Raspoloživost treninga i mogućnosti njihovog razvoja u...

Raspoloţivost treninga i

mogućnosti njihovog razvoja u

Centralnoj i Istočnoj Evropi

Zbirni rezultati analize potreba za

treninzima u okviru HELP projekta

UNESCO katedra za studije preduzetništva

Univerziteta u Novom Sadu

Higher Education Learning Partnerships

TEMPUS Project No. 144596

2009-2012

Konzorcijum projekta Higher Education Learning Partnerships (HELP)

čine Univerzitet u Novom Sadu (Srbija), Univerzitet J.J. Strossmayer u

Osijeku (Hrvatska), Szent István University u Sarvašu (MaĎarska),

Polytechnic University u Temišvaru (Rumunija) i Telford College of Arts

and Technology u Telfordu (Velika Britanija). Glavni cilj projekta HELP

je izgradnja i razvijanje partnerstva izmeĎu institucija visokog

obrazovanja i preduzeća u cilju promovisanja dijaloga o treninzima u

veštinama u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Izdavač:

HELP Project

H-5540 Szarvas

Szabadság u.2

Hungary

i

UNESCO katedra za studije preduzetništva

Univerziteta u Novom Sadu

Trg Dositeja Obradovića 5.

21000 Novi Sad

Srbija

www.tempus-help.uns.ac.rs

[email protected]

ISBN 978-86-499-0180-3

Ovaj projekat je finansiran uz podršku Evropske komisije.

Publikacija odražava samo poglede autora i Komisija se ne

može smatrati odgovornom za korišćenje ovih informacija u

bilo koje svrhe.

Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 2009

Sadržaj

UVOD .................................................................................................. 1

REZIME ............................................................................................... 3

HELP – PODSTICAJ ZA TRENING U VEŠTINAMA U

CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI ................................................ 4

Projekat HELP ................................................................................... 4

Zašto treninzi? ................................................................................... 5

Ciljevi projekta .................................................................................. 8

Partnerstvo u praksi ........................................................................... 9

REZULTATI U HRVATSKOJ ........................................................... 13

Istraživani biznis sektori .................................................................. 13

Odgovori preduzeća ......................................................................... 13

Ocena veština diplomiranih stručnjaka ............................................ 15

Veštine i iskustvo............................................................................. 16

Ocena veština na radnom mestu ....................................................... 17

Programi obuke ............................................................................... 18

Zaključci iz Hrvatske ....................................................................... 21

REZULTATI U SRBIJI ...................................................................... 23



Ocena biznisa o veštinama diplomiranih stručnjaka ......................... 25



Zaključci iz Srbije: ........................................................................... 31

REZULTATI U MAĐARSKOJ .......................................................... 33





Iskustva iz MaĎarske ....................................................................... 41

HELP projekat

REZULTATI U RUMUNIJI ............................................................... 43

Istraživani sektori ............................................................................ 43

Odgovor preduzeća .......................................................................... 43




Programi treninga ............................................................................ 48

Zaključci iz Rumunije ...................................................................... 51

POREĐENJE POTREBA ZA TRENINZIMA U HELP REGIONU ... 53


Priroda nedostajućih veština ............................................................ 55

Udeo učešća preduzeća u treningu ................................................... 56

Najčešće organizovane vrste treninga .............................................. 57

Razlozi za neorganizovanje treninga ................................................ 58

Kako se biraju treninzi ..................................................................... 59

Vrste treninga koje je najteže pronaći .............................................. 60

Rangiranje strategije univerzitetskog One Stop Shop ....................... 61

ZAKLJUČNI KOMENTARI .............................................................. 63

HELP projekat

Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 2009 1

UVOD

Tokom poslednje dve decenije, Centralna i Istočna Evropa imaju iskustvo

bez presedana u ekonomskim, socijalnim i političkim promenama. Proces

tranzicije zahteva značajna prilagoĎavanja na svim nivoima privrede i

društva. U čitavom regionu postignut je veliki napredak. Privatizacija

državnih preduzeća je otvorila novi ekonomski prostor za privatna

preduzeća, posebno mala i srednja. Istovremeno, region je bio svedok

promena u strukturi zaposlenih u poljoprivredi, proizvodnji i uslužnom

sektoru. Ovo je, zajedno s promenama u zanimanjima, dovelo do porasta

potreba za novim veštinama na tržištu rada.

Najrelevantnije za HELP su one nove veštine potrebne preduzećima i

njihovoj radnoj snazi koje će doprinositi ohrabrivanju inovacija,

povećanju konkurentnosti i produktivnosti. Ovo je posebno važno za

sektor MSP čiji se udeo u ukupnom zapošljavanju povećava. MeĎutim,

reforma obrazovanja odraslih i obuka u veštinama sporo su se uvodili u

Centralnoj i Istočnoj Evropi. Stope učešća u obuci i dalje zaostaju za

prosekom u Evropskoj uniji. Ovo se mora naglasiti ako Evropa, kao

celina, teži da postane najkonkurentnija i najdinamičnija ekonomija na

svetu zasnovana na znanju. Obuka ne bi trebalo da se posmatra kao

opcija, već kao osnovna komponenta dobre poslovne prakse. Da bi se

poboljšala konkurentnost na različitim nivoima, obuka omogućava

preduzećima da što efikasnije i efektivnije ostvare svoje ciljeve. Suština

je u tome da obuka direktno utiče na profitabilnost biznisa.

2 HELP projekat

Osnovni cilj HELP projekta je da se podigne svest o značaju obuke za

uspešno poslovanje. Kao sastavni deo aktivnosti projekta, sprovedena je

Analiza potreba za obukom (TNA) u Hrvatskoj, MaĎarskoj, Rumuniji i

Srbiji, kako bi se bolje razumelo stanje u regionu kada je obuka u pitanju.

Istraživani su stavovi poslodavaca prema obuci, tekućoj praksi u obuci u

veštinama i prirodi veština koje nedostaju. Ovde je prikazan rezime

rezultata. Značajno podudaranje rezultata izmeĎu zemalja ukazuje na

preku potrebu povećanja ponude treninga koja će biti odgovor na

potražnju. Jedan od načina da se ovo realizuje je da obrazovne institucije

blisko saraĎuju sa preduzećima u okviru obostrano korisnog partnerstva,

struktuiranog oko obuke i razvoja biznisa. Na ovaj način, može se

doprineti relevantnosti obrazovanja i obuke i njihove primenjivosti u

pravcu produktivnosti biznisa, šansi za zapošljavanje i regionalnog

prosperiteta u celini.


REZIME

Ključni nalazi Analize potreba za treninzima su:

preduzeća smatraju da su treninzi korisni;

treninzi postoje, ali nisu nužno integrisani u strategiju razvoja

biznisa u manjim preduzećima;

preduzeća smatraju korisnim samo one treninge koji vode brzim

pozitivnim promenama u efikasnosti;

najčešće se nude treninzi za povećanje efektivnosti u radu mašina i

tehnologije na radnom mestu;

treninzi na nivou menadžmenta obično se fokusiraju na strateško

planiranje i organizacione veštine i uobičajeno je da se organizuju

unutar preduzeća (in-house);

kao ključno područje, identifikovano je unapreĎenje tzv. mekih

veština kao što je rešavanje problema, donošenje odluka i timski

rad;

preduzeća prednost daju diplomcima koji poseduju praktične

veštine i primenjeno znanje;

preduzeća smatraju da su kvalifikacije i iskustvo jednako važni pri

regrutovanju novih zaposlenih;

anketirana preduzeća potvrdila su svoj interes za razvijanje

partnerstva sa univerzitetima i visokim školama;

veze izmeĎu univerziteta i preduzeća zahtevaju unapreĎenje kanala

informacija i komunikacija da bi dobro funkcionisali, a dobar

primer za to svakako je one-stop-shop model kao jedinstveno

mesto za kontakte;

partnerski odnosi su nov koncept u HELP regionu i zahtevaće veću

zainteresovanost i podršku stejkholdera u saradnji oko zajedničkog

programa;

inicijativa za promociju stvarnog partnerstva mora da dolazi sa

univerziteta.

4 HELP projekat

HELP – PODSTICAJ ZA TRENING U VEŠTINAMA U

CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI

Projekat HELP

“Učenje o partnerstvu u visokom obrazovanju” (Higher Education

Learning Partnerships - HELP) je trogodišnji projekat koji finansira EU

Tempus. Tempus program podržava modernizaciju visokog obrazovanja

izmeĎu Evropske Unije i zemalja na Zapadnom Balkanu, Istočne Evrope

i Centralne Azije, Severne Afrike i Srednjeg Istoka.

Glavni cilj HELP projekta je da uspostavi partnerstva izmeĎu institucija

visokog obrazovanja i preduzeća, u cilju promovisanja dijaloga o

potrebnim treninzima u veštinama u regionu. On spaja univerzitete i

društvene partnere:

U Hrvatskoj Univerzitet J. J. Strossmayer u Osijeku

IPK Kandit d.d (konditorski proizvodiConfectionery)

Pivovara Osijek

U Srbiji Univerzitet u Novom Sadu

Carlsberg Srbija

Centar za strateška ekonomska istraživanja Vojvodina CESS

U MaĎarskoj Szent István University (Szarvas)

Gallicoop Poultry Hatching and Processing Company Ltd

Körös-Völgye Alapítvány (Foundation to Support SMEs)

U Rumuniji Polytechnic University of Timisoara

SC Balbeary Treatment Buzias SA (Mineral Water)

Agora University

Ministry for SME, Commerce, Tourism and Liberal

Professions

U Velikoj Britaniji Telford College of Arts and Technology


Zašto treninzi?

Geografsko područje koje obuhvata projekat, odgovara onim područjima

u Hrvatskoj, MaĎarskoj, Rumuniji i Srbiji koji su locirani u regionu

velike Panonske nizije. Zajednička geografija je bila važan faktor u

identifikaciji projekta s obzirom da se region u celini suočava sa sličnim

problemima u okviru ekonomske i društvene tranzicije.

Tradicionalna privreda Panonske nizije je predominantno bazirana na

poljoprivredi i dalje trpi posledice smanjenja poljoprivredne proizvodnje i

nedostatka veština što je propraćeno nezaposlenošću.

Trening na radnom mestu predhodio je formalnom obrazovanju. Još u

davnim vremenima, ljudi su uvideli značaj prenošenja veština i znanja.

Trening je proces učenja koji podrazumeva prenošenje znanja,

izoštravanja sposobnosti, koncepata, pravila ili promena u pristupu i

ponašanju, u cilju povećanja uspeha u životu i radu. U svetu gde su

promene redovne i dramatične, obuka je ključna za obezbeĎenje veština i

znanja koji će doprineti kompetentnosti na radnom mestu. Opšte je

pravilo da potrebna količina treninga treba da bude srazmerna promeni

koja se dogodila.

Neobučeni ili nedovoljno obučeni zaposleni koštaju više nego dobro

obučeni radnici. Ovo važi i sa stanovišta zaposlenih, kao i samih

preduzeća u kojima su zaposleni. Uopšteno govoreći, ljudi

bez odgovarajućih veština neće napredovati u karijeri istom brzinom kao

oni koji su prošli adekvatnu obuku. Isto tako, preduzeća sa

obrazovanijom radnom snagom će biti profitabilnija i brže će se razvijati.

6 HELP projekat

Sledeći argumenti govore u prilog treninga za preduzeća:

povećanje produktivnosti

povećanje profitabilnosti

promocija inovacija na radnom mestu

povećanje sposobnosti prilagoĎavanja na promene

povećanje konkurentnosti.

Zašto su treninzi dobri za zaposlene:

povećavaju zadovoljstvo na radu

poboljšavaju sliku o sebi

povećavaju samopouzdanje i prilagodljivost promenama

povećavaju šanse za zaposlenje i potencijal za promociju.

Nedostatak veština podriva produktivnost i prolongira process ekonomske i

društvene tranzicije. Strukturna nezaposlenost, niske stope privrednog rasta,

širenje siromaštva i socijalno izopštavanje posebno su pogodili ukupnu

populaciju u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Učešće u odgovarajućim

treninzima u veštinama i različitim oblicima obrazovanja za odrasle u

regionu, zaostaje za prosekom Evropske unije (Tabela 1). Podaci za Srbiju

nisu uključeni u ovu tabelu, ali je opštepoznato da su obrazovanje odraslih i

treninzi nedovoljno razvijeni. Osim toga, visoka stopa nezaposlenosti ne

podstiče poslodavce da šalju svoje zaposlene na usavršavanje, te su i javni

resursi za obuku na tržištu rada veoma oskudni.1

1 Serbia - European Training Foundation Country Plan 2009


Tabela 1

Doţivotno učenje – procenat učešća populacije izmeĎu 25 i 64 godine

u obrazovanju i obuci

8 HELP projekat

Ciljevi projekta

Ciljevi HELP projekta su uspostavljanje i učenje o partnerstvu izmeĎu

visokoškolskih institucija i preduzeća na lokalnom nivou u Centralnoj i

Istočnoj Evropi u cilju:

identifikovanja i utvrĎivanja prioriteta u potrebama za učenjem i

obukom radi promocije razvoja lokalnih preduzeća;

razmene iskustava lokalnih HELP na regionalnom nivou i

istraživanje postojećih modela partnerstava u razmeni znanja

izmeĎu obrazovanja i preduzeća;

povećanja raspoloživosti relevantnih informacija na regionalnom

nivou o prirodi i obimu uticaja nedostatka u veštinama na

ekonomski razvoj;

pripreme programa za učenje i treninge u okviru HELP-a

prilagoĎenih potrebama i prioritetima razvoja lokalnih preduzeća;

pilot istraživanja, monitoringa i evaluacije programa učenja i

obuke, posebno potencijala za održivost na postojećim privatnim

institucijama;

široka diseminacija rezultata, posebno na regionalnim nivoima

donošenja politika podrške ekonomskoj tranziciji u jugoistočnoj

Evropi.

U prvoj godini projekta, fokus je bio na uspostavljanju HELP –a u svakoj

od partnerskih zemalja. U Evropskoj uniji partnerstvo se sistemski

ugraĎuje u politike, programe i projekte kao dominantan “način rada”.

Partnerstva su decentralizovane strukture koje osnažuju stejkholdere

spuštanjem nivoa donošenja odluka bliže lokalnom nivou. Na ovaj način

ohrabruju se lokalno-specifični pristupi kako bi se bolje usklaĎivao razvoj

veština sa specifičnim potrebama preduzeća.


Partnerstvo u praksi

Partnerstvo u praksi predstavlja novinu u HELP regionu, a da bi se

ohrabrilo šire učešće u njemu, organizovani su sastanci sa

stejkoholderima. Stejkholderi uključuju predstavnike privatnog sektora,

centralne i lokalne vlade, organizacija za sprovoĎenje obuka, zajednica i

civilnog društva. HELP je povezao ove različite grupe unutar svake

partnerske zemlje u cilju stvaranja zajedničke vizije novih mogućnosti u

obrazovanju i obuci. VoĎeni ovakvom vizijom, HELP će proširiti

pozitivnu podršku lokalnom privrednom razvoju unapreĎujući

usaglašavanje izmeĎu zahteva za treninzima i obezbeĎivanja treninga na

lokalnom i regionalnom nivou.

Analiza potreba za treninzima bila je osnova za dijalog meĎu

stejkholderima u svakoj HELP zemlji. Svrha ove analize je bila da se

stekne uvid u prirodu i obim zahteva za treninzima u veštinama unutar

regiona.

Analiza potreba za treninzima posebno se pozabavila:

stepenom zadovoljstva preduzeća sa znanjem i veštinama s kojima

dolaze diplomirani stručnjaci uopšte;

percepcijom preduzeća o prirodi i razmerama nedostataka u

veštinama;

praksom i stavovima preduzeća prema treninzima;

potrebama preduzeća i preferiranim načinima organizacije.

10 HELP projekat

U svim oblastima u kojima se sprovodilo istraživanje, postojao je

pozitivan interes za HELP projekat, njegove ciljeve i planirane aktivnosti.

MeĎutim, pokazalo se da se potencijalni doprinos treninga konkurentnosti

preduzeća putem inovacija i povećanja efikasnosti, ne ceni uvek

dovoljno. Mnoga preduzeća vide treninge kao trošak koji bi trebalo

smanjiti (posebno u vreme sadašnje recesije), a ne kao kao investiciju u

ljudski kapital koja će rezultirati dobitkom na duži vremenski period.

Stoga će jedna od vodećih aktivnosti projekta HELP u narednom periodu

biti podizanje svesti o postojanju veze izmeĎu obuke i konkurentnosti

preduzeća.

U pogledu razvijanja i održavanja veza sa privatnim sektorom, analizom je

utvrĎeno da bi za to najedekvatniji koncept bio univerzitetski one-stop-shop

– sve na jednom mestu. Ovaj koncept znači da na univerzitetu postoji

jedinstvena tačka kontakata za preduzeća koja žele da saraĎuju sa

visokoškolskim institucijama u okviru realizacije obuka, istraživanja i

drugih specijalizovanih usluga.

Lisabonska strategija a zatim i Strategija Evropske unije Evropa 2020

zasnovane su na konsenzusu meĎu zemljama članicama da učine Evropu što

dinamičnijom i konkurentnijom. Važni elementi ove strategije su:

pametan rast: razvoj eonomije zasnovan na znanju i inovacijama

održiv rast: promovisanje zelene, konkurentnije ekonomije uz

efikasnije trošenje resursa

inkluzivni rast: podsticanje ekonomije visoke zaposlenosti koja će biti

praćena socijalnom i teritorijalnom kohezijom.


Ključ za uspeh ovoga je kvalitet ljudskog kapitala. Ljudski kapital se

može definisati kao zdravlje, snaga, obrazovanje, trening i veštine koje

ljudi donose na svoja radna mesta. Njegov kvalitet utiče na nivo

produktivnosti i ekonomski rast zemlje i regiona. Jedna od glavnih

inicijativa Evrope 2020 je program za nove veštine i poslove. Ovo bi

trebalo da se postigne modernizacijom tržišta rada i osnaživanjem ljudi

putem razvoja ljudskog kapitala tokom celog života, radi povećanja

učešća na tom tržištu i boljeg odgovara na ponudu i potražnju, uključujući

i mobilnost radne snage.

Kvalitet ljudskog kapitala se može unaprediti putem obrazovanja i obuka

u školama, univerzitetima i obrazovanjem odraslih. U tom smislu,

priprema i obezbeĎenje odgovarajućeg obrazovanja i treninga zajedno sa

proširivanjem pristupa obukama za razvoj veština u cilju omogućavanja

doživotnog učenja čine ključne elemente Lisabonske strategije i Strategije

Evropa 2020. Na ovaj način će se društvo kao celina bolje adaptirati i

imati koristi od ekonomskih i društvenih promena.

Analiza potreba za veštinama bila je osmišljena tako da omogući

razumevanje načina na koje bi se moglo prići izazovima regiona

Panonske nizije. Ona je pripremljena i testirana u okviru HELP-a kako bi

obuhvatila i prikazala interese i probleme raznih delova regiona. Ovaj

izveštaj daje rezime Analize sa ciljem da se glavni rezultati diseminiraju i

započne stalni dijalog o obukama u veštinama na različitim nivoima u

Evropskoj uniji.

12 HELP projekat


REZULTATI U HRVATSKOJ

Istraţivani biznis sektori

Pozvane su da se uključe sve kompanije u oblasti prehrambene industrije

u Istočnoj Slavoniji. Uključile su se i kompanije iz drugih delova

Hrvatske u kojima su zaposleni diplomirani studenti sa osječkog

univerziteta. U analizi u Hrvatskoj učestvovao je sledeći procenat

preduzeća s obzirom na veličinu:

Mikro: 4.4%

Mala: 6.7%

Srednja: 26.7%

Velika: 62.2%

Odgovori preduzeća

Većina preduzeća je imala pozitivan stav o projektu, iako su pojedina

preduzeća imala rezervi u pogledu ostvarivosti ciljeva projekta. Većina

preduzeća, posebno malih, bili su entuzijasti u pogledu očekivane buduće

saradnje. Nekoliko kompanija nije izrazilo interes da postanu partneri, te

nisu učestvovali u istraživanju.

Rezultati u Hrvatskoj

14 HELP projekat

Slika 1

Značaj koji se pridaje kvalifikacijama i iskustvu od strane

poslodavaca prema različitim kategorijama rada u Hrvatskoj

Za više kategorije zaposlenih u posmatranim preduzećima smatra se da je

važna kombinacija kvalifikacija i iskustva na radnom mestu. Radno

iskustvo se više vrednuje prilikom zapošljavanja nekvalifikovanih

radnika.


Ocena veština diplomiranih stručnjaka

Skoro sva posmatrana preduzeća (96%) zapošljavaju ljude sa

univerzitetskim obrazovanjem. Njihova ocena različitih tipova veština

diplomiranih stručnjaka prikazana je u produžetku (1 = veoma

nezadovoljni do 5 = veoma zadovoljni).

Većina poslodavaca zadovoljno je spremnošću diplomiranih stručnjaka

da uče, teorijskim znanjem i komunikacionim veštinama, dok su

najmanje zadovoljni njihovim organizacionim i praktičnim veštinama.

Slika 2

Ocena preduzeća o veštinama diplomiranih stručnjaka


16 HELP projekat

Veštine i iskustvo

Preduzeća su priupitana ukoliko su imala problema da pronaĎu ljude sa

adekvatnim kvalifikacijama i/ili iskustvom. Tamo gde su uočeni

problemi, dalje se istraživala priroda problema.

Slika 3

Adekvatnost kvalifikacija i iskustva

Nedostajuće veštine Nedostajuće veštine

Poslovne veštine Liderstvo

Organizacione veštine Veštine u odnosima s ljudima


Ocena veština na radnom mestu

Od preduzeća s tražilo da rangiraju relativnu važnost različitih veština na

njihovim radnim mestima (1= ne posebno važno do 5 = veoma važno)

Kao najvažnije veštine, istaknute su organizacione veštine, liderstvo i

komunikativnost, a to su upravo veštine koje uglavnom i nedostaju.

Najniže po važnosti rangirane su meke veštine (soft skills).

Slika 4

Relativni značaj veština na radnom mestu


18 HELP projekat

Ima li Vaše preduzeće

redovni plan treninga?

DA

62%

NE

38%

Planira li Vaše preduzeće

treninge u okviru

godišnjeg budžeta?

DA

75%

NE

25%

Programi obuke

Većina preduzeća je izrazila želju da investira u programe obuke. Kada se

bira trening, ciljevi programa obuke imaju najjači uticaj. Ciljevi programa

obuke imaju najjači uticaj na biznis. Nedostatak adekvatnih programa, što

je vidljivo u Analizi, ključna je šansa za HELP da razvije nove treninge.

Programi obuke se uglavnom organizuju unutar preduzeća. Potrebe za

obukom su najčešće isticane u Analizi.

Slika 5

Planovi za treninge u preduzećima


Slika 6

Razlozi za nepostojanje programa obuke

Slika 7

Problemi u pronalaţenju odgovarajućih programa obuke


20 HELP projekat

Slika 8

Potreba za konceptom One Stop Shop

Većina ispitanih preduzeća potvrdila je da bi One Stop Shop značajno

doprineo zahtevima za obukom u preduzećima (1 = potpuno se ne slaže do

5 = potpuno se slaže).


Zaključci iz Hrvatske

Sastanci sa stejkholderima dali su uvid u pitanja obuke u okviru

lokalnog biznis sektora.

Većina preduzeća je izrazila interes za učešće u HELP projektu.

Istraživanje je ukazalo da su za zapošljavanje na menadžerskom

nivou važne i kvalifikacije i iskustvo dok je za manuelne radnike

iskustvo važnije.

Veća preduzeća obično imaju redovne programe obuke i u

najvećem broju slučajeva to se obezbeĎuje unutar preduzeća.

Ključni faktor pri izboru treninga je njegov cilj.

Uopšteno govoreći, analizirana preduzeća su izrazila interes za

izgradnju partnerstva sa univerzitetom, uz očekivanje da

univerziteti budu fleksibilniji i ponude više raznovrsnih treninga.

Rezultati u Srbiji

22 HELP projekat


REZULTATI U SRBIJI


Glavni sektori koji su bili predmet analize su poljoprivreda, metalna

industrija, velikoprodaja i usluge. U analizi u Srbiji učestvovao je sledeći

procenat preduzeća s obzirom na veličinu:

Mikro: 14.6 %

Mala: 33.3 %

Srednja: 29.2 %

Velika: 22.9 %

Odgovori preduzeća

Interes za učešće u HELP projektu bio je zadovoljavajući, jer su skoro sva

preduzeća imala pozitivan odnos prema ciljevima projekta. Spremnost

preduzeća da učestvuju u istraživanju i saraĎuju u okviru HELP-a, bila je

nešto manje izražena.

Rezultati u Srbiji

24 HELP projekat

Slika 9

Značaj koji se pridaje kvalifikacijama i iskustvu od strane poslodavaca

prema različitim kategorijama rada u Srbiji

Za više kategorije zaposlenih u anketiranim preduzećima smatra se da je

važna kombinacija kvalifikacija i iskustva na radnom mestu, dok je radno

iskustvo mnogo bitnije prilikom zapošljavanja polukvalifikovanih i

nekvalifikovanih radnika.


Ocena biznisa o veštinama diplomiranih stručnjaka

Skoro sva anketirana preduzeća zapošljavaju diplomirane stručnjake. Oni su

ocenili različite tipove veština diplomaca na sledeći način. (1 = veoma

nezadovoljni do 5 = veoma zadovoljni).

Poslodavci su generalno bili zadovoljni spremnošću diplomiranih stručnjaka

da uče na radnom mestu, kao i sa njihovim teorijskim znanjem. Niže su

vrednovali njihove komunikacione veštine, a najmanje su bili zadovoljni

organizacionim i praktičnim veštinama.

Slika 10

Ocena preduzeća o veštinama diplomiranih stručnjaka

1 2 3 4 5

Organizacione

veštine

Komunikacione

veštine

Teoretske veštine

Praktične veštine

Ţelja za učenjem

3

3.4

3.7

3.6

Prosečna ocena

2.

Rezultati u Srbiji

26 HELP projekat

Veštine i iskustvo




Slika 11

Adekvatnost kvalifikacija i iskustva radnika

Nedostajuće veštine Nedostajuće veštine

Organizacione Organizacione

Poslovne Poslovne

Analitičke Analitičke

Meke (soft skills) Liderstvo



Od preduzeća je zatraženo da rangiraju relativni značaj različitih veština na

radnom mestu (1 = ne suviše važno do 5 = veoma važno).

Kao najvažnije veštine istaknuti su menadžerske i organizacione veštine, a

upravo su adekvatne organizacione veštine one koje najčešće nedostaju.

Slika 12


Rezultati u Srbiji

28 HELP projekat

Programi obuke

Na pitanje da li su organizovali treninge, da li su oni bili predviĎeni

njihovim godišnjim biznis planovima i gde su se održavali, odgovor

preduzeća je bio da su oni uglavnom organizovani unutar matičnog

preduzeća za srednje rukovodstvo i vrh rukovodstva.

Slika 13

Planovi obuke u preduzećima


treninge u okviru

godišnjeg budžeta?

DA

84%

NE

16%


redovne programe obuke?

DA

69%

NE

31%


Slika 14

Zbog čega se ne organizuju treninzi

Slika 15

Problemi u pronalaţenju odgovarajućih programa obuke

66%

9%

25%

Rezultati u Srbiji

30 HELP projekat

Slika 16



doprineo zahtevima za obukom u preduzećima (1 = potpuno se ne slaže do

5 = potpuno se slaže).


Zaključci iz Srbije:

Preduzećima su potrebni treninzi!

Preduzeća bi želela da razviju veze sa univerzitetima.

Analiza je potvrdila da postoji potencijal u okviru HELP projekta

da se realizuju treninzi u saradnji s lokalnim preduzećima.

Posebno naznačena područja za obuku su organizacione, meke i

analitičke veštine.

Većina preduzeća je spremna da investira u treninge ako će oni

povećati efikasnost i profitabilnost.

Većina preduzeća smatra da bi One Stop Shop bio od pomoći u

povezivanju sa univerzitetima u oblasti treninga i drugih potreba

preduzeća.

Rezultati u MaĎarskoj

32 HELP projekat


REZULTATI U MAĐARSKOJ


S obzirom na značaj poljoprivrede u regionu, većina anketiranih preduzeća

je bila iz sektora poljoprivrede i proizvodnje hrane. Raspodela preduzeća

koja su učestvovala u istraživanju u MaĎarskoj je sledeća prema veličini:

Mikro:36.5%

Mala: 36.7%

Srednja: 15.1%

Velika: 13.7%

Odgovori preduzeća

Odgovor anketiranih preduzeća bio je pozitivan. Manje od polovine

ispitanika bilo je zainteresovano za saradnju sa HELP projektom, a nešto

malo više njih za istraživanje mogućnosti za treninge.


34 HELP projekat

Slika 17

Vaţnost koju pojedini poslodavci pridaju kvalifikacijama i iskustvu

prema različitim kategorijama rada u MaĎarskoj

Anketirana preduzeća su istakla važnost kombinacije kvalifikacija i

iskustva na radnom mestu za više kategorije zaposlenih. Samo radno

iskustvo smatra se relevantnijim prilikom zapošljavanja

polukvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika.



Većina anketiranih preduzeća zapošljava diplomirane stručnjake. Većina

je bila zadovoljna sa teorijskim znanjem, organizacionim i

komunikacionim veštinama (1 = veoma nezadovoljni do 5 = veoma

zadovoljni), dok su spremnost za učenje na radnom mestu i praktične

veštine slabije rangirani.

Slika 18


1 2 3 4 5

Organizacione veštine

Komunikacione veštine

Teoretska znanja

Praktične veštine

Spremnost za učenjem

3.9

4

4.2

4

Prosečna ocena

3.6


36 HELP projekat

Veštine i iskustvo




Slika 19

Nedostatak veština Nedostatak veština

Organizacione veštine Liderske veštine

Menadžment Meke veštine

Analitičke veštine Odnosi s ljudima

DA

54%

NE

46%

Adekvatne kvalifikacije

DA

82%

NE

18%

Adekvatno radno iskustvo



Od preduzeća je traženo da rangiraju relativnu važnost veština na

njihovim radnim mestima (1 = ne posebno važno do 5 = veoma važno).

Najvažnije veštine navedene u okviru ankete su menadžerske i

organizacione veštine. MeĎutim, ovo su upravo one veštine koje najčešće i

nedostaju.

Slika 20

Relativna vaţnost veština na radnom mestu


38 HELP projekat


redovni plan treninga?

DA

34%NE

66%


treninge u okviru godišnjeg budžeta?

DA

76%

NE

24%

Programi obuke

U većini slučajeva, trening za srednji menadžment se organizuje eksterno i

to u oblasti strateškog planiranja i organizacionih veština. Obuka za posao

se obezbeĎuje unutar preduzeća, kao pomoć polukvalifikovanim i

nekvalifikovanim radnicima kako da efektivnije koriste mašine i

tehnologiju. Potrebe za obukom se odreĎuju na osnovu redovne evaluacije

uspeha radnika.

Slika 21

Planiranje treninga


Slika 22


Slika 23

Problemi u pronalaţenju odgovarajućih programa treninga


40 HELP projekat

Slika 24



doprineo zahtevima za obukom u njihovim preduzećima (1 = potpuno se

ne slaže do 5 = potpuno se slaže).


Iskustva iz MaĎarske

Preduzećima je potreban trening!

Preduzeća bi želela da uspostave vezu sa univerzitetima.

Analiza je potvrdila da postoji potencijal da se u okviru HELP

projekta realizuju treninzi u partnerstvu sa lokalnim preduzećima,

najviše srednjim i velikim.

Najpotrebniji su treninzi u organizacionim menadžerskim veštinama,

analitičkim i mekim veštinama.

Većina preduzeća je spremna da investira u obuku ako bi to vidljivo

doprinelo efikasnosti i profitabilnosti.

Većina preduzeća je smatrala da bi One Stop Shop pomogao u

povezivanju sa univerzitetima radi obuke i drugih potreba preduzeća.

Rezultati u Rumuniji

42 HELP projekat


REZULTATI U RUMUNIJI

Istraţivani sektori

Istraživanje je obuhvatilo različite sektore kao što su saobraćaj, turizam,

prehrambena industrija, graĎevinarstvo, savetodavne usluge (konsalting),

štampanje, trening, autoindustrija i saloni lepote. Učešće anketiranih

preduzeća prema veličini:

Mikro: 56%

Mala: 38%

Srednja: 2%

Velika: 4%

Odgovor preduzeća

Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji u Rumuniji u vreme sprovoĎenja

ankete, preduzeća su generalno bila spremna da investiraju u programe

obuke u budućnosti. Posebno interesovanje su pokazali za HELP

projekat.


44 HELP projekat

Slika 25

Značaj koji se pridaje kvalifikacijama i iskustvu od strane

poslodavaca u odnosu na različite kategorije rada u Rumuniji

Anketirana preduzeća smatraju da je za sve kategorije zaposlenih na

radnom mestu važna kombinacija kvalifikacija i iskustva.



Većina anketiranih preduzeća zapošljava diplomirane stručnjake. Skoro

sva preduzeća su bila zadovoljna njihovim organizacionim veštinama,

spremnošću da uče na radnom mestu, teorijskim znanjem i

komunikacionim i praktičnim veštinama (1 = veoma nezadovoljni do 5 =

veoma zadovoljni).

Slika 26



46 HELP projekat

Adekvatno iskustvo

DA

60%

NE

40%

Veštine i iskustvo




Slika 27

Adekvatnost kvalifikacija i iskustva radnika

Adekvatna kvalifikacija

radnika

DA

52%

NE

48%

Nedostatak veština Nedostatak veština

Organizacione Organizacione

Analitičke Komunikacione

Menadžerske Odnos prema klijentima

Meke veštine Biznis



Od preduzeća je zatraženo da rangiraju relativnu važnost različitih veština

na njihovim radnim mestima (1 = ne naročito važno do 5 = veoma

važno).

Najvažnija veština koja nedostaje na osnovu sprovedenog istraživanja je

sposobnost za rad sa klijentima. Upravo meke veštine najčešće nedostaju

zaposlenima.

Slika 28


4.5

4.5

4.6

3.6

4.6

4

3.7

4.4

4.1

1 2 3 4 5

Meke veštine


Ljudske veštine

Liderske veštine

Odnos sa klijentima

Poslovne veštine

Analitičnost


Menadţment


48 HELP projekat

Programi treninga

Preduzeća su ispitivana i po pitanju organizacije treninga, da li su oni bili

predviĎeni njihovim godišnjim biznis planovima i gde su se održavali. U

većini anketiranih preduzeća, obuka se organizuje u okviru matičnog

preduzeća (in – house) za srednje i niže nivoe zaposlenih. Trening na

radnom mestu obuhvata usluge klijentima, veštinu prezentacije i

tehnologiju na radnom mestu.

Slika 29

Planovi obuke


Slika 30


Slika 31

Problemi u pronalaţenju odgovarajućih programa

30%

40% 30%


50 HELP projekat

Slika 32


Većina anketiranih preduzeća potvrdila je da bi One Stop Shop značajno

doprineo zahtevima za obukom u njihovim preduzećima (1 = potpuno se

ne slaže do 5 = potpuno se slaže).

TakoĎe, putem One Stop Shop-a, univerziteti bi mogli da prošire

partnerstva na lokalnim i regionalnim nivoima kako bi svojim treninzima

bolje odgovorili na stvarne potrebe preduzeća.


Zaključci iz Rumunije

Preduzećima su potrebni treninzi!

Preduzeća žele da investiraju u treninge, jer su postala svesna

važnosti veština zaposlenih za uspeh na tržištu.

Preduzeća su identifikovala potrebu da razvijaju više uslužno

orijentisane odnose sa klijentima. Ovo predstavlja ključno područje

za razvoj treninga i generalno naglašava važnost mekih veština

koje su istaknute u ovom izveštaju.

52 HELP projekat


POREĐENJE POTREBA ZA TRENINZIMA U HELP

REGIONU

Crteţ 1

Veličina uzorka u pojedinim zemljama

MaĎarska:

mikro: 9

mala: 28

srednja: 10

velika: 3

Rumunija:

mikro: 28

mala: 19

srednja: 1

velika: 2

Hrvatska:

mikro: 2

mala: 3

srednja: 12

velika: 28

Srbija:

mikro: 7

mala: 16

srednja: 14

velika: 11

Veličina uzorka, ukupno 193 kompanije

Rumunija

Srbija

MaĎarska

Hrvatska

54 HELP projekat


Slika 33

Regionalno poreĎenje veština diplomiranih stručnjaka

1

2

3

4

5

Srbija Hrvatska MaĎarska Rumunija

3

3.4

3.9

4.1

3.43.5

4

4.2

3.73.8

4.24.1

2.7

3.3

3.6

4

3.6

4 4

4.6

Organizacione

Komunikacione

Teoretske

Praktične

Ţelja za učenjem

U čitavom HELP regionu, tehničke veštine diplomiranih su bile najniže

rangirane (1 = vrlo nezadovoljavajuće do 5 = vrlo zadovoljavajuće).

U Rumuniji je spremnost za učenje bila najviše rangirana, dok je u ostalim

regionima to, u proseku, bilo teorijsko znanje.


Priroda nedostajućih veština

Crteţ 2

Regionalni nedostatak veština

Liderske veštine


Menadžerske veštine

Meke veštine



Odnos sa klijentima

Poslovne veštine

Liderske veštine


Veštine u odnosima sa

ljudima

Poslovne veštine


Meke veštine

Poslovne veštine

Analitičnost

56 HELP projekat

Udeo učešća preduzeća u treningu

Crteţ 3

Učešće preduzeća u treningu

Najčešće je trening organizovan unutar preduzeća, osim u MaĎarskoj gde se

to ugovara eksterno.

NE

38%

NE

31%

DA

69%

NE

66% NE

68%

DA

32%

DA

62%

DA

34%


Najčešće organizovane vrste treninga

Crteţ 4

Regionalne kategorije treninga

1. Tehnologija

2. Strateško planiranje/


3. Upravljanje konfliktima

4. Upravljačko/ menadžerske

veštine

1. Odnos sa kupcima

2. Prezentacione veštine

3. Tehnologija



1. Tehnologija

2. Upravljačko/ menadžerske

veštine

3. Prezentacione veštine



1. Tehnologija

2. Strateško planiranje /


3. Kontrolne/ menadžerske

veštine

4. Odnos sa kupcima

58 HELP projekat

Razlozi za neorganizovanje treninga

Crteţ 5

Prepreke za treninge

Većina preduzeća je spremna da investira u treninge ukoliko oni donose

vidljivo poboljšanje u efikasnosti i profitabilnosti.

Nedostatak finansija

Nepostojanje potrebe za

treningom

Nedostatak finansija Nedostatak odgovarajućih

treninga


Kako se biraju treninzi

Crteţ 6

Kriterijumi za treninge

1. Programski ciljevi

2. Cena

1. Cena



2. Cena


2. Konsultant/prezenter

60 HELP projekat

Vrste treninga koje je najteţe pronaći

Crteţ 7

Regionalne mogućnosti za treninge

1. Tehnologija

2. Upravljačko/menadžerske veštine

1. Odnos sa kupcima



1. Tehnologija

2. Strateško planiranje/ Organizacione

veštine

1. Menadţerske veštine

2. Strateško planiranje/Organizacione

veštine


Rangiranje strategije univerzitetskog One Stop Shop

Slika 34

Regionalna vaţnost One Stop Shop

Većina anketiranih preduzeća je smatrala da bi univerzitetski One Stop Shop

pomogao u realizaciji njihovih zahteva za treninzima (1 = uopšte se ne

slažem do 5 = sasvim se slažem). On bi omogućio da se na jednom mestu

ostvaruje kontakt sa preduzećima koja su zainteresovana za saradnju sa

univerzitetima. TakoĎe, putem One Stop Shop univerziteti bi proširili svoja

partnerstva na lokalnom i regionalnom nivou i prilagodili treninge koje nude

stvarnim potrebama preduzeća.

62 HELP projekat


ZAKLJUČNI KOMENTARI

Svrha Analize potreba za treninzima bila je da se bolje razumeju pristup i

praksa poslodavaca u odnosu na treninge u Hrvatskoj, MaĎarskoj, Rumuniji

i Srbiji koje povezuje pripadnost regionu Panonske nizije. Rezultati Analize,

koji su predstavljeni u ovom izveštaju, daju pregled situacije i ističu

pojedina važna područja saradnje izmeĎu obrazovnog i poslovnog sektora.

Budući da postoji izvesna sličnost u rezultatima izmeĎu zemalja, moguće je

uporediti praksu treninga u regionu.

Rezultati ukazuju na to da je trening važan deo prakse u preduzećima.

Postoji tendencija da se oni prvenstveno nude srednjem nivou menadžmenta

da bi se unapredilo poslovno planiranje i organizacija. MeĎutim, planovi

treninga nisu uvek struktuirani i formalno integrisani u biznis i razvoj

ljudskih resursa. Ovo se ističe zbog toga kako bi se produktivnost i

konkurentnost na lokalnom i regionalnim nivoima mogla usaglašavati sa EU

prosecima. Stoga je poželjno da se u treninge uključe zaposleni na svim

nivoima radi povećanja njihove efektivnosti na radnom mestu. Preduzeća sa

dobro obučenom radnom snagom će biti profitabilnija i brže će se razvijati.

Glavni razlozi za neobezbeĎivanje treninga bili su troškovi i teškoće u

pronalaženju odgovarajućih kurseva. Proces tranzicije se nastavlja kroz

Centralnu i Istočnu Evropu, čiji su negativni efekti propraćeni sadašnjom

globalnom finansijskom krizom. To je nateralo preduzeća da budu opreznija

i mnogi troškovi i investicije su smanjeni ili odloženi. MeĎutim, umesto

eliminisanja troškova treninga, preduzeća bi trebalo da pokušaju da dobiju

veću vrednost iz svojih budžeta za treninge. Postoje opšti principi koji

obezbeĎuju pozitivni uticaj treninga na radnim mestima.

64 HELP projekat

Kao prvo, treninzi treba da se planiraju i integrišu u sisteme menadžmenta.

Odluke o treninzima treba da se donose u odnosu na ciljeve uspeha, procese

strateškog planiranja i inicijative za razvoj karijere. Trening mora da bude

struktuiran i organizovan tako bude jasno povezan sa specifičnim

rezultatima radnog mesta. TakoĎe, pored planiranja, praćenje situacije

nakon treninga je suštinsko radi osiguranja i implementacije onoga što se

naučilo. Moraju da se obezbede uslovi za korišćenje novih veština i praksi

na radnom mestu. Konačno, mora se obezbediti infrastruktura za podršku

primeni onoga što se naučilo. Potrebni su alati i sistemi da bi se veštine,

stečene treningom, kombinovale i primenjivale efikasno.

U cilju dobijanja veće vrednosti od treninga, potrebno je da postoji

zajednička odgovornost preduzeća i onih koji obezbeĎuju trening. Preduzeća

treba da identifikuju specifične promene koje se očekuju na radnom mestu

kako bi se zajedno sa odgovornima za obuku mogao pripremiti odgovarajući

plan treninga. Plan treninga fokusiran na potrebe razvoja veština za potrebe

strategije odreĎenog biznisa će omogućiti kompaniji da bude inovativnija (i

tako konkurentnija) putem unapreĎenja orijentacije i motivacije svojih

zaposlenih. Planovi treninga će moći da podrže razvojne strategije

preduzeća ako su pripremljeni u saradnji sa ljudima koji obezbeĎuju trening.

Ovo je identifikovano u okviru Analize potreba za treninzima kao početna

tačka za saradnju izmeĎu biznis sektora i obrazovanja. Ova saradnja bi

trebalo da se odvija putem One Stop Shop. One Stop Shop-ovi olakšavaju

saradnju obezbeĎujući jednu tačku kontakta za preduzeća koja od

obrazovnih institucija traže specijalizovano znanje i treninge u veštinama.


Uzajamno korisna partnerstva izmeĎu obrazovnog i biznis sektora u oblasti

treninga mogu takoĎe doprineti boljoj saradnji u drugim sektorima.

Preduzeća mogu da prošire specijalizovano znanje i kapacitete obrazovnih

institucija u oblasti marketinga, tehnologije i razvoja proizvoda. Ovo bi

posebno mogla da bude prednost u MSP sektoru gde većina malih preduzeća

ima ograničene resurse za razvoj biznisa. Obrazovne institucije mogu da

povećaju svoj kapacitet za tržišno orijentisane aktivnosti i da poboljšaju

relevantnost kurseva koje nude kao odgovor na potrebe preduzeća i njihovih

zaposlenih. Pored otvaranja mogućnosti za praktično zapošljavanje, ovo

može doprineti i boljoj zapošljivosti studenata. Veze s biznis sektorom

mogu takoĎe da dovedu do novih izvora prihoda putem finansiranja

istraživanja iz privatnih izvora, kao i testiranja i primene novih tehnologija.

Uloga treninga u poboljšanju ukupne uspešnosti biznisa i kao komponente

celoživotnog učenja, zahteva veći naglasak i podršku na nivou kreiranja

politika. Krajnji cilj strategije učenja odraslih morao bi da bude unapreĎenje

konkurentnosti ekonomije i radne snage podizanjem prosečnog nivoa

veština. Ovo može da poveća kapacitet ljudi da se prilagoĎavaju i imaju

koristi od ekonomskih i društvenih promena. Na socijalnom nivou,

obrazovanje odraslih teži da podstakne na jednakost i učešće, ali ovaj

element obrazovanja je upravo taj koji se i dalje najviše zanemaruje u

zemljama obuhvaćenih Analizom. Kao što se vidi iz ovog izveštaja, stope

učešća u obrazovanju odraslih ostaju ispod nivoa proseka EU15 i EU27.

66 HELP projekat

Da zaključimo, napori da se poveća produktivnost i poboljša društveno i

ekonomsko blagostanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi moraju se usredsrediti

na povećanje ponude i pristupa mogućnostima za učenje i trening odraslih.

U tom smislu, jasna je uloga vlade na svim nivoima u podizanju svesti i

povećanju stopa učešća. Ovo mora da bude povezano s finansijskom

podrškom kako bi treninzi bili dostupniji pojedincima i preduzećima, i kako

bi se vrednost učenja odraslih odražavala u društvu i ekonomiji u celini.

Povećanje fleksibilnosti učenja odraslih i prilagoĎenosti potrebama, posebno

onog koje nude visokoobrazovne institucije, značajno će doprineti razvoju

ekonomije zasnovane na znanju. Ovo će takoĎe obezbediti koherentniji i

integrisani odgovor na ekonomsku važnost konkurentnosti i zapošljivosti,

kao i na socijalna pitanja vezana za siromaštvo i društvenu inkluziju u

Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Raspoloživost treninga i mogućnosti njihovog razvoja u...

Documents

Transcript of Raspoloživost treninga i mogućnosti njihovog razvoja u...