Program obuke Žene i zatvor · 5 Opšta kontrolna lista za predava če 1. Budite pripremljeni ....

Program obuke

Žene i zatvorverzija 1.0

SERIJA PRIRUČNIKA IZ KRIVIČNOG PRAVA

Justice SectionDivision for OperationsUnited Nations Office on Drugs and CrimeP.O. Box 5001400 ViennaAustriaE-mail: [email protected].: (+43) 1 26060 0

Jul 2

015

1

Zahvalnost

Program obuke o ženama i zatvoru pripremilo je Pravosudno odeljenje Kancelarije Ujedinjenih nacija za pitanja droge i kriminala (United Nations Office on Drugs and Crime – UNODC) u saradnji sa Institutom Raoul Wallenberg za ljudska prava i humanitarno pravo i Tajlandskim pravosudnim institutom, a na osnovu inicijalnog nacrta koji je sačinio Džef Kristijan (Jeff Christian). Osnovni materijal o obrazovanju i obuci odraslih, sadržan u Aneksu III, kao i evaluacija na kraju radionice iz Aneksa V, bazirani su na Programu obuke o delotvornim reakcijama policije na nasilje nad ženama UNODC, uz manje izmene. Struktura ovog programa obuke razmatrana je na sastanku stručnjaka iz zemalja Udruženja zemalja Jugoistočne Azije, održanom u Bangkoku od 19. do 21. marta 2013. UNODC želi da istakne doprinos sledećih stručnjaka koji su uzeli učešća u tom sastanku: Tunyatorn Insorn, Aliakbar Ludin, Haji Saini Bin Haji Maidin, Tran Thi Kim Nguyet, Olivia Rope, Rachel Duran Ruelo, Petcharat Saisombut, Pacharaporn Sarobhas, Nongnapat Sirichote, Jamchurie Sitivannarak, Phan Xuan Son, Idang Heru Sukoco i Wilberto E. Tolitol. Izradi ovog programa obuke doprineli su sledeći zaposleni u UNODC: Piera Barzano, Sven Pfeiffer, Maria Noel Rodriguez i Ehab Salah, kao i Alison Granger-Brown i Mona Chamass Saunier, konsultantkinje. Ovaj dokument nije formalno lektorisan. Ova publikacija može biti reprodukovana u celini ili delimično i u svakom obliku u obrazovne ili neprofitne svrhe bez posebne dozvole, pod uslovom da bude naveden izvor. Komentari i sugestije su dobrodošli i mogu biti poslati na: Justice Section Division for Operations United Nations Office on Drugs and Crime P.O. Box 500 1400 Vienna Austria E-mail: [email protected] Tel.: (+43) 1 26060 0

2

Sadržaj I. Uvod u program obuke

II. Uvod: specifi čne potrebe zatvorenica

III. Struktura programa

A. Modul 1: Utvrđivanje potreba zatvorenica i rešavanje diskriminacije

B. Modul 2: Prijem, evidentiranje i razvrstavanje

C Modul 3: Higijena i zdravstvena zaštita

D. Modul 4: Bezbednost i sigurnost

E. Modul 5: Kontakt sa spoljnim svetom

F. Modul 6: Rehabilitacija zatvorenica

G. Modul 7: Trudnice i žene sa decom u zatvoru

H. Modul 8: Posebne kategorije zatvorenica

I. Modul 9: Priprema za otpust i podrška posle otpuštanja

J. Modul 10: Osoblje koje radi sa zatvorenicama

K. Modul 11: Istraživanje, planiranje i evaluacija

L. Modul 12: Nezatvorske mere

Aneks

I. Materijali za učesnike

II. Test-pitanja i odgovori

III. Osnovni materijal za obuke

IV. Osnovni podaci o mentalnom zdravlju i srodnim problemima u

zatvorima

V. Evaluacija za kraj radionice

3

I. Uvod u program obuke Ovaj program obuke osmišljen je kao pomoć u razvoju znanja i veština službenika koji se bave krivičnim pravom i kreatora politike u sprovođenju Pravilnika o postupanju prema zatvorenicama i nezatvorskim merama za osuđenice Ujedinjenih nacija (Bangkočki pravilnik) i srodnih međunarodnih standarda i normi. Namena ovog programa je korišćenje u vezi sa Komentarom uz Bangkočki pravilnik1 i Priručnik o ženama i zatvoru UNODC (u daljem tekstu: Priručnik UNODC), koji daje dodatne informacije, primere i dobre prakse. Dodatni materijali, uključujući i onlajn kurseve na različitim jezicima, dostupni su kod UNODC,2 UN Women,3 OHCHR4 i Penal Reform International (PRI).5 Program obuke sadrži 12 modula koji težište stavljaju na različite predmetne oblasti Bangkočkog pravilnika. Modul 1 obuhvata opšta pitanja koja se odnose na diskriminaciju osuđenica ili zatvorenica i načine za rešavanje takve diskriminacije u skladu sa međunarodnim standardima i normama. Moduli 2 do 10 bave se pitanjima koja se odnose na upravljanje zatvorima, i to pitanjima koja su najrelevantnija za zatvorsko osoblje i rukovodioce. Modul 11 bavi se istraživanjem, planiranjem i evaluacijom potrebnim za delotvornije formulisanje politike i izradu programa u vezi sa izvršenjem krivičnog dela, zatvaranjem i socijalnom reintegracijom žena. Završni modul obuhvata različite nezatvorske i druge mere koje mogu preduzeti zakonodavci i kreatori politike, kao i advokati, tužioci, sudije, probacione službe ili drugi pružaoci usluga kako bi pomogli u smanjenju ženske zatvorske populacije. Određeni materijali uključeni su u anekse date na kraju ovog programa obuke. Uz materijale za učesnike (Aneks I), oni obuhvataju i set test-pitanja i odgovora (tačno/netačno) za svaki modul (Aneks II). Ovi testovi mogu biti korišćeni za postizanje raznih ciljeva, kao što su: (1) da pažnju učesnika usredsrede na ovu oblast, (2) da se proceni koliko učesnici već znaju, i (3) da se proceni koliko su naučili na kraju modula obuke. Aneks III sadrži kratak vodič za obrazovanje odraslih, metodologiju obuke i konkretne tehnike koje mogu biti korišćene i koje su prilagođene odgovarajućem nivou

1 UNODC, Pravilnik za postupanje sa zatvorenicama i nezatvorskim merama za osuđenice sa komentarom, dostupno na engleskom, francuskom i španskom jeziku na http://www.unodc.org/unodc/en/justice-and-prison-reform/tools.html. 2 Kompletan spisak alata UNODC o reformi zatvora i alternativama kazni zatvora dostupan je na http://www.unodc.org/unodc/en/justice-and-prison-reform/tools.html; UNODC, Manual para Operadores od Establecimientos Penitenciarios y Gestores od Politicas para Mujeres Encarceladas, e-kurs na španskom, dostupno na http://observatoriovihycarceles.org/Cursos/Mujeres/. 3 UN Women, Reforma sektora bezbednosti (SSR): prava i potrebe žena u zatvorima, e-kurs na engleskom, francuskom i španskom, dostupno na https://trainingcentre.unwomen.org/course/description.php?id=13. 4 OHCHR, Priručnik o obuci za ljudska prava za zatvorske službenike, dostupno na http://www.ohchr.org/Documents/Publications/training11en.pdf. 5 PRI i Tajlandski institut za pravdu (Thailand Institute of Justice – TIJ), Smernice o Bangkočkom pravilniku (u daljem tekstu: Smernice PRI/TIJ), dostupno na http://www.penalreform.org/resource/bangkok-rules-guidance-document-index-implementation/; Alati PRI za Bangkočki pravilnik UN, dostupno na http://www.penalreform.org/priorities/women-in-the-criminal-justice-system/bangkok-rules-2/tools-resources/; PRI, Žene u pritvoru: primena Bangkočkog pravilnika u praksi, e-kurs na arapskom, engleskom i ruskom jeziku, dostupno na http://www.penalreform.org/resource/women-detention-putting-bangkok-rules-practice/.

4

kulturnog miljea učesnika. Na kraju, tu je i obrazac za evaluaciju kursa (Aneks IV) koji može biti korišćen za prikupljanje povratnih informacija od učesnika na kraju obuke. Kako koristiti ovaj program Ovaj program namenjen je predavačima i moderatorima koji u potpunosti razumeju operativne i normativne aspekte zatvorskih sistema. Važno je da predavači u očima učesnika poseduju određeni kredibilitet. U tom pogledu bi prednost imali profesionalci sa operativnim znanjem i iskustvom u upravljanju nacionalnim zatvorima. Od predavača se zahteva temeljno poznavanje Revidiranih standardnih minimalnih pravila za postupanje prema zatvorenicima Ujedinjenih nacija (Mandelin pravilnik),6 kao i Bangkočkog pravilnika i njegovog komentara. Takođe je potrebno da budu upoznati i sa međunarodnim instrumentima za ljudska prava, i moraju znati kako su ovi međunarodni zatvorski standardi povezani sa širim instrumentima iz perspektive ljudskih prava. Toplo preporučujemo komoderiranje obuka. Tim od dvoje ili više predavača mogao bi da pruži znanje i iskustvo iz različitih oblasti specijalizacije. U takvim slučajevima je ključno da jedan predavač bude u interakciji sa učesnicima, dok drugi posmatra interakciju i pruža kako povratne informacije tako i „drugi glas“ u dijalozima promovisanim ovim pristupom obuke. Pristup poštovan u ovom programu obuke zasnovan je na principima i metodima obrazovanja odraslih. Ovo znači da učesnici ne pohađaju obuku kako bi ih neko „učio“, već kako bi iskusili proces koji im omogućava razumevanje materijala na način koji se tiče lično njih. Detaljnije informacije o obrazovanju odraslih mogu se naći na drugom mestu, ali postoje neki zajednički principi sa kojima se većina predavača slaže, a to su:

� didaktički govor potrebno je svesti na minimum;

� oni koji prisustvuju obuci su „učesnici“, a ne polaznici, i odgovorni su za učešće u svojoj obuci;

� instruktor je vodič a ne nastavnik – u ovaj proces učesnici unose sopstvenu mudrost i iskustvo, koje instruktor mora da podstiče; i

� potrebno je maksimalno povećati iskustvene aktivnosti u vezi sa sadržajem.

6 Standardna minimalna pravila za postupanje prema zatvorenicima usvojio je Prvi kongres Ujedinjenih nacija o sprečavanju kriminala i postupanju prema učiniocima krivičnih dela, Ženeva, 22. avgust – 3. septembar 1955. (videti: izveštaj koji je pripremio Sekretarijat, publikacije Ujedinjenih nacija, prodajni br. 1956.IV.4, aneks I.A). Godine 1977, ona su izmenjena od strane Ekonomskog i socijalnog saveta u rezoluciji 2076/LXII (dodatak poglavlja E, pod nazivom „Lica uhapšena ili zatvorena bez optužbe“). Godine 2015, Komisija za sprečavanje kriminala i krivično pravosuđe odobrila je Rezoluciju o standardnim minimalnim pravilima za postupanje prema zatvorenicima, preporučujući da budu poznata kao „Mandelin pravilnik“, za usvajanje od strane Generalne skupštine (videti: E/2015/30-E/CN.15/2015/19, poglavlje I (A) (II)).

5

Opšta kontrolna lista za predava če 1. Budite pripremljeni. Pažljivo planirajte svoj modul i znajte tačno šta ćete obuhvatiti. Kako biste uspeli u tome, moraćete da pročitate beleške moderatora i priručnik za obuku, kao i da se upoznate sa vežbama i evaluacijom. U daljem tekstu naveden je primer plana predavanja koji se lako kreira i prati:

Vreme Aktivnost moderatora Aktivnost učesnika Materijali/metod

9 časova

Pozdravljam učesnike. Predstavljam se i navodim svoje profesionalno iskustvo. Svakom učesniku dajem karticu dimenzija 3 x 5.

Predstavljaju se. Popunjavaju kartice. Lepe kartice na zid.

Tabla sa listovima, flomasteri, kartice dimenzija 3 x 5, selotejp, grupni rad.

9.30 časova

Uspostavljam norme za grupe. Dodaju ideje za norme grupe. Tabla sa listovima, flomasteri.

10 časova Analiziram dnevni red radionice. Prate dnevni red. Tabla sa listovima, priručnici za učesnike.

2. Upoznajte svoju publiku. Saznajte koliko će učesnika pohađati kurs. Planirajte sve aktivnosti u vezi sa svojim modulom u skladu s tim (rad u paru je teži u velikim grupama i što imate više učesnika biće vam potrebno više vremena za njihovo izveštavanje). Postavite sebi unapred nekoliko važnih pitanja:

� Koliko će ljudi prisustvovati?

� Ko su oni?

� Kakvo je njihovo razumevanje teme?

� Kog su uzrasta, roda i školske spreme?

� Zašto su ovde? Ko je od njih zahtevao da prisustvuju? Da li je prisustvo

dobrovoljno ili obavezno?

� Da li postoje neke konkretne potrebe kojih morate biti svesni?

� Da li se poznajete?

3. Ponesite audio-vizuelna pomagala. Pre nego što počnete obuku, napravite dovoljan broj štampanih primeraka vežbi i scenarija za igranje uloga. Proverite da li imate svu potrebnu opremu, kao što su televizor, video, tabla sa listovima, posteri, olovke i tako dalje. Dođite na predavanje dovoljno rano da proverite svu opremu i postavite sve što vam je potrebno da počnete. Kada je u pitanju ovako visoko osetljiva tema vaša pažnja trebalo bi da, kada počnu da stižu, bude usmerena isključivo na učesnike. 4. Pružite informacije specifične za određeni region. Ovaj priručnik osmišljen je za upotrebu u svim regionima, ali možda ne sadrži baš sve detalje u vezi sa konkretnim regionom. Ako to odgovara vašem modulu, napravite kopije kontakt-podataka i opise grupa ili ljudi koji rade u sektoru, a koji bi učesnicima mogli da obezbede naknadne ili dodatne informacije.

6

5. Planirajte svoje vreme. Iako možete biti fleksibilni u vezi sa vremenom za aktivno učešće, trebalo bi da imate okvirni vremenski plan u skladu sa dnevnim redom za taj dan. Držite se tog plana čak i ako to znači da ćete prekinuti živu diskusiju koja je probila planirano vreme. Učesnici imaju celu nedelju za nastavak razmišljanja i razgovora o tim pitanjima. Da održite rad po planu, možete se pozvati na grupna pravila sa kojima će se složiti cela grupa. Osnovni saveti za predava če 1. Budite osetljivi prema različitim nivoima iskustva i kontekstu iz kojeg učesnici dolaze. Učesnici mogu da dođu iz različitih radnih okruženja i sa različitim nivoom prethodne obuke. Podstičite uzajamno poštovanje među učesnicima i između učesnika i moderatora. Stavite im do znanja da su svi nivoi iskustva korisni i relevantni za diskusiju. 2. Otvorite prostor u raspravi za iskustva. Učesnici koji rado razmenjuju svoje iskustvo, bilo lično bilo iz svog radnog okruženja, mogu da pomognu drugima u razvoju i da obogate učenje u grupi. Kada ljudi pričaju svoje priče, emocije se povlače i do ostalih učesnika dopire učenje iz iskustva. 3. Podstičite šire i aktivno učešće. Uočite ko je tih a ko najčešće odgovara, i pokušajte da zatražite učešće svih. Stvorite sredinu u kojoj se svi osećaju bezbedno da učestvuju. Ljudi koji su po prirodi tihi ponekad bolje učestvuju u diskusijama u malim grupama ili u paru. 4. Podstičite konstruktivnu raspravu. Ako se učesnici ne slažu međusobno ili sa vama, omogućite otvorenu diskusiju, oslanjajući se na iskustvo i obrazovanje svih učesnika. Ova diskusija bi, međutim, trebalo da ostane zasnovana na principima kursa: ljudska prava, rod i pravni instrumenti. 5. Uvek odvojite vreme da:

� grupu podsetite na važne tačke: naglašavajte i sumirajte svoje glavne ideje tokom celog modula;

� rezimirate diskusiju i povežete relevantne ideje; i

� diskusiju održite u okvirima teme, usredsređujući se na principe, a ne na mišljenja.

6. Tokom diskusije koristite tehnike otvorenih pitanja. Otvorena pitanja koja počinju rečima „kako“, „zašto“, „šta“ ili „ko“ teraju ljude da o svom odgovoru razmisle više nego jednostavno odgovarajući sa „da“ ili „ne“. Odgovori su sveobuhvatniji i omogućavaju naknadno istraživanje. Najkorisnije otvoreno pitanje glasi, jednostavno: „Molim vas, recite nam više o tome“, ili: „Molim vas, proširite svoju ideju“. Pre nego što odgovorite na pitanje polaznika, pitajte grupu. Ako niko u grupi ne može da odgovori na pitanje, dajte nekoliko naznaka pre nego što date odgovor.

7

7. Izgradite iskren odnos sa učesnicima. Podelite svoje stavove i ideje, i uvedite ih u kontekst principa kursa. Ako nešto ne znate, recite to. Pitajte da li neko u sali može da dâ svoj doprinos. To će učesnike podstaći da slobodno razgovaraju i izraze svoje ideje i mišljenja. Ako je potrebno, obavite i dodatna istraživanja i kasnije odvojite nekoliko minuta da odgovorite na sva neodgovorena pitanja. Ponekad, kad postave pitanje a moderator ne zna odgovor, učesnici brinu o svom pitanju sve dok ne dobiju odgovor. Kako biste to sprečili i pažnju učesnika zadržali na sadržaju, napišite pitanje na tabli ili papiru koji ćete zalepiti negde u učionici. Učesnik sada može da se opusti, jer je pitanje na vidnom mestu i neće biti zaboravljeno, a to će vas takođe i podsetiti na neodgovoreno pitanje kojem bi trebalo da posvetite pažnju pre nego što se sesija završi. Posle odgovora na pitanje možete ga precrtati, davanjem uočljivog vizuelnog znaka da je na njega odgovoreno. 8. Budite pozitivni, ali realni. Podstaknite grupu da sagleda više opcija koje ima za podršku zatvorenicama i osuđenicama. Istovremeno, imajte u vidu i limitiranost onoga što mogu da učine sa ograničenim vremenom, veštinama i budžetom. II. Uvod: specifi čne potrebe zatvorenica Iako žene i devojke čine manjinu nacionalne zatvorske populacije (2–9%), u svim regionima sveta njihov procenat raste, često brže od procenta muških zatvorenika. Godine 2014. zatvoreno je oko 625.000 žena i devojaka. Većina zatvora namenjena je muškarcima i ne ispunjava osnovne potrebe zatvorenica, uključujući i njihovu zaštitu od (seksualnog) nasilja. Nakon puštanja na slobodu mnoge od njih su stigmatizovane, postaju žrtve ili bivaju napuštene od strane porodice. U pogledu krivičnih dela, važno je napomenuti da je većina žena u zatvoru zbog nenasilnih krivičnih dela koja uključuju sitan kriminal i dela povezana sa drogom, pa su tako obično na odsluženju kratkih vremenskih kazni. U slučaju žena koje su počinile nasilna dela, u mnogim državama članicama žrtve su često njima bliska lica koja su ih podvrgla nasilju. Diskriminatorna krivična politika i zakoni koji se odnose na, između ostalog, preljubu, prostituciju, abortus, „vradžbine“ i „preventivno zadržavanje“ mogu imati posebno štetan uticaj na žene. Postoji niz zajedničkih faktora koji važe za situaciju zatvorenica širom sveta. Iako glavni razlozi i intenzitet ranjivosti i odgovarajuće potrebe zatvorenica mogu varirati od zemlje do zemlje, najčešći faktori obuhvataju sledeće:

� izazove na koje u mnogim zemljama nailaze u pristupu pravdi na ravnopravnoj osnovi sa muškarcima;

� postojanje prestupa koji se primenjuju isključivo ili nesrazmerno na žene, uključujući abortus ili „moralne zločine“ kao što su preljuba, nedolično seksualno ponašanje, ili „bežanje“;

� siromaštvo i zavisnost od muških članova porodice u vezi sa novcem i podrškom;

� nesrazmeran procenat žena žrtava seksualnog ili fizičkog zlostavljanja pre zatvaranja;

8

� visok nivo potreba u vezi sa mentalnim zdravljem, često kao rezultat nasilja u porodici i seksualnog zlostavljanja;

� visok nivo zavisnosti od narkotika ili alkohola;

� nizak nivo obrazovanja i visoku stopu nepismenosti;

� ekstremni duševni bol koji zatvaranje izaziva kod žena, a koji često dovodi do problema sa mentalnim zdravljem ili pogoršanja postojećih mentalnih problema;

� seksualno zlostavljanje i nasilje nad ženama u zatvoru;

� veliku verovatnoću da žene imaju obaveze u vezi sa brigom o deci, porodici i drugima;

� rodno specifične potrebe u vezi sa higijenom i zdravstvenom zaštitom koje nisu zadovoljene na odgovarajući način;

� nedostatak rodno odgovarajućih stručnih programa i programa rehabilitacije u zatvoru; i

� stigmatizaciju, viktimizaciju i napuštanje od strane porodice.

Promena u sastavu zatvorske populacije istakla je nedostatke u skoro svim zatvorskim sistemima u zadovoljavanju rodno specifičnih potreba zatvorenica. Sa povećanjem populacije zatvorenica širom sveta, potreba za unošenjem više jasnoće u određena razmatranja koja bi trebalo da važe za postupanje prema zatvorenicama i u način na koji bi trebalo da budu obrađene u zatvoru, stekla je posebnu važnost i hitnost. Bangkočki pravilnik usvojila je Generalna skupština 21. decembra 2010, konsenzusom svih država članica. On je zasnovan na uočavanju potrebe obezbeđenja globalnih standarda u vezi sa postupanjem prema osuđenicama i zatvorenicama, i uzimanja u obzir izvesnog broja relevantnih rezolucija usvojenih od strane različitih organa Ujedinjenih nacija, koje su pozvale države članice da na odgovarajući način odgovore na potrebe osuđenica i zatvorenica. Bangkočki pravilnik ne zamenjuje, već po potrebi dopunjuje Mandelin pravilnik i Standardna minimalna pravila za alternativne nezatvorske mere (Tokijski pravilnik), u vezi sa postupanjem prema zatvorenicama i alternativama kazni zatvora za osuđenice. Stoga sve relevantne odredbe u ta dva seta pravila i dalje važe za sve zatvorenike i osuđenike, bez diskriminacije. Dok neka od pravila iz Bangkočkog pravilnika daju dodatnu jasnoću postojećim odredbama Standardnih minimalnih pravila za postupanje sa zatvorenicima i Tokijskog pravilnika u primeni na zatvorenice i osuđenice, ostala pravila pokrivaju nove oblasti. Neki od regionalnih instrumenata takođe sadrže detaljne standarde i norme koji se odnose na zatvorenice. Oni obuhvataju Principe i najbolju praksu o zaštiti lica lišenih slobode u Americi, odobrene od strane Interameričke komisije za ljudska prava 2008, i ažurirana Evropska zatvorska pravila, koje je usvojio Komitet ministara Saveta Evrope 2006.

9

Bangkočki pravilnik nadgrađuje opšta načela nediskriminacije (Pravilo 1) i daje smernice za prijem, evidentiranje i razvrstavanje zatvorenica (pravila 2–4), njihovu higijenu i zdravstvenu zaštitu (pravila 5–18), bezbednost i sigurnost (pravila 19–25) i kontakt sa spoljnim svetom (pravila 26–28). Izvestan broj odredbi bavi se klasifikacijom, zatvorskim režimom, društvenim odnosima i naknadnom brigom za zatvorenice (pravila 40–47). Posebna pažnja posvećena je trudnicama, majkama koje doje i majkama sa decom u zatvoru (pravila 48–52) i posebnim kategorijama zatvorenica, uključujući i maloletne zatvorenice (pravila 36–39), strane državljanke (Pravilo 53), pripadnice manjina i autohtonih naroda (pravila 54–55) i uhapšene zatvorenice ili one koje čekaju suđenje (Pravilo 56). Ovaj pravilnik takođe pruža smernice za nezatvorske mere za osuđenice (pravila 57–66). Pored toga, on utvrđuje i standarde za institucionalno osoblje i obuku (pravila 29–35), kao i napore koje je potrebno uložiti u pogledu istraživanja, planiranja, evaluacije i podizanje javne svesti (pravila 67–70). Ovaj program obuke, zajedno sa Priručnikom o ženama i zatvoru UNODC, ima cilj da pomogne zakonodavcima, kreatorima politike, upravnicima zatvorskih ustanova, zaposlenima i nevladinim organizacijama – da steknu znanja i veštine za odgovor na rodno specifične potrebe zatvorenica, i da istražuju i koriste načine za smanjenje njihovog nepotrebnog zatvaranja, u skladu sa odredbama Bangkočkog pravilnika. III. Struktura programa Svaki programski modul u ovom poglavlju sadrži ukupan cilj učenja, rezime sadržaja, referencu za alate kao što su Priručnik o ženama i zatvoru UNODC koji mogu biti korišćeni za pripremu i sprovođenje obuke, kao i barem jednu predloženu aktivnost učenja ili vežbu. Aktivnosti predložene za učesnike mogu se naći u aneksima I i II, i već su formatirane za kopiranje i distribuciju tokom nastave. Snažno ohrabrujemo moderatore da u svakom modulu pronađu načine podsticanja i podrške interaktivnog učenja. Ovo može obuhvatiti strategije kao što su postavljanje pitanja pojedincima ili većoj grupi, zahtev učesnicima da svoja lična iskustva povežu sa sadržajem o kojem se direktno raspravlja, stvaranje novih aktivnosti ili igru uloga, ili omogućavanje da učesnici naizmenično objašnjavaju ključne koncepte iz Priručnika. Toplo preporučujemo da moderator unapred modifikuje svaku studiju slučaja kako bi obezbedio da bude lokalno i kulturno odgovarajuća i da koristi imena uobičajena za određenu zemlju ili region. Studije slučaja ne bi trebalo zasnivati na stvarnim primerima u kojima je moguće prepoznati konkretne osobe ili stvoriti neprijatnosti bilo kom licu ili vladi. Predložena aktivnost za početak ili kraj obuke (ili svaki modul) jeste osmišljavanje kratkog kviza koji odgovara nivou učesnika, i testira njihovo pamćenje i razumevanje predmetnog materijala, njihovu sposobnost da razumeju ključne koncepte i definicije, i

10

njihovu sposobnost da ono što su naučili primene na slučaj iz primera. Takav kviz (videti Aneks II) može biti sproveden kao individualna aktivnost „otvorene knjige“, a potom se o njemu može razgovarati u okviru grupne aktivnosti. Na ovaj način učesnici će biti dužni da odgovore pronađu u većem Priručniku i da razmotre dodatne informacije, dok se istovremeno bolje upoznaju sa njim. Na moderatoru je da po svom nahođenju odluči da li će kviz sprovesti u svrhu pregleda ili stvarno u svrhu testiranja. A. Modul 1: Utvr đivanje potreba zatvorenica i rešavanje diskriminacije Ciljevi učenja. Po završetku ovog modula, učesnici će moći da:

� razumeju definiciju ključnih pojmova (uključujući i nediskriminaciju, rod, rodnu ravnopravnost) i njihovu vezu sa zatvorenicama;

� prepoznaju specifične potrebe zatvorenica i probleme sa kojima se obično suočavaju;

� analiziraju prakse sa kojima se učesnici susreću u svom radu radi provere da li se, u stvari, diskriminatorski ponašaju prema ženama; i

� identifikuju moguće načine rešavanja pitanja diskriminacije zatvorenica i osuđenica u okviru sopstvenog područja odgovornosti.

Sadržaj. Ovaj modul daje pregled relevantnih odredbi međunarodnih konvencija, normi i standarda koji se odnose na eliminaciju diskriminacije zatvorenica i osuđenica. On identifikuje potrebe i prava zatvorenica i postupke koje mogu sprovesti službenici krivičnog pravosuđa, kreatori politike i drugi akteri u cilju ispunjenja dužnosti i obaveza država. Mogle bi da budu prenete sledeće ključne tačke:

(a) Princip nediskriminacije (na osnovu pola/roda) ne zabranjuje napore za zadovoljenje specifičnih potreba zatvorenica. Naprotiv, zadovoljavanjem njihovih specifičnih potreba obezbeđuje se odsustvo diskriminacije. Ovo zahteva afirmativnu akciju upravnika i zaposlenih u zatvoru kako bi obezbedili zatvorenicama jednak pristup svim službama koje su već dostupne muškim zatvorenicima, i zadovoljenje njihovih rodno specifičnih potreba.

(b) Pojam „roda“ generalno je shvaćen kao društveno-kulturna kategorija, za razliku od biološkog pojma „pol“. Rod se odnosi na društvene atribute i mogućnosti koji se povezuju s tim što je neko muško ili žensko, uključujući i društveno konstruisane uloge i odnose, osobine ličnosti, stavove, ponašanja, vrednosti, relativnu moć i uticaj. Rodna ravnopravnost odnosi se na jednaka prava, obaveze i mogućnosti žena i muškaraca, i podrazumeva da su uzeti u obzir interesi, potrebe i prioriteti i žena i muškaraca.

(c) Rodno osetljivo upravljanje zatvorom počinje od razmeštanja i prijema žene (i njene dece) u zatvor, obuhvata sve aspekte njenog izdržavanja zatvorske kazne kao i organizaciju otpuštanja na slobodu i podršku posle otpuštanja. Ono se zasniva na razumevanju činjenica ko su zatvorenice i zašto imaju posebne potrebe (videti poglavlje II u gornjem tekstu o specifičnim potrebama zatvorenica).

(Referentni alati: Priručnik UNODC, poglavlje 2.1. i uvodni deo poglavlja 3; Smernice PRI/TIJ, poglavlje 2)

11

Aktivnosti predložene u okviru modula

Diskusija u velikoj grupi. Zamolite učesnike da identifikuju specifične okolnosti i potrebe zatvorenica koje se razlikuju od potreba muških zatvorenika. Prikupljene ideje zabeležite na tabli sa listovima.

Zamolite grupu da pročita pravilo br. 2 Mandelinog pravilnika (nekada pravilo br. 6) i da identifikuje druge međunarodne (i nacionalne) instrumente sa sličnim odredbama o nediskriminaciji. U kakvoj je vezi ovaj princip sa drugim pravilnicima? Kako se, u skladu sa ovim principom, obrazlažu posebne mere za žene? Zamolite grupu da razmotri Bangkočko pravilo br. 1 (i odgovarajuće članove Konvencije UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena).

Aktivnost u maloj grupi. Zamolite učesnike da se podele u manje grupe i svakoj dodelite jednu ili više osnova diskriminacije pomenutih u Bangkočkom pravilu br. 1. Zamolite ih da identifikuju kako su žene i devojke u zatvoru diskriminisane po ovom osnovu (usredsređujući se na različito postupanje ili uslove sa kojima su suočene za razliku od muškaraca ili dečaka). Dajte svakoj grupi malo vremena da objasni kako neki konkretan osnov za diskriminaciju utiče na žene ili devojke u zatvoru.

Dajte svakoj grupi malo vremena da identifikuje konkretne postupke koje bi mogli preduzeti (oni / drugi akteri) kako bi bili izbegnuti identifikovani oblici diskriminacije. Zamolite da po jedan dobrovoljac iz svake grupe predstavi rezultate.

Diskusija u velikoj grupi. Zajedno sa grupom analizirajte početne ideje o specifičnim potrebama zatvorenica. Dodajte dodatne potrebe i izazove spisku na tabli. Ostavite ih izvesno vreme tokom obuke kako biste se kasnije lakše pozivali na njih.

B. Modul 2: Prijem, evidentiranje i razvrstavanje Ciljevi učenja. Po završetku ovog modula, učesnici će moći da:

� razumeju zahteve Mandelinog pravilnika u vezi sa prijemom svih zatvorenika;

� razumeju posebnu ranjivost žena u vreme prijema, kao i zahteve Bangkočkog pravilnika u pogledu žena i njihove dece; i

� razmotre moguće implikacije sprovođenja u svojim ustanovama.

Sadržaj. Ovaj modul identifikuje i razmatra ključne elemente i argumentaciju odredaba međunarodnih konvencija, normi i standarda koji se odnose na prijem, evidentiranje i razvrstavanje zatvorenica i, gde je to moguće, njihove dece. Mogle bi da budu prenete sledeće ključne tačke:

12

(a) Tačni podaci o svakom prijemu i otpustu iz zatvora služe za stvaranje odgovornosti i obezbeđenja da nijedno lice ne bude nezakonito zadržano, i da lica ne „nestanu“ u zatvorima, i predstavljaju osnovu za obezbeđenje dovoljnih iznosa izdvojenih u budžetu prema broju smeštenih lica.

(b) Zatvorsko osoblje mora uzeti u obzir ranjivost novopridošlih zatvorenica, mora prema njima pokazati posebnu osetljivost i obezbediti im neophodne informacije i sadržaje.

(c) Postupak prijema mora da obuhvati mogućnost da žene organizuju čuvanje svoje dece. Različite mogućnosti su odlaganje kazne za odgovarajući period, davanje dopusta za odlazak kući od strane zatvorskih vlasti ili mere koje nadležne institucije preduzimaju u ime zatvorenika.

(d) Informacije o deci zatvorenica trebalo bi da budu uključene u registar. Takve informacije moraju ostati poverljive, ali su potrebne kako bi u evidenciji bili svi koji su primljeni u zatvor i kako bi bio olakšan kontakt između majki u zatvoru i njihove dece van zatvora.

(e) Zatvorenice je potrebno razmeštati, u meri u kojoj je to moguće, po zatvorima koji su u blizini njihove zajednice, jer to omogućava pristup rehabilitacionim programima a podrška porodice i zajednice pomaže u održavanju porodičnih veza koje su od ključnog značaja za društvenu rehabilitaciju. Međutim, potrebno je ozbiljno shvatiti izražene želje žena: žene koje su doživele nasilje u porodici možda neće želeti da budu blizu mesta u kojem žive nasilnici koji su ih zlostavljali.

(Referentni alati: Priručnik UNODC, poglavlja 2.3. i 2.4; Smernice PRI/TIJ, poglavlje 3)


Grupna aktivnost / studija slučaja. Podelite polaznike u dve jednake grupe. Grupa 1 neka razmatra prijem muškog zatvorenika starog 45 godina, osuđenog zbog pljačke na zatvorsku kaznu od sedam godina. Grupa 2 neka razmatra prijem zatvorenice stare 29 godina i majke četvoro dece. Pre nego što je došla u zatvor, sva deca živela su sa njom.

Tražite da svaka grupa napravi spisak dokumenata ili drugih predmeta koje je potrebno obezbediti zatvoreniku i da smisli niz pitanja koja bi zatvoreniku postavili u cilju dobijanja svih relevantnih informacija od njega/nje. Dajte grupama malo vremena i zamolite svaku grupu da predstavi rezultate.

Igra uloga. Ako imate više vremena, ovu aktivnost možete organizovati kao igru uloga, u kojoj svaka grupa bira zatvorenika i službenika koji će obaviti početni razgovor sa zatvorenikom koji je upravo stigao.

Da rezimirate, sakupite po jedan komentar od svakog učesnika. Koje su osnovne razlike uočene u pitanjima i/ili tokom igranja uloga? Da li je bilo oblasti koje su standardi zahtevali, ali ih grupe nisu ispitale na odgovarajući način?

13

Studija slučaja. Učesnike podelite u grupe. Svakoj grupi dajte u zadatak jedan od navedenih slučajeva i od njih zatražite da razmotre sledeća pitanja:

(a) Koje su to glavne stavke koje bi trebalo razmotriti u vezi sa prijemom nove zatvorenice?

(b) Kako će to uticati na plan i strukturu njene kazne?

(c) Koje su njene zdravstvene i higijenske potrebe trenutno i kakve će biti ubuduće, tokom izdržavanja kazne?

(d) Na šta je konkretno potrebno obratiti pažnju kada je reč o njenoj bezbednosti i sigurnosti i kakve probleme ona može predstavljati po bezbednost i sigurnost zatvorske ustanove? Na primer, kako će biti sputana, ako je to potrebno, tokom kretanja ili poseta lekaru van ustanove?

(e) Da li će biti obavezno njeno pretresanje nakon posete lekaru i ako je tako, zašto?

(f) Kako njena lična situacija utiče na njene društvene odnose tokom boravka u zatvoru i na otpust i planove njenog puštanja u zajednicu?

(g) Kakva bi posebna obuka bila potrebna osoblju za efikasan i bezbedan rad sa njom?

Slučaj 1. Mlada žena od 18 godina optužena je za krađu. Verovatno će biti osuđena na više od godinu dana zatvora jer to nije njen prvi prekršaj, a u sedmom je mesecu trudnoće. S vremena na vreme živi na ulici i nema veze sa rodbinom. Funkcionalno je nepismena i prekinula je školovanje sa 10 godina.

Slučaj 2. Jedna starica osuđena je na tri godine zatvora; poznato je da je mentalno obolela, mada detalji o tome u ovom trenutku nisu dostupni. Ima poduži krivični dosije i poznato je da ne poštuje propisanu terapiju.

Slučaj 3. Žena od 32 godine osuđena je za trgovinu ljudima. Teška je zavisnica od narkotika koje je redovno uzimala više od decenije, i učestvovala je u kriminalnim radnjama kao članica bande. Ima nizak nivo obrazovanja i nikada nije bila zaposlena.

Slučaj 4. Žena u srednjim četrdesetim osuđena je za prevaru kojom je od svog poslodavca uzela veliku sumu novca. Ima brojnu porodicu koja finansijski zavisi od nje i oslanja se na nju kao na emotivnu podršku. Veoma je obrazovana.

C. Modul 3: Higijena i zdravstvena zaštita Ciljevi učenja. Po završetku ovog modula, učesnici će moći da:

� razumeju opšte uslove u pogledu higijene, lekarskih pregleda i zdravstvene zaštite, kao i značaj specifičnih zahteva u odnosu na zatvorenice; i


Sadržaj. Ovaj modul identifikuje i razmatra ključne elemente i argumentaciju odredaba međunarodnih konvencija, normi i standarda koji se odnose na higijenu i zdravstvenu zaštitu zatvorenica i, gde je to moguće, njihove dece. Posebna pitanja koja je potrebno

14

razmotriti obuhvataju zdravo zatvorsko okruženje, sistematski lekarski pregled po prijemu, rodno specifičnu zdravstvenu zaštitu, mentalno zdravlje i zaštitu, prevenciju i lečenje HIV, lečenje bolesti zavisnosti, prevenciju samoubistva i samopovređivanja, usluge preventivne zdravstvene zaštite i higijenu. Mogle bi da budu prenete sledeće ključne tačke:

(a) Zdravlje i lična higijena spadaju među najvažnije pitanja u svakom zatvorskom okruženju. Veliki broj međunarodnih standarda koji se bave ovim pitanjem predstavlja apsolutno minimalni nivo usluga (npr. obezbeđenje vode zatvorenicima) koji u svakom trenutku mora biti dostupan svakom zatvoreniku. Ovo obuhvata zadovoljavanje higijenskih potreba u vezi sa menstruacijom i menopauzom, kao i zdravstvene i higijenske potrebe trudnica ili dojilja.

(b) Mentalno zdravlje je od ključnog značaja, jer mnogi od zatvorenika završe u zatvoru zbog problema sa mentalnim zdravljem, a veliki broj oboli od mentalnih bolesti tokom izdržavanja kazne. Potrebe zatvorenica u vezi sa mentalnim zdravljem verovatno će postati izraženije u zatvorskom okruženju zbog odvajanja od dece, porodice, prijatelja i zajednice (zatvorenice, kao malobrojne, često se razmeštaju u zatvore koji su daleko od njihovih domova i imaju manje posetilaca nego muški zatvorenici), ili zbog boravka u samici, pretresa ili nadzora od strane muških čuvara, ili klime nasilja i zlostavljanja u određenom zatvoru.

(c) Žene imaju ograničeniji pristup uslugama zdravstvene zaštite u zatvorima nego muškarci. Žene imaju rodno specifične zdravstvene potrebe koje ne podrazumevaju samo trudnoću i period do i nakon porođaja, kao i reproduktivnu i seksualnu zdravstvenu zaštitu ili preventivne skrininge na rak dojke i rak grlića materice. Različite potrebe povezane sa fizičkom i mentalnom zdravstvenom zaštitom proističu iz nasilja koje doživljavaju, polno prenosivih bolesti, nebezbedne seksualne prakse ili korišćenja narkotika. Žene je, na zahtev, potrebno da pregledaju ili leče lekarke ili medicinske sestre.

(d) Zarazne bolesti i njihov uticaj na zatvorenice zaslužuju posebnu pažnju, s obzirom na veliki broj žena u zatvorima koje boluju od polno prenosivih bolesti. Žene su posebno fizički ranjive u odnosu na HIV i suočavaju se sa posebno visokim rizikom oboljevanja od tuberkuloze zbog veće rasprostranjenosti višestrukih faktora rizika (uključujući i niži socioekonomski status i veću prevalenciju HIV, zajedno sa prenaseljenošću zatvora, slabom ventilacijom, slabim osvetljenjem i lošom higijenom). Antiretroviralna terapija često nije dostupna u zatvoru za sprečavanje prenošenja virusa sa majke na dete, pa je deci koju su u zatvoru rodile HIV-pozitivne majke potrebna posebna nega i pažnja.

(Referentni alati: Priručnik UNODC, poglavlje 2.8; UNODC/UNAIDS, Žene i HIV u zatvorskom okruženju;7 Smernice PRI/TIJ, poglavlje 4)

7 Dostupno na engleskom i ruskom na https://www.unodc.org/balticstates/en/publications/prison-settings.html.

15


Aktivnost u malim grupama. Zamolite učesnike da se podele u manje grupe. Svakoj grupi dajte različit komplet relevantnih standarda (npr. one navedene u svakom od prvih devet odeljaka poglavlja 2.8. u Priručniku UNODC).

Dajte grupama malo vremena da identifikuju specifične probleme, potrebe i ranjivosti zatvorenica u pogledu higijene i zdravstvene zaštite. Zamolite ih da identifikuju konkretne mere kao odgovor na ove probleme, potrebe i ranjivosti koje bi mogle biti sprovedene u njihovim ustanovama, vođeni dodeljenim standardima. Kakve prepreke postoje i šta bi bilo potrebno za prevazilaženje takvih prepreka? Zamolite ih da koriste tablu sa listovima.

Zamolite da svaka grupa ukratko drugima predstavi svoje nalaze. U cilju rezimiranja, prikupite po jedan komentar od svakog učesnika. Šta se za vas izdvaja na osnovu onoga što ste čuli u ovom modulu?

Diskusija u velikoj grupi. Neka vam Aneks IV posluži kao smernica za detaljnu diskusiju o mentalnom zdravlju i srodnim izazovima za zatvorenice, i istražite konkretne mere koje bi učesnici mogli da preduzmu u svom radu kako bi rešili ove probleme. Usredsredite se na mentalne bolesti i samopovređivanje, njihove simptome i znake ranog upozorenja i na strategije i mere za njihovo sprečavanje i rešavanje. Ova diskusija mogla bi da se odvija u manjim grupama, ako je dostupno više moderatora.

Studija slučaja. Učesnike podelite u grupe. Navedeni slučaj zadajte svakoj od grupa i zamolite ih da razmotre sledeća pitanja. Na kraju, zamolite svaku grupu da svoje odgovore predstavi svim učesnicima.

(a) Šta je uzrok naglih promena raspoloženja žene?

(b) Šta bi moglo da objasni njen odnos prema čuvarima?

(c) Da li je samopovređivanje način traženja pažnje?

(d) Da li kod zatvorenika koji se samopovređuju postoji veća opasnost od samoubistva?

(e) Kako biste odgovorili na ovaj konkretan incident – da li biste prihvatili predlog medicinske sestre? Molimo da objasnite zašto ili zašto ne.

(f) Šta može da se uradi kako bi u budućnosti bili sprečeni i rešeni slični incidenti?

Slučaj. Devetnaestogodišnja žena je u zatvoru nakon što je makazama napala muža. Posle njenog hapšenja, njeno jednogodišnje dete stavljeno je u hraniteljski dom. Dete nije videla više od šest meseci. Otkad je u zatvoru, njeno ponašanje je nepredvidivo: jednog dana je puna života i spremna da sarađuje, čak i do mere kada njeni pokušaji da se sprijatelji sa stražarima postaju nelagodni, a ostalim danima je povučena i neprijateljski nastrojena. U poslednje vreme ima problema sa spavanjem, malo jede ali i dalje ne prestaje da komunicira sa drugima. Zaista izgleda veoma nesrećno. Niko ne zna šta izaziva njene promene raspoloženja. Jedne večeri, stražar ju je zatekao samu u svojoj ćeliji: nožem je površinski posekla obe ruke i krvari. Dok joj je obrađivala rane, medicinska sestra je na njenim nadlakticama i stomaku primetila ožiljke od ranijih posekotina. Kada je završila sa obradom rana, sestra je predložila da ova mlada žena do jutra bude odvojena od ostalih zatvorenica, da ne bi opet pokušala samoubistvo. Dok njeno ponašanje nervira stražare koji u tome vide samo još jedan način da privuče njihovu pažnju.

16

D. Modul 4: Bezbednost i sigurnost Ciljevi učenja. Po završetku ovog modula učesnici će moći da:

� razumeju da su bezbednost i sigurnost preduslovi za zadovoljenje drugih relevantnih standarda i normi, i da zahtevaju poštovanje ljudskih prava;

� prepoznaju implikacije moći i autoriteta zatvorskih službenika, različitost dinamike moći između zatvorskih službenika i zatvorenika u odnosu na žene, kao i odgovornost za upravljanje tom moći i autoritetom na odgovarajući način u svim situacijama;

� razumeju posebnu ranjivost sa kojom se žene suočavaju, naročito u vezi sa seksualnim zlostavljanjem u zatvoru, disciplinskim merama, pretresima i ograničenjima, i da identifikuju načine za sprečavanje i rešavanje ovih problema u skladu sa međunarodnim standardima i normama; i


Sadržaj. Ovaj modul identifikuje i razmatra ključne elemente i argumentaciju odredaba međunarodnih konvencija, normi i standarda koji se odnose na sigurnost i bezbednost zatvorenica i, po potrebi, njihove dece. Posebna pitanja koje je potrebno pokriti obuhvataju razdvajanje i nadzor nad ženama, žalbe zatvorenika, pretrese, telesna sputavanja i disciplinsku segregaciju. Mogle bi da budu prenete sledeće ključne tačke:

(a) Bezbednost i sigurnost za sve osobe u zatvoru kamen je temeljac delotvornog i humanog zatvorskog režima. Spoljna bezbednost (sprečavanje bekstva) i unutrašnja sigurnost (sprečavanje nereda) najbolje se obezbeđuju izgradnjom pozitivnih odnosa između zatvorenika i osoblja (koncept „dinamičke bezbednosti“).

(b) Razdvajanje žena od muškaraca u zatvoru i zahtev da žensko osoblje nadzire zatvorenice služi sprečavanju nasilja i zaštiti zatvorenica od nasilja, zlostavljanja i uznemiravanja. Konkretno, muško osoblje nikad ne bi trebalo da bude uključeno u lični pretres zatvorenica.

(c) Telesni pretres i pretres intimnih delova tela izazivaju poniženje i uznemirenje i stoga ih je potrebno zameniti alternativnim metodima. Deca nikada ne bi trebalo da budu podvrgnuta invazivnim telesnim pretresima. Sve pretrese trebalo bi da obavlja osoblje koje je prošlo odgovarajuću obuku u skladu sa unapred ustanovljenim procedurama.

(d) Disciplinska segregacija ili instrumenti sputavanja predstavljaju poslednje sredstvo i trebalo bi ih koristiti samo najkraće moguće. Trudnice, žene sa bebama i dojilje u zatvoru uživaju posebnu zaštitu protiv upotrebe vezivanja, samica ili izdvajanja.

(e) Mere za sprečavanje i borbu protiv nasilja nad zatvorenicama, bilo od strane drugih zatvorenika bilo od zatvorskog osoblja, obuhvataju neposrednu zaštitu, podršku i savetovanje, fizičku i mentalnu zdravstvenu zaštitu, podršku i pravnu pomoć, kao i nezavisnu istragu.

(Referentni alati: Priručnik UNODC, poglavlje 2.6; Smernice PRI/TIJ, poglavlje 5)

17


Diskusija u velikoj grupi. Zamolite učesnike da porazgovaraju o razlici između sigurnosti i bezbednosti žena, u poređenju sa muškarcima. Kako se njihova situacija razlikuje u kontekstu zatvora?

Igranje uloga. Iskoristite sledeću vežbu da naglasite poentu po kojoj je zatvorsko osoblje uvek u poziciji autoriteta i moći, što ni na koji način nije umanjeno načinom na koji razgovara sa zatvorenicima:

Zamolite da se javi dobrovoljac iz publike. Dobrovoljca zamolite da samo sledi dobijena uputstva. Objasnite da će biti tri scenarija, i da dobrovoljac u svakom od njih igra zatvorenika a vi igrate zatvorskog službenika.

Scenario A: Učtivo pozdravite zatvorenika. Dajte mu olovku. Učtivo zamolite zatvorenika da olovku stavi pored sebe na sto. Zahvalite mu na tome.

Scenario B: Kruto pozdravite zatvorenika. Dajte mu olovku. Strogo naredite zatvoreniku da olovku postavi pored sebe na sto. Naredite zatvoreniku da se vrati u svoju ćeliju.

Scenario C: Vičući, besnim glasom naredite zatvoreniku da stane pred vas. I dalje vičući, naredite zatvoreniku da postavi olovku na sto. Naredite mu da to obavi SMESTA!!! Naredite mu da se vrati u svoju ćeliju.

Postavite ostalim učesnicima sledeće pitanje: „U kojem scenariju sam počeo/la da koristim moć?“ Zamolite učesnike da glasaju. Tačan odgovor je prvi scenario, jer su odnosi između osoblja i zatvorenika zasnovani na moći.

Aktivnost u malim grupama. Zamolite učesnike da se podele u manje grupe. Objasnite da je njihov zadatak da, na osnovu relevantnih međunarodnih standarda i normi, osmisle politiku telesnog pretresa za ženski zatvor. Zamolite ih da se usredsrede na pitanja kada je potrebno sprovesti telesne pretrese, kako i ko donosi odluke da se sprovode pretresi, kome je dozvoljeno da to uradi, na pitanja smernica o tome kako se pretres vrši i drugih relevantnih aspekata.

Aktivnost u malim grupama. Zamolite učesnike da se podele u manje grupe. Svakoj grupi dajte različit komplet relevantnih standarda (npr. onih koji su navedeni u svakom od pet odeljaka poglavlja 6 Priručnika UNODC). Objasnite im da je njihov zadatak da izvrše reviziju u nekoj izmišljenoj ustanovi u svojoj zemlji kako bi procenili da li je(su) dodeljeni standard(i) ispunjeni. Reviziju bi trebalo da sprovode uz pomoć sledeća tri kriterijuma: (1) institucija mora imati politiku/proceduru, (2) mora postojati neka obuka na tu temu, i (3) mora postojati neki dokaz da zaista poštuju ovu proceduru.

Dajte grupama malo vremena da smisle pet pitanja (maksimalno) koja će postaviti kako bi utvrdile da li je(su) u toj izmišljenoj ustanovi u njihovoj zemlji ispunjeni dodeljeni standard(i). Ako imate malo vremena, zamolite dobrovoljca iz svake od grupa da predstavi način na koji biste utvrdili da li je standard stvarno ispunjen i dokaze kakve biste tražili.

18

Ako imate više vremena, zamolite svaku od grupa da obavi razgovor sa licem iz te izmišljene ustanove (ova uloga je ključna, mora je odigrati osoba koja je upoznata sa sadržajem standarda; najbolje bi bilo da to bude komoderator). Posle izvesnog vremena, pitajte svaku grupu da li je, na osnovu dobijenih odgovora, standard ispunjen. Prvo pitajte ispitivače; zatim publiku; neka glasaju, stvorite interaktivnu situaciju u kojoj se grupa maksimalno angažuje.

E. Modul 5: Kontakt sa spoljnim svetom

Ciljevi učenja. Po završetku ovog modula, učesnici će moći da:

� razumeju prednosti nastavljanja kontakta između zatvorenika i spoljnog sveta i da prepoznaju specifičnu potrebu žena da održe kontakt sa svojim porodicama, posebno sa decom;

� shvate da su posete porodice i prijatelja pravo, a ne privilegija, i da je kontakt sa spoljnim svetom usko povezan sa obavezom vođenja brige koju zatvorski službenici imaju prema zatvorenicima;

� razumeju zašto žene primaju nesrazmerno manje poseta i imaju manje kontakata sa svojim porodicama i prijateljima; i


Sadržaj. Ovaj modul identifikuje i razmatra ključne elemente i argumentaciju odredaba međunarodnih konvencija, normi i standarda koji se odnose na kontakte zatvorenica sa spoljnim svetom. On razmatra konkretne načine održavanja porodičnih veza, poboljšanja uslova tokom zatvorskih poseta i kontakata sa zajednicom. Mogle bi da budu prenete sledeće ključne tačke:

(a) Kontakt sa spoljnim svetom znači više od samo poseta porodice i prijatelja. Relevantni standardi zahtevaju programe poseta i omogućavanje drugih sredstava komunikacije, koja danas obuhvataju mobilne telefone, televiziju i internet. Ovo takođe podrazumeva i posete pravnih zastupnika.

(b) Zatvorenice imaju snažnu potrebu za redovnim kontaktom sa svojom porodicom, posebno sa svojom decom, što je od ključnog značaja za njihovo mentalno blagostanje i uspešnu društvenu reintegraciju, pa je samim tim ograničenje kontakta sa porodicom kao disciplinska mera zabranjeno.

(c) Članovima porodice ne bi trebalo automatski dozvoliti da dolaze u posetu bez konsultacije sa zatvorenicom koju posećuju, jer je veliki broj žena pre zatvaranja doživeo nasilje.


19


Aktivnost u malim grupama. Zamolite učesnike da se podele u manje grupe. Svakoj grupi dajte određeno vreme da identifikuje konkretna pitanja, potrebe i ranjivosti zatvorenica u pogledu kontakta sa spoljnim svetom. Koje su mere za rešavanje ovih problema, potreba i ranjivosti predviđene Bangkočkim pravilnikom i Mandelinim pravilnikom? Zamolite ih da koriste tablu sa listovima. Zamolite svaku grupu da napravi kratku prezentaciju o svojim nalazima.

Aktivnost u malim grupama. Zamolite grupe da prodiskutuju o preporukama i dobroj praksi identifikovanim u poglavlju 2.10. Priručnika UNODC. Dajte im vremena da naprave spisak konkretnih mera koje bi mogle biti sprovedene u njihovim ustanovama, postojećih prepreka i onoga što bi bilo potrebno za prevazilaženje tih prepreka. Zamolite po jednog dobrovoljca iz svake grupe da predstavi rezultate.

F. Modul 6: Rehabilitacija zatvorenica


� razumeju zahtev da se prema zatvorenicama postupa kao prema pojedincima sa različitim nivoima rizika i različitim potrebama, kao i da razumeju vezu sa programima rada, obrazovanja i podrške pre i posle otpuštanja na slobodu;

� izvrše rodno osetljive procene rizika;

� razumeju ulogu koju civilno društvo i druge zainteresovane strane mogu imati u pomoći za reintegraciji u društvo; i


Sadržaj. Ovaj modul identifikuje i razmatra ključne elemente i argumentaciju odredaba međunarodnih konvencija, normi i standarda koji se odnose na procenu i klasifikaciju zatvorenica, aktivnosti i programe u zatvoru, i pripremu za njihovo puštanje na slobodu i podršku nakon otpuštanja. Mogle bi da budu prenete sledeće ključne tačke:

(a) Za podsticanje rehabilitacije zatvorenica potrebni su: odgovarajuća procena, klasifikacija, individualno planiranje, praćenje i dokumentovanje ponašanja, kao i radne, obrazovne, rekreativne i druge aktivnosti.

(b) Instrumenti i kriterijumi za klasifikaciju trebalo bi da budu prilagođeni ženama, kako bi se dobile osnovne informacije o svim iskustvima povezanim sa nasiljem, mentalnim invaliditetom, uzimanjem narkotika ili roditeljskim obavezama. Pošto zatvorenice nesrazmerno više trpe probleme povezane sa mentalnim zdravljem, važno je izbeći njihovu klasifikaciju kao visokorizičnih i primenu visokih nivoa bezbednosti koji pogoršavaju probleme povezane sa mentalnim zdravljem.

(c) Žene retko predstavljaju zatvorenike visokog rizika i češće su bile žrtve nasilja pre zatvora, zbog čega imaju veću potrebu za programima podrške. Programi za zatvorenice ne bi trebalo da produžavaju negativne rodne stereotipe, već bi trebalo da budu dovoljnog

20

kvaliteta i raspona da im obezbede odgovarajuće veštine kako bi nakon otpuštanja dobile posao ili mogle da iz zatvora finansijski izdržavaju svoju porodicu.

(d) Potrebno je osmisliti posebne programe za trudnice, dojilje i žene sa malom decom, kao i za žene koje su bile žrtve zlostavljanja i nasilja kojima je potrebna psihosocijalna podrška.

(Referentni alati: Priručnik UNODC, poglavlja 2.5. i 2.7; Smernice PRI/TIJ, poglavlje 7)


Aktivnost u malim grupama. Zamolite učesnike da se podele u manje grupe. Svakoj grupi dajte različit komplet relevantnih standarda.

Dajte grupama malo vremena da identifikuju specifične probleme, potrebe i ranjivosti zatvorenica u pogledu rehabilitacije zatvorenika. Zamolite ih da, vođeni dodeljenim standardima, identifikuju konkretne mere kao odgovor na ove probleme, potrebe i ranjivosti, koje bi mogle biti sprovedene u njihovim ustanovama. Kakve prepreke postoje i šta bi bilo potrebno za njihovo prevazilaženje? Zamolite ih da koriste tablu sa listovima.

Zamolite da svaka grupa drugima ukratko predstavi svoje nalaze. U cilju rezimiranja, prikupite po jedan komentar od svakog učesnika. Šta se za vas izdvaja na osnovu onoga što ste čuli u ovom modulu?

Studija slučaja. Učesnike podelite u dve grupe. Svakoj grupi dajte po jedan od navedenih slučajeva i zamolite ih da razmotre sledeća pitanja:

(a) Koje su to prepreke za rehabilitaciju zatvorenica u ovom slučaju?

(b) Koje se mere mogu preduzeti za savladavanje ovih prepreka?

(c) Ko su akteri koji mogu da imaju važnu ulogu u prevazilaženju prepreka rehabilitaciji?

(d) Da li u svojoj ustanovi nailazite na slične probleme ili dodatne izazove?

Slučaj 1. Zatvor trenutno ima 1.000 zatvorenika, od kojih je 45 žena. Zatvorenice su smeštene u poseban aneks zatvora. Redovni programi stručnog osposobljavanja i obrazovanja nude se u glavnoj zgradi, koja uključuje malu teretanu. Iako u ženskom aneksu ima premalo prostora za održavanje ovih programa, zatvorenice mogu da obavljaju posao koji se smatra najpogodnijim za žene. Neke pripremaju hranu za zatvorenike, dok su drugima dodeljene obaveze čišćenja.

Slučaj 2. Ženski zatvor trenutno ima 200 zatvorenica. Neke od njih imaju probleme sa mentalnim zdravljem i drže ih u odvojenim ćelijama sa većim obezbeđenjem jer zatvorski čuvari strahuju da bi mogle postati nasilne. Nema baš mnogo predavača koji su spremni da rade u zatvorima, ali ustanova uspeva da s vremena na vreme ponudi neki osnovni obrazovni kurs. Izvestan broj žena koje su puštene na uslovnu slobodu nedavno je vraćen u zatvor zbog počinjenih krivičnih dela protiv imovine. Jedna od njih se požalila da je na slobodi bilo nemoguće naći posao.

21

G. Modul 7: Trudnice i žene sa decom u zatvoru


� razumeju konkretne potrebe trudnih zatvorenica, majki i dece kao zavisnih lica u zatvoru, i zahteve utvrđene u Bangkočkom pravilniku; i


Sadržaj. Ovaj modul identifikuje i razmatra ključne elemente i argumentaciju odredaba međunarodnih konvencija, normi i standarda koji se odnose na postupanje prema trudnicama, dojiljama i ženama sa decom u zatvoru. Mogle bi da budu prenete sledeće ključne tačke:

(a) Kada se ne može izbeći zatvaranje majki i njihove dece, država preuzima odgovornost da im obezbedi adekvatnu negu. Standardna nega pre i posle porođaja trebalo bi da bude ekvivalentna onoj koja je dostupna van zatvora.

(b) Trudnice, dojilje i žene sa decom u zatvoru imaju specifične potrebe u smislu zdravstvene zaštite, ishrane ili veština roditeljstva, koje zahtevaju da zatvorske vlasti budu fleksibilne i usvoje specifične odgovore.

(c) Odluke da se deci dozvoli da ostanu sa majkama u zatvoru i odluke kada je potrebno da dete bude odvojeno od svoje majke trebalo bi da budu u najboljem interesu deteta. Deca koja žive u zatvoru nikada ne smeju biti tretirana kao zatvorenici, već bi u principu trebalo da budu slobodna da napuste zatvor. Ambijent za njihovo vaspitanje trebalo bi da bude što je moguće bliži ambijentu koji imaju deca van zatvora.

(Referentni alati: Priručnik UNODC, poglavlje 2.12; UNODC/UNAIDS, Žene i HIV u zatvorskom okruženju; Smernice PRI/TIJ, poglavlje 8)


Aktivnost u malim grupama / igranje uloga. Zamolite učesnike da se podele u manje grupe. Njihov zadatak je da pripreme predlog donosiocu odluka u kojem se zalažu za osnivanje jaslica u svojoj ustanovi. Zamolite ih da razmotre primere dobre prakse o jaslicama ustanovljene u poglavlju 2.12. Priručnika UNODC. Zamolite po jednog dobrovoljca iz svake grupe da predstavi rezultate. Ako imate više vremena, aktivnost može biti sprovedena kao igra uloga.

Aktivnost u malim grupama. Dajte svakoj grupi izvestan broj relevantnih standarda. Dajte grupama malo vremena da identifikuju konkretne probleme, potrebe i ranjivosti trudnica i žena sa decom u zatvoru. Zamolite ih da identifikuju konkretne mere kao odgovor na te probleme, potrebe i ranjivosti koje bi mogle biti primenjene u njihovim ustanovama, vođeni datim standardima. Koje prepreke postoje i šta će biti potrebno za prevazilaženje tih prepreka? Zamolite po jednog dobrovoljca iz svake grupe da napravi kratku prezentaciju o njihovim nalazima.

22

Studija slučaja. Učesnike podelite u dve grupe. Dajte jedan od navedenih slučajeva svakoj od grupa i zamolite ih da razmotre sledeća pitanja:

(a) Koje mere mogu biti preduzete u cilju poboljšanja situacije?

(b) Ko su akteri koji mogu da imaju ulogu u tome?

(c) Da li ste naišli na slične probleme ili dodatne izazove u svojoj ustanovi?

Slučaj 1. U ženskom zatvoru, deci do dve godine dozvoljeno je da ostanu sa majkama u zatvoru. Zatvorenice sa decom starijom od pet meseci imaju obavezu da rade osam sati dok njihova deca borave u jaslicama. Bilo je nekoliko slučajeva da su majke odbile da napuste svoju decu, što je dovelo do tenzija između zatvorenika i zatvorskog osoblja, zbog čega su neke žene bile izuzetno uznemirene.

Slučaj 2. U ženskom zatvoru, deci do dve godine dozvoljeno je da ostanu sa svojim majkama u zatvoru. Kada navrše taj uzrast, deca se predaju na staranje ocu ili bivaju primljena u najbliže sirotište koje se nalazi u drugom gradu, daleko od zatvora. Zatvorenice sa najstarijom decom postaju sve uznemirenije jer se plaše da neće videti svoju decu sve dok ne odsluže kaznu.

Aktivnost u malim grupama. Zamolite učesnike da se podele u manje grupe. Objasnite da je njihov zadatak osmišljavanje procedura za zatvorsku vlast u ženskom zatvoru u vezi sa odvajanjem dece koja žive sa svojim majkama u zatvoru, na osnovu relevantnih međunarodnih standarda i normi. Zamolite ih da se usredsrede na pitanja ko bi trebalo da bude uključen u donošenje takvih odluka, šta je potrebno uzeti u obzir prilikom odlučivanja o najboljem interesu deteta, kako bi trebalo izvršiti odvajanje, i o drugim relevantnim aspektima.

H. Modul 8: Posebne kategorije zatvorenica


� razumeju kako pritvor i zatvor utiču na posebne kategorije žena i zahteve utvrđene u Bangkočkom pravilniku; i


Sadržaj. Ovaj modul identifikuje i razmatra ključne elemente i argumentaciju odredaba međunarodnih konvencija, normi i standarda koji se odnose na postupanje prema ženama u pritvoru, devojkama u zatvoru i stranim državljankama, pripadnicama manjina ili starosedelačkog stanovništva. Mogle bi da budu prenete sledeće ključne tačke:

(a) Odvajanje pritvorenica od osuđenih zatvorenica potrebno je kako bi im bili garantovani bezbednost i lakši pristup porodicama i deci u odnosu na osuđenice. Postoje posebni zahtevi za garanciju zaštite i bezbednosti, zdravstvene zaštite i pravne pomoći za žene u istražnom pritvoru zato što su suočene sa posebnim rizikom od seksualnog zlostavljanja ili prinude i često su nepismene, manje upoznate sa svojim pravima nego muškarci, ili pate od psihosocijalnih smetnji.

23

(b) Zatvorene devojke trebalo bi da budu odvojene od odraslih i od momaka i da budu pod nadzorom samo ženskog osoblja. Potreban im je jednak pristup obrazovnom i stručnom osposobljavanju, kao i savetovanje o seksualnom zlostavljanju i drugim rodno specifičnim programima i uslugama usklađenim prema uzrastu, kao što je zdravstvena zaštita žena.

(c) Strane zatvorenice i njihova deca suočavaju se sa dodatnim teškoćama, uključujući i jezičke barijere, udaljenost od porodice, nerazumevanje pravnog sistema i otežan pristup advokatu, ili veće rizike od seksualnog zlostavljanja i nasilja. Zatvorski organi trebalo bi da olakšaju komunikaciju sa njihovim advokatima, konzularnim predstavnicima i porodicom, kao i njihov prelazak u matične zemlje tamo gde je to moguće.

(d) Pripadnice manjina ili starosedelačkih naroda u zatvoru imaju prepoznatljive potrebe i suočavaju se sa višestrukim oblicima diskriminacije. Zatvorski organi trebalo bi da obezbede sveobuhvatne rodno i kulturno relevantne programe i usluge, odgovarajuće njihovim potrebama. Ovde su od ključnog značaja konsultacije sa ovim zatvorenicama i odgovarajućim zajednicama.



Aktivnost u malim grupama / igranje uloga. Zamolite učesnike da se podele u pet grupa. Grupe od 1 do 4 preuzeće ulogu zatvorenica, a peta grupa ulogu zatvorske uprave u izmišljenoj nadležnosti. Dodelite grupama uloge posebnih kategorija i zamolite svaku grupu da razmotri relevantne međunarodne standarde i norme (npr. one koji su navedeni u poglavlju 2.13. Priručnika UNODC: (1) pritvorenice; (2) zatvorene devojke; (3) strane državljanke; i (4) pripadnice manjina i starosedelačkih naroda).

Objasnite da su nezadovoljne i da zahtevaju sastanak sa upravom zatvora. Na njihovo iznenađenje, sastanak je odobren. Dajte grupama 20 minuta da pripreme prezentaciju grupi uprave zatvora u kojoj se zalažu za priznavanje njihovih prava definisanih u Mandelinom pravilniku i Bangkočkom pravilniku.

U međuvremenu, grupa uprave zatvora mora da pregleda sve primenljive standarde i pokuša da predvidi kakvi će zahtevi biti, i koje mere bi mogla razmotriti kao odgovor na te zahteve. Pripadnici grupe moraju da uzmu u obzir sledeće parametre: (a) nemaju novac na raspolaganju; (b) imaju samo moć da odluče šta će se desiti u ustanovi; (c) ne moraju da traže autoritet višeg ranga; (d) u potpunosti su odgovorni za bezbednost i sva ostala pitanja o funkcionisanju ustanove; (e) biće otpušteni ako dođe do ozbiljnih problema, bilo zbog poremećaja koje izazivaju ove nezadovoljne zatvorenice, bilo zbog mera koje sprovode da zadovolje njihove zahteve, ako stvari krenu naopako; i (f) moraju da daju svoj odgovor grupi, kao i argumentaciju za svoju odluku.

Svoje argumente grupe moraju bazirati na merodavnim pravilima, ali u argumente mogu da uključe i druge standarde, bilo iz Mandelinog pravilnika bilo Bangkočkog pravilnika. Nije im dozvoljeno da koriste domaće zakone / politike / postupke ili pravila da potkrepe svoj argument, jer su u izmišljenoj nadležnosti.

24

Dajte grupama 1–4 vremena da pripreme prezentacije.

Dajte izvesno vreme grupi uprave zatvora da razmotri argumente i da detaljno odgovori kako će ili neće sprovesti zahtevane promene.

Studija slučaja. Podelite grupu u dve grupe. Dodelite navedene slučajeve svakoj od grupa i zamolite ih da razmotre sledeća pitanja. Na kraju, zamolite svaku grupu da svoje odgovore predstavi celoj grupi.

(a) Koje su jasne potrebe zatvorenica i kako se one razlikuju od potreba drugih zatvorenica?

(b) Koje bi elemente zatvorske vlasti trebalo da razmotre?

(c) Kako zatvorske vlasti mogu da obezbede kulturnu relevantnost mera koje bi trebalo preduzeti i usluga koje je potrebno pružiti?

Slučaj 1. Žena pripadnica starosedelačkog naroda nalazi se na izdržavanju kazne u zatvoru za žene. Postoje indicije da je poznata kao zavisnica od narkotika i da je seksualno zlostavljana. Uglavnom govori autohtoni maternji jezik, ali pomalo razume i jezik koji koriste vlasti. Njena porodica živi u jednom zabačenom selu daleko od zatvora. Starosedelačke organizacije i lideri aktivni su širom zemlje na unapređenju svesti i ljudskih prava. Zatvorske vlasti moraju da pripreme sveobuhvatan plan rehabilitacije koji odgovara njenim potrebama.

Slučaj 2. Strankinja je primljena u ženski zatvor. Ne govori jezik koji koriste vlasti. Njena deca žive u svojoj matičnoj zemlji, zajedno sa ostatkom porodice. Zatvorske vlasti moraju da odluče kakve bi mere trebalo preduzeti u skladu sa međunarodnim standardima i normama.

I. Modul 9: Priprema za otpust i podrška posle otpu štanja


� razumeju fokus međunarodnih standarda na pripremi zatvorenika za otpust na slobodu i reintegraciju, kao i specifičnim zahtevima za zatvorenice;

� razumeju značaj i prednosti saradnje sa drugim državnim organima i organizacijama civilnog društva; i


Sadržaj. Ovaj modul identifikuje i razmatra ključne elemente Mandelinog pravilnika i Bangkočkog pravilnika u vezi sa pripremom za otpust zatvorenica i podršku posle puštanja. Mogle bi da budu prenete sledeće ključne tačke:

(a) Pripreme za otpust na slobodu počinju na početku kazne zatvora i potrebna je stalna pomoć nakon puštanja. Zatvorski organi imaju odgovornost da zatvorenike vrate u zajednicu spremne i sposobne da žive kao građani koji poštuju zakon, sa obrazovanjem i veštinama koji omogućavaju zapošljavanje, sa dobrim porodičnim odnosima, i sa

25

inicijalnom podrškom u pogledu odeće, hrane, novca za troškove, ličnih dokumenata i drugih potreba odmah nakon puštanja na slobodu.

(b) Pošto su zatvorenice često suočene sa stigmom – mnogo više nego muška zatvorska populacija – i imaju slab kontakt sa porodicom, mere kao što su dopust za posetu kući, otvoreni zatvori ili kuće na pola puta, i porodične posete u zatvoru, pomažu da se obezbedi njihovo blagostanje i olakša društvena reintegracija. Međutim, odgovarajuće konsultacije od ključnog su značaja za izbegavanje da žene koje su doživele nasilje u porodici budu posećene i dalje zastrašivane od strane svojih zlostavljača.

(c) Nakon puštanja iz zatvora postoji verovatnoća da će žene trpeti posebnu diskriminaciju i potrebna im je posebna podrška u smislu stanovanja, spajanja sa porodicom, zapošljavanja i zdravlja. Zatvorske vlasti trebalo bi da sarađuju sa probacionom službom, odeljenjima za socijalni rad i nevladinim organizacijama kako bi osmislile i sprovele sveobuhvatne programe reintegracije za žene pre i posle puštanja.



Aktivnost u grupama. Zamolite učesnike da se podele u dve grupe. Grupa 1 neka se bavi muškim zatvorenicima a Grupa 2 zatvorenicama.

Zamolite svaku grupu da sastavi opis vrste zatvorenika kakva se može naći u odgovarajućim zatvorima u njihovoj zemlji (ovu vežbu moguće je skratiti tako što će neko završiti takav opis pre roka). Dajte im malo vremena da naprave plan puštanja na slobodu za tog zatvorenika, sačinjavanjem spiska njegovih/njenih potreba u vreme puštanja i identifikovanjem metoda i sredstava koji bi realno mogli biti korišćeni za zadovoljavanje tih potreba nakon puštanja na slobodu.

Zamolite po jednog dobrovoljca iz svake grupe da zabeleži diskusije u grupi i ključne tačke (na tabli sa listovima) i da na kraju grupne faze predstavi rezultate.

J. Modul 10: Osoblje koje radi sa zatvorenicama


� razumeju zašto je potrebno da osoblje angažovano za rad sa zatvorenicama ima specijalizovanu svest i obuku o pitanjima sa kojima se zatvorenice uobičajeno suočavaju;

� razumeju zahteve međunarodnih standarda koji se odnose na kvalitet, obuku i prava zaposlenih koji rade sa zatvorenicama; i


26

Sadržaj. Ovaj modul identifikuje i razmatra ključne elemente i argumentaciju Mandelinog pravilnika i Bangkočkog pravilnika u vezi sa osobljem koje radi sa zatvorenicama. Mogle bi da budu prenete sledeće ključne tačke:

(a) Kvalitet izbora i obuke osoblja predstavlja kamen-temeljac dobre zatvorske uprave. Dalji ključni elementi obuhvataju adekvatnu naknadu, sigurnost posla, kvalitetno rukovodstvo, jasne politike i procedure i delotvoran disciplinski sistem za sprečavanje zlostavljanja zatvorenica i diskriminacije žena zaposlenih u zatvoru.

(b) Žensko osoblje trebalo bi da ima jednak pristup obuci, kao i unapređenju na više pozicije, kao muško osoblje. Rukovodioci bi trebalo da pokažu jasnu i održivu posvećenost sprečavanju i rešavanju institucionalizovane diskriminacije ženskog osoblja.

(c) Osoblju koje radi sa zatvorenicama potrebna je posebna obuka o rodnoj osetljivosti i zabrani diskriminacije i seksualnog uznemiravanja, rodno specifičnim potrebama i ljudskim pravima zatvorenica, zdravlju žena, prvoj pomoći i osnovnim lekovima, dečjem razvoju i zdravstvenoj zaštiti, kao i o polno prenosivim bolestima, o HIV, zaštiti osoblja i otkrivanju potreba povezanih sa mentalnim zdravljem i rizikom od samopovređivanja i samoubistva. Zdravstveni radnici trebalo bi da budu edukovani u pogledu univerzalnih predostrožnosti za kontrolu infekcija u zdravstvenim ustanovama smeštenim u zatvorena okruženja.



Aktivnost u malim grupama / igranje uloga. Zamolite učesnike da se podele u tri grupe. Prvi zadatak svake od grupa je da smisle niz pitanja koja će postaviti potencijalnom budućem zaposlenom. Drugi zadatak je da intervjuišu po jednog dobrovoljca iz svake grupe postavljanjem tih pitanja i beleženjem odgovora.

Grupa 1 bira zatvorskog službenika prvog nivoa da radi u muškoj ustanovi i intervjuiše muškog kandidata.

Grupa 2 bira zatvorskog službenika prvog nivoa da radi u muškoj ustanovi i intervjuiše kandidatkinju.

Grupa 3 bira zatvorskog službenika prvog nivoa da radi u ženskoj ustanovi i intervjuiše kandidatkinju.

Zamolite grupe da razmisle o radnom mestu i polu kandidata. Dajte im malo vremena da smisle dva pitanja za svaku od sledećih osobina koje bi ta osoba trebalo da poseduje: (a) znanje, (b) sposobnosti, (c) ličnu pogodnost. Dajte im još malo vremena da obave intervju.

Zamolite svaku grupu da svoje povratne informacije i zapažanja prenese većoj grupi. Koje su razlike primećene tokom intervjua na osnovu pola kandidata/kandidatkinje, ili na osnovu tipa ustanove?

27

K. Modul 11: Istraživanje, planiranje i evaluacija


� razumeju značaj istraživanja, planiranja i evaluacije, kao osnove za čvrste odluke zatvorske uprave i postizanje ciljeva zatvorske kazne; i


Sadržaj. Ovaj modul identifikuje i razmatra ključne elemente i argumentaciju odredaba Bangkočkog pravilnika koje se odnose na istraživanje, planiranje i evaluaciju. Mogle bi da budu prenete sledeće ključne tačke:

(a) Istraživanje o rodno specifičnim okolnostima i potrebama zatvorenica i osuđenica i dece zatvorenica predstavlja ključnu osnovu za politike i strategije u cilju zadovoljavanja njihovih potreba društvene reintegracije.

(b) Ne samo zakonodavci i kreatori politike, već i zatvorske vlasti i drugi predstavnici krivičnog pravosuđa mogu da doprinesu relevantnom istraživanju i prikupljanju podataka u svom svakodnevnom radu – na primer o potrebama zatvorenica povezanim sa zdravstvenom zaštitom, o uticaju zatvorskih uslova i praksi na njihovo zdravlje i mentalno blagostanje, ili okolnostima u kojima žive deca čije su majke u zatvoru.

(c) Proces planiranja trebalo bi da obuhvati sveobuhvatne i redovne procene delotvornosti usluga i programa na raspolaganju osuđenicama i njihovoj deci u zajednici i zatvorima, kako bi pružanje usluga postalo efikasnije i pravednije.



Aktivnost u malim grupama. Zamolite učesnike da se podele u manje grupe. Zamolite grupe da diskutuju o sledećim pitanjima: (a) Kako istraživanja doprinose bezbednijim zatvorima? (b) Kako istraživanja doprinose boljim programima? (c) Zašto je istraživanje posebno važno za zatvorenice?

Dajte im malo vremena da razmotre oblasti istraživanja identifikovane u poglavlju 4.2. Priručnika UNODC i da porazgovaraju o tome kako bi im takva istraživanja pomogla u planiranju rada. Zamolite po jednog dobrovoljca po grupi da predstavi rezultate.

L. Modul 12: Nezatvorske mere


� razumeju cilj i prednosti nezatvorskih mera, i razloge što su nezatvorske mere naročito pogodne za većinu osuđenica;

� identifikuju elemente koje bi trebalo da podrazumevaju rodno osetljive nezatvorske mere; i


28

Sadržaj. Ovaj modul identifikuje i razmatra ključne elemente i argumentaciju odredbi međunarodnih konvencija, normi i standarda koji se odnose na nezatvorske mere za žene učinioce. Posebna pitanja koja je potrebno obuhvatiti jesu: skretanje krivičnog gonjenja, alternative pritvoru i zatvoru, osuđivanje i uslovni otpust. Mogle bi da budu prenete sledeće ključne tačke:

(a) Većina žena učinilaca ne predstavlja opasnost za društvo i njihovo zatvaranje ne pomaže, već otežava njihovu društvenu reintegraciju i negativno utiče na njihovu decu. Nasilje i povezane traume često doprinose da žene postanu učinioci krivičnih dela. Sve dostupne opcije za skretanje krivičnog postupka za žene učinioce krivičnih dela i izbegavanje pritvora trebalo bi koristiti u kombinaciji sa intervencijama za rešavanje najčešćih problema koji dovode do kontakta žena sa krivičnopravnim sistemom.

(b) Odluke o kaznama i uslovnom otpustu trebalo bi da uzmu u obzir tipične okolnosti u kojima žene žive, uključujući i iskustva zlostavljanja i nasilja, njihove obaveze u vezi sa staranjem i potrebe društvene reintegracije. U posebno olakšavajuće okolnosti mogu se ubrojati: nepostojanje krivičnog dosijea, relativno mala težina dela i priroda kriminalnog ponašanja.

(c) Alternativne načine upravljanja kod osuđenica trebalo bi primeniti kad god je to prikladno i moguće. Nezatvorskim merama potrebno je dati prednost u slučajevima maloletnih žena učinilaca krivičnih dela, trudnica i žena sa decom kao zavisnim licima. Posebne mere potrebne su za žene učinioce krivičnih dela zavisne od narkotika, strane državljanke ili žrtve trgovine ljudima.

(d) Može se pokazati kao potrebno donošenje ili revidiranje zakona i politika, i stavljanje na raspolaganje adekvatnih resursa kako bi za primenu bio dostupan kompletan asortiman nezatvorskih mera za žene učinioce krivičnih dela, zajedno sa intervencijama na rešavanju najčešćih problema koji dovode do kontakta žena sa krivičnopravnim sistemom.

(Referentni alati: Priručnik UNODC, poglavlje 3; Smernice PRI/TIJ, poglavlje 1)


Aktivnost u malim grupama. Zamolite učesnike da se podele u manje grupe. Svakoj grupi dajte različit komplet relevantnih standarda. Dajte grupama malo vremena da identifikuju specifične probleme, potrebe i ranjivosti zatvorenica i najčešće probleme koji dovode do toga da se žene nađu u zatvoru. Zamolite ih da identifikuju intervencije i nezatvorske mere kao odgovor na te probleme, pitanja, potrebe i ranjivosti, vođeni datim standardima. Koje mere se mogu preduzeti u postojećem pravnom okviru, a za koje je mere potrebna zakonodavna reforma? Zamolite ih da koriste tablu sa listovima.

Zamolite da svaka grupa svoje nalaze ukratko predstavi ostalima. U cilju rezimiranja, prikupite po jedan komentar od svakog učesnika. Šta se za vas izdvaja na osnovu onoga što ste čuli u ovom modulu?

29

Aneks I. Materijali za u česnike Sledeće stranice sadrže materijal za učesnike koji može biti korišćen za lakše sprovođenje aktivnosti tokom nastave i diskusije za svaki modul ovog programa.

Pozivamo moderatore da po potrebi u materijale i aktivnosti unesu izmene koje će obezbediti njihovu prilagođenost lokalnim problemima, potrebi i kulturi. Ovo obuhvata ubacivanje uobičajenih lokalnih vlastitih imena u studije slučaja. Imajte na umu da je zasnivanje studije slučaja na stvarnim ljudima neprimereno, naročito na način koji bi mogao dovesti do njihove identifikacije.

30

Materijal za u česnike

Aktivnost za u česnike Modul 1: Odre đivanje osnova diskriminacije zatvorenica i osu đenica

U okviru diskusije u malim grupama, razmotrite oblike diskriminacije na osnovu:

(1) rase (6) nacionalnog porekla (2) boje kože (7) društvenog porekla (3) pola (8) imovine (4) vere (9) rođenja (5) političkog ili drugog mišljenja (10) drugog statusa Po kojem od ovih osnova su diskriminisane žene i devojke u zatvoru?

Sa kakvim se postupcima ili okolnostima suočavaju, različitim od postupaka prema muškarcima ili mladićima?

Molimo navedite konkretne postupke koji bi mogli biti preduzeti za izbegavanje diskriminacije u situacijama koje ste uočili.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

31


Aktivnost za u česnike Modul 2: Prijem, evidentiranje i razvrstavanje (I) U okviru diskusije u malim grupama, razmotrite slučaj žene primljene u zatvor koji vam je dao moderator, i odgovorite na sledeća pitanja:

(a) Koje je glavne stavke potrebno razmotriti u vezi sa prijemom nove zatvorenice?

(b) Kako će to uticati na plan i strukturu njene kazne?

(c) Koje su njene zdravstvene i higijenske potrebe trenutno i kakve će biti ubuduće, tokom izdržavanja kazne?

(d) Na šta bi konkretno trebalo obratiti pažnju kada je reč o njenoj bezbednosti i sigurnosti, i kakav problem ona može predstavljati po bezbednost i sigurnost zatvorske ustanove? Na primer, kako će biti sputana, ako je to potrebno, tokom kretanja ili poseta lekaru van ustanove?

(e) Da li će nakon njene posete lekaru biti obavezno pretresanje i ako je tako, zašto?

(f) Kako njena lična situacija utiče na njene društvene odnose tokom boravka u zatvoru i na otpust i planove puštanja u zajednicu?

(g) Kakva bi posebna obuka bila potrebna osoblju da sa njom efikasno i bezbedno radi?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

32

Materijal za u česnike Aktivnost za u česnike Modul 2: Prijem, evidentiranje i razvrstavanje (II) Spisak studija slučaja:

Slučaj 1. Mlada žena od 18 godina optužena je za krađu. Verovatno će biti osuđena na više od godinu dana zatvora jer joj to nije prvi prekršaj, a u sedmom je mesecu trudnoće. S vremena na vreme živi na ulici i nema veze sa rodbinom. Funkcionalno je nepismena i prekinula je školovanje sa 10 godina.

Slučaj 2. Jedna starica osuđena je na tri godine zatvora i poznato je da je mentalno obolela, mada detalji o tome u ovom trenutku nisu dostupni. Ima poduži krivični dosije i zna se da ne poštuje propisanu terapiju.

Slučaj 3. Žena od 32 godine osuđena je za trgovinu ljudima. Teška je zavisnica od narkotika, koje je redovno uzimala više od decenije, i učestvovala je u kriminalnim radnjama kao članica bande. Ima nizak nivo obrazovanja i nikada nije bila zaposlena.

Slučaj 4. Žena u srednjim četrdesetim osuđena je za prevaru pomoću koje je uzela veliku sumu novca od svog poslodavca. Ima brojnu porodicu koja finansijski zavisi od nje i oslanja se na nju kao na emotivnu podršku. Veoma je obrazovana.

33

Materijal za u česnike Aktivnost za u česnike Modul 3: Zdravstvena zaštita (I)

U okviru diskusije u malim grupama, identifikujte konkretne probleme, potrebe i ranjivosti zatvorenica u pogledu higijene i zdravstvene zaštite. Razmotrite standarde i norme koje vam je dao moderator.

Molimo da sastavite spisak tih problema, potreba i ranjivosti.

Koje konkretne mere mogu biti preduzete za rešenje svakog od navedenih problema, uzimajući u obzir standarde i norme?

Kakve prepreke postoje? Šta je potrebno za prevazilaženje tih prepreka?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

34


Aktivnost za u česnike Modul 3: Zdravstvena zaštita (II)

U okviru diskusije u malim grupama, razmotrite navedeni slučaj i odgovorite na sledeća pitanja:

(a) Koji je uzrok naglih promena raspoloženja?

(b) Šta bi moglo da objasni njen odnos prema čuvarima?

(c) Da li je samopovređivanje način traženja pažnje?

(d) Da li je samopovređivanje pokušaj samoubistva?

(e) Da li su zatvorenici koji se samopovređuju u većoj opasnosti od samoubistva?

Slučaj. Devetnaestogodišnja žena je u zatvoru nakon što je makazama napala muža. Posle njenog hapšenja, njeno jednogodišnje dete stavljeno je u hraniteljski dom. Dete nije videla više od šest meseci. Otkad je u zatvoru, njeno ponašanje je nepredvidivo: jednog dana je puna života i spremna da sarađuje, čak i do mere kada njeni pokušaji da se sprijatelji sa stražarima postaju nelagodni, a ostalim danima je povučena i neprijateljski nastrojena. U poslednje vreme ima problema sa spavanjem, malo jede ali i dalje ne prestaje da komunicira sa drugima. Zaista izgleda veoma nesrećno. Niko ne zna šta izaziva njene promene raspoloženja. Jedne večeri, stražar ju je zatekao samu u svojoj ćeliji: nožem je površinski posekla obe ruke i krvari. Dok joj je obrađivala rane, medicinska sestra je na njenim nadlakticama i stomaku primetila ožiljke od ranijih posekotina. Kada je završila sa obradom rana, sestra je predložila da ova mlada žena do jutra bude odvojena od ostalih zatvorenica, da ne bi opet pokušala samoubistvo. Dok njeno ponašanje nervira stražare koji u tome vide samo još jedan način da privuče njihovu pažnju.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

35


Aktivnost za u česnike Modul 4: Bezbednost i sigurnost (I)

U okviru diskusije u malim grupama, razmotrite standarde i norme koje vam je moderator dao u vezi sa telesnim pretresom.

Vaš zadatak je da sastavite politiku mera za telesne pretrese u zatvoru. Ona bi trebalo da sadrži najmanje sledeće aspekte: (1) kada je potrebno sprovesti telesni pretres, (2) kako i ko donosi odluke o sprovođenju telesnih pretresa, (3) kome je dozvoljeno da to učini, i (4) smernice o načinu njihovog sprovođenja.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

36


Aktivnost za u česnike Modul 4: Bezbednost i sigurnost (II)

U okviru diskusije u malim grupama, razmotrite standarde i norme koje vam je moderator dao, a koji se odnose na bezbednost i sigurnost zatvorenica i njihove dece.

Vaš zadatak je da obavite reviziju u izmišljenom zatvoru, kako biste procenili da li je/su dati standard(i) i sproveden(i). Prilikom revizije trebalo bi da vas rukovode sledeća tri kriterijuma: (1) ustanova mora imati uvedene mere/proceduru, (2) mora da postoji neka obuka na tu temu, i (3) moraju postojati određeni dokazi da se ova procedura zaista poštuje.

Smislite pet pitanja koja ćete postaviti kako biste utvrdili da li je standard zaista zadovoljen i šta bi bio dokaz koji je potrebno potražiti.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

37


Aktivnost za u česnike Modul 5: Kontakt sa spoljnim svetom

U okviru diskusije u malim grupama, identifikujte specifične probleme, potrebe i ranjivosti zatvorenica u pogledu kontakta sa spoljnim svetom.

Koje su mere predviđene Bangkočkim pravilnikom i Mandelinim pravilnikom za rešavanje ovih problema, potreba i ranjivosti?

Šta bi to značilo za vaš rad? Navedite konkretne mere koje bi mogle biti preduzete za sprovođenje ovih osnovnih elemenata.

Koje prepreke postoje? Šta bi bilo potrebno za prevazilaženje ovih prepreka?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

38


Aktivnost za u česnike Modul 6: Rehabilitacija zatvorenica (I)

U okviru diskusije u malim grupama, identifikujte specifične probleme, potrebe i ranjivosti zatvorenica u vezi sa njihovom rehabilitacijom. Razmotrite standarde i norme koje vam je dao moderator.

Molimo da napravite spisak tih problema, potreba i ranjivosti.

Koje konkretne mere mogu biti preduzete za njihovo rešavanje, na osnovu standarda i normi?

Koje prepreke postoje? Šta bi bilo potrebno za prevazilaženje ovih prepreka? ________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

39


Aktivnost za u česnike Modul 6: Rehabilitacija zatvorenica (II)

U okviru diskusije u malim grupama, razmotrite slučaj koji vam je dao moderator i odgovorite na sledeća pitanja:

(a) Koje su prepreke za rehabilitaciju zatvorenica u ovom slučaju?

(b) Koje se mere mogu preduzeti za prevazilaženje ovih prepreka?

(c) Ko su akteri koji mogu da igraju važnu ulogu u prevazilaženju prepreka rehabilitaciji?

(d) Da li u svojoj ustanovi nailazite na slične probleme ili dodatne izazove?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

40


Aktivnost za u česnike Modul 6: Rehabilitacija zatvorenica (III)

Spisak studija slučaja:

Slučaj 1. Zatvor trenutno ima 1.000 zatvorenika, od kojih je 45 žena. Zatvorenice su smeštene u poseban aneks zatvora. Redovni programi stručnog osposobljavanja i obrazovanja nude se u glavnoj zgradi, koja uključuje malu teretanu. Iako u ženskom aneksu ima premalo prostora za održavanje ovih programa, zatvorenice mogu da obavljaju posao koji se smatra najpogodnijim za žene. Neke pripremaju hranu za zatvorenike, dok su drugima dodeljene obaveze čišćenja.

Slučaj 2. Ženski zatvor trenutno ima 200 zatvorenica. Neke od njih imaju probleme sa mentalnim zdravljem i drže ih u odvojenim ćelijama sa većim obezbeđenjem jer zatvorski čuvari strahuju da bi mogle postati nasilne. Nema baš mnogo predavača koji su spremni da rade u zatvorima, ali ustanova uspeva da s vremena na vreme ponudi neki osnovni obrazovni kurs. Izvestan broj žena koje su puštene na uslovnu slobodu nedavno je vraćen u zatvor zbog počinjenih krivičnih dela protiv imovine. Jedna od njih požalila se da je na slobodi bilo nemoguće naći posao.

41


Aktivnost za u česnike Modul 7: Trudnice i žene sa decom u zatvoru (I)

U okviru diskusije u malim grupama, pripremite predlog donosiocu odluka zalažući se za jaslice u zamišljenoj ustanovi u vašoj zemlji. Možete se osloniti na primere dobre prakse o jaslicama identifikovane u poglavlju 2.12. Priručnika UNODC. Pokušajte da predvidite protivargumente donosioca odluka. Šta bi bilo potrebno da ga/je ubedite?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

42


Aktivnost za u česnike Modul 7: Trudnice i žene sa decom u zatvoru (II)

U okviru diskusije u malim grupama, identifikujte specifične probleme, potrebe i ranjivosti trudnica i žena sa decom u zatvoru. Razmotrite standarde i norme koje vam je moderator dao.

Molimo da napravite spisak tih problema, potreba i ranjivosti.

Koje konkretne mere mogu biti preduzete za njihovo rešavanje, na osnovu standarda i normi?

Koje prepreke postoje? Šta bi bilo potrebno za prevazilaženje ovih prepreka?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

43


Aktivnost za u česnike Modul 7: Trudnice i žene sa decom u zatvoru (III)

U okviru diskusije u malim grupama, razmotrite slučaj koji ste dobili od moderatora i odgovorite na sledeća pitanja:

(a) Koje mere mogu biti preduzete u cilju poboljšanja situacije?

(b) Ko su akteri koji mogu da imaju ulogu u tome?

(c) Da li ste naišli na slične probleme ili dodatne izazove u svojoj ustanovi?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

44


Aktivnost za u česnike Modul 7: Trudnice i žene sa decom u zatvoru (IV)


Slučaj 1. U ženskom zatvoru, deci do dve godine dozvoljeno je da ostanu sa majkama u zatvoru. Zatvorenice sa decom starijom od pet meseci imaju obavezu da rade osam sati dok njihova deca borave u jaslicama. Bilo je nekoliko slučajeva da su majke odbile da napuste svoju decu, što je dovelo do tenzija između zatvorenika i zatvorskog osoblja, a neke žene bile su izuzetno uznemirene.

Slučaj 2. U ženskom zatvoru, deci do dve godine dozvoljeno je da ostanu sa svojim majkama u zatvoru. Kada navrše taj uzrast, deca se predaju na staranje ocu ili bivaju primljena u najbliže sirotište koje se nalazi u drugom gradu, daleko od zatvora. Zatvorenice sa najstarijom decom postaju sve uznemirenije jer se plaše da neće videti svoju decu sve dok ne odsluže kaznu.

45


Aktivnost za u česnike Modul 7: Trudnice i žene sa decom u zatvoru (V)

U okviru diskusije u malim grupama, razmotrite standarde i norme koje ste dobili od moderatora.

Vaš zadatak je da izradite procedure za zatvorske vlasti u ženskom zatvoru koje se odnose na odvajanje dece koja žive sa majkama u zatvoru. Procedure bi trebalo da preciziraju najmanje sledeće aspekte: (1) ko bi trebalo da bude uključen u donošenje takvih odluka, (2) šta je potrebno uzeti u obzir prilikom odlučivanja o najboljem interesu deteta, i (3) kako bi trebalo izvršiti odvajanje.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

46


Aktivnost za u česnike Modul 8: Posebne kategorije zatvorenica (I)

U okviru diskusije u malim grupama, preuzmite ulogu jedne od navedenih kategorija zatvorenica u ustanovi neke izmišljene zemlje. Niste zadovoljni situacijom i tretmanom i tražili ste da vas primi zatvorska uprava. Na vaše iznenađenje, sastanak je odobren. Pripremite prezentaciju upravi zatvora u kojoj se zalažete za priznavanje vaših prava kao što je definisano u Mandelinom pravilniku i Bangkočkom pravilniku. Nije dozvoljeno da koristite domaće zakone / politike / postupke ili pravila da potkrepite svoj argument, jer oni ne važe u izmišljenoj zemlji.

(1) pritvorenice;

(2) zatvorene devojke;

(3) strane državljanke; i

(4) pripadnice manjinskih i starosedelačkih naroda.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

47


Aktivnost za u česnike Modul 8: Posebne kategorije zatvorenica (II)

U okviru diskusije u malim grupama, preuzmite ulogu zatvorske uprave u zamišljenoj zemlji. Obratile su vam se različite grupe zatvorenica koje su nezadovoljne svojom situacijom i tretmanom u zatvoru pod vašom upravom. Odobrili ste im prijem da čujete šta žele. Pregledajte sledeće standarde i pokušajte da predvidite zahteve različitih grupa, i koje mere možete da razmotrite kao odgovor na njih.

(1) pritvorenice;

(2) zatvorene devojke;

(3) strane državljanke; i

(4) pripadnice manjinskih starosedelačkih naroda.

Imajte na umu sledeće parametre: (a) nemate novca na raspolaganju; (b) imate samo moć da odlučite šta će se desiti u ustanovi; (c) ne morate da traže autoritet višeg ranga; (d) u potpunosti ste odgovorni za bezbednost i sva ostala pitanja o funkcionisanju ustanove; (e) bićete otpušteni ako dođe do ozbiljnih problema, bilo zbog poremećaja koje izazivaju ove nezadovoljne zatvorenice, bilo zbog mera koje se sprovode da bi zadovoljili njihove zahteve, ako stvari krenu naopako; (f) morate dati odgovor svakoj grupi, uključujući i argumentaciju za svoju odluku.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

48


Aktivnost za u česnike Modul 8: Posebne kategorije zatvorenica (III)

U okviru diskusije u malim grupama, razmotrite slučaj koji ste dobili od moderatora i odgovorite na sledeća pitanja:

(a) Koje su to jasne potrebe zatvorenica i kako se one razlikuju od potreba drugih zatvorenica?

(b) Koje bi elemente trebalo da razmotre zatvorske vlasti?

(c) Kako zatvorske vlasti mogu da osiguraju kulturnu relevantnost mera koje je potrebno preduzeti i usluga koje bi trebalo pružiti?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

49


Aktivnost za u česnike Modul 8: Posebne kategorije žena zatvorenica (IV)


Slučaj 1. Žena pripadnica starosedelačkog naroda nalazi se na izdržavanju kazne u zatvoru za žene. Postoje indicije da je poznata kao zavisnica od narkotika i da je seksualno zlostavljana. Uglavnom govori autohtoni maternji jezik, ali pomalo razume i jezik koji koriste vlasti. Njena porodica živi u jednom zabačenom selu daleko od zatvora. Starosedelačke organizacije i lideri aktivni su širom zemlje na unapređenju svesti i ljudskih prava. Zatvorske vlasti moraju da pripreme sveobuhvatan plan rehabilitacije koji odgovara njenim potrebama.

Slučaj 2. Strankinja je primljena u ženski zatvor. Ne govori jezik koji koriste vlasti. Njena deca žive u svojoj matičnoj zemlji, zajedno sa ostatkom porodice. Zatvorske vlasti moraju da odluče kakve bi mere trebalo preduzeti u skladu sa međunarodnim standardima i normama.

50


Aktivnost za u česnike Modul 9: Priprema za otpust i podrška posle puštanj a

U okviru diskusije u velikoj grupi, sastavite opis vrste zatvorenika kakvu biste obično našli u muškim/ženskim zatvorima u svojoj zemlji.

Sastavite plan puštanja na slobodu za tog zatvorenika koji sadrži spisak njegovih/njenih potreba u trenutku puštanja i identifikuje metode i resurse koji bi se zaista mogli upotrebiti za zadovoljenje tih potreba nakon puštanja na slobodu.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

51


Aktivnost za u česnike Modul 10: Osoblje koje radi sa zatvorenicama (I)

Na osnovu studije slučaja dodeljene vašoj grupi, prodiskutujte o tome koja biste pitanja postavili kandidatu koji bi bio vaš potencijalni budući zaposleni. Razmislite o radnom mestu i polu kandidata. Smislite dva pitanja za svaku od sledećih karakteristika koje bi ta osoba trebalo da poseduje: (a) znanje, (b) sposobnosti, (c) ličnu pogodnost.

Nakon toga, obavite intervju sa dobrovoljcem iz svoje grupe postavljanjem ovih pitanja i zabeležite odgovore.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

52


Aktivnost za u česnike Modul 10: Osoblje koje radi sa zatvorenicama (II)

Studije slučaja za rad u grupama.

Grupa 1. Birate zatvorskog službenika prvog nivoa da radi u muškoj ustanovi i intervjuišete muškog kandidata.

Grupa 2. Birate zatvorskog službenika prvog nivoa da radi u muškoj ustanovi i intervjuišete kandidatkinju.

Grupa 3. Birate zatvorskog službenika prvog nivoa da radi u ženskoj ustanovi i intervjuišete kandidatkinju.

53


Aktivnost za u česnike Materijal 11: Istraživanje, planiranje i evaluacija

U okviru diskusije u malim grupama, odgovorite na sledeća pitanja:

(a) Kako istraživanja doprinose bezbednijim zatvorima?

(b) Kako istraživanja doprinose boljim programima?

(c) Zašto je istraživanje posebno važno za zatvorenice?

Razmotrite oblasti istraživanja identifikovane u poglavlju 4.2. Priručnika UNODC i porazgovarajte o tome kako bi ovakva istraživanja mogla da vam pomognu u planiranju rada.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

54


Aktivnost za u česnike Modul 12: Nezatvorske mere

U okviru diskusije u malim grupama identifikujte specifične probleme, potrebe i ranjivosti osuđenica i najčešće probleme koji dovode do toga da se žene nađu u zatvoru. Razmotrite standarde i norme koje ste dobili od moderatora.

Molimo da sastavite spisak intervencija i nezatvorskih mera koje odgovaraju na ove probleme, pitanja, potrebe i ranjivosti, na osnovu standarda i normi.

Koje mere mogu biti preduzete u postojećem pravnom okviru od strane vaših ustanova ili drugih državnih institucija?

Za koje mere je potrebna zakonodavna reforma?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

55

Aneks II. Test-pitanja i odgovori A. Rešenja za test-pitanja

B. Upitnik za modul 1: Određivanje osnova diskriminacije zatvorenica i osuđenica

C. Upitnik za modul 2: Prijem, evidentiranje i razvrstavanje

D. Upitnik za modul 3: Zdravstvena zaštita

E . Upitnik za modul 4: Bezbednost i sigurnost

F. Upitnik za modul 5: Kontakt sa spoljnim svetom

G. Upitnik za modul 6: Rehabilitacija zatvorenica

H. Upitnik za modul 7: Trudnice i žene sa decom u zatvoru

I. Upitnik za modul 8: Posebne kategorije zatvorenica

J. Upitnik za modul 9: Priprema za otpust i podrška posle puštanja

K. Upitnik za modul 10: Osoblje koje radi sa zatvorenicama

L. Upitnik za modul 11: Istraživanje, planiranje i evaluacija

M. Upitnik za modul 12: Nezatvorske mere

A. Rešenja za test-pitanja

Pitanje Modul

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 a. Tačno Tačno Netač. Tačno Netač. Netač. Netač. Netač. Netač. Netač. Netač. Netač. b. Netač. Netač. Netač. Netač. Netač. Tačno Tačno Tačno Netač. Tačno Tačno Tačno c. Netač. Netač. Tačno Netač. Tačno Tačno Tačno Tačno Tačno Netač. Netač. Tačno d. Tačno Tačno Tačno Tačno Tačno Netač. Netač. Tačno Tačno Netač. Tačno Netač. e. Netač. Tačno Netač. Netač. Tačno Tačno Netač. Netač. Tačno Tačno Tačno Netač. f. Netač. Netač. Tačno Tačno Netač. Tačno Tačno Tačno Tačno Netač. Tačno Tačno g. Tačno Netač. Netač. Netač. Netač. Netač. Netač. Netač. Tačno Tačno Netač. Tačno h. Tačno Tačno Tačno Netač. Tačno Netač. Tačno Netač. Netač. Netač. i. Netač. Tačno Tačno Tačno Tačno Netač. Netač. Netač. Netač. Netač. j. Tačno Tačno Tačno Tačno Tačno Netač. Tačno Netač. Tačno Tačno k. Tačno Tačno Tačno Tačno l. Tačno Netač. Tačno m. Netač. Netač. n. Netač. Tačno o. Tačno p. Tačno q. Tačno r. Netač. s. Tačno t. Tačno u. Tačno v. Netač.

56

B. Upitnik za modul 1: Odre đivanje osnova diskriminacije zatvorenica i osu đenica

Tačno Netačno

a. Mandelin pravilnik izričito zabranjuje rodno zasnovanu diskriminaciju.

� �

b. Posebne procedure prijema za žene predstavljaju diskriminaciju.

� �

c. Poseban tretman za žene diskriminiše muškarce.

� �

d. Obezbeđivanje ishrane po propisima vere nije diskriminatorsko.

� �

e. Žene nikad nisu nasilne i ne zahtevaju visok nivo bezbednosti.

� �

f. Zabrana muškarcima da nadziru zatvorenice je diskriminišuća.

� �

g. Neki oblici diskriminacije (osim rodno zasnovane) više će uticati na žene i devojke nego na muške zatvorenike.

� �

h. Zatvorske službenice mogu biti krive za diskriminaciju zatvorenica.

� �

i. Muški službenici u zatvoru uvek su krivi za diskriminaciju zatvorenica.

� �

j. Devojke zatvorenice zahtevaju još veću zaštitu od diskriminacije u odnosu na odrasle žene.

� �

57

C. Upitnik za modul 2: Prijem, evidentiranje i razv rstavanje

Tačno Netačno

a. Zahtevi u pogledu ličnog identiteta isti su i za muškarce i za žene zatvorenike.

� �

b. Zakonski zahtevi za prijem muških i ženskih zatvorenika u zatvor su različiti.

� �

c. Nije potrebno sve informacije unositi u evidenciju; one mogu biti zabeležene i na drugom mestu.

� �

d. Identitet dece mora se držati u tajnosti.

� �

e. Vreme prijema i otpusta mora biti upisano u evidenciju.

� �

f. Ako majka odbija da pruži informacije o svojoj deci, mora biti primorana da ih dâ.

� �

g. Ako zatvorenica ne dođe u zatvor sa svojom decom, ustanova nema nikakvu odgovornost prema toj deci.

� �

h. Svi zatvorenici se osećaju bespomoćno u vreme prijema; ali žene se mogu osećati još bespomoćnije jer društvo od njih očekuje da brinu o deci.

� �

i. Kontakt sa porodicom u vreme prijema važan je svima, ali naročito ženama.

� �

j. Treba uložiti sve napore da se zatvorenicama omogući organizacija brige za decu; čak i kada to zahteva njihovo privremeno odsustvo iz ustanove, sa ili bez pratnje.

� �

58

D. Upitnik za modul 3: Zdravstvena zaštita

Opšta pitanja zdravstvene zaštite

Tačno Netačno

a. Zahtev da se utvrdi prisustvo polno prenosivih bolesti nalazi se u Mandelinom pravilniku.

� �

b. Bangkočki pravilnik zahteva da sve primljene žene budu testirane na HIV.

� �

c. Ako je potrebno da žena bude pregledana od strane muškog lekara, mora biti prisutna ženska članica osoblja.

� �

d. Zatvorenici nakon prijema moraju biti pregledani od strane lekara što je pre moguće.

� �

e. Dok čekaju lekarski pregled zatvorenici mogu biti smešteni u zajedničku spavaonicu sa stanovništvom.

� �

f. Preventivne zdravstvene informacije i mere zahteva Bangkočki pravilnik, ali ne i Mandelin pravilnik.

� �

g. Mandelin pravilnik zahteva posebne mere, kao što su skrining za rak dojke i Papanikolau testovi.

� �

h. Deca koja su primljena zajedno sa majkama takođe nakon prijema obavezno moraju biti lekarski pregledana.

� �

i. Standard zdravstvene zaštite za zatvorenice i decu mora biti najmanje jednak standardu zajednice.

� �

j. Mandelin pravilnik zahteva posebnu pažnju, uključujući i zdravstvenu zaštitu pre i posle porođaja i brigu o deci.

� �

k. Razmatranje mogućnosti seksualnog zlostavljanja mora biti deo prijemnog ispitivanja.

� �

l. Medicinsko osoblje koje vrši prijem mora obratiti posebnu pažnju na probleme sa mentalnim zdravljem žena.

� �

59

Specijalni zdravstveni problemi

Tačno

Netačno

m. Međunarodni standardi zahtevaju prisustvo psihijatra u zatvoru.

� �

n. Zatvorenici sa mentalnim invaliditetom mogu biti smešteni u posebnom delu zatvora.

� �

o. Zatvorenici koji boluju od mentalnih bolesti trebalo bi da budu pod nadzorom kvalifikovanih zdravstvenih radnika.

� �

p. Moraju biti dostupni individualni programi lečenja za žene sa potrebom za mentalnom zdravstvenom zaštitom.

� �

q. Posebni programi za obuku žena kako da spreče prenos HIV/side sa majke na dete su obavezni.

� �

r. Ženama nisu potrebni posebni programi prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci jer je zavisnost kod žena ista kao kod muškaraca.

� �

s. Programi prevencije samoubistva posebno organizovani za žene su obavezni.

� �

t. Rizik od samopovređivanja veći je kod žena nego kod muškaraca u zatvorima.

� �

u. Trudnicama su potrebni posebni programi koji se tiču zloupotrebe narkotika.

� �

v. Kultura nije bitna kada je u pitanju zdravstvena zaštita. � �

60

E. Upitnik za modul 4: Bezbednost i sigurnost

Tačno Netačno

a. Disciplinski sistemi su neophodni kako bi bilo obezbeđeno poštovanje ljudskih prava.

� �

b. Ustanove koje poštuju ljudska prava nikada ne upotrebljavaju silu protiv zatvorenika.

� �

c. Bezbednost i sigurnost su iste stvari.

� �

d. Korišćenje instrumenata za sputavanje zatvorenika ponekad je potrebno i ne predstavlja uvek kršenje ljudskih prava.

� �

e. Svaka ustanova trebalo bi da donese sopstvena pravila o neophodnosti korišćenja lisica.

� �

f. Zatvorenici na prijemu moraju napismeno dobiti detaljne informacije o pravilima i propisima koji važe u zatvoru.

� �

g. Trudnice mogu biti smeštene u disciplinsku segregaciju na kratak vremenski period.

� �

h. Ukoliko je potrebno da žena koja doji bude smeštena u disciplinsku izolaciju, mora joj biti dozvoljeno da sa sobom povede svoje dete.

� �

i. Pretres žena moraju vršiti zatvorske službenice. � �

j. Mora postojati sistem za pravilno ispitivanje tvrdnji o zlostavljanju koje iznesu zatvorenice.

� �

k. Oni koji sprovode ispitivanje tvrdnji zatvorenica o zlostavljanju moraju biti nezavisni u odnosu na zatvorski sistem.

� �

61

F. Upitnik za modul 5: Kontakt sa spoljnim svetom

Tačno Netačno

a. Žalbe zatvorenika na rad nadležnih kao što su sudije, zatvorski inspektori i organi nadležni za zaštitu ljudskih prava, moraju biti cenzurisane od strane ustanove.

� �

b. Posete porodice i prijatelja su privilegija, a ne pravo.

� �

c. Pristup medijima, kao što su novine, televizija ili radio je pravo.

� �

d. Zatvorenici imaju pravo na praktikovanje svoje vere i na pristup kvalifikovanom predstavniku svoje vere.

� �

e. Zatvorenici imaju pravo da odbiju praktikovanje bilo koje vere kao i da odbiju posete verskih predstavnika.

� �

f. Zatvorenici ne moraju odmah biti obavešteni o smrti u porodici u njihovoj zajednici jer bi ih to uznemirilo.

� �

g. Bračne posete su jedan od zahteva Mandelinog pravilnika.

� �

h. Tamo gde su bračne posete dozvoljene, žene moraju imati iste povlastice kao muškarci.

� �

i. Prostorije za posetu trebalo bi da budu što je moguće prijatnije kako bi doprinele ugodnom boravku.

� �

j. Vraćeni zatvorenici imaju pravo da odmah obaveste porodicu o ponovnom pritvoru.

� �

k. Vraćeni zatvorenici moraju imati pravo na poverljivi razgovor sa svojim pravnim zastupnicima.

� �

l. Ustanove nisu u obavezi da pomognu zatvorenicama kod poseta porodice koja je daleko, a naročito u slučajevima dece zatvorenica.

� �

62

G. Upitnik za modul 6: Rehabilitacija zatvorenica

Tačno Netačno a. Svrha zatvaranja je da zatvorenika nauči kako da se ponaša u zatvoru.

� �

b. Važno je sve informacije o zatvoreniku čuvati u jednom dosijeu u ustanovi.

� �

c. Klasifikacija zatvorenike deli na osnovu rizika i potreba.

� �

d. Žene su uglavnom zatvorenici visokog rizika.

� �

e. Izolacija se smatra težom za žene nego za muškarce.

� �

f. Zatvorenice su pre dolaska u zatvor često bile žrtve muškaraca.

� �

g. Nisu neophodni jedinstveni programi koji se bave rodnim pitanjima.

� �

h. Različite klasifikacije trebalo bi da budu izmešane među svim modulima kako bi bio uravnotežen rizik u celoj instituciji.

� �

i. Individualne programe zasnovane na pažljivom proučavanju zatvorenika trebalo bi razvijati pri kraju zatvorenikove kazne.

� �

j. Privilegije ne moraju biti jasno definisane jer su svima poznate.

� �

k. Obrazovni programi obavezni su za nepismene i mlade zatvorenike.

� �

i. Kulturni i rekreativni programi osetljivi na potrebe svih žena, uključujući i prenatalne i postnatalne, zahtev su Bangkočkog pravilnika.

� �

m. Posebni programi za seksualno zlostavljane žene su nepotrebni.

� �

n. Trebalo bi podstaći nevladine organizacije i druge koji mogu da doprinesu reintegraciji zatvorenika da dolaze u ustanovu tokom trajanja čitave zatvorenikove kazne.

� �

63

H. Upitnik za Modul 7: Trudnice i žene sa decom u z atvoru

Tačno Netačno a. Besplatno veštačko mleko za bebe potrebno je obezbediti svim novim majkama i trudnim zatvorenicama kao podsticaj da ne doje.

� �

b. Trudnim zatvorenicama trebalo bi da bude dostupan program o zdravlju i ishrani.

� �

c. Posebni programi fizičkih aktivnosti trebalo bi da budu dostupni trudnicama, bebama, deci i majkama koje doje.

� �

d. Žene koje su se porodile, ali čija deca nisu sa njima, ne zahtevaju posebnu pažnju.

� �

e. Odluka da se deci dozvoli da ostanu sa majkama zasniva se na najboljim interesima majke i oca.

� �

f. Žene sa decom trebalo bi da imaju što je moguće više vremena koje će provesti sa njima.

� �

g. Deca koja su u zatvoru sa majkama takođe su zatvorenici i moraju biti tretirana kao takva.

� �

64

I. Upitnik za modul 8: Posebne kategorije zatvoreni ca

Tačno Netačno a. Strane državljanke trebalo bi da odsluže izrečenu kaznu pre nego što im bude dozvoljeno da odu kući.

� �

b. Decu stranih državljanki trebalo bi poslati kući ako je to u najboljem interesu deteta, i uz konsultacije sa majkom.

� �

c. Žene pripadnice nacionalnih manjina često se suočavaju sa posebnim oblicima diskriminacije i mogu zahtevati posebnu zaštitu i podršku.

� �

d. Žene u pritvoru suočavaju se sa većim rizikom od zlostavljanja u odnosu na osuđene žene i muškarce.

� �

e. Nema potrebe da se pritvorenici drže odvojeno od redovnih zatvorenika jer se ionako obično međusobno poznaju.

� �

f. Pritvorenicima je dozvoljeno da nose svoju odeću.

� �

g. Pritvorenici su obavezni da rade.

� �

h. Pritvorenicima je dozvoljeno da ih posećuje i leči njihov lekar o ličnom trošku.

� �

i. Pritvorenici nemaju posebna prava kada su advokati u pitanju.

� �

j. Stranim državljanima mora biti pružena prilika da komuniciraju sa svojim diplomatskim ili konzularnim predstavnicima.

� �

65

J. Upitnik za modul 9: Priprema za otpust i podrška posle puštanja

Tačno Netačno a. Planiranje otpusta zatvorenice u zajednicu najbolje je obaviti na kraju kazne.

� �

b. Odgovornost da se zatvorenici pomogne pri otpustu u zajednicu u potpunosti je na ustanovi.

� �

c. Dobro održavani porodični odnosi tokom vremena provedenog u zatvoru korisni su pri planiranju otpusta.

� �

d. Vladine institucije ne mogu da odgovore na sve potrebe otpuštene zatvorenice.

� �

e. Nevladine organizacije i drugi članovi društva takođe mogu da pomognu u prilagođavanju nakon puštanja.

� �

f. Ustanova mora da pripremi zatvorenice za oslobađanje putem korišćenja dopusta za odlazak kući, „kuće na pola puta“ i drugih programa oblikovanih da pomognu u prelasku na život u zajednici.

� �

g. Žene puštene iz zatvora imaju drugačije potrebe od muškaraca u istoj situaciji.

� �

h. Obaveze zatvora prestaju u trenutku kada je zatvorenica oslobođena.

� �

i. Naseljenost zatvora otvorenog tipa trebalo bi da bude veoma velika.

� �

j. Razumni kapacitet zatvora iznosi 2.000 zatvorenika. � �

66

K. Upitnik za modul 10: Osoblje koje radi sa zatvor enicama

Tačno Netačno a. Snaga, dobra fizička forma i agilnost najvažnije su karakteristike zatvorskog službenika.

� �

b. Morali bi da postoje menadžerski programi za prevenciju i rešavanje rodne diskriminacije ženskog osoblja od strane žena ili muškaraca.

� �

c. Ženskom osoblju nije potreban ravnopravan pristup obučavanju u oblasti rodne osetljivosti.

� �

d. Muški službenici mogu s vremena na vreme sami da uđu u ženski deo zatvora kako bi održali red i disciplinu.

� �

e. Pre stupanja na dužnost u zatvoru osoblje mora da prođe obuku.

� �

f. Za žene nije važno da budu na visokim pozicijama sve dok ih ima dovoljno da upravljaju zatvorenicama na nižim pozicijama.

� �

g. Zatvorskom osoblju neophodna je obuka koja će mu omogućiti da identifikuje opasnost od samopovređivanja i samoubistva.

� �

h. HIV/sida je ozbiljan problem, ali isto važi i za žene i za muškarce.

� �

i. Nema potrebe za specijalizovanim osobljem ako su zatvorski službenici spremni da rade njihov posao.

� �

j. Kontinuirana obuka nakon zaposlenja u instituciji važna je za osoblje koje radi sa ženama.

� �

67

L. Upitnik za modul 11: Istraživanje, planiranje i evaluacija

Tačno Netačno a. Jedinstvene potrebe zatvorenica su dobro shvaćene.

� �

b. Kriminalne karakteristike žena učinilaca krivičnih dela nisu dobro poznate.

� �

c. Potrebe za socijalnom reintegracijom iste su kod žena i kod muškaraca.

� �

d. Važno je kreatorima politike obezbediti činjenične podatke.

� �

e. Istraživanje je jedino korisno kada se rezultati koriste za donošenje odluka.

� �

f. Rod može da igra ulogu u odluci o tome koji su prestupi počinjeni od strane žena u odnosu na one počinjene od strane muškaraca.

� �

g. Unapređenje istraživanja isključivo je odgovornost univerziteta.

� �

h. Objavljivanje rezultata istraživanja nije važno.

� �

i. Svaki program će smanjiti verovatnoću ponovnog izvršenja krivičnog dela.

� �

j. Sekundarni efekat zatvaranja veći je za žene nego za muškarce. � �

68

M. Upitnik za modul 12: Nezatvorske mere

Tačno Netačno a. Veliki broj žena čini nasilna krivična dela i predstavlja značajnu opasnost za javnost.

� �

b. Veliki broj osuđenica žrtve su rodno zasnovanog nasilja, pate od mentalnih problema ili zavisnosti od narkotika i potrebni su im pomoć, podrška i lečenje.

� �

c. Pritvor žena može imati veoma značajan i štetan uticaj na njihovu decu i porodice, posebno ako su jedini ili primarni staratelji svoje dece.

� �

d. Žene mogu biti stavljene pod zaštitni nadzor kako ne bi bile izložene nasilju, čak i ako to nisu eksplicitno tražile.

� �

e. Zavisnice predstavljaju opasnost po društvo i ne ispunjavaju uslove za mere skretanja krivičnog postupka ili alternativne kazne.

� �

f. U slučajevima teških krivičnih dela ili nasilja u kojima žena predstavlja kontinuiranu opasnost, zatvorska kazna može se uzeti u obzir čak i ako je žena u drugom stanju.

� �

g. Bangkočki pravilnik podstiče države da prilikom osude žena učinilaca krivičnih dela svojim sudovima omoguće uzimanje u razmatranje specifičnih olakšavajućih faktora i okolnosti koji se tiču roda.

� �

69

Aneks III. Obuka predava ča: Uvodni materijal A. Karakteristike odraslih učenika

B. Faktori koji utiču na brzinu kojom ljudi uče

C Modaliteti učenja

D. Delotvorne nastavne tehnike

E. Elementi procesa učenja

F. Principi delotvorne obuke

G. Uloga moderatora

H . Priprema za predavanje

I. Početak i završetak svakog nastavnog dana

A. Karakteristike odraslih u čenika

Iskustvo. Svako novo obrazovanje za odrasle zasniva se na onome što oni već znaju. Odrasli imaju više životnog iskustva koje mogu iskoristiti nego deca. Mogu da imaju tvrde stavove i mišljenja. Ovo je posebno tačno s obzirom na temu ovog programa. Odrasli u učionicu donose širok spektar interesovanja, stavova, obrazovanja, uzrasta, odgovornosti i zabrinutosti. Na osnovu prethodnog iskustva, kada se raspravlja o različitim aspektima materijala za kurs, mogu dosta da pomognu moderatoru kao dobro obavešteni izvori informacija. Bilo bi korisno da se od učesnika dobiju primeri iz njihovog iskustva u vezi sa određenom temom. Odrasli takođe mogu da imaju predubeđenja zasnovana na iskustvu. Moderiranjem možete otkriti te ideje i tokom obuke na vreme ih ublažiti. Stavove učesnika ne možete odbaciti i morate se prema njima odnositi sa poštovanjem.

Nezavisni koncept sebstva. U odnosu na decu, odrasli su autonomni, sigurni u sebe i ono što znaju i u šta veruju, i samostalnije usmereni. Oni će sami odlučiti šta je važno da nauče i tokom učenja samostalno se usmeravaju. Prija im demokratsko, kolaborativno i participativno okruženje. Koristite tehnike koje odraslima omogućavaju da koncepte nauče samostalno.

Značaj za stvarni život. Odrasli uče ono što žele da uče, ono što ih interesuje i zašta smatraju da će im u životu biti korisno. Koristite primere i materijal za obuku koji su relevantni za učesnike. Što je ta nastava relevantnija za njihove živote, motivisaniji su da uče. Pustite ih da sami usmeravaju vežbe i studije slučaja i potvrdite validnost njihovog izbora. To je, delom, i razlog što ovaj program koristi studije slučaja i diskusiju na osnovu praktičnog iskustva.

Orijentacija na rešavanje problema. Odrasli obično ulaze u učionicu shvativši da imaju prazninu u znanju i rešeni da je popune. Oni žele informacije i veštine koje mogu da

70

primene u stvarnom svetu. Učenje posmatraju kao odgovor na problem i kao aktivnost usmerenu na cilj. Možda nisu zainteresovani za učenje radi učenja. Pokažite im kako pouka ili koncept mogu odmah biti povezani sa njihovim iskustvom u radu sa zatvorenicama i ženama učiniocima krivičnih dela.

Prihvatanje među vršnjacima. Odrasli najbolje uče od osoba sličnih godina i iz sličnog miljea. Ohrabrite ih da međusobno razmenjuju informacije. Odrasli imaju potrebu za udruživanjem i prihvatanjem – omogućite im mnogo prilika da sa drugima u grupi podele ono što znaju i što su iskusili u vezi sa temom.

Očekujte poštovanje. Odrasli uče kada se prema njima odnosite sa poštovanjem prema njihovim veštinama, sposobnostima, iskustvima i idejama. Ponašajte se prema njima kao prema sebi ravnima, ljudima sa odgovornošću za sopstveno učenje i postupke. Prepoznajte širinu iskustva koju donose grupi i omogućite im da slobodno izraze svoje mišljenje. Saslušajte, uz dužno poštovanje, njihova iskustva u radu sa zatvorenicama i ženama učiniocima krivičnih dela.

Individualni tempo. Odrasli uče različitom brzinom, zavisno od nivoa obrazovanja, ličnosti i stila učenja. Moderatori bi trebalo da im omoguće te individualne brzine učenja.

B. Faktori koji uti ču na brzinu kojom ljudi u če Faktori okruženja. Rasveta, zvuk, temperatura i sedište mogu da utiču na učenje. Sedenje na tvrdoj stolici nekoliko sati bez interakcije dramatično će usporiti proces učenja. Odrasli se tokom dana obično kreću i uključeni su u veliki broj različitih aktivnosti. Upamtite, većina odraslih nije navikla da sedi ceo dan na stolicama i to ih može veoma umoriti. Koristite više malih grupa, parove, diskusije i druge tehnike da čas učinite raznovrsnijim i zanimljivijim.

Sociološki faktori. Kako odrasli stare, kod njih jača moć zapažanja i rezonovanja. Ova sposobnost da posmatraju, misle i analiziraju znači da su u obrazovanju odraslih svi učenici i svi nastavnici. Koristite diskusije u grupama koliko god je to moguće, bolje nego da ljude izolujete od drugih vežbama papirom i olovkom. Koristite parove ili male grupe. Diskusija u grupama odraslima takođe pomaže da uče otkrivanjem.

Fizički faktori. Opšti nivo zdravlja, kondicije i energije – sve to ima uticaja na sposobnost ljudi da uče. Većina ima manje energije u popodnevnim satima nego ujutru. Ljudi koji po ceo dan hodaju i stoje postaće umorniji u sedećem položaju. Aktivnosti bi trebalo da odražavaju razlike u fizičkom stanju učesnika. Neki odrasli mogu da pate od oslabljenog sluha, vida ili nekog drugog fizičkog problema koji je potrebno rešiti. Učinite okruženje za učenje dovoljno fleksibilnim da možete zadovoljiti njihove potrebe.

Intelektualni i iskustveni faktori. Odrasli najbolje uče otkrivanjem. Ispitivanja su pokazala da odrasli pamte:

➢ 10 odsto onoga što pročitaju;

➢ 20 odsto onoga što čuju;

➢ 30 odsto onoga što vide;

71

➢ 50 odsto onoga što vide i čuju;

➢ 80 odsto onoga što kažu;

➢ 90 odsto onoga što kažu i urade.

Pokazivanje veština, omogućavanje interaktivne diskusije i aktivnosti za stolom i korišćenje studija slučaja i igranja uloga jesu načini da se polaznici aktivno uključe više nego oslanjajući se na predavanja.

S vremena na vreme, diskusija može skrenuti s teme, pošto neki učesnici žele da izraze mišljenje, razmene iskustva ili naprave pauzu kad im tema postane previše emotivna ili probudi teške uspomene iz prošlih iskustava. Predavač će morati da bude osetljiv na ove emocije.

C. Modaliteti u čenja

Postoje tri osnovna modaliteta za pamćenje informacija: vizuelni (učenje gledajući), auditivni (učenje slušanjem) i kinestetički (učenje radom). Većina ljudi ima jedan preovlađujući modalitet, ali neki imaju ravnotežu između dva ili čak sva tri. Mnogi polaznici svesni su svojih želja, što im pomaže da efikasnije pristupe sopstvenom učenju. Sledeća tabela pokazuje karakteristike ova tri modaliteta.

Vizuelni Auditivni Kinestetički

● Tokom verbalnih aktivnosti

misli im lutaju ● Imaju problema sa

poštovanjem ili pamćenjem usmenih uputstava

• Žvrljaju crteže ● Više vole da posmatraju

nego da aktivno učestvuju u grupnim aktivnostima i diskusijama

● Vole da čitaju u sebi ● Uredni su i organizovani ● Obraćaju pažnju na detalje ● Imaju uredan rukopis ● Dobro speluju reči ● Lako pamte kad vide slike i

dijagrame ● Mogu imati „fotografsko

pamćenje“ ● Obično su mirni, stidljivi ili

rezervisani

● Lako im je odvući pažnju ● Brzo gube interesovanje za

vizuelne demonstracije ● Uživaju u aktivnostima

slušanja ● Aktivni su u grupnim

aktivnostima i diskusijama ● Vole da im se čita ● Više vole da čitaju naglas

nego u sebi ● Slušaju muziku dok uče ili

rade domaće zadatke ● Mogu imati neuredan

rukopis ● Lako pamte spiskove i

nizove ● Prilično su otvoreni

● Lupkaju olovkom ili nogom dok razmišljaju, uče ili rešavaju testove

● Uživaju dok izvode eksperimente

● Uživaju da rukuju predmetima

● Prekomerno gestikuliraju rukama i koriste govor tela

● Ostvaruju fizički kontakt sa ljudima dok razgovaraju s njima

● Uglavnom ne uživaju u čitanju

● Uživaju u aktivnostima sa direktnim radom

● Uživaju u rešavanju problema

● Dezorganizovani su ● Loše speluju reči ● Mogu imati problema da

upamte spiskove, brojeve i slično

● Lako izražavaju emocije

72

U zavisnosti od modaliteta učenja koji polaznici više vole, različite tehnike nastave imaju različite nivoe delotvornosti. Delotvorno predavanje zahteva razne nastavne metode koji pokrivaju sva tri modaliteta učenja. Bez obzira na to šta im više odgovara, učenici bi trebalo da imaju jednake mogućnosti da uče na način koji je njima lično delotvoran.

D. Delotvorne nastavne tehnike

Polazeći od navedenog spiska različitih modaliteta učenja, sledeća tabela navodi tehnike predložene za korišćenje u učionici u cilju zadovoljavanja jedinstvene potrebe svakog od tri različita modaliteta.

Vizuelne Auditivne Kinestetičke

● Vođene slike ● Demonstracije ● Prepisivanje beleški ● Isticanje ključnih ideja u

beleškama/udžbenicima ● Edukativne table sa

slikama ● Obeležavanje bojama ● Dijagrami, fotografije,

tabele, grafikoni, mape ● Filmske sekvence, filmovi,

televizija ● Dijagrami, skraćenice

● Audio kasete ● Čitanje naglas ● Usmene instrukcije ● Predavanja ● Usmeno ponavljanje ideja ● Korišćenje ritmičkih

zvukova ● Pesme, rime, asociranje

reči ● Diskusije u grupama ● Muzika, stihovi ● Televizija

● Eksperimenti / laboratorijski rad

● Predstave, gluma, izvođenje scena, igranje uloga

● Igre ● Rešavanje problema ● Izleti ● Pisanje beleški ● Sastavljanje spiskova ● Rekviziti, fizički primeri ● Povezivanje emocija sa

konceptima

Sledeći primeri tehnika mogu biti uzeti u obzir za sprovođenje interaktivnijih radionica za obuku o međunarodnim standardima i normama u vezi sa ženama i zatvoru:

➢ Rad u velikoj grupi (5 ili više osoba). Najbolje funkcioniše kada se zadaci mogu podeliti ili kada je predmetni materijal veoma osetljiv.

➢ Rad u malim grupama (3–5 osoba). Najbolje funkcioniše kada je konkretan rezultat jednostavan i nije preterano osetljiv.

➢ Grupna diskusija. Formiraju se veoma male grupe od po dvoje i dobijaju zadatak da „angažuju osobu pored sebe“. Ova vežba je veoma brza i treba da se usredsredi na jedno pitanje.

➢ Akvarijum. U ovoj vežbi povratnih odgovora, svi učesnici stoje u krugu. Posle šlagvort pitanja moderatora, svaka osoba staje u centar kruga i odgovara na pitanje. Ova vežba može da bude kratka i u njoj pojedinci daju odgovore pred celom grupom.

➢ Koncentrični rotirajući krugovi. Moderator formira dva koncentrična kruga učesnika koji su okrenuti jedan prema drugom. Svaki učesnik ima partnera. Moderator traži od parova da kratko prodiskutuju o nekom konkretnom pitanju. Zatim se spoljni krug zamoli da se rotira za dve osobe nalevo ili nadesno. Novi partneri diskutuju o istom ili drugom pitanju.

73

➢ Jabuka/kruška/banana. Moderator identifikuje svakog od učesnika kao jabuku, krušku ili bananu. Kada moderator spomene jedan od tih plodova, odgovarajuće osobe moraju ustati i zameniti mesta sa drugom osobom istog voća. Kada se pomene reč „salata“, svi moraju da zamene mesta. Ova tehnika može biti korišćena kako bi se ljudi kretali naokolo ili se razbudili. Takođe je korisna i u situacijama u kojima oni koji sede zajedno previše razgovaraju i potrebno ih je razmestiti, a da se niko ne uvredi.

➢ Igra uloga izmišljene kontrole. Male grupe sačinjene od 3–5 osoba najbolja su veličina za ovu vežbu. Svaka grupa ima zadatak da ispita neki standard ili grupu standarda kako bi identifikovala pet pitanja koja bi trebalo postaviti za utvrđenje da li je ispunjen određeni standard. Kada identifikuje pitanja, grupi se da vremena da obavi razgovor sa osobom koja preuzima ulogu višeg službenika u toj instituciji i mora da na pitanja iz grupe odgovori najrazumnije moguće. Najbolje je da ulogu višeg službenika igra moderator ili, još bolje, komoderator, ali može i da je igra izabrani sagovornik.

➢ Simulacija. Simulacija je stvoreni splet okolnosti koji oponaša stvarnost, u ovom slučaju u zatvorskom okruženju. Iako slične igranju uloga, simulacije imaju tendenciju da budu malo opštije, i često pružaju mogućnost učešća većeg broja učesnika. Simulacije su korisne za sakupljanje nekoliko različitih perspektiva koje su iskusili učesnici na različitim stranama nekog pitanja ili problema.

➢ Mapiranje. Cilj ovog metoda je prikazivanje pitanja ili rezultata rada grupe. Potrebno je da svi učesnici dobiju priliku da vide kako se razvija ta „mapa“ i da joj doprinesu. Ovo zahteva zidove, kao i mogućnost da se komadi obojenog papira zakače na zid i da se pomeraju u odnosu na druge.

E. Elementi procesa u čenja

Da bi obuka bila što delotvornija, mora da sadrži interakciju, učešće i uključivanje. Dizajn obuke mora da koristi sve modalitete, kao što je prikazano u nastavku:

➢ „Zaboravim ono što čujem.“

➢ „Zapamtim pomalo od onoga što čujem i vidim.“

➢ „Počinjem da razumem ono što čujem, vidim i u vezi s tim postavljam pitanja ili diskutujem sa nekim.“

➢ „Stičem znanje i veštine o onome što čujem, vidim, o čemu diskutujem i o onome što radim.“

➢ „Savladam ono što predajem drugom.“

Postoje četiri ključna elementa u procesu učenja. Ti elementi su:

(a) motivacija;

(b) jačanje;

(c) pamćenje naučenog; i

(d) korišćenje materijala/naučenog u realnom okruženju.

74

1. Motivacija

Učesnici moraju imati razlog da uče materijal. Najbolji način da se uspostavi motivacija jeste da se učesnicima u malim grupama postavljaju pitanja i da se onda puste da generišu sopstvenu motivaciju. Na primer: „Zašto je za vas važna zaštita žena i njihove dece u zatvoru?“ ili: „Koje su prednosti za vas i vašu ustanovu?“ Ako moderator može da uspostavi odnos sa učesnicima i pripremi ih za učenje, to takođe daje motivaciju. Moderatori mogu da motivišu učenike na nekoliko načina:

➢ Uspostavite atmosferu na času. Moderator bi trebalo da pokuša da uspostavi prijateljsku, otvorenu atmosferu koja učesnicima pokazuje da će im pomoći da nauče.

➢ Podesite ozbiljnost sadržaja. Nivo tenzije mora biti prilagođen da zadovolji nivo važnosti teme o kojoj se diskutuje. Ako materijal ima visok nivo važnosti, na času bi trebalo da bude uspostavljen viši nivo ozbiljnosti.

➢ Podesite odgovarajući nivo težine. Stepen težine potrebno je postaviti dovoljno visoko da učesnicima predstavlja izazov, ali ne toliko visoko da ih frustrira preopterećenost informacijama. Predavanje bi trebalo da predvidi i nagradi učešće, kulminirajući uspehom.

➢ Odrasli su takođe motivisani prilikom da se sretnu i druže sa drugima u sličnom kontekstu. Važan motiv za odrasle je sposobnost da se povežu, stiču kontakte i resurse, i razmene informacije i ideje sa drugim profesionalcima.

2. Jačanje

Jačanje je veoma neophodan deo procesa nastave/učenja; jačanjem, moderator podstiče pravilne oblike ponašanja i rezultata. Jačanje bi trebalo da bude deo procesa nastave/učenja, kako bi bilo obezbeđeno korektno ponašanje. Potrebno je da ga moderatori koriste često i redovno na početku procesa kako bi polaznicima pomogli da zapamte ono što su naučili i ohrabrili ih da učestvuju u učenju. Jačanje uključuje i verbalno i neverbalno ponašanje. Kad god neko uzme učešće, bez obzira da li je odgovor „tačan“ ili ne, zahvalite mu na doprinosu. Ovo je moćan oblik jačanja i prilično brzo povećava učešće. Potrebno je saslušati i polaznike koji koriste neprikladni humor ili izražavaju neprijateljski stav prema diskusiji o toj temi, i ohrabriti ih da razmotre alternativne tačke gledišta bez isključivanja iz razgovora. Ojačajte njihovo učešće, a ne negativne komentare.

Sledi predlog za jačanje na početku obuke:

➢ Kad god učesnik dobrovoljno da odgovor, dajte mu/joj kartu za kartanje. Dok delite karte, i drugi će želeti da ih dobiju i tako će početi da daju svoj doprinos. Nastavite sve dok svaka osoba ne bude imala najmanje jednu kartu. Na kraju sesije, svakom učesniku možete dati neku sitnicu kao nagradu za učešće, dok karte za kartanje izazivaju iščekivanje jer se ljudi pitaju šta je njihov cilj.

➢ Jačanje može biti i neverbalno. Koristite otvorenu, prijateljsku gestikulaciju kako biste podstakli učešće. Obradujte se zbog nečijeg doprinosa da podstaknete više ljudi da govore. Zamolite učesnike da se nadovežu na doprinose drugih.

75

3. Pamćenje nau čenog

Kako bi imali koristi od učenja učesnici moraju da upamte informacije sa časova. Ako znaju da će koristiti materijal ubrzo nakon treninga, motivacija za pamćenje se povećava. Oni takođe moraju da razumeju informacije i da budu u mogućnosti da ih tumače i primenjuju. Razumevanje podrazumeva sposobnost da pokažu kako su savladali informacije i povećava njihovu sposobnost da u budućnosti bolje zaštite žene žrtve nasilja.

Na pamćenje učesnika direktno utiče koliko će imati prakse tokom procesa učenja. Moderatori bi trebalo da naglašavaju pamćenje i primenu. Nakon što učesnici pokažu tačan (željeni) rezultat, potrebno ih je podstaći da vežbaju kako bi održali željeni učinak. Distribuirana praksa ima efekat sličan naizmeničnom jačanju.

4. Koriš ćenje materijala/nau čenog u realnom okruženju

Transfer učenja rezultat je obuke – to je sposobnost korišćenja informacija sa predavanja na kursu, ali u novom okruženju.

Pored toga, učesnicima je potrebno i konkretno saznanje o sopstvenim rezultatima (povratna informacija). Povratna informacija mora biti specifična, a ne uopštena. Učesnici takođe moraju i da vide nagradu za učenje. Nagrada ne mora da bude monetarna; to može biti jednostavno demonstracija koristi koju je moguće ostvariti od učenja tog materijala. Najzad, učesnik mora da bude zainteresovan za ovu temu. Interesovanje je direktno povezano sa nagradom. Odrasli moraju da vide korist od učenja kako bi bili motivisani da uče o toj temi.

Korišćenje studija slučaja i igranja uloga na teme kao što su razgovori sa žrtvama, pomoći će učesnicima da vide kako upotreba novih tehnika može dovesti do tačnijih i detaljnijih izjava i jačih dokaza po kojima istražitelji mogu da postupaju.

F. Principi delotvorne obuke

Kako bi bili delotvorni predavači/edukatori odraslih, potrebno je da moderatori:

Učine učenje relevantnim. Povežite svoje predavanje s onim što učesnici već znaju. Koristite realne primere koji su u skladu sa uzrastom, iskustvom i interesovanjem učesnika iz policije. Najbolji način da to uradite jeste da od grupe zatražite primere kada se pojavi potreba za tim. Jedna od najvažnijih veština dobrog moderatora je postavljanje pitanja, a ne davanje informacija.

Održe ljude aktivnim. Pravilo je da se na svakih približno 20–30 minuta izvrši promena tempa ili aktivnosti. Odrasli, naročito pripadnici policije, navikli su na razne aktivnosti tokom redovnog radnog dana i kapacitet njihove pažnje zavisi od tog varijeteta.

Obezbede mogućnosti za praktičan rad. Igranje uloga, simulacija, diskusija, studija slučaja – ove aktivnosti pružaju priliku učesnicima da vežbaju teoriju ili veštinu koju su upravo naučili. Odgovori u vezi sa ovim aktivnostima pružaju mogućnost za povratne informacije i proširenje znanja. Neki veoma delotvorni moderatori mogu da pređu na igranje uloga kao deo sprovođenja sadržaja radionice. Kada učesnik predstavi problem ili pitanje, umesto odgovora moderator će nesmetano preći na igru uloga kako bi mu odmah pružio iskustvo izlaženja na kraj sa predstavljenim problemom.

76

Sprovedu obuku u neformalnom okruženju. Izaberite raspored sedenja koji će učesnicima omogućiti da se međusobno lako vide i komuniciraju. Okrugli stolovi, stolovi U-oblika i stolovi u kvadrat dobro funkcionišu, u zavisnosti od veličine grupe. Raspored kao u učionici i pozorišni raspored sedišta su najformalniji i stvaraju okruženje u kojem je moderator u centru, i najmanje su delotvorni u obezbeđenju nesmetanog učenja.

S obzirom na težište ovog programa, njegov značaj i osetljivost, najmanje je prikladan format sedenja kao u gledalištu pozorišta. Korišćenje studija slučaja i vežbi u ovom nastavnom planu i programu sugeriše da su male grupe za okruglim stolovima najprikladniji stil, ako ih je moguće organizovati.

Obezbede raznovrsnost i humor. Učenje odraslih u direktnom je odnosu sa količinom zabave koju pronalaze u njemu. Koristite sredstva za podsticanje energije i otvaranje diskusije, kako biste učesnicima omogućili opuštenu interakciju i povezivanje. Možda se čini da u temi nasilja nad ženama nema prostora za humor, ali čak i u radionici sa takvim ozbiljnim sadržajem ima mesta za lakoću i humor, dokle god su prikladni i puni uvažavanja. Humor možete koristiti za međusobno povezivanje učesnika, za uvođenje teme ili prelazak sa jednog na drugi modul.

Budu moderatori procesa učenja. Pre nego što učesnicima bilo šta kažete, pitajte ih šta već znaju o datoj temi. Neka rade u grupi. Vi možete biti odgovorni za svaku propuštenu informaciju ili grešku u odgovorima. Usmeravajte ih, nemojte ih terati. Vodite ih i dajte im naznake, ali im ne govorite šta da rade.

Obaveste učesnike o ciljevima učenja. Odrasli ne vole iznenađenja u obuci, jer ne žele da rizikuju da se obrukaju ili da ih uhvate nespremne. Temeljno objasnite sve ciljeve i uverite se da su jasno razumeli vaša uputstva i sugestije. Proverite sa učesnicima koliko se prijatno osećaju u vezi sa svim procesima koje ćete koristiti i uverite ih kako uvek mogu da „preskoče“ taj deo obuke ako se ne osećaju prijatno.

Daju i traže povratne informacije. Pitajte učesnike o njihovim mišljenjima i idejama. Šta su naučili? Kako će primeniti informacije na terenu kao policajci? Šta će od onoga što su naučili odmah iskoristiti? Umetnost postavljanja pitanja odlika je odlične povratne interakcije.

Koriste ponavljanje. Ponovite ideju koristeći različite modalitete učenja. Ponavljanje pruža upoznatost sa temom, što dovodi do prenošenja i veće šanse da učesnici koriste informacije kada se vrate na svoja radna mesta.

G. Uloga moderatora

Uloga moderatora je da pomogne grupi da ostvari ciljeve učenja za program obuke. Ovo se postiže različitim tehnikama i taj se cilj ostvaruje i kroz samog moderatora.

Utisak koji moderator ostavlja na učesnike isto je tako važan kao i kreiranje obuke i sadržaja. Moderator je kanal kroz koji se poruka saopštava tako da njegov/njen pristup, izgled i ponašanje mogu doprineti uspehu programa obuke.

Misija moderatora je da nauči druge. On/ona mora da predaje vođstvom i primerom. Moderator uvek oblikuje, za govornicom i van nje. Bez obzira na to da li je svestan toga ili ne, učesnici ga stalno posmatraju sa tendencijom da slede njegov primer.

77

Moderator mora da izgleda profesionalno, odgovarajuće svojoj ulozi, i da odaje utisak kako se oseća udobno i opušteno. Ako je nošenje uniforme norma za grupu, jednako formalni izgled prikladan je i za moderatora.

Potrebno je da moderator u svakom trenutku izražava poštovanje i ozbiljan i posvećen pristup temi, podstičući na taj način sličan stav i kod učesnika.

Uloga moderatora takođe obuhvata:

➢ da polaznicima dâ odgovor na pitanje samo ako oni sami ne mogu da ga pronađu;

➢ podsticanje ponavljanja i vežbanja koje učenje čini stalnim;

➢ razumevanje da se stavovi ne uče, već bivaju prihvaćeni;

➢ uključivanje učesnika za postizanje maksimalnih rezultata;

➢ ocenjivanje rezultata za stalno unapređenje; i

➢ korišćenje literature koja dopunjuje i jača učenje.

Moderator je vešt prezenter koji prethodno razvijeni sadržaj nudi polaznicima na zabavan i zanimljiv način.

Moderator u nastavi primenjuje principe učenja odraslih. On/ona zna da ljudi uče na različite načine i može da bira, planira, ostvari i proceni delotvornost odgovarajućih aktivnosti učenja.

Uloga moderatora obuhvata i demonstraciju delotvorne upotrebe niza nastavnih metoda, kao i nastavnih veština aktivnog slušanja, upotrebe tišine, upotrebe pitanja, otkrića/učenja na osnovu aktivnosti, povratnih informacija, razmišljanja i rezimiranja.

H. Priprema za predavanje

Pre nego što počnete sesiju, proverite da li su vam svi potrebni materijali i oprema pri ruci i u ispravnom stanju. Preporučljivo je da stignete najmanje sat vremena pre početka sesije, kako biste bili spremni za svaku nepredviđenu situaciju. Evo primera spiska materijala i opreme koji vam mogu biti potrebni:

➢ blok za beleške i olovka za svakog učesnika;

➢ table sa listovima;

➢ papir formata A4;

➢ projektor;

➢ rezač;

➢ radna sveska za svakog učesnika;

➢ značke sa imenima ili stona kartica sa imenom za svakog učesnika;

➢ udobne stolice, ako je moguće, i prijateljski organizovan raspored sedenja;

➢ sale za odvajanje u manje grupe u neposrednoj blizini ili velike sale u koje možete da smestite najmanje četiri male grupe;

78

➢ dnevni red za svakog učesnika;

➢ video-oprema ako je potrebna;

➢ dovoljno osvetljenje prostora;

➢ stalci sa dovoljnom količinom papira;

➢ izbor živopisnih markera;

➢ voda i čaše;

➢ beleške za nastavu; i

➢ kopije materijala.

Budite potpuno pripremljeni i sve namestite pre nego što učesnici stignu. Od trenutka kada pristigne prvi učesnik, potrebno je da pažnju usredsredite na njih, a ne na pripreme. To je trenutak da im pomognete da se osećaju udobno u svom novom okruženju za učenje.

Odvojite trenutak za pozitivni unutrašnji razgovor. Postavite mentalne ciljeve za kvalitet radionice i za sopstvenu interakciju sa učesnicima. Nekoliko puta duboko udahnite i otvorite svoj um i srce jednom divnom iskustvu. Ovo je i trenutak da prođete kroz ključne tačke. Budite sigurni da znate kako ćete otvoriti radionicu i da ste u potpunosti upoznati sa načinom na koji želite da teče. Budite spremni za posebne osetljivosti i lična iskustva u vezi sa temom kod nekih učesnika.

I. Početak i završetak svakog nastavnog dana

Kao što je već pomenuto, podstičemo moderatore da svaki dan stignu dosta pre učesnika. Ovo moderatoru daje vremena da pripremi ili postavi materijal, distribuira materijal koji deli učesnicima, po potrebi organizuje nameštaj u učionici, izvrši proveru sve audio-vizuelne opreme i bude spreman da pozdravi učesnike kako budu pristizali.

Podstičemo moderatore da na početku svakog dana obuke:

➢ zamole učesnike da se ukratko predstave (na početku prvog dana); predstavljanje može da obuhvati ime, agenciju i lokaciju zadatka, dužinu policijskog staža i lični cilj učenja u vezi sa tom obukom;

➢ izlože plan i prodiskutuju o ciljevima učenja za određeni modul ili dan;

➢ sa učesnicima provere da li postoje neka otvorena pitanja, problemi ili zabrinutosti od prethodnog modula ili dana;

➢ orijentišu učesnike u odnosu na planirani raspored za modul ili dan, uključujući i vreme za pauze i planirano vreme kada bi taj dan/lekcija trebalo da se završi;

➢ kažu učesnicima gde mogu da nađu toalete, izlaze i prostore za pušenje (ako je izvodljivo); i

➢ zatraže od učesnika da pomenu jednu stvar koja se po njima izdvojila prethodnog dana.

79

Podstičemo moderatore da na kraju svakog dana obuke:

➢ analiziraju ono što je najvažnije od naučenog tog dana; ovo može biti u obliku vođene diskusije i trebalo bi da bude zabeleženo na papire na tabli, na kojima učesnici sami identifikuju ključne tačke učenja tog dana/lekcije;

➢ provere sa učesnicima da li postoje nerešena pitanja, problemi ili zabrinutosti u vezi sa tim danom/lekcijom;

➢ orijentišu učesnike u odnosu na raspored i teme koje će biti pokrivene narednog dana; i

➢ ako je moguće, učesnicima predstave način na koji će kontaktirati sa nastavnim timom nakon završetka obuke ukoliko imaju bilo kakva dodatna pitanja.

Dobar moderator je dobro pripremljen, dobro upoznat sa materijalom, sluša i poštuje pojedince i grupe, i stalno traži prilike da učesnike aktivno uključi u proces učenja.

80

Aneks IV. Osnovni podaci o mentalnom zdravlju i srodnim pitanjima u zatvorima A. Vrste dijagnoza

B Simptomi mentalnog poremećaja

C. Sprečavanje i rešavanje problema mentalnog zdravlja u zatvoru

A. Vrste dijagnoza

Sistematski pregled nakon prijema u zatvor od ključnog je značaja za identifikovanje problema sa mentalnim zdravljem i obezbeđenje najadekvatnije terapije i najbolje moguće pažnje zatvorenicama.

Glavne vrste dijagnoza uključuju ona stanja koja se mogu kontrolisati psihoaktivnim lekovima i ona kod kojih to nije moguće. Prema podacima iz Dijagnostičko-statističkog priručnika Američkog društva za psihologiju, prvi tip stanja obuhvata šizofreniju, psihoze, bipolarni poremećaj i mnoge druge. Drugi tip uključuje poremećaje ličnosti, koji mogu biti granični, narcisoidni, histrionični (emocije koje zahtevaju prekomernu pažnju) ili antisocijalni (psihopatija, nedostatak empatije i odsustvo straha). Iako lekovi ne mogu da kontrolišu ove poremećaje, neki od njih mogu da ublaže određene simptome.

U velikom broju slučajeva, zatvorenici se suočavaju sa nekoliko mentalnih poremećaja istovremeno. Na primer, pacijentu se može dijagnostikovati zaostatak u razvoju (izazvan nepravilnim rastom mozga) i mentalna bolest (eventualno prouzrokovana povredom koja je ugrozila rast mozga). Ovo je slučaj dvostruke dijagnoze, koji se razlikuje od istovremene ili paralelne. Primer ove druge dijagnoze nalazimo kod pacijenata koji se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja, kao i narkomanijom. Oni često idu zajedno s obzirom na to da ljudi sa mentalnim bolestima imaju tendenciju prestanka uzimanja lekova i samostalne terapije drogom.

Postoji veliki broj razloga što su problemi sa mentalnim zdravljem rasprostranjeni u zatvorima. Na primer, među zatvorenicima preovlađuju istorije trauma delom i zbog toga što ovi poremećaji prouzrokuju porast antisocijalnog ponašanja koje može dovesti do dela koja su predmet optužbi. Poremećaji se manifestuju kroz promene raspoloženja, bes i neprijateljsko ponašanje koji mogu postati ekstremni i iracionalni (bez vidljivog okidača), pa čak i eksplozivni bes (kojim se teško upravlja), što ovim osobama otežava život, kao i život drugih sa njima.

Pojavu mentalnih bolesti određuju dva glavna faktora. Prvi je genetska predispozicija. Dokazano je da neispravni ili oštećeni gen koji može biti nasledan igra važnu ulogu u poremećajima kao što je šizofrenija. Ovu narav nije moguće promeniti, ali se neće kod svih ljudi sa takvom predispozicijom razviti mentalna bolest. Drugi faktor je događaj ili situacija u životu mlade osobe koja predstavlja okidač (u kasnoj adolescenciji / ranim dvadesetim) koji može dovesti do mentalne bolesti.

Primer mentalne bolesti primećene kod zatvorenika jeste fetalni alkoholni spektar poremećaja (fetal alcohol spectrum disorder – FASD). Izaziva ga konzumiranje alkohola

81

(u kombinaciji sa narkoticima) od strane majke tokom trudnoće, zajedno sa stresom i lošom ishranom. U mozgu pacijenata sa ovim poremećajem čeoni režanj, koji ima važnu ulogu u ličnosti osobe, slabo je razvijen. Čest simptom je konfabulacija: pacijent počinje da priča priču, ali meša različite događaje i dane na nekoherentan način koji nema nikakvog smisla. Važno je shvatiti da ti ljudi ne lažu, iako nam tako deluje. Umesto kažnjavanja, efikasniji pristup tom poremećaju je pružanje pomoći tim osobama da utvrde činjenice i stvore smislenu priču. Ljudi koji pate od ovog poremećaja mogu biti izmanipulisani i iskorišćeni od strane drugih, jer imaju tendenciju da rade stvari bez brige o posledicama. Oni se ne pitaju kakve mogu biti posledice pre nego što nešto učine. Uzrok tome je nedovoljna razvijenost dela mozga koji razume posledično ponašanje.

B. Simptomi mentalnog poreme ćaja

Mnoštvo simptoma javlja se u različitim fazama mentalnih poremećaja. Zatvorsko osoblje trebalo bi da bude upoznato sa najčešćim problemima u ponašanju koji su pokazatelji teškoća sa mentalnim zdravljem, kako bi na njih odgovorilo adekvatno i blagovremeno. Važno je izbeći predrasude i pristrasnosti koje nisu zasnovane na naučnim dokazima. Na primer, ljudi koji pate od depresije često ne plaču. Neophodno je sagledati situaciju izvan okvira i posebno se fokusirati na ono što nije normalno za svakog pojedinačnog zatvorenika. Sledeća ponašanja često predstavljaju simptome mentalnog poremećaja:

(a) bes i neprijateljsko ponašanje;

(b) eksplozivni bes i promene raspoloženja;

(c) niska koncentracija, „lutanje“ pažnje ili slabo pamćenje;

(d) detaljno razmatranje problema, žaljenje ili umišljene pretnje ili uvrede;

(e) preterana osetljivost na zvuke, svetlost itd., hiperosetljivost;

(f) pogoršanje (ne)održavanja lične higijene;

(g) prenaglašene uspomene na prethodna iskustva;

(h) prenaglašena emotivna reakcija na događaje, ili suprotno – ravnodušnost;

(i) gubitak vremena;

(j) izolacija;

(k) klaćenje u sedećem ili u stajaćem položaju;

(l) izbegavanje pogleda ili prazan pogled;

(m) poremećaj sna – previše ili premalo;

(n) letargija ili hiperaktivnost; i

(o) znojenje, crvenilo, brzo i plitko disanje.

82

C. Sprečavanje i rešavanje problema mentalnog zdravlja u

zatvoru

Delotvorna prevencija zahteva stalno posmatranje i detaljno dokumentovanje medicinsko-socijalne anamneze zatvorenika. Takva dokumentacija omogućava izradu jasnog profila problema, koji će takođe pomoći u razvoju društvenog odgovora i odgovora zajednice na veće probleme izvan konteksta zatvora. Pored znanja i razumevanja mogućih simptoma mentalnih poremećaja, zatvorsko osoblje bi trebalo da obrati pažnju i na promene u ponašanju pojedinih zatvorenika, i da bude svesno problema kao što su godišnjice traumatičnih događaja koje su doživeli ili informacije koje su izneli drugi zatvorenici.

Zatvorsko osoblje trebalo bi da bude obučeno kako bi odmah i na odgovarajući način odgovorilo na incidente izazvane problemima sa mentalnim zdravljem. Ključno je da zatvorsko osoblje bude sposobno da posmatra pojedinačne zatvorenike, identifikuje moguće simptome ili ustanovi da li se postojeći mentalni poremećaj pogoršava. Odgovori zatvorskog osoblja ne bi trebalo da izazivaju neželjeno ponašanje zatvorenika u smislu preterane reakcije ili korišćenja prekomerne sile, usled nedostatka razumevanja ili sopstvenog emocionalnog stresa. Na primer, anksioznost može biti uočena kad osoba počne da se znoji i prvi korak bio bi navesti je da kontroliše disanje kako bi smanjila anksioznost. Zatvorenicima koji već imaju dijagnozu nekog mentalnog poremećaja stanje može biti pogoršano usled prestanka uzimanja lekova.

Zatvorsko osoblje ima takođe važnu ulogu i u lečenju na duži rok. Ovo prevazilazi isključivo obezbeđenje uzimanja terapije prepisane od strane zdravstvenih radnika na vreme. Zatvorsko osoblje može da pomogne pacijentima u važnom procesu učenja upravljanja fiziološkim reakcijama tela, na primer tako što će ih smiriti ili omogućiti druge fizičke aktivnosti. Pravilno obučeno osoblje može objasniti pacijentu šta se dešava sa njegovim telom kako bi mu pomoglo da upravlja nivoom stresa i izbegne napade panike. Objašnjenje veština smanjenja stresa koje su kulturološki odgovarajuće može da pomogne zatvorenicima u upravljanju i ublažavanju njihovog mentalnog poremećaja.

Svaka mera koja ublažava osećaj bespomoćnosti kod zatvorenika može biti od pomoći. Nasuprot tome, povlačenje terapijske topline može imati suprotan efekat i potrebno je da zatvorsko osoblje bude veoma oprezno u ovakvom slučaju. Još jedna korisna tehnika je i omogućavanje rutine spavanja, koja obezbeđuje red u pripremi i odlasku u krevet i pomaže da se uspori bioritam i pripremi se za spavanje. Obezbeđenje male površine koja će služiti kao bašta za uzgajanje biljaka za čajeve još jedna je jeftina opcija koja zatvorenicima omogućava da popiju šolju biljnog čaja pre spavanja. Podučavanje zatvorenika meditaciji, jogi i drugim sličnim tehnikama dokazalo se kao korisno u mnogim slučajevima. Posvećivanje pažnje ishrani, učenje zatvorenika vežbama i rutinama takođe su veoma važni. Zatvorenici sa mentalnim poremećajima moraju imati osećaj uspeha bez obzira na to koliko je mali.

83

1. Odgovori na psihoze i sumanute misli

Čuju glasove, sjajni pod izgleda im kao vodena površina, prestravljeni su naizgled nebitnim stvarima, osećaju strah da će biti otrovani, ubijeni, povređeni. Vide pretnju tamo gde je nema. Morate ih ukloniti od svega što izaziva takvu reakciju, ne protivrečite im i ne potvrđujte ništa, samo ih odvedite negde gde se osećaju zaštićeno i smirite ih. Mogu da iskuse povećanu osetljivost na spoljašnje stimulanse (sluh, miris, itd.) koji mogu povećati rizik od samoubistva ili samopovređivanja zbog povećane osetljivosti, ili podsećanja na neku neprijatnu situaciju.

Postoji veza između stresa i mentalnog zdravlja. Miris je jak okidač (hrana, parfem, itd.) anksioznosti (npr. parfem silovatelja). Informacije o mirisu obrađuju se u centralnom delu mozga (limbički sistem), koji se ne koristi za razmišljanje tako da je reakcija momentalna i iskonska. Sačekajte da se spusti nivo stresa i objasnite da je reakcija izazvana sećanjem, i da se to ne dešava u ovom trenutku.

Kako ovo sprečiti: obezbedite doslednost u uzimanju lekova (uzimanje i gutanje); pazite se prevara (sakrivanje pilule u obrazu, kako bi je kasnije prodali). Jedna pilula (antidepresiv ili psihotropni lek) neće promeniti mnogo; nekima je potrebno do tri nedelje da dostignu terapeutske doze u telu. Može proći izvesno vreme dok im ne bude bolje. Ako su zatvorenici na detoksikaciji tokom odvikavanja od droge, može proći i dve godine dok se biohemija mozga ponovo ne stabilizuje. Lečenje od alkohola teško je i opasno. Teški kokainski zavisnici možda nikada neće ponovo stabilizovati centre koji regulišu depresiju/sreću i možda će im biti neophodni doživotni antidepresivi. Lekovi protiv anksioznosti deluju brzo.

2. Odgovori na samopovre đivanje

Među najčešćim oblicima samopovređivanja je samopovređivanje sečenjem ili paljenjem. Ono kod čoveka izaziva ogromno olakšanje slično oduševljenju kod trkača. Ljudi koji su pod velikim stresom shvate da spaljivanjem ili sečenjem njihovo telo luči endorfin i da se osećaju bolje. Oni takođe uče jedni od drugih (kopiraju jedni druge). Ukoliko se trauma dogodila u detinjstvu, deca uče da se ograde (da ne budu tu). Kao odrasli razviće sposobnost da se ni ne osećaju živima, jer su negde drugde i to je veoma neprijatno. Stoga se putem samopovređivanja osećaju prisutno ovde i sada i osećaju se živima. Sečenje je veoma opasno, posebno ako preseku arteriju (biohazard, opasnost od HIV, hepatitisa C, itd., potreba za hitnom operacijom kako bi krvarenje bilo zaustavljeno). Udaranje glavom verovatno je najopasnije. Često udaranje glavom o tvrdi zid uzrokuje oštećenje mozga i dugoročne intelektualne poteškoće.

Postoje i drugi opasni oblici samopovređivanja. Neke osobe gutaju predmete, što može biti veoma opasno, pogotovo ako su u pitanju baterije koje moraju odmah da budu uklonjene jer mogu pući u telu izazivajući smrt. Drugi vezuju vrpce oko vrata, što može dovesti do smrti, možda čak i nenamerne, uzrokovane gubitkom svesti. Poremećaji u ishrani predstavljaju još jedan važan problem koji se često javlja kod žena i gej muškaraca, koji mogu praktikovati ekstremno izgladnjivanje ili bulimiju. S druge strane, prejedanje može biti problem za žene sa istorijom seksualnog zlostavljanja i može se javiti zajedno sa lošom ličnom higijenom. Čupanje kose, grebanje kože, grickanje noktiju

84

dok ne prokrvare znaci su mentalnog poremećaja, kao i upotrebe narkotika (npr. amfetamina, metamfetamina, kreka).

Ponekad se samopovređivanje ponavlja u određenom periodu godine i važno je identifikovati događaj koji ga je izazvao (npr. žrtva grupnog silovanja koja pokušava da se spali svake godine u vreme rođenja svog sina koji je bio rezultat tog silovanja). Kod ovih problema postoji faktor zaraze, pa bi trebalo voditi računa da se izbegne fenomen inspiracije na ta dela u široj populaciji zatvorenika, što može dovesti do daljih slučajeva samopovređivanja i samoubistva. Međutim, izolacija bi bila kontraproduktivna i nije odgovarajući odgovor.

O ovim problemima može biti teško pričati, ali je važno ostati smiren i razgovarati sa ljudima koji se samopovređuju. Ovo je posebno važno ako je situacija alarmantna, jer će u suprotnom štetno ponašanje biti pogoršano. Možda nije korisno raspitivati se za razloge ovakvog ponašanja i bilo bi mnogo delotvornije reagovati na događaje brzo i klinički i ostaviti terapeutsku intervenciju za trenutak kada se kriza smiri. Događaji koji ugrožavaju život zahtevaju neposrednu reakciju. Nakon toga, važno je sprovesti ispitivanje s obzirom na to da su ove situacije traumatične i za zatvorsko osoblje.

Zatvorenici se mogu osećati bespomoćno i to osećanje je pojačano zatvorskom rutinom. Međutim, može se naučiti preuzimanje kontrole nad nekim aspektima života. Na primer, osoblje ih može uključiti u odlučivanje o rekreativnim aktivnostima ili zanatima i u njihovu organizaciju. Ovi programi moraju biti prilagođeni lokalnoj kulturi i mogu biti slični, ali ne isti u svakoj zemlji.

Važno je i korisno identifikovati konkretnu drogu koju zatvorenica koristi, jer će to otkriti bolne simptome koje pokušava da olakša. Zatvorsko osoblje može identifikovati odgovarajuće tehnike upravljanja stresom koje će imitirati dejstvo pojedine kategorije droga (opijati, kanabinoidi, kokain, itd.). Tehnike nikad nisu jednako delotvorne kao droga, ali pomažu i nisu skupe. Na primer, zatvorenicima zavisnim od kreka/kokaina trebalo bi obezbediti dosta fizičke aktivnosti i sporta, dok su zavisnicima od opijata potrebne tehnike opuštanja kako bi smirili anksioznost.

D. Značaj zdravstvenih usluga i zdravstvenog vaspitanja

Zatvorenice često imaju veće potrebe za primarnom zdravstvenom zaštitom u odnosu na muškarce. Pored rodno specifičnih zdravstvenih problema žene, posebno one iz ekonomski i socijalno ugroženih sredina, mogu bolovati od bolesti koje su ostale nelečene pre dolaska u zatvor zbog diskriminacije u pristupu zdravstvenoj zaštiti u zajednici.

Zatvor je često dragocena prilika i mesto edukacije i intervencije u slučaju opasnih životnih stilova i prakse. Iskustvo pokazuje da veliki broj zatvorenica ceni mogućnost da nauči i napravi nov izbor u životu, kao i da odustane od droga i nasilja. O zdravijim prestupnicama lakše je voditi računa i predstavljaju manje finansijsko opterećenje zatvorskoj upravi.

Žene primljene u zatvor češće pate od problema sa mentalnim zdravljem nego muškarci, što je često rezultat prethodnog porodičnog nasilja, fizičkog i seksualnog zlostavljanja.

85

Zaštita mentalnog zdravlja pružena zatvorenicama trebalo bi da bude rodno osetljiva i interdisciplinarna, kao i da uzima u obzir stres, uznemirenost i depresiju zbog izolacije, i odvajanja od dece, porodice i zajednice. Bangkočko pravilo br. 12 izričito naglašava da bi terapija trebalo da bude individualizovana sa ciljem da odgovori na probleme koji izazivaju uznemirenost, depresiju, kao i psihijatrijske probleme, na osnovu integrisanog i holističkog pristupa koji uključuje savetovanje, psihosocijalnu podršku i lekove, ukoliko je to potrebno.

Stvarnost je u velikom broju zatvora nažalost takva da se sprovodi lečenje simptoma umesto uzroka koji dovode do problema u vezi sa mentalnim zdravljem. Prečesto se dešava da se prepisuju lekovi za depresiju umesto da bude pružena individualna psihosocijalna podrška i edukacija na temu kontrolisanja simptoma. Savetovanje i lečenje ne bi trebalo da budu samo za zatvorenice koje već služe kaznu, već i za one u pritvoru. Međutim, dugoročni terapijski programi mogu početi samo ako je žena osuđena, zbog čega očekuje da će duži vremenski period ostati u zatvoru. Gde je to moguće i prikladno, trebalo bi razmotriti lečenje u zajednici, uz adekvatne mere bezbednosti, uzimajući u obzir i negativni uticaj zatvora na mentalno zdravlje.

Najbolja opcija je obezbeđenje medicinskog lečenja u bolnici van zatvora. Ako to nije moguće, edukacija je veoma važna, kako za zatvorsko osoblje tako i za zatvorenice. Pored mentalnog zdravlja važno je pružiti i informacije, edukaciju i informativne materijale o zaraznim bolestima kako bi obolelima bila pružena pomoć u smislu da znaju kako da bolest NE prenesu, i onima koji brinu o njima da znaju kako da je izbegnu. Mnogi ne znaju važne činjenice ili veruju u neistinite mitove/predrasude o ovim bolestima. Na primer, možda nisu svesni činjenice da deljenje ličnih sredstava za higijenu povećava rizik od infekcije. Korišćenje istih brijača, grickalica za nokte i četkica za zube predstavlja opasnost za prenošenje hepatitisa C. Menstrualna krv može sadržati virus hepatitisa C, koji u krvi opstaje duže van tela nego HIV. Štaviše, postoji više sojeva hepatitisa C i HIV, pa neke osobe koje koriste drogu imaju u sebi više tih sojeva. Mora se obezbediti pridržavanje terapije od strane tih osoba, kako bi bilo izbegnuto povećanje opterećenja virusom.

Uvreženi mitovi o HIV/sidi

Mit: Trudnica zaražena HIV uvek će roditi HIV pozitivnu bebu Istina: Bez ikakve terapije, majke zaražene HIV prenose HIV na svoju novorođenčad u oko 25% slučajeva. Međutim, uz savremenu terapiju, ova stopa pala je na ispod 2%. Videti bilten 611 za više informacija o HIV i trudnoći. Mit: Danas lekovi mogu izlečiti sidu. Nije strašno ako se zarazite. Istina: Najnoviji lekovi smanjili su stopu smrtnosti od side za oko 80% i lakše ih je podneti nego ikada. Međutim, oni i dalje imaju neželjene efekte, veoma su skupi i moraju se uzimati svakodnevno do kraja života. Ako propustite previše doza, HIV može da razvije otpornost na lekove koje uzimate (videti bilten 126) i mogu da izgube delotvornost. U ovom trenutku ne postoji lek za HIV, mada smo dosta napredovali u njegovom lečenju. Uz današnju medicinu ljudi mogu da smanje opterećenje virusom

86

(količinu HIV u krvi) do te tačke da postaje neprimetno. Imati neprimetno opterećenje virusom pomaže u sprečavanju side i drugih oportunističkih infekcija. Istraživanja se konstantno sprovode i mogu nas dovesti do novih terapija i novih načina prevencije HIV. Ljudi zaraženi HIV takođe imaju porodice i veze koji im donose veliku radost. Mnogi od njih i dalje rade uprkos bolesti. Ukratko, ljudi žive ispunjene živote sa HIV i sidom, ali lek još ne postoji. Mit: Ne mogu da dobijem HIV prilikom tetoviranja ili pirsinga. Istina: HIV je moguće dobiti i prilikom tetoviranja ili pirsinga ukoliko korišćeni pribor nije pravilno sterilisan između klijenata. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CKPB) navodi da bi alatke koje seku kožu morale biti iskorišćene samo jednom, a zatim bačene, ili sterilisane između dve upotrebe. Pre nego što uradite tetovažu ili pirsing, postavite prava pitanja. Saznajte koje korake osoblje preduzima radi sprečavanja prenošenja HIV i drugih infekcija kao što su hepatitis B i hepatitis C. Takođe možete nazvati lokalnu zdravstvenu ustanovu i pitati na koji način bi studiji za tetovaže trebalo da sterilišu pribor. Za svakog klijenta trebalo bi koristiti novu iglu. Mit: Sigurno bih primetila da muškarac sa kojim sam bila ima HIV. Istina: Nekada je potrebno 10 godina da se pojave simptomi HIV. To se naziva periodom latentnosti. Može proći dug vremenski period u kojem osoba sa HIV ne pokazuje nikakve simptome ili znake bolesti. Dosledna i pravilna upotreba kondoma veoma je efikasna u sprečavanju prenošenja HIV seksualnim putem. Muški i ženski kondomi su jedini preparati koji će ujedno smanjiti prenos HIV i drugih polno prenosivih bolesti, kao i sprečiti neželjenu trudnoću (videti Stav UN). Mit: Pošto sam HIV pozitivna, ako ostanem trudna preneću bolest svom nerođenom detetu. Istina: Žena koja zna da je zaražena HIV u ranoj trudnoći i leči se, ima oko 2 odsto šanse da rodi dete sa HIV. Bez terapije, 15–25% HIV-pozitivnih majki koje ne doje, zaraziće svoju decu tokom trudnoće ili porođaja. Dojenjem se rizik od prenošenja HIV uvećava. Majke koje znaju da su zaražene HIV trebalo bi da tokom dojenja primaju antiretroviralne intervencije ili da u potpunosti izbegnu dojenje (videti smernice UN o HIV i ishrani odojčadi) Mit: I partner i ja imamo HIV. Ne moramo da koristimo kondome. Istina: Ovo nije tačno. I dalje bi trebalo da praktikujete bezbedan seks. Imajte na umu da postoje različiti sojevi (vrste) HIV. Čak i ako imate HIV, možete biti inficirani različitim tipom u odnosu na onaj koji već imate. Mogli biste se inficirati sojevima HIV otpornim na lekove i to bi otežalo delotvornost terapije. Budite sigurni koristeći kondom prilikom bilo koje vrste seksa. Mit: Imam HIV. Ne bi trebalo da počnem sa terapijom dok bolest ne postane ozbiljna. Istina: Čak i kada se osećate odlično, HIV se umnožava i napada vaše telo. Kada se konačno razbolite, HIV je već oštetio vaš imuni sistem. U tom trenutku ga više ništa ne može u potpunosti vratiti u normalu. Kako biste zaštitili imuni sistem, većina stručnjaka smatra da bi trebalo da počnete sa uzimanjem lekova za HIV pre nego što se ozbiljno razbolite. Razlog je što ovi lekovi, osim što smanjuju vaše „opterećenje virusom“, tj.

87

količinu virusa u krvi, takođe smanjuju i šanse za prenošenje HIV drugima. Međutim, primanje terapije za HIV ne garantuje da nećete zaraziti druge. Redovni pregledi će pomoći vama i vašem lekaru da odaberete najbolje vreme za otpočinjanje terapije. Mit: Žene ne mogu da prenesu HIV muškarcima. Istina: Mnogo je teže da se muškarac zarazi od žene, ali se događa. HIV ne opstaje dugo van tela. Penis je izložen HIV na kraće vreme i ima manje površina preko kojih virus može ući u telo. Nasuprot tome, vagina je izložena HIV u semenoj tečnosti znatno duže i pruža mnogo veću površinu kroz koju HIV može ući u telo. Žene stoga imaju veći rizik od zaraze HIV nego muškarci. Ukoliko partner ima nelečenu seksualno prenosivu bolest, rizik od HIV je veći. Mit: HIV je isto što i sida. HIV je virus koji izaziva sidu. Za neku osobu se kaže da ima sidu kada mu/joj broj CD4 limfocita padne ispod 200, ili kada on/ona ispoljava određene simptome i znake bolesti. Osoba godinama može imati HIV bez side. Imati HIV ne znači imati sidu.

88

ANEKS V. Evaluacija za kraj radionice

U daljem tekstu dat je primer ankete evaluacije radionice koju moderator može kopirati za distribuciju i sakupljanje na kraju obuke. Svrha ove evaluacije je dobijanje povratne informacije od učesnika koja će moderatorima pomoći da lakše zadovolje potrebe budućih grupa. Ovo obuhvata povratne informacije koje se tiču sredine za učenje, pristupa i metoda predavanja, kao i materijala za učenje. U ovoj anketi, povratna informacija je anonimna.

Prilikom deljenja ankete, moderator bi trebalo da podstaknu učesnike da pruže što više konstruktivnih komentara.

Moderatori se podstiču da pažljivo pročitaju i razmotre rezultate povratnih informacija. Ove informacije mogu pomoći u poboljšanju budućih radionica i u podučavanju učesnika.

89

Evaluaciona anketa na kraju radionice

Naziv radionice: _________________________________________________________

Datum: _________________________________________________________________

Mesto: _______________________________________________________________

1. Koliko je radionica bila bitna za vaš rad? (Molimo zaokružite jedan odgovor)

nebitna bitna veoma bitna

1 2 3 4 5 6

2. Da li je sadržaj radionice ispunio sva vaša očekivanja? (Molimo zaokružite jedan odgovor)

nijedno neka većinu sva

1 2 3 4 5 6

3. Koliko je ova radionica ispunila svoje ciljeve? (Molimo zaokružite jedan odgovor)

nimalo neke većinu sve

1 2 3 4 5 6

4. U kojoj meri vam je sadržaj radionice doneo nešto novo? (Molimo zaokružite jedan odgovor)

ništa novo nešto novo uglavnom novo sve novo

1 2 3 4 5 6

5. Kako biste ocenili sledeće: (Molimo zaokružite jedan odgovor)

Veoma loše

Loše Zadovoljavajuće

Dobro Odlično

Objekat / sala za sastanke 1 2 3 4 5

Tehnička oprema (mikrofoni, vizuelna pomagala, itd.)

1 2 3 4 5

Administrativna podrška 1 2 3 4 5

Moderiranje radionice 1 2 3 4 5

Kvantitet i kvalitet pisanog materijala

1 2 3 4 5

90

6. Da li su vam pisani materijali bili dovoljni da razumete prezentacije i aktivno učestvujete u diskusijama? (Molimo zaokružite jedan odgovor)

Nedovoljni Dovoljni Odlični

1 2 3 4 5 6

7. Molimo navedite koji bi metodi obuke dalje unapredili proces učenja:

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

8. Molimo navedite za koje metode obuke smatrate da bi ih trebalo manje koristiti u budućim radionicama:

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

9. Molimo da ocenite sledeće oblasti: (Molimo zaokružite jedan odgovor)

Premalo vremena

Dovoljno vremena

Previše vremena

Predavanja 1 2 3 4 5 6

Rad u grupama 1 2 3 4 5 6

Diskusije 1 2 3 4 5 6

Razmena iskustava 1 2 3 4 5 6

Izražavanje stavova 1 2 3 4 5 6

91

10. Molimo ocenite svoje iskustvo sa moderatorom: (Molimo zaokružite jedan odgovor)

Slabo Zadovoljavajuće

Odlično

Znanje 1 2 3 4 5 6

Jasna prezentacija 1 2 3 4 5 6

Dobro moderiranje 1 2 3 4 5 6

Korišćene metode 1 2 3 4 5 6

11. Molimo opišite za koje module smatrate da su vam bili od najveće koristi pri radu:

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

12. Molimo opišite za koje module smatrate da su vam bili od najmanje koristi pri radu:

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

13. Za koje delove radionice biste voleli da je diskusija duže trajala?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

92

14. Da li je bilo drugih tema za koje mislite da su mogle biti uključene u radionicu?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

15. Molimo ostavite eventualne komentare o radionici i onome što bi moglo biti učinjeno na poboljšanju buduće radionice:

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

Hvala na učešću i komentarima!

Program obuke

Žene i zatvorverzija 1.0

SERIJA PRIRUČNIKA IZ KRIVIČNOG PRAVA

Justice SectionDivision for OperationsUnited Nations Office on Drugs and CrimeP.O. Box 5001400 ViennaAustriaE-mail: [email protected].: (+43) 1 26060 0

Jul 2

015

Program obuke Žene i zatvor · 5 Opšta kontrolna lista za predava če 1. Budite pripremljeni ....

Documents

Transcript of Program obuke Žene i zatvor · 5 Opšta kontrolna lista za predava če 1. Budite pripremljeni ....