Program Državnog Duga 2016-2018 - rks-gov.net · Program Državnog duga 2016-2018 3 Beleška...

Republika e Kosovës Republika Kosova – RepublicofKosovo

Qeveria – Vlada – Government

Ministria e Financave - MinistarstvozaFinansija - Ministryof Finance Thesari i Kosovës – Trezor Kosova - Treasury of Kosovo

Program Državnog Duga 2016-2018

Divizija za upravljanje dugovima

April, 2015

Program Državnog duga 2016-2018

2

Sadržaj

Beleška ........................................................................................................................................................................ 3

Skraćenice ................................................................................................................................................................... 4

1.0 UVOD .................................................................................................................................................................... 5

2.0 ZAKONSKI OKVIR ............................................................................................................................................ 6

2.1 Institucionalni okvir ..........................................................................................................................................7

3.0 SREDSTVA I SERVISIRANJE DRŽAVNOG DUGA ...................................................................................................... 7

3.1 Trenutni portfolijo državnog duga....................................................................................................................7

3.2 Sadržaj državnog duga .....................................................................................................................................8

3.2.1 Unutrašnji dug ...........................................................................................................................................8

3.2.2 Međunarodni dug ......................................................................................................................................9

3.3 Servisiranje državnog duga 2012-2015 Proj. ................................................................................................. 10

4.0 CILJEVI UPRAVLJANJA DUGA .............................................................................................................................. 10

5.0 UPRAVLJANJE PORTFOLIJOM DUGA ................................................................................................................... 11

5.1 Valutni rizik .................................................................................................................................................... 12

5.2 Rizik kamatne stope....................................................................................................................................... 13

5.3 Rizik re - finansiranja .................................................................................................................................... 14

6.0 POTREBA ZA FINANSIRANJEM I MOGUĆI IZVORI FINANSIRANJA ...................................................................... 16

6.1 Potreba za finansiranjem ............................................................................................................................... 16

6.2 Izvori finansiranja .......................................................................................................................................... 16

6.2.1 Unutrašnji dug ........................................................................................................................................ 16

6.2.2 Međunarodni dug ................................................................................................................................... 18

7.0 POZAJMLJIVANJE TOKOM PERIODA 2016-2018 ................................................................................................. 19

7.1 Servisiranje/refinansiranje postojećeg duga ................................................................................................. 19

7.2 Finansiranje kapitalnih projekata Vlade ........................................................................................................ 21

7.3 Finansiranje bankarskog bilansa .................................................................................................................... 22

Ankes 1: Iznos državnog duga .................................................................................................................................. 23


3

Beleška

Fiskalna godina Fiskalna godina počinje 1 Januara i završava se 31 Decembra.

Valuta u zemlji Valuta u zemlji je Evro (€)

Svi iznosi u ovom dokumentu su u valuti Euro (€) osim ako nije drugačije naglašeno.


4

Skraćenice

MAR/IDA Međunarodna agencija za razvoj

AKD Program sa MMF-om: Stand-By-Arrangement (’SBA’)

SB/WB Svetska banka

MBRI/IBRD Međunarodna banka za razvoj i izgradnju

BDP

ECB

Bruto domaći proizvod

Evropska centralna banka

CBK Centralna banka Kosova

KKC Konsolidovani kredit C

MMF/IMF Međunarodni monetarni fond

KfW Kreditanstalt für Wiederaufbau, Nemačka banka za re-izgradnju

PVD Prosećno vreme do dospeća

ZUJFO Zakon o javnim finansijama i odgovornosti

MF Ministarstvo finansija

DUD Divizija za upravljanje dugovima

PDD Program državnog duga

VK Vlada Kosova

SPR / RWA Sredstva ponderisana rizikom - Risk Weighted Assets

SOD Srednjoročni okvir dugova

SPP Specijalna prava za povlačenje

FG Fiskalna godina


5

1.0 UVOD

U skladu sa članom 15, stav 1 i 2, pod stav 2.1, 2.2, 2.3, 2.4, 2.5, 2.6, 2.7, 2.8, 2.9 i 2.10 Zakona o javnom dugu Br. 03/L-175, Ministarstvo finansija predstavlja Vladi za usvajanje i Skupštini za informisanje, Program o državnom dugu 2016-2018 (PDD 2016-2018). Program o državnom dugu 2016-2018 izrađen je u skladu sa odgovarajućim zakonodavstvom o upravljanju javnim finansijama i državnog duga, i obuhvata informacije oko zaliha i servisiranja državnih dugova tokom godina, srednjoročne ciljeve Vlade o pozajmljivanju, upravljanje rizikom državnog duga, profil vraćanja i srednjoročnu strategiju pozajmljivanja. PDD 2016-2018 je u skladu sa Makrofiskalnim okvirom (SOR 2016-2018) i ima za cilj održivost javnog duga. Glavni cilj PDD 2016-2018 je da obezbedi da budžetski deficit i finansijske potrebe Vlade i otplata duga su ispunjeni sa najnižim mogućim troškovima uvek na dozvoljenom nivou rizika

Sa nasleđenim dugom iz bivše Jugoslavije u 2009 godini koji sačinjava najveći deo naplate dugova Kosova, i programima1 sa Međunarodnim monetarnim fondom MMF), ostali deo međunarodnog duga imenovan pod koncesijskim uslovima, i poslužio je uglavnom za finansiranje specifičnih projekata. Do kraja 2015, godine, sredstva međunarodnog državnog duga očekuje se da dostignu iznos od 383.72 ili 6.53% Domaćeg bruto proizvoda (DBP).

Implementacija tržišta državnih hartija od vrednosti u 2012 pokazala se veoma uspešna u smislu interesovanja za investicije i troškove pozajmljivanja. Kao rezultat, Ministarstvo finansija (MF) još od 2012 godine usmereni su na finansiranje budžeta uglavnom od unutrašnjeg tržišta, doprinoseći tako na razvoj ovog tržišta. Trezor/Divizija za upravljanje dugovima (Trezor/DUD) preko strategije izdavanja hartija od vrednosti doprineli su na postepeno produženje dospeća da bi izgradili krivu povratka (Yield Curve); dopunu-izmenu zakonskog okvira da bi prilagodili tržišne promene; razvili su stalnu komunikaciju sa primarnim akterima; promovisali su sekundarno tržište itd. Do kraja 2015 godine, predviđa se da unutrašnji dug dostigne do 356.52 ili 6.06% DBP. Ukupan opšti grant na kraju 2015 godine predviđa se da će biti 740.24 miliona evra ili 12.76%1 DBP-a. Do sada, nema opštinskih dugova; i portfolio državnog duga Kosova sadrži i jednu državnu garanciju koja je izdata 2014 godine u iznosu od 10 miliona evra za Fond osiguranja depozita Kosova, koji je potpisao sporazum za kreditnu liniju sa Evropskom bankom za razvoj i izgradnju (EBRI). Sa srednjoročnog i durgoročnog gledišta, Vlada namerava da se orijentiše više ka međunarodnom pozajmljivanju, da bi finansirali specifične projekte sa ekonomskom izvodljivošću i javnog

1 Dug kao % prema DBP obuhvata i garanciju u vrednosti od 10 miliona Evra.


6

karaktera. U tom pravcu, povečaće se saradnja i komunikacija sa međunarodnim finansijskim institucijama, posebno sa onima koje imaju razvojni karakter, da bi predstavili projekte sa prioritetom za ekonomiju u zemlji i s toga, da bi finansirali ove projekte putem povlaščenih kredita od strane ovih institucija. Za više, Ministarstvo finansija namerava da i dalje razvije unutrašnje tržište Hartija od vrednosti, doprinoseći tako na proširenju osnove investitora i dalji razvoj sekundarnog tržišta. Povećanje iznosa državnog duga za period 2016-2018 uradiće se tako da obezbedi fiskalnu stabilnost u zemlji, imajući u vidu apsorbujuće kapacitete i zakonska ograničenja. Ovaj dokumenat je organizovan u nekoliko dela počevši sa Delom koji tretira zakonski okvir i institucionalno regulisanje upravljanja javnim dugom, da bi nastavili kasnije sa jednim rezimeom trenutnog portfolija dugova, što se tiče njegovog satsava, kao i historijom servisiranja dugova za zadnje četiri godine i prognoza servisiranja za 2015 godinu. Deo 4 i 5 predstavlja Srednjoročne ciljeve Vlade za upravljanje dugovima i predstavlja određene granice upravljanja rizikom. Dva poslednja dela razrađuju potrebe za finansiranje identifikovane u SOR i kasnije se predstavlja orijentacija pozajmljivanja, prema vrsti finansiranja.

2.0 ZAKONSKI OKVIR

Ministarstvo finansija ima obavezu da pripremi Program državnog duga; i to da bi se osigurali da preko pozajmljivanja, Vlada finansira budžetski deficit; servisiranje duga, i u isto vreme, obezbedi održivost dugova, u skladu sa makroekonomskim i fiskalnim okvirom, kao što je predviđeno u Srednjoročnom okviru rashoda.

Osnovno zakonodavstvo za upravljanje državnim dugom je Zakon za javni dug ("Zakon") Br. 03/L – 175, usvojne u Skupštini Republike Kosova dana 29 Decembar 2009. Preko ovog Zakona, Vladi je omogućeno “da pozajmljuje, da pruži garanciju o dugu, da bi isplatila troškove pozajmljivanja i da

bi isplatila glavnicu i kamatu njenih državnih dugova ”. Ovaj Zakon je odredio Ministarstvu finansija pravo da brine o celokupnom upravljanju Državnog duga kao i za garanciju dugova Republike Kosova. Zakon delegira Ministarstvo finansija kao jedini autoritet da stupi u Državne dugove, za određene dugove (Neni 3 i Ligjit). Za više, prema Zakonu ukupan neisplačeni iznos opšteg duga, ni u kom slučaju ne treba da prekorači 40% Domaćeg bruto proizvoda. Prema zakonu, Državne garancije treba da se tretiraju kao državni dug tokom izračunavanja ovog ograničenja. Da bi povečali transparenciju upravljanja i određivanje odgovornosti pri upravljanju, Ministarstvo finansija je izradilo Pravilnik i odgovarajuće procedure, kao:

- Pravilnik VRK Br. 22/2013 o Procedurama za izdavanje i upravljanje državnog duga, državne garancije i opštinske dugove.


7

- Pravilnik MF- CBK Br.01/2014 o Primarnom i sekundarnom tržištu Hartija Vlade Republike Kosova.

- Procedura za registraciju u ISFUK primanja i isplata javnog duga. - Procedura za registraciju u ISFUK primanja i isplata međunarodnih državnih dugova za

određene projekte.

2.1 Institucionalni okvir

U okviru Ministarstva finansija, osnovana je Divizija za upravljanje državnim dugom (‘DUD’), u okviru Trezora, i funkcioniše u koordinaciji sa Departmanom ekonomskih i javnih politika i Departmanom budžeta u Ministarstvu finansija kao i sa Centralnom bankom Republike Kosova, kao fiskalni agent Vlade. DUD je odgovoran uglavnom za funkcije upravljanja rizikom državog pozajmljivanja, raspravljanje finansijskih uslova, upravljanje strategijom pozajmljivanja,

izveštavanja, registracije i servisiranja državnog duga.

3.0 SREDSTVA I SERVISIRANJE DRŽAVNOG DUGA

3.1 Trenutni portfolijo državnog duga

Na kraju fiskalne 2014 godine, državni dug je iznosio 582.87 milion evra, od kojih je direktan državni dug iznosio 573.06 milion evra ili 98.3% od ukupnog portfolija, dok je 9.8 miliona evra ili 1.7% dug pod - pozajmljivanja. Na kraju 2015 godine, iznos državnog duga predviđa se da dostigne iznos od 740.24 ili 12.76% DBP-a.

Figura 1: Iznos državnog duga 2012-2014 (2015 Proj.)

Detalji i iznosi duga predstavljeni su u Aneksu 1.


8

3.2 Sadržaj državnog duga

PDD ima za cilj samo državni dug, dakle analize urađene u ovom dokumentu imaju za cilj samo državni dug i ne obuhvaćaju druge vrste dugova (opštinski dug, opštinske garancije, privatni dug bankarskog sektora itd). Šta više, Kosovo do sada nema opštinski dug ni izdate opštinske

garancije.

3.2.1 Unutrašnji dug

Figura 2 predstavlja unutrašnju budžetsku podelu prema kupcima na kraju 2014 godine, dok Figura 2a predstavlja unutrašnju budžetsku podelu prema instrmentima (obuhvativši i one za

izdavanje do kraja 2015 godine u skladu sa kalendarom za izdavanje).

Figura 2: Iznos unutrašnjeg duga prema kupcima

Figura 2a: Unutrašnji dug prema vrsti instrumenta (2015 Proj.)


9

Od osnivanja tržišta Hartija od vrednosti u 2012 godini, Ministarstvo finansija je radilo u pravcu razvoja tržišta kako bi osnovali jedno održivo tržište na osnovu investitora, efektivan, i transparentan u smislu tržiših akcija i podele informacija sa investitorima. Implementirano je jedno sasvim elektronsko tržište upravljanja aukcijama pod sistemom primarnih aktera – gde samo komercijalne banke (uključujući primarne učesnike2) imaju pravo ponude na primarnom

tržištu.

Srednjoročni cilj je bio razvoj unutrašnjeg tržišta i pokrivanje budžetskog deficita od unutrašnjeg pozajmljivanja. Tržište je izrazilo interesovanje i poverenje prema Hartijama od vrednosti Vlade i tom prilikom je skoro na 90% aukcija, bilo prekoračenja ponude od strane tržišta, u poređenju sa objavljenim iznosom od strane Ministarstva finansija. Ovime, unutrašnje pozajmljivanje iz godine u godinu beleži povećanje i do kraja 2015 godine predviđa se da iznos unutrašnjeg duga dostigne 356.52 milion evra ili 6.06% DBP-a. Glavni investitori na tržištu i dalje su (Figura 2) komercijalne banke licencirane na Kosovu, onda Penzijski trust i na kraju kao ostali klasifikovani su pojedinci, privatne i javne korporacije koje su trgovale na sekundarnom tržištu. Ministarstvo finansija je stalno radilo u pravcu rešenja pravnih pitanja, tehničkih i promotivnih kako bi se investiranje na

sekundarnom tržištu povečalo.

Iz figure 2a i Aneksa 1 može se videti da je strategija izdavanja Hartija od vrednosti bila fokusirana na postepenom produženju dospeća izdavanih instrumenata. Nakon završetka 2015 godine

predviđa se da se na tržištu izdaju 3 i 5 godišnji instrumenti.

3.2.2 Međunarodni dug

Kao što je i naglašeno ranije većina spoljneg državnog duga je prema Svetskoj banci – IBRD od nasleđenog duga iz bivše Jugoslavije. Osim Svetske banke, jedan znatan deo spoljneg duga je i dug prema MMF-e. Dugovi prema ostalim finansijskim institucijama uglavnom su u niskom procentu (Figura 2b) i to su povlačenja iz finansijskih sporazuma za finansiranje određenih projekata (projekti predstavljeni u Aneksu 1). Do kraja 2015 godine predviđa se da međunarodni dug dostigne iznos od 383.72 mil evra ili 6.53% DBP-a.

2 Penzijski trust Kosova


10

Figura 2b: Međunarodni dug podeljen prema kreditorima (2015 proj.)

3.3 Servisiranje državnog duga 2012-2015 Proj.

Otplata duga tokom godina kao što je predstavljeno na Tabeli 1 dole u nastavku, bila je u okviru i nivou održivosti. Skoro cela kamata i glavnica isplačena tokom 2012-2014 godine, bili su za re - isplatu Konsolidovanog kredita C – nasleđeni dug. Tokom poslednjeg tromesečja 2013 godine, Ministarstvo finansija počelo je sa isplatom duga pozajmljenog od Programa MMF-a tokom 2010

godine.

Tabela 1: Servisiranje državnog duga 2012-2015 (u milion EUR)

2012 2013 2014 2015 Proj.

Glavnica

Kamata +tarifa

Glavnica Kamata +tarifa



Međunarodni dug 11.34 9.42 13.99 10.29 22.05 10.32 27.21 11.48

Unutrašnji dug 0 0.66 0 1.19 0 2.50 0 5.96

Ukupno otplata duga 21.42 25.47 34.87 44.65

Prihodi Vlade 1,322.00 1,316.00 1,458.00 1,576.00

Otplata duga/prihodi 1.62% 1.94% 2.39% 2.83%

4.0 CILJEVI UPRAVLJANJA DUGA

Glavni cilj Vlade Kosova za upravljanje dugom je da obezbedi finansiranje deficita budžeta, sa što nižim mogućim troškovima, uvek imajući u vidu prihvatljivi nivo izlaganja prema finansijskim rizicima. Ministarstvo finansija u ime Vlade Kosova, postiči će ovaj cilj preko efikasnog upravljanja opšteg državnog duga.


11

Državnim dugom upravljaće se u skladu sa načelima u nastavku:

• Godišnji plan pozajmljivanja ima za cilj obezbeđenje efikasnog finansiranja budžetskog deficita, u skladu sa Godišnjim Zakonom o budžetu, u skladu sa ZUJFO, i u skladu sa granicama određenog rizika u ovom Programu;

• Aktivnosti u unutrašnjem i međunarodnom tržištu obaviće se sa odgovornošću, na stručan način, transparentan i na vreme. Ugovorne obaveze izvršiće se na vreme i uz punu transparenciju, u skladu sa uslovima određenim u ugovoru.

• Prilikom planiranja aktivnosti u vezi unutrašnjeg pozajmljivanja, pažnja će biti fokusirana na dugoročni razvoj tržišta u zemlji umesto mogućih kratkoročnih dobitaka;

• Osiguraće se povoljniji uslovi za svaku transakciju pozajmljivanja u skladu sa ciljevima i objektivima određenim u ovoj strategiji;

5.0 UPRAVLJANJE PORTFOLIJOM DUGA

U skladu sa određenim ciljem i osnovnim načelima upravljanja portfolija vladinog duga, osnovni zadaci u nastavku određeni su za pravo upravljanje rizika portfolija duga: Identifikacija specifičnih parametara finansijskog rizika kao što sledi: - rizik refinansiranja, neto

• Izloženost deviznog duga u stranoj valuti, struktura kamatne stope; • Praćenje i upravljanje profila dospeća duga kako bi se izbegao rizik refinansiranj; • Praćenje i upravljanje izlaganja duga u stranoj valuti, kako bi se izbeglo izlaganje duga

riziku strane valute;

• Praćenje i upravljanje strukture kamatne stope, kako bi se smanjio rizik kamatne stope;

• Analizu opšteg duga u redovnoj osnovi;

• Očuvanje i razvoj saradnje sa unutrašnjim i spoljnim partnerima finansijskog tržišta kako bi olakšali aktivnosti pozajmljivanja za Vladu;

• Stvaranje novih odnosa sa novim potencijalnim investitorima i kreditorima.

U skladu sa trenutnim portfolijom državnog duga, ciljevi i osnovna načela, kao i stanje na finansijskim

tržištima, utvrđene su granice rizika kao što je dolje predstavljeno na tabeli kako bi zadaci koji su određeni za upravljanje i praćenje rizika portfolija državnog duga bili u okviru održivih troškova i tolerisanog rizika.


12

Tabela 2: Određene granice rizika za period 2016-2018

Limit

1. Valutni rizik Ne više od 30% ukupnog duga može da se izdaje u glavnim stranim valutama*

2. Rizik kamatne stope Ne više od 30% ukupnog duga može da ima variabilnu kamatnu stopu

3. Profil dospeća unutrašnjeg duga

2.1 Do jedne godine Cilj je da se smanji odnos na 50% ili manje ukupnog unutrašnjeg duga

2.2 Prosečno vreme do dospeća Duže od 1 godine * Za ciljeve ovog dokumenta kao glavne valute smatra se da su - USD, GBP, Yen, i svaka druga valuta koja je povezana sa nekom glavnom valutom ILI koja u poslednjih 5 godina, prosečno tokom njenih kretanja u odnosu na neku drugu glavnu valutu nije prkeoračena 5%.

5.1 Valutni rizik

Valutni rizik je jedna forma rizika tržišta koja je i naj dinamičnija variabla na tržištu. Ova vrsta rizika javlja se kada su pozajmice na stranoj valuti. Imajući u vidu da se svi prihodi Vlade Kosova primaju u valuti evro, svaka pozajmica u drugoj valuti stvara izlaganje prema valutnom riziku.

Portofolijo državnog duga Kosova je izložen valutnom riziku kao rezultat pozajmljivanja od MMF. Svi fondovi pozajmljeni od MMF-a su u valuti Special Drawing Rights (SDR3). Do 31 decembra 2015 predviđeno je da će izlaganje valutnom riziku iz programa MMF-a biti oko 54.94 milion evra. Osim duga prema MMF-e, portofolijo duga Kosova sadrži i jedan deo kredita IDA-a koji su denominisani u SDR. Opšte valutno izlaganje od kredita IDA-a do 31 decembra 2015 predviđeno je da će biti oko 20.1 milion evra. Ukupno, samo 10.14% celokupni portfolijo duga je u stranoj valuti. Sadržaj portfolija duga sa aspekta valute predstavljen je na figure u nastavku:

3SDR je jedan niz valuta koja se sastoji od dole navedenih valuta: EUR, USD, GBP, i JPY. Vrednost SDR određuje se na osnovu jednog proseka koji je izvučen iz vrednosti gore spomenutih valuta. Imajući u vidu prirodu SDR i način određivanja njene vrednosti, smatra se da je ova valuta veoma stabilna


13

Figura 3: Sadržaj duga prema valuti – 2015 Proj.

Svakako, u određenim slučajevima izbegavanje pozajmljivanja u stranoj valuti je nemoguće jer MMF i IDA ne daju kredite u nekoj drugoj valuti osim u SDR-i. Imajući u vidu povoljne uslove pozajmljivanja i činejnicu da je Kosovo član obe ove finansijske institucije, prihvatljivo je i ekonomski povoljno da pozajmica bude u valuti SDR. U srednjoročnom period (2016-2018), Ministarstvo finansija uradiće pravne i operativne analize stvaranja državnih rezervi i u drugim valutama koje su važne za portfolijo duga, kako bi minimizovali rizik izlaganja prema stranim valutama.

5.2 Rizik kamatne stope

Za razliku od valutnog rizika, rizik kamate je manje dinamičan. Kretanje kamatnih stopa su manja i lakše ih je predvideti od valutne razmene. Ova vrsta rizika je takođe tržišni rizik i javlja se kada kamatna stopa kredita nije fiksna; odnosno, stopa podleže kretanjima kamate na tržištu.

Deo portfolija duga koji je izložen prema riziku kamate sastoji se iz dugova prema MMF-u. Počevši od novembra 2013 godine Vlada Kosova je počela re – isplatu ovog dela duga i kao rezultat, izlaganje riziku kamatne stope postepeno se smanjuje. Do kraja septembra 2015 godine sadržaj porfolija duga prema vrsti kamatne stope bio je kao u nastavku:

10.14%

89.86%

SDR

EUR


14

Figura 4: Sastav duga prema vrsti kamate

Kao u slučaju valutnog rizika, u specifičnim slučajevima, izbegavanje ukupnog rizika kamate je nemoguće. Tako da, jedno kontrolisano izlaganje riziku kamate i koje je moguće upravljati prihvatljivije je za naš slučaj portfolija. Ova vrsta rizika je vidno manja i ispod granice predstavljene na Tabeli 2 za ovaj pokazatelj rizika.

5.3 Rizik re - finansiranja

Rizik refinansiranja javlja se kada se pozajmljuju fondovi za izmirenje prethodnog duga prema kreditorima. U slučaju našeg portfolija, ovaj rizik je naglašeniji na tržištu Hartija od vrednosti, pošto likvidnost na tržištu koja može da se koristi za kupovinu Hartija od vrednosti je dinamična. S toga, postoji rizik da u datumu refinansiranja nekog instrumenta koji sazreva likvidnost na tržištu bude niska ili investitori da ne pokažu interesovanje pri refinansiranju ili povećanje iznosa dospeća i to može da se odrazi na troškove refinansiranja i na neispunjenju iznosa za

pozajmljivanje u nekoj određenoj aukciji.

Kako bi upravljali uspešno ovom vrstom rizika, potrebno je da se stvori i analizira Profil vraćanja duga. Profil vraćanja duga je jedan od efikasnijih pokazatelja koji predstavlja koncentraciju obaveza duga ubuduće. Historijski, nivo izmirenja duga za Kosovo bio je nizak. Međutim, zbog početka vraćanja duga prema MMF-u i refinansiranja unutrašnjge duga, nivo izmirenja dugova tokom sledećih godina biće relativno visok. Međutim, nivo obaveza u 2017 i 2018 godini doživeće postepeno opadanje. Opadanje obaveza nakon 2016 dešava se uglavnom zbog završetka obaveza

prema MMF-u.

11.79%

88.21%

Varijabla

Fiksni


15

Figura 5: Profil dospeća za ukupni dug (EUR)

Kao što je naglašeno gore, jedan od faktora koji utiče na rizik refinansiranja je nivo likvidnosti u finansijskom sektoru – što je veći nivo likvidnosti, to je niži rizik refinansiranja.

Figura 6 predstavlja nivo likvidnosti u bankarskom sektoru Kosova, tokom 2001-2014 godine. Na figure može se primetiti da tokom ovog perioda, komercijalne banke stalno su prekoračile nivo

obaveznih rezervi CBK-a.

Figura 6: Likvidnost bankarskog sektora 2001-2014

Izvor: Centralna banka Republike Kosova

Uprkos zadovoljavajućoj likvidnosti, veoma je važno da se napomene da neki od primarnih aktera Hartija od vrednosti tokom redovnih sastanaka sa Trezorom i CBK-a, naglasili su da njihove odluke za investiranje su pod uticajem Basel III – Zahtevi kapitala Za Sredstva rizikom ponderisane aktive (RWA). Tretiranje ovog pokazatelja od strane centralnih sedišta ovih banaka koje se smatraju sistemske može uticati na njihove investivne politike u vezi Kosova. To znači da, u

-

10,000,000

20,000,000

30,000,000

40,000,000

50,000,000

60,000,000

70,000,000

80,000,000

90,000,000

TM1 TM2 TM3 TM4 TM1 TM2 TM3 TM4 TM1 TM2 TM3 TM4

2016 2017 2018

KfW

IBR

MMF

IBRR

Obveznice

Bono


16

nekim slučajevima, iako banke mogu imati preteranu likvidnost one ne mogu investirati

kompletno slobodna sredstva u Hartije od vrednosti zbog ograničenja od centralnih kancelarija.

6.0 POTREBA ZA FINANSIRANJEM I MOGUĆI IZVORI FINANSIRANJA

Za potrebe ovog dokumenta sav dug izdat od strane Vlade kategorizovaće se ili kao unutrašnji dug ili kao međunarodni dug. Za razliku od drugih država gde se celokupni dug u domaćoj valuti smatra kao unutrašnji dug, mi kao unutrašnji dug smatramo samo onaj dug koji je stvoren u Republici Kosova i koji podleže zakonima Republike Kosova, bez obzira na valutu.

6.1 Potreba za finansiranjem

Tokom perioda 2016-2018, najveći deo bruto finanisranja biće za servisiranje/refinansiranje duga koji sazreva, kao i za finanisranje kapitalnih projekata koje će implementirti Vlada. Potreba za

finansiranje bankarskog bilansa biće manja u poređenju sa prve dve.

Kod dela servisiranja/refinansiranja duga koji sazreva, najveći deo sastoji iz refinansiranja i kratkoročne obveznice koje sazrevaju uglavnom u toku jedne godine, dok drugi deo iz

servisiranja/refinansiranja kredita MMF-a i SBRI.

Ako posmatramo samo neto finansiranje, koji obuhvata samo nova zaduživanja bez izračunjavanja

refinansiranja, možemo smatrati da većina je namenjena za finansiranje kapitalnih projekata.

6.2 Izvori finansiranja

Ako isključimo iz obračunavanja deo refinansiranja i uzimamo u obzir samo deo novih finanisranja, Ministarstvo finansija biće usmereno da potrebe finansiranja koje su uglavnom za finansiranje kapitalnih projekata, ispuni putem međunarodnog duga, odnosno pozajmica sa koncesijskim uslovima od međunarodnih finansijskih institucija. U nastavku su predstavljeni mogući izvori finansiranja u kojima ima pristupa Vlada Republike Kosova. U početku su

predstavljeni izvori za unutrašnji dug, a potom i oni za međunarodni dug.

6.2.1 Unutrašnji dug

Pozajmljivanje od unutrašnjih dugova radi se putem izdavanja Hartija od vrednosti, gde su glavni instrumenat obveznice Trezora sa dospećem do 12 meseci, kao i Vladine obveznice, sa dospećem više od 1 godine. Celokupno izdavanje radi se u valuti EUR, šta eliminiše valutni rizik, i podignuta sredstva se upisuju kao budžetski prihodi. Izdavanje Hartija od vrednosti karakterišu mali


17

troškovi transakcija sa jedne strane, i sa druge strane pomaže razvoj tržišta kapitala u zemlji

uticavši na efikasnost upravljanja likvidnosti, bilo za Vladu tako i za finansijski sistem.

Sa ciljem produženja prosečnog sazrevanja portfolija unutrašnjeg duga, i smanjenja rizika od refinansiranja, Trezor/MF ima za cilj da sva nova izdavanja budu samo obveznice sa rokom dospeća 2 i više godina.

Obveznice Trezora: Dospeće 3 meseci - 12 meseci

Obveznice Trezora su kratkoročni instrumenat sa dospećem od 91 do 364 dana. Trenutno, Trezor izdaje Obveznice sa dospećem 3 meseci, 6 meseci i 12 meseci. Ova vrsta instrumenta prodaje se sa popustom prema nominalnoj vrednosti (discounted), dok na kraju dospeća, investitoru se vraća nominalna vrednost. Smanjenje u ovom slučaju za Vladu predstavlja isplačenu kamatu dok za

kupca dobijenu kamatu.

Izdavanje obveznica Trezora odražava se smanjenim troškovima kamate, zbog kratkoročne prirode, ali kao posledica nosi rizik refinansiranja, i indirektno i onaj kamatne stope jer prilikom

refinansiranja menja se kamatna stopa.

Obveznice Vlade 2 godine – 20 godina

Obveznice Vlade su instrumenat sa dugoročnim dospećem počevši od 2 godine do 20 godina. Do kraja 2015 godine, Ministarstvo finansija izdavaće Obveznice sa rokom dospeća 2 godine, 3 godine, i 5 godina. Dok za period 2016-2018 kako bi proširili i dalje krivu kamatne stope, Ministarstvo finansija predviđa da izdaje po prvi put Obveznice od 7 i 10 godina. Ovaj instrumenat plača kupon u semestralnim periodima – kupon se određuje na osnovu prve cifre posle

decimalnog zareza ponderisane prosečne stope realizovane na aukciji4.

Vladine obveznice karakterizuju visoki troškovi kamate, kao rezultat dugoročnog dospeća, ali sa druge strane rizik refinansiranja je manji u poređenju sa kratkoročnim obveznicama. Dok zapisi Trezora (kratkoročne obveznice) uglavnom služe za upravljanje likvidnosti finansijskog sektora, obveznice su instrumenat koji privlači investiture koji traže više vraćanje u investiranje i nemaju

nepredviđene potrebe za likvidnost.

4 Primer: Ako na aukciji obračunata prosečna stopa bude 2.87%, kupon će biti 2.80%, i platiće se dva puta godišnje

po 1.40%. Razlika od 0.07% primenjuje se kao smanjenje (discount) u instrumentu.


18

6.2.2 Međunarodni dug

Pozajmljivanje međunarodnog duga radi se putem stranih kreditora, koji su uglavnom sve Međunarodne finansijske institucije (MFI) u kojima je Republika Kosova član, ili sve države ili institucije sa kojima Ministarstvo finansija ima potpisan okvirni sporazum. Ovaj dug je uglavnom sa koncesijskim uslovima, karakterizuju ga niži troškovi kamate i sa dugoročnim dospećem, ali može bit i drugih valuta osim EUR. Ali, većina kreditora, finansira samo specifične projekte. Procedure za ovu vrstu pozajmljivanja karakterizuju pregovori koji uzimaju duže vreme 3-12 meseci, takođe može biti i dodatnih troškova osim kamatne stope – tarife servisiranja, tarifa prisvajanja, i slično. Prednost ove vrste pozajmljivanja, za razliku od Hartija od vrednosti, je da sredstav koja su povučena od kredita služe kao infuzija novca od spolja.

Da bi se izbegli neizdrživi nivoi rizika, pozajmljivanje od ovih kredita biće prema prioritetima kao u nastavku, ali pratiće se u skladu sa ograničenjima rizika određenog na Tabeli 2:

- Valuta EUR, Fiksna kamatna stopa - Valuta EUR, Variabilna kamatna stopa - Valuta ne-EUR, Fiksna kamatna stopa - Valuta ne - EUR, Variabilna kamatna stopa

U nastavku su predstavljene sve finansijske institucije (mogući kreditori) u kojima Kosovo ima

pristupa za finansiranje, podeljene prema vrsti finansiranja:

Finansiranje budžeta

� Međunarodni monetarni fond (MMF),

Finansiranje projekata:

� Svetska banka – Međunarodna agencija za razvoj (MAR), � Evropska banka za razvoj i izgradnju (EBRI), � Investivna evropska banka (IEB), � Banka Evropskog odbora za razvoj (BEOR), � Nemačka agencija za izgradnju (NAI), � Fedralna Republika Austrije, � Islamska banka za razvoj (IBR), � Saudijski fond za razvoj (SFR), � Fond OPEC za razvoj (FOR),

� I drugi kreditori sa kojima možemo započeti saradnju ubuduće.


19

Tabela 3. Uslovi finansiranja od MFI

Kategorija kreditora Valuta Vrsta kamate Kamatna stopa (%) Period Gri (godina)

Dospeće (godina)

MMF SDR Variabilna 1 + variabilna 3 5 MAR SDR Fiksna 0.75 10 25 Multilateralne - Islamske

USD/SDR Fiksna 2-4 3-5 18-20

Multilateralne - EBRI/IEB/BEOR

EUR Variabilna 1 + variabilna 4 15

Bilateralne - Austrija EUR Fiksna 1.1 6 21 Bilateralne - KfW EUR Fiksna /

Variabilna 3.6 3 12-40

Takođe, kao mogućnost je i izdavanje Hartija od vrednosti na međunarodnom tržištu (Euro Bono), kao i Sindikovani krediti (Syndicated Loans) gde za jedna kredit zajmodavci su 2 i više komercijalnih banaka. Ali ove vrste finansiranja nisu predviđene u ovom Programu duga. Takođe, Ministarstvo finansija će investirati na postepenom povećanju kapaciteta kako bi ubuduće mogli

da pristupimo i ovim izvorima finansiranja.

7.0 POZAJMLJIVANJE TOKOM PERIODA 2016-2018

Onako kako je razrađeno gore, Vlada Republike Kosova ima razne mogućnosti pozajmljivanja, ali glavno ograničenje je zbog činjneice da većina kreditora fiannaisraju samo specifične projekte, a ne i finansiranje budžeta. Pozajmljivanje tokom perioda 2016-2018 obaviće se zbog razloga navedenih u nastavku, raspoređeni prema prioritetu: (i) servisiranje/refinansiranje postojećeg duga koji sazreva u ovom periodu, (ii) finansiranje razvojnih projekata Vlade, i (iii) finansiranje bankarskog bilansa. U nastavku je razrađena strategija pozajmljivanja za svaku namenu.

7.1 Servisiranje/refinansiranje postojećeg duga Unutrašnji dug

Imajući u vidu da izdavanje Hartija od vrednosti je kasno počelo i bili su koncentrisani uglavnom na kratkoročne instrumente, treba očekivati da većina ovih izdavanja dostigne rok dospeća tokom 2016-2018. Ali, pošto prema SOR nije predviđeno da bude nekog budžetskog viška, koji bi omogućio amortizaciju nekog dela unutrašnjeg duga, strategija izdavanja hartija od vrednosti biće u službi unutrašnjeg duga koji sazreva da uradi putem refinanisranja sa instrumentima sličnog dospeća ili dužeg – šta bi omogučilo dalje produženje Prosečnog vremena do Sazrevanja portfolija, i s toga i smanjenje rizika refinansiranja.


20

U kratkom delu dospeća, dakle za obveznice od 3-12 meseci, smatramo da treba da nastavimo sa refinansiranjem istog iznosa obveznica 3 i 6 meseci. Jer i sada predstavlja ukupan iznos od samo 50 milion evra nominalnih, i potrebno je da se ovaj iznos drži u opticaju jer pomaže Trezor i banke pri efikasnom upravljanju likvidnosti. Dok za obveznice od 12 meseci, koji su ukupno u iznosu 150 milion evra nominalnih, smatramo da se većina refinansira sa istim rokom sazrevanja, dok jedan

drugi deo do 50 milion evra refinanisranja sa Obveznicama od 2 ili 3 godine.

Za Obveznice od 2-5 godina, imajući u vidu veoma nizak trenutni iznos, smatramo da je

refinanisranje s ainstumentima istog sazrevanja najbolje rešenje.

Podizanje novih sredstava koja se koriste za servisiranje duga koji sazreva potrudićemo se da uradimo uz usklađivanje sa rokom sazrevanja tog duga. To direktno utiče na efikasnije upravljanje

portfolija i sa manjim troškovima.

Međunarodni dug

Kod dela o međunaordnom dugu, kao što može da se vidi kod Profila sazrevanja na Figuri 5, najveći deo servisiranja duga sačinjavaju dva kredita, jedna od MBRI u ime Konsolidovanog kredita C (KKC), pretvoren u valuti EUR, dok je drugi od MMF-a u ime aranžiranja za kredit na raspolaganju (AKR5), pretvoren u valuti SDR. Pošto prethodnih godina nismo imali budžetskog suficita, podrazumeva se da indirektno servisiranje isplata za ove kredite do sada je obavljeno uglavnom od prihoda dobijenih od izdavanja hartija od vrednosti. Pošto se prema SOR-u ne očekuje da će biti nekog suficita u srednjoročnom period, i ovde Ministarstvo finanisja predviđa

nastavak refinanisranja duga koji sazreva.

Servisiranje isplata KKC je u istom iznosu: 11.34 milion evra za svaku godinu, do 2031 godine. Kao mogući izvori za refinansiranje isplata ovog kredita možemo smatrati neku kreditnu liniju, ili izdavanje Hartija od vrednosti. Pošto se isplata radi u valuti EUR, bilo bi preporučljivo da se i refinanisranje obavi u istoj valuti, kako bi izbegli izlaganje prema valutnom riziku. Kao rezultat, refinansiranje putem sredstava od izdavanja Hartija od vrednosti ostaje najbolja mogućnost što se tiče rizika, i mada troškovi mogu biti malo viši od jedne kreditne linije, ipak su to vidno manji troškovi od troškova duga refinansiranja. Takođe, imajući u vidu relativno mali iznos koji je potreban za refinansiranje, podizanje sredstava od unutrašnjeg tržišta ne predstavlja neko veliko opteređenje za tržište. Namera Ministarstva finansija je da se refinansiranje obavi putem

izdavanja instrumenata sa dospećem više od 2 godine.

AKR je počeo na kraju 2014 godine i završava se u 2017. U početku iznosi za vraćanje bili su manji, ali uslovi vraćanja uticali su da se najveći deo vraćanja obavi tokom 2016 i 2017 godine, sa po

5 Program sa MMF: Stand-By-Arrangement (’SBA’)


21

50.18 milion i 42.54 milion evra ekuivalentni6. Pošto tokom 2014 i 2015 godine isplate vraćanja su manje, njihovo indirektno refinansiranje preko Hartija od vrednosti bilo je moguće bez da se stvori neko veliko opterećenje na tržištu. Međutim, za 2016 i 2017 godinu opterećenje isplata je više i jedno eventualno refinanisranje sa Hartijama od vrednosti uticalo bi negativno na tržištu. Takođe, imajući u vidu za nas nepovoljna kretanja valutnog kursa EUR/SDR, i ne – realizovane gubitke koji su stvoreni od ovih kretanja, jedno refinansiranje duga sa instrumentima valute EUR podrazumeva realizaciju ovih valutnih gubitaka. Sa druge strane, jedno eventualno refinansiranje od jedne kreditne linije sa MMF u valuti SDR, i čije povlačenje bi se uskladilo sa datumima isplate vraćanja AKR, podrazumevaće držanje gubitka i dalje kao nerealizovano, i odlaganje roka amortizacije pod pretpostavkom da nakon tog perioda valutni kurs će se vratiti u našu korist i ne realizovani valutni gubitak smanjiće se ili eliminisati. Izlaganje prema valutnom riziku u ovom slučaju ostaće nepromenjeno jer će se refinansiranje obaviti SDR sa SDR. Kao rezultat, potencijalno, Ministarstvo finansija razmotriće mogućnost da se isplate za AKR za 2016 i 2017

godinu refinansiraju sa jednom istom kreditnom linijom od FMN.

Drugi deo servisiranja Međunarodnog duga je u neznatnim iznosima (Vidi figuru 5) tokom godina koje pokriva ova Strategija, i kao takva predviđeno je da se indirektno uradi putem od sredstava koja se podižu putem izdavanja Hartija od vrednosti, koja će uglavnom biti sa dospećem dužim od

2 godine.

7.2 Finansiranje kapitalnih projekata Vlade

Vlada Republike Kosova, za period 2016-2018 prema vladajućem programu predvidela je početak implementacije jednog niza kapitalnih projekata u raznim oblastima, koje su predviđene da se finansiraju od spoljnog pozajmljivanja. Ukupan iznos pozajmljivanja za finansiranje ove kategorije

zavisiće od broja i veličine projekata koje će usvojiti Vlada za finansiranje.

Pošto vraćanje investicija od većine ovih projekata traži relativno dugo vreme, Trezor/MF biće koncentrisano da finansiranje ovih projekata uradi putem Međunarodnog duga, dakle putem kredita od Međunarodnih finansijskih institucija, koje pružaju duže periode amortizacije, kao i povoljne finasijske troškove. Eventualno finansiranje ovih projekata sa Hartijama od vrednosti sa dospećem koje planiramo da izdamo ne bi pokrilo period vraćanja investiranja, dok pokušaj da izdamo Hartije od vrednosti sa ekvivalentnim sazrevanjem kao onaj koji možemo dobiti od MFI, recimo 20 godina, ne može se uraditi u srednjoročnom roku, imajući u vidu mladu dob

unutrašnjeg tržišta i ograničeni broj potencijalnih investitora.

6 Vraćanje kredita od MMF-a obavlja se u SDR, obračunati kurs EUR/SDR = 1.28302.


22

Ako uzmemo u obzir većinu potencijalnih kredita od MFI, imaju dugoročno sazrevanje i time minimalni rizik refinansiranja, kao rizici koje treba imati u vidu su valutni rizik kao i rizik kamatne

stope, sa prioritetom prema redosledu.

Kako bi izbegli valutni rizik, tokom izbora zajmodavca Trezor/MF favorizovaće one zajmodavce koje finansiranje rade u EUR. To nas u početku ograničava kod Evropskih MFI među kojima spadaju i EBRI, EIB BREK; kao i na bilateralnim sporazumima, kao što su oni između Republike Kosova sa KfW Nemačke Države i sa Federalnom Republikom Austrije. Ali, da se ne bi ograničili samo na ovim mogućnostima, Trezor/MF razmotriće i kreditore koji pružaju finansiranje u drugim valutama osim EUR, ako su troškovi finansiranja povoljni i uslovi vraćanja su povoljni, pod uslovom da se valutni rizik pokrije od držanja sredstava u istom iznosu kao rezerva u

bankarskom bilansu.

Priroda projekata koji će se finansirati biće uglavnom u projektima infrastrukture, u socijalnom

razvoju, i povećanje blagostanja. Između ostalog, mogu se finansirati projekti kao u nastavku:

- Železnička i putna infrastruktura - Poljoprivredna infrastruktura – navodnjavanje - Bolnička infrastruktura - Infrastruktura vodovoda i tretiranje voda - Infrastruktura i podizanje kapaciteta edukacije - Energija i efikasnost energije - Povećanj blagostanja – socijalno stanovanje

Ministarstvo finansija sada je več počelo prve kontakte sa sa jednim brojem potencijalnih institucija/kreditora, i sledećih nedelja i meseci, intensifikovaće ove komunikacije, da bi razmotrili mogućnosti finansiranja razvojnih projekata. Treba reći da od ovih komunikacija, svi mogući kreditori su izrazili interesovanje za podršku ovim projektima, dok, ostaje da odgovarajuća ministarstva nastave njihov posao za pripremu ovih projekata, da bi ih doveli do razvojnih faza,

kada može da se počne sa pregovorima sa mogućim finanserima.

7.3 Finansiranje bankarskog bilansa

Budući, da kao zemlja koja je usvojila jednoglasno valutu EUR, nedostaje nam instrumenat monetarne politike, Vlada Kosova je zainteresovana da održi bankarski bilans Republike Kosova na jednom prihvatljivom nivou, koji bi poslužio kao apsorbent nekog negativnog i neočekivanog efekta. Kao posledica, održavanje ovog nivoa traži da s vremena na vreme Trezor/MF koristi pozajmljivanje kao izvor finansiranja. Trenutno, dva jedina izvora finansiranja za ovu vrstu pozajmljivanja su MMf i Hartije od vrednosti, ali u dužim periodima, mogu se smatrati i drugi spoljni izvori. Svakako, izdavanje Hartija od vrednosti za ovu vrstu namene zavisiće od kapaciteta

tržišta da apsorbuje dodatno izdavanje.

Ankes 1: Iznos državnog duga

Cifre su million evra

Državni dug

2009 2010 2011 2012 2013 2014

Međunarodni dug Kreditori Direktni krediti MBRI Konsolidovani kredit C 249.01 238.33 226.34 215.00 203.66 192.33 MAR Projekat za modernizaciju javnog sektora - - - - 0.24 1.50 MAR Projekat za upis nepokretne imovine i katastar - - - 0.50 1.50 2.82 MMF Aranžiranje kredita na raspolaganju 1 - 22.09 22.26 21.87 18.34 8.39 MAR Prva operacija politika za održivi razvoj zaposlenosti - - 5.06 5.01 4.80 5.13 MAR Projekat za poljoprivredu i ruralni razvoj - - - - 3.02 7.21 MAR Dodatno finanisranje i jačanje finansijskog sektora i infrastrukturu tržišta I - - - 2.89 2.77 2.96 MMF Aranžiranje za kredite na raspolaganju 2 - - - 91.18 87.39 93.34 MAR Čišćenje i obrada zemljišta - - - - - 0.86 UniCredit Modernizacija vaspitnog sistema na Kosovu putem e-Edukacije - - - - - 2.00 IBR Finansiranje projekta za uređenje puta M2 Miloševo – Mitrovica - - - - - - FORI Projekat proširenja magjistrale M2 Miloševo-Mitrovica - - - - - - FSR Projekat za magistralu Priština - Mitrovica - - - - - -

Pod pozajmljeni krediti

KfW Snabdevanje vodom i uklanjanje crnih voda, Faza II - - 0.05 0.14 0.94 2.25 KfW Poboljšanje sistema gradskog grejanja - - - - 1.06 5.00 KfW Opštinski vodovod i uklanjanje crnih voda u Prištini, Faza III - - - - - 2.21 KfW Linija transmisije 400kë Kosovo - Albanija - - - - - -

MAR Dodatno finansiranje za jačanje finansijskog sektora i tržišne infrastrukture II - - - - 0.03 0.35

Unutrašnji dug

Hartije od vrednosti (nominalno) - - - 74.00 154.20 259.52

3 meseci - - - 30.00 15.20 9.75 6 meseci - - - 44.00 84.00 57.67 12 meseci - - - - 55.00 140.10 2 godine - - - - - 52.00

Program Državnog Duga 2016-2018 - rks-gov.net · Program Državnog duga 2016-2018 3 Beleška...

Documents

Transcript of Program Državnog Duga 2016-2018 - rks-gov.net · Program Državnog duga 2016-2018 3 Beleška...