno i sa najveãim brojem savremenih kompjuterskih igara u kojima centralno mesto zauzimaju te�nje za nasiljem i destrukcijom ili eventualno dominantnim i

kartezijanskim »bo�anskim« kreiranjem virtuelnog sveta. Raèunanje po principu

pronala�enja najkraãeg moguãeg puta nikako nije pogodno za uklapanje èovekovih

postupaka u harmoniju sa Prirodom. Ljudska inteligencija u �ivotnim odlukama uvek

figuri�e sa problemima koji nisu precizno definisani i gde re�enja nisu evidentna, te je

stoga upotreba intuitivnog, odnosno nejezièkog iskustvenog saznanja èesto neophodna.

Mudrost nikako nije proraèunavanje matematièkih formula, veã prvenstveno semantièki

odnos prema Prirodi, gde se u stvarima uviða smisao postojanja, �to je akt uvek praãen

prosvetljujuãim oseãanjima i njihovom obogaãujuãom refleksijom na svet oko nas. Autopoietièke sistemske teorije

60 su do�le do zakljuèka da ljudski nervni sistem

zapravo uop�te ni ne procesuje informacije u smislu prikupljanja i obrade objektivno

prisutnih diskretnih elemenata percepcije iz okoline, veã interaguje sa njom kontinualno moduli�uãi svoju strukturu, koja je zapravo otelotvorena organizacija �ivog sistema, i

koja determini�e pona�anje biãa. Uèenjem i saznavanjem promenljiva struktura �ivih biãa

je u kontrastu sa strukturno nepromenljivim hardverom klasiènih kompjutera. U mozgu, koga za razliku od kompjutera karakteri�u principi samo-organizacije, ne postoje simbolièka pravila, kao ni centralni procesor, dok se i informacije ne skladi�te lokalno.

Umesto toga, percepcija ne predstavlja sliku spolja�nje stvarnosti, veã kontinualno

stvaranje novih odnosa u neuronskoj mre�i pro�etoj mno�tvom povratnih sprega. Sam

proces �ivljenja predstavlja istovremeno i proces saznavanja. Stoga, mozak nije

neophodan �ivim biãima da bismo mogli da ka�emo da ona imaju i um, veã se u skladu sa poistoveãivanjem procesa �ivljenja i saznanja dolazi do zakljuèka da su procesi

nejezièkog razmi�ljanja, oseãanja i percepcije imanentni u svim samo-organizacionim sistemima oko nas. Iz ovakvog stanovi�ta se klasiènim putem izvodi da um nije

mehanistièki procesor informacija, veã bo�anstveni vodiè kroz svet u kome ideje kreiraju

informacije, a ne obrnuto. Jednostavni redukcionistièki neurolo�ki modeli uma koji se zasnivaju na

supervenience ideji* nisu u stanju da objasne stalne pojave spontanih pobuda pojedinaènih neurona, bez ikakvih spolja�njih èulnih inputa, koji zatim izazivaju

procesovanje u vidu elektriènih tokova u mozgu. Kreativna spoznaja i prosvetljenja se

èesto opisuju ovakvim »kvantnim skokovima«, èije praãenje uzroka u pro�losti ne dovodi do uobièajenog klasièno-misaonog nadovezujuãeg toka. Digitalna slika stanja neurona

gde svaki od njih mo�e predstavljati samo po jedan bit informacije nije u stanju da

skladi�ti tako d�inovske tokove informacija, s obzirom da je poznato da je brzina

dubokoumnog procesovanja podataka (procenjena na oko 109 bit/s, nasuprot normalnom procesovanju brzine od oko 100 bit/s) bliska èak i enormnoj kolièini informacija koju

* Ova ideja podrazumeva da su misaona stanja, kao �to su na primer vizuelizacije, emergentne osobine

jednostavnih neurolo�kih procesa, ali tako da ne poseduju moguãnost delovanja na njih.

82

svakoga trenutka (osim kada spavamo ili meditiramo) primamo èulima (109 � 1010 bit/s),

a koja bi bila dovoljna da u sluèaju potpunog prijema za oko milion sekundi, odnosno

oko 10 dana, zasiti memorijski kapacitet ljudskog mozga (1015 elemenata) izraèunat na

osnovu klasiènog, odnosno digitalnog modela uma uz poznatih oko 4 1010 neurona, gde svaki neuron poseduje oko 1000 sinapsi, od kojih svaka poseduje oko 100 nivoa intenziteta. Znatno dublji mentalni nivoi na kojima je sagraðena svesnost po teorijama

kvantnog uma poseduju veãi kapacitet i brzinu, kao i pristup nelokalnim informacijama iz

vakuumskog domena, ali se ove reakcije odigravaju na znatno suptilnijim kvantnim nivoima klasiènog neuronskog procesovanja podataka. Interesantno je da u na�im

mre�njaèama postoje ãelije koje su u stanju da reaguju �aljuãi elektrièni impuls ka mozgu

na prijem samo jednog fotona. Svega oko 7 fotona je dovoljno da bismo u potpunom mraku prepoznali prisustvo svetlosti66, a u poreðenju sa ovim, sijalica od 60 W emituje

oko 1020 fotona u sekundi. Ukoliko èulo vida poseduje sposobnost registrovanja

pojedinaènih kvantnih pojava, to sugeri�e da bi slièna svojstva i mozak mogao da

poseduje. Sliènost koja se uoèava izmeðu kvantnih holograma i neuronskih mre�a kao

realnih modela biolo�kih nervnih sistema, je u pojavi da je sistem u stanju da

rekonstrui�e, odnosno kolapsira u jedno stanje (putanju) kada se proces koji do njega dovodi inicira prezentovanjem samo dela putanje. Drugim reèima, poznavajuãi samo deo

moguãe je inicirati samo-organizacioni proces sistema koji bi rezultovao u rekonstruisanju cele putanje. Bez poznavanja datog dela, samo bi nasumièna interakcija

bila moguãa, pa time i mala verovatnoãa da se otkrije taèno onaj deo putanje koji bi

omoguãio rekonstruisanje celine. Znanje bi moglo da poveãa ovu verovatnoãu, dok bi je

oseãanje predanog samopouzdanja i razvijanje unutra�njih intuitivnih osobina jo�

drastiènije poveãalo. Postoje i mnoge varijante opisivanja misaonih procesa koje se ne baziraju na

konkretnoj analogiji sa kompjuterom, ali svejedno poku�avaju da poistovete

karakteristike ljudskih mentalnih konstrukcija (na�ih mapa sveta) ne samo sa svetom u

kome �ivimo, veã i sa ljudskim rezonovanjem, �to u najdubljem sluèaju takoðe odgovara

pravom svetu. U ovakvim objektivistièkim pristupima sagledavanja i opisivanja uma

odnosi izmeðu percepiranih stvari daju smisao jezièkom izra�avanju, sama misao je

manipulacija simbola, a smisao se odreðuje logièkim sledom. Ovakav dualistièki pristup

neophodno podrazumeva me�anje razlièitih logièkih nivoa, te je jasno da misli kao mape

sveta ne mogu dotaãi pravi svet, te da biti nije isto �to i biti vrednost odreðene varijable.

Metafore (odno�enje osobina jedne stvari na osobinu druge stvari u razlièitom domenu) i

metonimije (kada jedan deo celine predstavlja celinu)* koje ljudska biãa koriste u svrhu

formiranja putanja, uz mentalne slikovite predstave i produkte percepcije, su inkompatibilne sa objektivistièkim reprezentacijama uma, a i fiksirana semantika

mentalnih reprezentacija ne mo�e objasniti pojave novog u svetu, kao �to i fiksno

definisani kodovi ne mogu iscrpsti smisao jezièkih ekspresija. U skladu sa autopoietièkim

pogledom na svet, �iva biãa u procesu saznanja ne barataju »mapama« sveta, odnosno

nezavisno postojeãim mentalnim svetom, veã stalno i iznova, birajuãi perturbacije iz

okoline na koje ãe reagovati menjanjem svoje strukture, »raðaju svet«, koji ne mora biti

samo spolja�nji, veã i unutra�nji. Umesto objektivno postojeãih struktura sveta koje bi

trebalo mapirati, u autopoietièkoj interpretaciji sistemske teorije spontana �ivotnost je

* U reèenici »Osvanuo sam nasmejan« imamo metaforu ukoliko buðenje subjekta poistovetimo sa procesom svanuãa dana, dok imamo metonimiju ukoliko sam subjekat predstavlja èitav dan.

83

mapa koja pravi sebe donoseãi pred sobom istovremeno crte teritorije jer su ta dva sveta,

�ivljenje i saznanje, saznajni sistem i okolina, kao i Um i Priroda nerazdvojni. Svesnost

da um nije klasièni kompjuter, niti da proces saznanja podrazumeva predstavljanje

objektivnih crta sveta u saznajnom sistemu, nagove�tava neophodnost pomeraja pa�nje

od simbola ka putanjama, te od lokalnih pravila ka globalnim koherentnostima, kao i od procesovanja informacija do novih kvaliteta koji izranjaju sa svakim novim nivoom slo�enosti neuronskih mre�a.

U standardnim nauènim redukcionistièkim opisima uma, on postoji zahvaljujuãi

materiji koja ga gradi, ali iskljuèivo tako da se uzroci njegovog funkcionisanja stalno

pru�aju u smeru od manjih hijerarhijskih sistemskih nivoa ka veãim i slo�enijim. Stoga funkcionisanje uma mo�e biti u potpunosti svedeno na rezultate kvantnih atomskih i

molekulskih reakcija, te u ovakvim modelima nema mesta za slobodan izbor na�ih

ekspresija i ispoljavanje kreativnosti, jer je za tako ne�to neophodno da postoji prenos uticaja od slo�enijih nivoa ka manjim i manje slo�enim. Svaki put kada donesemo odluku

o nekoj radnji i izvr�imo je, evidentan je efekat dejstva slo�enijih sistemskih nivoa uma

na jednostavnije, �to znaèi da svesnost nije samo epifenomen mehanistièkih i nasumiènih

reakcija materije. S obzirom da je um holistièki sistem, onda se ni njegove osobine i

funkcije ne mogu objasniti redukcionistièkim pristupom analiziranja do manjih

izolovanih elemenata, �to je jedan od postulata Ge�talt psihologije. U kvantnom svetu su evidentni nelokalni efekti celine koja upravlja pona�anjem manjih delova, �to je

neobja�njivo redukcionistièkim modelom sveta. Stoga se u teoriji kvantnog uma smatra

da se uzrok samog procesa kolapsa talasne funkcije nalazi u svesti. Posmatranje posmatraèa je neophodno da bi se verovatnoãe manifestovale kao aktuelnosti, a ovde se

sada postavlja pitanje kako je mozak koji je i sam sastavljen od talasa verovatnoãe u

stanju da vr�i kolaps, �to se èesto savladava revolucionarnim obrtom paradigme36 i to

tako da ne pravi materija svest, veã svest dovodi do egzistiranja materije. Ovakav obrt

odgovara postavljanju vere kao polazne pretpostavke umesto njenog sumnjièavog

pronala�enja u èudima, �to je u kontradiktornosti sa samim njenim pojmom. Kao �to je

prihvatljivo da na�a svest kolapsira talasne funkcije makroskopskih posmatranih sistema

èak i u samom umu, odnosno tokom razmi�ljanja, postoje pretpostavke da do kolapsa

talasne funkcije dolazi pod dejstvom Prirode pre trenutka opa�anja, da bi se zatim

pojaèavali pojedini sadr�aji iz enormno velike opa�ene kolièine informacija u svakom

trenutku, te dalje klasièno procesovali. Svejedno, po�to je i ljudska svest isplovila iz

talasne funkcije èitavog Kosmosa, ona je sa kosmièkom sve�ãu ostala povezana, te

postojana u èitavom prostoru i vremenu. U okviru teorija kvantnog uma se smatra da su misaona superponirana kvantna

stanja postojana u tubulinima, sastavnim proteinskim molekulima mikrotubula, duguljastih formi makromolekulske mre�e neuronskog citoskeleta. Proseèan broj tubulina

u mo�danom neuronu iznosi oko 107, a struktura jedne mikrotubule se mo�e zamisliti kao

�uplja cilindrièna cev preènika 25 nanometara, sastavljena od 13 kolona dimera tubulina,

gde je svaki od tubulinskih molekula postojan u najmanje dve konformacije. Konformaciona stanja tubulinskih molekula su sparena sa unutra�njim kvantnim

stanjima, i u kooperaciji sa ostalim tubulinima izvode kako kvantno, tako i klasièno

raèunanje. Smatra se da bi mikrotubule zahvaljujuãi svojoj op�toj zastupljenosti u nervnim ãelijama; funkcionalnosti usled regulisanja nervnih veza i sinaptièkih funkcija;

periodiènoj dipolnoj strukturi po ureðenosti sliènoj kristalima; sposobnosti izolacije od

84

spoljne interakcije/posmatranja; �upljem, cilindriènom obliku koji èini prenos talasa moguãim; i op�toj pogodnosti procesovanja informacija, mogle zaista biti identifikovane

kao nosioci kvantne svesti u na�im umovima. Koherentna stanja se u ovom modelu

kvantne svesti poistoveãuju sa nesvesnim stanjima. Podsetimo se samo da pod pojmom svesnosti mo�emo podrazumevati samo deliã enormnih misaonih procesa koji su

najveãim delom nesvesni. Da bi se iz ovakvog modela izvela svesnost neophodno je da

doðe do samo-redukovanja40 (odnosno, samo-kolapsa) koherentne superpozicije kvantnih stanja, odnosno da tako ne�to ne izazivaju nasumièni efekti sredine. Kvantno-koherentna stanja su postojana izmeðu tubulina u mikrotubulama uz dotok toplotne i biohemijske

telesne energije. Smatra se èak i da bi gravitacioni efekti, koji su oko 1042 puta slabiji od

elektromagnetne sile, na kvantnom nivou mogli imati efekat izazivanja kolapsa odreðenih, izabranih talasnih funkcija. Samo-redukcija talasne funkcije u kvantnom umu se mo�e tako smatrati vrhuncem samo-organizacionih procesa na nivou samog prostor-vremena. Indikacije velike pa�nje koja je neophodna da ne bi do�lo do kolapsa

superponiranih stanja pod dejstvom interakcije sa sredinom su sagledane primeãivanjem

da spinovi biohemijskih parova radikala nakon razdvajanja zadr�avaju svoju korelaciju u

citoplazmi, �to ukazuje na veliku preciznost sa kojom se odigrava ãelijsko funkcionisanje

i samo-organizacija. Kolapsirana stanja èine klasiène ishode koji se dalje koriste za

izvoðenje neurofiziolo�kih funkcija, a po�to su ova stanja nepredvidljivo nastala iz

kvantne superpozicije stanja, ona tada nisu proraèunljiva. Drugim reèima, um ne mo�e

biti sveden na algoritamski proces, jer ne postoji naèin predviðanja kolapsiranog,

izlaznog stanja pre poèetka kvantnog raèunanja od strane »spoljnog« posmatraèa. Misao je u stanju da direktno utièe na holosvet, ali se ova putanja uspostavlja sa

jedne strane sa semantièkim karakterom misli, �to znaèi da samo sintaksièko recitovanje

nema takav efekat na holosvet kao unutra�nji jezik, jezik srca u kome nema mesta za reèi

- imena odvojenih stvari, veã samo za svetlost jedinstva svega postojeãeg. Slièno kao �to

je Sunce uvek prisutno èak i kada ga oblaci zaklone, tako je isto ova komunikacija sa

holosvetom neprekidna i veèna, èak i onda kada ga mnogobrojne misli koje potièu od

identifikovanja sa egom, te kao posledica toga sa vezano�ãu i materijalnim �eljama,

zaklone svojim �umom. Po�to sama komunikacija sa implicitnim redom zahteva

napu�tanje reèi, pa time i simbola, te i formalne logike, tada se ovakva iskustva ne mogu

opisati nauèno adekvatnim jezikom, te se u takvom obliku ne mogu ni preneti drugima.

Transparentnost prema informacijama predstavlja prvi korak u formiranju stanja svesti pogodnog za holistièku interakciju sa okolinom. Zadr�avanje prevelike kolièine

informacija ukoliko ona nije upotrebljena u samo-organizacione svrhe mo�e dovesti do

formiranja napetih taèaka, �to se u religijskim tradicijama interpretira kao nepovoljnost

nagomilavanja znanja na znanje. Ukoliko i u klasiènom sistemu postoji osobina

informacione transparencije tada postoji i moguãnost stupanja u interakciju sa drugim

sistemima na informacionom nivou, �to je osobina bitna ne samo za ljude u dru�tvu, veã i

za ãelije u �ivim biãima. Na nelokalnom kvantnom nivou, odnosno putem njega, �iva biãa najèe�ãe

nesvesno utièu i ostavljaju tragove svesti na fizièkim »ne�ivim« predmetima, kao �to su

neki kamen, zvezda ili sl. Po�to je èitava Zemlja, pa i njeni neorganski delovi, pro�eta

holosvetom, onda se ona mo�e shvatiti kao �iva, slièno kao i nebeske zvezde. Meditacija se u klasiènom reèniku defini�e kao stanje produ�ene koncentracije i to je zapravo prvi

korak za uspostavljanje kontakta sa svim postojeãim stvarima. Uz pomoã svesne, mirne i

85

dobronamerne koncentracije moguãe je sa bilo kojim objektom razmeniti informacije na mnogo dubljim nivoima od vizuelnog ili zvuènog. Ovakva nelokalna razmena

informacija zahteva simetriju tako da informacija teèe u oba pravca, od objekta ka

posmatraèu, ali i od posmatraèa ka objektu, pri èemu ne dolazi do direktne razmene energije, veã eventualno do iniciranja klasiènih biohemijskih procesa modifikovanja

strukture biãa, �to je autopoietièkim reènikom ekvivalentno saznanju. Po�to kvantno-hologramski formalizam predviða da se èitava istorija datog predmeta nalazi u njegovom

hologramu, tada i obraãanje pa�nje na dati predmet ostavlja trag o nama u njemu.

Ukoliko se nelokalni efekti odigravaju na svim nivoima aktivnosti kao �to teorija

kvantnog holograma sugeri�e tada sigurno postoje rezonance izmeðu nelokalnih i

klasiènih misaonih informacija. Shvatajuãi ovo, postajemo svesni da sa svakom na�om

mi�lju i sa svakim predmetom koji dotaknemo ili pogledamo, na njemu ostavljamo na�

unutra�nji svet, topli svet misli i oseãanja. Umetnost kao urezivanje lepote u svet materije

se stoga odigrava ne samo u formalnim uslovima, veã i u svakom trenutku na�eg

postojanja. Uloga holosveta u formiranju stanja svesti, iako je za dodir nauène metodologije

nepristupaèna, veoma je inspirativna. Kvantni misaoni efekti pomoãu kojih je moguãe

spoznavati beskrajno udaljene stvari usled svepovezanosti sveta, u nelokalnoj su vezi sa holosvetom iz koga smo nastali. Fizièki sistem u dubokom kontaktu uma sa holosvetom

biva suptilno voðen u svojim postupcima najpre iznutra, a tek u manjoj meri i spolja.

Nauèno usvojeni pojmovi kao �to su »kvantno more«, holosvet ili implicitni red

predstavljaju vrata ka religijskim transcendentalnim pojmovima, a i moderna teorija superstruna* nagove�tava postojanje nedostupnih dimenzija sa kojih se i nedetektabilni

efekti mogu pru�ati. Na osnovu modela inteligencije na kvantnom, a ne iskljuèivo

neurolo�kom nivou (odnosno, kao funkcije meðuneuronskih veza), èak i reakcije

jednostavnih jednoãelijskih organizama se mogu smatrati smislenim, te stoga i ne toliko

okrenutim sopstvenim izolovanim ciljevima, veã ciljevima sredine. Holosvet je

imanentan i ne samo u �ivom svetu, veã u svemu �to postoji, a shvatanje prisustva mora

nelokalnih informacijama u svemu �to nas okru�uje i �to smo mi, svakako bi imalo

velièanstvene posledice za spiritualne monistièke odnose sa èitavim Kosmosom. Kosmosu u kome �ivimo neophodne su razlike kako bi se pru�ila �ansa za

postojanje inteligentnih i radosnih biãa kao �to su ljudi, ali shvatanje da su te razlike

esencijalne dovodi do podela, te i do nerazumevanja, sukoba, vezanosti i sl. Holistièko

shvatanje o prisustvu razlika i podela samo kao neophodnih pojavnih manifestacija jednog dubokog svepovezanog sveta duboko u svima nama i u èitavom svetu imalo bi

uravnote�ujuãi blagotvorni uticaj kroz ljudska biãa na èitavu planetarnu biosferu i

Kosmos. Odakle god da pogledamo svet uvek primeãujemo dva pola u svojoj svepro�etoj

igri. Najèe�ãe je jedan pol manifestovan, a drugi suptilan, i oba su samo dva pola iste

celine. U stalnoj i neprekidnoj su interakciji, a nikada u razdvojenoj ili paralelnoj dualnosti, kao �to su klasiène nauène ideje, pre svega o kartezijanskom dualizmu

nagove�tavale. I um i materija èine neodvojivu celinu, premda se na izvesnim, vi�im

nivoima opet mo�e primetiti njihova svepro�imajuãa interakcija iz koje bi se prividno oni mogli izdvojiti. Posledice prihvatanja ovakvih podela, odnosno razdvojenosti uma i Prirode, kao esencijalnih crta sveta, èine mnogobrojni objektivistièki poku�aji opisivanja

* Teorija struna je do�la do zakljuèka da ne postoje samo 4 dimenzije sveta (3 prostorne i 1 vremenska), veã

11, pri èemu su mnoge od njih sklupèane na dimenzijama bliskim Plankovoj du�ini.

86

sveta, te i lociranja uma, koji je zapravo proces, a ne entitet. Um je putanja izmeðu onoga

�to bi se moglo manifestovati na bilo kojem stupnju i suptilnih crta koje su u osnovi tog

manifestovanog reda.

87

Redukcionizam i holizam u �ivome svetu

»Ako Nebo i Zemlja traju dugo To je stoga �to ne �ive za sebe Eto za�to beskrajno traju«

Tao Te Ãing VII

Problem redukcionizma u nauci o �ivom svetu

Posledice redukcionistièkih shvatanja o realnoj moguãnosti obja�njenja i viðenja

celine kao sume njenih delova verovatno nigde nisu ostavile tako kritiène posledice kao u

naukama orijentisanim na prouèavanje �ivog sveta. Ne postoje nigde oko nas oèigledniji

primeri veãe vrednosti celine u odnosu na njene delove nego �to je to sluèaj sa �ivim

biãima, posebno u �ivotnom kontekstu njihovog okru�enja. Redukcionistièki pristup u

biologiji je rezultovao izuzetnim otkriãima, kao �to su na primer, otkrivanje genoma kao

nasledne molekulske �ifre, otkriãe biohemijskog mehanizma korespondencije gena sa

polipeptidnim strukturama proteina, identifikacija molekulskih struktura gotovo svih biolo�kih makromolekula i uvid u veliki broj njihovih metabolièkih funkcija itd.

Meðutim, ovakav analitièki pristup je doveo do ideje o genetskom determinizmu,

odnosno poticanju svih osobina �ivog biãa sa nivoa genetske �ifre, �to je ideja veoma

slièna ideji o moguãnosti obja�njavanja èitavog sveta sa nivoa atoma. Ne samo �to

ovakav vivosecirajuãi pristup nije reverzibilan, s obzirom na neposedovanje znanja o

sintezi i najjednostavnijih �ivih entiteta kao �to su i najprimitivnije ãelije ili èak proteini,

veã postoji i niz neodgonetnutih misterija na nivou funkcionalnosti same genetske �ifre. Slièno kao �to se skoro do samog poèetka 20. veka smatralo da su atomi nedeljive

jedinice materije, i do skoro sredine 20. veka se smatralo da su geni nedeljive jedinice nasleða. I danas i pored èitavog veka uviðanja suptilne i neopisivo slo�ene subatomske i

subnukleonske strukture za koju se u nauènom dru�tvu u najveãoj meri smatra da je bez ikakvih nenasumiènih efekata na makroskopski svet, i uticaj suptilne strukture gena na

njihovu funkciju je danas nepoznanica i pored toga �to je 2000. godine identifikovan

èitav ljudski genom. Genetski kod je zapravo dugaèak dvostruki spiralni molekulski lanac sastavljen od 3,2 milijarde parova kovalentno povezanih nukleotida. Nukleotidi dva meðusobno uvijena lanca su spareni po principu komplementarnosti, a njihov redosled

predstavlja genetsku �ifru. Tako se adeninski nukleotid uvek vezuje za timinski, dok se citozinski nukleotid uvek vezuje za guaninski, a veza koja figuri�e izmeðu

komplementarnih nukleotida je vodonièna. Niz od oko 100 000 parova nukleotida èiji

jedan gen, dok u èitavom lancu DNK postoji oko 38 000 gena. Danas su jedine dve

poznate funkcije gena u vidu direktnog prepisivanja njihove �ifre na redosled

aminokiselina u polipeptidnim lancima proteina (samo 1,1 � 1,4 % DNK lanca uèestvuje

u ovim procesima) i na redosled nukleotida u RNK molekulima (5 � 28% DNK �ifre se

prepisuje na lanac RNK molekula), koji zatim obavljaju razne funkcije u ãeliji, opet

prvenstveno kao posrednici u sintezi proteina. Meðutim, èak 45% genetske �ifre èija je

funkcija nepoznata nazivaju se u okvirima dana�nje biolo�ke paradigme parazitskom

88

DNK, jer se oèigledno smatra da su njeni segmenti bez ikakve funkcije*. Iz ovako uskih redukcionistièkih vidika, kao posledica te�nje ka �to br�em rastu i progresu poèelo se sa

otelotvoravanjem ideje o modifikovanju genetske �ifre, i pored ne samo nepoznavanja

njene kompletne funkcionalnosti, veã i nepoznavanja posledica koje bi modifikacija

genetske �ifre mogla imati za èitavu biosferu. Premda se dugo smatralo da je ãelija jedna mikrometarska fabrika u kojoj geni

jednoznaèno i nezavisno od drugih gena iniciraju izvoðenje odreðenih ãelijskih procesa,

danas se zna da bi metafora za ãeliju morala biti znatno slo�enija, s obzirom da se njeni

delovi periodièno destrukturiraju i ponovo formiraju, te i da postoje neki geni koji

pru�aju �ablon za sintezu nekoliko razlièitih proteina, gde isti proteini mogu imati razlièitu funkciju, te odreðuju vi�e razlièitih osobina, kao i drugi geni koji samo u

kombinaciji formiraju neku jedinstvenu osobinu. Znaèaj ovakve kooperacije i

integrativne aktivnosti gena se u mnogome zanemaruje od strane redukcionistièkog

modela verovatno zaradi jednostavnosti odr�avanja upro�ãenog linearnog uzroènog

modela**, koji je slaba slika stvarnosti. Ukoliko poznajemo azbuku nekog jezika, to ne znaèi da poznajemo i njegovu gramatiku, te ni beskrajne smisaone konstrukcije koje su u stanju da nastanu iz nje. Genetski determinizam kao posledica ma�inskog prikazivanja

�ivih biãa kao linearnih uzroèno-poslediènih zakonitosti, za koje smo videli da prestaju

da va�e na kvantnom nivou, povrh svega zanemaruje èinjenicu klasiène pojave novih osobina sistema sa svakim vi�im hijerarhijskim

*** nivoom. Takve osobine svakako postoje usled èinjenice da se geni nalaze u hromozomima, koji su u ãelijskom jezgru,

koje je u ãelijskoj plazmi, koja je u ãeliji, koja je u tkivima itd. Osim genetskih problema, postoje i mnoge druge misterije u organizaciji �ivog

sveta, a koje se tièu pre svega integrativnih telesnih funkcija, kakvo je na primer disanje,

koje redukcionistièki prilaz nije u stanju da adekvatno opi�e. Tako, premda se smatra da

je poznata osnova mehanizma neuronskog prenosa elektriènih signala, naèin na koji se

oni povezuju u mozgu tako da kao rezultat daju slikovite i oseãajne misli kakve

poznajemo, van je okvira moguãih obja�njenja redukcionistièke biologije. Poznato je da

premda sve ãelije u jednom vi�eãelijskom organizmu poseduju identiène genetske �ifre,

one obavljaju razlièite funkcije, a upravo je proces diferencijacije funkcionalnosti ãelija

kroz njihovu multiplikaciju od samo jedne poèetne, oploðene jajne ãelije jedna od

najveãih misterija savremene biologije. Postoje zapa�anja da se organizmi kojima je u

embrionalnoj fazi odstranjeno nekoliko ãelija ili gena formiraju potpuno normalno, �to

ukazuje na izvesnu redundantnost genetske �ifre, koju ne opisuje standardni genetski model. Procesi, koji stoje u osnovi diferencijacije jednoãelijske klice �ivota u embrion,

neobja�njivi su sa pozicije redukcionistièkih shvatanja, s obzirom na postojanje

* Podsetimo se da postoji samo 1,6 % razlike izmeðu DNK lanca èoveka i �impanze, te da je razlika izmeðu

nas i �impanzi ili orangutana znatno manja nego izmeðu bilo koje dve vrste insekata. Kada bi delfini

izvodili klasifikaciju �ivog sveta, verovatno bi i majmune i nas svrstali u isti ko�. Podsetimo se jo� da

osnovna razlika izmeðu �ivih biãa nije u supstanci od koje su oni sastavljeni, veã u putanjama koje figuri�u

u okvirima njihove organizacije. ** U svom najekstremnijem obliku redukcionistièki genetski determinizam poseduje ideju o takozvanim

»sebiènim genima« u okviru koje svi geni funkcioni�u sa te�njom samo sopstvene propagacije u genetskom

uzorku organizma. *** Hijerarhija u kontekstu u kome se koristi u knjizi ne podrazumeva ni u kom sluèaju prevlast nekog nivoa

u odnosu na neke druge, veã samo postojanje uoèljivih nivoa razlièite slo�enosti, dok se interakcije pru�aju

u svim pravcima izmeðu svih nivoa sistema.

89

inteligentne meðuãelijske komunikacije koja, izmeðu ostalog, ukljuèuje i aktivaciju gena od strane ãelijske epigenetske mre�e, �to protivureèi linearnom modelu ideje o genetskom

determinizmu. Do najjednostavnijeg zakljuèka o slabostima linearnog genetskog determinizma

dolazimo na osnovu oèigledne èinjenice da umesto linearnog uzroèno-poslediènog lanca

od genetske �ifre nukleinskih kiselina koja se transkriptuje do proteina koji grade ãeliju,

postoje kru�ni dinamièki sistemi nastajanja i nestajanja molekula, s obzirom da

nukleinske kiseline (DNK i 3 vrste RNK) uèestvuju sa proteinima u izgradnji proteina, dok proteini u funkciji enzima uèestvuju sa nukleinskim kiselinama u njihovoj sopstvenoj

izgradnji. Na ovaj naèin, �ivi sistemi se ne mogu redukovati do svojih sastavnih delova,

jer njihova �ivotnost na odreðenom nivou predstavlja neprekidnu interakciju termodinamièki otvorenih, ali uzroèno i organizaciono zatvorenih makromolekulskih

mre�a. Prelaz stavljanja akcenta biomolekulskih istra�ivanja sa genetskih sekvenci na

metabolièke mre�e je danas neophodan u cilju sagledavanja su�tinskih svojstava organizacije �ivog sveta. Stabilnost genetske strukture se danas kao posledica

sagledavanja holistièkog ureðenja ãelije vidi ne kao polazi�te, veã kao vrhunac jedne

harmonije slo�enih ãelijskih metabolièkih procesa. Ova mre�a procesa je nelinearna sa mno�tvom povratnih sprega, tako da se putanje genetske aktivnosti na nepredvidljivo

raznovrsne naèine menjaju u odgovoru na promene okolnosti. Ovakvi cirkularni

mehanizmi omoguãavaju fantastiène osetljivosti ãelija u interakciji sa okolinom,

ukljuèujuãi verovatno i izrazitu osetljivost neophodnu za dola�enje nelokalnih kvantnih efekata do izra�aja u nauèenom modu. Danas je poznato i da mutacije DNK koda nisu

uop�te tako nasumiène kao �to se smatralo, veã da postoji suptilna ravnote�a izmeðu

genetske stabilnosti i mutirajuãe aktivnosti koja nije posledica gre�aka u prepisivanju DNK lanca tokom replikacije, veã slo�eni i sa namerom izvoðeni ãelijski mehanizam,

koji je neophodan za odigravanje autonomno inicirane evolucije. U savremenoj nauci o �ivome svetu danas su veoma popularni sociobiolo�ki

prilazi* koji se zasnivaju na ideji o produ�enom genetskom determinizmu, odnosno

poku�aju da se èak i ljudsko pona�anje na nivou meðuljudske komunikacije svede pod

okvire iskljuèivog genetskog uticaja. Iz genetskog determinizma se, na primer, izvodi

teorija o pona�anju na osnovu koje ljudi reaguju u odnosu na svoju okolinu samo u svrhu ispunjenja sopstvenih interesa, �to je svakako u suprotnosti sa svim vrednim altruistiènim

osobinama svesnih biãa. Ovakvi modeli ljudskog pona�anja poku�avaju, izmeðu ostalog,

i da destruktivne osobine, nastale kao apsolutne posledice preterano pojaèanih

redukcionistièkih vidika neuravnote�enih sa holistièkim realizacijama, objasne u

redukcionistièkom linearnom maniru. Ljudsko pona�anje, bilo dobro ili lo�e, tako dobija

nepopravljivo nauèno obja�njenje, pa time i odreðeni vid opravdanosti i nepromenljivosti,

iako je jasno da bilo koji oblici pona�anja ne mogu biti genetski steèeni, veã su posledica

semantièke interakcije biãa sa sredinom. U kompletnom razvoju pojedinaca mnogo

va�niji faktor je uèenje, nego �to su to genetske predispozicije. Meðutim, mnogim biotehnolo�kim kompanijama orijentisanim iskljuèivo na

profitiranje njihovih akcionara ovakav stav genetskog determinizma i njegovo javno

* U bionaukama su nove teorije izuzetno retka pojava, s obzirom da je jedini savremeni pravac istra�ivanja

orijentisan na odreðivanje molekulskih struktura nukelinskih kiselina, proteina i drugih makromolekula, �to

spada u paradigmu genetskog determinizma, a �to je kao i uvek nedostatak na nivou interakcije, jer su

nauènici primorani da radi finansiranja svojih projekata izabiraju podruèje istra�ivanja iz ove paradigme.

90

reklamiranje odgovara shodno uskogrudim, iskljuèivo profitabilnim ciljevima. Planetarni problem gladi, za koji se u okvirima paradigme genetskog determinizma smatra da ãe biti

re�en posredstvom genetskog modifikovanja i proizvodnje savr�eno otpornih vrsta, nije u

nedostatku hrane, veã u njenoj neravnomernoj raspodeli, �to nije posledica manjkavih

prinosa koji bi se mogli pospe�iti genetskim modifikovanjem, veã nejednakosti,

siroma�tva i nepristupaènosti plodnoj zemlji i hrani, u èijoj osnovi nije tehnièki, veã

politièki problem, problem u kome centralno mesto zauzima redukcionistièka

ogranièenost svesti ljudi, koji su spremni da posle njih doðe i potop. Povrh svega,

biotehnolo�ke industrije sa jedne strane tvrde da su genetski modifikovani proizvodi

jednaki po svojim svojstvima kao i prirodni kako bi se izbeglo oznaèavanje njihove genetske modifikovanosti na etiketama proizvoda (�to bi svakako smanjilo njihovu

prodaju), dok sa druge strane tvrde kako su oni jedinstveni, te ih za�tiãuju patentnim

pravima kao intelektualno vlasni�tvo. Patentiranje (odnosno, ekskluzivna prava na kori�ãenje i prodaju izuma) �ivih vrsta od bakterija do ljudskih ãelija i to tako da se ovi

patenti ne odnose samo na razvijeni proces genetskog modifikovanja ili sekvenciranja i identifikacije genetske �ifre, veã i na posedovanje samog genetskog materijala (odnosno �ivog biãa), je verovatno savremeni vrhunac redukcionistièkih te�nji ka profitiranju i

ispoljavanju ega kao primarnih motiva nauènih istra�ivanja. Najveãi problemi koji trenutno postoje kao posledice genetskih eksperimenata su

eksperimenti sa embrionima, u koje spada i kloniranje. Naime, usled nelinearnih prenosa informacija u ãeliji i velike slo�enosti epigenetske mre�e, dva dela manipulisane

embrionalne ãelije � jezgro koje sadr�i genetski materijal iz jedne �ivotinje, i ostatak

ãelije koji je pripadao drugoj �ivotinji, retko kada su kompatibilni. Uobièajeni postotak

embriona koji se razviju u �ivo biãe iznosi oko 0,3 %, dok je i njihova kasnija celovitost

u stadijumu �ivljenja veoma krhka. Uop�te, genetsko modifikovanje je neprirodan proces povezivanja dva genetska materijala kori�ãenjem takozvanih genskih prenosnih vektora,

�to je proces koji vi�e podseãa na virusno nadovezivanje stranih gena na gene ãelije,

negoli na prirodno ukr�tanje vrsta. Surovi genetski eksperimenti nam nagove�tavaju da je

kartezijanska slika o èoveku kao ukrotitelju Prirode i pored svih ukaza na put jedinstva i

holizma, prisutna danas na na�oj planeti vi�e nego ikada. Umesto bo�anske prirode �ivih

biãa koja u skladu sa njenim sveop�tim postojanjem mogu ureðivati sebe i kooperativno evoluirati, ona se danas smatraju ma�inama koje je potrebno doterivati spolja i to

èovekovim namerama koje poèivaju u dubokom neznanju i sebiènim ciljevima. Genetski eksperimenti, kao �to su oni sa �itaricama, pokrenuti su u najveãoj meri

ne plemenitim èe�njama utoljavanja gladi, veã pre svega te�njama ka profitiranju sa

nivoa sa koga se investira u ova istra�ivanja, te te�njama ka egocentriènom »uspehu« sa

nivoa uèestvovanja u samim laboratorijskim eksperimentima. Po�to se u svakom vidu nauènog determinizma implicitno iskljuèuje moralna odgovornost istra�ivaèa, tako se sva

istra�ivanja do�ivljavaju kao robotizovano i neodgovorno linearno nadovezivanje na

razvoj va�eãe globalne paradigme, èime sami istra�ivaèi postaju slepi za niz te�ko sagledivih posledica ovakvih eksperimenata. Èinjenica da te�nje ka profitiranju daleko

prevazilaze te�nje ka istinskoj jednakosti i ravnopravnosti se ogleda u èinjenici da su

neke genetski modifikovane �itarice otporne samo na herbicide iste kompanije, �to

dovodi do zavisnosti poljoprivrednih uzgajivaèa od patentiranih proizvoda. U planu je i

proizvodnja takozvanih terminatorskih tehnologija, odnosno biljaka èija ãe se semena

samouni�tavati, kako bi odgajivaèi svake godine morali iznova da kupuju patentirane

91

semenke. Nasuprot genetsko in�enjerskim tehnologijama, postoje i razni vidovi organske

poljoprivrede, sa nizom ekolo�kih trikova, od saðenja raznovrsnih biljaka na istom

prostoru kako bi se odr�avao optimalan sastav zemlji�ta; preko njihovog sistematiènog

rotiranja kako bi se kontrolisala koncentracija insekata; kori�ãenja prirodnih ðubriva kako

bi se izbeglo naru�avanje procesa vezivanja azota od strane bakterija iz korena biljaka; do

nepotpunog uni�tavanja biljnih �tetoèina, kako bi se odr�ala ekosistemska ravnote�a.

Shvatanje da ljudi nisu ukrotitelji Prirode je neophodno da bi se stalo na put genetskim manipulacijama, koje usled neshvatanja holistièke ureðenosti ãelijskih procesa, dovode

do poremeãaja prirodnih �ivotnih procesa najpre na lokalnom planu, �to zatim mo�e

ostaviti nesagledivi trag na buduãim organizmima, kao i u èitavoj biosferi. Nove

biotehnologije moraju biti zasnovane na posmatranju èuda Prirode, od lepkova i oklopa

�koljki koji se tako jaki od istih polaznih supstanci ne mogu dobiti u laboratoriji, preko paukovih niti elastiènijih od èelika, pa do �arolikih krila leptira, tananije ispletenih od

svake haljine, te na njihovom imitiranju. Umesto izvora bezmernog eksploatisanja, Priroda mora biti na� po�tovani uèitelj, jer je uèenje na lokalnom, isto �to i evolucija na

globalnom planu. U osnovi ideje o linearnom genetskom determinizmu stoji redukcionistièko

sagledavanje �ivih biãa kao ma�inskih struktura u okviru kojih je delovanje na celovitost

sistema moguãe posredstvom delovanja na njegove delove. Jedna od najoèiglednijih

razlika izmeðu ma�ina i �ivih biãa je u tome �to su ma�ine konstruisane, te se stoga

opisuju u funkciji forme, dok se �iva biãa evolutivno razvijaju, te se opisuju u vidu

procesa. Metodologija nauke iz percepcije na bazi razlika izvodi �to je moguãe preciznije

specifikacije forme, iz èega nastaju bezbrojne klasifikacije, dok �ivi svet te�i ka �to

preciznijoj definiciji smisla, koji se mo�e opisati samo pomoãu putanja koje povezuju,

odnosno relacija ili procesa. Za odreðivanje forme neophodno je koristiti se klasiènom

linearnom uzroèno-poslediènom logikom, dok je za shvatanje smisla, po uzoru na

predanja drevnih religija, neophodno slu�iti se cirkularnom umetnièkom logikom koja

indukuje svepovezanost, a koja je, kao �to vidimo, prisutna na svim nivoima �ivotnih

procesa. Meðutim, slièno kao �to funkcionisanje kompjutera zahteva postojanje softvera

kao programiranih procesa koji se odigravaju u okviru njegovog hardvera (premda je i forma hardvera posledica procesa na ni�im nivoima organizacije), i na�a percepcija je u

stanju da opa�a samo forme na bazi razlika, dok uoèavanjem smislenosti pronalazi

neophodnu ravnote�u u okviru koje se raðaju radosna i konstruktivna saznanja o svetu

oko nas. U svakom sluèaju, s obzirom na holistièku celovitost �ivih biãa, redukcionistièki

prilaz njihovom opisivanju se ne mo�e pokazati uspe�nim. Dok kvantitativni modeli

zasnovani na ekstrapolaciji formulisanih fizièkih zakonitosti nisu u stanju da predviðaju

pona�anja �ivih biãa zahvaljujuãi njihovoj slo�enoj nelinearnoj organizaciji,

depersonalizujuãe statistièke korelacije prevode smisaone kvalitete u nasumiène, i to sa

onoliko manje smisla koliko bi imalo kvantifikovanje ili redundancioni raèun nekog

umetnièkog dela. Indeterminizam kvantnih domena i ireverzibilnosti biolo�kih pojava

zahtevaju da buduãi nauèni opisi svih prirodnih pojava budu u veãoj meri okrenuti ka

kvalitetima, nego ka kvantitetima. Slièno kao �to se danas nauèno-objektivistièki smatra

da vrednosti, znaèenja i smisao koji ljudi pridaju svetu nisu ni�ta drugo do mehanizmi

odbrane ili reaktivni formalni odgovori, i bo�anstvena �iva biãa i njihova razmi�ljanja i

oseãanja se svode na puke biohemijske mehanizme. Ukoliko se svet iz okvira nauke vidi

92

kao nasumièni haotièni poredak èestica bez ikakvog smisla ili svrhe, tada se i sam èovek

vidi kao slièan kosmièki sluèaj koji ne ostavlja za sobom nikakve posledice. Ovakvi

vidici neizostavno dovode do razoèarenja i nezadovoljstava koji se na dru�tvenom planu

preslikavaju na mno�tvo interpersonalnih sukoba, te umesto sreãne ko-evolucije kroz dr�anje za ruke i zadivljene zvezdane poglede danas imamo svet takmièarskih shvatanja

koji prote�ira svest o dominaciji, kontroli i moãi naspram radoznalosti, skromnosti,

saoseãanja, zajedni�tva i svetla spiritualnosti.

Redukcionizam i holizam u medicini

Dana�njoj je medicini kao savremenoj konvencionalnoj metodologiji ozdravljenja

�ivog sveta neophodno ukazati na put ravnote�e izmeðu u nama imanentnih

redukcionistièkih i holistièkih principa. �iva biãa su u stanju da opa�aju samo razlike

izmeðu produkata percepcije, �to neizostavno dovodi do redukcionistièke misaone

diferencijacije opa�anog sveta na njegove delove koje karakteri�u izvesne posebnosti.

Meðutim, kao kontrate�a redukcionistièkoj te�nji na�ih umova ka uoèavanju

raznovrsnosti, Priroda je pro�eta skrivenim putevima koji povezuju sve njegove elemente

u nerazdvojivu celinu. U okviru kvantno-hologramskih nelokalnih crta sveta svi uslovno podeljeni delovi Kosmosa su u meðusobnom neraskidivom kontaktu, i to tako da je celina ta koja upravlja delovima. Delovi sveta poseduju svoje osobine samo u kontekstu celine, te se stoga kvaliteti mogu predstavljati samo kao relacije, odnosno putevi koji se pru�aju

ka èitavom svetu. Sistemska teorija nam takoðe jasno pokazuje da slièno kao �to se

do�ivljena kontekstualna smislenost akorda sa gitare ne mo�e svesti na skup zvukova koji

izviru iz oscilovanja pojedinaènih �ica, tako se ni emergentne osobine �ivota ne mogu

svesti na funkcionisanje njegovih pojedinaènih delova, bile to jedinstvene ãelije, tkiva,

organi ili organizmi izolovani od svoje biosfere. Meðutim, slièno kao �to je savremena

nauka u najveãoj meri zadr�ala redukcionistièke ideje klasiène nauke, i savremena

medicina iz upro�ãenih vidika do�ivljava �iva biãa kao trivijalne biohemijske

mehanizme, meðusobno jednake ma�ine sastavljene od delova koje je najjednostavnije,

slièno auto-mehanièarskom zadatku, lokalno popraviti ili eventualno zameniti u sluèaju

kvara. Ovakvo stanovi�te je u potpunoj suprotnosti sa holistièkim pogledom na svet u

kome su svi, i najmanji delovi �ivih biãa neraskidivo povezani, ne samo meðu sobom,

veã i sa èitavom okolinom. U èitavom �ivom svetu se fragmentisanje kao osnovni nauèni i medicinski pristup

sagledavanju postavljene problematike poistoveãuje sa nezdravim stanjem, dok se

oseãanje celovitosti, ispunjene kosmièke pripadnosti poistoveãuje sa zdravljem. Dok se

savremena medicina uglavnom bazira na kori�ãenju pojma leèenja kao najèe�ãe ve�taèki

interferirajuãeg naèina ozdravljenja, holistièkiji pojam isceljenja ukazuje na povratak

celovitosti, odnosno ravnote�e izmeðu jedinstvenih samo-organizacionih principa imanentnih u �ivim biãima i njihove svepovezujuãe harmoniène usklaðenosti sa

slo�enijim nivoima organizacije �ivota, poèev od dru�tvene zajednice i lokalnog

ekosistema preko planetarne biosfere pa sve do globalne, kosmièke svesti. Kao posledica predstavljanja �ivih biãa kao mehanièkih organizama, u okvirima

savremene medicine se lokalno manifestovane bolesti leèe lokalizovanim sredstvima. Meðutim, lokalne manifestacije bolesti u holistièkim viðenjima ne poseduju svoj uzrok

93

na lokalnom, veã uvek na holistièkom planu, te se stoga one same posmatraju kao

simptomi jednog globalno naru�enog zdravlja. Istiniti uzrok bolesti se mo�e tra�iti samo

na nivou interakcije uma i èitavog tela, odnosno holistièkog odnosa biãa sa svojom

sredinom. Slabosti redukcionistièkog pristupa savremene medicine se ogledaju u èinjenici

da premda je ovakav prilaz najèe�ãe uspe�an u sluèaju infektivnih bolesti (koje se u holistièkijem svetlu opet mogu sagledati kao simptomi jedne globalno neusklaðene

interakcije), pokazuje se apsolutno neprikladnim za leèenje veãine bolesti savremenog

doba koje postoje u relativno higijenskim sredinama, �to ukazuje na njihov uzrok na definitivno holistièkijem planu.

Savremena redukcionistièka medicina je u op�tem sluèaju efikasna kada je u

pitanju otklanjanje simptoma bolesti, dok pravi uzrok naru�enog zdravlja pomoãu njene

metodologije najèe�ãe ne biva razotkriven. Neuspe�nost isceljenja �ivotnosti je u ovom

sluèaju posledica redukcionistièkog biohemijskog pristupa spoznavanju �ivog sveta u

okviru koga se na pitanja koja poèinju sa »za�to«, odgovara kao da je pitanje poèelo sa

»kako«, odnosno ukazivanjem na mehanizam procesa, a ne na njegov pravi uzrok. Stoga leèenje na bazi savremene medicine predstavlja interferiranje sa biohemijskim

molekularnim mehanizmima koji su identifikovani kao telesna manifestacija bolesti, i to najèe�ãe sa nesagledivim posledicama, koje gotovo da nikad ne otklanjaju pravi uzrok naru�enog zdravlja. Pravi uzrok bolesti kao gubitka holistièke celovitosti se uvek nalazi

na mentalnom planu koji se manifestuje kao misaona interakcija pacijenta sa okolinom. Veãina lekara danas uglavnom prepisuje pacijentima medikamente kao naèine

otklanjanja bolesti, iako se zna da ovakve strane hemikalije naru�avaju prirodni imunitet,

vode formiranju novih formi otpornijih mikroorganizama, i naravno, najèe�ãe uklanjaju

samo simptome bolesti. Razlog veoma velike vezanosti savremene medicine za kori�ãenje hemoterapije kao osnovne metode ozdravljenja se u mnogim dr�avama mo�e

naãi u profitiranju farmaceutskih kompanija, koje usled svoje finansijske moãi imaju

veliki politièki uticaj, koji se prostire na sve sfere informisanja, od reklama na televiziji do èlanaka u profesionalnim, pa i popularnim èasopisima. Lekovi koji se koriste u

konvencionalnoj medicini dana�njice (kao uostalom i mnogi rafinirani »hranljivi«

proizvodi) su neprirodno koncentrisani, i pored toga �to je poznato da se u Prirodi lekovite materije nalaze u razbla�enim, te stoga holistièki delotvornijim oblicima, s

obzirom da smo i mi prirodna biãa. Meðutim, prirodna jedinstvenost ljudskih biãa i

Prirode je u neskladu sa shvatanjima savremene medicine zasnovane na dualistièkoj

podeljenosti misaonih i telesnih supstanci, sveop�toj sebiènoj borbi za opstanak kao

pokretaèu evolucije, te i ideji o èoveku kao ukrotitelju Prirode. U holistièkim pristupima

medicini se neguje monistièki stav nerazdvojivosti uma i tela odakle se raða svesnost o

va�nosti delovanja prvenstveno na um putem podsticanja dobrih misli, koje se zatim

blagotvorno, isceljujuãe preslikavaju i na èitavo telo. Usled kartezijanskog nasleða savremene medicine, kori�ãenje dehumanizovanih

ma�ina kao medicinskih tehnologija uzima sve vi�e maha u postupcima leèenja, i pored

èinjenice da je za podsticanje ozdravljenja neophodan oseãaj zbli�avanja i povezivanja sa

èitavim svetom oko nas, a �to meðuljudska interakcija i uop�te interakcija sa �ivotom

spolja jedino mo�e inicirati. Intuitivne moãi lekara se suzbijaju izrièitim zabranama o

njihovoj primeni, veã se umesto toga insistira na objektivnom kvantifikovanju, �to dovodi

do sve daljeg razdvajanja izmeðu pacijenta i lekara, iako je njihovo zbli�avanje i topli,

saoseãanjem ispunjeni ljudski odnos esencijalan za razvijanje oseãaja samopouzdanja

94

kod pacijenta. Biãa sama sebe isceljuju, a ne lekari, koliko god se mislilo u savremenom

dru�tvu da je obrnuto. Isceljujuãe moãi, koje su imanentne u ljudskim biãima i koje bi

trebalo prvenstveno pronalaziti i potencirati, koèe se i èine pasivnim posredstvom

shvatanja savremene medicine o leèenju stranim dejstvima spolja. Holistièke metode

isceljenja se baziraju na iniciranju procesa samo-isceljenja i to tako da se reèima ova

inicirajuãa �ivotna interakcija ne mo�e opisati. Poznato je da su mentalni poremeãaji

specifièno ljudska pojava u �ivom svetu, i to najverovatnije usled toga �to ovakvi

poremeãaji neizostavno podrazumevaju me�anje simbolièkih ideja o Prirodi sa samom

Prirodom. Reèi kao sintaksièki simboli formalnih sistema su same po sebi

redukcionistièke, s obzirom da izra�avaju ogranièeni, uslovno izdvojeni i relativni

smisao. Stoga je medicinsko insistiranje na kori�ãenju strogo definisanih sintaksi, koje bi

trebalo da imaju objektivan i nepromenljivi smisao i znaèaj, nekompatibilno sa

holistièkim isceliteljskim te�njama i doprinosi misaonom udaljavanju �ivih biãa u èijoj se

iskljuèivo interakciji raðaju obostrani isceljujuãi efekti. Ipak, upregnute sa muzikom,

dinamikom, trenutnim, spontanim izra�ajem i nahoðenjem na pravi put reèi èesto imaju

isceljujuãi efekat. Dok se u okvirima redukcionistièke paradigme podrazumeva da se leèenje delova

odra�ava na isceljivanje celine, pod holistièkim metodama ozdravljenja ili oèuvanja

zdravlja se podrazumevaju svi vidovi isceljujuãe interakcije koji se prostiru od telesne

celine ka njenim delovima. Po�to telesna celina ima smisao samo u kontekstu svoje

sredine, odnosno èitave biosfere, tada se u op�tem sluèaju zdrav, holistièki odnos biãa sa

svojom sredinom ispunjen pa�njom, dobronamerno�ãu i altruizmom odra�ava i na

harmoniènu samo-organizaciju njegovih delova. Oseãanje spiritualne svepovezanosti se

neizostavno odra�ava kako na uviðanje sopstvene kosmièke pripadnosti, tako i na

spontanu usklaðenost misli, pokreta i svih metabolièkih procesa. Razni vidovi telesnih

usklaðenih i smisaonih pokreta, pravilnog disanja, odr�avanja celovitog bioenergetskog

toka opu�tanjem napetih telesnih taèaka, iskazivanja oseãanja, pevanja, plesa i sl. u

jednostavnijoj klasifikaciji predstavljaju holistièke metode isceljivanja. U ne�to

fundamentalnijoj definiciji, pod holistièkim metodama isceljenja bi se podrazumevala

kontrola misaonih tokova kao hijerarhijski vi�ih nivoa (u odnosu na telesni nivo) na

kojima je potrebno razviti oseãaj celovitosti koji se istovremeno preslikava na ni�e

sistemske delove tela. U takve, spiritualne metode bi se ukljuèile jo� i mnoge drevne

istoènjaèke discipline kao npr. Joga, Tai Ãi, ve�be meditacije, vizuelizacije, negovanja

dobrih misli i slièno. Za razliku od redukcionistièkog viðenja sveta u okviru koga se

interakcije pru�aju samo od ni�ih nivoa slo�enosti ka vi�im, holistièke interakcije se

pru�aju obostrano u svim smerovima i izmeðu svih nivoa organizacije. Primenom

holistièkih metoda isceljenja ili oèuvanja zdravlja indukujemo oseãaj celovitosti ne samo

na telesnom nivou, veã i na nivou harmoniène svepovezanosti i jedinstvenosti sa èitavim

svetom. Nabrajanje disciplina je ovde dato u funkciji opisa, a svaka podela na bilo koje holistièke discipline je po definiciji redukcionistièkog karaktera (slièno kao i svaka

definicija) i vodi redukovanju njihovih pojedinaènih holistièkih osobina na same

sintaksièke forme kojima se mo�e pridodati samo ogranièeni semantièki sadr�aj u okviru koga uvek postoje neke putanje koje bivaju neprimeãene.

Klasifikovanje je u sr�i redukcionistièkih shvatanja i to je i jedan od razloga

trivijalizacije pacijenata u okvirima medicine dana�njice. Ne shvatajuãi da je svaki detalj

Kosmosa, kao i svako �ivo biãe posebno, neponovljivo i jedinstveno (isto kao i sva druga

95

biãa), u okviru savremene medicine se biãa tretiraju �ablonski, svrstavanjem u grupe

definisane spolja�njim simptomima, �to apsolutno ne znaèi da svi oni zahtevaju identièan

postupak ozdravljenja. Lekari se danas, slièno kao i nauènici, specijalizuju u posebnim

oblastima medicine i anatomije, te stoga uglavnom postaju obuèeni samo za neke delove

tela, i ono �to postignu kao rezultat u leèenju dela za koji su obuèeni, mo�e lako imati

kontraefekat na nekom drugom delu tela. Podela na lekare koji su specijalizovani da leèe

telesne bolesti i psihologe i psihijatre koji leèe mentalne poremeãaje predstavlja

raspuknutu vezu na osnovu koje bi se u sferama savremene medicine mogao steãi i

preneti uvid u uticaje misli i emotivnih stanja na zdravlje. U savremenoj medicini njene posebne, razdvojene oblasti � neurologija, endokrinologija i imunologija prouèavaju tri

podsistema slo�enih �ivih biãa za koje se danas zna da su u stalnoj komunikaciji, te da

predstavljaju jedinstvenu telesnu psihosomatsku mre�u. Misli i oseãanja su neraskidivo

povezani sa biolo�kim aktivnostima, te je povratak jedinstvu Uma i Prirode neophodan da

bi se sagledali pravi uzroci svih bolesti koji uvek nastaju u samom umu, odnosno njegovoj stresnoj interakciji sa Prirodom.

Posebno interesantna ilustracija odnosa dana�nje medicine prema procesima

ozdravljenja je opa�anje da je u njenoj terminologiji kljuèna reè bolest, a ne zdravlje.

»Nemoj da misli� na slona«, i naravno svako ãe pomisliti na slona. Slièan efekat se

de�ava sa ovakvom zamenom kljuènih termina, jer medicina bi trebalo da bude metoda

ozdravljenja, a ne leèenja bolesti, �to je svakako velika razlika, jer te�iti da se izleèi ili

spreèi bolest, nije isto �to i �eleti da se ozdravi ili bude zdrav. Savremenoj medicini kao socijalnom sistemu je danas neophodna svesnost o tome da se svako naru�avanje prirodne

harmonije zdravlja de�ava najpre u umu, i da je nezdravo stanje tela samo znak koji nam

ono �alje kada ne�to sa na�im mislima ili delima, odnosno semantièkom interakcijom sa

okolinom nije onako kako bi trebalo da bude. Poznati su placebo efekti, odnosno isceljujuãi efekti okarakterisani kao gotovo podjednako pozitivni bilo da su pacijentima

koji su se �alili na depresiju davane pilule koje nisu bile predodreðene da imaju nikakav

biohemijski uticaj na telo, ili stvarni sedativi, �to implicira krucijalni uticaj uma i vere na

zdravlje. Dobre misli isceljuju i neguju oseãaj celovitosti kako uma i tela kao neodvojive

celine, tako i ove celine kao neodvojivog i harmonizovanog dela ekosistemske zajednice. Rezultati vi�evekovnog ispitivanja �ivog sveta od strane savremene medicine su

doveli do postojanja bezbrojnih definicija mno�tva bolesti, i to najèe�ãe u predstavama

najrazlièitijih mikroorganizama koji su na�i neprijatelji i koji nas neprekidno napadaju

�eleãi da nas pojedu ili iskoriste za svoje niske pobude. Meðutim, pri tome savremena

redukcionistièka medicina, kao �to ãemo videti, nije u stanju da nam pru�i jasnu i

celovitu definiciju zdravlja. Op�ti stav savremene medicine o vrebanju raznih klica sa

svih strana dovodi do oseãanja panike i straha, uobièajenog kod savremenog èoveka, sa

posledicama nezdravih odnosa u okviru prirodne zajednice u kojoj je umesto uspostavljanja simbiotièke, radosne povezanosti potrebno braniti se od napada tih nevidljivih zloãa, te ne pu�tati druge ljude koji po moguãstvu i po zakonima statistike

nose razne klice koje nas mogu zaraziti, pa i neskromno pretrpavati potro�aèke korpe.

Poznato je da zdrava, harmonièna ureðena organizovanost mnogih esencijalnih delova

�ivih biãa zahteva prisustvo bakterija, kao i da �ivotinje odgajane u uslovima potpune

izolacije od mikroorganizama poseduju anatomske i telesne abnormalnosti. Pojedinaèni

organizmi se u okvirima holistièke medicine ne mogu videti kao biãa koja se stalno bore

protiv stranih bakterija koje te�e da ih pojedu, veã kao slo�eni mozaièki ekosistemi koji

96

postoje samo zahvaljujuãi simbiotièkim odnosima izmeðu vi�e vrsta �ivih biãa.

Podsetimo se da su iskljuèivo bakterije barem 2 milijarde godina, meljuãi zemaljske

stene, reguli�uãi temperaturu i sastav atmosfere, pripremale put za evoluciju vi�ih vrsta, a

i da su danas neke od njih, kao na primer one koje vezuju azot iz vazduha u molekule amonijaka, esencijalni delovi ciklusa ishrane biosfere, te bez njih ne bi bilo ni vi�ih

stupnjeva �ivota. Slièno kao i Priroda, i samo zemlji�te se u kartezijanskim vidicima vidi

kao prljav�tina, a ne kao sveta materija, prepuna �ivotnih ciklusa na èijoj osnovi nastaju i

slo�eniji oblici �ivota kao �to su i sama inteligentna biãa. Izazivanje straha i ratobornog

odnosa sa Prirodom kao posledice neholistièkih stavova savremene medicine vodi do

razvijanja redukcionistièkih oseãanja u �ivim biãima - oseãanja izolacije, te�nje ka borbi protiv drugih, sebiènom uzimanju naspram holistièkog davanja itd. Stoga je sasvim

prirodno da se pitamo u kolikoj meri dana�nja medicina zaista ozdravljuje svet ? U

kolikoj meri su redukcionistièka viðenja iz kojih se raða ideja o odvojenosti ãelija,

organa, ljudskih jedinki i drugih »individua«, te o izolaciji i usamljenosti uma i tela,

pogodna za indukovanje isceljujuãih oseãanja zajedni�tva, poverenja, predanosti i op�te

ekosistemske usklaðenosti, personalnog i socijalnog blagostanja ? Da bi savremena medicina postala kompletna u isceliteljskom odnosu prema �ivom svetu, u njenim

okvirima je neophodno prihvatanje holistièkih viðenja sveta u kojima odnos prema celini

dolazi pre odnosa prema delovima, kao i shvatanja da um ima primarni efekat na zdravlje tela, te da stoga i zdrav èovek ne mo�e da se razboli.

Zdravlje se u medicini uglavnom standardno defini�e kao telesno, mentalno,

(ponegde i du�evno25) i socijalno blagostanje pojedinca. Meðutim, kada je potrebno dalje

definisati svaki od ova tri naizgled odvojena dela jednog univerzalnog blagostanja biãa, u

medicinskoj mapi sveta se veã nailazi na pote�koãe. Kako definisati telesno zdravlje, a da

ono ne bude ekvivalentno nedostatku bolesti (vidi komentar o slonu), kako definisati mentalno zdravlje pored neizostavnog stvaranja straha i egoizma kao posledica va�eãe

medicinske paradigme o kartezijanskoj podvojenosti, te kako definisati socijalno blagostanje, odnosno mir i zadovoljstvo pojedinca u duhu zajednice koje je tako retko ovih dana, i to u mnogome usled dominacije redukcionistièke metodologije istra�ivanja i

do�ivljavanja sveta na gotovo svim poljima ljudskih delatnosti. Zdravlje se u

dominantnoj planetarnoj paradigmi medicine èesto pojednostavljeno defini�e kao stanje

normalnih telesnih funkcija i biolo�kih procesa, odakle je jasno da se stanja uma i

blagostanje na socijalnom nivou ovde ne uzimaju u obzir kao direktni donosioci zdravlja. Ovakvo dodatno redukovanje standardne definicije zdravlja je posledica redukcionistièkih modernih shvatanja o obja�njavanju pona�anja, stanja uma i interakcije

meðu jedinkama iskljuèivo na osnovu »fundamentalne« genetske �ifre, �to èini idejnu

osnovu paradigme genetskog determinizma. Savremena psihijatrija, preuzimajuãi znanja

iz polja genetskog determinizma, èak i uzroke mentalnih bolesti i dru�tveno

nekooperativnog pona�anja poku�ava da objasni na molekularnom nivou, te koristi

medikamente za njihovo leèenje, ne uviðajuãi istinski koren ovakvih problema u mislima.

Na taj naèin se i nemoralno, destruktivno pona�anje opravdava genetskim poreklom, �to

je analogno nepostojanju moralne odgovornosti na polju nauènog istra�ivanja Prirode

koje je opstajalo sve dok i demonski posmatraè iz katerzijanskog viðenja podvojenog

sveta uma i materije nije bio ponovo vraãen u �ivotni Kosmos. Ideja paradigme genetskog determinizma o modifikovanju gena u cilju prevladavanja svih bolesti besmislena je, jer je danas op�te poznato da uzroèno-posledièni niz »geni - proteini -

97

telesne osobine« nije prava slika stvarnosti, veã su DNK i njeni geni samo jedna informacija u kru�nim vezama sa povratnom spregom, tako da bi uticaj na same gene

samo doveo do poremeãaja ovih prirodnih ciklusa. Danas postoje mnogi poku�aji da se ujedine ili barem pribli�e redukcionistièka

metodologija medicine sa holistièkim pristupima procesu ozdravljenja. Meðutim, kao i u

nauci, a i u mnogim drugim ljudskim delatnostima, ovakvi poku�aji se moraju zasnivati

na unakrsno pro�etom kori�ãenju dveju metodologija. Istovremena spontana autonomija i

religiozna otvorenost prema celini, neophodni za zdravu inkorporiranost biãa u svoju

sredinu, slièno kao i redukcionistièki i holistièki vidici, te i svi drugi Jin-Jang polariteti ne poseduju po jednu dobru i lo�u stranu, veã je dobra njihova uravnote�enost, a lo�e

zanemarivanje jednog polariteta na raèun potenciranja drugog. Iskljuèiva insistiranja na

nauènom redukcionizmu zasnovanom na kvantifikovanju, a ne kvalifikovanju i

uoèavanju putanja koje povezuju, nisu pogodna za inkorporiranje holistièkih viðenja u

svoje sheme, jer se umetnost isceljenja ne mo�e kvantifikovati. Poku�aji inkorporiranja

holistièkih vizija u redukcionistièki metodolo�ki aparat savremene medicine dovode do

toga da se u te�nji objedinjavanja ovih dveju principa, ljudima pru�aju oficijalni kursevi

na kraju kojih oni dobijaju diplome o obuèenosti za pru�anje ljubavi i milostivosti.

Najzapanjujuãe je �to bi im u mnogim dr�avama bilo zakonski zabranjeno da bez ovakve

diplome profesionalno pru�aju ove sveljudske dobronamerne osobine, �to je samo jo�

jedna posledica robotizovanog redukcionistièkog pogleda na svet prisutnog u

savremenom dru�tvu. U te�nji da se holistièke metode ozdravljenja pribli�e ljudima, brojni su poku�aji

da se redukcionistièkoj medicini uka�e na korisnost i uspe�nost ovih metoda, ali jezikom

i metodologijom redukcionistièke nauke. Tako su eksperimentalna verifikovanja i

eventualna priznavanja dejstva molitve, koja se u svom najiskrenijem transcendentalnom obliku mo�e shvatiti kao vrhunac holistièkog pristupa globalnom isceljenju, zapravo

poku�aji nasilnog inkorporiranja svetih do�ivljaja Prirode u uske redukcionistièke okvire,

gde bi tako velièanstvena, reèima neobja�njiva delovanja bila svedena na puki sintaksièki

i aktovni �ablon. Jedna stvar je razvijanje unutra�njih holistièkih oseãanja bri�nosti i saoseãanja, dok je potpuno suprotna stvar svoðenje ovakvih svetih oseãaja na sintaksièku

formu bez unutra�njeg povezivanja i stalnog iznova tra�enja veèno promenljivog

poslediènog semantièkog sadr�aja. Stoga tako neiskren i nepovezujuãi efekat ima tvrdnja da ne�to oseãamo vi�e nego �to to stvarno oseãamo, slièno kao i kada nekome samo

sintaksièki ili fonetièki, ali ne i semantièki po�elimo dobar dan. Uop�te, vera ne bi trebalo

da bude cilj, odnosno tema za dokazivanje i nauèno potvrðivanje, jer je to, na kraju krajeva, i u suprotnosti sa znaèenjem same njene reèi, veã bi ona morala biti polazno

shvatanje, shvatanje iz koga izviru na�i dalji motivi, misli i dela. Po�to su i èovek i Priroda holistièka biãa èije celine vrede mnogo vi�e od sume

njihovih delova, holistièke metode isceljenja su danas neophodne. Za holistièko isceljenje

se ne mogu koristiti savremeni mehanistièki principi leèenja zasnovani na ma�inskoj,

semantièki fiksiranoj, objektivistièkoj i ukruãavajuãoj interakciji i kori�ãenju neprirodnih medikamenata. Holistièko leèenje se izvodi veoma neuobièajenim i nesagledivim

metodama za savremenu medicinu, a to su dodir, razgovor, vizuelizacija, misaono prihvatanje, obraãanje pa�nje i naravno, ljubav. Svaka na�a misao je suptilna interakcija

sa Prirodom koja se pru�a kroz èitav Kosmos i koja je u stanju da indukuje oseãanja

celovite svepovezanosti u bilo kom njegovom delu. Dobri iscelitelji nam neãe prièati

98

kako treba leèiti, veã ãe na svakom koraku i sa svakom mi�lju iznova obnavljati svoju

moã saoseãanja, isceljivati i holistièki uèiti ljude da isceljuju, te ne koristeãi klasiène

sklopove smisaonih kompozicija reèi, veã preko njih, putem èiste transcendentalne

semantike. Holistièka moderna medicina je posledica podseãanja na predanja mudrih

ljudi iz pro�losti o telu kao projekciji uma, te stoga i o zdravlju koje potièe iz mira uma, a

oèuvanjem zdravog uma i zdravih misli, biãe zdravo ne samo na�e telo, veã i èitav svet.

�ivot kao samo-organizacija �iva biãa i ne samo �to su za razliku od ma�ina sa fiksnim delovima daleko

fleksibilnija i plastiènija, ona su pre svega samo-organizacioni sistemi, �to znaèi da

ureðenost njihove strukture i funkcije nije nametnuta od strane sredine, veã je

uspostavljena od strane samog sistema, koji se usled prisustva nelinearnih povratnih dejstava ne mo�e predstaviti kao sistem manjih jedinica. Jedan od standardnih

redukcionistièkih pristupa opisivanju psiholo�kog aspekta �ivog sveta je takozvani

robotski model u okviru koga se pona�anje* �ivih biãa obja�njava uslovljavajuãom

shemom »podsticaj-odgovor«. �iva biãa se, iz okvira ovih mehanistièkih teorija vide kao

reaktivni sistemi, koji u skladu sa nepromenljivim, jednoznaènim i predvidljivim

zakonitostima, odgovaraju na fizièka dejstva sredine. Svaki postupak bilo kog �ivog biãa

bi se, na osnovu ovog modela, slièno deterministièkom prilazu fizici, te i kompletnoj

nauci iz redukcionistièkih okvira, mogao predvideti u konaènom vremenu ukoliko bi se

svi zakoni Prirode i granièni uslovi mogli poznavati sa savr�enom precizno�ãu. U ovom

modelu �ivog sveta se znaèaj i smislenost koju biãa pripisuju svojoj interakciji sa

sredinom u potpunosti poistoveãuje sa uslovljenim odgovorom, na osnovu èega se,

izmeðu ostalog, negira i svaka specifiènost i kreativnost koja proizilazi iz svesti samih biãa. Za realne sposobnosti slobodnog odluèivanja, radoznalost koju donose unutra�nja

pitanja, kao i bo�ansku nepredvidljivost iz perspektive inteligentnih biãa nema mesta u

ovakvim mehanistièkim modelima �ivog sveta. Meðutim, zahvaljujuãi sagledavanju �ivog sveta iz perspektive sistemske teorije danas je poznato da refleksi u klasiènom

smislu nisu jedinice pona�anja, veã samo efekti regulacionih mehanizama koji figuri�u na

interfejsu razmene informacija izmeðu Prirode i samostalno organizovanih �ivih biãa.

Unutra�nja aktivnost, u kojoj je sagledan evolutivni potencijal kako biãa na

individualnom, tako i èitave kosmièke biosfere na globalnom planu, daleko je

fundamentalnija od jednostavnog reagovanja biãa na podsticaje sredine. Postojanje samo-organizacionih principa u �ivome svetu ne znaèi da su �iva biãa

izolovana od okoline. Naprotiv, ona su neodvojiva od okoline, jer ne samo �to je

neprekinut odnos biãa sa sredinom neophodan preduslov njihovog postojanja, veã i

smisao �ivih biãa opstaje samo u kontekstu njihovih celokupnih relacija sa Prirodom. Meðutim, stalna interakcija sa okolinom ne odreðuje njihovu organizaciju. �iva biãa sa

* Pona�anje predstavlja tipièno redukcionistièki pojam, s obzirom da ga je moguãe definisati samo u

referentnom okviru posmatraèa koji razdvaja posmatrano �ivo biãe od prirodne sredine sa kojom ono

interaguje, i to u uslovima u okviru kojih »pona�anje« podrazumeva kretanje primetno posredstvom

perceptivnih moãi posmatraèa. Stoga se okretanje latica cveãa pod dejstvom gradijenta svetlosti obièno ne

smatra pona�anjem, za razliku od primetnog pokretanja �ivotinja i ljudi. Ono �to opisujemo kao pona�anje,

predstavlja zapravo pogled spolja na unutra�nje strukturne promene u okvirima biãa.

99

termodinamièke taèke gledi�ta predstavljaju otvorene sisteme, �to znaèi da sa svojom

okolinom razmenjuju kako energiju, tako i materiju, �to im izmeðu ostalog, omoguãava

postojanje u stabilnim stanjima visoke organizacije, izvoðenje rada i kreativno pru�anje

ka stanjima bogatije ureðenosti. Nelinearne povratne sprege koje figuri�u u interakciji

�ivih biãa sa okolinom su u moguãnosti da postepeno dovode do stanja veãe ureðenosti u

procesima uèenja, odnosno konstruktivne obrade informacija iz sredine. Meðutim, i

pored svoje termodimanièke otvorenosti, �iva biãa na svoju strukturu i funkciju utièu

samostalno, te se nijedan �ivi sistem, stoga ne mo�e usmeravati od strane bilo kog svog

dela ili okoline, veã se njegova evolucija odigrava iskljuèivo pod dejstvom celine. Svet

se, drugim reèima, ne mo�e promeniti menjajuãi druge, odnosno tuðe interakcije sa

okolinom, veã samo menjajuãi sebe, odnosno sopstveni semantièki odnos sa Prirodom. U savremenoj psihologiji je jo� uvek gotovo op�te prihvaãen stav o realnoj

izvodljivosti oblikovanja odnosa pojedinaènih biãa prema svetu posredstvom

uslovljavanja, slièno èuvenim Pavlovljevim eksperimentima sa psom, hranom i zvoncetom. U ovakvim psiholo�kim modelima ne samo da se �iva biãa vide kao trivijalni

roboti èiji se program mo�e dizajnirati jednostavnim finansijskim ulaganjem sa socijalnih

nivoa, veã se sve bo�anstvene, altruistiène odluke �ivih biãa prevode u te�nje ka

zadovoljavanju iskljuèivo sopstvenih potreba i interesa. Te�nja ka unapreðenju drugih

biãa posredstvom edukacije, dru�enja, ispoljavanja kreativnosti i istra�ivaèke interakcije

se prevodi u uslovljeno nagraðivanje radi obavljenog posla. Umesto evokacije kreativnih potencijala biãa u interakciji, sa taèke gledi�ta ovih teorija postojano je samo pasivno

mehanièko pode�avanje. Umesto pona�anja koje je, slièno plesu bez plesaèa, samo sebi

svrha, najdivnija svepovezujuãa oseãanja se iz ugla teorija o uslovljenom uèenju

do�ivljavaju kao sekundarne te�nje sazidane na èulnim osetima. Mehanistièka ideja o

uslovljavanju kao osnovi uèenja pokreãe toèkove svakodnevno prisutnih samo-reklamiranja, komercijalizacije, te i svih drugih poku�aja manipuli�uãeg oblikovanja

ljudskih potreba skladno sebiènim, egocentriènim, ekonomskim i politièkim interesima.

Uz ovakvu robotsku nauku o �ivom svetu razumljiv je tako èest »gubitak identiteta« u

savremenom dru�tvu, prouzrokovan neizvodljivo�ãu uoèavanja povezujuãih, uticajnih

puteva koji pru�aju smislenost postojanju. Svest o prisutnosti jedinstvenih i neponovljivih

samo-organizacionih aktivnosti imanentnih u svim �ivim biãima je Put tolerancije,

mirnodopskog razmi�ljanja i jasnosti i ubeðenosti u univerzalnu Lepotu koja se iz unutra�njosti svakog �iva biãa pru�a u nedogled Kosmosa.

�iva biãa se ni iz psihofiziolo�ke perspektive ne mogu do�ivljavati kao

redukcionistièki skupovi »molekularnih« jedinica, bilo da su to refleksi, oseti, mo�dani

centri, pojaèani odgovori, instinkti, faktori i sl., veã samo kao holistièki sistemi

dinamièke ureðenosti »delova« i procesa koji su u neraskidivoj meðusobnoj interakciji. U

pona�anju �ivih biãa, odgovori na dejstva sredine se superponiraju na njihove samo-organizacione ritmièko-lokomotorne aktivnosti, te stoga dejstva sredine ne predstavljaju uzroke procesa u bez njih inertnom sistemu, veã ona samo iniciraju ili modifikuju

autonomne �ivotne procese i to u onolikoj meri u kojoj samo-organizaciona aktivnost biãa to dopu�ta. Usled holistièke objedinjenosti atomskih i molekulskih entiteta u

organizaciju �ivih biãa, pojave koje izviru kao posledice njihovog funkcionisanja zavise

samo od organizacije biãa, ali ne i od fizièke prirode njegovih komponenti. Jedinstvena

samo-organizacija biãa odreðuje specifièan spektar dejstva sredine na koja ono mo�e

reagovati, te su do�ivljaji sveta iz perspektive razlièitih �ivih biãa uvek razlièiti i

100

neponovljivi. Stoga, ono �to biãa do�ivljavaju kao njihov svet ne predstavlja uzrok

njihove percepcije, veã pre njen rezultat, te svako �ivo biãe nije samo pasivni prijemnik

informacija iz sredine, veã stvaralac sopstvenog Kosmosa. U autopoietièkoj teoriji samo-organizacije �ivog sveta, naèin na koji �iva biãa

vide i do�ivljavaju svet je, usled pretpostavke o nemoguãnosti specifikovanja strukturnih

promena u �ivim biãima posredstvom samo interakcije sa okolinom, neraskidivo povezan

sa njihovom biolo�kom i socijalnom pro�lo�ãu. Stoga se dobronamernim ukazivanjem

pa�nje Prirodi obogaãuju kako pogledi na svet �ivih biãa, tako i njihove samo-organizacione aktivnosti. Meðutim, u cirkularnim uzroèno-poslediènim spregama u

okviru kojih je svaki uzrok istovremeno i posledica i obrnuto, poreklo sistema, a time i slike Kosmosa iz na�e perspektive, izgleda sakriveno, �to je shvatanje koje mo�e izgledati

zvezdano vrtoglavo usled nepostojanja nikakvog fiksiranog referentnog okvira. Iz ovakve dinamièke nelinearne organizacije �ivih biãa sledi nemoguãnost apsolutne spoznaje Uma

o spoznaji spoznaje sveta (o èemu govori Gedelova teorema), te stoga i nerazdvojivost procesa �ivljenja i saznanja

*. Po�to je unutra�nja misaona refleksija pomoãu koje se

otkrivaju putevi saznanja, usled poku�aja da se misaonim instrumentom spoznaje spozna

instrument spoznaje, samo delimièno izvodljiva, tada je Priroda neophodna za reflektujuãe otkrivanje kljuènih konstelacija na�ih unutra�njih relacija, te time i potpunu

samo-realizaciju �ivih biãa. Referentni sistem subjekta se stoga uvek nalazi na èarobnom

Putu koji povezuje subjekat i predikat, jer ovakav do�ivljaj stvarnosti u okviru koga se

samo kroz »Tebe« mo�e ispoljiti imanentna lepota subjekta, predstavlja put ka ispunjenju

�ivota svevi�njom sreãom i kosmièkom Ljubavlju. Samo-organizacija �ivih biãa i njihova

uvek uzajamna interakcija sa prirodnom sredinom, stoga predstavljaju dva arhetipska polariteta neophodna za nastanak i postojanje igre �ivota.

Istovremena unutra�nja samo-organizacija i otvorenost za dejstva sredine u sklopu svih �ivih biãa èine svaku ekosistemsku i dru�tvenu sredinu »strukturno kuplovanom« na

nivou bilo pojedinaènih ãelija, tkiva, organa, organizama, ili èitave planetarne i kosmièke

biosfere. Naime, sve strukturne promene u pojedinaènim biãima, inicirane bilo

posredstvom uèenja ili adaptacijom na dejstvo sredine, direktno i istovremeno se odra�avaju na sve �ivotne entitete iz okru�enja biãa. Zahvaljujuãi imanentnim samo-organizacionim procesima, �iva biãa nisu mehanistièki raèunarski sistemi u okviru kojih

bi se mogli definisati ulazni i izlazni podaci, veã nepredvidljiva i jedinstvena misaona biãa èije ideje i postupci imaju reciproène efekte na njihovu sredinu. Svesnost o svim

suptilnim efektima kojima na�a interakcija sa drugim biãima obasjava èitavu biosferu je

danas neophodna. Svaka na�a misao i svaki rezultat percepcije u okviru koga vidimo svet sopstvenim, unutra�njim oèima predstavlja subjektivno do�ivljavanje Prirode, ali koje je

neraskidivo povezano sa egzistencijom i evolucijom èitave biosfere. Usled efekta

strukturnog kuplovanja, bilo dejstvom sredine ili samo-organizacijom inicirane transformacije �ivih biãa se uporedo odigravaju i u njihovoj prirodnoj sredini. Za razliku

od redukcionistièkih do�ivljaja �ivog sveta, sistemski pogled neraskidivo povezuje biãa

sa svetom oko njih, jer su i biãa i Priroda u stanju da samo u ovom drugome ogledaju sopstvenu lepotu. Unutra�njom refleksijom Prirode, �iva biãa su u stanju i da do�ive

esencijalnu spoznaju o tome koliko je va�no uoèavanje puteva izmeðu razlièitih

* U ovoj teoriji se smatra da je u dinamièkim kru�nim uzroèno-poslediènim vozovima i razlog lakog navikavanja �ivih biãa na bilo koja dejstva sredine, te njihovih sposobnosti percepiranja samo razlika, kao i

bezgraniènih saznajnih domena svakog biãa, èak i posredstvom samo unutra�njih, reflektivnih spoznaja59.

101

do�ivljaja sveta iz okvira razlièitih biãa, te i o beskrajnoj vrednosti i bliskosti podsticanja raðanja sveta Lepote, mira i tolerancije u svakome od nas. Do tada, svako novo saznanje

o va�nosti misli i reèi, smisla i harmonije je po jedan d�inovski korak na putu istinskog

napretka �ivog sveta. Jo� dve bitne definisane osobine �ivih biãa iz okvira sistemske teorije, koja je bez

uvoðenja kvantne svepovezanosti do�la do zakljuèka o istovremenoj celovitosti i

samostalnosti, te ekopovezanosti i jedinstvenosti �ivih biãa, su samo-obnova, odnosno sposobnost �ivih biãa da konstantno obnavljaju i recikliraju svoje komponente dok

zadr�avaju integritet celine; i samo-transcendencija, odnosno sposobnost kreativnog pru�anja izvan fizièkih i mentalnih granica u procesima uèenja, razvoja i evolucije.

Veãina �ivih biãa poseduje hijerarhijsku ureðenost sa vi�e nivoa (...organizam, organi,

tkiva, ãelije...) u okviru koje su naizgled nepromenljive strukture postojane u uslovima

stalne razmene komponenti na ni�im nivoima ureðenosti. Tako �iva biãa stalno

obnavljaju svoje ãelije, koje stalno obnavljaju svoje komponente, koje stalno obnavljaju svoja sastavna hemijska jedinjenja itd. �to deo Prirode pripada vi�em stupnju

organizacije i kompleksnosti, to je njegov period recikliranja du�i, te se tako biohemijski

makromolekuli obnavljaju znatno èe�ãe od ãelija, koje se obnavljaju èe�ãe od �ivih biãa,

koja su opet postojana kraãe od planetarne biosfere koja je komponenta organizacije jo�

postojanijih zvezda, Galaksija itd. Putanje informacija koje se prenose izmeðu nivoa

organizacije �ivih biãa su nelinearne i pru�aju se izmeðu svih nivoa i u svim pravcima.

Emergencija holistièkih osobina rezultuje u stvaranju novih kvaliteta koji su bili

nepostojani u stanju koje je prethodilo nastanku emergentne osobine. Ovakve karakteristiène holistièke pojave koje predstavljaju kreativni napredak Prirode, imanentne su u �ivom svetu i ne mogu se eksplicitno objasniti ili predvideti redukcionistièkim

modelima. Osnovna karakteristika samo-organizacionih naèina funkcionisanja �ivog sveta su

nelinearne kru�ne logièke strukture sa povratnim spregama. Dok smo tokom edukacije

uglavnom uèili da baratamo sa linearnim modelima stvarnostima, moramo shvatiti da su

oni izuzetna retkost u �ivome svetu, gde je praktièno sve podlo�no kru�noj logici. Jedan

od najva�nijih razloga za�to se u �koli malo dru�imo sa kru�nim logièkim sistemima je u

njihovoj slo�enosti, te i u èinjenici da su oni samo u retkim sluèajevima matematièki

re�ivi. Bitna razlika izmeðu robota i �ivih biãa, gde obe klase pokretnih tela koriste

povratne sprege za funkcionisanje, je u tome �to ma�ine i svi kibernetièki sistemi tra�e

optimalni put kreãuãi se ka zadatom cilju, dok su �iva biãa jednostavno na Putu. Veãina

na�ih nesvesnih procesa su kibernetièki u smislu da ukljuèuju povratne sprege. Ukoliko stojimo nama nije cilj da stojimo, veã nesvesno primenjujemo povratne sprege izmeðu

naredbi mozga i èulnih percepcija. �to vi�e ciljeva nosimo u svesti, to vi�e ometamo

prirodne samo-organizacione procese imanentne u nama. Biti u svesti na stanju Puta znaèi biti od slikovitih i jezièkih misli imenovanja okrenut meditativnom stanju

spontanog jedinstva sa Prirodom. �iva biãa se sa svojim imanentnim samo-organizacionim principima

suprotstavljaju poveãanju entropije putem fenomena kao �to su metabolizam, osetljivost na spolja�nje informacije, rast, multipliciranje i homeostaza. �ivi svet tako predstavlja u

skladu sa drugim zakonom termodinamike, retka kosmièka ostrvca u kojima postoji

homeostatska dinamièka ravnote�a, odnosno ravnote�a u kojoj ne postoji stalni otklon ka stanju termodinamièke ravnote�e, stanju maksimalne entropije, a minimalne unutra�nje

102

energije. Ipak, liniju koja bi razdvajala �ivi i ne�ivi svet nije tako lako povuãi. Ne�ivo

telo je po definiciji ono kome nedostaju slobodna energija (ona energija koja se potencijalno mo�e prevesti u rad) i pokretna povr�ina. Meðutim, virusi se smatraju

�ivima, iako sami po sebi predstavljaju samo slo�ene kristale, kojima je potrebno drugo

�ivo biãe za ukljuèivanje u termodimanièki otvorene procese u kojima je moguãe

odr�avanje slobodne energije i osvajanje pokretne povr�ine. Danas se zvanièni trenutak

nastanka �ivota na na�oj planeti, stoga, èesto pomera od nastanka prve ãelije do nastanka

prve genetske �ifre, te dalje do nastanka prve dvoslojne polupropustljive membrane ili èak do prvih autokatalitièkih

* reakcija slo�enih hemijskih jedinjenja. U Prirodi ima,

takoðe, mnogo stvari sa slobodnom energijom i pokretnim povr�inama koje se spontano

samo-organizuju u sisteme kao �to su atomi, molekuli ili kristali, a koje se u uobièajenom

kontekstu do�ivljavanja Prirode smatraju ne�ivim telima. Struktura neorganske materije

svuda oko nas je takva da se kroz nju gotovo uvek mo�e zapaziti kako protok materije,

tako i energije, uprkos odr�avanju karakteristiène forme. Prirodni vodeni tokovi, plamen sveãe, zvuk vodopada, talasasta povr�ina mora ili oblici oblaka predstavljaju prirodne

pojave kod kojih je oèigledna stalna promenljivost materijalnog sadr�aja uprkos

odr�avanju tipiène forme. Sistemi se uop�teno mogu definisati kao tela koja su dovoljno pokretljiva da bi se

mogla organizovati u hijerarhijske ureðenosti, stvarajuãi nivo gde mogu slobodno

interagovati, te tako i organizovati svoju aktivnost u odnosu na okolinu. Ova automatska organizacija je sveop�ta karakteristika materijalnih tela i njena èudesnost se iz

redukcionistièkih vidika èesto negira i/ili pojednostavljeno opisuje zakonima koji samo sa

jednog aspekta stoje u funkciji njihovog opisa. Zamislimo da smo pome�ali gasove

vodonika i kiseonika �eleãi da oni hemijski izreaguju i daju kao rezultat vodu. Da bi se ova reakcija spontano odigrala molekuli vodonika i kiseonika moraju imati dovoljno velike kolièine energije, �to se posti�e podizanjem pritiska i/ili temperature do odreðenog

opsega. Meðutim, ukoliko je kretanje pojedinaènih molekula nasumièno, odnosno

takozvano braunovsko (kao kada èesticu pra�ine stavimo na vodenu povr�inu), samo mali

deliã molekula reaktanata sa odgovarajuãim osobinama koje uslovljavaju odigravanje

hemijske reakcije bi na�ao svog partnera i formirao molekul vode u kratkom vremenskom intervalu trajanju eksplozije. Eksperimentalna èinjenica da se u ovakvim uslovima ipak

spontano formira voda kao proizvod reakcije stavlja nam do znanja da i u podruèju

materije koja se smatra ne�ivom i ne samo-organizujuãom, postoje faktori koji indukuju

spontanu reakciju u �eljenom maniru38.

Nelokalna holostvarnost, èiji se samo mali deo preslikava u stvarnosti koju

opa�amo, je sigurno zaslu�na za ovakvu inteligentnu ureðenost koja poèiva u samoj

materiji, a koja je i dalje neshvatljiva misterija za redukcionistièku nauku. Za samo-organizacione procese se danas èesto smatra da su postojani na svim nivoima materije, te

povezani sa interakcijom kvantnog holosveta sa detektabilnom materijom (koja je posledica procesa holosveta), koja daje svet oko nas i sam �ivot. Poznato je da drugi

zakon termodinamike prestaje da va�i na subatomskom nivou, s obzirom da atomi sami

po sebi odr�avaju stanje visoke organizovanosti sve dok se ne izlo�e visoko-energetskim interakcijama, kao na primer u jezgrima zvezda ili atomskim akceleratorima.

* Autokatalitièki sistemi predstavljaju nizove isprepletanih reakcija èiji je krajnji proizvod isti kao i polazno

stanje sistema. Za razliku od DNK kojoj su neophodni molekuli RNK i razni enzimi za proces replikacije, u pogodnom hemijskom okru�enju RNK se mo�e autokatalitièki samo-replicirati.

103

Rasporeðivanje elektrona po energetskim nivoima, kvantni prelazi i bogate interakcije

izmeðu njegovih subnukleonskih komponenti se mogu sagledati kao detektabilni efekti

samo-organizacionih procesa u sistemu atoma. Ukoliko se èestica, kao �to je na primer

elektron, nalazi u stacionarnom stanju, njena ukupna energija se odr�ava konstantnom, ali

postoji stalna razmena energije izmeðu njene kinetièke, potencijalne energije i energije

èestice u odnosu na holosvet, koja je poznata kao kvantno-potencijalna energija. Ova razmena energije se odigrava u samom elektronu, te stoga dovodi do jednog vida fundamentalnije samo-organizacije nego �to je to ona koja se odigrava na

makromolekulskim i ãelijskim nivoima. Zanemarujuãi èinjenicu da je elektron neodvojiv

od takozvanog holosveta koji mu daje pojavnost, èini nam se da elektron sam sebe

organizuje, premda to zapravo èini fundamentalniji implicitni svet koji je izvor èitavog

sveta. Stoga se èak i na osnovu jo� stro�ije definicije �ivih sistema kao sistema èija

termodinamièki otvorena organizacija nije odreðena iskljuèivo faktorima sredine, ples

Prirode na nivou holosveta koji pru�a pojavnost svemu postojeãem ne mo�e smatrati

delom inertnog sveta, veã njegovim bo�anskim izvorom. Primenjena znanja samo-organizacionog �ivog sveta i nauke su kvalitativno

razlièita. Kao �to je poznato, nauèni pristup opisivanju sveta te�i kori�ãenju �to manjeg

broja kvaliteta, èijom bi se kvantifikacijom i proraèunima u skladu sa pretpostavljenim zakonitostima, pojave mogle predviðati u doglednom opsegu. S druge strane, svaki novi

aspekt sagledavanja stvarnosti unosi nove, raznovrsne i obogaãujuãe kvalitete u njen

opis, te beskonaèna, potencijalna raznolikost inteligentnih perspektiva raða svest o

postojanju neogranièeno velikog broja kvaliteta. Dok se u domenima redukcionistièke

nauke te�i �to preciznijoj specifikaciji forme (�to logièno proizilazi iz percepcije na bazi

razlika), holistièki pogled na svet vodi uoèavanju procesa, odnosno putanja koje se pru�aju oko nas, a koje predstavljaju izvore smislenosti kojoj sva �iva biãa u svom

odgonetanju kosmièkih tajni te�e. Forma materije koja saèinjava svet je, iz perspektive

modernih nauènih shvatanja, nezamisliva bez procesa koji joj pru�aju pojavnost, te je

dakle svaka forma u svojoj osnovi proces. Naravno, redukovanje svih formi na procese bi bio jedan vid redukcionizma, slièan poku�ajima savremenih teorija ujedinjenja da sve

takozvane primarne kvalitete percepcije ukine njihovim svoðenjem na atomske procese.

U svakom sluèaju, po�to je forma �ivih biãa (ili bilo kog objekta, ukljuèujuãi i

tehnologije) besmislena bez procesa koji se u okvirima njene strukture iniciraju i odigravaju, danas je neophodna svest o jedinstvu forme i putanja koje stoje u njenoj osnovi i koje se kroz nju samu raðaju.

U mnogim savremenim nauènim teorijama izvela se jedinstvenost izmeðu

naizgled suprotstavljenih i nespojivih svojstava. U okvirima teorije relativnosti gube se antiteze izmeðu kretanja i mirovanja, slièno kao i izmeðu mase i energije. Talasi i èestice

iz vidika kvantne teorije predstavljaju komplementarne aspekte materijalne stvarnosti, a kontrast izmeðu strukture i procesa nestaje na atomskom nivou ispod koga entiteti postaju

praktièno nerazluèivi od svoje sredine. �iva biãa, povrh svega, predstavljaju strukture

koje su istovremeno ekspresije i nosioci kontinualnog toka materije i energije. I Um i Priroda predstavljaju sliène, naizgled razdvojene celine, ali koje su postojane samo u

stanju meðusobnog jedinstva. Dehumanizovana taèka gledi�ta savremene nauke stoga

predstavlja samo jednu stranu opisivanja stvarnosti i radi pru�anja holistièkih odgovora

na su�tinska pitanja inteligentnih biãa, ona mora u sebe inkorporirati i suprotan aspekt

koji predstavlja �iroko kvalitativno sagledavanje stvarnosti iz pogleda �ivih biãa.

104

Nauèna metodologija je zasnovana na ideji o reproducibilnosti i univerzalnosti

prouèavanih pojava (umesto neponovljivosti i jedinstvenosti, kao u svetu lepoga) koje bi

se potpunim poznavanjem prirodnih zakonitosti mogle predvideti. Meðutim, sa otkriãem

nepredvidljivog pona�anja entiteta na nivou kvantnog sveta, strogi mehanistièki

determinizam nauènih shvatanja je morao biti zamenjen sa statistièkim determinizmom,

premda je veoma moguãe da ãe nakon otkriãa niza nepredvidljivih pojava koji potièu iz

ontolo�ki dubljih nivoa holosveta, nauka vremenom prilagoditi svoju metodologiju

indeterministièkom pogledu na svet i preuzeti funkcionalnost, odnosno smislenost*,

slièno kao �to bi i svrha trebalo da bude zamenjena pojmom ureðene svepovezujuãe

smislenosti) �ivog sveta, koji svoja znanja projektuje na ogranièene klase pojava koje

susreãemo u �ivotu, ali sa sjajnim transcendentalnim pogledom u daljinu, u svet iz koga

potièemo i koji kvantitativni dokazi ne mogu dotaãi, premda je on svuda oko nas. Mnogi regulacioni mehanizmi �ivota na Zemlji mogu posedovati svoje poreklo u

samo-organizacionim dejstvima sa planetarnog nivoa, te se stoga èesto govori o Zemlji

kao o �ivom biãu, popularnoj Gaji55,**. Uop�te, metabolièki ciklusi i nelinearna kretanja

materije koji su znaci �ivota u pojedinaènim organizmima poseduju analogna kretanja u

obliku kru�enja vode, hrane, kiseonika, ugljenika, azota i drugih formi materije i energije

na nivou èitave planetarne biosfere, odnosno Gaje. U ovim ciklusima nisu ukljuèeni samo

planetarni elementi �ivog sveta, veã i mora, okeani, vazduh, zemlji�te i stene, te se stoga

sa nivoa Gaje i ono �to se iz vidika savremene nauke podrazumeva ne�ivom Prirodom

vidi kao esencijalni deo njenog postojanja. Samo-organizacione putanje koje se primeãuju sa nivoa Gaje, ucrtane su i u svim njenim �ivim biãima, te je tako i celina

Prirode prisutna u svakom njenom biãu. Poznato je da se toplota koja dolazi do Zemlje sa Sunca vremenom poveãavala,

dok je temperatura na Zemlji morala ostati u odreðenim granicama, koje svakako moraju

biti uske kao i danas kako bi �ivot na njoj opstajao i evolutivno se razvijao. U okviru

hipoteze o Gaji va�i shvatanje da se Zemljin albedo (koeficijent refleksije svetlosti) menjao sa vremenom, posredstvom igre visoko reflektivnih oblaka i gleèera ili

infracrveno apsorbujuãih molekula, te se na taj naèin temperatura na Zemlji odr�avala

konstantnom uprkos promenama u fluksu Sunèeve svetlosti ka njoj. I mnoge druge

osobine Zemlje kao �to su neravnote�ni hemijski sastav atmosfere, sadr�aj soli i pH u

morima, kao i raspodela elemenata u tragovima u biljkama i �ivotinjama, odr�avale su se

konstantnim i pored promena u okru�enju Zemlje, �to ukazuje na planetarne samo-organizacione putanje, odnosno na neraskidive povezanosti èitavog �ivog sveta na Zemlji

i u okviru nje. I evolutivni procesi su neodvojivi od èitave biosfere (kako od èoveka tako

i od njegove okoline), te je postojanje samo-organizacionih efekata prirodne selekcije na planetarnom, te dalje i na kosmièkom nivou normalno oèekivati, posebno zbog èinjenice

da se selekcija gena odigrava na nivou èitave populacije. Mnogi suptilniji mehanizmi,

koji su praktièno skriveni za na�a konvencionalna èula, kao �to su kosmièke èestice ili elektromagnetna polja u vidu stojeãih planetarnih elektromagnetnih talasa, kao �to su

prirodni ritmièki elektromagnetni signali ultra niskih frekvencija (0 � 100 Hz) u prostoru

* Funkcionalnost je tipièno mehanistièki pojam, i u holistièkim okvirima bi trebalo da bude zamenjen sa

pojmom organizacije (kao esencijalnim relacijama koje impliciraju postojanje date organizacije. ** Ovim imenom su stari Grci imenovali Majku Zemlju.

105

izmeðu Zemljine povr�ine i jonosfere, poznati kao �umanovi talasi*, mogu imati fizièka

dejstva u �ivom svetu, sa poreklom u implicitnoj stvarnosti imanentnoj u svoj materiji, a

sa ulogom odr�avanja �ivog sveta na putu stalne evolucije. �iva biãa su harmonizovana ritmièka biãa, s obzirom da predstavljaju kvazi-

stabilne manifestacije »kvantnog mora«, postojane zahvaljujuãi dinamièkom plesu

kvantnog sveta, koga karakteri�u oscilacije, vibracije, fluktuacije i talasi. Pojava èestice

na nekom mestu znaèi da se u odgovarajuãoj oblasti prostora javljaju lokalizovane

oscilacije usled koje nastaju sve osobine koje karakteri�u datu èesticu iz ljudskih

saznajnih perspektiva. Procesi samo-organizacija �ivog sveta pro�eti su ritmièkim

metabolièkim procesima na svim nivoima, a i njihove interakcije sa okolinom karakteri�u

se ritmièkim procesima, bilo da su to boja (odnosno, frekvencija), dinamika i tempo govora, ritmika kretanja, gestova i sl. Procesi percepiranja su takoðe ritmièki, s obzirom

da na� mozak prevodi informacije o boji kao frekvenciji svetlosti u ritmièke elektriène

pulseve neurona, dok se postojanje sliène ritmièke obrade informacija primeãuje i sa

drugim èulnim opa�ajima, bilo da su to slu�anje, dodirivanje ili mirisanje. Stoga se ljudi,

zaista kao i ceo svet, mogu smatrati muzikom, odnosno ritmom, posebno jer i u osnovi harmoniène muzike postoji ritam, odnosno sklad izmeðu tonova razlièitih frekvencija,

odnosno zvuènih oscilacija razlièitih ritmova. Uz ritmiènost �ivog sveta, kao i èinjenicu da se svi biolo�ki procesi odigravaju u

funkciji elektromagnetnih interakcija, iako su to najèe�ãe interakcije izmeðu

nenaelektrisanih entiteta, ali u okviru kojih postoji odstupanje od sferno simetriène

raspodele naelektrisanja, normalno je oèekivati da i �umanove frekvencije, kao i svi

drugi elektromagnetni talasi, koje u velikoj meri i sam �ivi svet stvara, imaju uticaj na

�ivotne biohemijske procese. �umanove frekvencije penetriraju telo u meri veãoj od 90

%, dok ih se oko 6 % apsorbuje od strane rezonantnih telesnih oscilatora, za koje se zna da se pribli�no poklapaju sa veãinom kreativnih mo�danih EEG frekvencija, poznatih kao

-talasi. -talasi obuhvataju mo�dane elektromagnetne frekvencije izmeðu 7 i 12 Hz,

generi�u se i u REM fazi spavanja, kao i tokom blago meditativnih stanja, a usled

opse�nog uèestvovanja neurona u njima, ovi talasi globalno cirkuli�u èitavim mozgom i

izazivaju stanje opu�tenosti, karakteristièno i za konstruktivno uèenje i kreativne uvide u

podsvesne misaone procese. �umanove prirodne frekvencije su bliske i frekvencijama

elektromagnetnih talasa u opsegu takozvanih -talasa od 4 � 7 Hz, koji su karakteristièni

za san i duboka stanja meditacije, te stanje okrenutosti od èulnog opa�anja ka unutra�njim

nauèenim i umemorisanim predelima. -talasi se svakodnevno pojavljuju u trenutku buðenja, jer predstavljaju efekte prelaznih mo�danih aktivnosti od onih koje se

odigravaju u snu sa frekvencijama ispod 4 Hz ka intenzivnijim u budnom stanju aktivne percepcije. I druga elektromagnetna polja indukovana aktivno�ãu Sunèevih pega i drugih

zvezda, Meseca, Zemljinog geomagnetnog polja, te postojanjem celokupne biosfere mogu uticati na �ivotne procese. Meðutim, po�to èitava materija pluta na »kvantnom

* Atmosferski prostor izmeðu veoma provodnih èvrste povr�ine Zemlje sa jedne i jonosfere sa druge strane

(potencijala od oko 200 000 Volti) se mo�e zamisliti kao rezonantna �upljina sa elektriènom strujom koja

potièe od oko 2000 oluja sa grmljavinom svakog trenutka na planeti, i koja kao posledicu ostavlja Zemljine elektromagnetne oscilacije u vidu takozvanih �umanovih talasa sa najintenzivnijim frekventnim opsegom u

rasponu od 6 do 50 Hz, kao i sa najèe�ãe najintenzivnijom rezonancom na 7,83 Hz. Jonosfera sa sve �umanovim talasima se èesto smatra izvesnim vidom manifestacije dinamièke memorije globalnog

planetarnog �ivota.

106

moru«, tada se kako hologramski implicitni red koji stoji u osnovi svih fizièkih polja i

èestica, tako i suptilne interakcije koje su �iva biãa u stanju da primaju posredstvom

vakuumskih domena, mogu do�iveti kao znatno fundamentalniji, te mo�da i nebeski

uticaji na poredak �ivog sveta u Kosmosu. U svakom sluèaju, inteligentna biãa su u

svakom trenutku kao zvezdanom pra�inom obasuta bezmernim prirodnim uticajima, te s pravom mo�emo smatrati da je proces �ivotne samo-organizacije stohastièki proces u

okviru koga se �elje i te�nje biãa ispunjavaju spontanim izborima informacija iz sredine

na koja ãe ona strukturno reagovati i tako definisati kako sopstveni, tako i globalni evolutivni Put. Uèenje kao evolucija

Darvinova teorija evolucije imala je revolucionarni uticaj na ljudske ideje o svom

poreklu i nastanku, prvenstveno usled toga �to je na mesto ideje o statiènom,

raznovrsnom i dizajniranom svetu, postavila ideju o nastanku savr�enijih formi �ivota od

manje savr�enih*, analogno redukcionistièkom principu gde se svaki kompleksni detalj

sveta mo�e predstaviti pomoãu manje kompleksnih, elementarnijih entiteta. Ovakva slika

nastanka �ivota je u oèiglednoj kontradikciji sa drugim zakonom termodinamike, na

osnovu koga su u svim termodinamièki zatvorenim sistemima fizièki procesi spontano

usmereni ka postizanju stanja termodinamièke ravnote�e, koje odgovara i stanju

maksimalne entropije, odnosno maksimalne neureðenosti sistema. Evolutivni razvoj

�ivog sveta na na�oj planeti u smeru poveãane ureðenosti (manje entropije), od vrele

homogene mase do prisustva raznovrsnih �ivih vrsta, stoga, sa taèke gledi�ta klasiène

nauke, predstavlja zaista èudo. Nastanak �ivota je podjednako neverovatan za savremena

nauèna shvatanja, kao i pojava da, na primer, neka na�a stara knjiga postane odjednom,

sama po sebi, nova novcijata. Slo�eni hemijski elementi postojani na planeti Zemlji, neophodni za nastanak i

odr�avanje �ivota, mogli su da nastanu samo u zvezdama, ukljuèujuãi i barem jednu

eksploziju supernove koja je najèe�ãe toliko velika da svojim sjajem preplavi èitavu svoju

matiènu Galaksiju. Stoga, svaki put kada se zagledamo u neku daleku, nebesku zvezde, mo�emo je slobodno do�iveti kao stvarnu sliku buðenja nekih buduãih klica �ivota,

razmi�ljanja i radosnih trenutaka. Meðutim, sama inicijacija �ivota, u vidu prvih samo-organizacionih i samo-obnovljivih molekulskih sistema sa svom naknadno razvijenom kompleksno�ãu, raznovrsno�ãu, inteligencijom i sposobnostima odr�avanja homeostaze, i

dalje je misterija u teorijama evolucije. Premda postoje ideje o tome da su klice �ivota

do�le na na�u planetu iz kosmièkih prostranstava, verovatno na repu neke komete, trenutno op�te prihvaãena teorija zaèetka samo-replikativnih biomolekulskih procesa zasnovana je na pretpostavci o nastanku �ivog sveta po mehanizmu nasumiènih

elektriènih pra�njenja izmeðu oblaka i Zemljinog tla. U ovakvim visoko-energetskim uslovima su nastale prve aminokiseline, gradivne jedinice proteina, makromolekula èija

je izuzetna kompleksnost neophodna za postojanje raznovrsnog i slo�enog sveta kao �to

je ovaj kome danas prisustvujemo. Savremena otkriãa o postojanju ureðenosti u samo-

* Po biblijskom predanju, svet je nastao od savr�enijih ka manje savr�enim formama, a shvatanja po kome

je pojavni svet nastao iz sveobuhvatnijeg holosveta, te kolapsima kosmièke talasne funkcije u kojoj su

sadr�ana sva moguãa potencijalna stanja Kosmosa, ne protivureèi ovome.

107

organizacionim nelinearnim sistemima udaljenim od termodimanièke ravnote�e nam

sugeri�u da tako drastièni energetski dogaðaji kao �to su svetlosne munje mo�da i nisu

neophodni, jer je sama Zemlja u svom prebiotièkom dobu bila pogodna za nastanak

slo�enih molekula od kojih su neki postali katalizatori niza hemijskih reakcija, te su tako uspostavili u nedogled pru�ajuãu evolutivnu petlju �ivota.

Darvinova teorija evolucije je zasnovana na dva problematièna mehanizma: prvi

su nasumiène mutacije, odnosno sluèajne varijacije genetskih �ifri, dok je drugi proces

prirodne selekcije, u okviru koga je borba za opstanak glavni princip samoodr�anja, te

produ�enja �ivota dela ili celog datog genetskog materijala. Problem me�anja èitavog

genoma tokom reprodukcije pretpostavljen od strane Darvina prevaziðen je otkrivanjem

gena kao nepromenljivih jedinica nasleða. Otkriãe o rekombinovanju, ali ne i deljenju

gena tokom oploðavanja, predstavljalo je jedno od osnovnih temelja na kome je kasnije

sazdana redukcionistièka paradigma genetskog determinizma. Procesi genetskih mutacija i prirodnog odabiranja moraju biti sastavni deo svake teorije evolucije, ali je njihov mehanizam, postuliran od strane Darvina, delimièno pogre�an, i imao je stra�ne posledice

na shvatanja vrednosti i smisla �ivota na na�oj planeti. U Darvinovoj teoriji evolucije se smatra da se genetske mutacije koje vode

razvijanju novih vrsta, odigravaju u procesima sluèajnog pogre�nog prepisivanja genetske

�ifre tokom njene replikacije. Nasumiène varijacije genetskog koda, nikako ne mogu da objasne nastanak inteligentnih vrsta tokom evolucije usled male verovatnoãe pogaðanja

taèno onih varijacija koje bi kroz nizove biljnih i �ivotinjskih vrsta dovele do pojave biãa

sliènih èoveku. Takoðe, nastajanje lokalnih uslova za kretanje sistema ka stanju veãe

ureðenosti je fizièki moguãe jedino u prisustvu izvesnih organizacionih faktora, kao �to

su, u sluèaju kristalizacije materije, elektronska stanja u atomima, te sile koje figuri�u

izmeðu èvorova kristalne strukture i sl. Meðutim, postojanje bilo kakvih organizacionih faktora se u Darvinovoj teoriji evolucije eksplicitno negira pod pretpostavkom genoma kao skupa gre�aka u prepisivanju genetske �ifre. S druge strane, na osnovu kibernetièkih

razmatranja je pokazano da je postojanje izvora nasumiènosti neophodan preduslov za

nastajanje neèega novog u sistemu5. Meðutim, nasumièni element evolutivnog sazrevanja

mora posedovati i svoj stohastièki element, �to znaèi da se more sveop�tih informacija

nenasumièno filtrira i zadr�avaju se samo one koje zadovoljavaju odreðene uslove koje

postavlja sam organizam. Da bi uskladile ideju o nastanku op�tih novih vrsta za koje je

neophodno imati nasumièni izvor informacija sa religijskim predanjima o smislenom i

nenasumiènom nastanku �ivota, originalna Darvinova i moderna neo-darvinovska* teorija evolucije bi morale, naspram pretpostavljene nasumiènosti genetskih varijacija, izabrati

izvesnu nenasumiènost koja se oèigledno reflektuje na mehanizmima samo-organizacije �ivog sveta.

Kada bi se evolucija odigravala po principu apsolutne nasumiènosti, sam �ivot

nikako ne bi mogao da nastane za 4,5 milijardi godina na koliko se procenjuje starost Zemlje. Centralna ideja oko koje se vrti Darvinova teorija evolucije da su nasumiène

mutacije genetske �ifre koje se de�avaju kao sluèajne gre�ke u procesima samo-

* Neo-darvinovska teorija evolucije, u okviru koje je u odnosu na originalnu Darvinovu teoriju, uz borbu za opstanak kao primarni mehanizam prirodne selekcije, ukljuèen i kapacitet reprodukcije kao faktor direktno

srazmernog uticaja, predstavlja trenutno jednu od najpopularnijih darvinovskih interpretacija postanka ljudskih biãa. Pod neo-darvinovskom teorijom evolucije se podrazumeva, takoðe, i sinteza Darvinove

teorije evolucije i genetskih otkriãa definisanih u okvirima paradigme genetskog determinizma.

108

replikacije DNK lanaca u osnovi evolucije �ivih vrsta, neodr�iva je ukoliko uzmemo u

obzir da je postotak ovih gre�ki u vremenu nedovoljan da bi se objasnila dana�nja

raznovrsnost �ivota. Kada bismo pitanje nastanka sagledali u jo� op�tijim okvirima, do�li

bismo sigurno i do niza fizièkih konstanti (koje se ne mogu izvesti ni iz jedne teorije za

sada) koje figuri�u u nauènim mapama osnovnih zakona Kosmosa, a koje su toliko

precizno »pode�ene« da bi u sluèaju minimalnog odstupanja bilo koje od njih u odnosu na konstantnost ostalih, do�lo do nepovoljnog odnosa osnovnih prirodnih sila, �to ne bi

dovelo do prilika za nastanak �ivota. Mnoge prirodne konstante u nauènim formulama,

kao na primer masa Kosmosa, masa i naelektrisanje elektrona, brzina svetlosti, kosmolo�ka, gravitaciona ili Plankova konstanta neke su od tih velièina. Spontano

pronala�enje samo jednog od oko 1060 moguãih konformacija proteinskih molekula,

poznato kao Levintalov paradoks, predstavlja jo� jedan primer postojanja samo-organizacionih efekata u materiji koja se danas u okvirima konvencionalnih nauènih

shvatanja ne smatra �ivom i inteligentnom. Naime, ukoliko bi protein nasumièno tra�io

svoju nativnu, jedinu biolo�ki aktivnu konfiguraciju brzinom od oko 1013 provera stanja u sekundi, oko 1030 vremena trajanja Kosmosa bi u proseku proteklo pre nego �to bi je on

na�ao. S druge strane, poznato je da je denaturisanom proteinu potrebno izmeðu nekoliko

milisekundi i nekoliko sati da povrati svoje nativno stanje. Ovakve pojave neizostavno indiciraju nenasumiènost i postojanje sveop�tih organizacionih uticaja, kako u �ivim

biãima, tako i u samoj materiji. Sledeãi problem u darvinovskim teorijama evolucije je postojanje prirodne

selekcije u okviru koje je nasumièna borba za opstanak kljuèni faktor u odluèivanju koji

ãe genetski materijal opstajati u biosferi i prenositi se na potomstva. Ne samo �to se u

savremenom dru�tvu ovakva ideja preslikava na prevladavanje kompetencije nad

kooperacijom, odnosno na prevladavanje uticaja ega u odnosu na zajednièke ciljeve koji

idu u prilog dobrobiti celog èoveèanstva i buduãih generacija, veã se u sistemskoj teoriji

pokazuje da primena ovakvih shvatanja podeljenosti izmeðu subjekta i ostatka sveta

neizostavno dovodi do razaranja jedinstvene globalne samo-organizacije, a time i do razaranja same biosfere, te i samih na sebiènu borbu za opstanak orijentisanih jedinki.

Prihvatanjem darvinovskog pogleda na proces evolucije, va�nost kulturnog napretka i

duhovnog bogaãenja posredstvom umetnosti i kreativnih uvida u prirodnu stvarnost se zanemaruje i naspram njega se nagla�ava surovo takmièarsko sukobljavanje kao pokretaè

toèka evolucije. Redukcionistièka shvatanja Darvinove teorije evolucije se danas

odra�avaju na eksploatisanje èitave okoline, �to je oèigledna posledica dominacija te�nji

ka zadovoljavanju sopstvenih razloga, potreba i �elja nad sve�ãu o sveukupnom i

zajednièkom evolutivnom napretku. U suprotnosti sa darvinovskim pogledom na Prirodu u okviru koga nasumiènost i

borba za opstanak dominiraju usmeravanjem evolutivnih puteva, poznato je da je simbioza jedan od osnovnih naèina ko-evolucije vrsta57. Proces DNK rekombinacije prisutan je u bakterijskom kraljevstvu gde pojedinaèni mikroorganizmi imaju pristup

jednom zajednièkom genetskom materijalu i oko 15% genetske �ifre svakodnevno

zamene (dok je samo oko 1% njihove genetske �ifre permanentan), u èemu je i tajna

njihove izuzetne adaptivnosti. U �ivom svetu su postojane, meðutim, i dugotrajnije

simbioze o èemu svedoèi i prisustvo samostalno obnavljajuãih mitohondrija (takozvanih

energetskih generatora ãelija, koji poseduju sopstveni genetski materijal) i drugih

ãelijskih organela u veãini eukariotskih ãelija, odnosno ãelija koje poseduju ãelijsko

109

jezgro. Sposobnosti ritmièkog menjanja oblika i brzog kretanja ãelija, nastanak

hloroplasta, ãelijskih organela biljaka koje su u stanju da izvode proces fotosinteze,

koordinacija i zadivljujuãa slo�enost svih ãelijskih »komponenata«, nastanak

luminiscentnih riba, kravljeg mleka, mikrotubula, ãelijskog jezgra eukariota i uop�te

slo�enijih, vi�eãelijskih vidova �ivota posledica je simbiotièke evolucije. Stoga se

evolutivni nastanak sveta nikako ne mo�e zami�ljati kao kompetitivna bitka, veã samo

kao posledica poistoveãujuãe i sveprihvatajuãe Ljubavi imanentne u Prirodi. Pogledajmo za trenutak jedno drvo. Sve ãelije drveta sadr�e specifiène organele �

hloroplasti, koje im omoguãavaju da uèestvuju u procesima fotosinteze, odnosno da

pomoãu energije koju nosi Sunèeva svetlost sjedinjavaju molekule ugljen dioksida i vode u molekule ugljenih hidrata, koje kasnije neki heterotrofni organizmi mogu koristiti za svoju ishranu. Hloroplasti koje danas poseduju biljke i alge, nekada davno su bile samostalne fotosintetièke cianobakterije (mrko-zelene alge) koje su se simbiotièki

prisajedinile sa nekom drugom, eukariotskom �ivom vrstom, èime je evolucija svih

slo�enijih vidova �ivota postala moguãa. U obavljanju procesa fotosinteze, drvo

uèestvuje u planetarnim kru�enjima ugljenika i kiseonika èineãi tako i opstajanje samog �ivota za deliã povoljnijim. Meðutim, bezbrojne klasifikacije �ivog sveta koje, pru�ajuãi

se u nedogled, vode ka uoèavanju sve veãe raznovrsnosti �ivota i moguãih tokova

evolucije na na�oj planeti, u sebi sadr�e imanentno insistiranje na sterilnoj odvojenosti �ivih biãa meðu sobom, i to usled zanemarivanja veza jedinstvenosti koje se pru�aju

izmeðu najrazlièitijih �ivih vrsta, i uloga svih, i najmanjih i najneuoèljivijih biãa na

opstanak i dalju evoluciju na�e biosfere. Svako drvo, slièno kao i sva druga biãa, nije u

stanju da opstane neukljuèeno u globalni tok samo-obnavljajuãih �ivotnih procesa. Stoga,

ono predstavlja kuãu raznovrsnih kolonija mrava, li�ajeva i bakterija, mo�da parova

veverica, te nekih drugih biljaka, kao �to su mahovine ili puzavice, a podr�ava, èesto i

poneko gnezdo sa sve mladim ptiãima. Za tanke niti njegovog korena koje se pru�aju u

zemlji�te radi crpljenja minerala i vode, vezane su dragocene bakterije koje vezuju azot iz

vazduha u molekule amonijaka, koji se zatim u �ivotnim procesima drveta pretvaraju u

aminokiseline, sastavne jedinice proteina. Tako je svako drvo i aktivni i esencijalni uèesnik u ciklusima biogeohemijskog kru�enja azota. Jo� od kada su biljke pre�le sa mora

na kopno, pre oko 500 miliona godina, traje njihova simbioza i sa raznim vrstama gljiva. Naime, gljive, koje su simbiotièki vezane za korene biljaka, omoguãavaju im znatno

efikasnije skladi�tenje azota, te sulfatnih i fosfatnih jona, koji su u obilju prisutni u

morima, ali ne u tolikoj meri i na kopnu. I povrh svega, drvo na svojim listovima isparava vodu, jer se samo na taj naèin mo�e inicirati lanèani proces meðuãelijske osmoze putem

koga se voda crpi u korenu i provodi kroz èitavo stablo, sve grane i listove. Na ovaj naèin

je drvo ukljuèeno i u planetarne cikluse kru�enja vode izmeðu �ivih biãa, vazduha,

oblaka, mora i okeana. Stoga, ako pogledamo �ivotne procese na�eg ekosistema, postaãe

nam jasno ne samo da je simbiotièko prihvatanje prisutno svuda u Prirodi i esencijalno za

njen opstanak i dalju evoluciju, veã i da je davanje, a ne sebièna borba za opstanak, put

ka sreãnom �ivljenju. Evolutivni procesi se ravnopravno i nerazdvojivo odigravaju na globalnim, kao i

na lokalnijim nivoima, �to je posledica postojanja ne samo celokupne planetarne biosfere kao jedinstvenog samo-organizacionog sistema, veã i nje kao dela veãih kosmièkih

evolutivnih sistema. Iz nerazdvojivosti lokalnih i globalnih evolucija, kao i u svim holistièkim sistemima, sledi shvatanje da se kroz razvoj plemenitih osobina pojedinaènih

110

biãa èine koraci ka evolutivnom napretku svih slo�enijih nivoa organizacije Kosmosa.

Stoga je oèigledno da je umesto surove i bespo�tedne borbe za sopstveni opstanak kojom

se biãa suprotstavljaju spontanoj niti napretka, neophodno pronaãi put za otkrivanje jedinstva na�eg uma sa Prirodom kako bi se kosmièka evolucija i dalje nastavila u smeru

nastanka sve velièanstvenijih biãa. U suprotnosti sa Darvinovom teorijom evolucije u

kojoj je sebièna borba za opstanak pokretaè prirodne selekcije jedinki i vrsta, iz okvira sistemske teorije je jasno da organizam u te�nji za iskljuèivo sopstvenim pre�ivljavanjem

neizostavno razara svoju okolinu, te i sebe, kao i da jedinica pre�ivljavanja u globalnim

razmerama evolucije nije nikakav entitet, ni kao jedinka, ni vrsta, niti gen, veã iskljuèivo

putanja organizacije prihvaãena od strane biãa u interakciji sa okolinom. U sistemskoj teoriji ne postoji podela izmeðu �ivog sveta i okoline, veã je

prisutno shvatanje o njihovoj nerazdvojivosti i zajednièkoj ko-evoluciji. Stoga se èitava

planeta, kao i verovatno i èitav Kosmos nalaze na putu stalne unutra�nje evolucije kreãuãi

se ka sve slo�enijim, inteligentnijim i saznajno otvorenijim biãima. Suprotno od zakona

termodinamike u kojima se sistemi konstantno kreãu ka stanju veãe neureðenosti,

evoluciju karakteri�e kretanje u suprotnom smeru, od stanja homogenog haosa ka sve

veãem redu, raznolikosti, te i kooperativnoj jedinstvenosti koja pro�ima lepotu

raznovrsnosti. U svetu termodinamike ravnote�nih sistema, �to vi�e koristimo stvari to one br�e propadaju, kao �to je sluèaj, na primer, sa cipelama ili loptom, dok je u �ivom

svetu, svetu biãa koja otvorenim termodinamièkim relacijama sa okolinom opstaju u

stanjima udaljenim od termodinamièke ravnote�e, stvar drugaèija: �to vi�e koristimo

stvari to one postaju ve�tije, pro�etije �ivotno�ãu i moãnije. Kao posledica samo-organizacionih procesa i stalne interakcije sa sredinom, u

�ivim biãima se mogu identifikovati dva tipa promena: genetske, koje predstavljaju

osnovu evolutivnog napretka, i somatske, koje se odvijaju kao posledica adaptiranja na zahteve okoline. U okviru paradigme genetskog determinizma je usled pretpostavljene linearne hijerarhijske strukture u kojoj se genetska �ifra nalazi na vrhovnoj poziciji

ãelijske organizacije, praktièno implicitna i pretpostavka o nenaslednosti steèenih

karakteristika, �to drugim reèima odgovara pretpostavci o neizvodljivosti preno�enja

somatskih promena, nastalih pod dejstvom interakcije biãa sa sredinom, na konstruktivne

genetske mutacije, koje bi èinile evolutivni put. Meðutim, danas ne samo �to znamo da

organizacija ãelijskih procesa nije linearna, veã ispunjena povratnim spregama na

svakom koraku, veã je poznat niz eksperimenata u okviru kojih su ve�taèkim putem

indukovane promene ãelijske strukture, a time i njene organizacije, �to je bivalo

preno�eno na potomke. Pod dejstvom sredine u biãima dolazi do stalnih somatskih

promena, �to indukuje fleksibilnost i sposobnost adaptiranja na razne promene, ali u

okvirima darvinovskog pogleda na evoluciju, konstruktivne genetske promene, koje bi postojale kao efekti uèenja, nisu moguãe usled polazne pretpostavke o potpunoj

nasumiènosti njihovog porekla. Naizgled paradoksalno, ali sa kibernetièke taèke gledi�ta

jasno, je shvatanje da bi naslednost steèenih karakteristika, odnosno moguãnost isuvi�e

lakog prevoðenja somatskih promena na genetske, bila praãena sa gubitkom slobode

modifikovanja strukture biãa na zahteve prirodne sredine, te bi se tako naru�ila

fleksibilnost biãa. Meðutim, iz pretpostavke o nasumiènim genetskim mutacijama i

tra�enju samo povratka u stabilnu homeostazu od strane biãa u odgovorima na dejstva

sredine, nastanak novih, sve slo�enijih i inteligentnijih �ivih vrsta nikada ne mo�e

proizaãi. Danas je poznato da su ne samo mnoge nove �ive vrste, veã i mnoge organele

111

ãelija eukariota, nastale kao posledica procesa simbiogeneze, odnosno meðusobnog

strukturnog prisajedinjavanja, �to oèigledno predstavlja jedan vid evolutivnog napretka

kroz konstruktivnu interakciju sa prirodnom sredinom. Stav darvinovskih teorija evolucije predstavlja, stoga, samo jednostran pogled na poreklo �ivih biãa, kome je

neophodno prikljuèiti i drugu, kreativnu stranu, stranu koja nije orijentisana samo na

sopstveno pre�ivljavanje, veã i na altruizam, bri�nost i simbiotièku Ljubav. Druga, kreativna strana evolucije se ne odigrava kao posledica linearnog povratka

u prethodna, stabilna stanja homeostatske ravnote�e na dejstva sredine, veã kao efekat

unutra�njih stremljenja u okvirima procesa samo-transcendencije govoreãi jezikom

sistemske teorije, odnosno procesa uèenja i unutra�njeg razvijanja. Za proces uèenja

karakteristièno je postojanje stanja nestabilnosti koja se mogu do�iveti kao oseãanja

napetosti, nesigurnosti ili krize, ali iz kojih organizam pronalazi put ka novim stanjima ureðenosti. Nove emergentne osobine koje nastaju kao posledica uèenja, ne samo da se

ne mogu objasniti redukcionistièkim modelima, veã se ne mogu svesti na linearne

procese, s obzirom da u stvarnosti ukljuèuju mno�tvo isprepletanih kibernetièkih petlji, te

su stoga po prirodi nepredvidljive. Dejstva sredine, koja bi se u nekom sluèaju

manifestovala kao telesni stres (energetska napetost), fleksibilna moã uèenja

konstruktivno prevodi u stanje bogatije unutra�nje organizacije. Meðutim, konstruktivno, evolutivno uèenje se ne mo�e do�iveti kao posledica prikupljanja i gomilanja informacija,

niti je takav pristup pogodan za dostizanje mudrosti u razmi�ljanju. Upravo suprotno,

prirodno proticanje informacija kroz na�e strukture kao posledica spontanih samo-organizacionih biolo�kih procesa u sprezi sa te�njom ka uoèavanju ne fiksiranih

èinjenica, veã putanja koje povezuju, predstavlja put za postizanje evolutivnog napretka

kroz uèenje. Kako klasièna Darvinova, tako i savremena neo-darvinovska teorija vide proces

evolucije kao kretanje ka ravnote�nom stanju izmeðu �ivog sveta i okoline koje bi se

karakterisalo savr�enom adaptacijom �ivog sveta na promene iz okoline. Meðutim, bez

te�nje ka stalnom evolutivnom napretku iznutra, odnosno u sluèaju postojanja samo

darvinovske adaptacione evolucije, ne bi se mogao objasniti evolutivni napredak �ivog

sveta od mrko-zelenih algi do èoveka, s obzirom da je poznato da su ove cianobakterije

savr�eno dobro adaptirane na svoju sredinu, kao i neprevaziðene u reproduktivnim

kapacitetima, o èemu svedoèi njihovo stabilno postojanje tokom nekolicine milijardi

godina. Stoga, darvinovske teorije evolucije izra�avaju samo jednu i to adaptivnu stranu

evolutivnih procesa, koja èak i mo�e biti nasumièna, ali stohastièka strana neophodna za

formiranje novoga u Prirodi, dok je osim nje zasigurno prisutna i kreativna strana evolucije bazirana na unutra�njim stremljenjima i uèenju. Selektivna i nasumièna

komponenta stohastièkog procesa evolucije se u nekim interpretacijama teorije evolucije10 obrãu u odnosu na klasièna darvinovska shvatanja, tako da se kombinacija

fenotipa (steèenih crta) i prirodne okoline smatra nasumiènom komponentom koja

»predla�e« promenu, dok se genetska �ifra zami�lja kao selektivna komponenta evolutivnog napretka. Na osnovu ovog modela nastalog kao produ�etak ideje o

konzervativnoj epigenezi koja i kroz odraslo doba selektuje uticaje okoline za potrebe puta sopstvenog razvoja, obja�njava se postojanje ne toliko lako izvodljivog preno�enja

somatskih na genetske promene, �to je pojava neophodna za odr�avanje reverzibilnih,

fleksibilnih odgovora �ivih biãa na dejstva sredine. U svakom sluèaju, slièno kao �to je u

Prirodi prisutna ravnote�a izmeðu �ivotnih raznovrsnosti kao posledice neponovljivih

112

autonomnih samo-organizacionih procesa pojedinaènih �ivih biãa, i �ivotne

svepovezanosti usled egzistencijalno i smisaono neophodne strukturne jedinstvenosti �ivih biãa i Prirode, tako je i za proces evolucije neophodna ravnote�a izmeðu

redukcionistièkog hijerarhijskog sagledavanja ãelijske organizacije i holistièke

spremnosti na pronala�enje stanja bogatijih i slo�enijih ureðenosti koja se mogu doseãi

samo posredstvom saznajne otvorenosti, unutra�njih stremljenja, uèenja i imanentne

hrabrosti. U okviru holistièkog sagledavanja procesa evolucije ne mo�e se primetiti unapred

dizajnirani plan u okviru koga bi figurisala svrsishodna manipulacija �ivih biãa, veã samo

op�ti trend putanje razvoja, u kome se sagledavaju poveãanje koordinacije izmeðu do

tada izolovanih entiteta, emergencija sveobuhvatnijih putanja ureðenosti, poveãanje

osetljivosti biãa na fine prirodne efekte, te svesna integracija pojedinaènih biãa u

harmonièni Put napretka Prirode. Meðutim, kao posledica ogranièenih vidika

darvinovskih teorija evolucije, osobine �ivog sveta se poistoveãuju sa njihovim

svrsishodnim delovanjima te�njom ka svom opstanku u sredini. Tako se èesto za boju

cveãa smatra da privlaèi odgovarajuãe opra�ujuãe insekte ili za ptice da pevanjem

ograðuju svoju teritoriju, iako je oèigledno da ovakve antropomorfne projekcije ljudskih,

darvinovskih shvatanja na �ivi svet predstavljaju samo jednu stranu stvarnosti, dok bi se

kao celina pojava moralo obuhvatiti shvatanje da su se osobine �ivog sveta oblikovale

dugotrajnom ko-evolucijom, te stoga ne postoji namera, niti dizajn u smislu kreacije radi svrsishodnosti u Prirodi. Umesto svrha, namera, dizajna i adaptacije, u Prirodi su prisutni svepro�imajuãa lepota i smisao, te ne cilj, veã Put.

U skladu sa viðenjem sveta iz okvira sistemske teorije, èitava prirodna

organizacija se sagledava kao nekakva piramidalna struktura u okviru koje se u njenom podno�ju nalazi mnogo jednostavnih sistema koji podupiru postojanje manjeg broja

slo�enijih sistema. Svaka stvar u Prirodi predstavlja jedan vid koordinirajuãeg interfejsa

izmeðu »sebe« kao samo-organizacione celine jednostavnijih sistema, i istovremeno harmoniènog dela celine èitave Prirode. Svest o integrisanoj celoti u svakom od delova

Prirode i smisaonoj evoluciji èitavog Kosmosa od stanja multipliciteta i haosa ka raznovrsnom jedinstvu, bo�anstvenoj inteligenciji i ureðenosti raða harmoniènu

usklaðenost svih pokreta i misli biãa, koje tada na èudesan naèin svuda oko sebe indukuju

slièna holistièka oseãanja neraskidive svepovezanosti i radosti. Poznato je da je proces evolucije tekao veoma sporo dok se nisu pojavila dva

efekta koja su drastièno ubrzala njen tok. Prvi efekat je bila polna reprodukcija, danas

prisutna kod biljaka i �ivotinja, koja je svojim mehanizmom razmene gena unela

moguãnosti ostvarivanja raznovrsnih genetskih varijacija na znatno br�i naèin nego bez

nje, dok je drugi efekat bio razvoj svesti, a sa njom i te�nje ka unutra�njem razvoju,

uèenju i napredovanju koje se preslikavaju na ni�e genetske nivoe indukujuãi evolutivni napredak èitave biosfere. Ljudska biãa se za razliku od drugih sisara, raðaju nesposobna

za �ivljenje bez pomoãi drugih biãa, �to ukazuje na neophodnost bliske dru�tvene

kooperacije, kao i na �irok opseg potencijalne raznolikosti genetskih promena koje se de�avaju u stadijumima kasnijeg post-embrionalnog razvoja. Evolucija inteligentnih svesnih biãa je evolucija svesti, koja je neraskidivo povezana sa dru�tvenom

kooperacijom. Sama reè sa-znanje i njen latinski koren con-scire ne bi trebalo da podrazumevaju kori�ãenje spolja�njih objekata u procesu uèenja, veã uèenje kao

zajednièki proces u kome se na� napredak poistoveãuje sa globalnim napretkom. U

113

sistemskoj teoriji, pojedinaèni ljudski umovi su nerazdvojivi delovi globalnijeg

kolektivnog i ekosistemskog uma, dok su ovi integrisani u planetarni mentalni sistem, koji se èesto naziva Gajom, �ivom planetom Zemljom, koja je opet, za nas verovatno

nesagledivi, ali podjednako neraskidivi deo jo� veãe kosmièke misli, koja bo�anski

misleãi samu sebe samo-organizuje èitav Kosmos.

Kvantna evolucija Procesu evolucije ne samo �ivog sveta, veã i èitavog Kosmosa èesto se pristupa sa

taèke gledi�ta kvantne teorije. Evolucija se i u ovakvim interpretacijama ne odigrava

nasumièno, veã sa kreativnom aktivno�ãu holokretanja. Samo-organizacija sa fundamentalnog nivoa holosveta na èijoj povr�ini je postojana materija, sila je Kosmosa

koja se »suprotstavlja« prividnoj nasumiènosti kojoj smo svedoci kada poku�avamo da

predvidimo pojave na kvantnom nivou, te tako predstavlja ontolo�ki deterministièku, ali

epistemolo�ki indeterministièku kontrate�u stohastièkim procesima Prirode bez kojih se

nove forme u prirodi ne bi mogle pojavljivati. Spontana samo-organizacija misaonih sistema koja verovatno potièe sa kvantno-hologramskog nivoa kao implicitnog reda èiji se mali delovi bo�anskim izborom preslikavaju na nivo percepirane stvarnosti ogleda se u

èinjenici da i zamraèenost redukcionistièkim shvatanjima o podeli i odvojenosti koje u

izrazitoj mentalnoj disharmoniji sa svetom izazivaju te�nju ka destrukciji (ne shvatajuãi

da se usled svepovezanosti kako destrukcija ka okolini manifestuje kao destrukcija subjekta, tako i da se konstruktivno i stvaralaèko, obogaãujuãe razmi�ljanje preslikava i

na okolinu misaonog subjekta), ne uspevaju da zaustave toèak evolutivnog napretka, jer

spontana i nezaustavljiva evolucija navodi »silu koja te�i zlu da èak i ona èini dobro« u

�irim okvirima. Uèenje koje je zasnovano na povratnim spregama mo�e dovesti do uoèavanja, pa i

do�ivljavanja utisaka iz nelokalnog holosveta, pri èemu je za svesni kontakt ovog tipa

potrebna neuporedivo veãa kompenzaciona osetljivost nego �to je to sluèaj za

svakodnevne èulne aktivnosti. Stoga je znatno lak�e nauèiti baviti se nauènim

istra�ivanjima usled veoma grubih i oèiglednih povratnih sprega u nauèno-istra�ivaèkim

algoritmima, nego baviti se umetno�ãu gde su neophodne suptilne i fine povratne sprege

kako bi duboka oseãanja na nevidljivi naèin zaokupirala i obogatila posmatraèa. U skladu

sa sistemskom teorijom, ono �to na nivou individualnih biãa nazivamo uèenjem, na

kompleksnijim nivoima naziva se evolucijom, te bi stoga uèenje intuitivog do�ivljavanja

nelokalne holostvarnosti u �irim razmerama dovodilo i do globalne evolucije po pitanju

nelokalne interakcije, ali potrebno je biti svestan èinjenice da se lokalna i globalna

evolucija simultano odigravaju, te da se kao posledica toga, èovek uvek nalazi na Putu.

Kao posledica kvalitativne beskonaènosti Kosmosa, odnosno pojavljivanja novih

kvaliteta na svakom novom nivou slo�enosti, prirodno je oèekivati da evolutivni razvoj

donosi neiscrpnu raznolikost i bogatstvo svih stvari. Zdrava, holistièka raznovrsnost u

kojoj nema ve�taèkih podela, u �ivom svetu se karakteri�e mno�tvom putanja koje

povezuju, mno�tvom naèina za re�avanje istih problema, a i smireno�ãu usled postojanja

�irokog opsega potencijalnih moguãnosti fleksibilne adaptacije na promene sredine. Redukcionistièki pristup evoluciji svesti polazi od nastanka prvih makromolekula,

pa ãelija preko vi�eãelijskih organizama, pa sve do inteligentnih svesnih biãa, dakle od

114

delova ka celini. S druge strane, pojedinaèna �iva biãa se, radi postizanja dovoljno velike

slo�enosti, oèigledno razvijaju diferenciranjem celine na delove (od zigota, odnosno

jedne oploðene jajne ãelije do embriona do fetusa do bebe, kao u sluèaju kièmenjaka), �to

je u skladu sa posmatranjem nastanka sveta kao procesa bo�anskih harmoniènih kolapsa

sveukupne kosmièke talasne funkcije. Razlog neophodne kompleksnosti strukture biãa

koje bi bilo inteligentno je verovatno u tome �to se osetljivost na dejstva okoline

poveãava sa brojem meðuveza izmeðu sastavnih delova sistema38. Poveãan stepen

osetljivosti u grupama je moguã zahvaljujuãi stvaranju kolektivnih stanja sa energetskim

stanjima znatno manje razdvojenim nego u sluèaju pojedinaènih delova. Analogija ove

pojave postoji u multiatomskim kvantnim sistemima, kao �to su na primer kristali. Svaki

atom se karakteri�e diskretnim elektronskim energetskim stanjima. Meðutim, pridru�imo

li jo� jedan atom prvobitnom jednoatomskom sistemu, svaki energetski nivo svakog od dva atoma ãe se podeliti dajuãi dva energetska nivoa. Sa poveãanjem broja atoma u

kristalu, smanjuje se rastojanje izmeðu energetskih nivoa nastalih cepanjem svakog

pojedinaènog nivoa. Maksimalna osetljivost sistema koji se sastoji od fiksnog broja elemenata se posti�e kada su ovi elementi potpuno identièni, a primeri ovakvih sistema su

vi�eãelijski organizmi, ljudska dru�tva, kolonije mrava ili pingvina, te i nebeska tela.

Naravno, kao i uvek u Prirodi, kvantiteti ne odreðuju kvalitete, te �irina interaktivnog

spektra koja defini�e fleksibilnost odgovora sistema na dejstvo sredine, a time i

imanentnu inteligenciju, mo�e se opisati jedino putanjama koje se pru�aju u okviru

organizacije sistema. Sa evolucijom Kosmosa, njegova simetrija se, kreãuãi se od singulariteta preko

skoro homogene energetske lopte do nastanka raznolikih galaksija, zvezda i planeta, sve vi�e smanjivala. Pod simetrijom se podrazumeva postojanje razlièitih taèki gledi�ta sa

kojih posmatrani sistem izgleda isto. Interesantno je da veãi sistemi sastavljeni od

uslovno manjih sistema najèe�ãe poseduju manju simetriju od simetrije zakona koji

upravljaju njegovim sastavnim delovima. Ukoliko bismo bili u stanju da posmatramo atome, verovatno bismo zakljuèili da su njihovi oblici (odnosno gustine verovatnoãa

nala�enja) veoma bliski savr�eno simetriènim formama (u 3D svetu lopta je

najsimetriènija figura). Ne samo �to je gustina pozitivnog naelektrisanja u svim atomima

ogranièena na sferu, veã su i elektronske orbitale, odnosno verovatnoãe nala�enja

elektrona u atomskim prostorima veoma simetriène. S orbitala je sferiènog oblika, p

orbitala poseduje simetriju tega-osmice, a d orbitala ima èetiri ovakve osmice. Meðutim,

kada se atomi i vakuumski prostor u skladu sa zakonima koji opisuju savr�enu

homogenost prostora pove�u u kristal, njegova simetrija ne samo fizièkih zakona, veã i

strukture, promeni se. Ona nije samo manja od simetrije atoma, veã je i drugaèija jer tada

postoje tipovi simetrije, kao na primer, razni vidovi translacionih simetrija, koje atomi ne poseduju. Stoga se èvrsta tela karakteri�u i specifiènim kvalitetima kao �to su elastiènost,

toplotna i elektrièna provodljivost, odreðeni vid magnetnih karakteristika, optièke

aktivnosti i sl. Ipak, sve u svemu, kristal je manje simetrièan od savr�ene homogenosti, a

op�ta simetrija se smanjuje sa daljim graðenjem komplikovanijih sistema, sve do �ivog

sveta u èijoj lepoti je imanentna jedna veoma komplikovana i jedinstvena simetrija

matematièkih zakonitosti koje su u njegovoj osnovi. Simetrije stoje u osnovi sliènosti,

odnosno putanja koje povezuju razlièite jedinke istih vrsta, kao i putanja koje povezuju

putanje koje povezuju ove sliènosti izmeðu jedinki razlièitih vrsta, te je stoga simetrija jedan od kljuèeva za odgonetanje strukture evolutivnih stabala.

115

U skladu sa savremenim kosmolo�kim shvatanjima, èitav Kosmos kakvog ga

danas vidimo sa planete Zemlje, nastao je u trenutku Velikog praska, kome je prethodilo stanje singulariteta u kome nijedna fizièka velièina, ukljuèujuãi i prostor i vreme, nije

postojala. Podsetimo se da se pod EPR-sistemima podrazumevaju svi oni sistemi koji su se iz jedinstvenog kvantnog stanja razdvojili na delove, koji uprkos meðusobnim

prostorno-vremenskim udaljenostima ostaju u stalnoj korelaciji posredstvom nelokalnih veza. Usled zajednièkog porekla èitave materije i svega postojeãeg oko nas i u nama, tada

ne samo da se posredstvom kvantnih nelokalnih veza promene na bilo kom delu Prirode odra�avaju istovremeno i na njenu celinu, te i svaki drugi njen deo, veã i svaki detalj

Prirode, svako njeno biãe ili atom u sebi sadr�i kvantno seãanje èitave kosmièke

evolucije, koje se prote�e do samog trenutka Velikog praska ili i jo� dalje. Ne samo da

svaki kamenèiã na obali mora u sebi sadr�i kvantno umemorisane zvuke svakog talasa ili

�uma mora, svakog raðanja Sunca, svaki dodir nekih dragih biãa, veã je u njemu

postojano i seãanje na sve trenutke nastanka �ivota na na�oj planeti, zvezdane momente,

trenutak eksplozije jedne supernove, kao i na trenutak kada je broj fotona prevazi�ao broj

apsorbujuãih èestica i kada je svetlost iznenada obasjala èitav Kosmos. Evolutivni Put je,

stoga, prisutan i zapisan na svakom detalju Prirode. Kvantna memorija i nelokalne veze izmeðu delova stvarnosti èine celokupno kosmièko postojanje beskrajno bliskim i

imanentnim u svakom �ivom biãu. Priroda je izgleda stvarno jedna èudesna lopta èiji su

centar i putevi koji nas vode do jezgra smislenosti njenog postojanja, posvuda. Po�to se sve �to postoji mo�e sagledati kao neprekidni Put u zadivljujuãoj

harmoniji Kosmosa, tada se i nastanak i evolucija èoveka mo�e do�iveti kao Svevi�nja

simfonija imanentne lepote. Sve za �ta znamo da postoji u Prirodi predstavlja bezbrojne

putanje koje u svojoj holistièkoj sjedinjenosti pru�aju uslove za razmi�ljanja inteligentnih

biãa o njihovom kosmièkom poreklu, dru�enje, prijateljstvo i sve radosti �ivljenja. Kada

bismo bili u stanju da zavirimo54 u izgled Kosmosa iz njegove davne pro�losti primetili

bismo samo predivan tok energije u kome su sadr�ane sve potencijalne kosmièke prièe i

dogaðaji, slièno muzici u kojoj bi bili ukljuèeni svi postojeãi tonovi i harmonije, ili

mirnom moru bez i najmanjih talasa i turbulencija. Ovakvo stanje Kosmosa u kome odzvanja jedno veliko »Om«, opisivalo bi se mladom kosmièkom talasnom funkcijom u

kojoj su sadr�ane sve potencijalne moguãnosti pru�anja postojanja najraznovrsnijim

biãima i pojavama. Postepeno se u ovom glatkom toku energije pojavljuju blage

modulacije indukovane izvesnim faznim prelazima u okviru kojih nastaju prirodne sile. Tako se polako iz ne�nog toka kosmièke sveharmonije raðaju prve trajnije, prepoznatljive

putanje koje opstaju u vremenu i ponavljaju se u prostoru. Veoma integrisane fokusne taèke ovakvih aktuelizacija energije pozadinskog, svepro�imajuãeg holosveta

predstavljaju osnovne energetske putanje koje smo u stanju da prepoznamo i nazivamo ih èesticama. Ovakvi entiteti ne predstavljaju izolovane entitete, veã delove kosmièkog

kontinuuma kroz koji su u stanju da komuniciraju i sa najudaljenijim delovima Kosmosa. Nuklearne i elektromagnetne sile, kao i sile koje u stoje u osnovi Paulijevog principa iskljuèenja kombinacijom formiraju nehomogene atomske strukture, koje je gravitaciona

sila postepeno privlaèila i tako poveãavala gustinu prvih, vodoniènih atoma u zvezdanim

oblastima. Umesto homogene, savr�eno simetriène prostorno-vremenske figure materije i svetlosti, bo�ansko stvaranje sveta se sagledava u formiranju visoko nehomogene,

raznovrsne globalne strukture koja se nalazi u stanju stalnog napredovanja u sve bogatije i organizovanije celine.

116

U nekim kosmièkim oblastima, kao �to su planetarne povr�ine, dalji procesi

strukturizacije dovode do formiranja jo� slo�enijih kosmièkih putanja na èijem temelju

kasnije izrasta èudesna harmonija �ivota. Susedni energetski èvorovi interaguju i

prilagoðavaju svoje unutra�nje tokove energija, a daljim sliènim integracijama nastaju

sve slo�eniji tokovi energija i informacija. Entiteti koje savremena nauka poznaje

predstavljaju samo interfejse locirane na razlièitim nivoima stalno razvijajuãe kosmièke

muzike holosveta. Atomi, nukleoni, leptoni i kvarkovi se mogu zamisliti samo kao vidljivi talasi ili pena na nepreglednom izvornom »kvantnom moru« u kome spavaju

najlep�i biseri. Ogromni potencijali elektronskog povezivanja atoma i slabijih asocijativnih sila (kao �to su Van der Valsove ili vodoniène sile) pru�aju moguãnosti

formiranja raznovrsnih slo�enih polimernih molekula i kristala pomoãu kojih u jo� veãim

stupnjevima organizacije nastaju i �iva biãa kao harmoniène evolutivne putanje

superimponirane na kontinualni tok holosveta. Po�to se èitav Kosmos u skladu sa svepovezano�ãu i zajednièkim poreklom svih

njegovih delova mo�e zamisliti kao d�inovska svest, njegova stanja, kao i svi sistemi u Prirodi mogu biti opisani jedinstvenom, kosmièkom talasnom funkcijom. U kosmièkoj

talasnoj funkciji su sadr�ane sve potencijalne moguãnosti evolucije Kosmosa i moguãih

nastanaka svih �ivih biãa kao �to smo ne samo mi, veã i �irafe, leptiri, �koljke, morske zvezde ili neka nama nepoznata biãa sa drugih planeta i iz drugih Galaksija. Po�to je u

svakoj talasnoj funkciji svako moguãe stanje ostvarljivo sa konaènom izvesno�ãu, tako i

svi moguãi kosmièki poretci mogu biti ostvareni postepenom evolucijom talasne funkcije Kosmosa, te nam ostaje da zami�ljamo u kakvim pravcima evolucija mo�e krenuti i kako

èudnovato raznovrstan, a istovremeno jedinstven je ovaj svet. Kolapsima poèetne talasne

funkcije u kojoj su sadr�ane sve beskrajne putanje njegove evolucije dolazi se iz trenutka u trenutak do novih jednoznaènih stanja Kosmosa. Ovakav proces redukcije talasne

funkcije u samo jedno od bezbroj moguãih stanja u svakom trenutku za svaki dogaðaj, u

osnovi je sveta Maje, sveta razlika koji upravlja na�om percepcijom. Sam Kosmos je istovremeno i posmatraè na ovom, bo�anskom nivou. Ono �to vidi kada pogleda sebe i

postoji, te je posmatranje Kosmosa putem postojanja ekvivalentno stvaranju Kosmosa. Drugim reèima, Kosmos u inteligentnim biãima stvara sebe kako bi se divio sopstvenoj lepoti. Kosmos je misao koja misli sebe.

117

Redukcionizam i holizam u savremenom dru�tvu

»Bla�eni su siroma�ni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko« Jevanðelje po Mateju 5:3

Redukcionizam i holizam svakodnevnice Premda se obièno smatra da znaèenja pojmova kao �to su redukcionizam,

kartezijanska podvojenost i objektivizam potièu od nauène vizije sveta, prelaz sa

holistièkog na redukcionistièko poimanje sveta se de�ava u trenutku percepcije, bilo da

ona obuhvata kolaps talasne funkcije, signalno procesovanje, uoèavanje razlika ili sl.

Meðutim, uoèavanje zajednièkih crta, sliènosti i kvaliteta predstavlja holistièku

protivte�u odvojenosti posmatraèa i okolnog sveta koju potenciraju redukcionistièki

vidici nauke i pored toga �to se upravo beskrajnim redukovanjem materije do�lo do

zakljuèka o nerazdvojivosti posmatraèa od posmatranog sistema. Ravnote�a izmeðu

holistièkih te�nji i imanentnog redukcionizma je, u skladu sa sistemskom teorijom,

pokazana kao neophodna za nastavak misaone evolucije Kosmosa. Da bi se ostalo na ovom Putu, neophodno je stalno i iznova usavr�avati svoj odnos sa èitavom biosferom.

Izgleda kao da su va�na otkriãa u nauci uticajno meðusobno pro�eta sa

odgovarajuãim otkriãima na nivou ljudskog razmi�ljanja i do�ivljavanja sveta. Uz nauèna

otkriãa epistemolo�kog nauènog indeterminizma, talasno-èestiène dualnosti, neobiènih

svojstava talasnih funkcija, genetske �ifre, Velikog Praska, �irenja Kosmosa i drugih

upeèatljivih pojava, paralelno su se odvijale dramatiène promene na nivoima

meðuljudske komunikacije, razumevanja, pristupa obogaãujuãim informacijama,

egoizma ili altruizma, dominacije ili milostivosti, politièke i socijalne (ne)ravnopravnosti,

te�njama ka konstrukciji ili destrukciji i sl. Rezultati ljudskih razmi�ljanja o Kosmosu i

�ivotu su u mnogome odreðeni generalnim stavovima dru�tva koji u najveãoj meri

proizilaze iz nauènih shvatanja o Prirodi i poreklu sveta u kome �ivimo i koji jesmo.

Implementiranje nauènih otkriãa u svakodnevni �ivot u vidu funkcionalnih industrijskih proizvoda, utièuãi na meðuljudsko interaktivno bogatstvo uzrokuje promene na nivoima

ljudskih razmi�ljanja i do�ivljavanja sveta. Po�to sama ljudska svest stoji u osnovi

nauènih otkriãa, tada se pojavljuje saznajno-tehnolo�ka povratna sprega, a sa njom i opasnost od runaway efekta*, odnosno ubrzavanja èitavog kruga rasta i napretka sve dok

dalje ubrzanje ne postane nemoguãe, odnosno dok se èitav sistem ne raspadne i odleti na

sve strane. Stoga, danas veoma prisutna te�nja ka nezadr�ivom i nezaustavljivom rastu u

svim oblicima ljudskih delatnosti, od implementiranja tehnologija preko masovne proizvodnje, paniène potro�nje i opsednutosti fizièkim izgledom, mora biti uravnote�ena

sa usporavanjem, introspekcijom (a nesposobnost ili strah od suoèavanja ljudskih umova

sa posledicama introspekcije ih najèe�ãe gura u neprestanu trku ka nezaustavljivom

* Sa ovim efektom su se prvi susreli modelari prvih parnih ma�ina sa upravljaèem. Klark Maksvel je uvoðenjem vremenske konstante uspe�no izraèunao opseg vrednosti parametara sistema za koje bi

kibernetièka ma�ina kontinualno radila sa optimalnim nivoom snage.

118

napretku), razvojem unutra�njeg sveta, kooperativnom okrenuto�ãu drugim ljudskim

biãima sa holistièkim ciljevima, neuslovljavajuãim prijateljstvom. Te�nja ka iskljuèivom rastu i razvoju vodi svoje poreklo iz redukcionistièkih

pobuda. U indijskim drevnim spisima se navodi da je ovaj perceptivni svet nastao na razlikama i kao takav je iluzija, ali da bi se prona�la kontrate�a »opijenosti« èulnim opa�ajima neophodno je obuhvatiti, osetiti i razumeti holistièke principe. U dana�njem

stadijumu razvoja civilizacije, odstupanje od redukcionistièko � holistièke ravnote�e u

pojedinaènim ljudskim biãima se veoma verno odra�ava na planetarno stanje. Holistièki

neuravnote�eno redukcionistièko razmi�ljanje takvo da »mapira« reèima svet koji

opa�amo neizostavno dovodi do raskidanja putanja koje povezuju subjekat i okolinu, �to

inicira oseãaj izolovanosti, egocentriènosti, suparni�tva i drugih negativnih interaktivnih efekata. Misaono izdvajanje i pridavanje intrinsiènih osobina i znaèaja stvarima � rezultatima percepcije, rezultuje zavaravajuãom idejom o moguãnosti prisvajanja entiteta,

�to u dana�njem svetu implicira zakonska vlasni�tva, kriminal i ratove. Podsvesno prihvatanje i negovanje ovih redukcionistièkih osobina dovodi od svesti o egu do �elje

kojom bi se zadovoljila te�nja egoistiènog uma za velièanje sebe u oèima drugih, do misli

o posedovanju, do vezanosti za predmete koji se prividno poseduju, i na kraju do ozlojeðenosti usled neizostavne svesti o neophodnosti odricanja »posedovanih«

predmeta. Nasuprot tome, holistièki um je koncentrisan na svet kao celinu, pa po�to ima

takvu altruistiènu �irinu jednog mora, velièa druge i uoèava njihovu lepotu u sopstvenim oèima. Po�to je na�a percepcija zasnovana na razlikama, koje neizostavno dovode do

analitièkog pristupa sagledavanju stvarnosti, ne zagovaramo potpuno preuzimanje

kvaliteta holistièkog uma na raèun redukcionistièkih misli, �to bi nas odvelo u stanje jednoznaène zabljesnutosti, veã redukcionistièko � holistièku ravnote�u. Meðutim, po�to

je redukcionistièka osnova imanentna u na�oj percepciji, tada je bitno posvetiti se vi�e

negovanju holistièkih osobina* koje su same po sebi bezizra�ajne na nivou meðuljudske

komunikacije (jer su reèi same po sebi redukcionistièke), ali se kriju u izrazima lepote

kompleksnog sveta oko nas i u nama, u putanjama, putanjama koje povezuju. Hajzenbergova relacija neodreðenosti je zaèela nauèni put koji je od dokazivanja epistemolo�kog indeterminizma doveo, nakon obaranja Belovih nejednakosti na

kvantnom nivou, do èinjenice da je èitav svet neraskidivo povezan i da se svaki deo ili

deliã Kosmosa nalazi u trenutnoj vezi sa èitavim Kosmosom. Analogni princip

neodvojivosti posmatraèa od posmatrane pojave postoji i u dru�tvenim naukama, i to u

okvirima prouèavanja personalnih ili socijalnih karaktera. Klasièna frojdovska teorija

psihoanalize se bazira na pretpostavci da posmatranje i interakcija sa pacijentom ne unose nikakve promene u njegovom pona�anju, odnosno da se na osnovu njih mo�e steãi

objektivna slika o stanju pacijenta. Meðutim, slièno kao �to se u atomskom svetu ne mo�e

dobiti nikakav objektivan podatak o svetu, jer je u procesu merenja posmatraè neophodno

ukljuèen u interakciju sa merenim sistemom, te stoga naru�ava njegovu individualnost, i

psiholozi, psihijatri i antropolozi se danas susreãu sa sliènim problemom nemoguãnosti

objektivnog sagledavanja stanja posmatranog biãa. Antropolozi su jo� davno ustanovili

da �to su du�e vremena provodili u plemenima èije su obièaje i karaktere èlanova

* »Vodi raèuna o smislu, a glas ãe voditi raèuna o sebi«, pisao je Luis Kerol. Kada je svet ureðen na svojim

holistièkim nivoima, nivoima slo�ene organizacije, tada se na nivoima manje strukturne slo�enosti uoèava

harmonièna igra u kojoj je sve podreðeno holistièkoj smislenosti.

119

posmatrali, to je kontekst odgovora plemena vi�e bio podstaknut prisustvom antropologa,

te stoga i izmenjen od opisa koji bi antropolog smatrao objektivnim. Slièno tome, bilo

kakva procena drugih biãa neizostavno mora ukljuèiti èinjenicu da su odgovori na osnovu

kojih se formira data procena podstaknuti i stoga izmenjeni pod uticajem stranog posmatraèa. Istra�ivanje, dru�enje i otvaranje izmeðu dva biãa u svrhu upoznavanja,

smanjuje moguãnost »objektivne« procene karaktera osobe, jer se svaki odgovor

do�ivljava u kontekstu njihove relacije. Ovakav redukovani opis interakcije izmeðu biãa

koji bi stajao u osnovi njihove nerazdvojivosti analogan je slabom ili bukvalizovanom obja�njenju Hajzenbergove relacije neodreðenosti, prikazanom u opisu poku�aja

istovremenog odreðivanja polo�aja i impulsa èestice pomoãu druge èestice. Analogiju

jakom Hajzenbergovom principu neodreðenosti u okviru koga nerazdvojivost posmatraèa

i posmatranog sistema stoji u samom ustrojstvu Kosmosa i ne mo�e se, slièno izgledima

kvantnih entiteta Kosmosa, neparadoksalno opisati, predstavljala bi i jaèa, holistièka

trenutna veza izmeðu biãa koja mogu biti i fizièki udaljena. Ona su neodvojiva od sveta

kao celine, te ne poseduju nikakvu realnu osobinu nezavisnu od svoje funkcije, odnosno relacija kojima se pru�aju ka celini. Na osnovu ovako jakog, fundamentalnog principa

nerazdvojivosti, raða se svest o holistièkoj povezanosti uma sa èitavom svetom, odnosno

shvatanje da je svaka striktna podela na subjekte i objekte ili na objekte u objektima nerealna, �to predstavlja osnovu svesne kontrate�e redukcionistièkoj percepciji,

imanentnoj u na�im biolo�kim biãima. U nauci se èesto zanemaruju relacije izmeðu stvari i umesto toga, »entiteti« koji

imaju osobine samo u kontekstu svoje okoline, bivaju subjektivno opisani kao da je ta njihova, pripisana im osobina, njihova intrinsièna osobina. Kvantna teorija nam jasno

stavlja do znanja da umesto osobina opstaju jedino relacije izmeðu stvari. Stoga je

pripisivanje bilo kojih intrinsiènih osobina nekim prividno izolovanim entitetima

iluzorno. Pripisane osobine moraju biti definisane u odnosu na ne�to, na primer, neki

funkcionalni detalj iz okoline sa kojim je svojstvima opisivani entitet u interakciji. Slièno

kao �to se osobine kljuèa ne mogu ni prepoznati, a ni precizno definisati bez upotrebe

pojmova vrata ili brave, slièno tome ni drugi objekti ne mogu imati osobine sami po sebi.

Tako je more plavo u odnosu na spektralne karakteristike i moãi tipièno ljudskog

vizuelnog opa�anja, dok talasna funkcija kao osobina posmatranog sistema pre poèetka

merenja predstavlja skup svih moguãih odgovora posmatranog sistema na dejstvo datog

mernog aparata. Naèin pripisivanja intrinsiènih osobina odreðenim entitetima je posledica

toga �to najèe�ãe nismo u stanju da prepoznamo efekat ovih osobina na njihovu okolinu.

Okolina na koju data osobina ima uticaj je uvek veoma slo�ena, te bez ikakvih

aproksimacija uvek predstavlja èitav ekosistem ili ceo Kosmos, kao u sluèaju kvantnih

dejstava. Iz nepoznavanja efekata koji proistièu kao posledica kvaliteta koje nauka te�i da

opi�e, objekti dobijaju prideve, odnosno osobine, a ne relacije izmeðu stvari, iako je to

jedino realno �to oni jesu. Ideja o pridavanju intrinsiènih osobina se uoèava u praktièno svim jezicima na

na�oj planeti. Postojanje gramatièkih entiteta kao �to su imenice, a koje su po definiciji

imena neèega, nije prava slika stvari, jer je jasno da umesto osobina, makar i kao imena,

postoje samo relacije. Imenica bi se trebalo definisati kao reè koja je u odreðenoj relaciji

sa predikatom, a glagol kao reè koja je u izvesnoj relaciji sa imenicom, odnosno

subjektom. Svaka komunikacija zahteva kontekst, i slièno kao �to su informacije van

konteksta bez znaèenja, tako su i izolovane reèi same po sebi besmislene ukoliko ih

120

makar i podsvesno ne pove�emo sa neèim i tako im ne pridamo smisao. Osim

svepovezanosti imenovanih stvari, �to spreèava njihovo izdvajanje od ostatka sveta, one

su i u stanju stalne promene, �to ni u kom sluèaju nije konzistentno sa pridavanjem

fiksnih i nepromenljivih imena njima samima. Svaka forma se stoga u svojoj osnovi mo�e sagledati kao proces, te i svaka osobina kao smislena harmonija puteva. Pridavanje intrinsiènih osobina drugim biãima i to veoma èesto sa nerealnom

idejom njihove nepromenljivosti, stoji u korenu mnogih nerazumevanja, �to u sluèaju

iskazane netolerancije mo�e dovesti do ozbiljnih sukoba. Samo posmatranje, slièno kao u

kvantnom svetu, ne mo�e se vr�iti bez interakcije sa posmatranim biãem. Èinom

posmatranja posmatranom sistemu pridajemo osobine i upravo u ovakvoj misaonoj interakciji dolazi do izra�aja na�ih te�nji ka uoèavanju lepog, tako da pridate osobine nisu

ni�ta drugo do putanje koje nas povezuju. Ukoliko ne shvatamo da je posmatranje istovremeno interakcija, te umesto toga poku�amo da formiramo jedan izolovani,

objektivizirani posmatraèki stav, te da posmatranom biãu pripi�emo osobine koju su

samo njegove, a ne potièu sa interaktivnog nivoa, formiraãemo redukcionistièku klicu

odvojenosti koja se daljim linearnim, formalno logièkim tokom misli razvija stvarajuãi

plodove razlièitosti, izolovanosti, osuðivanja, mr�nje i destrukcije. Redukcionistièki

vidici i njihova posledica pridavanja intrinsiènih osobina posmatranim sistemima, vremenom su doveli do podsticanja kulta fizièke lepote, posebno negovanog na Zapadu,

na raèun zapostavljanja vrednovanja mudrosti i istinske unutra�nje sveobuhvatne lepote,

kao posledice neprekidne te�nje ka otkrivanju puteva izmeðu stvari. Svesnost o sopstvenoj lepoti proizilazi iz ideje o pridavanju intrinsiènih osobina i neshvatanja da je

lepota samo u kontekstu trenutnog postojanja, i neodvojiva i bez lepote sama po sebi. Ovakvo shvatanje ne znaèi da je potrebno tra�iti druge ljude da se dive sopstvenim lepim crtama, veã upravo obrnuto � da je Lepota u nama ukoliko pronalazimo lepotu u svetu, jer je lepota u interakciji, a interakcija je uvek neizostavno obostrana.

Redukcionistièki do�ivljaji sveta se, preko varke o nepromenljivim pojavnim formama i moguãnosti pridavanja intrinsiènih osobina predmetima, reflektuju na

svakodnevne misaone klasifikacije ljudi, koje dovode do upro�ãavanja, trivijalizacije, te i

redukovanja estetskog sadr�aja kompleksnog sveta oko nas. Klasifikacije poèinju sa kori�ãenjem reèi u misaonim formama, a bez imenovanja na bazi razlika percepiranih i

do�ivljenih stvari, nisu moguãe. Stoga je ista ideja koja stoji u pozadini ideje o nauènom

mapiranju sveta prisutna i u svakodnevnim klasifikacijama na nivou procena i oèitavanja

mapiranih ljudskih osobina, pripadnosti ili znaèaka (na pravnim i zakonskim nivoima),

�to èini idejnu osnovu primitivnih filosofija èopora koje dovode do netolerancije i

idealistièkih i idolistièkih sukoba izmeðu ljudi. Proces mapiranja, odnosno imenovanja razlikom oivièenih objekata percepcije u mnogome podseãa na proces etiketiranja

prodajnih proizvoda, pri èemu im se u tom trenutku, analogno i misaonim imenovanjima,

vrednost poistoveãuje sa cenom. Da bi u meðuljudskoj komunikaciji biãa postala emotivno transparentna, otvorena, iskrena, spontana, moraju se osloboditi svih imena koja pridaju sebi, �to bi odgovaralo potpunom oslobaðanju ega. Oseãanje ega je zapravo

identifikovanje sebe sa imenom ili najèe�ãe mnogobrojnim imenima, a ne sa onim �to

stvarno jesmo u svetu nerazluèivosti i svepovezanosti, i upravo ovo oseãanje ili vid svesti

formira »zid« izmeðu subjekta i okoline, koji je neophodno probiti da bi se subjekat

zavoleo.

121

Svest o egu se raða kao posledica redukcionistièkog sagledavanja sveta, odnosno percepirane odvojenosti sebe od ostatka svega postojeãeg. U svetu dominacije ega, egu

nije u cilju da otvoreno prenosi drugima informacije koje su njemu samom koristile, jer ukoliko bi one poveãale vrednost drugih, tada bi vrednost samog ega opala, jer se ego mo�e meriti samo u odnosu na ego drugih, dakle u oèima drugih. Stoga je dana�nje

dru�tvo zasnovano na beskrajnim kvantitativnim merenjima, ali sa malim obraãanjem

pa�nje na fundamentalniju va�nost kvaliteta, odnosno putanja koje nas povezuju. U jednom otvorenom holistièkom dru�tvu sve informacije koje se do�ivljavaju kao va�ne

pu�taju se nenametljivo da proðu i podele se sa drugima, te�eãi ka formiranju ravnomerne

kolektivne svesti èoveèanstva. U dru�tvu u kome se ne mogu podeliti emocije usled svesti o nedostatku kljuèeva za njihovo razumevanje kod drugih, te velike verovatnoãe njihovog

pogre�nog razumevanja, dolazi do pojave stresa usled zadr�anih i blokiranih oseãanja i

neuspe�nog inkorporiranja transpersonalnih iskustava u stvarnost, te do zabrinutosti i oseãanja usamljenosti, �to mo�e dovesti do degeneracije misaonih stanja, te i do

autistiènog ili agresivnog pona�anja. Stoga su ukazivanje pa�nje, po�tovanje i

saoseãajnost, te umeãe slu�anja, od esencijalne va�nosti u pru�anju pojedinaènih

doprinosa isceljenju ljudskog dru�tva i povratku zdrave, otvorene i iskrene komunikacije. Kartezijanski dualizam se osim razdvojenosti uma i materije, ogleda i u

razdvajanju misli od emocija, premda je op�te poznato da su njihova dejstva kao i oni

sami isprepletani i nerazdvojivi. Emocije se sagledav�i ideju o informacionoj

transparenciji, mogu definisati kao rezultati zakoèene te�nje (ili èe�nje) ka interakciji

koja potièe iz uma. U pravilno informaciono transparentnom holistièkom biãu u kome

nema procesa imenovanja, emocije ne bi bilo ni potrebno definisati jer bi one ili automatski indukovale prelaz ka bogatijoj unutra�njoj ureðenosti ili bi se spontano

emitovale sa trenutkom njihovog nastanka. Zahvaljujuãi samo-organizacionim principima �ivog sveta i èinjenici da informacija mo�e biti prisutna na neogranièenom broju mesta

istovremeno, procesi uèenja i informacione transparencije nisu uzajamno iskljuèivi. Tek u

sluèaju nagomilanih telesno-struktuiranih energetskih sadr�aja, kao posledice

redukcionistièke ideje o odvojenosti, dolazi i potreba o definisanju emocija, jer ovakvo

stanje raða te�nju ka interakciji kako bi se ispoljila zadr�ana (mislima proizvedena, ali ne

i ekspresovana) stresna oseãanja i probio zid koji nas razdvaja od sveta. Emotivno

pona�anje je zapravo meðuigra ove èe�nje ka prisajedinjavanju sa svesno�ãu o

odvojenosti. Svesnost o pojavljivanju osobina drugih biãa samo kroz interakciju, te i o

krucijalnom uticaju akta posmatranja na formiranje registrovanih osobina, odnosno izvedenih relacija, dovodi do shvatanja o va�nosti obraãanja pa�nje, slu�anja i vizuelnog

posmatranja. Pogre�na ideja o pridavanju intrinsiènih osobina dovodi preko

redukcionistièkih vidika do formiranja jakog ego efekta, te i do ideje o va�nosti velièanja

sebe u interakciji sa drugima, odnosno o posveãivanju vi�e pa�nje tome �ta ãe se reãi,

nego procesu slu�anja. Prièanje je naravno neophodno za proces same interakcije, ali

istra�ivanje sveta misli kroz interakciju odigrava se prvenstveno u trenucima slu�anja i

posmatranja i to ne samo drugih, veã i sebe. Kreativnu interakciju izmeðu biãa mogu

ometati mnogi spoljni faktori, ukljuèujuãi eventualno postojanje spolja�njih kontrolnih ili

ogranièavajuãih faktora, kao �to su razni oblici autoriteta ili hijerarhije (�to je posledica pridavanja znaèaja imenu, a ne imenovanom), jer se na taj naèin koèi slobodna igra i

potiskuju suptilna oseãanja koja bi u suprotnom sluèaju bila podeljena.

122

U misaonom svetu èesto nismo ni svesni koliko je na na� stav prema nekoj pojavi

ili biãu uticalo prethodno iskustvo, kao na primer, povezivanje primeãenih osobina biãa

sa sliènim osobinama koje smo pridali nekom drugom voljenom biãu. Kao rezultat

oslobaðanja misli i prepu�tanja spontanom toku �ivotnih ekspresija, dijalozi i igre kao

respektivne jezièke i telesne istra�ivaèke interpersonalne interakcije mogu dobiti znatno

dublji znaèaj i kontekst, �to dovodi do zajednièkih unutra�njih obogaãenja, oslobaðanja

stresa ili dosezanja novih saznajnih stanja u procesu uèenja, pospe�ivanja oseãanja

predanosti i vere, a �to mo�e inicirati uvid u izvori�ta na�e kreativnosti, inteligencije,

razumevanja i dodira sa bo�anskim. Da bi se u meðuljudskoj interakciji dostigle ovakve

taèke, ponekad je neophodno proãi kroz interaktivne faze potencijalnog ulaska u haotiène

i potencijalno frustrirajuãe nepredvidljivosti17, jer je, slièno kao i u procesima uèenja,

iniciranje »stresnih« oseãanja neophodno za spontani prodor u predele bogatije

unutra�nje i socijalne organizacije. U istinskoj interakciji izmeðu biãa nema rasprava, diskusija ili debata, jer sve one u svojoj osnovi, kao i po poreklu reèi, podrazumevaju

komadanje stvari na njihove delove i okrenutost ka odreðenom cilju, bilo po pitanju

postizanja egzistencijalnog dogovora ili re�avanja nekog javno izne�enog problema. U osnovi najplodonosnije interakcije se ne nalazi ni razmena informacija radi zabavljanja, upoznavanja, ãaskanja ili odmerenog oslobaðanja napetosti, samih radi sebe. Umesto

toga, istinska interakcija je Put na kome se istra�uju male putanje na�ih misli, skrivenih namera i te�nji èijeg projektovanja u svet oko nas nismo ni svesni, a sve to u svrhu

pronala�enja puta do Sunca sakrivenog oblacima misli i dotaèinjanja svetih, svemoãnih,

globalno isceljujuãih misli. Kao posledica uoèavanja putanja koje nas povezuju razvija se oseãaj kosmièkog

pripadni�tva, odnosno spontanog prihvatanja Bo�ije volje. Ovo osnovno religijsko

oseãanje je vekovima poku�avala da potisne ideja o kartezijanskom dualizmu, odnosno

podvojenosti uma i materije, razuma i oseãanja, duha i tela, te je umesto prirodnog oseãaja pripadni�tva poku�avala da uèini um moãnijim od materije, te i po svaku cenu

dominantnim u odnosu na nju. Ukoliko se shvati i do�ivljava na vi�em logièkom nivou

od onog bezjeziènog, meditativnog na kome je jedino moguãe jedinstvo sa Prirodom,

religioznost èesto postaje samo oru�je ega. Samosvest o sopstvenoj religioznosti ili

dobroti ili bilo kojoj drugoj plemenitoj osobini predstavlja mapiranje sebe i redukcionistièko udaljavanje od stvarne osobine u logièku misao preslikanog oseãanja.

Zaista religiozna biãa neãe sebi pripisivati nikakve pozitivne osobine kao postignute, veã

ãe stalno biti na Putu prisajedinjavanja sa njima, �to je princip mantre. Kao holistièka kontrate�a redukcionistièkim podeljenostima prisutna je ne samo

orijentacija ka uviðanju sliènosti i jednakosti bez obzira na razlike, veã i delanje u svetu

takvo da od njega ne oèekujemo ubiranje plodova. Na ovaj naèin se ne stvara vezanost za

plodove rada, te se u umu i ne formiraju �elje, a sa njima kartezijanska nezadovoljstva usled njihovog neispunjavanja. Umesto toga, opstaje oseãaj slobode i sveprisutnosti. U

drevnim religijskim tradicijama se stavlja akcenat na razvijanje oseãanja boravljenja u

uzvi�enim, transcendentalnim predelima, odnosno u jednom vidu udaljenosti od sveta razlika oko nas. Ovakva svest odgovara meditativnoj nejezièkoj misaonoj svesti o

apsolutnom jedinstvu. Negovanje pozitivnog misaonog sadr�aja je odavno poznato, jer misao ima

sposobnost direktnog prodiranja u sve elemente pojavnog sveta oko nas. Ukidanje misli je u tradicionalnim religijskim predanjima jedan od osnovnih pristupa do�ivljavanju

123

spontanog jedinstva sa Prirodom i �ivotnog zadovoljstva. Ipak, misli u formi reèi bismo

te�ko mogli potpuno da se odreknemo, pre svega jer je svo pisano znanje na na�oj planeti

nastalo posredstvom formulacija misli u jezièkim konstrukcijama, te stoga jezik

predstavlja za ljude jedan vid saznajnog instrumenta. Dotle, postavljanje pitanja i hvatanje njihovog smisla, kao istovremene posledice èuðenja nad svetom i izvora novim

divljenjima, mo�e biti Put ka ujedinjenju redukcionistièkih i holistièkih principa.

Postavljanje pitanja obogaãuje na� odnos prema svetu i èini ga velièanstvenim. Holistièki i redukcionistièki pogledi su dva pogleda na svet jedne celine. Kao �to

bi postojanje samo holistièkog viðenja bilo ekvivalentno jednoliènoj zabljesnutosti, tako

je i uviðanje samo redukcionistièkih karakteristika sveta jednako neizvodljivo. Meðutim,

da bi se neizvodljivost potpunih podela kartezijanskih polariteta uvidela, bitno je uoèiti svepovezujuãu nit Kosmosa, koja nas nevidljivim dejstvima dr�i na smislenom i

nenasumiènom okupu. Dok se iz naèina percepiranja vidi da je redukcionistièki pogled

imanentan u nama, vi�e bismo pa�nje morali da obratimo na razumevanje svetog pogleda na svet. Na�om interakcijom moramo navoditi svet na oseãanja ljubavi, jer je ljubav

umeãe u kome biãa prevazilaze oseãaj redukcionistièke odvojenosti i pronalaze

holistièko-redukcionistièku ravnote�u: odvojeno�ãu se zadr�ava oseãaj samostalnosti,

odgovornosti i jedinstvenosti, dok se uoèavanjem sliènosti posti�e ujedinjavajuãe

apsolutno saoseãanje. U pronala�enju ovakve ravnote�e sa èitavom Prirodom, te

unutra�njeg, èisto semantièkog jezika sa njom, postajemo ne samo njen neodvojivi deo, veã u svesti i sama njena celota. Redukcionizam i holizam na globalnom dru�tvenom nivou

Jedna od najinspirativnijih slika koju ljudi imaju pred sobom tek ne�to manje od

pola veka je fotografija na�e plave planete koju su snimili prvi njeni, ljudskom rukom napravljeni sateliti. Da su drevni �itelji na�e planete mogli da vide kako izgleda njihov

dom iz bliskog Kosmosa, mo�da bi bili manje zabrinuti problemima koje donose

svakodnevne dileme. Probamo li da se spustimo sa nivoa na kome ova plava planeta tako harmonièno ple�e oko jedne zvezde na njenu povr�inu, zatekli bismo prelepa mora, �ume,

gleèere, lagune, oblake, pe�èane pustinje, te i gradove sa svim svojim u vis pru�ajuãim

oblakoderima, neonskim svetlima i u�urbanim ljudima, ljudima ka cilju, a ne na putu. Meðutim, najstra�nije posledice redukcionistièkih shvatanja ljudi bismo na�li u

postojanju takvih kategorija kao �to su dr�ave, nacije i razni drugi vidovi pripadnosti i

ve�taèkih granica kojima ljudi odbacuju od sebe oseãaje odgovornosti prema oèuvanju

èitavog �ivog sveta. Ideje o uspostavljanju nezavisnosti dr�ava, dru�tvenih organizacija i

pojedinaènih �ivih biãa u potpunom su kontrastu sa svepovezano�ãu svih delova sveta

kakva se primeãuje sa nivoa planetarne biosfere ili kvantnih pojava. Slika Zemlje kao celine i prelepog kosmièkog broda predstavlja svakako jedan ekocentrièni ideal kome bi

trebalo da te�imo prevazila�enjem svih podela prisutnih sa perspektiva pojedinaènih

ljudskih biãa. Ukoliko sagledamo èitav dru�tveni planetarni poredak kao celinu, mogli bismo

primetiti da se te�nje pojedinaca ka uoèavanju izvesnih kvaliteta u sebi* odra�avaju na

njihovu interakciju, te stoga i na stanje dru�tva kao celine. U savremenom svetu moramo

* Ponekad na�alost, usled svesne dominacije ega, oni �ele da isto to ne bude i u drugima

124

biti svesni efekata na�ih delatnosti i njihove korelacije sa okolinom, jer na holistièkom

planu kretanje èitave biosfere nikada nije jednako delovanjima »izolovanih« pojedinaènih

delatnosti, veã upravo onim �to izranja iz njihovih skrivenih, naizgled nevidljivih veza sa

svetom, èiji se tragovi nalaze u najdubljim kutcima na�e svesti. Problemi dana�njeg

planetarnog stanja se lako mogu pronaãi na nivou globalnog sistema vrednosti koji je u

neverovatnom raskoraku sa spiritualnim predanjima sveta. Dok se vrednosti pojedinaca danas veãinom ustanovljavaju prema redukcionistièkom modelu stvarnosti tako da

dominacija ega biva potencirana, u spiritualnim holistièkim viðenjima sveta su

kooperacija, pru�anje pomoãi drugima i povezivanje pojedinaènih biãa sa svetom,

vrednosti koje su u prvom planu. Ovakav rascep i udaljavanje od svetih vrednosti ogledaju se danas u postojanju najpre dr�ava kao odvojenih dru�tvenih entiteta èiji su

meðusobni odnosi uspostavljeni ne na dobronamernim uslugama, veã iskljuèivo na

reciprocitetu, èiji se detalji dugo pregovaraju kako bi se iscrpli najbolji uslovi samo za jednu stranu. U osnovi ovakvog pristupa se jasno mo�e sagledati potenciranje sebe u

odnosu na obraãanje pa�nje na putanje koje povezuju, iako smo veã naglasili da osobine

poseduju samo relacije, a ne i pojedinaèni objekti, kao i to da je èitav svet jedan

d�inovski proces bez plesaèa, misao koja misli sebe, jedna sveobuhvatna Ljubav, ljubav

koja zahteva celinu. Redukcionistièkim shvatanjima savremenog dru�tva prouzrokovano podr�avanje

va�nosti potenciranja ega raða oseãanja izolovanosti od okoline, te te�nje ka

suprotstavljanju Prirodi, dominaciji, ispunjenju �elja kojima se zadovoljavaju samo

sopstvene potrebe, te na kraju i op�toj destrukciji. U uslovima u okviru kojih se ne

po�tuju apsolutne vrednosti stvari (posmatrane u odnosu na èitavu sredinu), veã im se

pripisuje relativan znaèaj u odnosu na egocentrirani svet, vlada op�ta te�nja ne samo za

velièanjem ega, veã i za degradiranjem èitave sredine u odnosu na koju se taj ego meri. U

svetu u kome redukcionistièka viðenja sveta neizostavno dovode do poistoveãivanja uma

sa egom, takav um videv�i sebe kao odvojeni deo stvarnosti te�i u interakciji sa drugima

pre svega da brani sebe*. Tako danas imamo politièare i vojskovoðe koji pre svega brane

sebe, nakon �to su se redukcionistièkim verbalnim sredstvima samo-repetitivno ubedili da je to za dobrobit svih. Takve svesti vide sebe i kompletnu ljudsku rasu kao odvojenu od Prirode, te nisu u stanju da pronalaze put jedinstva pravih koraka za èitavo èoveèanstvo.

Slièno kao �to se pojmovi kao �to su svrha, namera ili adaptacija pojavljuju u

okvirima planetarne evolucije �ivog sveta tek onda kada redukcionistièki posmatramo

svet u okvirima borbe za opstanak, tako se i moralni pojmovi pojavljuju tek kada sagledamo bo�anstveni Put prirode pod sveegocentriènim redukcionistièkim okvirima.

Ljudska pona�anja se danas reguli�u ne insistiranjem na buðenju kontakta sa na�om

unutra�njom, velièanstvenom prirodom, veã pisanim moralnim normama. Uslovljenim

prihvatanjem kodeksa pona�anja, kao jezièki formulisanih standarda, insistira se upravo na brisanju kontakta sa na�om bo�anskom prirodom i poistoveãivanju mape Prirode sa

njenom »teritorijom«, �to vodi u spiritualnu izolaciju, jer na�e pona�anje tada nije

inspirisano raðanjem harmoniènih puteva na holistièkim nivoima postojanja. Zakon je

bleda slika pravde, pravda je bleda slika morala, a moral je bleda slika istinske, u nama imanentne dobrote. Sva pisana pravila su udaljena od spontane prirodnosti, i doprinose

* Primetimo da po biblijskoj legendi, Adam nije branio Evu zbog diranja zabranjenog voãa, odnosno

buðenja moãi formiranja znanja o znanju, te i simbolièke mape Prirode, �to je, kao �to znamo, impliciralo

proterivanje iz raja.

125

ukruãavanju, posebno ukoliko se, kao �to je sluèaj u okvirima edukacije i pravnih

»regulacija«, primenjuju kazne u sluèaju odstupanja od njihove primene. Ovakvo

uslovljavajuãe mehanistièko pristupanje postizanju uzvi�enih kvaliteta kod ljudi ne vodi i

razumevanju za�to je to va�no, a u �ivotu je esencijalno razumeti stvari koje se èine.

Umesto istinske pa�nje prema okolini koja se stalno mora obnavljati i razvijati, uz kruto

vaspitanje i edukaciju dobijamo robotizovanu obuèenost koja ne ostavlja efekte iskrene

saoseãajnosti i predanosti, veã pospe�uje oseãanja izolacije i neprijateljstva. �ivljenje

tako postaje rutinska navika nesvesnog obavljanja poslova radi ispunjavanja ciljeva, a svaka stvar koja se obavlja nesvesno, odnosno bez svesti o Putu, predstavlja neobraãanje

pa�nje na mnoga sakrivena pitanja, gde svako od njih nosi poseban odgovor na odgonetanje Tajne �ivota.

Od kada su se uporedo sa nauènom revolucijom 17. veka pojavile

redukcionistièke, dualistièke i mehanistièke filosofije, nauka je prestala da bude uzvi�ena

te�nja ka otkrivanju i upoznavanju istine i razumevanja zakona Prirode, veã je postala

nauka o kontroli i dominaciji nad njom. Nauka je tada od puta ka mudrosti pre�la na put

ka sili, moãi, dominaciji i kontroli, koji je danas evidentniji vi�e nego ikada. Sa

dualistièkim izdvajanjem uma od Prirode, i uzvi�ene ljudske moralne i intelektualne

vrednosti koje su do pojave ideja o mehanistièkom Kosmosu i �ivom svetu bile vodilje i

temelji nauènih istra�ivanja praktièno su postale iskljuèene iz nauènog odnosa sa

Prirodom, �to je dovelo do savremenog linearnog i neodgovornog nauènog poretka.

Umesto te�nji da se nauènim otkriãima pronaðe smisleno i op�te obogaãujuãe mesto

èoveka u Kosmosu, nauèna istra�ivanja se danas baziraju na idejama o linearnom rastu i

tehnolo�kom napretku na raèun slave pojedinaca, zanemarujuãi degradiranje Prirode koje

je u egocentriènim postupcima imanentno. Dana�nja nauka je stoga u mnogome

ukorenjena u pogre�nim motivima saznanja, udaljenim od �elje za otkrivanje najdubljih

istina. Poistoveãivanjem nauke sa znanjem o kontroli i manipulaciji materije, dolazi se

do prisustva sliènih ciljeva u ljudskim razmi�ljanjima, odnosno do te�nji ka dominaciji i

manipulaciji drugim ljudima, èemu smo svakodnevni svedoci na savremenim dru�tvenim

i politièkim scenama. Eliminacija mudrosti u kojoj nema nagomilavanja znanja i klasifikacija, dovela je upravo do potonjih efekata, jer redukcionistièki vidici

istovremeno su i separatistièki na politièkim nivoima. Ljudske misli u kojima se raðaju

obogaãujuãe ideje za èitavu ljudsku vrstu su sa prihvatanjem nauènog determinizma i

mehanistièkog pogleda na svet prestale da budu kreativne kosmièke sile, veã samo

epifenomeni materije bez ikakvih moãi spiritualnog dejstva na svet oko sebe. Sa

usvajanjem redukcionistièkih ideja o poticanju su�tine stvari iz nepromenljivih matematièkih zakona koji upravljaju materijom, nauka je prestala da bude ljudsko

stvarala�tvo koje te�i znanju, razumevanju, po�tovanju i toleranciji, i koje u svakom

istra�ivaèkom postupku sadr�i izvesnu moralnu odgovornost, veã linearna, nekreativna metodologija koja te�i iskljuèivo materijalnim moãima, manipulaciji i kontroli prirodnih

bogatstava. Pokretaèi te�nji ka nauènim istra�ivanjima danas su jo� retko globalni

oplemenjujuãi ciljevi, veã uglavnom slava i lièni status u dru�tvu. Ovakvi stvaralaèki

ciljevi dovode do prikrivanja istra�ivaèkih ideja kako bi se njihovim posredstvom ispunili

iskljuèivo lièni finansijski i egoistièni interesi, pri èemu se zanemaruje va�nost

podsticanja zajednièkog napretka, koji u svojoj osnovi uvek ima slobodan i transparentan

126

protok informacija. Nauèna literatura koja bi u istinskim snovima o va�nosti

unapreðivanja �ivotnih standarda kroz nauku trebalo da bude dostupna svima, danas se

skupo naplaãuje. Kako radovi u kojima su sjedinjeni estetski i racionalni uvidi, tako i kvalitativne hipoteze koje uvek prethode va�nim kvantitativnim verifikacijama, te i

rezultati »neuspe�nih« istra�ivanja, ne mogu se publikovati u »uglednim« nauènim

èasopisima, iako rezultati istra�ivanja, bez obzira na njihov ishod, uvek predstavljaju va�an putokaz, koji èesto mo�e u�tedeti kako trud nauènika u odgonetanju problema, tako

i prirodne resurse koji se tro�e u njihovom toku. Umesto nauène literature kao slobodne

komunikativne mre�e sa ciljem deljenja znanja i op�teg unapreðenja planetarnog poretka,

danas je pristup savremenim obogaãujuãim saznanjima koje ona donosi ogranièen, i to na

bazi klasifikujuãe neravnopravnosti po pitanju koje zapostavljeni nisu imali nikakvo

pravo izbora. Umesto uviðanja altruistiènog deljenja znanja kao fundamentalnog puta ka

re�avanju problema planetarne nejednakosti, danas su u ekonomskim sferama postojane

zavaravajuãe ideje da se kvantitativnim, iskljuèivo kapitalnim pomoãima mo�e re�iti ovaj

problem, iako je poznato da preno�enje pravog znanja èini ljude slobodnim, dok ih

primanje poklona u vidu materijalnih dobara, najèe�ãe èini zavisnim. Slièno kao �to

bismo, u najveãem broju sluèajeva, siroma�nom afrièkom plemenu na obali reke mnogo

vi�e pomogli kada bismo njegove èlanove nauèili kako da pecaju, nego ako im samo damo po ribu, tako i implementacija visokih tehnologija u siroma�nim zemljama èini

njene stanovnike zavisne od neophodnosti odr�avanja ovakve slo�ene opreme, dok bi im

preno�enje znanja koje stoji u osnovi razvoja ovakvih tehnologija omoguãilo njihovu

samostalnu konstrukciju, obnavljanje i skladnu regulaciju kapaciteta. Tako problem neadekvatne edukacije èini osnovu gladi i nema�tine na planeti dana�njice. Meðutim,

savremeno insistiranje na egocentriènosti, sebiènim te�njama ka sopstvenom profitiranju, èuvanju znanja i pohlepi kao pokretaèima toèka ekonomskog i tehnolo�kog napretka

istovremeno pokreãe i toèkove nejednakosti, neravnopravnosti, ljudskih nezadovoljstava,

sukoba i ratova. Danas je neophodno i esencijalno odr�anje svesnosti o va�nosti

preno�enja pravih, prosvetljujuãih i konstruktivno povezujuãih kvaliteta i saznanja, te i o

nezamenljivosti ovakvog pristupa kvantitativnim »investiranjem« sa strane koje, voðeno

redukcionistièkim te�njama ka sopstvenom profitiranju, samo dodatno poveãava

postojeãe nejednakosti. Od upro�ãenih, bilo nauènih, sociolo�kih ili ekonomskih mapa

Prirode u okviru kojih se u svrhu mehanistièkog biranja alternativnih opcija, najvredniji

kvaliteti i divergentne putanje ili ignori�u ili redukuju do jednoznaènih, konvergentnih

uzroèno-poslediènih nizova, moramo se okrenuti pravom, direktnom do�ivljaju Prirode u

kome je sve obasjano beskrajno i nemerljivo vrednim kvalitetima, koji su jedini u stanju da nam uka�u na put spontanog, zajednièkog, ujednaèenog napretka, pro�etog bri�no�ãu i

saoseãanjem za sve �to postoji. Usled mehanistièke i iskljuèivo eksperimentalno proverljive metodologije

saznanja, mehanizam po kome se odigrava neki prirodni proces se u okvirima savremene nauke smatra njegovim uzroènim obja�njenjem. Usled ovako ogranièenog naèina

zakljuèivanja koji se bazira samo na prihvatanju kvantitativnih dokaza kao jedino

relevantnih, know-how savremene nauke daleko pretièe know-why, za koji je neophodno uvoðenje intuitivnog, etièkog i kvalitativnog razmi�ljanja u okvire prognoze izvesnih

nauènih i tehnolo�kih dejstava. Jednostrana i mudro�ãu i ekolo�kom odr�ivo�ãu

neuravnote�ena know-how znanja uglavnom doprinose poveãanom nivou kontrole i

127

manipulacije Prirode bez sagledavanja potpunog spektra posledica delovanja procesa koji stoje u osnovi ovakvog manipulisanja. Danas praktièno sve �to je nepatentabilno,

odnosno �to nije know-how, ne spada u domen interesantnih nauènih otkriãa i

konsekventno ne dobija fondove za dalja istra�ivanja. Razlog tome nije samo gotovo op�ta uverenost u ekvivalenciju tehnolo�kog i ljudskog duhovnog napretka, veã i to �to

prisvajanje know-how znanja omoguãava dr�avama da investiranjem u nauku gaje nadu

da ãe nova otkriãa doprineti razvoju njihovih vojnih i politièkih moãi. Zahvaljujuãi kartezijanskim idejama o èoveku kao ukrotitelju Prirode, i

darvinovskim teorijama evolucije na osnovu kojih su materijalna obilja, a ne radoznala uèenja i unutra�nja, umetnièka obogaãujuãa iskustva, kljuè �ivotnog opstajanja,

savremena civilizacija najveãim delom boravi u shvatanju da joj mudrost nije potrebna za

pre�ivljavanje. Te�nja ka zabavi uz bespo�tednu potro�nju prirodnih resursa i zagaðenje

Prirode predstavljaju dana�nju zamenu za utoèi�te u mudrosti i lepoti, ili barem traganje

za njima. Nedostatak postavljanja pitanja koji donosi promena interesovanja ljudi od traganja za lepotom i mudro�ãu do èulnih u�itaka dovodi do oseãanja razoèarenja i

gubitka slobode, �to je u mnogome posledica okrenutosti nauènih tema iskljuèivo

materijalistièkim stvarima koje se mogu dokazati. Svesna ogranièenost pogleda na svet

kakva je prisutna u savremenoj nauci neizostavno povlaèi za sobom nezadovoljstva usled

ignorisanja oplemenjujuãih holistièkih kvaliteta koji èine osnovu opisa svakog smislenog

postojanja �ivog sveta. U ovakvom vremenu dominacije redukcionistièke nauène misli,

te�nje ka ispoljavanju nadljudskih sposobnosti ili osobina, makar to bilo i jednostavno

samopo�rtvovanje ili iskreno saoseãanje, atrofiraju i stoga njihov potencijal za evolutivno

preno�enje zajedno opada. I tako dok ljudske materijalne moãi (kvantitet) rastu, ljudski

kvaliteti opadaju. Prihvatanje velièine kao kvaliteta u dana�njem dru�tvu ima za

posledicu iskrivljenost od pravih vrednosti. Cena navodne esencijalnosti matematièkih

modela i obaveznog uklapanja novih otkriãa u postojeãe matematièke modele sveta je ta

da nam bitni putevi izmièu iz ruku u opisima Prirode ovakvom metodologijom. Poznato

je da su holistièke teorije kao, na primer, sistemska teorija ili hipoteza o Gaji, uglavnom

kvalitativne, pri èemu se pozivaju delimièno i na kvantitativne podatke, ali ne i na strogi

matematièki formalizam kao aparat za potvrðivanje istinitosti, koji nauèna metodologija

jedinog vidi kao relevantnog i pouzdanog. Opsednutost kvantifikovanjem se u slici dru�tva ogleda depersonalizujuãim tretiranjem ljudi kao da su distinktivni brojevi ili

zupèanici redukovanih vrednosti sa potencijalom lake zamene, a to sve u svrhu kontrole,

usled polazne pretpostavke o primitivnim ljudskim instinktima umesto unutra�nje bo�anske prirode. Poistoveãivanje bruto nacionalnih dohodaka sa kvalitetom �ivljenja

razvija zavaravajuãe shvatanje da se sve mo�e kupiti, statistièke korelacije

depersonalizuju ljude, pri èemu nikada ne predviðaje ishode pojedinaènih dogaðaja, dok

se u sluèaju individualnih ljudskih biãa samo mentalna disharmoniènost, destruktivno

pona�anje i drugi gubici mogu meriti, a nikada ljudska kreativnost, sloboda, razum,

mudrost. Na ovaj naèin se akumulira niz problema u savremenom dru�tvu koje ono,

zasnovano na nauènoj metodologiji, nije u stanju da re�i. Njihovo re�avanje zahteva

jednostavno nagli obrt paradigme. Redukcionistièki vidici i kartezijansko-dualistièka shvatanja koja potièu iz

filosofija sa zapada dovela su do beskrajnih razdvajanja, podela, te klasifikacija kao sintetièkih poku�aja odgovora redukcionizma na prethodno rasparèane stvari u svetu oko

nas. Èovek je tako potenciran kao jedinstven u svojoj posebnosti, �to ne bi bilo stra�no da

128

je ovo shvatanje bilo uravnote�eno sa istovremenim oseãanjem pripadnosti i neraskidive povezanosti sa drugim biãima i sa Prirodom, gde su svi isto tako dragoceni i posebni kao

i sam èovek. Meðutim, kartezijanski dualizam je najpre doveo do otuðenja ljudi izmeðu

sebe, �to se ogleda u dominaciji egoistiènih nad altruistiènim viðenjima sveta; pa do

otuðenja ljudi od drugih biolo�kih vrsta, te i od èitave biosfere, �to se ogleda u bezmernoj

potro�nji prirodnih resursa i zagaðenju Prirode; te na kraju i do otuðenja ljudi od

Kosmosa, tako da se smisao svih prelepih zvezda iznad nas svodi na sluèajan poredak

koji je po moguãstvu jo� samo ogledalo na�e posebnosti, po�to je veãina tih zvezda

bez�ivotna. Ideja o sluèajnom i stohastièkom nastanku �ivota na Zemlji je, opet, u

nesaglasnosti sa egoistiènim sukobima iniciranim te�njama ka èulnim u�ivanjima, koje su

izraz necenjenja dragocenosti samog èina postojanja. Naèin do�ivljavanja sveta baziran

na idejama o kartezijanskom dualizmu je prisutan u tolikoj meri da se u dana�njem

dru�tvu pod normalnom osobom ne mo�e podrazumevati skoro niko ko nije u stanju meðuljudskog otuðenja, duhovne uspavanosti i trke za materijalnim bogatstvima.

Redukcionistièka misaona nastrojenost na nivou dru�tvenih ureðenja je

posredstvom raznih klasifikacija i buðenja oseãanja pripadnosti ili nepripadnosti dovela do toga da je dana�nja istorija ljudskog dru�tva obele�ena ne razvojem lepote u

umetnosti, izra�avanja, komunikacije, kao i kompleksnosti nauke ili socijalnih standarda,

veã ljudskim nesreãama, ratovima i tragedijama. Planeta na kojoj �ivimo podeljena je ne samo razlièitim jezicima (odnosno, razlièitim skupovima ontogenetski struktuiranih

dekodirajuãih kljuèeva prevoðenja fonetike u semantiku u na�im saznajnim neuronskim

mre�ama), èiji se pouèan uzrok postojanja mo�e pronaãi u biblijskoj legendi o

vavilonskoj kuli, veã i postojanjem dr�ava i naroda kao dru�tvenih klasa u koje ljudi

pripadaju po ovozemaljskom roðenju. I u tim nacionalnim kategorijama postoje i dalje

bezbrojne socijalne podele koje se izvode na osnovu finansijskih, imovinskih, obrazovnih, statusnih, starosnih, kulturolo�kih i drugih ve�taèkih razlika. Mnogi smatraju

da bi ljudi mogli da se dele (ukoliko ikako) samo na dobre i lo�e, ali èak i ova podela bi

podrazumevala da je neko po prirodi i bez moguãnosti promene ili dobar ili ne.

Shvatanjem da osobine ne poèivaju u samim ljudima, veã zapravo u njihovim

interakcijama sa okolinom, svi ljudi postaju po Prirodi podjednako dobri, samo su neki od njih vremenom zamraèili svoje unutra�nje Sunce oblacima redukcionistièkih misli.

Tako bi oni koje bi data podela okarakterisala kao ne dovoljno dobre, lako mogli postati dobri uz malo poverenja i truda, a vrlina i kura� je zaista posvetiti svoje vreme i trud ba�

ovakvoj edukaciji. Redukcionistièke misli ljudi, zasnovane na uoèavanju najpre forme i kvantiteta,

pa tek onda procesa i kvaliteta, ogledaju se i u veoma nefleksibilnom prihvatanju promena, i pored toga �to je �ivot slièan reci koja nikada nije ista u vremenu. Razvoj

nauènih shvatanja nam ukazuje na stalni prelaz op�te prihvaãenih stavova o mestu ljudi na Zemlji u kosmièkom poretku, i to od antropocentriènih pozicija ka sve altruistiènijim.

Tako je geocentrièno shvatanje o nala�enju nama jedinih poznatih, inteligentnih biãa u

centru sveta sa hrabrim Kopernikovim otkriãem moralo biti zamenjeno heliocentriènim

sistemom, da bi zatim bilo otkriveno da se na�a �ivotna planeta nalazi praktièno na

periferiji jedne od nekoliko stotina milijardi galaksija, od kojih svaka u proseku sadr�i po

oko stotinak milijardi zvezda sa nebrojeno mnogo potencijalnih �ivotnih sistema na

orbitama oko mnogih od njih. Koliko god da obja�njavanje i do�ivljavanje percepiranog

sveta iz subjektivne persepektive uliva oseãaj prividne stabilnosti i sigurnosti, ovakav

129

prilaz opisivanju stvarnosti je neophodno uravnote�iti sa znaèajem akta davanja u kome

se oèitava pripadnost i bri�nost o svetu, a �to bi se na nauènoj osnovi moglo predstaviti

iskljuèivo putanjama, odnosno relacijama. Paralelno sa nauènim otkriãima izvedenim

pomeranjima mesta Zemlje u mapi kosmièkog poretka bi se morao odigravati i postepeni prelaz sa egocentriènog moda do�ivljavanja sveta na altruistiènije vidike pro�ete sve�ãu o

doprinosu pojedinaènih biãa globalnom dru�tvenom, spiritualnom i ekolo�ki odr�ivom

napretku. Slièno kao �to su u svim �ivim biãima, pojedinaène ãelije u obavljanju svojih

izdiferenciranih funkcija orijentisane na odr�avanje celine biãa, i ljudska biãa bi morala

»delati lokalno, a misliti globalno«, kao �to ka�e èuveni slogan. Svet u kome �iva biãa unutra�njim refleksijama ne pronalaze svoje smisleno

mesto u harmoniji kosmièkog postojanja, veã do�ivljavaju sebe kao puka fizièka tela

(koja zajedno sa slikom na�ih osobina koje èitamo u tuðim, a ne svojim oèima grade ego)

odvojena od ostalog sveta i bez ikakvih nelokalnih meðusobnih uticaja sa svetom oko sebe, implicira niz sukobljavajuãih socijalnih »procesa« karakteristiènih za dana�nju

svakodnevnicu. Redukcionistièki vidici, neuravnote�eni sa holistièkom svesno�ãu o

putanjama koje nas povezuju uprkos razlikama, pre svega raðaju kompetenciju, odnosno svet u kome su �iva biãa, umesto te�nji ka zajednièkom napretku, okrenuta bespo�tednoj

borbi za sopstvena prava, »slobodu« i istinoljubivost koji izviru iz produkata

redukcionistièkih razmi�ljanja. U takvom svetu se svaki kvalitet poredi sa onim �to nam

je poznato, tako da u su�tini i nije bitno koliko iznutra oseãamo da vredimo (a vredimo

svakako mnogo), veã koliko smo vredni u odnosu na ostale, ili drugim reèima koje bolje

opisuju ovakvo stanovi�te, koliko su drugi lo�iji od nas. Kao posledica takvih vrednovanja, logièno je da ljudi i ne �ele da promene svet na bolje i da mu predaju svoje

duhovno znanje, jer bi tada oni sami manje bili vrednovani. �ivot postaje slièan

sportskom nadmetanju ili trci, u kome su takmièari svesni da jedini naèin da oni pobede je da drugi izgube, i tako se ova dva ishoda poistoveãuju. Zaboravlja se na veèni

holistièki princip na èiji Put su upuãivale sve religije sveta, a to je da pobedi li neko od

nas, radujmo se, jer i mi smo pobednici sa njim. Nije stoga ni èudo �to sveti spisi savetuju potpunu predanost holistièkom u nama,

te i te�nju ka neposedovanju ne samo imovina i materijalnih bogatstava, veã i duhovne

ba�tine, mudrih misli i saznanja, jer »bla�eni su siroma�ni duhom, jer je njihovo carstvo

nebesko«. Holistièki um i svete misli koje nas trenutno obasjavaju unutra�njom svetlo�ãu,

prevazilaze razlike na kojima je zasnovan sistem opa�anja, i uoèavaju sliènosti, puteve

koji nas povezuju sa drugim biãima. Drevni mudraci su oduvek smatrali da je svet koji

percepiramo samo refleksija na�eg unutra�njeg sveta, te da bi put svesnog razmi�ljanja

trebalo biti takav da se odgonetanjem Tajni sveta Prirode polako dolazi do otkrivanja èudesnog sveta u nama samima. Na�alost, verske zajednice gotovo da nikada ne sugeri�u

pronala�enje paralela religijskih misli iz razlièitih pisanih izvora, �to je esencijalno ne

samo za razumevanje istih poruka koje se metaforièno provlaèe kroz sve religijske

tradicije, veã i za razvijanje tolerancije, kao i uviðanja razlièitih naèina na koje se mo�e

priãi istini i opisati religijski oseãaj. Religijska shvatanja o �ivotu izvan �ivota, premda

nezamislivo realna, u slikovitom obliku su takoðe kartezijanskog dualistièkog porekla,

èije se posledice veoma èesto sagledavaju u ljudskoj ravnodu�nosti prema Prirodi, te time i u eksploati�uãem odnosu izmeðu ljudi i tehnologija sa Prirodom, �to dovodi do niza

ekolo�kih problema savremenog sveta. Dok samo-zadovoljavajuãa eksploatacija dovodi

do prisvajanja, misaone vezanosti za plodove rada, pohlepe i na kraju destruktivnog

130

razoèarenja, istinska religiozna oseãanja su povezana sa uviðanjem oplemenjujuãe

va�nosti, vrednosti i lepote imanentne u svim �ivotnim detaljima. Redukcionizam i holizam u okvirima savremenog ekonomskog upravljanja Kao posledica Darvinove teorije evolucije u okviru koje individualna borba za

opstanak predstavlja pokretaè toèka evolucije, za razvojem ega nastalu kompetitivnost se

smatra da pokreãe i ekonomske procese, te se kao posledica toga danas ne samo op�ta

dobrobit, veã i samo elementarno zdravlje, paradoksalno poistoveãuju sa nivoom

potro�nje, koja s druge strane dovodi do zagaðenja Prirode i globalnog otopljavanja u

zabrinjavajuãim razmerama. Osnovno polazi�te kompetitivnog modela ekonomije,

nastalog u 18. veku, je pretpostavka o uvek pozitivnom ishodu te�nja svih uèesnika u

ekonomskim transakcijama ka �to veãoj dobiti, uz, naravno, implicitno poistoveãivanje

dobiti sa materijalnom dobiti. Ovaj model ekonomije u okviru koga je pravedna raspodela dobara bila zamenjena te�njom ka beskonaènom linearnom rastu, bio je

zasnovan na pretpostavkama savr�enih i slobodnih informacija za sve uèesnike;

verovanju da je svaki uèesnik podjednako mali, te da nema uticaja na cenu; i trenutnim i

potpunim pokretljivostima i dostupnostima radnih snaga, prirodnih resursa i ma�inerije.

Meðutim, danas i pored op�teg kori�ãenja ovog modela od strane ekonomista nijedna od

ovih pretpostavki vi�e ne va�i, �to oèigledno dovodi do sve veãe stope rasta nejednakosti

u svetu*. Ove socijalne i pravne nejednakosti izazivaju ogromna ljudska nezadovoljstva koja impliciraju kriminal, nacionalizam, religijski fundamentalizam sa tragiènim

posledicama. Izolovanja delova dru�tva koji nisu od interesa za finansijsko ulaganje u

cilju profitiranja karakteristièna je pojava u svetu dana�njice, �to dovodi ne samo do sve

dubljih ekonomskih i tehnolo�kih, veã i kulturnih razlika. Usled zanemarivanja pravih

uzroka siroma�tva i »dualnih ekonomija«, koji na socijalnom nivou le�e u zanemarivanju

va�nosti prote�iranja te�nji za mudro�ãu i umetnièkim do�ivljajima stvarnosti kroz

edukaciju, veãina savremenih ekonomskih pomoãi se bazira na oduzimanju od

siroma�nih u bogatijim zemljama i davanju »bogatijima« u siroma�nim zemljama, te

ovakve »pomoãi« uglavnom jo� vi�e potkrepljuju postojeãe nejednakosti. Danas je jasno da je u svrhu prevazila�enja problema drastiène nejednakosti, neophodno da ekonomski

ciljevi tehnolo�kog razvoja i tr�i�ne politike na globalnom planu budu uravnote�eni sa

ekolo�kom odr�ivo�ãu i socijalnom jednako�ãu, i to putem davanja primarnog akcenta spiritualnim kvalitetima �ivog sveta naspram apstraktnih kvantitativnih parametara

»razvoja«. Ideju o egocentriènoj kompetitivnosti, pohlepi i zavisti kao pokretaèima toèka

ekonomskog napretka izra�ava èuveni, danas veã klasièni model kapitalistièke ekomonije

Adama Smita po kome je celokupno tr�i�te moguãe sazdati tako da ono figuri�e po

ciklusima u okviru kojih postoji linearan sled dogaðaja, tako da se dok se ciklus vrati u

* Tri »najbogatija« èoveka na na�oj planeti danas poseduju veãe materijalno bogatstvo od svih 600 miliona

stanovnika 48 najnerazvijenijih zemalja, 20 % planetarne populacije poseduje 85 % njenih materijalnih bogatstava, dok najsiroma�nijih 20 % poseduje samo 1,4 %, a treãina stanovni�tva Zemlje �ivi ispod

granica siroma�tva. Èetvrtina stanovnika Zemlje tro�i tri èetvrtine obraðenih prirodnih resursa, a samo 5 %

tro�i treãinu. Kada bi nivo potro�nje u Velikoj Britaniji va�io globalno, bilo bi nam potrebno 8 ovakvih

planeta da bismo obezbedili dovoljno proizvoda, a 35000 dece svakodnevno umire od gladi.

131

svoju poèetnu taèku, mo�e realno svuda ostvariti dobit. Za ove cikluse, kao �to su na

primer, �tednja, ulaganje, proizvodnja, potro�nja, raspodela dobara, rad i obnovljena

�tednja, mislilo se da se mogu primeniti na materijalna dobra, dok bi te�nje ka

spiritualnom napretku do�le tek kada se zadovolje svaèije materijalne potrebe. Ideja o eliminaciji uzvi�enih ljudskih vrednosti iz funkcionisanja ma�inerije za linearni napredak,

bilo u nauèno-istra�ivaèkim ili ekonomskim sferama, neizostavno je dovela do stanja

savremenog dru�tva u okviru koga pored visokih tehnologija kojima smo okru�eni

figuri�u i oseãanja izolacije, sebiènosti i okrenutosti sveop�toj bitci protiv Prirode. Da

bismo povratili �ivotno zadovoljstvo na na�oj planeti neophodno je da napredak i visoke

tehnologije postanu ne usmeravaèi na�ih delatnosti, veã upravo obrnuto: ljudske

vrednosti, kao �to su dobrota, milostivost i saoseãanje moraju doãi u prvi plan, te se rad

ma�ina mora prilagoditi putu koju ova uzvi�ena oseãanja i te�nje zacrtaju. Da bi ekonomski opstao, svaki posao mora proizvoditi nadoknadu za rad radnika i

za potro�eni materijal. Naravno, poslovi najèe�ãe proizvode vi�e od toga i ova »dodatna

vrednost« se razlièito raspodeljuje u kapitalistièkim i socijalistièkim ekonomijama. U

kapitalizmu se pitanje ove raspodele koje je moralnog karaktera, zaobilazi premo�ãavanjem od pitanja vrednosti do pitanja relativnih cena, dok je u socijalistièkim

ekonomijama, opet iz iskustva poznato da bilo kakve sintaksièke norme ne mogu dovesti

do pravednog i ravnopravnog dru�tva, sve dok se ne shvati da je proces unutra�njeg

oplemenjivanja potrebno stalno obnavljati da bi se ostalo na putu sveop�te dobrote. U

socijalistièkoj ekonomiji figuri�e takoðe pogre�no poistoveãivanje vrednosti proizvoda sa

ulo�enim radom u njegovu proizvodnju. Kroz oba vidika ekonomije postaje jasno da je predodreðeno da ljudi cene i po�tuju samo ono �to su sopstvenom delatno�ãu stvorili, �to

je svesnost koja kao �to je dovela do raspada socijalistièkog politièkog ureðenja, dovodi i

do razarajuãe dominacije kompetencije nad kooperacijom u savremenim kapitalistièkim

ekonomijama. Ono �to se zanemaruje u svim ekonomskim modelima je takozvani

prirodni kapital, odnosno sav kapital koji je nemoguãe stvoriti ljudskim aktivnostima.

Ljudskim delatnostima stvoren kapital, koji ukljuèuje nauèna i tehnolo�ka znanja, fizièku

infrastrukturu i sve vidove ljudskih oprema i oruða, èini samo mali deo ukupnog kapitala

koji je danas u upotrebi. Upravo u konaènosti i iscrpivosti prirodnog kapitala le�i

neizvodljivost ispunjenja savremenih snova o beskonaènom rastu primenom dana�njih,

veãinom nereciklirajuãih postupaka proizvodnje. Slièno kao i u gotovo svim savremenim poljima ljudskih delatnosti, i u okvirima

ekonomije se mo�e sagledati apsolutna dominacija kvantifikovanja nad uoèavanjem

kvaliteta. Radi pojednostavljanja sagledavanja beskrajnih vrednosti svih stvari oko nas, u cilju prote�iranja razmene materijalnih dobara, vrednost proizvoda se poistoveãuje sa

pridodatom im cenom. Jedini putokaz u izvoðenju transakcija na savremenom tr�i�tu tako

postaje princip »ekonomiènosti« u okviru koga se zanemaruju beskrajne kvalitativne

razlike na raèun sopstvenog profitiranja. Sagledavanje spiritualnih vrednosti stvari,

njihovog porekla i lepote ili bilo kojih drugih kvalitativnih preferencija je izbrisano iz sveta odluèivanja uèesnika u ekonomskim procesima, kroz èije oèi polako tonu sve svete

vrednosti sveta oko nas. Ekonomski proraèuni, koji se realno mogu odnositi samo na

proizvodna »sekundarna« dobra, usled zanemarivanja kvalitativnih razlika prote�u se

kako na uslu�na »sekundarna« dobra, tako i na sva bilo obnovljiva ili neobnovljiva

primarna dobra, �to, izmeðu ostalog, inicira nerazumno poistoveãivanje prirodnog

kapitala sa prihodom. Pri uzimanju u obzir ne-ekonomskih vrednosti u savremenim

132

proraèunima, ekonomisti obièno koriste takozvani metod »tro�ak/korisnost«, ali u okviru

koga se samo onome �to se ne mo�e kvantitativno oceniti pridaje monetarna vrednost.

Tako novac u savremenom dru�tvu postaje najveãa od svih vrednosti, �to je shvatanje

koje u globalnim razmerama neizostavno inicira destruktivne meðuljudske sukobe. U svetu savremene ekonomije za èije se parametre misli da reflektuju kvalitet

�ivljenja, vrednost proizvoda se, dakle, poistoveãuje sa monetarnom tr�i�nom vredno�ãu,

pri èemu se zanemaruju svi esencijalni sociolo�ki i ekolo�ki faktori (kao, na primer, da li

je proizvod prirodan ili ve�taèki, u kolikoj meri ga je moguãe reciklirati itd.), te stoga i

nije èudo da je veãina vrednosti u svetu danas povezana iskljuèivo sa te�njom ka

profitiranju. Bruto nacionalni proizvodi, koji bi trebalo da kvantitativno predstavljaju dr�avno ekonomsko bogatstvo, u sebe ukljuèuju sve ekonomske aktivnosti povezane sa

monetarnim vrednostima kao �to su i socijalni tro�kovi osiguranja, sudskih procesa i sl.,

dok se svi nemonetarni aspekti ekonomije ignori�u, ukljuèujuãi dobrovoljni rad, negu

starih, upravljanje domaãinstvima, kulturno podizanje, te i obrazovanje koje se smatra ne

ulaganjem, veã utro�kom. Poistoveãivanje istinskih vrednosti svih stvari oko nas sa

njihovim monetarnim vrednostima, analogno poistoveãivanju teritorije sa mapom i

imenovane stvari sa imenom, neizostavno vodi i do nastanka poremeãenih ljudskih

vrednosti, �to se jasno ogleda u èinjenici da se danas materijalna bogatstva, spremnost na

nasilje, hvalisanje sopstvenim uspesima, te uop�te velièina do�ivljavaju vrednim

osobinama, dok se skromnost, po�tovanje i uoèavanje lepote u malim stvarima

do�ivljavaju »sa�aljujuãe«, slièno kao i svesnost da se najlep�e stvari ne mogu kupiti.

Izraziti ekonomski i tehnolo�ki progres je redefinisanjem ljudskih vrednosti doveo do

savremenog stanja dru�tva u kome gotovo da uop�te ne postoje nebeska stremljenja,

snovi inspirisani herojskom hrabro�ãu, �umom Prirode, dugom i zvezdama, s obzirom da

su se sve ljudske te�nje preorijentisale na zemaljska, materijalna bogatstva. Ukoliko �elimo da povratimo uzvi�ene te�nje u ljudskim oblikovanjima karaktera i blistavim

razmi�ljanjima, povratak na�eg dru�tva na put ka nebeskim, spiritualnim vrednostima

mora biti neminovan. Na polju ekonomije èitav svet je podeljen na kupce i prodavce, te proizvoðaèe i

potro�aèe. Kada bismo uporedili vrednosti »idealnih« uèesnika u savremenim

ekonomskim procesima, koje bi bile tako pode�ene da maksimiziraju te�nje ka

beskonaènom rastu, sa ljudskim, uzvi�enim vrednostima koje potièu iz drevnih religijskih

predanja, bili bismo sasvim sigurno zapanjeni. Dok bi »idealni« proizvoðaèi i potro�aèi

morali da budu preokupirani sopstvenim potrebama i �eljama, ideal svetih tradicija je

oduvek bio u skromnosti i ispunjavanju tuðih �elja. U okvirima savremene ekonomije se

insistira na iniciranju nezadovoljstva i nezasitosti, te podstaknjivanju sopstvenih �elja za

materijalnim bogatstvima, jer se samo na taj naèin mo�e odr�avati stalni rast sistema.

Ovakvo raspirivanje �elja je u potpunoj nesaglasnosti sa istinskim vrednostima ljudskih biãa u skladu sa kojima su umerenost i optimalnost vrline. Povrh svega, znamo da veliki

opseg materijalnih �elja neizostavno indukuje orijentisanost �ivotnih delatnosti ka

njihovom ispunjenju, èime se zanemaruje prirodna sredina zaradi sopstvenih sebiènih

ciljeva. Materijalne �elje neizostavno dovode do uslovljavajuãe vezanosti za plodove

ljudskog rada, �to u dru�tvenim razmerama predstavlja uzrok mnogih ratova i nesreãa.

Umesto duhovne slobode, okrenutosti Putu i bezmerno bogatom trenutku postojanja, te bezuslovne Ljubavi, tako dobijamo dru�tvo u kome su ljudi okrenuti bezbrojnim

ciljevima, �to dovodi do razvijanja oseãanja straha od eventualnog njihovog nestajanja,

133

kao i zavisti i pohlepe u sluèaju neispunjenja �elja. Sve osobine koje te�i da podstakne u

nama savremeno ekonomsko do�ivljavanje stvarnosti su u potpunom kontrastu sa

drevnim predanjima o mudrosti i putu ka �ivotnoj sreãi. U okviru savremenih ekonomskih proraèuna, standard �ivljenja se meri

godi�njom potro�njom, te se stoga logièno te�i njenom maksimiziranju posredstvom

masovnih sredstava komunikacije, kao i ulaganja u sve veãi i efikasniji nivo proizvodnje.

S druge strane je jasno da bi se u jednom spiritualnom dru�tvu u kome je umerenost vrlina, vrednost blagostanja mogla poistovetiti samo sa optimalnim nivoima proizvodnje i potro�nje. Sa poveãanjem nivoa potro�nje kome te�i savremena ekonomija, poveãava se i

opseg ve�taèkih dejstava svakodnevnog �ivljenja na koji su ljudi naviknuti, koji je direktno srazmeran nivou nezadovoljstva koji bi nastao sa njihovim nestankom, �to dalje

poveãava strah od oskudica, koji inicira te�nje ka jo� veãem rastu i ekonomskom

napretku itd. Linearna zastarela razmi�ljanja savremene ekonomije se, stoga, odra�avaju

na opsednutost rastom i poistoveãivanjem socijalne dobrobiti sa sve veãim

nagomilavanjem materijalnih moãi i bogatstava, �to u svakom kibernetièkom kolu dovodi

do neizostavne propasti sistema ukoliko se on ne uravnote�i sa usporavajuãim te�njama, odnosno okrenutosti kvalitetima i preraspodeli moãi. Ne nezasite �elje, veã skromnost, ne

veliko, veã malo, ne ja, veã Ti, zlatni put je ka svetskom miru i blagostanju. U cilju odreðivanja �to efikasnijih odgovarajuãih akcija na tr�i�tu, danas se

uglavnom kompjuterski proraèuni koriste u svrhu biranja ponuðenih tr�i�nih opcija.

Naravno, kompjuteri su programirani sa ciljem ne optimiziranja standarda, ljudskih prava i odr�ivosti �ivljenja, veã maksimiziranja profita, dakle beskonaènog rasta. Svaka

deonica koja se mo�e prodati za veãi profit prodaãe se, �to za posledicu ima stapanja i

akvizicije d�inovskih korporacija, te rast nejednakosti izmeðu velikih i malih preduzeãa.

Suva linearna logika kapitalistièkih preduzeãa je u potpunoj suprotnosti sa kulturnim i biolo�kim nelinearnim vrednostima ljudskih biãa. Starovremenske vrline kao po�tovanje

svetosti Prirode, nepozajmljivanje uz kamatu, ukazivanje poverenja na osnovu usmenih saglasnosti, propagiranje samo informacija i stvari od op�te koristi, i zahtevanje po�tenih

cena danas su nestale, te kao posledica do�ivljavanja kompetitivnosti, rasta, dominacije i

bezmernog sticanja kao vrlina, prekomernom potro�njom se iscrpljuju prirodni resursi,

svaka usluga se naplaãuje, za moralne odluke se konsultuju zakonske odredbe, reklame sa sebiènom pozadinom su prisutne na svakom koraku, a cene diktiraju konkurencija,

ponuda i potra�nja i to u cilju maksimiziranja profita. Ime »privatizacija« potièe od

latinske reèi privare, �to znaèi osiroma�iti, odakle se jasno vidi istinsko globalno poimanje privatizacije, kao neèega sa èime se osiroma�uje zajednica. Danas u ekonomiji

ona poseduje obrnuto znaèenje, s obzirom da je savremeno shvatanje da je privatizacija

zapravo bogaãenje, �to je jo� jedan vid idejne zavaranosti redukcionistièkim shvatanjima

o postojanju intrinsiènih osobina stvari, a �to kao u ovom sluèaju pomraèuje sposobnost

uoèavanja povezujuãih putanja. Kompetitivni model ekonomije u kome se svako bori iskljuèivo za svoja prava i

te�i prikupljanju samo bogatstava za sebe, ukljuèuje u sebe i polaznu pretpostavku o

celini koja nije ni manja ni veãa od sume njenih delova. Vrednosti putanja izmeðu

pojedinaca se zanemaruju i opstaje samo svest o sopstvenoj dobrobiti kao linearnom uzroèniku op�te dobrobiti, �to dovodi do ogromnih neravnopravnosti. U jednoj konaènoj

sredini, procesi rasta i opadanja moraju biti uravnote�eni, te se kao uravnote�avajuãa

protivte�a nediferenciranom ekonomskom rastu moraju suprotstaviti procesi

134

kvalifikacije, kao na primer, preno�enje preterane proizvodnje i potro�nje iz privatnog

sektora u javni sektor, ukljuèujuãi edukaciju, kao i svi drugi vidovi kulturnih aktivnosti u

okviru kojih se razvijaju unutra�nje holistièke i povezujuãe osobine i uvidi u stvarnost.

Na�alost, danas se problemi velike potro�nje i nedostatka resursa re�avaju ne spu�tanjem

na optimalnu umerenu potro�nju, veã razvojem sve savr�enijih tehnologija i to najèe�ãe

sa nepoznatim i neuraèunljivim prateãim pojava, kao kada su u pitanju genetsko

in�enjerstvo ili nuklearna energija. Pod pojmom R&D* se danas podrazumeva industrijski i tehnolo�ki razvoj, a tek eventualno kao posledica njega, �to je daleko od

pravila, i kulturni i spiritualni razvoj ljudskih biãa. Tra�enje odgovora u tehnologiji,

umesto u filosofiji, religiji ili umetnosti je posledica uva�enog statusa nauke u

savremenom dru�tvu, kao i odslikavanje èinjenice da se nauèni i ekonomski problemi

re�avaju bez uplitanja ljudskih vrednosti u sferu èitavog problema. Fascinacija samim

tehnologijama u odnosu na lepotu koja bi izvirala iz njihovog postojanja i funkcionisanja, kao na primer, fascinacija brzinom, silinom i shemom motora aviona umesto u�ivanja u

posmatranju njegovog belog traga po plavoj nebeskoj pozadini odslikava ne samo dominaciju redukcionistièkih nad holistièkim shvatanjima i do�ivljajima savremenog

sveta, usled jasne asocijacije na dominaciju i samo-ispoljavanje umesto na kooperativnost i integraciju, veã i dominantnost Jang principa, principa okrenutog rastu i dominaciji, a ne

milostivosti i uoèavanju sveukupne lepote. Èitav savremeni neo-kolonijalizam u okviru koga se svakodnevno produbljuju

razlike izmeðu �ivotnih standarda i potencijala »bogatih« i »siroma�nih«, postojan je kao

spontana posledica redukovanja svih velièina od uticaja za ljudske odluke na iskljuèivo

faktor sopstvenog profitiranja. Slièno kao �to se moralne i globalno-ekolo�ke posledice

nauènih istra�ivanja retko kada uzimaju u obzir usled njihove linearno nadovezujuãe

metodologije i implicitne ideje da se smislenost i istinitost svih tvrdnji mo�e dokazati na

bazi zatvorenog skupa aksioma, tako je i u savremenom ekonomskom upravljanju prisutna eliminacija odgovornosti usled la�ne uverenosti da biranje tr�i�nih opcija mora

uvek biti takvo da se te�i maksimiziranju ekonomiènosti, odnosno sopstvenog profitiranja. Ovakvi mehanistièki vodièi savremenog ekonomskog upravljanja sami po

sebi dovode do sve veãih globalnih nejednakosti. Tako su bogate dr�ave zainteresovane

samo za izvoz manjih i siroma�nih dr�ava, ali ne i na njihova interna tr�i�ta, koja je neophodno pospe�ivati u svrhu prevazila�enja problema drastiène nejednakosti i

siroma�tva. Implementacija visokih tehnologija sa visokim nivoima kapitalizacije

neizostavno dovode do indukovanja nezaposlenosti, zavisnosti i eksploatacije radnih snaga u siroma�nim zemljama. U okviru ovakvih neo-kolonijalistièkih ekonomskih

odnosa, pod razvojem se iz perspektive bogatih preduzetnika podrazumeva razvoj sirovina i tr�i�nih profita, ali ne i razvoj ljudskih biãa, njihove slobode i zadovoljstva.

Premda je jasno da se nedostatak saoseãanja nalazi u osnovi davanja primata sebiènom

uzimanju i reciproènim odnosima naspram ohrabrivanju i neuslovljavajuãem

pospe�ivanju napretka drugih biãa i dr�ava, u svrhu otkrivanja zavaravajuãih misli, ideja i

aktova koji stoje u osnovi na�eg svakodnevnog odluèivanja i planiranja, neophodno je,

posredstvom unutra�njih pitanja, stalno obnavljati ove, gotovo neprimetne ideje na koje

smo naviknuti i koje sa èesto nesagledivim moralnim posledicama èine temelje na�ih

odluka i poslovnih poteza. Da bismo kroz ekonomsko upravljanje uspeli da smanjimo drastiènu stopu rasta nejednakosti, odluke moramo donositi na bazi sagledavanja �to

* Research and Development � Istra�ivanje i razvoj.

135

veãeg broja kvaliteta, jer ekonomija nije pitanje materijalnih dobara, veã �ivih biãa, èiji

se kvaliteti ne mogu smestiti ni u kakve zatvorene logièke kaveze, jer je njihova vrednost

beskrajna. Ekonomija, �to na grèkom znaèi »kuãepaziteljstvo«, u skladu sa sistemskom

teorijom se defini�e kao �ivi sistem sastavljen od ljudskih biãa i dru�tvenih organizacija u

kontinualnoj interakciji meðu sobom, kao i sa okolnim ekosistemom. Slièno kao i

pojedinaèna �iva biãa, i ovakav jedan slo�eni sistem je samo-organizujuãi i samo-reguli�uãi. Linearne uzroèno-poslediène veze su veoma retke u ovakvim sistemima, te je

stoga njihovo kori�ãenje u nauènim modelima pona�anja dru�tva ili ekonomskih

proraèuna iracionalno. Ekosistem iz koga je nastala dana�nja ekonomija postojan je veã

nekoliko milijardi godina koristeãi i reciklirajuãi iste molekule zemlji�ta, vode i vazduha.

Linearni modeli ekonomije sa idejama o beskonaènom rastu, i sa kontinualnim

stvaranjem nereciklirajuãih otpadnih materija u potpunom su neslaganju sa naèinom

postojanja harmoniène biosfere. Da bi se upravljanje dru�tvenim ustanovama prilagodilo

harmoniji prirodne sredine, umesto ideja ka beskrajnom rastu morale bi se prihvatiti prirodne èinjenice i oèekivanja, a to su: optimalne velièine, profiti, efikasnosti i

proizvodnje, jer ãe se u suprotnom sluèaju naru�iti harmonija prirodnih tokova, �to ãe

rezultovati u nesagledivim posledicama. Globalno zagrevanje, evidentno na primerima otapanja arktièkih lednika i nestajanja koralnih grebena, destrukcije �uma, opadanje

raznovrsnosti planetarnih �ivih vrsta i intenzivna obesploðavanja zemlji�ta samo su neki

od savremenih znakova da savremeno dru�tvo nije u potpunoj harmoniji sa svetom

Prirode. Neophodnost civilizacijskog prelaska sa kori�ãenja energije dobijene

sagorevanjem fosilnih goriva, energetskog pokretaèa industrijskog doba, na kori�ãenje

obnovljivih resursa kao �to su gorivne ãelije, solarna energija, energije vetra, mora i sl.

zahtevaju delimièan rizik ulaganja u ove, nove tehnologije, te je veãina energetskih

kompanija spremnija da ostane na putu profitiranja na bazi prodaje prirodnih ugljovodoniènih resursa, kojih je sve manje i za koje je poznato da uzrokuju atmosfersko otopljavanje sa nesagledivim posledicama po opstanak ljudske vrste. Solarne ãelije koje

prevode Sunèevu energiju u elektricitet se danas nalaze u sliènom stadijumu industrijskog

razvoja kao �to je bio sluèaj sa tranzistorima i kompjuterskim èipovima �ezdesetih godina

dvadesetog veka. Sa ulaganjem u �to lak�u elektronsku opremu, do�lo je do drastiènog

kontinualnog opadanja njihovih tro�kova proizvodnje, èemu smo i danas jo� uvek

svedoci. Politièka moã energetskih kompanija sa te�njama ka dominaciji i �to efikasnijem

profitiranju danas je najveãa prepreka implementiranju novih infrastruktura koje bi

prevodile energiju Sunca u elektricitet. U jednom odr�ivom dru�tvu, sve ljudske

aktivnosti i industrijski procesi se isto kao i u samom �ivom svetu moraju pokretati

Sunèevom energijom, te ãe u jednoj doglednoj buduãnosti, nadajmo se, sve kuãe

posedovati »solarne« krovove. Rasipanje energije je dostiglo kritiène razmere u dana�njem dru�tvu, �to je

posebno zabrinjavajuãe kada se uzme u obzir da je ovo rasipanje postojano u svrhu

potkrepljivanja kompetitivnih ciljeva koji uzrokuju nejednakost, bilo da je to odr�avanje

visokih tehnologija, glomaznih birokratija, vojnih i politièkih konflikata, masovne

proizvodnje i bespotrebne i preterane potro�nje, i sve u svemu zagaðivanja okoline, a to

sve kako bi se maksimizirao dru�tveni proizvod i �to je moguãe vi�e poveãao ekonomski

rast. Te�nja ka preteranom rastu neizostavno dovodi do gubitka fleksibilnosti, kako u

136

sluèaju �ivih biãa, tako i u sluèaju dru�tvenih ustanova. Ukoliko bilo koji �ivi sistem

kvalitativno predstavimo kao skup povezanih fluktuirajuãih varijabli, oèigledno je da

pospe�ivanje rasta samo jedne od njih neizostavno dovodi do ogranièenja oscilovanja

ostalih velièina u te�nji opstanka. Nedostatak fleksibilnosti je ekvivalentan potencijalu

nagomilavanja stresa, odnosno nemoguãnosti njegovog normalnog sprovoðenja kroz

sistem u okolinu koja ga mo�e bezopasno apsorbovati, slièno uzemljavanju elektriènih

vodova ili mostova. Poveãavanje kompleksnosti sistema putem nezaustavljivog rasta ne

zahteva gotovo nikakve kreativne uvide, slièno kao i veãina linearno nastrojenih nauèno-istra�ivaèkih projekata savremenog doba, dok s druge strane, stvaranje umetnièkih,

inspirativnih dela, u okviru kojih se odr�ava fleksibilnost zahteva suptilan oseãaj i

mudrost. Da bi se sistem sa naru�enom fleksibilno�ãu vratio u normalu, reènikom

sistemske teorije neophodno je samo-transcendirati sistem, �to se posti�e uèenjem,

odnosno prola�enjem kroz stepen krize do novog, vi�eg nivoa organizacije. Tao ideogram

krize nosi u sebi kombinacije opasnosti i prilike, �to znaèi da premda u svakoj krizi

postoji opasnost, u njoj postoje i prilike da se savladav�i je popenjemo u veãe visine23.

Drugim reèima, od samo-potvrðivanja, egocentrizma, takmièarstva, rasta i te�nji ka

materijalnom sticanju neophodno je okrenuti se zajednièkim ciljevima, kooperaciji,

oèuvanju, po�tovanju i unutra�njem evolutivnom razvoju. Slièno kao �to se redukcionistièka medicina prvenstveno bazira na uklanjanju

simptoma, a ne pravih uzroka bolesti, tako i veãina dana�njih dru�tvenih ustanova pod

parolom prilagoðavanja ekolo�kim zahtevima sredine uklanja samo stranske efekte svog

delovanja. Savremeno naru�avanje ekolo�ke ravnote�e nam jasno stavlja do znanja da je

neophodno smanjiti ulaganja u mehanistièke resurse i vi�e ulagati u ljudsko znanje, jer

ekolo�ka ravnote�a zahteva punu i smislenu zaposlenost. Ljudske ustanove je neophodno

gledati kao da su i one ljudska biãa u smislu pokoravanja istim pravilima Prirode. Stoga ma�insko opiranje promenama i te�nje ka beskonaènom rastu prisutne u dru�tvenim

ustanovama potpuno odudaraju od stalnih promena i recikliranju komponenti u �ivom

svetu. Kada bi se ljudske organizacije umesto mehanistièkih sistema kojima se upravlja

spolja videle kao emanencije �ivota, tada bi postalo oèigledno da je njihova kupoprodaja

ekvivalentna robovlasnièkom manipulisanju i sagledao bi se �ivotniji oseãaj naizgled

bez�ivotnih preduzeãa. Mehanistièki menad�ment uz posledicu poveãanja efikasnosti i

produktivnosti, dovodi i do otuðenja �ivih biãa zaposlenih u kompaniji od motiva rada u

njoj, do nepoistoveãivanja sa ciljevima rada, te i do oseãanja izolovanosti. Razvijanje

ovakvih oseãanja je posledica redukcionistièkog upravljanja, u okviru koga se svi èlanovi

sistema vide kao lako zamenljivi »�rafovi«. Da bi se prihvatio biolo�ki stav upravljanja,

neophodno je posmatrati ljude koji rade u kompaniji kao nezamenljive, a njene ciljeve postaviti ne tako da se maksimiziraju efikasnost, produktivnost, profit i kapital, veã da se

ove velièine optimiziraju tako da zadovoljstvo radnika bude maksimizirano. Slièno kao i

svi slo�eni prirodni ekosistemi, i ljudske institucije funkcioni�u najbolje kada

predstavljaju spontanu ekspresiju slobodno izabranih aktivnosti od strane njenih konstitutivnih èlanova. Poznato je da obavljanje posla striktno po zvaniènim uputstvima i

procedurama dovodi do naru�avanja organizacionog funkcionisanja, �to postavlja

nezvaniène veze i odnose u okvirima organizacije kao neophodne za zdravo funkcionisanje kompanije. Dobri odnosi i vedro raspolo�enje koje saradnici pru�aju jedni

drugima je esencijalno za stvaranje organizacionih inovacija.

137

Radnici koji svojim srcem i rukama grade moderan svet oko nas danas gotovo da uop�te nisu u stanju da se poistovete sa poslom koji rade, jer oni rade kako bi pre�iveli,

dok poslodavci imaju cilj iskljuèivog profitiranja. Umetnièka svesnost o ulivanju svoje

svesti, dobrote i milosti koja ãe kasnije zraèiti iz napravljenog predmeta ma kako neupadljiv i naizgled neva�an on bio, gotovo da je nestala u svetu opsednutom

profitiranjem, egocentrizmom i nejednako�ãu. S obzirom da je ideal kome te�i savremeno

dru�tvo odslikan u liku ne radosnog utemeljivaèa op�te ljudske sreãe, veã bogatog

akcionara orijentisanog iskljuèivo na sopstvena èulna u�ivanja, rad se u dana�njem

dru�tvu do�ivljava kao teret i robovanje, a ne kao zadovoljavajuãa delatnost koja je

neophodna zdravom �ivljenju. Kruta hijerarhija ljudskih profesija je nastala kao posledica implementacije redukcionistièke ideje o podeli rada radi korisnosti njenog pristupa u vidu

brzog unapreðenja �ivotnih uslova. Ova podela rada se ne odnosi samo na specijalizaciju

ljudskih delatnosti, veã pre svega na podelu svakog procesa proizvodnje na delove, èime

se iz okvira interesovanja radnika bri�u esencijalna holistièka razmi�ljanja vezana za

nadanja o korisnosti i vrednosti rezultata kompletnog stvaralaèkog procesa u kome oni

uèestvuju. Ne samo �to ovakva podela rada u uslovima kada kulturni razvoj ne ide u korak sa tehnolo�kim i nauèno-saznajnim napretkom, dovodi do neravnopravnosti usled izrazito nejednakog opsega potencijalnih finansijskih ostvarenja pojedinaca, veã preterana specijalizacija i ogranièenost poslova dovodi i do èestih nezadovoljstava usled

obavljanja rutiniranih i neinovativnih radnji u okviru njih. Promene su svojstvene samim na�im biãima, te bi u prirodnoj podeli rada morala da postoji i stalna inovacija kako u

mestima, tako i u formi poslova. Organizovanje na principu nepromenljivih individualnih funkcija i ogranièenja degradira sliku radnika o njegovim moguãnostima, te nahoðenjem

na rutinske, nefleksibilne aktivnosti smanjuje vidove prilagoðavanja buduãim

okolnostima, ugro�avajuãi samu ljudsku egzistenciju. Oèigledna nezadovoljstva radnika

u savremenom dru�tvu su posledica gotovo op�teg smatranja sopstvenog profitiranja,

èulnih zadovoljstava i materijalnih bogatstava preèim od negovanja dragocenih,

spiritualnih kvaliteta svih �ivih biãa. Posledice mehanistièke orijentacije u okviru koje se iskljuèivo maksimiziranje

efikasnosti proizvodnje i profita potencira kao kvantitativni vodiè odluka ekonomskog

upravljanja, su zapostavljanja ljudskih potencijala, te svih beskrajno vrednih kvaliteta, esencijalnih za pru�anje zadovoljstva �ivljenja, problem nezaposlenosti, kao i

prekomerna centralizacija ljudskih materijalnih moãi, kapitala, industrijskih proizvodnih

pogona i uop�te potro�aèke populacije, �to inicira kulturno i ekonomsko zapostavljanje

ruralnih delova dru�tva. Shvatanje da je zapoèeto otelotvoravanje ideje o tehnolo�kom i

industrijskom progresu, baziranom na centralizaciji ljudskih moãi, put ka ujednaèenju

�ivotnih standarda �irom planete, nije u skladu sa razmi�ljanjima obeznaðenih,

siroma�nih ljudi, èija se znanja, usled zanemarivanja insistiranja na adekvatnoj edukaciji, ne mogu uklopiti u radna mesta visokih tro�kova kakva postoje u kapitalistièkim

ekonomijama sa visokim tehnologijama. Umesto te�nji ka iskljuèivo sopstvenom

profitiranju, te neprirodnog prihvatanja linearnog rasta kao jedinog indikatora upravljaèke

uspe�nosti, i odluèivanja u kome kvantiteti mehanistièki biraju kvalitativne opcije,

moramo se vratiti zaboravljenom sagledavanju sveta kroz èije okvire ãemo te�iti

uoèavanju �to �ireg spektra istinski obogaãujuãih kvaliteta oko nas, a uz koga ãe svaka

ljudska delatnost, èak i kada njena produktivnost nije organizaciono maksimizirana,

138

posedovati bezgranièan znaèaj i smisao ukoliko doprinosi ljudskom zadovoljstvu i

blagostanju79. Slièno kao �to nikada ne mo�emo sagledati èitav, beskrajno veliki spektar

kvaliteta koji se odslikava u bilo kom detalju Prirode, tako je na� odnos i prema

produktima ljudskih delatnosti najèe�ãe ogranièen na one njihove aspekte koji nam

pru�aju oèiglednu i direktnu korist. Utilitaristièkim odnosom prema Prirodi, koji je

direktna posledica verifikacione, antropomorfne metodologije nauènog ispitivanja sveta,

degradiraju se beskrajne vrednosti kako ljudskih proizvoda, tako i svih perceptivnih prirodnih detalja. Dokle god se ljudska preduzeãa budu sagledavala kao sredstva

profitiranja i zarade, a ne kao mesta u kojima radnici kroz ispoljavanje kreativnosti iscrtavaju sopstvene evolucione potencijale i doprinose lep�im �ivotima buduãih

generacija, osnova na kojoj je sagraðeno svako ljudsko postrojenje, a koja predstavlja emanenciju ljudskih te�nji ka mudrosti i oplemenjivanju sveta, biãe zanemarivana, èemu

smo danas i svedoci u svetu u kome se materijalna bogatstva vrednuju daleko vi�e od

mudrosti. Kada smo u stanju jedinstva sa Prirodom, kada naspram okrenutosti »mapi«,

cenama i imenima, dosegnemo samu »teritoriju«, tada sagledavamo svet sa spiritualnim

oseãajem za bezbrojne kvalitete i vrednosti. U takvom svetu nema ni cena, ni sticanja, ni

posedovanja. Tada ne po�tujemo stvari samo zato �to su one korisne za nas, veã usled

dragocenosti i Lepote koja je imanentna u njima. Po�to se ljudska biãa, slièno kao i prirodna bogatstva, iz savremenih ekonomskih

okvira do�ivljavaju kao »faktori proizvodnje«, a iz redukcionistièke fiziolo�ke perspektive kao mehanizmi uslovljenog pona�anja, mnogobrojni su savremeni poku�aji

predviðanja kretanja dru�tvenih sistema na bazi raèunskih modela. Meðutim, ovakvi

modeli su pokazali da je ljudsko dru�tvo dinamièki, haotièni (u smislu njegove

nepredvidljivosti usled nelinearnosti i pored deterministièkih polazi�ta modela) sistem

koji se spontano menja. Ne samo da su usled velike osetljivosti na poèetne parametre,

buduãa stanja ovakvih sistema na osnovu kvantitativnih modela i pored svoje

deterministièke evolucije nepredvidljivi, te da usled neophodnog uvoðenja posmatraèa i

polaznih postulata model ne mo�e ispuniti ideal objektivnosti, veã usled ukljuèivanja

nepredvidljivih samo-organizacionih �ivih biãa i njihovih, holistièkim kvalitetima

voðenih odluka, svaki modelovani sistem na bazi dostupnih istorijskih podataka i svoðenja nere�ivih slo�enih nelinearnih i divergentnih putanja Prirode na mehanistièko

linearne i konvergentne nizove, predstavljaãe bledu i nerelevantnu sliku buduãnosti.

Shvatajuãi ovo, postalo je uzaludno te�iti pravljenju jedinstvenog i potpuno ispravnog

kvantitativnog modela kojim bi se moglo predvideti pona�anje i kretanje ljudskog

dru�tvenog sistema kroz vreme pri dejstvu raznovrsnih uticaja. Èinjenica da su sama �iva

biãa samo-organizacioni sistemi dovodi do spoznaje da se individualna biãa ne mogu

svesti na objekte koji bi predvidljivo reagovali na odgovarajuãe podsticaje sredine, slièno

kao �to ne mo�emo primeniti Njutnov drugi zakon kretanja na proces ma�enja psa ili

veverice. Slièno kao i pojedinaèna �iva biãa, i dru�tveni sistemi su cikliène nelinearne

organizacije, te je stoga za njihovo modelovanje neophodno ukljuèiti i efekte povratnih

sprega i emergentnog nastajanja beskrajnog broja novih, holistièkih kvaliteta. U svakom

sluèaju, modelovanja socijalnih sistema neãe ni malo pomoãi da se doðe do promene

nabolje u samim modelovanim sistemima, jer promena koja mora doãi preko nivoa

meðuindividualne interakcije i unutra�nje samo-organizacije biãa vodiãe svoje poreklo iz

jezika Prirode, jezika sveobuhvatnosti i jedinstva, a ne podeljenosti i matematièkih

139

formula bilo kakvih modela. Najpre moramo nauèiti da mislimo na jedan, novi, èistiji,

sveobuhvatniji i prosvetljeni naèin. Po�to je èitava Zemljina biosfera ukljuèujuãi i ljudsku vrstu samo-organizacioni

sistem, iz razmatranja sistemske teorije sledi da nijedan deo takvog (ili bilo kog, u op�tem

sluèaju) kibernetièkog sistema ne mo�e imati unilateralnu kontrolu nad celinom ili bilo

kojim njegovim delom. Ovakvo shvatanje je u potpunom neslaganju sa te�njama kako

pojedinaca, tako i dru�tvenih grupa, bilo da su to politièke stranke, organizacije,

kompanije ili vlade, ka menjanju pona�anja drugih. Iz tog razloga dru�tvene revolucije

retko kada dovode do pobolj�anja kvaliteta ljudskih misli, �to je neophodan uslov za uspostavljanje istinske planetarne sreãe i zadovoljstva. Posedovanje moãi nad bilo èime,

pa èak i nad nepokretnom materijom kao u sluèaju shvatanja primenjene redukcionistièke

nauke, samo je varka i neizostavno vodi do raznih dru�tvenih katastrofa. Kori�ãenje sile u

politièke svrhe bilo posredstvom ucenjivanja, pretnje kaznama ili edukativnim

manipulisanjem, usled nelinearnosti �ivog sveta, kao posledice postojanja mno�tva

sistemskih petlji sa povratnim spregama, ima nepredvidljive efekte i najèe�ãe se slièno

bumerangu vraãa idejnim otelotvoriteljima. Slièno je i sa dobrim delima i plemenitim

idejama, koje se na�av�i svoj put kroz globalnu mre�u nelinearnih procesa mogu

pojaèavati i tako daleko doseãi svoje pozitivno dejstvo. Kartezijanski dualizam podele na svet materije i svet uma sa svojim

redukcionistièkim pristupom ispitivanju sveta, eliminacijom religije iz stvarnog sveta,

darvinovskim teorijama evolucije na bazi borbe za opstanak i nasumiènosti postanka, te

potenciranjem ega, i poveãanjem neravnopravnosti po pitanju materijalnih moãi, danas je

na dru�tvenom planu od »prirodne« borbe èoveka protiv èoveka doveo do

suprotstavljenih antagonizama kao �to su èovek protiv okoline, narod protiv naroda,

ekonomska »globalizacija« protiv pravednog tr�i�ta, »zeleni« protiv zagaðivaèa-profitera, mirotvorci protiv ratoboraca, socijalisti protiv kapitalista, posmatraè protiv sistema itd.

Ogromne negativne emocije se u globalnu svest izlivaju u�ivljavanjima u ovakva

pripadni�tva, sa ozlojeðeno�ãu koju nosi obavezno neispunjavanje obeãanih ciljeva.

Uop�te, poznavanje i sposobnost uoèavanja gre�ke, odnosno trna u oku drugoga je od

male vrednosti, jer poku�aji njenog ispravljanja nikada ne uspevaju da pobolj�aju ni

drugoga ni svet. Mnogo je bitnije uoèiti pogre�an pristup ili zabludu u sopstvenim

postupcima i mislima, jer ispravljanjem ovih ãemo obogatiti svet. Naivno je razmi�ljanje

da ãe politièke sile promeniti svet za nas, veã umesto toga moramo potencirati i

ohrabrivati moã samo-organizacionog procesa prepoznavanja putanja u svakom �ivom

biãu. Na�e misli su putem holosveta povezane besprekidno, a svesnost da se dobre i

pozitivne misli pru�aju kroz èitav svet bitno bi preobrazila èitavo dru�tvo ukoliko bi bila

globalno prihvaãena. Stoga moramo biti svesni efekata koje ne samo na nas, veã i na

èitavu okolinu ostavljaju misli kojima dajemo lep ili vulgaran smisao na�oj percepciji,

reèi kojima ukazujemo na skrivenu lepotu sveta ili zlobno kritikujemo druge, kao i dela

koja mogu biti izvoðena sa Putom na umu i sa nezahtevanjem plodova rada, ili tako da nam je ovaj plod samo na umu, �to dovodi do vezanosti za plodove rada, te stoga za

materijalne objekte i ego, te �to u sluèaju neuravnote�avanja sa uoèavanjem lepote u

svetu dovodi do jo� veãe �elje za njima, te do odlaska èitavog misaonog kibernetièkog

sistema u takozvani runaway, �to se ispoljava gubitkom uma. Na�e misli konstantno

putuju globalnom sinergetskom biosferom.

140

Nakon shvatanja da se u nauci, kao linearnom nadovezivanju na stvaranje komunikativnih saznanja koja se implementiraju u nove tehnologije, te u linearni progres, ne mo�e uticati na globalnu nejednakost i neravnopravnost sveta, jasno nam je da se

dru�tvena ravnote�a mora povratiti na kulturnom planu, �irenjem dobrih misli i

plemenitih ideja. Menjanje sveta se vr�i jedino i iskljuèivo menjanjem sebe, jer kao �to

smo videli, za razliku od ma�ina kojima se mo�e manipulisati, �ivi svet to ne dozvoljava

usled procesa samo-organizacije koji jednostavno slede Put prirode. I pored toga je lepo razmi�ljati o vremenu kada ãe se dr�ave kao socijalni hijerarhijski nivoi ukinuti, te kada

ãe se uspostaviti direktan most od na�ih srca do èitave holistièke planete. Tada vi�e neãe

biti podele, veã ãe postojati samo dr�anje za ruke i èarobne putanje koje nas povezuju. Da bi se napravila kontrate�a savremenim egocentriènim te�njama ka rastu i

dominaciji, neophodno je ovu kontrate�u tra�iti u kulturnom, umetnièkom i spiritualnom,

sve u svemu oplemenjujuãem obrazovanju ljudi. Meðutim, u gotovo svim ve�taèkim

informativnim sredstvima dominiraju egocentriène te�nje ljudi. Nije moguãe ne primetiti

�izofrene sadr�aje najveãeg dela popularne literature, televizijskih i radio programa u

kojima se jedni pored drugih iznose izve�taji o politièkim nesuglasicama, ratovima i terorizmu, kao i o zabavi, �ivotu kao svemirskom roler kosteru, te o Azazelovim

pomadama i nasmejanim ljudima iza skupocenih artikala. Prihvatanje ovakvog vrednosnog sadr�aja na osnovu koga se materijalno sticanje poistoveãuje sa sreãom i

�ivotnim zadovoljstvom neizostavno vodi u katastrofalne domene zavisti, straha i besmislenosti postojanja èiji odgovor su najèe�ãe ulazak u bitku za sebe protiv svih i

misaone depresije. Èitavi televizijski i radio mediji komunikacije postoje zahvaljujuãi

ekonomsko propagandnim programima, poznatim kao reklame. Iza savremenih reklama ne stoje integrativni ciljevi èoveèanstva, veã te�nje za sebiènim profitiranjima bez

obraãanja pa�nje na cenu koju èitavo dru�tvo plaãa potro�njom takvih, veoma èesto

bespotrebnih proizvoda, koji samo uveãavaju nejednakost i zavist, i dovode do zagaðenja

Prirode. Premda nas na televizijskim reklamama obave�tavaju o tome kako nam posuðe i

odeãa mogu lako biti super èisti, niko nam ne prièa za�to nam reke vi�e nisu èiste kao

nekada. Novinarstvo kroz koje se ljudima prenose pome�ano prisilno zadovoljstvo i

senzacionalnost destruktivnih dogaðaja neophodno bi moralo da bude svesno izazivanja

istih neusagla�enih, rascepljujuãih oseãanja kod slu�alaca. Umesto insistiranja na zabavi

kao komplementarnosti destruktivnim dogaðajima, neophodno je shvatiti va�nost

preno�enja istinskih vrednosti kroz vredna umetnièka dela, integrativne aktivnosti,

kulturne putanje i prote�iranje zajednièkih oplemenjujuãih ciljeva koji jedini opstaju u

du�em razdoblju. Da bi svet iza�ao iz krize o kojoj nam svedoèe stra�ni ratovi i meðuljudski sukobi

izazvani ljudskim nejednakostima, neophodno je promeniti viziju sveta, i to bez nametanja sa strane. Obrt paradigme na osnovu koga ãemo te�nju ka materijalnim

sticanjima i beskrajnim rastom zameniti bri�no�ãu o drugima, saoseãanjima i globalnom

sve�ãu mo�e biti trenutan, ali da bi bio potpun, na njemu je neophodno dugotrajno klesati

svoju volju. Sam èin proizvodnje i bilo kakvog stvaranja se mora izvoditi i rukovoditi sa

sve�ãu o stvaranju za potrebe drugih, a ne o stvaranju da bi se ostvarila ideja o materijalnom posedovanju. Na ovaj naèin se izbegava vezanost za plodove rada, i umesto

okrenutosti ciljevima, postajemo okrenuti Putu, sveop�toj milosti, ovde i sada. Jer, dati je

vi�e nego imati.

141

O redukcionizmu i holizmu u edukaciji

Neravnote�a izmeðu redukcionistièkih i holistièkih shvatanja, prisutna u okvirima

nauène i op�te edukacije, slièno kao i sam redukcionizam, ima poreklo u duboko

ukorenjenim podsvesnim modovima ljudskog do�ivljavanja sveta, koji se usled stalnog

ostavljanja tragova ljudskih misli na prirodnu sredinu, projektuju na niz nepotpunih i neuravnote�enih interaktivnih odnosa. Koristiãemo se pojmom edukacije

* umesto pojma obrazovanja, kako bismo izbegli smisao evolucije kroz uèenje odslikan u potonjem

pojmu koji je ne izra�ava kao ne�to �to poseduje holistièki put, odnosno zajednièki

povezujuãi cilj èitave biosfere, veã kao ne�to èime podi�emo svoj »ugled«, odnosno

obraz u odnosu na druge. Pojam ponosa na nauèeno nikako nije shodan za opisivanje procesa uèenja, jer podrazumeva zloupotrebljavanje evolutivnih saznanja, svojevrsnog

dara Prirode, u svrhu velièanja ega u kontekstu sredine. Uop�te, defini�emo li ego kao velièanje sebe u oèima drugih, a holistièku svesnost

kao velièanje drugih u sopstvenim oèima, postaãe nam jasno da je upravo u razlici

izmeðu posmatranja i do�ivljavanja sveta kroz ova dva razlièita pogleda prisutan kontrast

izmeðu redukcionizma i holizma. Dok je redukcionizam imanentan u percepciji i prostire se na na�u civilizaciju posredstvom analitièkih simbolièkih misli ljudi, holizam je

uviðanje jednakosti prividno razlièitih stvari, te odricanje simboliènog mapiranja

percepiranog sveta na raèun spontanog do�ivljavanja jedinstva sa Prirodom. Kao

posledica egocentriènog dokazivanja sebe pred drugima od strane uèitelja umesto

velièanja dece u svrhu preno�enja im oseãaja samopouzdanja, deca asimiliraju sliène

�ivotne perspektive usled kojih ne samo da i sama kasnije imaju predispozicije da

postanu egocentrièna, veã do�ivljavaju uèenje i edukaciju kao stresno iskustvo koje im u

�ivotu predstavlja samo teret. �to je veãe samo-dokazivanje uèitelja u oèima dece

naspram dokazivanja va�nosti i jedinstvene lepote dece iz njegove perspektive, to ãe

manje dece ostajati na putu nauke, koja ãe im se usled ovakvih neohrabrujuãih iskustava

èiniti nesavladivo te�kom. Svakako najveãi kontrast, koji u dana�njem dru�tvu nastaje kao posledica

redukcionistièkih shvatanja savremene edukacije, sagledava se u neravnote�i izmeðu razvijanja strogosti i ma�te u deèijim mislima

8. Prouèavanje sveta od strane

redukcionistièke nauke je zasnovano na merenju kvantitativnih odnosa koji se

inkorporiraju u krutu matematièku shemu logièkog aparata za potvrðivanje istinitosti.

Ideja koja stoji u osnovi ovog prilaza je ta da je èitav svet moguãe objasniti jedinstvenim

matematièkim formalizmom, za koji smo, s druge strane, videli da ne samo da u su�tini

predstavlja samo »pravila igre« pomoãu kojih se nijedna trvdnja ne mo�e apsolutno

okarakterisati kao smislena ili ne, veã i da ovakav pristup pru�anja nauènih obja�njenja

nije u stanju da objasni kvalitete koji se pojavljuju sa svakom novom perspektivom sagledavanja prirodnih pojava. Neizmerno bogatstvo interakcije misaonog aparata sa neiscrpno �irokim spektrom svojstava Prirode se ne mo�e ukalupiti u bilo koji

formalizam u kome figuri�e konaèni broj kvaliteta. Neki takvi kvaliteti sa nivoa ljudskog

posmatranja sveta bi mogli biti ljudska oseãanja, misli i zapravo svi povezujuãi,

religiozni do�ivljaji sveta. Nesuglasice izmeðu oèiglednog prisustva nekih kvaliteta u

* Pojam »edukacija« je nastao od latinskog glagola educare, �to znaèi podizati, gajiti, evoluirati, iscrtavati

unutra�nje potencijale biãa.

142

svetu oko nas, i njihovog negiranja u nauènim mapama sveta, dovode do o�trih podela na

strogost kvantitativnih pristupa sa jedne, i ma�tovitosti kvalitativnih pristupa sa druge

strane. Deca se stoga nakon odreðenog perioda osnovne edukacije iskljuèivo opredeljuju

za bavljenje ili naukom ili umetno�ãu. Ma�tovito kori�ãenje veãeg broja kvaliteta nego

�to se smatra da je potrebno, strogo se osuðuje u nauènom pristupu, dok se za kori�ãenje

kvantitativne logike, u umetnièkom sagledavanju stvarnosti smatra da osujeãuje

unutra�nju inspiraciju. Na dru�tvenom nivou se ovakav jaz izmeðu sagledavanja

stvarnosti iz okvira nauke i umetnosti pretvara u socijalno razdvajanje intelektualnih i anti-intelektualnih krugova, gde drugi za prve smatraju da samo proizvode mehanizme za samo-uni�tenje planete, zanemarujuãi pozitivne strane tehnolo�kog napretka prvenstveno

po pitanju komunikacija, dok prvi za druge smatraju da su lepr�avi ma�toviti �arlatani

koji se samo razbacuju primenom plemenitih nauènih ideja, zaboravljajuãi da je uviðanje

lepote i njena oplemenjujuãa komunikacija glavni cilj razvijanja tehnologija. Mo�da

same profesije i mogu da funkcioni�u neko vreme sa ovako jednostranim prilazima, ali

kada uzmemo u obzir da profesionalne strukture èine ljudi, tada je ovakva nespojivost

perspektiva neodr�iva, jer je poznato da iskljuèivo kori�ãenje nauène stroge logike vodi

do paralitièke krutosti, dok iskljuèivo boravljenje u predelima ma�te vodi gubitku

razuma. Ljudima je ravnote�a izmeðu strogosti i ma�te, odnosno perceptivnog

redukcionizma i svepovezujuãeg holizma, neophodna za zdrav i harmonièan evolutivni

napredak. Jedna od ilustracija neadekvatnosti savremenog metoda edukacije je prièa o

deèaku koji na ispitu u �koli ne zna da napi�e tra�enu formulu, te umesto toga isprièa lepu

prièu o njegovom psu Hidu. Ova metafora se èesto istièe kao kritika pogledima na svet

koji unose u sebe lepotu naspram tra�enju istine u kvantitativnim odnosima, a koji usled

svog metaforiènog karaktera i uvoðenja novih kvaliteta nisu kompatibilni sa logikom na

kojoj je zasnovano nauèno ispitivanje i rezonovanje. Opsednutost pravilno�ãu krute

nauène logike implicira iskljuèiv tehnolo�ki i ekonomski rast bez neophodnog prikljuèka

svojoj uravnote�avajuãoj komponenti koja je zapravo ma�ta i lepota. Na taj naèin, pod

prisilom se priklanjajuãi uèenju fragmenti�uãeg mapiranja sveta, deca u svojim odlukama

èesto postaju ma�inski iskljuèiva, te osiroma�ena istinskom mudro�ãu koja poèiva u

uravnote�enom racionalno-intuitivnom sagledavanju stvarnosti, a uz standardni, objektivistièki pogled nauke, postaju tako èesto i otuðena u odnosu na druga �iva biãa i

èitavu Prirodu. U svrhu uravnote�avanja inspirativne ma�tovitosti i logièke strogosti

buduãih generacija, neophodno je da mno�tvo analitièkih ve�tina kojima se deca danas

uèe u �kolama, bude komplementarno ispunjeno iniciranjem shvatanja o nerazdvojivosti i

smislenosti svega postojeãeg, o nerazluèivosti posmatraèa od posmatranog sveta, kao i

razumevanja da se osobine svih stvari raðaju iskljuèivo u interakciji. Putem ovakvog

pristupa edukaciji bi se iznedrilo i shvatanje da èitav tehnolo�ki napredak koji vodi

poreklo iz primenjene nauène strogosti nije prisutan radi zadovoljavanja egocentriènih moãi ili zabavljanja èula, veã radi lepote koja se raða na nivou vi�e interaktivne

kompleksnosti u odnosu na nauku i tehnologiju. Nauka i tehnologije moraju biti sredstvo izra�avanja lepote imanentne u povezujuãim saznanjima i svetim oseãanjima �ivih biãa. Sa prihvatanjem ovakvog stava, umesto neodgovornog, linearnog upravljanja ekonomskih, nauènih i tehnolo�kih procesa ljudskim vrednostima sa nesagledivim

mehanistièkim posledicama, svet ãe postati pro�et produktima ljudskih delatnosti koje ãe

odslikavati bo�anski sjaj ljudskih biãa. Stoga je �elja deèaka da isprièa lepu prièu o svom

143

psu umesto suvoparne i ustrojene veze simbola u imenu hemijskog entiteta potpuno razumljiva, i nije ni�ta drugo do jednog skoka na lak�u stranu klackalice kako bi se

ukazala neophodnost pronala�enja ravnote�e u odnosu na suprotstavljene Jin i Jang

polaritete u svetu otkrivanja sveta kroz uèenje. Te�nja ka stavljanju podjednakog znaèaja

kako na kvalitativne, tako i na kvantitativne opise sveta, umesto iskljuèivog pozivanja na

stroge kvantitativne matematièke zakonitosti u postupcima rezonovanja, nije u tome �to

je potonji put te�i, veã u èinjenici da kori�ãenje samo kvantitativnih odnosa udaljava

nauènika od sveta i umesto sliènosti u razlikama, on ovim pristupom uglavnom pronalazi razlike u sliènostima. S druge strane, bogato kori�ãenje kvaliteta je neophodno za

uravnote�avajuãe uviðanje svepovezanosti i analogija izmeðu svega na svim nivoima

posmatranja Prirode, �to doprinosi razvijanju oseãaja smislenog pripadni�tva,

svepovezanosti, celovitosti i zajednièkog uèestvovanja u Putu prirode. Svi interaktivni procesi koji spadaju u domen edukacije podrazumevaju

perceptivno informisanje biãa, ali u okviru koga cilj nije nagomilavanje znanja, veã

pronala�enje veène istine koja se krije u putanjama reèi, koje su sa izuzimanjem njihove

muzike redukcionistièkog karaktera. Kreãuãi se od nivoa misli i èulnih do�ivljaja sveta

do globalne vizije edukacije raða se niz emergentnih fenomena, koje je te�ko

identifikovati sa nivoa razmi�ljanja pojedinaca. Edukacija mora, stoga delimièno biti

zasnovana na obogaãujuãem, inspirativnom kori�ãenju metafora. Ovakav prilaz je

neophodan, prvenstveno usled èinjenice da je bilo koje znanje nemoguãe u identiènoj

formi preneti drugom biãu. Uvek je neophodno naãi iznova novi put u kome neãe biti

kori�ãena iskljuèivo stroga nauèna logika, veã i te�nja ka inspiraciji i uoèavanju lepoga.

Naime, za apsolutno razumevanje bilo koje informacije neophodno je posedovati savr�eno precizan kljuè za njeno de�ifrovanje. Poznavanje gramatièkih pravila je jedan od

kljuèeva za de�ifrovanje sintakse percepirane jezièke informacije, dok bi razumevanje

znakova tela, dimanike i suptilnih promena tempa govora zahtevalo poznavanje i primenu znatno komplikovanijih kljuèeva. Stoga, ne samo da usled razlièitih de�ifrujuãih kljuèeva

koje podrazumeva uèitelj od onih koje deca primenjuju, dolazi do nerazumevanja u

interakciji, veã se i te�nja ka identiènom, objektivistièkom ulivanju informacija u glavu

uèenika u jednostranom maniru takoðe negativno odra�ava na obostrano razumevanje i

prijateljstvo. Identièno znanje je nemoguãe preneti, jer da bi se smisao informacije

razumeo onako kako to uèitelj �eli, morao bi se i kljuè za njeno de�ifrovanje preneti, a za

preno�enje ovog kljuèa, taènije za njegovo razumevanje, neophodno je preneti drugi kljuè itd. u beskraj.

Uz shvatanje da mapa nije teritorija, niti je ime isto �to i imenovana stvar, raða se

razumevanje va�nosti iniciranja interpretacije nauèenog gradiva tako da ono predstavlja

znanje o teritoriji, a ne znanje o mapi. Meðutim, mehanistièko sagledavanje procesa

uèenja u okviru koga se deci izla�u informacije sa idejom da ih ona prihvate slièno kao

�to se programski paketi uèitavaju u mikroprocesorsku strukturu kompjutera, neizostavno

dovodi do interpretacija gradiva kao znanja o mapi ili o mapi mape ili o mapi mape mape...*. Po�to su sva �iva biãa samo-organizacioni sistemi, tada se proces uèenja ne

mo�e do�iveti kao mehanistièko jednoznaèno inkorporiranje informacija iz sredine u

njihove biolo�ke strukture, veã kao proces u kome biãa samostalno spontano selektuju

informacije koje ãe u skladu sa sopstvenim prirodnim putem koristiti za svoj napredak.

* Primetimo da slièno pravom iscelitelju, dobar uèitelj ne uèi samo reèima, veã ih prevazilazi u svojoj te�nji

ka istinskim uèenjem. Drugim reèima, on ne brka mapu sa teritorijom.

144

Stoga, iz perspektive posmatraèa u svakoj komunikaciji postoji izvesna dvosmislenost, te

se fenomen komunikacije ne mo�e sagledavati kao zavistan od onoga �to se fizièki

prenosi, veã samo od razmene unutra�njih, semantièkih do�ivljaja biãa u komunikaciji.

Formalno identièna sintaksièka informacija se u svakome od nas prevodi u jedinstven

semantièki sadr�aj. Iz ovakvog shvatanja se raða ne samo svesnost o neophodnosti

obraãanja pa�nje na male, suptilne crte svih izra�aja koje se prenose zajedno sa

»objektivnim« karakterom informacija u procesu izlaganja gradiva, veã i shvatanje da se

u svakom biãu odigrava novo, neponovljivo kreativno i jedinstveno saznanje naizgled odavno poznatih stvari.

Uèenje bi trebalo da bude rezultat kreativnog istra�ivanja, koje mora biti inicirano

od strane uèitelja tako da probudi u deci te�nju za èuðenjem prema svetu, pobuðivanjem

na postavljanje pitanja pre svega sebi samima, jer najefektivnije uèenje se de�ava ne kao

rezultat nasilnog konzumiranja informacija ili preciznije reèeno doktrina postavljenih od

strane autoriteta, niti putem egoistiènog kritikovanja teorije ili programa, veã usled

radosnog i predanog procesa otkrivanja u zajednièkoj interakciji i dru�enju. U razlièitosti

biãa je potrebno uoèavati lepotu koja ujedinjuje i koja je zajednièka, ali tako da

raznovrsnost i lepota jedinstva ostanu u skladu i ravnote�i, jer preterano negovanje raznolikosti raða oseãaj posebnosti i usamljenosti, dok preterano insistiranje na jedinstvu

stvara oseãaj nesamostalnosti posebno kada dolazi od strane autoriteta. Divljenje lepoti

mora biti tiho. U okvirima edukacije, redukcionistièka shvatanja se oèitavaju u mnogim

metodologijama i odnosima izmeðu uèesnika u interaktivnim procesima sa ciljem uèenja.

Ocenjivanje, autoritativna hijerarhija zasnovana na principu dominacije, i jednostran prilaz procesu uèenja su samo neki od primera zastarelih, redukcionistièkih osobina

ureðenosti savremene edukacije. Ocenjivanje je oèigledan primer kvantifikovanja putem

koga se ne samo potenciraju razlike umesto sliènosti, veã se deca od malena uèe da

porede sebe i svoje vrednosti u odnosu na ostale, �to razvija takmièarski, egocentrièni stil

�ivljenja. U ovakvim uslovima je èesta pojava skromnih te�nji uèenika da se ne dobije

najbolja ocena kako se ne bi potencirala sopstvena posebnost. Umesto kvantifikovanja i uslovljavajuãeg nagraðivanja kao podsticanja te�nje da se bude bolji od drugih, trebalo bi

te�iti razvijanju moãi uoèavanja �to �ireg spektra kvaliteta u Prirodi, te pru�anju

kooperativne, bri�ne pomoãi, �to je neophodno za negovanje svih religijskih do�ivljaja u

deèijim saznanjima. Nijedan kvalitet ili osobina ne mo�e se jednostrano vezati za neki

pojam, veã svaki od njih predstavlja neku putanju koja povezuje »razlièite« stvari. Stoga

se i ocene, ukoliko veã postoje, mogu evaluirati samo zajednièki od strane dece i uèitelja,

a ne jednostrano kao �to se danas to èini. Savremena edukacija je zasnovana na ideji o korisnosti dominantne

autoritativnosti uèitelja u odnosu na uèenike, u okviru koje je implicitna i ideja o

moguãnosti jednostrane interakcije izmeðu vi�eg i ni�eg hijerarhijskog nivoa. Èasovi uèenja su podeljeni na èasove predavanja i èasove ispitivanja, pri èemu se smatra da bi u

okviru èasova predavanja trebalo da uèitelj jednostrano izla�e informacije deci, dok je u

sluèaju ispitivanja reprodukcije gradiva smer interakcije obrnut. Meðutim, jednostrane interakcije su u potpunosti ogranièene na ljudske proizvode u obliku ma�ina. Po�to se u

�kolama ne uèe ma�ine, veã �iva biãa, tada ona, posredstvom konstruktivne dvostrane

komunikacije moraju osetiti svoje dejstvo na sistem koji ih uèi. Ni u jednoj prirodnoj interakciji nisu postojana jednostrana, veã iskljuèivo povratno spregnuta dejstva, pa stoga

145

i za uspe�no uèenje, interakcija izmeðu uèitelja i uèenika mora biti obostrana. Podela na

èasove predavanja i èasove reprodukcije izlo�enog znanja je stoga besmislena, a proces uèenja ne mo�e biti ogranièen samo na decu, veã ãe se uspe�nost njihovog uèenja

sagledavati u uèenju samog uèitelja. Ukoliko uèitelj ne prihvata spremno proces

sopstvenog unapreðujuãeg uèenja kroz neponovljivu interakciju u kontekstu osmi�ljenog

uèenja, i sama deca, èije je uèenje od primarnog znaèaja, biãe osiroma�ena u odnosu na

potencijalne saznajne moguãnosti. Osnovni i prvi korak bilo koje svesne aktivnosti je interakcija, ali je bitno

razvijanje svesnosti da je interakcija izmeðu svesti i okoline uvek dvostrana. Savremenu

nauku kao specifiènu metodologiju ispitivanja sveta karakteri�e isuvi�e jednostran prilaz

interakciji uma sa okolinom koji bi se najlak�e mogao opisati kao otkrivanje, i to u

bukvalnom smislu te reèi. Ovakav prilaz je posledica kartezijanskih ideja o podeljenosti sveta materije i sveta uma, u okviru kojih um poseduje primat, odnosno jedan vid eksploati�uãe dominacije u odnosu na materiju. Meðutim, da bi interakcija postala

dvostrana i plodonosna, neophodno je otkrivanje upotpuniti i sa oseãanjem èuðenja ili

divljenja, jer ne uèinimo li to, otkriveni predmet delimièno gubi svrhu svoga postojanja.

U oseãanju èuðenja nad svetom se, stoga, ogleda i na�a bri�nost prema njemu. Ono �to bi

decu trebalo uèiti u �kolama nije samo otkrivanje sveta, jer ovakav jednostrani prilaz interakciji sa Prirodom razvija potencijalnu bahatost i bezmerno potro�aèke manire, veã

pre svega buðenje oseãaja èuðenja i postavljanja unutra�njih, prosvetljujuãih pitanja.

Meðutim, premda se deci govori da treba da postavljaju pitanja, ona se tome ne uèe, jer

znaju da pitanja veoma lako donose utisak o njihovom neznanju kod autoriteta koji bi njihovo znanje kasnije trebalo da evaluira. Kasnije se u odraslom dobu, deca usled ovakvog pogre�nog pristupa postavljanju pitanja uèe da ih postavljaju iskljuèivo tako da

se iza njih oseãa nadmoã i prezentovanje ega, a ne spontana radoznalost ili inicirajuãa

blagonaklonost. Èak i ono �to smo »razumeli« ne bi trebalo da znaèi da su od tada

zatvoreni svi drugaèiji putevi razumevanja jednako formulisane ideje, jer se uporedo sa

stalnim prirodnim promenama moraju otkrivati stalno i novi saznajni putevi do�ivljavanja

Prirode. Svesnost o sopstvenom neznanju, odnosno nepostavljanje prirodnih do�ivljaja u

unapred fiksirane kategorije, veã uvek nova i neponovljiva semantièka interakcija sa

njima, neophodna je da bi se napravila velika otkriãa i dobili odgovori na va�na pitanja.

Deca bi morala da napuste �kole ne sa mi�lju da su, posredstvom kvantifikovanja

(ocenjivanja) reprodukcije izlo�ene mape sveta, postala mnogo va�na, velika i

sveznajuãa, veã sa idejom da znaju mnogo manje nego �to su ikada znali, samo da im

putanje saznanja koje su do�ivela tokom edukacije pru�aju skroman, nenametljiv oseãaj

divljenja prirodnom svetu. �to je biãe saznajno bogatije, to vi�e pitanja ima za svet oko

sebe. U okvirima nauène edukacije mladi ðaci i studenti se obuèavaju da minimiziraju

svoje gre�ke, pre svega na nivou davanja odgovora koji su striktno unapred odreðeni, bilo

sintaksom predavanjima ili uslovljenim pravilima zakljuèivanja, �to se kasnije prenosi na

sve aspekte �ivljenja. Odrasla deca tako postaju osloboðena svesti o neznanju, koja je

neophodan preduslov divljenja Prirodi, te najiskrenija potvrda na�eg razumevanja �ivota. �to je veãa i va�nija istina koju prihvatamo, to ona nosi sa sobom veãe opasnosti i

potencijalne gre�ke. Prihvatanje iskrene vere kao najveãe istine podrazumeva prihvatanje

i nesigurnosti koju nose beskrajno otvoreni saznajni putevi, a hrabrost, smirenost i svetost se ogledaju upravo tamo gde se semantièki prihvataju ovakvi stavovi sa jasnim pogledom

146

na sve potencijalne gre�ke. Meðutim, sam nauèni metod za istinu prihvata samo

univerzalno potvrðene stvari, �to drugim reèima znaèi da u svojim stavovima te�i

minimiziranju gre�ke. Preno�enjem ovakvog metoda rezonovanja i principa komunikacije

u savremenom svetu, deca gube oseãaj spontanosti i prihvatanja prirodnog toka misli i

postaju unapred opredeljena i uvek spremna da daju nekakav odgovor, samo kako ne bi drastièno pogre�ili, te kako im se ne bi srozao ego, koji, kao �to znamo, uvek se meri u

odnosu na ostatak sveta. Bez prihvatanja rizika gre�ke najsuptilniji i najlep�i odgovori ãe

ostati nedoreèeni. Uèenje o prihvatanju svesti o sopstvenim gre�kama, tako da se one ispolje na nivou komunikacije, je od esencijalne va�nosti, premda se danas deca nemaju

od koga nauèiti da ovako postupaju. Pored uèitelja, politièara, menad�era, sportskih

sudija i vojskovoða koji gotovo nikada nisu spremni da javno priznaju svoje gre�ke, samo

jo� poneki kriminalac je to u stanju da uradi. Jasno je da je u savremenom svetu u kome

dominira ideja o kompetenciji i sebiènoj borbi za sopstvenu materijalnu moã nasuprot

kooperacije i duhovnog napretka, prihvatanje gre�ke neprihvatljivo, i pored svesnosti da se ovakvim stavovima naru�ava istina. Ukoliko se znanje ogranièi samo na stvari koje ne

mogu ni pod kojim uslovima biti dovedene u sumnju, tada ono za sva vremena i sve generacije postaje veoma siroma�no. Moguãe je i da u èinjenici da veoma va�ne stvari

nauka mo�e znati uvek sa manjom precizno�ãu nego manje bitne stvari postoji

Hajzenbergov princip neodreðenosti pro�iren sa malog kvantnog entiteta na èitav saznajni

svet. U skladu sa kartezijansko-dualistièkim shvatanjima o èoveku èiji je um posve

odvojen od Prirode, te o neophodnosti ukroãivanja Prirode zbog njene sirovosti i divljine,

standardna savremena edukacija gotovo da podrazumeva da je ljudska priroda slièna

prirodi same Prirode - sirova, surova i nemilostiva ukoliko se dobro ne izdresira. Prirodna spontana svesnost u dodiru sa bo�anskom sve�ãu koja je sve vreme tu, ne razvija se u

uslovima edukacije, veã se umesto toga pod pretnjom kazne prisilno ulivaju informacije u

ljudska biãa, koja stoga jednoga dana upravo zbog nauèenog oseãanja svoje posebnosti

postaju inertna, upla�ena i èesto u�trojenih vidika ukoliko im se ne da prilika da kroz veo

primljenog znanja sagledaju svoju pravu nedirnutu prirodu, sjajnu kao Sunce na horizontu.

Interakcija izmeðu dece i uèitelja u okvirima savremene edukacije je, slièno kao i

u domenima gotovo svih drugih dru�tvenih sistema, pro�eta mehanistièkim idejama o

ljudskim biãima kao robotima koji se uslovljavajuãim postupcima mogu nauèiti unapred

isplaniranom pona�anju. U edukaciji su danas autoriteti opskrbljeni sliènim moãima kao i

dehumanizovane politièke organizacije, te ukoliko se dete sluèajno ne pona�a po

propisanim standardima, ono jednostavno biva iskljuèeno iz sistema. U procesu edukacije

se dominantan pristup u odnosu na decu sagledava u kori�ãenju uslovljavajuãih

mehanizama nagraðivanja i ka�njavanja, posredstvom kojih se utièe na deèija verovanja,

stavove i pona�anje. Ovakav dominantan i robotizovan pristup uèenju u sebi sadr�i

imanentnu pretpostavku o realnim moguãnostima prisilnog manipulisanja �ivim biãima.

Meðutim, po�to su ljudska biãa autonomni samo-organizacioni sistemi, usled èega samo

mogu slobodno birati dejstva okoline na koja ãe strukturno reagovati, njima se ne mo�e

manipulisati, te je stoga, uslovljavajuãi, ma�inski pristup interakciji sa �ivim biãima

socijalno neodr�iv. Poznato je da su neuronske mre�e svih biolo�kih sistema samo-organizujuãe, �to ima za posledicu nemoguãnost prisilnog nadgledanja, kontrolisanja, pa

èak i uèenja od strane izvora informacija van fizièkih granica date mre�e. Ovakav pogled

147

na procese uèenja je analogan sa èinjenicom da se �iva biãa ne mogu svesti na objekte

koji se pokoravaju klasiènim pravilima njutnovske mehanistièke teorije, jer �utnemo li

kamen, on ãe zaista odleteti pod dejstvom energije koju smo mu predali u kontaktu, dok �utnemo li psa ili tigra, njihov telesni odgovor bi poticao od njihove metabolièke

energije. Poku�aji manipulisanja ljudima za posledicu gotovo po pravilu ostavljaju

oduzimanje njihove �ivotnosti. Tako kada odrastu, deca* gube oseãaj divljenja i znati�elje

pri otkrivanju Prirode, te postaju kruta, spontano nameãuãi svoju krutost okolini. Dominacija autoriteta nad potèinjenom decom, te samo-dokazujuãe velièanje

uèitelja u oèima dece umesto obrnuto, dovode do kasnijih kompenzovanja ovih efekata dominacijom svesti odrasle dece u odnosu na elemente percepiranog sveta, druge ljude, ukljuèujuãi i sopstvenu, u Tajni sakrivenu prirodu. Kori�ãenje ka�njavanja u procesu

edukacije je veoma pogre�an prilaz i potièe od nerazumevanja da se osobine svih postojeãih prividno, u svrhu razmatranja, izolovanih entiteta ne mogu njima intrinsièno

pripisati, veã postoje kao posledica interakcije datog entiteta sa okolinom. Stoga krivica

nikada nije samo u jednoj osobi, veã u interakciji sa drugima, i to najèe�ãe sa onima koji

presuðuju kazne. Pretnja ka�njavanjem u sluèaju nenagraðivanja izvedenog zadatka

smanjuje vrednost same nagrade u oèima dece, �to je samo jedan od indikatora

nepovoljnosti uslovljavajuãeg uèenja dece, posredstvom koga, izmeðu ostalog, ona svoju

svest pri delatnostima orijenti�u ka ciljevima, umesto da te�e pronala�enju smisla i

radosti uèenja u samom procesu uèenja. Deca se na taj naèin uèe da u �ivotu savlaðuju

prepreke, a ne da svakom trenutku svojih �ivotnih puteva pridaju neponovljivi i jedinstveni smisao, �to je jedini naèin da deca dotaknu istinsku sreãu u �ivotu, jer �ivot

nije kretanje ka cilju, veã je �ivot Put. Pojam razumevanja, za koji se smatra da se nalazi u osnovi konstruktivnog

uèenja, nejednoznaèno opisuje bogati splet saznajnih procesa. Naime, u okvirima standardne edukacije se pod pojmom razumevanja podrazumeva inkorporiranje primljenih informacija u nauènu mapu sveta, ali tako da ne samo mapa, veã i pravila

crtanja te mape potièu iz okvira iste edukacije. Najpovr�nije razumevanje bi predstavljalo

sposobnost zami�ljajuãeg prihvatanja opisa neèega pomoãu nekih njegovih sastavnih

delova. Deca, na�alost, u �kolama èesto, u nemoguãnosti pronala�enja naèina izvoðenja

ovog vida tipièno redukcionistièko-�kolskog razumevanja, pribegavaju memorisanju informacija bez formiranja ikakve njihove veze u svojoj mapi, �to se èesto opisuje kao

uèenje »napamet« i posledica je pretnji ka�njavanja koje bi se primenile u sluèaju

neuspe�nog reprodukovanja istih informacija. Prisilan i ucenjivaèki metod uèenja, stoga

izmeðu ostalog, dovodi i do nezdravog memorisanja odvojenih celina, a razdvojenost u

bilo kakvom misaonom obliku ili logièkom nivou dovodi do dekompozicije i

disharmonije u misaonim konstruktima, �to se preko projekcije na telesnom nivou odra�ava i na disharmoniènu interakciju deteta sa okolinom. Za uspe�an proces uèenja, u

deci je, pre izlaganja im opisa i pravila koji figuri�u u povezivanju prirodnih pojava,

neophodno probuditi oseãaje èuðenja nad nepovezanim smisaonim do�ivljajima sveta.

Mudar uèitelj neãe deci obja�njavati zakon gravitacije pre nego �to decu ne navede na

oseãanje uzvi�ene zadivljenosti nad zvezdanim poretkom.

* Primetimo da u dana�njem dru�tvu epitet deteta mnogo èe�ãe dobija neko ko tvrdoglavo odbija da prihvati

tuðe savete, kome se svet vrti oko te�i�ta ega, koga zanima zadovoljenje samo sopstvenih potreba, i ko ima

mnogo �elja, a ne prava deca koja èisto, nevino i radoznalo posmatraju svet oko sebe �eleãi stvari ne za sebe, veã za druge.

148

Poznato je da se nepokoravanje, pa ponekad èak i blago odstupanje od uputstava

za izvoðenje odreðenih zadataka ne priznaje kao pozitivno u okvirima edukacije. Sa

najveãom ocenom se opisuje rad koji je izvr�en direktno po postavljenim propisima, �to

unosi jedan vid mehanièke orijentisanosti na izvr�enje zadataka, koji postepeno implicira

zaboravljanje spona sa unutra�njim izvori�tem na�e kreativnosti, putanja koje su u

�ivotnim delatnostima esencijalne za sreãan i rado�ãu ispunjen stvaralaèki rad. Slièno kao

�to �iva biãa stohastièki biraju dejstva okoline koja ãe ostaviti utisak na njih putem

strukturnog i funkcionalnog odgovora, slièno tome i kreativna biãa gotovo uvek

modifikuju i reinterpretiraju striktna uputstva, bilo nagla�avanjem pojedinih delova na

raèun drugih ili ignorisanjem nekih delova umesto kojih se koriste neke druge,

samostalno osmi�ljene ideje. Pored ovoga, u okvirima va�eãe redukcionistièke paradigme

ova striktna uputstva su orijentisana na analitièki prilaz obja�njavanju celina u funkciji

delova, umesto obrnuto, ka sintetisanju znanja, uoèavanju putanja jedinstva i

svepovezanosti. Ovakvo postupanje je u neskladu sa osnovnim �ivotnim principima, a

gu�enje kreativnog delovanja dovodi do gubitka spontane �ivotne fleksibilnosti i na

misaonom i na telesnom nivou, po�to su ova dva nivoa bivstvovanja neraskidivo pro�eta

stalnim interakcijama. Tolerisanje i podr�avanje ispoljavanja akcija kao posledica visokog energetskog

sadr�aja dece je veoma va�no ukoliko �elimo da ona zadr�e svoju telesnu, pa time i

misaonu spontanost izra�avanja i saznajne prijemèivosti u odraslim godinama. Kruta

savremena edukacija je dovela do op�teg shvatanja da kada se deca igraju, tada ne uèe i

obrnuto, i pored toga �to je oèigledno da su u èitavoj Prirodi procesi uèenja, istra�ivanja i

igranja istovremeni, kao i to da igra predstavlja prirodni put kreativnog istra�ivanja koji

je moguã samo onda kada ona nije �ablonski ritualizovana, veã kada u njoj postoji

element nepoznatog i neoèekivanog. Stoga svako igranje mora istovremeno biti i

izmi�ljanje igre, o èemu bi svakako trebalo voditi raèuna prilikom osmi�ljavanja fleksibilnih edukativnih igara. Ne samo da je decu neophodno uèiti fleksibilnom prijemu

informacija, veã i uspe�na edukacija mora biti takva da èini decu fleksibilnim sa

prijemom novih informacija. Umesto striktnih dominantnih instrukcija, od malena je deci neophodno pru�ati blage impulse, zvezde vodilje koje ãe ih slièno zagonetnim

ceduljicama voditi ka skrivenom blagu razvijajuãi sposobnosti razmi�ljanja, odnosno

uoèavanja putanja koje povezuju. Automatsko izvr�avanje zadataka, na kome se najèe�ãe insistira u �kolama,

robotizuje decu i èini ih naviknute na svakodnevne, u siroma�nim saznajnim mapama

sveta ponavljajuãe okolnosti, te oni umesto sa sve�ãu o neponovljivosti i stalnim

zaèuðujuãim ushiãenjem, redovne stvari obavljaju rutinski, refleksno i praktièno

nesvesno. Automatsko prepoznavanje, vremenom inkorporirano u stanje svesti, je ono �to

nas spreèava da stvarima oko nas pridajemo znaèenje, pronalazimo smisao i tra�imo

njihove refleksije u na�em unutra�njem svetu. Deca koja se pokoravaju striktnim

uputstvima kroz dane edukacije se èesto u trenutku kada je potrebno zapoèeti samostalni

istra�ivaèki put naðu slobodna od svih spona, te tada èesto ne budu u stanju da naprave

zadovoljavajuãi izbor profesije, koja bi im omoguãila kreativna posezanja za bogatijim unutra�njim stanjima. Negujuãi neophodnost sopstvenog razmi�ljanja i rezonovanja

neguje se i oseãaj samostalnosti, èime se umesto iskljuèivo linearnog sleda istra�ivanja

omoguãavaju procesi spontanih prosvetljujuãih uvida u problem istra�ivanja. Umesto linearnih hijerarhijskih tendencija koje podrazumevaju uèenje da se posredstvom

149

nadovezivanja na ukalupljene, baziène misaone mehanizme rezonovanja, dominira u

�ivotu, neophodno je staviti akcenat na stalno obnavljanje unutra�njih pitanja kojima se

uvek i iznova neponovljivim saznajnim putevima dolazi do simbiotièkih veza jednakosti

na kojima su sazdana kako inteligentna biãa, tako i sama Priroda. Savremena edukacija sa primenom metoda nagraðivanja, odnosno ka�njavanja,

razvija stresna oseãanja strahopo�tovanja (i druga rascepljujuãa oseãanja koja proizilaze

iz uslovljenog po�tovanja) kod dece, i uoèavanje ekspresije ovakvih oseãanja se èesto

koristi kao linearna indikacija uspe�nosti edukativnog sistema. Razvijajuãi ukruãujuãa

oseãanja strahopo�tovanja umesto slobodne simbiotièke naklonjenosti, deca se zapravo

uèe da brkaju ime sa imenovanom stvari, i veãi znaèaj pridaju zvanju ili èinu ljudskih

biãa, nego njihovim univerzalnim i zajednièkim ljudskim crtama. Posledice ovakvog

me�anja imena sa imenovanim biãem ili stvarima vodi neizostavno do degeneracije

odnosa sa njima, �to èesto implicira op�te nepoverenje, oseãanje izolovanosti i

destruktivno pona�anje. Mo�da u osnovi razvijanja oseãanja strahopo�tovanja kod dece

postoji slièan �ivotni odnos kome je naklonjena veãina savremenog dru�tva da se

vrednost i dragocenost celine primeãuje tek kada se ona rasparèa na svoje delove, slièno

staklenoj vazni èiju vrednost uoèimo tek kada se ona polomi ili biãima èiju lepotu

ignori�emo sve dok ona ne izgube svoju otvorenost, snagu i celovitost. Ovakav stav se lako prebroðuje stalnim postavljanjem pitanja u vezi sa svim stvarima oko nas, jer nas to

odr�ava u stanju budne svesnosti o dragocenosti i smislenosti postojanja svih celovitih

detalja u na�em svetu. Da bi uèitelji preneli deci oseãaj èuðenja i slobodnog divljenja nad

svetom, neophodno je da se i oni sami èude i postavljaju sebi bezbrojna pitanja o su�tini,

smislu i lepoti svega postojeãeg. Priroda i �iva biãa su u stanju stalne promene, te su stoga neprirodna ne samo

ponavljanja bilo èega u fazama uèenja, ukljuèujuãi te�nje ka identiènoj interpretaciji

ponuðenog gradiva, veã i mehanièki jednolièna »predavanja« znanja deci. Mehanistièki

idejni prilazi interakciji izmeðu uèitelja i dece u okviru kojih se prote�iraju ne semantièki,

veã sintaksièki unapred pripremljena izlaganja prouzrokuju oseãaj krutosti, koji redukuje

kapacitet za uèenje, jer je poznato da je fleksibilnost neophodna za otvorenost prema

spoljnim informacija èijom se obradom uèi. Nesvesnost holistièkih kvaliteta, imanentnih u kontekstu svake smislene fonetske celine, i njihovih uticaja na okolinu deluju uspavljujuãe na decu, izazivajuãi tako semantièko ignorisanje èitavog mora prirodnih

uticaja. Da bi se deca osposobila da razmi�ljaju u spontanom i ne�ablonizovanom maniru karakteristiènom za sve prirodne tokove neophodno je da se neponovljivo�ãu obostranog

uèenja razvija oseãaj deèije budnosti za stalno nove i neponovljive prirodne uticaje.

Saznajna otvorenost koja se ovakvim efektima posti�e neophodna je za uspe�an proces

uèenja, jer se sa njom pro�iruje spektar informacija iz okoline na koja �iva biãa svojim

izborom mogu reagovati. Zatvorenost za spoljne uticaje najèe�ãe dovodi i do

neizvodljivosti uèenja, te do oseãaja izolacije, dok se otvorenost na spoljne uticaje poistoveãuje sa predano�ãu i poverenjem, �to su indikacije istinske hrabrosti.

Razvijanjem uzajamno pro�etih oseãanja otvorenosti kao fleksibilne te�nje ka

semantièkom reagovanju na raznovrsne prirodne uticaje, i budnosti kao svesnosti o

�irokom opsegu neponovljivih i beskrajnih interaktivnih procesa oko nas, na indirektan naèin se utièe na sposobnosti i kapacitet uèenja dece. U nedostatku ovakvih polaznih veza

sa onim �to se do�ivljava kao okolni svet, uèenik ãe imati te�koãe da pogodi pravi kljuè

150

za de�ifrovanje*, te i razumevanje percepiranih poruka i njihovo inkorporiranje u nauèeni

kontekst. Otvorenost prema uticajima Prirode, zajedno sa spontanim otkrivanjem kljuèeva za de�ifrovanje primljenih poruka, na individualnom nivou predstavlja osnovu globalnog evolutivnog razvoja.

Svakodnevna nauèna istra�ivanja koja se nadovezuju jedna na druge, postojana su

pod pretpostavkom da nauka zna kakav je svet koji nas okru�uje, premda je najzdraviji

odnos prema nauci onaj koji podrazumeva stalno èuðenje i divljenje, a koji je prisutan samo kada nemamo predrasude i oèekivanja od sleda dogaðaja, odnosno kada se ne

kreãemo ka cilju, veã smo mislima na Putu. Ipak, ovakvo sagledavanje sveta nije u

interesu nauène edukacije, jer se u okviru nje te�i odr�anju linearnog napretka nauène

misli i tehnologije. Linearni nauèni progres u vidu novih, originalnih otkriãa je ostvarljiv

zahvaljujuãi edukaciji mladih ljudi, tako da se njihovi naèini razmi�ljanja i viðenja sveta

podudaraju sa va�eãom nauènom paradigmom. Edukativnim prouèavanjem datih

paradigmi te�i se predoèavanju osnovnih osobina mapi sveta koje one iscrtavaju, èime se

u mnogome izbegavaju neslaganja oko fundamentalnih stvari koja bi dovela do koèenja

buduãih nauènih istra�ivanja. Edukativno insistiranje na razvijanju analitièkih

sposobnosti ostavlja trajne imprinte u logièkim predispozicijama uma, tako da uz

predodreðeni socijalni sled stvaranja, savremeni nauènici uèestvuju u razvijanju i

otelotvoravanju ideje o linearnom napretku redukcionistièke nauke. Razlog za�to se

danas i dalje insistira na zastareloj redukcionistièkoj paradigmi u edukaciji je postojan u

oèiglednom tehnolo�kom i komunikativnom progresu koji je primena ovakvih modela

sveta donela na podruèje svakodnevnog �ivljenja � od ma�ina za �ivenje i parnih lokomotiva do kompjutera i savremenih elektronskih komunikacija. Po�to je poznato da

je ovaj oblik civilizacijskog napretka zapoèeo sa industrijskim dobom, te sa

preuzimanjem primata nauènog do�ivljavanja stvarnosti u odnosu na organizovanje

dru�tvenog poretka od strane formalnih religijskih zajednica, danas se u okvirima

edukacije izbegava isticanje va�nosti holistièkih osobina kao kontrate�e u na�oj

percepciji imanentnim, redukcionistièkim vidicima. Krutost savremene edukacije, koja se

uoèava na svim nivoima, od strukture gradiva sa svim logièki struktuiranim,

verifikacionim aparatima za potvrðivanje apsolutne istinitosti i smislenosti, preko

uslovljavajuãih metoda identièno sintaksièkog, robotizovanog reinterpretiranja

informacija, do kori�ãenja mapirajuãih kvantiteta (ocenjivanja) u svrhu »sagledivog«

opisivanja beskrajnih ljudskih kvaliteta, neizostavno dovodi do nedostatka otvorenosti prema informacijama koje su nekompatibilne sa va�eãom nauènom paradigmom, �to

rezultuje u gotovo automatskom progla�avanju èinjenica, èija se smislenost ne mo�e

proveriti u okvirima date paradigme, kao saznajno nerelevantnih. Deci je neophodno staviti do znanja da se glavne inicijacije ljudskog i nauènog

napretka kroz istoriju nisu de�avale kao posledice nagomilavanja znanja, veã usled

revolucionarnih obrta nauènih paradigmi, koje nisu vodile poreklo u linearnom

nadovezivanju znanja na znanje, veã u intelektualno-intuitivnim prosvetljenjima. Na ovaj naèin ãe se ukazati na nekorisnost akumuliranja znanja, kao i na va�nost povezivanja

stvari, u okviru èega se raða i razumevanje njihove smislenosti. Edukativni ud�benici su

tako napisani da se deca oseãaju kao nastavljaèi jedne dugotrajne linearne niti napretka,

iako tradicija kontinualnog napretka, prvenstveno u nauènoj misli, gotovo nikada nije postojala. Najplodonosnija nauèna otkriãa su se de�avala kao posledica suprotstavljanja

* Svaka poruka Prirode je kodirana.

151

ustaljenim naèinima viðenja Kosmosa revizijom pitanja na koja se mislilo da su odavno

dati nepromenljivi i apsolutni odgovori, te su stoga èesto dovodila do obrta paradigmi.

Umesto ideje o linearnom progresu i zaboravljanju razmi�ljanja o smislu sveta, deca bi

morala da budu svesna da je postavljanje bezbrojnih egzistencijalnih pitanja u kojima je sakrivena tajna o smislu put ka pru�anju novih otkriãa o svetu u kome �ivimo. Strogo

dr�anje pravila gu�i kreativnost i spreèava nove interpretacije Prirode, a upravo su one te

koje najvi�e doprinose evolutivnom napretku ljudske vrste. Redukcionizam i te�nja ka

linearnom i �to br�em progresu se odlikuje i u tome �to su savremeni nauèni èlanci ne

samo neèitljivi za nenauèno obrazovano biãe, veã i za nauènika specijalizovanog za neku

drugu oblast. Umesto sveobuhvatanja èlanaka i ukljuèivanja svih ljudi u moguãnost

intelektualnog dosezanja njihove problematike, danas se te�i �to br�em progresu, pri

èemu se previða da najbolje ideje najèe�ãe potièu od istra�ivaèa koji nisu kruto vezani za

datu paradigmu, veã sagledavaju probleme iz otvorenije perspektive. U okvirima uticaja

nad mladim nauènicima jako je bitno buditi i negovati interesovanja za vi�e danas

podeljenih nauènih oblasti, jer se najplodonosnija istra�ivanja de�avaju na poljima gde se

dve do tada, barem na mapi nauke, nedodirnute nauène oblasti sreãu. Osim same metodologije procesa uèenja za koju je oèigledno da vodi poreklo od

redukcionistièkih misli, i mapa sveta koja se pru�a deci od strane nauke u okviru koje je

svet podeljen na delove i delove delova vodi uèenju sliènih analiza u posmatranju sveta.

Umesto insistiranja na korisnosti analize kao osnovnog nauènog pristupa, ali i

neophodnosti njenog uravnote�avanja sa pronala�enjem holistièkih svepovezujuãih niti

izmeðu svih tih elemenata sveta, danas se deca obasipaju bespotrebnim kvazi-sintetièkim

kvalifikativnim klasifikacijama, ali nigde i sve�ãu da one ne bi mogle postojati bez

izvorne celine iz koje ceo svet potièe. Deci se tokom edukacije daje na uvid mapa sveta,

ali su ona veoma èesto svesna da sve ono �to postoji i �to je jasno prisutno u njihovom

svetu, ne samo da ne izvire iz te mape80, veã da u njoj ne postoje ni tragovi onih

nevidljivih kvaliteta, zbog kojih i sam svet sa svom svojom naukom postoji. Premda je u dana�njoj redukcionistièkoj edukaciji dozvoljeno ispoljavati veru u postojanje bo�anskog

smislenog ostvarenja nas i sveta, takva shvatanja se uglavnom uva�avaju slièno

tolerisanju slobodnog izbora ukusa, nacionalnosti ili drugih vidova pripadnosti, iako iz okvira edukacije i njene logièke mre�e jasno proizilazi da mesta za upliv bo�anskog

stvarala�tva nigde nema, i pored toga �to su sama moderna nauèna saznanja �irom

otvorila vrata beskrajnim prostranstvima istinski religioznih vidika u nauènim mapama

sveta materije. U okvirima nauène edukacije i dalje se smatra da su velièanstvena i

inteligentna �iva biãa nastala nasumiènom i bezumnom, posve sluèajnom evolucijom, te

da su na�i preci, neznajuãi za ovakva »nauèno potvrðena« otkriãa prenosili ideje o

bo�anskoj ureðenosti iz svoje ma�te u misaonu projekciju stvarnosti. Umesto prihvatanja reèi i matematièkih simbola kao osnovnih i finalnih sredstava

pronala�enja istine i opisivanja sveta, neophodno je staviti do znanja da je slikovito

razmi�ljanje i opisivanje sveta skladno ljudskim sposobnostima imaginacije nerealan

poku�aj poimanja svega postojeãeg. Uvoðenje karakteristika i formi sveta kao �to su

implicitni red, holosvet i sl., te i nauèno shvatanje da svet razlika koji percepiramo potièe

iz bo�anskog sveta u kome je njegova celina stalno prisutna u svakom od njegovih

delova, dopu�ta nam da èak i kroz ogledalo nauke vidimo svet u jednom daleko veãem,

bezgraniènijem i holistièkijem svetlu. Svet koji vi�e nije èasovnik kako su ga nekada

redukcionistièki umovi videli, veã bo�anstvena igra atoma koja se preliva u svet na�e

152

percepcije iz sveobuhvatnog i sa klasièno ljudske taèke gledi�ta nedokuèivog reda. U

okvirima nauène edukacije je neophodno odbaciti ideje o kartezijanskom dualizmu

dominacije uma nad materijom, jer je jasno da takve ideje vode do potenciranja ega, te kompetencije, zavisti, sebiènosti, nezadovoljstva i destrukcije èoveka i Prirode. Umesto ovakvih redukcionistièkih vidika, moramo deci poku�ati da prenesemo oseãaj

svepovezanosti i kosmièke pripadnosti, poverenja, zajedni�tva i otvorenosti prema

èitavom svetu. Tada ãe polako i u okvirima nauène edukacije spasti okovi koji danas prite�u decu u krute norme i okvire, i otvoriãe se vrata jednom, novom, prosvetljenom

dru�tvu, dru�tvu saoseãanja i sveop�te Ljubavi prema svim i najmanjim stvarima oko nas.

Jer sa idejom o holosvetu, te o nenasumiènosti i smislenosti na�eg porekla, raða se i shvatanje o prisustvu izvorne stvarnosti u svemu �to postoji. Deca ãe tako otkriti da su na

veènom Putu postojanja, te neãe te�iti velikim ciljevima i ispunjavanju �elja za sebe, veã

za druge. Ukoliko nastavimo da uèimo decu da sagledavaju svet iz okvira kartezijanskih

redukcionistièkih vidika, ona ãe sve manje biti u stanju da svesno prevaziðu oseãaje

sopstvenih posebnosti, te da svakodnevno bude u sebi oseãaje po�tovanja i zadivljenosti

kako za �ivi svet, tako i za svet tehnologija, modernih graðevina i svih drugih produkata ljudskog stvarala�tva. Da bi se deca tiho navela na put skromnog i obnovljivog napretka

nauke i tehnologija neophodno je preneti im barem klice holistièkih ideja koje ãe se

ponegde rascvetati u sjajne semantièke cvetove. Ukoliko vi�e budemo ulagali u njihov

sveti pogled na svet, deca buduãnosti ãe imati jo� bistrije unutra�nje smislene poglede na

Prirodu. Misliãe, ove divne zgrade, sva ova svetla, sve je to Bo�ji poklon za nas, stanare

u deliãu vremena u ovom divnom svetu. Ali ãe se setiti da su u stvari ljudi sagradili sve te kuãe, sav taj prostor, i ti ljudi bili su delovi Bo�je svesti. Tako ljudi postaju Bogovi; ne

redukcionistièkim i deterministièkim prilazima nauci u �elji da preuzmu uloge Bogova i

poznaju i predviðaju sve �to postoji i ikada je postojalo, veã stvarajuãi male stvari za

dobrobit ljudi, koji ãe se tamo negde u deliãu vremena, tokom kratkog kontempliranja o

radosti i lepoti sveta tiho upitati koliko je to velièanstveno biti bodhisattva.

O redukcionizmu i holizmu u umetnosti

�ta je to umetnost ? Gotovo svako bi iz sopstvenih vidika na razlièit naèin

poku�ao da nam pru�i njenu definiciju. Neko bi rekao da ona predstavlja ve�tinu

izra�avanja i originalnog opisivanja sveta, neko da je ona sredstvo ulep�avanja �ivota ljudi, koje tu rasu èini specifiènom u odnosu na ostale planetarne vrste, neko da je ona

jedan vid ma�tovite komunikacije, a neko da je ona pojam koji opisuje delatnost ljudi koji

se u svojoj predanosti poistoveãuju sa instrumentom, provodnikom bo�anske stvarnosti u �ivote Prirode oko nas. Ukoliko poslednju definiciju prihvatimo kao jednu koja po svojoj

obuhvatnosti nadma�uje ostale, tada se postavlja sledeãe pitanje, a to je po kom

kriterijumu samo neke ljudske delatnosti mo�emo smatrati umetnostima ? Izgleda da je ovaj kriterijum nemoguãe ustanoviti, pre svega jer je èitav svet bo�ansko delo, te je stoga

i svako ljudsko delo podjednako bo�ansko. U skladu sa idejom o sveop�tem delovanju

svesti, umetnost mo�emo opisati i kao umetnost isceljenja, odnosno buðenja oseãaja

svepovezanosti ili opet, kao ostavljanje tragova lepote kao putokaz èoveèanstvu.

153

Svaka podela bilo kojih ljudskih dela na umetnièka i neumetnièka je

redukcionistièka. Sve ljudske delatnosti i postupci su umetnost ukoliko su okrenuti ka

buðenju putanja koje nas povezuju sa èitavim svetom. Stoga se umetnost ne mo�e

izdvajati iz konteksta svakodnevnog �ivljenja odakle i potièe. Svaka sledeãa klasifikacija

ljudskih stvarala�tava okarakterisanih kao umetnièka dela je takoðe redukcionistièkog

karaktera, ukljuèujuãi i kriticizam umetnièkih dela.* Ne samo �to se sa ocenjivanjem

umetnièkih dela zanemaruje ideja da ime nije isto �to i imenovana stvar, veã kriticizam

koji je najèe�ãe objektivistièkog karaktera predstavlja produ�etak kartezijanske ideje o odvojivosti uma od Prirode, te i o moguãnosti neinteraktivnog pripisivanja intrinsiènih

osobina stvarima. Nakon otkriãa do kojih je do�la kvantna teorija, jasno je da

objektivizam u bilo kom obliku ne mo�e opstajati, te stoga ni apsolutni kvaliteti

umetnièkih dela. Svako umetnièko delo poseduje osobine samo u kontekstu posmatraèa.

Prava umetnost se pravi bez cilja, ona je Put koji ukazuje na samoga sebe. Za razliku od nauènog razmi�ljanja koje karakteri�u linearni sledovi uzroèno-

poslediènih ideja i misli u vidu simbolièkih tvrdnji, karakteristièno povezivanje izmeðu

entiteta na mapi sveta umetnosti je metaforièno, dakle bez uslovljenih prepreka. Kao �to

se metaforièno mogu povezati svi pojmovi koji nam padnu na pamet u odreðenim,

bezbrojnim kontekstima, tako i umetnost poseduje èarobnu moã ukazivanja na

svepovezanost svih stvari u Kosmosu. Umetnost takoðe nije nala�enje, pa komunikacijom preno�enje neèega, jer bi tako

ne�to automatski moralo biti prethodno mapirano, �to znaèi da bi ispalo iz potpunog

jedinstva sa Prirodom, ka èijem ukazivanju i te�i istinska umetnost. Proces umetnièkog

stvarala�tva predstavlja zapravo istovremeno tra�enje i nala�enje. Najveãa umetnièka

dela su zapoèeta sa tra�enjem i samo nasluãivanjem postojanja tra�enih odgovora, tako da se razvojem dela na kraju dolazi do zakljuèka o stvarnom postojanju tog »blaga« koje

se nije ni poznavalo, ni videlo, veã samo intuitivno oseãalo pre poèetka stvaranja dela. Interesantno je da grèka reè technologia vodi poreklo od techne �to znaèi

umetnost. Premda se danas misli da tehnologija mo�e èiniti svet boljim ili lo�ijim u

zavisnosti od svrhe primene njenih proizvoda, mora se uzeti u obzir i èinjenica da same

tehnologije oblikuju ljudska shvatanja sveta. Biãa koja su na svakom koraku okru�ena

ma�inama neizostavno ãe imati otuðeni karakter u dru�tvenim odnosima, o èemu nam

danas govori ne samo stadijum muzièkog stvarala�tva, u kome je prisutna opsednutost

ma�inama, »tehno« zvucima i visokim tehnologijama, veã i slikarstva i drugih

konvencionalnih vidova stvarala�tva, u kojima dominira simetrija. Te�nja za

dominacijom i postavljanje u prvi plan sredstava za stvaranje lepote, umesto same lepote danas na�alost dominira savremenom umetno�ãu.

Tehnologija i svi proizvodi ljudskog stvarala�tva su umetnost, te tako imaju uticaja na ljude. Stoga se moralna odgovornost mora povezati sa izumiteljima

* Silne kritike ljudskih vrednosti redukuju ideale, odakle je jasno da je bolje ukazivati kako treba raditi neke stvari, a ne kako ih ne raditi, �to je i poenta umetnièkog stvarala�tva. Nekonstruktivno kritièki prilaz

stvarnosti (koji je u svojoj osnovi redukcionistièko mapiranje i klasifikovanje rezultata percepcije) koèi voz

kreativnog napretka indukujuãi stanje nepokretne opreznosti i zaleðene ma�tovitosti, dok sveprihvatajuãe

radosne te�nje ka uoèavanju raznovrsnih i uvek beskrajno daleko dose�uãih puteva u ljudskim delatnostima

dovode do pridavanja smisla ovim delima, inkorporirajuãi putanje umetnièkih ideja u sve �iri saznajno

obogaãujuãi aspekt. Egocentrièni kriticizam je slièan ljudskoj borbi protiv Prirode: �to je bli�i pobedi, to je

bli�i sopstvenom porazu. Svako stvaranje sa lepim te�njama je put smisaonog otkrivanja sopstvenog biãa, a

time i èitave Prirode.

154

tehnologija. Nauèna istra�ivanja se ne mogu shvatiti kao linearni put na polju razvoja,

veã slièno umetnosti, stvarala�tvo u kome neizostavno upliãemo i na� moralni odnos prema drugim biãima i Prirodi. Slièno kao �to je u biologiji funkcionalnost �ivih biãa

odreðena njihovom strukturom, tako ãe i ciljevi ljudskog dru�tva biti u mnogome

odreðeni njegovim stadijumom tehnolo�kog razvitka. Meðutim, danas je prisutno gotovo op�te shvatanje da su same tehnologije kao sredstva ljudskog stvaranja dovoljne za

oblikovanje umetnièkih dela u smislene celine. Ovakvo shvatanje je analogno ideji da su

kvantiteti u stanju da opisuju kvalitete, iako u stvarnosti znamo da iscrtavanje èudesnih

harmonija kosmièkih putanja, bilo kroz kreativno ispoljavanje �ivih biãa ili celote

Prirode, ne zna za kvantitete, veã samo za puteve koji povezuju. Premda se danas mnogo

vi�e pa�nje u umetnièkom stvarala�tvu obraãa na kvantitativne strane dela, kao �to je, na

primer, »be�umna« kompjuterska produkcija muzièkih dela, lepe i smislene harmonije

kao holistièki sistemi putanja tonova uvek nezaustavljivo prevladavaju sve kvantitativne

prepreke, te stoga lepa muzika divno zvuèi kroz svako izvoðenje i svaku emisiju. Umetnost je muzika, slièno kao i sama ljudska biãa, te i èitava Priroda. Naime,

sve �to postoji se mo�e sagledati u vidu harmonija koje nastaju susretanjem najèe�ãe

nebrojivo mnogo ritmova razlièitih frekvencija. Talasna funkcija kojom se opisuju sve stvari u Kosmosu predstavlja imaginarni talas, dakle ritam. Èitav kvantni svet se

zahvaljujuãi talasno-èestiènoj dualnosti mo�e sagledavati u pojmovima ritmova. Sami

zvuèni tonovi predstavljaju ritmièno vibriranje vazduha, odnosno talase pritiska koji putuju kroz sredinu. Sve �to vidimo predstavlja takoðe elektromagnetne talase, odnosno

ritmièko oscilovanje vektora elektriènog i magnetnog polja du� ravni prostiranja ovih

talasa. Svaku boju prepoznajemo zahvaljujuãi njenom karakteristiènom opsegu ovih frekvencija. Ljudska biãa za normalno funkcionisanje zahtevaju spontano odr�avanje

prirodnih ritmova, �to se ogleda u relativno stabilnim mo�danim frekvencijama, ritmu

disanja, otkucajima srca, cirkadijalnom ritmu itd. Èitav svet je dakle velièanstvena

harmonija bezbrojnih ritmova. Sa nastankom sveta od Velikog praska na ovamo, simetrija postojeãeg

eksplicitnog sveta se postepeno smanjivala. Smatra se da je u trenucima bliskim Velikom prasku do�lo do faznih prelaza u okviru kojih su bile postepeno naru�avane simetrije izmeðu èetiri osnovne sile Prirode. Od relativno homogene lopte svetlosti

*, �irenjem

Kosmosa nastale su prve protogalaksije koje su sadr�avale iskljuèivo vodonik. Fuzijom

atoma vodonika nastajali su novi elementi, �to znaèi da se i simetrija Kosmosa smanjivala, tako da danas na na�oj planeti koja kru�i oko zvezde èiji je materijal veã

pripadao dvema drugim zvezdama, postoje elementi èitavog periodnog sistema.

Meðutim, simetrija nama poznatog sveta je drastièno velikom brzinom poèela da se

smanjuje sa nastankom �ivog sveta. Od veoma simetriènih kristala nastao je �ivot u kome

dominira èudesna igra asimetrije i simetrije. Aminokiseline koje uèestvuju u izgradnji

�ivih biãa, takozvane L-aminokiseline, poseduju iskljuèivo jedan od dva moguãa tipa

ogledalske simetrije. Shodno tome, i ljudske delatnosti moraju evoluirati u asimetriènije i

»nesavr�enije« forme kako bi bile savr�ene i ostale u toku evolutivnog napretka

izra�avanja. Meðutim, kori�ãenje ma�ina kao pripomagaèa ljudskom stvarala�tvu unosi

veoma precizna i simetrièna dejstva, nekarakteristièna za �ivi svet. Ma�ine koje se koriste

u muzièkom stvarala�tvu proizvode vi�e nego metronomski precizne i simetriène taktove

i tonove, pru�ajuãi tako nehumani i otuðeni karakter zvuku. * Lopta je najsimetriènije 3D telo.

155

Savremeno popularno muzièko stvarala�tvo je danas gotovo nezamislivo bez

ma�ina, premda se polako otkriva ne�ivotnost zvuka koje one proizvode, te se veoma

èesto u poslednje vreme tokom »miksovanja« zvuka koriste analogni snimci umesto

kompletno digitalne obrade zvuka. Naime, za razliku od digitalnih snimaka koji ne stare, analogni snimci su podlo�ni starenju, koje se mo�e interpretirati kao dejstvo Prirode na

njih. Uvoðenjem uticaja Prirode u stvarala�tvo zvuci uvek postaju �ivotniji, i prenose

znatno �iri spektar svepovezujuãih informacija nego �to su tome iskljuèivo digitalni

snimci u stanju da posreduju. Ljudska biãa kao deo Prirode u svom stvarala�tvu uvek

unose tajanstvenu igru asimetrije i simetrije, spontane prirodnosti i te�nje ka ureðenoj

osmi�ljenosti, u kojoj je olièena lepota koju delo nosi. U tom smislu, umetnièka dela

jednostavno moraju ostati nesavr�ena da bi zaista bila savr�ena. Muzika se slièno svim prirodnim sistemima ne mo�e adekvatno opisati u funkciji

pojedinaènih ritmova. Naime, svaka nova kombinacija ritmova raða nove kvalitete, koje

ispu�tamo iz ruku akcentiranjem njihovog redukovanja na sastavne delove, bilo da su to

pojedinaèni tonovi, pojedinaèni instrumenti, ili pojedinaène kompozicije date celine.

Danas postoje mnogobrojni poku�aji svoðenja religijskih kvaliteta na redukcionistièki

jezik nauke, poèev od teorija uma kao digitalnog kompjutera, preko religijskih oseãanja

kao hormonski iniciranih biohemijskih reakcija, pa sve do poku�aja nauènog dokazivanja

dejstva molitve, dakle same vere. Slièno tome, mnogobrojni su savremeni poku�aji

svoðenja lepote umetnièkih dela na jezik nauke, odnosno na kvantitativne odnose i

matematièke jednakosti. Meðutim, holistièke osobine koje izranjaju na povr�inu sa

svakom novom perspektivom i svakim novim nivoom slo�enosti ne mogu se svesti na ogranièen broj kvaliteta. Lepota ima beskonaèno mnogo kvaliteta, te je stoga besmisleno

tra�iti joj uzroke u kvantitativnim odnosima. Takoðe, lepota muzike se ne mo�e objasniti

njenim svoðenjem na ritmièke, harmonijske i dinamièke odnose, jer tako ne�to veã

predstavlja mapu, koja ima ogranièene kvalitete u odnosu na mapiranu muziku. Ko god je

ikada probao da savr�eno precizno na�timuje gitaru ili klavir zna da je tako ne�to

nemoguãe, jer na�timujemo li odnos frekvencija prime i kvinte na idealne 2/3, odnos izmeðu prime i kvarte ãe odskakati od idealne 3/4 i obrnuto. Za savr�eno na�timovan

instrument sa 12-tonskom oktavom, odnos frekvencija izmeðu dva susedna tona bi morao

biti jednak 12 2 , �to je iracionalan broj. U iracionalnim brojevima se cifre iza decimalnog zareza pru�aju u beskonaènost.

U umetnièkom stvarala�tvu nema stvaranja sa ciljem. Stvaranje je jednostavno

Put. Danas je, ipak op�te prisutna pojava da se stvaranju »umetnièkih« dela pristupa sa

idejom njihovog zloupotrebljavanja u svrhu velièanja sopstvenog ega. Meðutim, ovakve

te�nje se uvek inkorporiraju u samo umetnièko delo, te njegov znaèaj prestaje da bude

svetog karaktera. Uzrok slabog kvaliteta savremene popularne umetnosti se mo�e stoga

naãi u ljudskim odnosima prema svetu iz kojih je ona izrasla, a to su najèe�ãe te�nje ka

profitiranju, a ne ka oplemenjivanju ljudi i ulep�avanju sveta. Prenos va�nih,

oplemenjujuãih oseãanja mora biti u polaznoj osnovi umetnièkog stvarala�tva, kako bi

ono zaista na taj naèin i delovalo. Sa ljudskim delima se ne prenosi samo su�ta gruba materija i njene karakteristike,

veã i veoma suptilne osobine koje ocrtavaju najfinije te�nje i oseãanja stvaraoca. Te�nja

za izra�avanjem lepog je onaj oseãaj koji se na neuhvatljiv naèin prenosi umetnièkim

delima kroz èitavu njegovu grubu strukturu. Oèigledno je da sama Priroda predstavlja

posrednika u preno�enju ovih finih uticaja. Bili to nelokalni holistièki fenomeni ili

156

zadivljujuãe korelacije izmeðu oseãanja kroz su�tu materiju tema je jedne druge prièe.

Slièno kao �to neko kome nije jasan smisao izlaganja, nije u stanju da prenese datu prièu

tako da je drugi razumeju, tako se u pozadini samog umetnièkog dela kriju te�nje,

oseãanja, sama dobrota i �ivot umetnika koje slièno mislima u mozgu ili lepoti u cvetu nije moguãe locirati niti opisati pomoãu delova, odnosno detalja dela. Ovako ispoljeni

holistièki efekti predstavljaju ne samo svojstvo umetnosti, veã i svih ljudskih misli, reèi i

dela, te je stoga umetnost kao ne�to za �ta su rezervisani ovakvi efekti prisutna u èitavom

svetu u svakom njegovom trenutku. Ona je sada i ovde.

157

Zakljuèak (Posle ki�e)

»The river to the Ocean goes, A fortune for the undertow, None of these is going my way. There is nothing left to throw Of ginger, lemon, indigo, Coriander stem and rose of hay. Strength and courage overrides The privileged and weary eyes Of river poet search naiveté. Pick up here and chase the ride, The river empties to the tide, All of this is coming your way.«

R.E.M. � »Find the River«

Evo nas na samom kraju knjige, gde nakon svega isprièanog o moguãnostima

ujedinjavanja redukcionizma i holizma, nauke i religije, matematièke strogosti i poleta

ma�te mo�emo pitanja koja su inspirisala pisanje ovog rada i koja su se kao neprekidni, ali nevidljivi putevi koji povezuju provlaèili kroz svaki njegov detalj, sagledati u �iroj

perspektivi. Razmatrali smo neravnote�u izmeðu dveju arhetipskih karakteristika

sagledavanja i razumevanja sveta � redukcionistièkog, u okviru koga se svet obja�njava

njegovim deljenjem na manje delove, i holistièkog � u okviru koga postoji svesnost o nemoguãnosti opisivanja pojava njihovim sastavnim delovima, te umesto toga o

nevidljivoj, èudesnoj sintetiènosti i beskrajnim kvalitetima, odnosno novim putevima koji

se pojavljuju sa svakim novim nivoom slo�enosti sistema. Videli smo da redukcionistièki

pogledi na svet potièu od funkcionisanja na�e percepcije na bazi razlika, te se dalje

pojaèavaju procesima imenovanja, odnosno mapiranja stvarnog sveta, èime se udaljava

um od Prirode. Nauèni opisi predstavljaju mapu sveta, a ona je uvek barem za jedan

logièko nivo udaljenija od nivoa na kome je neimenovanjem i otkrivanjem jezika srca

moguãe uspostavljanje spontanog jedinstva uma i Prirode. Videli smo da dok nauèni

redukcionistièki metod insistira na opisivanju sveta pomoãu konaènog broja kvaliteta koji

bi u razlièitim kvantitativnim odnosima opisali sve prirodne pojave, holistièka shvatanja,

a sa njima i neke moderne nauène teorije insistiraju na kori�ãenju neogranièenog broja

kvaliteta i to bez prihvatanja kvantitativnih dokaza kao jedino relevantnih. Savremena redukcionistièka nauka nije u stanju da opi�e holistièke sisteme, a i izgubila je svoj

mehanistièki ideal savr�eno preciznog predviðanja pojava, premda je svet i dalje pod

utiskom redukcionistièkih ideala o beskrajnom industrijskom rastu i razvoju, koji

neuravnote�eni sa spiritualnim znanjem, dovode do dominacije ega nad okolinom, �to

ostavlja stra�ne posledice u savremenom svetu. Videli smo da se redukcionistièkim

pristupom istra�ivanjima sveta do�lo do otkriãa efekata kojima celina, èitav Kosmos, pa

mo�da i ne�to veãe od toga utièe na pona�anje njegovih delova. Videli smo inspirativne

teorije bazirane na kvantnim prirodnim zakonitostima u okviru kojih se um potencira bilo kao kvantni kompjuter, kormilar broda na moru holosveta, hologram koji je u stanju da poznaje sve Tajne Kosmosa, ili kao èudesna, holistièka svest pred kojom se kao u snu

158

otkriva pojavni svet u skladu sa njenim pitanjima. Videli smo da je �ivot najveãe èudo

dovoljno da zadivi sve tragaoce za lepotom i bo�anskim otelotvorenjima. Ponekada izgleda kao da svi znamo da se postojanje neèega �to je tako oèigledno i

za �ta svi znamo da nam je neophodno za sreãna saznanja, negira u savremenom svetu

oko nas. Izgleda kao da na svakom koraku uèimo da se svesno trudimo da poni�timo na�e

prirodne kontakte koji unose svu spontanost, pogre�ivost, ali i radost u �ivotne okolnosti,

i umesto toga provlaèimo kroz um misli ne Prirode, veã jedne mape Prirode u kojoj su

sve njene blagodeti i èudesni putevi pretvoreni u imena i simbole. Svima nam je

neophodna ravnote�a izmeðu redukcionistièkog znanja koje je u stanju da nas uèini tako

inteligentnim i onog sveop�teg holistièkog znanja sa kojim je kontakt van okvira reèi, u

domenima umetnosti, slu�anju Prirodnih �umova, postavljanju pitanja, uoèavanju lepog,

u davanju, u ispunjavanju �elja drugih biãa, u veri, u bo�anstvenoj spoznaji sveta koja se

kroz nju raða. Posle svega, izgleda kao da vekovna metodologija nauke i pojam vere nisu takvi da bi se mogli pridru�iti jedno drugom, jer bi i jedno i drugo tada izgubilo smisao.

Kakva bi to bila vera koja je dokazana, a i kakva bi to bila nauka koja je dokazala sve �to

ima da se doka�e. Vera ãe, stoga uvek imati u �ta da veruje, a nauka ãe uvek imati ne�to

da istra�uje. Posle ki�e na blistavom nebu ponekad vidimo Sunèevu dugu, ali je ne mo�emo

dodirnuti, niti ikada mo�emo saznati da li stvarno na mestu na kome ona dodiruje zemlju postoji ãup sa blagom. Mo�da je ta duga isto tako nedodirljiva za na�e ruke kao i

najva�nije putanje koje nas povezuju za samu nauku. Kao lepota, Ljubav, vera, radost;

iako su oni sve vreme tu, u svakom i najmanjem deliãu Kosmosa. Sistemska teorija nam jasno ukazuje da se putanje uma pru�aju daleko od njega i

ostavljaju postojane tragove u èitavom svetu, a moderna kvantna teorija nam je stavila do

znanja da je pojavni svet samo pena na moru talasa jednog dubljeg sveta, izvori�ta

bo�anske kreacije svega postojeãeg. Bo�ija dejstva, bilo da ih nazovemo sveprisutnim

umom, holosvetom, subkvantnim morem ili sveprisutnom Ljubavlju prisutna su svuda, u svakom kamenèiãu i �koljci na obali mora. Kada to shvatimo, Priroda ãe prestati da bude

surovi stranac za nas. Prestaãemo da je eksploati�emo i shvatiãemo da smo njen

neodvojivi deo. Priroda i svi njeni detalji nisu samo slike jednog mrtvog sveta, veã sveta

prepunog Bo�ijih kreativnih misli i smislene skrivene lepote. Mi smo stvarno kao

nekakve antene koje konstantno emituju svoje dobre misli i oseãanja u globalnu

sinergetsku sferu, te tako utièu na èitav svet. Svet neãemo promeniti ukazivanjem na

nedostatke ili lo�e postupke drugih biãa. Svet mo�emo da promenimo jedino menjajuãi

sebe. Èinimo sebe boljim i èitav svet ãe doãi do nas. Tako prestajemo da budemo reka i

postajemo okean. Okean Ljubavi i mudrosti. Mudrosti u kojoj nema razlika, gde je sve povezano i gde je sve na Putu iz koga se raða stalno i svuda prisutna Lepota.

Za povratak sreãnih �ivota na na�oj planeti je neophodno da se vratimo na Put. Kada smo na Putu na�oj svesti se otkriva smisao svih malih detalja stvarnosti, te ona tako

nije obuzeta mislima o nagradama koje nas èekaju na njegovom kraju, kao �to je sluèaj

kada imamo neki cilj. Imali ili nemali misli, skrivena bo�anstvenost zna za na�e �elje i

tra�i i sama Put za njihovo ispunjenje, koji je najlak�e dotaãi u stanju spontanosti,

nereèitosti, jedinstva sa Prirodom. Sa postavljanjem samog Puta na mesto cilja u na�im

nadanjima, �eljama i zadivljenim pogledima na svet, sve stvari dobijaju smisao. Ne samo ja i Ti, veã i jedan kamenèiã pored puta i usamljena �koljka na obali dalekog mora, dok

ceo ovaj veliki svet postaje slika na�e du�e.

159

Odabrana literatura:

1. Abouraddy, A. F., B. E. A. Saleh, A. V. Sergienko, M. C. Teich � »Quantum

Holography«, Optics Express 9 (10) 498 - 505 (2001). 2. Ajdaèiã, Vladimir � »Quo Vadis, Domine?«, u ediciji »Nauka, religija, dru�tvo«

249 � 253 (2002). 3. Ajn�tajn, Albert � »Moj pogled na svet«, Stylos, Novi Sad.

4. Anderson, P. W. � »More is Different«, Science 177 (4047) 393 � 396 (1972). 5. Ashby, W. Ross � »An Introduction to Cybernetics« (1956), Chapman & Hall,

London. 6. Aspect, Alain, J. Dalibard, G. Roger � »Experimental Tests of Bell's Inequalities

Using Time-Varying Analyzers«, Physical Review Letters 49, 1804 � 1807 (1982).

7. Baba, �ri Satja Sai � »Jednota je Bo�anstvo«, Globus, Zagreb (1990). 8. Bateson, Gregory � »Allegory«, CoEvolution Quarterly 44 - 46 (Spring 1978). 9. Bateson, Gregory � »Angels Fear: Towards an Epistemology of the Sacred«

(1980), Chapters I, II & III, www. 10. Bateson, Gregory � »Mind and Nature: A Necessary Unity« (1979), Hampton

Press, Cresskill NJ. 11. Belot, Gordon, John Earman � »Chaos Out of Order: Quantum Mechanics, the

Correspondence Principle and Chaos«, Studies in the History and Philosophy of Modern Physics 28 (2) 147 � 182 (1997).

12. Ben-Menahem, Yemima � »Dummett vs Bell on Quantum Mechanics«, Studies in the History and Philosophy of Modern Physics 28 (2) 277 � 290 (1997).

13. Bertalanffy, Ludwig von � »General System Theory: Foundations, Development, Applications« (1968), George Braziller, New York.

14. »Bhagavad-Gita«, Bhaktivedanta Book Trust, Rijeka. 15. Bohm, David � »A New Theory of the Relationship of Mind nad Matter«,

Philosophical Psychology 3 (2) 271 � 286 (1990). 16. Bohm, David � »Wholeness and the Implicate Order«, Ark Paperbacks, London

(1980). 17. Bohm, David, D. Factor, P. Garrett � »Dialogue � A Proposal« (1991), www. 18. Bom, Dejvid � »Uzroènost i sluèajnost u savremenoj fizici« (1957), Nolit,

Beograd. 19. Brauer, Thomas � »What Theories of Everything Don't Tell«, Studies in the

History and Philosophy of Modern Physics 28 (1) 137 � 143 (1997). 20. Bröcker, Monika � »Between the Lines: The Part-of-the-World Position of Heinz

von Foerster«, Cybernetics and Human Knowing 10 (2) 51 � 65 (2003). 21. Capra, Fritjof � »Tao fizike: Jedno istra�ivanje paralela izmeðu savremene fizike i

istoènjaèkog misticizma« (1976), Opus, Beograd. 22. Capra, Fritjof � »The Hidden Connections: Integrating the Biological, Cognitive

and Social, Dimensions of Life into a Science of Sustainability«, Doubleday, New York (2002).

23. Capra, Fritjof � »The Turning Point: Science, Society, and the Rising Culture«, Bantam Books, New York (1982).

160

24. Capra, Fritjof � »The Web of Life: A New Scientific Understanding of Living Systems«, Anchor Books, New York (1996).

25. Chuengsatiansup, Komatra � »Spirituality and Health: An Initial Proposal to Incorporate Spiritual Health in Health Impact Assessment«, Environmental Impact Assessment Review 23, 3 � 15 (2003).

26. Coupland, Douglas � »Life After God« (1994), Simon & Schuster, London. 27. Coupland, Douglas � »Microserfs«, Flamingo, London (1995). 28. Èia, Mantak, Juan Li � »Tai Èi Èi Kung I: Unutra�nja struktura Tai Èia«, D.

Petroviã, Beograd. 29. Dolan, Richard P. � »A Pure-Consciousness Model of the Universe« (2002),

www. 30. Dostojevski, Fjodor M. � »Braãa Karamazovi« (1880), Prosveta, Beograd. 31. Dostojevski, Fjodor M. � »San sme�nog èoveka« (1877), u ediciji »Dostojevski

kao mislilac« 4, Partizanska knjiga, Ljubljana. 32. Edelman, Gerald � »Bright Air, Brilliant Fire: On the Matter of the Mind«,

Penguin Books, London (1992). 33. Fromm, Erich � »Umijeãe ljubavi« (1956), Naprijed, Zagreb. 34. Glasersfeld, Ernst von �»The Incommensurability of Scientific and Poetic

Knowledge«, International Congress on Science, Mysticism, Poetry and Consciousness, Instituto Piaget, Lisbon (1994).

35. Gleick, James � »Chaos: Making a New Science«, Heinemann, London (1987). 36. Goswami, Amit - »Scientific Proof of the Existence of God«, an Interview, What

is Enlightenment ? 11, www. 37. Goswami, Amit, Mark Comings � »Consciousness and Quantum Measurement«,

Science within Consciousness 4 (1) (1999). 38. Grandpierre, Attila � »The Physics of Collective Consciousness«, Journal of

General Evolution 48, 23 � 56 (1997). 39. Hajzenberg, Verner � »Fizika i Metafizika« (1969), u originalu »Der Teil und das

Ganze«, �to znaèi »Delovi i celina«, Nolit, Beograd. 40. Hameroff, Stuart � »Conscious Events as Orchestrated Space-Time Selections«,

Journal of Conscioussness Studies 2 (1), 3, 6-53 (1996). 41. Hamva�, Bela � »Antologija humana: pet hiljada godina mudrosti« (1947),

Dereta, Beograd. 42. Hamva�, Bela � »Scientia sacra: duhovna ba�tina drevnog èoveèanstva I & II«,

Dereta, Beograd. 43. Heisenberg, Werner � »Physics and Philosophy« (1958), www. 44. Hese, Herman � »Igra staklenih perli« (1950), Narodna knjiga, Alfa, Beograd. 45. Hiley, B. J., M. Peru� - »On Quantum Mechanics and the Implicate Order«

(1997), www. 46. Jesudijan, Selvarad�an, Elizabet Hojè � »Joga i sport«, Saznanja, Beograd. 47. Josephson, Brian D., F. Pallikari-Viras � »Biological Utilization of Quantum

Non-Locality«, Science within Consciousness 6 (1) (2001). 48. Koeljo, Paulo � »Alhemièar« (1993), Paideia, Beograd.

49. Kuhn, Lesley � »Complexity, Cybernetics and Human Knowing«, Cybernetics and Human Knowing 9 (1) 39 � 50 (2002).

50. Kun, Tomas � »Struktura nauènih revolucija« (1970), Nolit, Beograd.

161

51. »Kung Fu meditacije«, Arion, Beograd. 52. Lagerlef, Selma � Beseda pri dodeli Nobelove nagrade, Stokholm (1909). 53. Laoce, Konfuèije, Èuangce � »Izabrani spisi«, Prosveta, Beograd. 54. Laszlo, Ervin � »The Systems View of the World: A Holistic Vision for Our

Time« (1996), Hampton Press, Cresskill NJ. 55. Lovelock, James E. � »Gaja: nov pogled na �ivljenje na Zemlji« (1979),

Cankarjeva zalo�ba, Ljubljana. 56. Loven, Aleksandar � »Spiritualnost tela« (1990), Esotheria, Beograd. 57. Margulis, Lynn � »Symbiotic Planet: A New Look at Evolution« (1998), Basic

Books, New York. 58. Mariã, Zvonko � »Ogled o fizièkoj realnosti«, Nolit, Beograd (1986). 59. Maturana, Humberto R. � »Biology of Cognition«, in »Autopoiesis and

Cognition: The Realization of the Living« (1980) 5 � 58, www. 60. Maturana, Humberto R., Francisco J. Varela � »The Tree of Knowledge: The

Biological Roots of Human Understanding« (1987), Shambhala, Boston & London.

61. Mills, B. I. � »The Quantum Physics of Observers«, Journal of Optics B 4, S307 � S309 (2002).

62. Mitchell, Edgar � »Nature's Mind: the Quantum Hologram«(1997), www. 63. »Novi zavet«, Biblijsko dru�tvo, Beograd. 64. O'Callaghan, Michael � »The Pattern that Connects the World Situation to Our

Own Way of Seeing It«, Global Vision Corporation, www (2002). 65. Osborn, Lawrence, C. Southgate � »God, Humanity and the Cosmos«, www. 66. Penrose, Roger � »The Emperor's New Mind: Concerning Computers, Minds, and

the Laws of Physics«, Oxford University Press (1989). 67. Pesce, Mark � »Reductionism versus Holism: Multiple Modes of the Spiritual

Quest«, Technology and Society 21, 457 � 470 (1999). 68. Pietsch, Paul � »Shuffle Brain«, Harper 244 (1964). 69. Pratt, David � »Consciousness, Causality, and Quantum Physics«, Journal of

Scientific Exploration 11 (1) 69 - 78 (1997). 70. Pribram, Karl � »The Holographic Hypothesis of Brain Function: Meeting of

Minds«, World & I 1, 591 (1986). 71. Prideaux, Jeff � »Comparison between Karl Pribram's 'Holographic Brain Theory'

and More Conventional Models of Neuronal Computation«, www. 72. Progof, Ajra � »Jung, sinhronicitet i ljudska sudbina« (1973), Esotheria, Beograd. 73. Rakoviã, Dejan � »Od duhovnosti do racionalnosti i natrag: molitva za spas

civilizacije«, u ediciji »Nauka, religija, dru�tvo« 267 � 273 (2002). 74. Rakoviã, Dejan � »Osnovi biofizike«, Grosknjiga, Beograd (1995). 75. Rakoviã, Dejan, M. Dugiã � »Quantum and Classical Neural Networks for

Modeling Two Cognitive Modes of Consciousness«, Proceedings of Mind-Body Studies, 6th International Conference on Cognitive Science, Ljubljana (2003).

76. Rama, Swami � »Living with the Himalayan Masters« (1978), Himalayan International Institute, Honesdale, PA.

77. Rivers, Theodore John � »Technology and the Use of Nature«, Technology and Society 25, 403 � 416 (2003).

78. Saint-Exupery, Antoine de � »Mali princ« (1946), Mladost, Zagreb.

162

79. Schumacher, Ernst Friedrich � »Small is Beautiful: Economics as if People Mattered« (1973), »25 Years Later...with Commentaries« edition, Hartley & Marks, Vancouver.

80. Schumacher, Ernst Friedrich � »The Slenderest Knowledge«, What is Enlightenment ? 11, www.

81. Sperry, Roger W. � »Psychology's Mental Paradigm and the Religion/Science Tension«, American Psychologist 43 (8) 607 � 613 (1988).

82. Sperry, Roger W. � »Structure and Significance of the Consciousness Revolution«, The Journal of Mind and Behavior 8, 37 � 66 (1987).

83. Stapp, Henry Pierce � »S-Matrix Interpretation of Quantum Theory«, Physical Review D 3 (6) 1303 � 1319 (1971).

84. Stapp, Henry Pierce � »The Basis Problem in Many-Worlds Theories«, Canadian Journal of Physics 80, 1043 � 1052 (2002).

85. Stapp, Henry Pierce � »Why Classical Mechanics Cannot Naturally Accommodate Consciousness, but Quantum Mechanics Can«, Psyche 2 (5) (1995).

86. Stenger, Victor J. � »Quantum Metaphysics«, in »Modern Spiritualities«, Prometheus Books, Amherst NY (1997). 87. Suzuki, Daisetz T. � »Zen budizam«(1950), Nolit, Beograd. 88. �ivananda, Svami � »Moã misli«, Om, Beograd. 89. �redinger, Ervin � »�ta je �ivot?, Um i materija« (1967), Zodijak, Beograd. 90. Torretti, Roberto � »From Physics to Metaphysics«, Studies in the History and

Philosophy of Modern Physics 28 (2) 291 � 298 (1997). 91. Viner, Norbert � »Kibernetika i dru�tvo« (1954), Nolit, Beograd. 92. Vivekananda, Svami � »Gjana joga«, Om, Beograd. 93. Wikipedia, free www encyclopedia. 94. Wittgenstein, Ludwig � »Tractatus Logico-Philosophicus« (1918), Routledge,

London. 95. »Zen prièe«, V. Bajac, Beograd. 96. Zukav, Gary � »The Dancing Wu Li Masters: An Overview of the New Physics«

(1979), Random House, London. 97. �eleznikar, Anton P. � »On the Way to Information 1«, The Slovene Society

Informatika, Ljubljana (1990).