Predavanja Pravni fakultet

7/24/2019 Predavanja Pravni fakultet

1/182

Historia est testis temporum,

lux veritatis, vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis

M. Tullius Cicero

Istorija je svedok vremena, svetlo istine, ivot pamenja, uiteljica ivota, glasnikstarine

Prvi zakoni u kojima lekari dobijaju mesto u reavanju pitanja vezanih za pravosue datirajiz robovlasnikog perioda.U Hamurabijevom zakoniku (1792-1750. p.n.e.) postoje odredbe koje tite oveka odlekarskih greaka. Uinjenu greku lekar je plaao robom, ali je mogao da bude kanjen iodsecanjem ruke.lan 218. Hamurabijevog zakonika:Ako lekar bronzanim noem nekome nanese teku ranu i ubije ga, ili nekome otvori oko, dmu se odseku rukeAleksandar Makedonski je naredio da se razapne Glacius, lekar iz Efesa, jer je ostavio

bolesnika koga je leio i otiao u pozorite, a ostavljeni bolesnik je umro.Nema mnogo zapisa o korienju medicinskog znanja na sudovima antike Grke. Postojipisani dokument o tome da je Hipokrat bio odreen od suda da utvrdi oinstvo.U starom Rimu se ceo javni ivot, ukljuujui i suenja, odvijao na trgovima (forumima).Pretpostavlja se da otuda i potie izraz forenzika medicina.Rimski lekar Antistius je posle atentata 44. godine p.n.e. pregledao le Julija Cezara iustanovio da je od 23 rane samo jedna bila smrtonosna.U XVI veku lekari vojnih sanitetskih slubi i na univerzitetima poinju sistematski da

prikupljaju informacije o uzrocima i poreklu smrti.

TRAUMATOLOGIJA

Francuski hirurg Ambroise Par prouavao je uticaj povreda i nasilne smrti na unutranjeorgane, a pisao je i o kvalifikaciji telesnih povreda.Dva italijanska hirurga, Fortunato Fidelis i Paolo Zacchia bili su osnivai moderne

patologije prouavajui promene na unutranjim organima kod raznih oboljenja.Paolo Zacchia (1584-1659)bio je konsultant Vrhovnog suda crkvene drave.Glavno delo- QUESTIONES MEDICOLEGALES-devet knjiga koja obuhvataju sva pitanjaiz sudske medicine.Ovo delo nije bilo nadmaeno sve do XIX veka, kada se sudska medicin

naglo razvija u svim zemljama i postepeno se izdvaja u posebnu specijalistiku granumedicine.Tada se pojavljuju klasici sudskomedicinske nauke: Tardije, Hofman, Lombrozo,Haberda, Kasper i dr.

Istorija je puna primera uvenih trovaa ija su zlodela uglavnom ostajala neotkrivena zbognemogunosti dokazivanja trovanja.Kleopatra je bila naroito veta u spravljanju otrova i tu svoju vetinu esto je bezobzirnokoristila. Oprezni Antonije je, kao i drugi rimski carevi, uzimao hranu i pie posle probaa.

Na jednoj gozbi traili su da Antonije stavi cvee sa Kleopatrinog venca u vino. On je to


2/182

prihvatio, ali ga je Kleopatra spreila da to vino ispije jer je znala da je cvee otrovano. Timje elela da pokae Antoniju da mu nikakva opreznost ne vredi ukoliko bi ona zaista elelada ga otruje.

uveni trovai bili su iz porodice Bordija, a najee su koristili beli prah poznat podnazivom cantarella (verovatno arsen-trioksid)1775. godine vedski hemiar Carl Wilhelm Scheele otkrio je nain detektovanja arsenovog

oksida (arsenika) u leevima i od tada se ubrzano usavravala forenzika toksikologija.

Graham Frederick Young-1971. trovanje talijumom.Prvi sluaj u kojem je prisustvo otrova dokazano u pepelu spaljenih osoba.

TRASEOLOGIJA

DAKTILOSKOPIJA otisci prstijuU policijsku praksu uveo je VuetiIvan u Buenos Ajresu 1891.

U Beogradu prvi put koriena 1911.Prvi podaci o korienju otisaka prstiju za identifikaciju osoba potiu jo iz 7. veka. Premazapisu arapskog trgovca Soleimana, u to doba su otisci prstiju dunika bili fiksirani na raukoji je posle toga davan pozajmljivau novca kao zakonski dokaz postojeeg duga.

FORENZIKA ENTOMOLOGIJAPrvi podaci o korienju insekata u reavanju sudskomedicinskih sluajeva pominju se uknjizi Xi Yuan Ji Lua iz 1248. godine. Jedan ovek bio je ubijen srpom. Istraitelj je u ciljureavanja ubistva pozvao sve itelje sela da se okupe i ponesu svoje srpove. Muve su odmah

poele da se skupljaju samo na jednom srpu, privuene zaostalim tragovima krvi rtve, tako

da je vlasnik tog srpa bio prinuen da prizna izvrenje zloina.FORENZIKA GENETIKASir Alec Jeffreys je u Engleskoj prvi put upotrebio DNK analizu u sudskomedicinskoj prak1983. godineDNK analiza-siguran dokaz, poreenje sa DNK profilom osumnjienog

Sudskomedicinska sluba u SrbijiIstorijski pregled

U Srbiji Miloa Obrenovia pregled umrlih vrio je muselimov ovek: Ako se nae mrtavovek, ubijen drvetom, munjom ili udavljen u vodi, ili inae je umro od sumnjive smrti, onse nije zakopavao dok ne doe muselimov ovek...U to vreme dva lekara, dr Karl Pacek i dr Emerih Lindenmajer, imali su znaajnu ulogu urazvoju sudskomedicinske delatnosti lekara.Podaci o prvoj izvrenoj sudskomedicinskoj ekspertizi krvnih mrlja u Srbiji iz 1830. god.Rutinsko izvoenje sudskomedicinskih obdukcija od 1880. god.1881. Zakon o uvanju narodnog zdravlja-Predvieno osnivanje prosekture u Optojdrvanoj bolnici.


3/182

Obuka prvih domaih specijalista za sudsku medicinu- preteno u Nemakoj iAustrougarskoj.1885. Sanitetsko odeljenje je poslalo lekara dr Eduarda Mihela (1864-1915) na dvogodinjobuku iz patoloke anatomije i sudske medicine u Be, Fojburg i Pariz.1887. dr Eduard Mihel poinje da radi kao prosektor Opte dravne bolnice. Napisao jePravilnik za vrenje sudskih sekcija tampan 1898.god.Posle smrti dr Eduarda Mihelaobjavljen je u Srpskom Arhivu njegov prikaz sluaja smrti deaka gde se prvo sumnjalo na

zlostavljanje, a obdukcijom je ustanovljena prirodna smrt uzrokovana oboljenjem morbusmaculosus Werlhofi.U noi 29. maja (11. juna) 1903. godine izvren je uveni Majski prevrat, kada su kraljAleksandar Obrenovii kraljica Draga Main ubijeni u spavaoj sobi i tela su im baena

preko prozora dvora.Obdukcije izvrili dr Eduard Mihel i dr W. Demosthen - prviobdukcioni zapisnik koji je diktiran sudskom stenografu:Aleksandar Obrenovi, 27 godina, 19 povreda iz vatrenog oruja, od njih je jedna u predelsrca, jedna raskida trbunu aortu, a jedna razara levu onu jabuicu. Pet dubokih sekotinananesenih udarcem seiva, prsti desne ake odseeni. Slomljena kima kao posledica pada

tela sa drugog sprata sa kojeg je baeno. Draga Obrenovi, devojako Lunjevica, 36 godina36 povreda iz vatrenog oruja, oko 40 sekotina razliite dubine, jedna otvara trbunu dupljuTaan broj rana se ne moe ustanoviti zbog postojanja brojnih krvnih podliva i razderina,lice izoblieno sekotinama, leva dojka odseena i nedostaje.1906. izgraena je prosektura u Optoj dravnoj bolnici na Vraaru po projektu dr EduardaMihela.

poetak rada 1907. god-250 do 300 klinikih i oko 30 do 40sudskomedicinskih obdukcija

2008. godine u ISM izvreno vie od 1500 obdukcija 1910. dr Milovan Milovanovipostavljen za sekundarnog lekara Poetak Prvog svetskog rata

Dr Eduard Mihel umro od pegavca 1915.U toku rata austrougarska vojska koristizgradu prosekture za kuhinju i ostavu

Posle rata zgrada je popravljena i koristi se za kliniku i hemijsku laboratoriju 1918. dr M. Milovanoviobnavlja staru zgradu prosekture 1920. poetak formiranja Sudskomedicinskog zavoda

U Srbiji su poeci nastave iz sudske medicine vezani za otvaranje Velike kole (1863. Zakoo ustrojstvu Velike kole) U toku prvih decenija, poev od 1865. godine, nastava je bilaorganizovana samo za budue pravnike.Milan Jovanovi Morski - prvi nastavnik i tvorac

prvog plana i programa nastave iz sudske medicine za pravnike Program Sudske medicinza oba semestra 1866-1867Aim Medovi,zaetnik savremene sudske medicine u Srbiji.Honorarni profesor sudskemedicine na Velikoj koli, objavio je 1865. udbenik "Sudska medicina za pravnike.Zaredovnog profesora sudske medicine izabran je 1879.Prof. dr Milan JovanoviBatut, jedan od osnivaa Medicinskog fakulteta u Beogradu - od1887. godine redovni profesor za javnu higijenu i sudsku medicinu na Velikoj koli .Kao obavezan predmet Sudska medicina se predaje u Francuskoj od 1794. godine, a uEngleskoj od 1803.


4/182

Nastava iz sudske medicine za budue lekare poinje u Srbiji u XX veku.Medicinski fakultet u Beogradu sveano otvoren 9. decembra 1920. godine prva generacijod 286 studenata upisana 1920/21. kolske godine.Prvi medicinski udbenik posle osnivanja Medicinskog fakulteta objavljen je 1921. godineSudska medicina za lekare, medicinare i pravnike"Dr Svetozar Peisanitetski pukovnik i ef unutranjeg odeljenja Opte vojne bolnice uBeogradu (prvo izdanje 1919.)

Prosektura Opte bolnice u Beogradu 25. juna 1923. godine prerasta u Sudskomedicinskizavod, kada je i dr Milovan Milovanoviizabran za vanrednog profesora na Medicinskomfakultetu u Beogradu.Prof.dr Milovan Milovanovi(1884-1948)Roen 1884. u Negotinu.Medicinski fakultet u Beu 1905.-1910. 1910. sekundarni lekar u

prosekturi.Od 1911. do 1914. specijalizacija iz patologije i sudske medicine u Beu.Prof. M. Milovanoviobjavio je 1922. godine udbenik "Obdukciona tehnika", ije je drugizdanje izalo 1933. godine, a tree 1947. godine.Prvi deo udbenika Sudska medicina

prof. Milovanovia objavljen je 1926. a drugi 1931. godine. Udbenik je bio temelj

sudskomedicinske struke i nastavne delatnosti kod nas.U kasnijim izdanjima izvesne izmeni dopune izvrene su u redakciji prof. dr J. Bogievi.Prof. M. Milovanovibio je i prvi ef Katedre za sudsku medicinu-redovna nastava izsudske medicine poela je da se odrava na treoj godini studija.U Sudskomedicinskomzavodu izvodila se nastava iz sudske medicine za studente Medicinskog i Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu. Nastava je odravana u vidu troasovnog predavanjasudskomedicinske sistematike, izlaganja sudskomedicinske kazuistike i demonstracijasudskomedicinskih preparata.Za studente Medicinskog fakulteta, pored prethodnonavedenog, nastava je obuhvatala i svakodnevne obdukcione vebe.Celokupan rad obavljalsu prof. Milovanoviupravnik zavoda i ef Katedre, jedan stalni ukazni asistent i tri

privremena asistenta.Po zavretku II svetskog rata u Sudskomedicinskom zavodu radila su samo tri lekara:Prof. dM. Milovanovi,Dr Julijana Bogieviprimarijus prosekture i honorarni asistent dr Rusomorevi.U toku daljeg rada zavoda nastavni kadar je postepeno napredovao u zvanjima i

brojano se uveavao.Prof. dr Julijana Bogievije kasnije bila dugogodinji upravnikinstituta i bila je prva ena dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.Od 1981. Institut zasudsku medicinu nalazi se u novoj zgradi (Deligradska 31a), koja je opremljena amfiteatromi odgovarajuim brojem obdukcionih sala i drugih prostorija za optimalno odravanjenastave.


5/182

TANATOLOGIJAnauka o smrti

TANATOS (grki)MORS (latinski)

OPTA DEFINICIJA SMRTIDefinicija smrti i kriterijumi za njeno utvrivanje dugo su bili predmet strunih i naunih

rasprava (naroito posle pojave transplantacije organa i tkiva sa leeva) Definisanje smrtiznaajno je sa medicinskog i pravnog stanovita.Do poetka ezdesetih godina XX veka neprikosnovena definicija smrti trajni prestanak

bitnih ivotnih pojava krvotoka i disanja.I danas se u veini sluajeva, naroito kada sesmrt dijagnostikuje van zdravstvene ustanove, dijagnoza smrti zasniva iskljuivo nautvrivanju prestanka cirkulacije i respiracije.

SOMATSKA SMRT

Usled prestanka cirkulacije i respiracije gube se koordinirajue funkcije tela odnosnoorganizma, sa sledstvenom pojavom ranih, a potom i kasnih znakova smrti.Posle prestankacirkulacije i disanja umiranje pojedinih telesnih struktura ne deava se u trenutku razliiteelije, tkiva i organi umiru razliitom brzinom, to je uslovljeno njihovom razliitomosetljivou na nedostatak kiseonika.

Nervno tkivo najosetljivije na hipoksiju neuroni modane kore umiru u roku od 3 do 7minuta posle prestanka snabdevanja kiseonikom.Nervne elije u niim delovima CNS-aneto su otpornije.U uslovima hipotermije, naroito kod dece,modano tkivo moe beztetnih posledica odoleti hipoksiji ak u toku 30 do 40 minuta, zbog smanjene potrebe zakiseonikom.

PRIMER: Petogodinji deak upao je u delimino zaleenu reku i potonuo. Izvaen jeposle 22 minuta i bio je naizgled mrtav (nije bilo pulsa, koa modrikasta, zenice veomaproirene). Spasioci su odmah otpoeli sa spoljanjom masaom srca i vetakim disanjem intenzivne mere KPR nastavljene su u toku transporta u kolima hitne pomoi. Pri prijemu u

bolnicu uoena je pojava vrlo slabih znakova perfierne cirkulacije, koji su se gubili im bi sprekinula masaa srca. Spontani srani rad uspostavljen je tek nakon 2 asa upornespoljanje masae srca, to je ubrzo bilo praeno pojavom perifernog pulsa i nekolikodubokih udaha. Pet sati nakon prijema rektalna temperatura bila je 24C. Posle est meseci

intenzivnog leenja dolo do skoro potpunog oporavka.

Srane miine elije 1 minut bez kiseonika gube funkciju i prestaju da se kontrahuju, alisu jo sledeih 20 do 40 minuta vijabilne ukoliko se u tom periodu normalizuje cirkulacijmogu potpuno povratiti funkcijuKoa, kosti i mnogi elementi vezivnog tkiva mogu i due preiveti hipoksiju


6/182

ELIJSKA SMRT (MOLEKULARNA, BIOLOKA)

Prestanak metabolizma u tkivima i elijama, ubrzo sleduje autoliza, a zatim postmortalnepromene.Prava smrt kada su zahvaene sve elije i tkiva .

SMRT PREDSTAVLJA PROCES POSTEPENOG GAENJA IVOTA U PRETHODNO

IVOM TELU

SUPRAVITALNE REAKCIJE

Zasnivaju se na sposobnosti nekih delova tela da ive izvesno vreme posle prestankacirkulacije i respiracije.Mogu se izazvati u intervalu izmeu somatske i definitivne elijskesmrti.

Spermatozoidi pokretni u epididimisu nekoliko danaPokretljivost leukocita odrava se do oko 12 sati

Lokalno kontrahovanje miia na mehaniki ili elektrini nadraaj,nekoliko sati poslesomatske smrti (nije refleksna reakcija)

SUPRAVITALNE REAKCIJE

-SUDSKOMEDICINSKI ZNAAJ SUPRAVITALNIH REAKCIJA1-utvrivanje vremena smrti2-ukazuju na kratak postmortalni interval

injenica da razliiti delovi organizma umiru razliitom brzinom DILEMA:

koji trenutak treba prihvatiti kao momenat nastupanja smrtiU savremenim uslovima klasina definicija smrti kao iskljuivog prestanka krvotoka idisanja dovedena u pitanje zbog napretka medicinske nauke:

(a) uspena reanimacija naizgled mrtvih osoba(b) arteficijalno odravanje vitalnih funkcija kod pacijenata sa ireverzibilnim oteenjem

mozga

KONCEPT MODANE SMRTI

Uveden u medicinsku nauku i praksu.Znaajan sa medicinskog, pravnog i etikog stanovit(transplantacija)

a) Kortikalna smrtb) Smrt modanog stablac) Smrt celog mozga


7/182

KORTIKALNA SMRT

Nokse koje otete samo koru velikog mozga (krae epizode hipoksije, trovanja) osoba udubokoj komi, ali sa ouvanom funkcijom modanog stabla i spontanim disanjem i sranimradom.Stanje u kojem osoba vie ne funkcionie kao jedinka drutva zbog ireverzibilnog

besvesnog stanja (osoba nije svesna sopstvenog postojanja i ne moe da komunicira saokolinom)

SOCIJALNA SMRT-Osoba je mrtva,ali je telo jo uvek ivo. Osoba nije zakonski mrtva.PERZISTENTNO VEGETATIVNO STANJE (PVS)-Uz obezbeenje adekvatne ishrane i negmoe trajati praktino neogranieno.U toku poslednjih godina u svetu sudovi, uglavnom nazahtev rodbine pacijenta, dozvoljavaju lekarima da obustave ishranu i tako omoguedefinitivno nastupanje smrti osoba u stanju kortikalne smrti.

SMRT MODANOG STABLA

Nokse koje otete modano stablo, prvenstveno produenu modinu i pons (mehanike

povrede, krvarenja, hipoksije, infekcije) SMRT MODANOG STABLAOteenje respiratornog centra prestanak spontanog disanjaDanas je u svetu prihvaeno miljenje da smrt modanog stabla predstavlja stanje koje semoe smatrati smru u zakonskom smislu.Kao vreme smrti uzima se trenutak kada se

pouzdano dijagnostikuje modana smrt tj. ireverzibilni prestanak funkcije modanogstabla.Ako je mrtvo modano stablo mozak je mrtav, a ako je mozak mrtav i osoba jemrtva.Ranije je smrt modanog stabla za nekoliko minuta dovodila do prekida disanja, a zatim dozastoja srca zbog sledstvene hipoksije sranog miia.Uvoenje arteficijalne ventilacije(respiratora) omoguilo vetako odravanje oksigenacije tkiva, pa i miokarda, a time i

njegovu dalju funkciju.Kada se smrt modanog stabla moe kliniki dokazati, lekar ima pravo da konstatuje da jesmrt nastupila, ak i u sluajevima kada je srani rad jo uvek ouvan.Odluku o prestankuarteficijalne ventilacije moe da donese samo lekar koji je leio pacijenta (poeljno najmanjdva lekara, nijedan ne sme da bude lan tima za transplanaciju)Razlozi:

uvanje dostojanstva mrtvog pacijenta prekid daljeg bezizlaznog leenja spreavanje dalje patnje porodice

obezbeenje aparata za druge pacijente obezbeenje tkiva i organa za transplantaciju

ZNACI SMRTI

Telesne promene i znaci na osnovu kojih se utvruje stanje umrlosti:1-NESIGURNI2-VEROVATNI3-SIGURNI


8/182

NESIGURNI ZNACI SMRTI - rane promene u trenutku umiranja ili u toku nekolikosledeih minuta - znaci somatske smrti

1. Besvesno stanje - funkcija mozga se prekida nekoliko sekundi posle prestankacirkulacije i respiracije, zbog kortikalne ishemije

2.Prestanak disanja za vreme agonije disanje je nepravilno, sa periodima apneje, kojiagoniji retko traju due od 30 sekundi

3. Gubitak motiliteta, senzibiliteta i refleksne aktivnosti nema reakcije na bolnenadraaje

4. Prestanak sranog rada i cirkulacije - posle prestanka respiracije otkucaji srcamogu trajati jo nekoliko minuta do potpunog prestanka sranog rada,gubi se reflekszenice na svetlost i kornealni refleks

5.Mlitavost miia (primarna mrtvaka mlitavost) zbog gubitka normalnog tonusa(do pojave mrtvake ukoenosti); relaksacija sfinktera

VEROVATNI ZNACI SMRTI LENE OSOBINE-u toku prvih nekoliko asova posle smrti1. Mrtvake mrlje2. Mrtvako bledilo3. Mrtvaka ukoenost4. Mrtvaka hladnoa5. Isparavanje (isuivanje)

Nisu uvek sigurni znaci smrti neki od njih (npr. mrtvake mrlje) mogu se pojaviti jo uzavrnoj fazi agonije (procesa umiranja), naroito ako ona dugo traje

MRTVAKE MRLJE-nastaju usled sleganja krvi pod dejstvom sile zemljine tee u krvnesudove najniih delova tela

naziru se posle 20-30 minuta jasno su izraene posle 60 minuta poinju se meusobno slivati posle 120 minuta nakon 12 do 24 sata potpuno izraene

LOKALIZACIJA -uslovljena poloajem lea-Veoma dobro izraene: - naprasno umiranje

- smrt usled asfiksijehipostatska purpura vibices- postmortalni krvni podlivi-Slabo izraene ili nedostaju:

-smrt usled iskrvarenja (mogue unutranje krvarenje)-traiti u okolini lea i na odei tragove krvi

Mrtvake mrlje se gube na pritisak prstom do 20 asova,na pritisak noem do 36 asova(premetanje)Zaguenje krvni podlivi se ne gube na pritisak


9/182

Boja:zavisi od boje krvi,obino sivoljubiaste,svetlocrvene-kod trovanja ugljenmonoksidom,delimino svetlocrvene mrtvake mrlje-postmortalno dejstvo niske temperatu

MRTVAKA UKOENOST

U skeletnim miiima pojavljuje se posle 2 do 3 asa (prethodi joj primarna mrtvakamlitavost).Zahvata sve miie posle 6 do 12 asova.Iezava posle 36 asova (nastupa

sekundarna mrtvaka mlitavost usled trulenih promena)

MRTVAKA HLADNOA

Prvi znaci hlaenja pojavljuju se 1 do 2 asa posle smrti.Povrina tela se ohladi za oko 8 do 12 asova (ritam opadanja 1C na sat)

rektalna temperatura + temperatura okolineBre se hlade leevi dece i mravih odraslih.

SIGURNI ZNACI SMRTI lene promenevie sati, dana, nedelja pa i meseci posle smrti

1. Raspadanje2. Saponifikacija3. Truljenje4. Maceracija5. Mumifikacija

TRULJENJE -najea postmortalna promena,usled dejstva trulenih bakterija,u uslovimasrednje vlanosti i temperaturePseudomelanoza (razlikovanje od krvnog podliva)esta greka-posmrtni truleni transudat proglaava se zaivotnim krvarenjem iz nosa i us-Karakteristike:

oteana identifikacija oteano utvrivanje porekla i uzroka smrti obavezna obdukcija bez nje mogunost previda nasilne smrti

SAPONIFIKACIJA-u vlanoj sredini bez kiseonika 6 do 12 meseci

MACERACIJA (GNJILJENJE)-le zaetka umrlog u materinoj duplji

MUMIFIKACIJA-visok temperatura i strujanje vazduha


10/182

PRIVIDNA SMRT (VITA MINIMA)

-Prolazno stanje ivog tela u kome su bitne ivotne pojave svedene na minimumkompatibilan sa ivotom, tako da se teko mogu detektovati obinim pregledom lea .Moe trajati satima, uglavnom do oko 24 sataUtroci:

- hipotermija

- trovanje lekovima depresorima CNS-a (barbiturati)

PRIMER Podstanar, koji se nekoliko prethodnih meseci loeoseao, zateen je mrtav u svojoj sobi u 1210 asova 6. aprila 1963. Naao ga jestanodavac i pozvao lekara. Nije bilo perifernog pulsa i nakon auskultacije kroz kouljulekar je zakljuio da nema sranog rada i dijagnostikovao je smrt. Pri odlasku je rekao datelo moe da se preveze u mrtvanicu, a da e on u svojoj ordinaciji popuniti potvrdu osmrti.Vozilo mrtvanice pozvano je u 15 asova i slubenik koji je doao po telo nije mogada oseti puls niti primeti druge znake ivota.

Telo je stavljeno na pod vozila. Na putu ka mrtvanici slubenik je uo neki zvuk u vidumumlanja, a kada su stigli do mrtvanice i poeli da vade telo, primetio je da le pomeradonju vilicu. U roku od tri minuta ovek je primljen u bolnicu, moribundan i jakocijanotian, ali sa sranom frekvencom od 44/min, sistolnim pritiskom od 70mmHg irektalnom temperaturom od 31C. Primenjene su intenzivne mere KPR, za 24 sata ovek seosvestio, u toku sledeih 24 sata je postao potpuno orijentisan i tada se setio da je popio oko10 pilula za spavanje da bi sebi obezbedio dobar san.Protiv lekarke hitne pomoi dr G.T. se vodi krivini postupak prvo zbog nesavesnog radu slubi, promenjeno u nesavesno pruanje lekarski pomoi.

KLINIKA SMRT

Stanje u kome su srani rad i disanje potpuni prekinuti, ali postoji mogunost njihovogponovnog uspostavljanja ukoliko se hitno primene adekvatne mere KPR Uzroci:

- povreda elektrinom strujom i gromom- drugi uzroci sranog zastoja


11/182

UTVRIVANJE VREMENA SMRTI

1-stepen razvitka lenih osobina i lenih promena2-uvek aproksimativno3-na osnovu okolnosti sluaja utvrene istranim radnjama

ako je telo vreme smrti

toplo i mlitavo -manje od 3 sata

toplo i ukoeno -od 3 do 8 asova

hladno i ukoeno -od 8 do 36 asova

hladno i mlitavo -vie od 36 sati

Najvanije je utvrditi stepen razvijenosti lenih osobina i promena,na licu mesta,pre nego se le transportuje u ustanovu u kojoj e biti obdukovan.


12/182

TELESNA OBOLJENJA I PRIRODNA SMRT U SUDSKOMEDICINSKOJPRAKSI

Podela oteenja zdravlja po poreklu

Sva oteenja zdravlja se prema svom poreklu mogu podeliti u dve velikgrupe:

1.Prirodna oteenja zdravlja odnosnooboljenjakoja nastaju spontano,a mogubiti izazvana kako spoljanjim(egzogenim) tako i unutranjim(endogenim)uzrocima.

Kada smrtni ishod nastupi kao posledica oboljenja, onda je to po poreklu prirodnsmrt(mors naturalis).

2.Nasilna oteenja zdravlja odnosnopovrede kojenenastaju spontano, auzrokovane su iskljuivo spoljanjim(egzogenim) uzrocima.Smrt koja nastaje kao posledica povrede je nasilna smrt (mors violenta), koja p

poreklu moe biti: -zadesna-samoubilaka-ubilaka.

Treba napomenuti da se neka oboljenjamogu javiti i kaokomplikacija povredTako npr. gnojni meningitis (gnojno zapaljenje modanica) predstavlja vrlo ozbiljnopotencijalno smrtonosno oboljenje koje moe nastati sasvim spontano uslebakterijske infekcije. Meutim, meningitis moe biti i nasilnog porekla, kada nastakao komplikacija povrede glave sa prelomom osnove lobanje i sledstveni

uspostavljanjem komunikacije izmeu spoljanje sredine i lobanjske duplje, koomoguava prodor bakterija u lobanjsku duplju. Za takva oboljenja koja suzrokovana prethodnom povredom prof. Milovan Milovanovi je uveo poja"traumatsko oboljenje". Ukoliko smrt nastupi usled meningitisa kao komplikacipovrede tj. preloma osnove lobanje, poreklo smrti nije prirodno ve nasilno jer povreda primarni pokretaoteenja zdravlja koje je dovelo do smrtnog ishoda.Nesporno je da povrede i nasilna smrt ine vei deo problematikesudskomedicinskih vetaenja. Meutim, brojni su i sluajevi telesnih oboljenja iprirodne smrti, koji zahtevaju sudskomedicinsko procenjivanje i razjanjavanje a

odnose se uglavnom na sledee praktine probleme:1. raspoznavanje telesnog zdravstvenog stanja i utvrivanje odnosniskljuivanje postojanja telesnog oboljenja;

2. utvrivanje postojanja odnosno nepostojanja stanja umrlosti kod osobumrlih prirodnom smru, to se obavlja pregledom lea i utvrivanjesrmtnog ishoda, a detaljano je objanjeno u predavanju o tanatologiji;

3. razjanjavanje sluajeva nejasnih telesnih oboljenja, odnosno nejasnprirodne smrti.


13/182

Raspoznavanje telesnog zdravstvenog stanjai utvrivanje postojanja telesnog oboljenja

Procenjivanje zdravstvenog stanja uope, utvrivanje ili iskljuivanje bi

kakvog oboljenja, odnosno utvrivanje ili iskljuivanje nekog odreenooboljenjapredstavljaju relativno est predmet sudskomedicinskog vetaenja. Oproblemi se odnose na sluajeve kada treba utvrditi:

A)Da li je neka osoba (najee okrivljeni) telesno sposoban da uestvuje sudskom procesu postoji niz hroninih ili akutnih telesnih oboljenja koja moguzrokovati nesposobnost osobe da uestvuje u sudskom procesu. Ta nesposobnomoe biti privremena ili trajna. Privremena nesposobnost moe biti posledicnekog novonastalog akutnog oboljenja ili ee akutnog pogoranja nekohronikog oboljenja (npr. akutna hipertenzivna kriza kod osoba koja dugo boluje opovienog krvnog pritiska; napad angine pektoris kod osobe sa hroninokoronarnom boleu srca i sl.). Trajna nesposobnost nastaje kao posledichroninih oboljenja i stanja koja ili fiziki onemoguavaju osobu da uestvuje

sudskom postupku (npr. teka srana oboljenja) ili utiu na njegovo psihiko stanjeintelektualnu sposobnost (npr. stanja posle modanog infarkta).U ovim sluajevima vetaci moraju da odgovore na pitanja suda:- o kakvom se oboljenju radi-da li ono onemoguava uee osobe u sudskom procesu- ako onemoguava, da li je to stanje privremeno ili trajno.

PRIMER: Protiv S.A. se vodi krivini postupak zbog nanoenja lake telesnpovrede 28.6.2005. godine. U toku trajanja krivinog postupka kod S.A. 22.5.2006. godine dolo do naglog pogoranja zdravstvenog stanja zbog razvo

infarkta mozga, tako da je 2008. godine sud naredio sudskomedicinsko vetaenjpredmet dostavio Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, a u naredbi spostavljena sledea pitanja:

Pitanja suda: Vetaenjem treba utvrditi: - zdravstveno stanje S.A., imajui vidu medicinsku dokumentaciju i obavljeni pregled. Od ega boluje S.A? Da li okrivljeni S.A. sposoban da pristupi na glavni pretres, da shvati znaaj postupka, dprati tok postupka i da iznese adekvatno svoju odbranu? Da li se u budunosoekuje poboljanje zdravstvenog stanja S.A.?

U Institutu za sudsku medicinu u Beogradu za izvoenje ovog vetaenodreena je komisija lekara vetakakoju su sainjavali: neurolog, psihijatarssupspecijalizacijom iz forenzike psihijatrije i lekar specijalista sudske medicinVetaci su na osnovu analize predmetnih spisa, posebno celokupne medicinskdokumentacije o leenju S.A. posle 22.5.2006. i izvrenog pregleda, koji je morada se obavi u stanu S.A., sudu dostavili sledee MILJENJE:


14/182

I Na osnovu podataka iz medicinske dokumentacije i pregleda koji su lanokomisije lekara vetaka izvrili 29. i 30.10.2008. godine, ustanovljeno je da je S.Aivotnog doba 53 godine, dana 22.05.2006. dobio masivni infarkt leve polovinmozga. Usled ovog oboljenja i i nastalih komplikacija kod S.A. postoji potpunoduzetost govora (globalna afazija), teko oteenje intelekta, oduzetost desne ruki desne noge, teka slabost leve noge i diskretna slabost leve ruke, sa stereotipnimpokretima leve ruke, kakvi se viaju kod tekih oteenja modane kore.

II U vezi sa pitanjem procesne sposobnosti S.A. moe se rei da kod njegpostoji teak i trajan poremeaj telesnog i duevnog zdravlja (organski duevporemeaj), zbog ega imenovani nije u stanju da pristupi na glavni pretres, trajnnije sposoban da sarauje sa svojim pravnim zastupnikom, da shvati znaenaktuelnog sudskog postupka i posledice koje iz njega proizilaze, kao i da rasuujerazumno odluuje u vezi sa istim, tj. imenovani je trajno nesposoban duestvuje u predmetnom sudskom postupku u svojstvu optuenog i da skoristi svojim zakonskim pravima.

III S obzirom na vreme koje je proteklo od momenta razvoja infarkta leve polovin

mozga, sa sigurnou se moe zakljuiti da je zdravstveno stanje okrivljenoS.A. trajno narueno u veoma tekom stepenu, bez mogunosti znaajnijepoboljanja.

B)Da li kod neke osobe (najee okrivljenog) postoji ili je postojalo nekotelesno oboljenje koje je od znaaja u konkretnom sudskom postupku -telesna oboljenja mogu biti u vezi sa krivinim delima na razliite naine. Nekada sona sastavni deo izvrenog krivinog dela, kao to je npr. izdavanje i korienjelane medicinske dokumentacije o telesnom oboljenju. U nekim sluajevima sepostavlja pitanje uticaja telesnog oboljenja na izvrenje krivinog dela(npr.uticaj akutnog infarkta miokarda kod vozaa na nastanak saobraajne nezgode).U ovim sluajevima sudskomedicinskim vetaenjem treba utvrditi

- da li postoji neko oboljenje- u kom stepenu je ono izraeno- kakav znaaj je to oboljenje moglo da ima u konkretnom sluaju.

PRIMER: Mukarac, 48 godina, radnik, u cilju utvrivanja radne nesposobnostdobijanja noane naknade 9.4.1981. godine podneo je komisiji Gradskog zavoda zantituberkuloznu zatitu u Beogradu otpusnu listu o sedmomesenom leenju

jednoj bolnici u Beogradu (od 23.8.1980. do 3.4.1981.). U otpusnoj listi se, poreostalog, navodi: "Na radiografiji raenoj 28.8.1980. godine u gornjim, srednjimdelimino donjim partijama plua trakasto-mrljaste promene. Ustanovljeno je da sradi o tuberkulozi". Data je odgovarajua terapija, kliniko-laboratorijski nalaz snormalizovao i pacijent je otputen iz bolnice kao izleen. Na osnovu ove otpusnliste komisija je dala saglasnost za radnu nesposobnost i naloila da se pacijeponovo javi na pregled sa kompletnom medicinskom dokumentacijom o navedenoleenju. Pri ponovnom dolasku, 12.8.1981. godine, pacijent je doneo samo jedarendgenski snimak, koji je fascinirao opsenou patolokih promena na pluim


15/182

No, kako je na snimku mesto za ime pacijenta bilo izgrebano i rukom dopisano imdotinog, posumnjalo se da je u pitanju zamena snimka te je istog dana izvrensnimanje i nalaz na snimku se potpuno razlikovao od prethodnog, tj. nalaz npluima je bio uredan. U cilju utvrivanja pravog stanja, komisija je zakazala nopregled i naglaeno da imenovani obavezno ponese medicinsku dokumentaciju bolnikom leenju. No, i u drugom navratu, 17.12.1981. godine, on nije donedokumentaciju, a tada napravljeni snimak bio je identian sa onim koji je nainjen

avgustu. Zbog sumnje na korienje lanog RTG snimka, protiv dotinog pokrenut istrani postupak, u toku koga je iz klinike za plune bolesti, u kojoj navodno bio hospitalizovan 7 meseci, pribavljen izvetaj u kome se navodi da jdotini u toj ustanovi bio samo na jednom ambulantnom pregledu, a da podataka bolnikom leenju nema.

Predmet je upuen na vetaenje u ISM u Beogradu, gde je formirankomisija koju su sainjavali specijalisti sudske medicine i radiolozi. Dotini je jo

jednom pozvan na pregled, i snimak nainjen 22.11.1982. godine bio je identiasnimcima iz avgusta i decembra 1981. godine. Na ovim snimcima je oigledn

razlika u obliku grudnog koa, koji je astenian cilindrian, u odnosu na bavast koje postojao na prvopriloenom snimku. Takoe nisu postojali znaci ranije preleanTBC, to je potvreno i tomografskim snimkom. Na osnovu ustanovljenog nalazdato je sledee MILJENJE:

I Imenovani nije bolovao niti boluje od postprimarne TBC plua.II Radiografije plua nainjenje 12.8.1981., 17.12.1981. i 22.19.1982. godine s

meusobno identine po nalazu.III Dostavljena radiografija plua od 10.8.1980, godine, sa obostranom masivno

TBC plua, ne pripada imenovanom, venekoj drugoj osobi koja boluje od tekedugotrajne TBC plua.

Iz prethodno navedenih primera oigledno je da u veini od ovih sluajeva lekaspecijalisti sudske medicine ne mogu samostalno obavljati vetaenje jer nposeduju adekvatno kliniko znanje o oboljenjima koja su predmet sudskorazmatranja. S druge strane, lekari kliniari odgovarajuih specijalnosti (internisneurolozi, neurohirurzi i dr.) mogu samostalno obaviti vetaenje u ovisluajevima. Meutim, praksa je pokazala da ovu vrstu sudskomedicinskvetaenja najbolje obavljaju u meusobnoj saradnji lekari kliniari i lekaspecijalisti sudske medicine (forenziko-kliniko vetaenje). Naime, leka

kliniari poseduju potrebno specijalistiko znanje o odreenom oboljenju koje predmet eskeprtize, a sudski lekari, na osnovu poznavanja principa voensudskog postupka i obavljanja vetaenja, obezbeuju da se nalaz i miljenje daju formi koju e sud moi najefikasnije da iskoristi.

U ovim sluajevima za donoenje pravilne odluke izuzetno je znaajan dobaizbor lekara vetaka od strane suda. Kvalitet vetaenja bitno je uslovljekvalitetom postojeemedicinske dokumentacije, a u svim sluajevima kada to mogue, treba izvriti i neposredni pregled osobe o ijem se zdravstvenostanju raspravlja.


16/182

Razjanjavanje sluajeva nejasnih telesnih oboljenjai nejasne prirodne smrti

U sudskomedicinskoj praksi se kao problem neretko javlja razjanjavanje uzroknejasne prirodne smrti koja po svojim karakteristikama moe biti: neznansumnjiva i naprasna.

a) NEZNANA PRIRODNA SMRT (mors ignota) obuhvata one sluajeve

kojima je uzrok smrti nepoznatiz sledeih razloga:-Umiranje se odigralo bez prisutnika koji bi mogli da daju podatke o nainubrzini nastupanja smrti, kao i o klinikim manifestacijama koje su prethodiumiranju (npr. glavobolja, bolovi u grudima, grevi i dr.). Osobe najee bivanaene mrtve u svom stanu, nekada na ulici ili na drugim otvorenim mestima, kadsu esto neidentifikovane, to u istranom procesu namee dodatne obavezsudskomedicinskom vetaku.

-Osobe ili u toku ivota nisu bile lekarski pregledane ili ako jesu, medicinskdokumentacija nije dostupna lekaru koji je utvrdio smrt, to onemoguav

izjanjavanje o uzroku, a time i o poreklu smrti.-Spoljanji pregled lea ne ukazuje na mogui uzrok smrti u mnogisluajevima smrtonosna telesna oboljenja nisu praena nikakvim spoljanjipromenama na leu (npr. infarkt miokarda, modano krvarenje).

b) SUMNJIVA PRIRODNA SMRT (mors suspecta) odnosi se na one sluajevprirodne smrti kod kojih u poetku postoji osnovana sumnja na nasilnu smrnekada i ubilakog porekla. Takva sumnju mogu izazvati sledei faktori:- kliniki znaci i simptomi bolesti oboljenja gastrointestinalnog trakta praen

jakim bolovima (npr. perforacija ira na elucu) mogu biti sumnjiva na trovanjoboljenja praena velikim krvnim izlivima (karcinom ili tuberkuloza plua) mogpobuditi sumnju na nasilnu smrt zbog toga to se na leu i u njegovoj okolini nmestu umiranja mogu nai brojni tragovi krvi.

PRIMERS-107/90- U februaru 1990. oko 730asova na travnjaku pored tramvajskstanice kod Veterinarskog fakulteta zateen je mrtav neidentifikovani mukarac. Nleu i u njegovoj okolini na brojnim mestima naeni su tragovi krvi. Posumnjalo sna ubistvo i le je prebaen na obdukciju. Izvrena je identifikacija i utvreno da sradi o 45-godinjem mukarcu iz sela u okolini Beograd, koji se veoko 8 mese

leio zbog karcinoma plua. Tog jutra je krenuo na pregled u Onkoloki institut i nputu je umro. Obdukcijom je dijagnostikovan karcinom plua koji je provalio zkrvnog suda i bronha i uzrokovao obilno spoljanje krvarenje, tako da je pouzdanutvreno da je smrt po poreklu prirodna, a uzrok smrti bilo je iskrvarenje kombinaciji sa masivnim udisanjem krvi.

- sumnjive okolnosti umiranja smrt posle svae ili tue; smrt posle dijagnostikili terapijske lekarske intervencije pobuuje sumnju na nasilnu smrt uzrokovan


17/182

lekarskom grekom; smrt primaoca izdravanja ubrzo po sklapanju ugovora doivotnom izdravanju; smrt u toku sasluanja u miliciji, u pritvoru ili u zatvoru i dr

PRIMER S-465/98 ena 73 godine, ivela sama, od mladosti psihiki labilnredovno uzimala sedative, ali nije bolniki leena. Imala brata sa kojim se nislagala, pa je navodno njemu iz inata sa ovekom iz susedstva sklopila ugovor doivotnom izdravanju u junu 1997. godine. Po podacima koje je dao brat, d

potpisivanja tog ugovora ona je uvek bila zdrava, a posle potpisivanja ugovorpoela je naglo da propada i mnogo je oslabila. Davalac izdravanja odveo ju je maju 1998. u bolnicu "Sveti Sava", gde je postavljena dg: "psihoorganski sindromhemiparesis spastica, hronina progresivna CVI". Po reima brata, predloeno leenje u bolnici, ali komija to nije dozvolio ve je odveo kui, gde je drazakljuanu i nikom nije dozvoljavao da je poseti. Naena je mrtva u stanu 2.6.199nepunu godinu posle sklapanja ugovora o doivotnom izdravanju. Brat je izrazsumnju da je namerno otrovana. Izvrena je sudskomedicinska obdukcija toksikoloki nalaz bio je negativan; u desnom slepoonom renju velikog mozg

naen je maligni tumor veliine pomorande koji je bio uzrok prirodne smrti.

PRIMERD-36/88 Mukarac, 35 godina, iznenada je umro 20. januara 1988. svojoj kui. Prethodnog dana bio je priveden na sasluanje u stanicu milicije zbopronevere u njegovom preduzeu, ali nije govorio o tome da je bio fiziki maltretiraI pored sumnjivih okolnosti i nejasnog uzroka smrti, istrani sudija nije zahtevaobdukciju i telo je sahranjeno. Zbog sumnje da je prilikom sasluanja u miliciji btuen i da je umro od navodnih povreda, otac insistira da se telo ekshumira i da sizvri sudskomedicinska obdukcija. Sem manjeg krvnog podliva tkiva poglavine predelu desne eone kvrge, iskljuene su druge povrede, a time i nasilna smrUstanovljena je teka uroena anomalija sranih krvnih sudova - leva koronarnarterija polazila je iz plunog stabla umesto iz aorte, to je uslovilo teke promenna sranom miiu u vidu difuznog jakostpenog oiljavanja. Dat je sledeobdukcioni zakljuak: smrt je prirodna i nastupila je usled naglog pogoranjdugotrajnog i tekog oboljenja sranog miia, a sve kao posledica uroenanomalije leve venane arterije. Naknadno je pribavljena medicinska dokumentacisa podacima da se ve 20 godina obraao lekarima zbog sranih tegoba, a te1987. na osnovu ehokardiografskog pregleda posumnjalo se na anomalikoronarnih arterija, ali je definitivna dijagnoza postavljena tek na obdukcionom stol

- povrede na leu zaivotne povrede svaka povreda na leu moe izazvasumnju da se radi o nasilnoj smrti; hropake povrede - nastaju na isturenidelovima tela usled pada; posmrtnepovrede - npr. od ivotinja (usled posmrtnodejstva mrava na koi mogu nastati izjedine od mravlje kiseline, koje pobuusumnju na trovanje jetkim otrovom; defekti mekog tkiva ili ak kostiju od ujedpacova, pasa, divljih svinja i drugih ivotinja); od lekarskih intervencija (sasuin


18/182

koe od defibrilacije, prelomi rebara i grudne kosti od masae srca, takasti otvood injekcija datih u toku oivljavanja, shvaeni kao ubodi od ubrizgavanja droge).

- promene na leu pogreno protumaene kao zaivotne povrede mrtvakemrlje shvaene kao krvni podlivi; hipostatski posmrtni krvni podlivi (hipostatskapurpura tj. vibices) protumaeni kao zaivotni hematomi nastali usled povreivanjamrke sasuine usnica dece protumaene kao znaci trovanja jetkim otrovom ili

zapuenja nosa i usta; lani tragovi stezanja na vratu kod gojaznih osoba mogupobuditi sumnju na veanje ili zadavljenje.U sluajevima sumnjive prirodne smrti za pouzdano iskljuivanje nasilne smrti,odnosno za dokazivanje prirodnog porekla smrti, pored ostalih dokaznih postupakaneophodno je blagovremeno i adekvatno obavljanje sudskomedicinskeobdukcije, to prvenstveno zavisi od istranog sudijekao organa koji vodipostupak i odreuje vrenje obdukcije.

c) NAPRASNA PRIRODNA SMRT (mors subita) - umiranje za srazmerno kratk

vreme iz prirodnih uzroka prividno zdravih osoba. Ovaj tip nejasne prirodne smima dva osnovna obeleja:- brzina umiranja smrtni ishod nastupa veoma brzo, u roku od vie sekun

ili minuta do najvie nekoliko asova. Po kriterijumima Svetske zdravstvenorganizacije, to je smrt koja nastupa u roku od 24 sata od pojave prvih simptomaznakova oboljenja.

-iznenadno tj. neoekivano umiranje kod prividno zdravih osobodnosno kod osoba koje su za svoju okolinu vaile kao zdrave, to moe buslovljeno sledeim faktorima:

Nepostojanje tegoba u toku ivota neka patoloka stanja mogpostojati ne uzrokujui kod osobe nikakve simptome tipian primer su maproirenja (aneurizme) na arterijama mozga, koje u velikom broju sluajeva nuzrokuju nikakve tegove tako da bivaju prepoznate tek kada usled njihovog rascepdoe do masivnog smrtonosnog subarahnoidalnog krvarenja.

Nespecifinost tegoba neka oboljenja mogu imati nespecifinklinike manifestacije ili uzrokuju tegobe koje pobuuju sumnju na neko drugoboljenje. Tako npr. kod infarkta miokarda koji je lokalizovan na donje(dijafragmalnom) zidu leve srane komore klinika slika esto lii na bolov

uzrokovane irom na elucu. Tako se deava da osobe koje su dugo bile leenzbog navodnih eludanih tegoba iznenada i brzo umru, a obdukcijom se ustanoda je u pitanju infarkt miokarda, dok se na elucu ne nau nikakve patolokpromene.

Prikrivanje tegoba neke osobe od svoje okoline namerno prikrivapostojee tegobe, tako da lanovi njihove porodice o njima nemaju saznanja.


19/182

Zbog velike brzine nastupanja smrtnog ishoda u sluajevima naprasne smrti praksi se lekari i istrani organi suoavaju sa dva osnovna problema: Utvrivanje porekla i uzroka smrti - U veini ovih sluajeva smrtni isho

nastupa van zdravstvene ustanove, tako da osoba i ne doe u kontakt slekarom. ak i kada osoba bude primljena u zdravstvenu ustanovu, smrt obinnastupa ubrzo potom, tako da nema vremena za obavljanje neophodndijagnostikih postupaka. Stoga se u ovim sluajevima dijagnoza porekla uzroka smrti najee postavlja na obdukcionom stolu.

Iskljuivanje nasilne smrti Pored velike brzine umiranja, sumnju na nasilnporeklo smrti u ovim sluajevima neretko pobuuju i druge injenice, kao to snpr. sumnjive okolnosti umiranja ili povrede koje esto nastaju usled pada zbogubitka svesti koji prethodi naprasnom umiranju. Stoga sluajevi naprasne smneretko imaju i obeleja sumnjive prirodne smrti.

Pored postojanja oboljenja kao uzroka smrti, na brzo nastupanje smrtnoishoda mogu uticati odreeni podsticajni inioci koji predstavljaju tzv. povo

smrti. Najee je to fiziki i psihiki napor kao npr. preterano naprezanje u sportpolno optenje, jake emocije, kako neprijatne, tako i prijatne. U krivinopravnosmislu najzanimljiviji sluajevi su oni sluajevi u kojima povod smrti predstavlsvaa i tua, tako da naprasnom umiranju prethodi zadobijanje telesnih povreda. krivinopravnom reavanju ovih sluajeva izuzetno je znaajno vrensudskomedicinske obdukcije i obavljanje sudskomedicinskog vetaenja u cilpouzdanog utvrivanja neposrednog uzroka smrti, kao i njegove uzronposledine povezanost sa inom povreivanja.

Pored uzroka i povoda, na nastupanje smrtnog ishoda mogu bitno uticatineka trajna ili prolazna stanja organizma, kao uslov smrti koji potpomanastupanje smrtnog ishoda, inei osobu osetljivijom na uticaj smrtonosnooboljenja. To mogu biti neka fizioloka stanja organizma (menstruacija, trudnostanje varenja) i patoloka stanja (stanje napitosti, akutne infekcije).

NAPRASNA SRANA SMRT

U sudskomedicinskoj praksi najei su sluajevi nejasne (naroito naprasnprirodne smrti u ijoj je osnovi ishemijska, odnosno koronarna bolest srca sa svojirazliitim klinikim manifestacijama od kojih je jedna od najeih akutni infar

miokarda, koji moe uzrokovati smrt razliitim patolokofiziolokim mehanizmimkao to su npr. naglo nastali poremeaj ritma (fibrilacija srca) ili rascep (rutpursrca zbog razmekanja izumrlog sranog miia sa sledstvenim izlivom krvi sranu kesu (tamponada srca).

Dve bitne savremene karakteristike koronarne bolesti srca utiu na njenveliku uestalost kao uzroka naprasne prirodne smrti u sudskomedicinskoobdukcionom materijalu:


20/182

sve mlae osobe obolevaju i umiru od koronarne bolesti veliki depopulacije naprasno umrlih od koronarne bolesti ine osobe ivotnog doba oko 4godina.odsustvo ili atipinost simptoma u znatnom broju sluajeva postodisproporcija izmeu izraenih patolokih promena na koronarnim arterijama sranom miiu i subjektivnih tegoba kod obolelog, koje mogu biti potpuno odsutnili simulirati kliniku slku nekih drugih oboljenja, kao npr. eludanog ulkus(ulkusna bolest).

Nejasna prirodna smrt moe biti uzrokovana i nizom drugih oboljenja srca i krvnsudova kao to su virusni miokarditis, kardiomiopatije, uroene i steene sranmane, povieni krvni pritisak i dr.

Pored prethodno navedenih kardiovaskularnih oboljenja i sva druga potencijalnsmrtonosna oboljenja razliitih organa i drugih telesnih struktura mogu dovesti dnejasne prirodne smrti i stoga postati predmet sudskomedicinskog vetaenja.

SUDSKOMEDICINSKI PROBLEMI U VEZI SA TELESNIM OBOLJENIMA IPRIRODNOM SMRU

U praktinom reavanju sluajeva nejasne prirodne sudskomedicinski vetak snajee suoava sa sledeim pitanjima postavljenim od strane suda: UTVRIVANJE POREKLA I UZROKA PRIRODNE SMRTI obdukcijom s

utvruje da je postojei patoloki nalaz morboznog, a ne traumatskog porekla

ODNOS POVREDE I OBOLJENJA u sluajevima kada kod jedne osobe postoi povreda i oboljenje, naroito kada se radi o smrtnom ishodu, sa krivinopravnostanovita izuzetno je znaajno pravilno tumaenje njihove meusobne kauzalnpovezanosti, kao i njihovogo uticaja na nastupanje smrtnog ishoda.

LEKARSKA ODGOVORNOST u izvesnim sluajevima prirodne smrti moguje optuivanje lekara za krivino delo nesavesnog pruanja lekarske pomoi i to dva osnovna razloga:- nepostavljanje dijagnoze oboljenja koje je dovelo do smrtnog ishoda- neadekvatno leenje u sluajevima kada je postavljena dijagnoz

potencijalno smrtonosnog oboljenja.

Adekvatno razjanjenje sluajeva nejasne prirodne smrti i reavanje svsudskomedicinskih problema u vezi sa tim sluajevima mogue je samo na osnovblagovremeno i adekvatno izvrene sudskomedicinske obdukcije.

OBDUKCIJA

Pouzdano utvrivanje porekla i uzroka smrti mogue je na osnovu obdukcijkoja predstavlja postupak utvrivanja spoljanjeg nalaza na leu, kao i otvaran


21/182

telesnih duplji i seenja organa po utvrenom redosledu, u cilju utvrivanjarazjanjavanja uzroka smrti. Pored utvrivanja niza injenica koje su znaajne krivinopravnom postupku, obdukcija ima i veliki opti medicinski znaaj jomoguava kontrolu ispravnosti dijagnostikog i terapijskog rada lekara, a moe imai profilaktiku ulogu, npr. otkrivanjem nekih infektivnih bolesti ili masovnih trovanmoe se spreiti njihovo dalje irenje u populaciji.

Zakonske odredbe o vrenju obdukcije nalaze se u Zakonu o zdravstven

zatiti(ZZZ), u lanu 222 i u Zakoniku o krivinom postupku(ZKP), u lanovimod 136 do 140.lan 222. ZZZ

Kao posebna mera utvrivanja vremena i uzroka smrti umrlih lica vri se obdukcijaObdukcija se obaveznovri:1) na licu umrlom u zdravstvenoj ustanoviako nije utvren uzrok smrti;2) na licu umrlom pre isteka 24 sata od poetka leenja u stacionarnzdravstvenoj ustanovi;

3) na novoroenetu koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi odmah nakoroenja ili tokom leenja;4) na zahtev doktora medicine koji je leio umrlo lice;5) na zahtev doktora medicine odreenog za utvrivanje uzroka smrti ostrane nadlenog organa optine, odnosno grada;6) kada je to od posebnog znaaja za zatitu zdravlja graana ili kada to nalaepidemioloki ili sanitarni razlozi;7) na zahtev nadlenog suda;8) na zahtev lanova ue porodice umrlog lica;9) ako smrt nastupi u toku dijagnostikog ili terapeutskog postupka....Pri vrenju obdukcije doktor medicine koji vri obdukciju moe zadrati organdelove organa i druge uzorke biolokog porekla, u skladu sa pravilima struke, kad

je to potrebno radi utvrivanja uzroka smrti ili je to od posebnog znaaja za zatizdravlja graana.

lan 136. ZKP Pregled i obdukcija lea(1) Pregled i obdukcija lea preduzee se uvek kad je oigledno ili posto

sumnja da je smrtodreenog lica neposredna ili posredna posledica krivino

dela ili je u vezi sa krivinim delom. Ako je le ve zakopan, odredie sekshumacija u cilju njegovog pregleda i obdukcije.(2) Pre preduzimanja pregleda i obdukcije lea, a naroito radi procene da

postoji sumnja da je smrt odreenog lica posledica krivinog dela, organ koji vopostupak moe zatraiti struno miljenje lekara koji je izvrio neposredapregled umrlog lica radi utvrivanja uzroka i vremena smrti.

(3) Pri obdukciji lea preduzee se potrebne mere da se ustanovi identitet leau tom cilju posebno e se opisati podaci o spoljnim i unutranjim telesniosobinama lea.


22/182

(4) Kada je to potrebno primenie se identifikacione strune i naune metod uzimanje i uporeivanje otisaka prstiju lea, analiza DNK uzorka i poreendobijenog DNK profila sa DNK profilom nestalog lica ili drugog lica, krvnih srodniklica za koje se pretpostavlja da bi mogao biti identifikovan, a po potrebi preduzimanje drugih analiza i primena drugih strunih i naunih metoda u cilutvrivanja identiteta lea.

Prema svom cilju i karakteru, obdukcije se tradicionalno dele npatolokoanatomskei sudskomedicinske, mada se ovi termini ne pominju u teksakona. Naime, u ZZZ i ZKP pominje se samo pojam obdukcije, bez podele na tz

uzroka smrtiod strane nadleno

enog lic

inim delom ili je u vezi sa izvrenjem krivinog dela.

zpatolokoanatomske (klinike) i sudskomedicinske. Ove dve vrste obdukcija bitnse razlikuju po tome ko ih zahteva. Naime, patolokoanatomske (klinikobdukcijeobavljaju se po zahtevu lekara koji je leio umrlu osobui prvenstvensu indikovane medicinskim razlozima, odnosno slue za proveru postavljenklinike dijagnoze i primenjenog naina leenja.Prema lanu 222 ZZZ oigledno je da, pored ostalih situacija, obdukcija mor

obavezno da se izvri na zahtev lekara koji je leio umrlo lice, kao i na zahtedoktora medicine odreenog za utvrivanjeorgana optine, odnosno grada tj. tzv. lekara mrtvozorca. Zakonom je takopredvieno obavezno vrenje obdukcije u sluajevima kada smrt nastupi u tokdijagnostikog ili terapeutskog postupka. U ovim situacijama obdukcija je veomznaajna za utvrivanje injenice da li je nastali smrtni ishod u bilo kakvoj uzronposledinoj vezi sa primenjenim medicinskim dijagnostikim i terapijskim merama,na ta se esto prvo posumnja, naroito od strane lanova porodice umrle osobUkoliko u ovim sluajevima lekar ne pokrene postupak za vrenje obdukcije i onzbog toga ne bude izvrena, vrlo je verovatno da e u daljem toku takav postupalekara biti protumaen kao rezultat njegove namere da prikrije greku koju je nainu procesu dijagnostike i leenja i time uzrokovao smrt pracijenta.U taki 7 lana 222 ZZZ pie da se obdukcija obavezno vri na zahtev nadlenosuda, a u lanu 136 ZKP regulisano je da se pregled i obdukcija lea vre sluajevima kad je oigledno ili postoji sumnja da je smrt odreneposredna ili posredna posledica krivinog dela ili je u vezi sa krivinidelom. Ovo su upravo situacije kada se vri tzv. sudskomedicinska obdukcijkoja predstavlja jedan od vidova sudskomedicinskog vetaenja i prema naizakonskim odredbama njeno vrenje odreuje organ koji vodi postupak. U lan

137 ZKP navodi se da ovim vetaenje rukovodi "javni tuilac ili istrani sudija prethodnoj istrazi ili u istrazi, odnosno predsednik vea nakon to je istragzavrena ili nakon podizanja neposredne optunice". Kako se obdukcija najevri u fazi istranog postupka, obdukciju kao vetaenje uglavnom zahteva i njomrukovodi istrani sudija.

Kao to je prethodno navedeno, organ koji vodi postupak duan je da zahtevvrenje obdukcije u svim sluajevima u kojima postoji sumnja ili je oigledno da smrt prouzrokovana kriv


23/182

zakonu nisu decidirano navedene situacije kada je vrenje sudskomedicinskobdukcije obavezno, veprocenu i odlukuo tome da li se oigledno radi o krivinodelu ili postoji takva sumnja u svakom konkretnom sluaju donosi nadleni orgakoji vodi postupak. Rodbina pokojnog ne moe da sprei vrensudskomedicinske obdukcije, jer odluku o eventualnom storniranju obdukcije moda donese jedino organ koji je tu obdukciju i zahtevao.U postupku odreivanja vrenja sudskomedicinske obdukcije lekarkoji pregleda le

i dijagnostikuje smrt ne zahteva sudskomedicinsku obdukciju, ve ima ulogpredlagaaiji zadatak je da obavesti nadlene organe (organe unutranjih poslov

organ unutranjih poslova. Na osnovu obavetenja i predloga, definitivn

ili neposredno istranog sudiju) o tome da se radi o smrtnom sluaju u kome bi trebaizvriti sudskomedicinsku obdukciju. U stavu 2 lana 136 ZKP predvieno je da ppreduzimanja pregleda i obdukcije lea, a naroito radi procene da li postoji sumnda je smrt odreenog lica posledica krivinog dela, organ koji vodi postupamoe zatraiti struno miljenje lekarakoji je izvrio neposredan pregled umrlolica radi utvrivanja uzroka i vremena smrti. S druge strane, prema lanu 220 ZZlekar koji pregleda umrlog i konstatuje smrt duan je da bez odlaganja

smrtnom sluaju obavesti nadleni organ unutranjih poslova kada: nije mogunosti da pouzdano utvrdi identitet lea; pregledom umrlog lica utvrdi povredili na drugi nain posumnja u nasilnu smrt; na osnovu raspoloivih medicinskinjenica nije mogue utvrditi uzrok smrti (najee zbog nepostojanja medicinskdokumentacije o nekom oboljenju koje je moglo biti uzrok prirodne smrti). Ovobaveza odnosi se na sve lekare bez obzira na to u kojim uslovima su konstatovasmrt, a za njeno nepotovanje u l. 259 ZZZ predvieno je novano kanjavanlekara.

Obavetenje o sluaju i predlog za vrenje sudskomedicinske obdukcije lekamoe uputiti direktno istranom sudiji, ali je i tada obavezan da o sluaju obavestnadleniodluku i naredbu o vrenju sudskomedicinske obdukcije donosi istrani sudijLekar koji je konstatovao smrt i predloio obdukciju ne sme izdati potvrdu o smrti donadleni sud ne donese odluku u vezi sa vrenjem obdukcije (l. 220 ZZZ). Oigledn

je da je za pravilno sprovoenje istranog postupka u smrtnim sluejvimneophodna tesna saradnja izmeu lekara koji je pregledao le i konstatovasmrt i istranog sudije koji je nadlean za odreivanje sudskomedicinskobdukcije.

lan 220. ZZZ - Doktor medicine koji vri neposredan pregled umrlog lica rautvrivanja uzroka i vremena smrti, bilo da je smrt nastupila u zdravstvenustanovi, privatnoj praksi ili na nekom drugom mestu, duan je da bez odlaganjasmrtnom sluaju obavesti nadlenu organizacionu jedinicu ministarstvnadlenog za unutranje posloveako:1) nije u mogunosti da utvrdi identitet umrlog lica;2) pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi nain posumnja u nasilnsmrt;3) na osnovu raspoloivih medicinskih injenica nije mogue utvrditi uzrok smrti


24/182

U sluajevima iz stava 1. ovog lana doktor medicine koji vri neposredapregled umrlog lica nee izdati potvrdu o smrti dok nadleni sud ne donesodluku u vezi sa obdukcijom.

lan 259. ZZZ - Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara, kaznie se zprekraj zdravstveni radnik ako...bez odlaganja ne obavesti nadlenu organizacion

jedinicu ministarstva nadlenog za unutranje poslove o smrtnom sluaju pouslovima propisanim u lanu 220. stav 1. ovog zakona;

lan 137. ZKP Pregled i obdukcija lea van ustanove i izuzee lekara koji jleio umrlog

(1) Kada se vetai van strune ustanove, le e pregledati i obducirati jedan, prema potrebi dva ili vie lekara, koji treba da budu sudsko-medicinske strukJavni tuilac ili istrani sudija u prethodnoj istrazi ili u istrazi, odnosno predsednvea nakon to je istraga zavrena ili nakon podizanja neposredne optunic

rukovodi tim vetaenjem i u zapisnik unosi nalaz i miljenje vetaka.(2) Za vetaka se ne moe odrediti lekar koji je leio umrlog. Priliko

obdukcije lea, a radi davanja razjanjenja o toku i okolnostima bolesti, lekar koji leio umrlog moe se sasluati kao svedok.

Organ koji vodi postupak moe zahtevati vrenje obdukcije od strune ustanove, kato je npr. Institut za sudsku medicinu, u okviru koje rukovodilac odreuje lekare koe obaviti obdukciju. Kada se vetai van strune ustanove, organ koji vodi postupa

pismenim zahtevom tj. pismenom naredbom odreuje jednog ili po potrebi dva

vie lekara koji e obaviti sudskomedicinsku obdukciju. Iz zakonskog teksta (sta1 lana 137 ZKP) proizilazi da obducenti treba da budu "sudskomedicinskstruke", to praktino ne znai da je to i obavezno. Stoga se u praksi jo uvek deavda sudskomedicinsku obdukciju po zahtevu suda obavljaju lekari koji nisu specijalissudske medicine (najee patolozi). Jedino opravdanje za ovakvu negativnu praksmogao bi da bude relativno mali broj lekara specijalista sudske medicine u nazemlji. Meutim, nadleni organi bi takvu praksu trebalo da izbegavaju jer vrensudskomedicinske obdukcije zahteva veoma kompleksno teorijsko i praktinspecijalistiko znanje, koje lekari drugih specijalnosti ne poseduju, bez obzira na svoopte medicinsko obrazovanje i iskustvo. Dosadanja praksa uglavnom je pokazada sudskomedicinska obdukcija izvrena od strane lekara koji nisu specijalissudske medicine (naroito u sluajevima nasilnih smrti) ne ispunjava zahtevkoji su postavljeni u ZKP(l. 138, 139 i 140), a u mnogim sluajevima miljenje poreklu i uzroku smrti, kao i o drugim znaajnim pitanjima u istranom postupku, suprotnosti je sa injeninim stranjem, odnosno sa morboznim i traumatskim nalazona leu. Ovo svakako moe imati teke krivinopravne posledice ne samo zpojedince u konkretnom sudskom postupku, vei za drutvo u celini.


25/182

Prema ZKP, za vetaka koji vri obdukciju ne moe se odrediti lekar koji jleio umrlog, ali se on moe sasluati kao svedokradi davanja razjanjenja o toki okolnostima bolesti.

lan 138. ZKP(1) U svom miljenju vetaci e naroito navesti koji je neposredni uzrok smr

ta je taj uzrok izazvaloi kad je smrt nastupila.(2) Ako je na leu naena kakva povreda, utvrdie se da li je tu povredu nane

ko drugi, i ako jeste, onda ime, na koji nain, koliko vremena pre nego to jsmrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt. Ako je na leu naeno vipovreda, utvrdie se da li je svaka povreda naneta istim sredstvom i koja jpovreda prouzrokovala smrt, a ako je vie povreda smrtonosnih, koja je onjih ili koje su svojim skupnim delovanjem bila uzrok smrti.

(3) U sluaju iz stava 2. ovog lana naroito e se utvrditi da li je smprouzrokovana samom vrstom i optom prirodom povrede ili zbog lino

svojstva, ili naroitog stanja organizma povreenog, ili zbog sluajnokolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta. Pored toga, utvrdie se dli bi blagovremeno pruena pomomogla otkloniti smrt.

(4) Vetak je duan da obrati panju na naeni bioloki trag (krv, pljuvaksperma, urin i dr.) i da ga opie i sauva za bioloko vetaenje ako ono budodreeno.

Na osnovu nalaza ustanovljenog sudskomedicinskom obdukcijom i eventualnrimenjenih dodatnih dijagnostikih procedura, u skladu sa karakterom konkretnop

sluaja (rendgenski, patolokohistoloki, hemijskotoksikoloki, bakterioloki i serolopregledi), sastavlja se obdukcioni zapisnikkoji se dostavlja nadlenom organu ko

je odredio vrenje obdukcije. Obdukcioni zapisnik se sastoji od tri dela: zaglavljnalaza i zakljuka. U zaglavljuse navodi ko zahteva obdukciju, generalije pokojnovreme i mesto nastupanja smrti ili pronalaenja lea, mesto i vreme vrenja obdukcijime obducenta, odnosno imena obducenata ako su angaovana dva ili vie vetakU nalazu, koji se sastoji od spoljanjeg i unutranjeg, navodi se opis osobina lekoje su neophodne za identifikaciju, postojanje i stepen razvijenosti lenih osobina i/lenih promena, kao i opis svih povreda i promena konstatovanih kako spolja na tel

tako i na unutranjim strukturama (glava, vrat i grudi, trbuh i kosti).Na osnovu ustanovljenog nalaza formira se zakljuak.U tekstu ZKP decidiran

je navedeno ta vetaci moraju da utvrde na osnovu izvrene obdukcij

led oboljenja ili nasilno smrt usle

odnosno ta mora da bude navedeno u obdukcionom zakljuku. Iz lana 136 i 13ZKP proizilazi da lekari vetaci treba da utvrde:

-identitet lea- poreklo smrti (prirodno smrt us

povrede)


26/182

- neposredni uzrok smrti, ta je izazvalo taj uzrok smrti, kao i- vreme nastupanja smrti.

i ukolik. Vetak tada mora da odgovori na slede

li su i koja od njih prouzrokovale smrt

obijenim povredama, to dom ili su na nastupanje smrtno

-nje smrtnog ishoda.

da ob tragove(krv, pljuvaka, sperma, urin i dr.), d

op

zakljuaka u sluaju prirodne smrti

U stavu 2 lana 138 decidirano se navodi ta sve vetak treba da utvrdna leu konstatuje jednu ili vie povredapitanja:

- da li su te povredenanesene za vreme ivota- da

- da li je smrt iskljuivo prouzrokovana zaduslovljeno njihovomvrstom i optom priroishoda uticala i svojstva povreenog (tzv. lina svojstva i naroita stanjorganizma), kao i sluajne okolnosti ili okolnosti pod kojima je povrednanetada li bi blagovremeno pruena pomo povreenom mogla sprenastupaU stavu 4 lana 138 ZKP posebno je naglaena obaveza vetaka obducentrati panju na naene bioloke

ih ie i sauvaza bioloko vetaenje ako ono bude odreeno. Ovi tragovi sizuzetno znaajne, naroito za identifikaciju osobe koja je nanela povrede i/povrednog orua.

Primer obdukcionog uzrokovane infarktomiokarda:

Smrt je prirodna i nastupila je usled izumiranja sranog miia zboporemeaja njegove ishrane, uzrokovanog tekim aterosklerotskim promenama nv nim arterijama.enaPrimer obdukcionog zakljuaka u sluaju nasilne smrti kod osobe povreene saobraajnoj nezgodi, koja je bila u stanju alkoholisanosti:

I Smrt je nasilnai nastupila je usled iskrvarenja iz rascepa grudnog dela aorteraskidanih krvnih sudova oko viestrukih preloma kostiju trupa.

II Rascep grudnog dela aorte, prelomi kostiju, kao i sve druge opisanspoljanje i unutranje povrede nanesene su dejstvom tupine zamahnutomehanikog orua.

III U vreme umiranja postojalo je stanje alkoholisanosti.

U veini sluajeva obdukcijom se moe utvrditi poreklo smrti (prirodno asilno) i uzrok smrti. Kod nasilnih smrti na osnovu obdukcionog nalaza moe se sn

manjom ili veom verovatnoom zakljuivati o tome da li se u konkretnom sluaju rao zadesu, samoubistvu ili ubistvu. Meutim, definitivnu odluku o ovom pitanjdonosi istrani sudija na osnovu svih injenica utvrenih u toku istrage razliitidokaznim postupcima. Sluaj se nakon toga prosleuje tuilatvu koje donosi odluk


27/182

o tome da li u konkretnom sluaju postoji krivino delo i u skladu sa tim podioptunicu.

U nekim sluajevima, npr. kod leeva u stanju odmaklih trulenih promenobdukcijom i drugim dijagnostikim postupcima nije mogue utvrditi poreklo i uzro

ces

ka luajevima kada se radi o obdukciji lea zaetka i novoroeneta, odnosno

smrti. Meutim, i u tim situacijama vrenje obdukcije bi trebalo da bude obavezno jedne strane zbog pouzdanog utvrivanja identiteta lea, a s druge strane zboiskljuivanja povreda koje se na leu mogu konstatovati i pored izraen

postmortalnih promena (npr. ustreline, ubodine i sekotine, prelomi kostiju i dr.).Pored prethodno navedenog, injenice utvrene sudskomedicinsko

obdukcijom pruaju i mnogo ire mogunosti zakljuivanja u kasnijem prosudskomedicinskog vetaenja, kao to su npr. rekonstrukcija mehanizmpovreivanja kod smrtno stradalih u saobraajnim nesreama, kao i u drugisluajevima nasilne smrti (pad, udar ili sudar), dinamika toka dogaaja u sluajevimubistava, identifikacija povrednog orua, provera tanosti primenjenih dijagnostikprocedura i terapijskih mera, utvrivanje eventualnog uticaja lekarske intervencije nnastupanje smrtnog ishoda i dr. Egzaktni odgovori na ova pitanja su veoma znaaj

za donoenje sudskih odluka u krivinopravnom i graanskopravnom postupku.

U lanu 139 i 140 ZKP posebno se reguliu obaveze lekara vetassumnji na to da je smrt prouzrokovana trovanjem. Ovi lanovi bie detaljnikomentarisani u odgovarajuim poglavljima posveenim sudskomedicinskiaspektima smrti zaetka i novoroeneta, odnosno trovanjima.

lan 139. ZKP(1) Pri pregledu i obdukciji zaetka, treba posebno utvrditi njegovu staros

sposobnost za vanmaterini ivoti uzrok smrti.(2) Pri pregledu i obdukciji lea novoroeneta, utvrdie se posebno da li j

roeno ivo ili mrtvo, da li je bilo sposobno za ivot, koliko je dugo ivelo, kaovreme i uzrok smrti.

lan 140. ZKP(1) Ako postoji sumnja da je smrt prouzrokovana trovanjem, uputie se sumnjiv

materije (krv, urin, tenost staklastog tela, telesni organi i dr.) koje su naene u leili na drugom mestu na vetaenje ustanovi koja vri toksikoloka ispitivanja.

(2) Pri pregledu sumnjivih materija, vetak e posebno utvrditi vrstu, koliinudejstvo naenog otrova, a ako se radi o pregledu materija uzetih iz lea, pmogunosti i koliinu upotrebljenog otrova.

(3) Ustanova u kojoj se vri toksikoloko ispitivanje duna je da nodgovarajui nain uva preostali analizirani materijal radi nove analize, odnosnponovnih ili dopunskih vetaenja ukoliko oni budu odreeni.


28/182

SUDSKOMEDICINSKA EKSHUMACIJA

thodno zakopanih leevi njihovih delova. Naziv potie od latinskih rei EX - iz i HUMUS - zemlja.

Ekshumacija predstavlja iskopavanje iz zemlje preilzavisnosti od toga da li se sudskomedicinska ekshumacija i naknadna obdukciobavljaju u fazi istranog ili krivinog postupka, ovu vrstu sudskomedicinskovetaenja odredie i njime e rukovoditi istrani sudija (eventualno javni tuilac)

predsednik sudeeg vea. U nekim sluajevima sud moe odrediti vrenekshumacije na predlog sudskomedicinskog vetaka.

lan 136. ZKP Pregled i obdukcija lea(1) Pregled i obdukcija lea preduzee se uvek kad je oigledno ili postoji sumn

da je smrt odreenog lica neposredna ili posredna posledica krivinog dela ili je vezi sa krivinim delom. Ako je le ve zakopan, odredie se ekshumacija cilju njegovog pregleda i obdukcije.

Sudskomedicinska ekhumacija se zahteva u sluajevima:kada prethodno nije uopte uraena obdukcija u nekim sluajevima radi se od strane ubice u cil

ki vetak na osnovu analize podataka iz predmetn

uzimanja materijala za odreene analize DNK analiza, toksikolo

reklo i uzrok smrti ukoliko je to mogue na osnovu ustanovljeno

ea

i uzet sa lea mukarca koji se navodi kao bioloki otac

. Identifikacija grobnog mesta i pokojnika identifikacijuobezbeuje organ koojnog ili drugih osoba koje pouzdan

ekshumaciji lea rtve zakopane u zemlju van grobljaprikrivanja zloina; poseban problem ine ekshumacije tela iz masovnih grobnickoje zahtevaju angaovanje i drugih strunjaka pored lekara specijalista sudskmedicine, kao to su arheolozi, forenziki antropolozi, forenziki odontolozforenziki entomolozi i dr.kada se ustanovi da je obdukcija neadekvatno izvrena, to najekonstatuje sudskomedicinsspisakod sumnje na pogrenu identifikacijuleau ciljupregled.Ciljevisudskomedicinske ekshumacije:utvrditi ponalaza na leu

utvrditimehanizam povreivanja naroito u sluajevima saobraajnih nezgodautvrditiidentitet l

uzetimaterijal za analize DNK analiza (npr. kod vetaenja oinstva materijal z

DNK analizu moe bithemijsko-toksikoloka analiza (trovanje metanolom)

IZVOENJE EKSHUMACIJE1vodi postupak dovoenjem lanova porodice pokznaju grobno mesto. Rodbina prvo treba da opie le, odei, obuu i druge stvari s


29/182

kojima je pokojnik sahranjen u cilju uporeivanja sa nalazom utvrenim pregledolea.2. Ekshumacija vaenje lea iz zemlje (sa sandukom ukoliko je u njem

bdukcija lea obavljaju se po principima vrenja sudskomedicinsk

informacija, ekshumaciji i obdukciji po mogustvu treba d

braa se na pregled kostiju jer se mogu uoiti prelomi ko

toksikolo

a detaljno fotografisati sva

rinjavanje grobnog mesta - dezinfekcija. Organ koji vodi postupa

IJAGNOSTIKA UPOTREBLJIVOST SUDSKOMEDICINSKE EKSHUMACIJ

azio na brzo propadanje lea naroi

- Nala samo u kratkom vremenskom periodu p

zbog otpornosti kotanog tkiva i zub

istranog postupka pravovremen

predvideti kakav e nalaz biti ustanovljen na ekshumiranom leu.

sahranjen).3. Pregled i oobdukcije. Obdukcija se obino vri uz grobno mesto, ukoliko za to mogu da sobezbede adekvatni uslovi. Ako to nije mogue, le se transportuje do mesta gde

biti obavljena obdukcija.U cilju dobijanja dodatnihprisustvuju prethodni obducent ili lekar leilac, ako je osoba bila leena pnastupanja smrti.Naroita panja oprethodnom obdukcijom nisu konstatovani ili nisu bili adekvatno opisani.

Ako postoji sumnja na trovanje, a organi se jo mogu identifikovati, zapregled treba uzeti organei to kod parnih treba uzeti oba organa (npr. oba bubregaUkoliko se organi ne raspoznaju, uzimaju se njihovi ostaci. Obavezno treba uzeti

uzorke materijala iz okoline lea (zemlja, pokrov, cvee, sanduk i dr.) da bi siskljuilo eventualno posmrtno dospevanje otrova u telo.4.Fotografisanje- pre poetka i u toku ekshumacije trebznaajan nalaz.5. Sanitarno zbmora da obezbedi prisustvo sanitarne ekipe na mestu vrenja ekshumacije.

-D Upotrebljivost nalaza zavisi od stepena ouvanosti lea, koji je uslovljen:

- vremenomkoje je le proveo u zemlji- lokalnim uslovima u kojima se le nal

utiu vlaga i velika kiselost sredine.z na mekim tkivima - upotrebljiv je

zakopavanju lea, odnosno dok se nisu razvile destruktivne lene promene. Praksa jpokazala da u tom pogledu lokalni uslovi u kojima se le nalazi esto predstavljaznaajniji faktor nego vreme provedeno u zemlji. Naime, u vlanoj i kiseloj srediveoma brzo (za nekoliko meseci ili ak nedelja) mogu nastati jakostependestruktivne promene na mekim tkivima lea.- Nalaz na kostima i zubima - najznaajniji je

tako da se kosti, a naroito zubi, mogu odrati, a promene i povrede na njimraspoznavati i decenijama po sahranjivanju tela.U svakom sluaju je najkorisnije u toku

izvriti sudskomedicinsku obdukciju jer kasnija ekshumacija i naknadna obdukcipoveavaju trokove postupka, a znatno smanjuju dijagnostiku upotrebljivonalaza ustanovljenog pregledom i obdukcijom lea. Meutim, u indikovanisluajevima nikada ne treba odustati od vrenja ekshumacije bez obzira nvreme koje je proteklo od smrti i sahranjivanja lea jer se nikada ne moe unapre


30/182

Nasilno oteenje zdravlja

POVREDA TRAUMA-razvija se pod dejstvom spoljanjih (egzogenih) uzroka

1- zades

A1. mehanike

trovanja)e

ME POVREDE-telesne povrede proizvedene dinamikim dejstvoehanikog orua

tanja tela prema orudju - PAD

DA

brzina kretanja orua i/ili t

V2Ek ------------

zgled (obli i povrina) povrednog orua

-O ZLIIT ISHOD

1. tupina (eki,automobil)

oe imati vie dejstvenih sastojaka(vojnika pukt,projektil)

NASILNA SMRT MORS VIOLENTA

2- samoubistvo3-ubistvo

VRSTA POVRED

2. asfiktike3. fizike4. hemijske (5. nutritivn

6. bakterijske7. psihike

HANIKEm1-MEHANIZAM kretanje orua prema telu - UDAR2-MEHANIZAM kre3-MEHANIZAMkretanja i orua i tela SUDAR

FAKTORI KOJI USLOVLJAVAJU IZGLED POVRE

- masa orua i/ili tela- m

=2

i k

sobine povreenog dela tela =ISTA SILA RA

DEJSTVENI SASTOJCI MEHANIKOG ORUA

2. otrica (sekira,no)3. iljak (rafciger,no)4. projektil

Jedno mehaniko orue mkundak,bajone


31/182

PODELA MEHANIKIH POVREDNIH SREDSTAVA1- ORUA imaju drugu namenu2-ORUJE namenjeno za napad i odbranu tj. za nanoenje povreda

redakaznie s

ovanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

em ili drugi

rede ije osobine ukazuju samo na to da snanete mehanikim oruem uopte

ehanikog orua

O dejstvom mehanikog orua dejstvomnemehanikog orua (npr. hemijskog)

a (patoloki prelomi, spontani krvni podlivi hemofilij

-LEcelom ragijska purpura)

oa liena natkoice (epiderma), a ogolela koica (derm) je obnaenaguljotina moe biti:

STANKA OGULJOTINE

AIVOTNA OGULJOTINA-uklanjanje natkoice - ogolela koica se aktivno ovlata (korica)Kod oguljotina sluzokoe zbo

lane sredine ne stvara se krusta.Regeneracijom epiderma sa rubova krusta otpada mladi epiderm za 7 do 1dana,bez oiljka

lan 122 KZ Srbije Laka telesna pov (1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako narui,n

(2) Ako je takva povreda nanesena orujem, opasnim orusredstvom podobnim da telo teko povredi ili zdravlje teko narui, uinilac se kazniti zatvorom do tri godine.

PODELA MEHANIKIH POVREDA1-OZLEDE opte mehanike pov

2-RANE posebne mehanike povrede ija svojstva ukazuju na to da su nane

upravo jednom odreenom vrstom m

ZLEDE

posledica oboljenjleukemija)

UKEMIJA-brojna takasta i mrljasta spontana (morbozna) krvarenjakoe potelu (hemo

OGULJOTINA KOE I SLUZOKOE-kO 1-zaivotna

2-posmrtna3-agonalna

MEHANIZAM NAZlimfom ili krvlju sasuivanjem nastaje krusv


32/182

-SM ZNAAJ ZAIVOTNE OGULJOTINE dokaz dejstva sile pravac dejstva sile smer sljutenja epiderma

reivanjatina), prugast, nepravilan

oguljotine od suljanja po tlu-povreda u saobraaju (brush abrasions)vo enicipo noktiju, crtasta luna oguljotina o

CIJA

OGULJOTINArka,

inu)

hipostatskim predelima moe se pasivno ovlaiti

.o koristio kokain i uglavnom alkohol, dok

o. Nekoliko dana pre nastupanja smrti bila je prisutna kada j, ali je normalno priao. Dan

.3.2007. oko 22h uzeo je jednu koliinu heroina koji je bio zapakovan u papirnu

,05:05 asova konstatovan je smrtni ishod.

im

orcima

upila je usled sveeg trovanja opijatima

bina dostavila sudu fotografije pokojnog nainjene dan posleo

rom i tvrdili su da je R.T. ubijen.

moe ukazati na povredno sredstvo i nain(mehanizam) pov

-Lokalizacija i oblik takast, crtast (ogrebo

zapravogaona oguljotina u vidu otiska na potkolkuaj silovanja-crtaste i prugaste oguljotine od

ivice noktatakaste oguljotine od barutnih estica-ustrelina iz relativne blizinecrtaste oguljotine - samopovrede-KRUSTANJE OGULJOTINE-RELATIVNA VITALNA REAKPOSMRTNA-nema aktivnog izlivanja limfe-ogoljena koica se sasui - utom

pergamentast izgled (lii na sasu-nema kruste-uPRIMER:09.03.2007. u ul. J.B. u Beogradu zateen je mrtav R.T. 28godIzjava njegove devojke: R. T. povremenheroin ranije nije koristiumrkao dozu heroina, posle toga je poeo da se znoji8kesicu i legao da spava.Sledeeg jutra, 09.03.2007. godine, oko 04:40 asova, probudila se i ula kako on"hre". Upalila je svetlo i videla penu na njegovim ustima. Leao je na boku, usne smu bile modre. Pozvala je osobe koje su bile u stanu i pokuano je oivljavanje(masaa srca) i pod jezik mu je stavljena "naloreks" tableta. Stigla je hitna pomopokuana reanimacija, a uObdukcioni nalaz:197 cm, dobro razvijen, gojazan.Iznad desnog ugla usana kosopoloena ovalna sasuina koe.Sem opisane sasuine, nisu konstatovane druge povrede na licu niti na drugdelovima tela.

Toksikoloki nalaz: pozitivan prisustvo metabolita heroina u svim uztelesnih tenosti i organaZakljuak: Smrt je nasilna i nast(morfin, kodein, 6-monoacetilmorfin).Naknadno je rodobdukcije, 13.03.2007. Na obrazima su videli neke povrede koje su objasnili katragove od udaraca bokse


33/182

Zahtev suda za vetaenje: Odreuje se izvoenje dokaza vetaenjem radiodgovora na sledea pitanja: - ta je uzro

k smrti; - moe li se utvrditi vrsta opijata

om

rotumaiti tragove ina

ao

-izloena pritisku na grudnom kou od masae srca

na vratu odojadi

-is a (srca, arterija, vena i kapilara) u tkivo, telesne dupljeili v

dire u okolno tkivo i proima ga

koa, sluzokoa, duboka tkiva- petehije na koi

sti

-Kr

DLIVI -uvek slabije izraeni na koi i u potkonom tkivu,nea protokom vremena

-prirodni-povredni (nemehaniki)

-ozledni (mehaniki)

koliina, kvalitet; kakve su posledice i pojavni znaci trovanja opijata u konkretnsluaju kao i druge okolnosti navedene u obdukcionom zapisniku i izvetaju otoksikolokoj analizi.Vetaci e uzeti u obzir izjave uesnika i ppovrede sa fotografija koje je napravio brat pokojnikapri emu e u odnosuodgovor imati u vidu i telesnu konstituciju pokojnika i ostale uoene tragove.

Vetaenje: Komisija Instituta za sudsku medicinu lekar specijalista sudskemedicine i toksikolog. Kompletna analiza ukazivala je na trovanje heroinom kuzrok smrti. Fotografijenainjene na licu mesta i naknadno posle obdukcijedetaljno su pregledane i analizirane nakon uveavanja detalja. (povreda od brijaa

SASUINA- iskljuivo postmortalna povreda-Boja koe utomrko pergamentasto ovrsla promena koe nastala usledisparavanja kroz ouvanu, ali razdeenu natkoicu-sasuina koe nastaje na mestima gde je koa za ivota bila:

-trag stezanja kod veanja-tragovi od defibrilacije-vlana u naborima ispod dojkigojaznih ena ili

-sasuine sluzokoa- usne, beonjae, ronjae

KRVARENJEticanje krvi iz krvnih sudovan tela

-KRVNI PODLIV-krvarenje kod kojeg istekla krv pro

takasti - ekhimoze na sluzokoama mrlja sliveni

vni podliv moe biti:1-zaivotni2-posmrtni

3-agonalni

-POSMRTNI KRVNI POmenjaju boju s-krvni podliv:


34/182

-Prirodni krvni podlivi-usled oboljenja,bez dejstva sileSpontani-morbozniMeningokokna sepsa

-Nemehaniki-stezanje vrata laniem;takasti podlivikog orua- traumatski (ozledni) krvni podliv

dvava se, postepena

najvei se uaure

I KRVNI PODLIV u toku evolucije na koi postepena promena bojebiasta, smea ,zelena, uta

LIVA

2- mehanizam nastanka

esturvni podlivi kapaka u vidu naoara-indirektno nastali kod preloma baze lobanje

vni krvni podliv glave i vrata-kr nje usne-udarac

im sluajevima izgled krvnog podlivacipa mehanikog orua (eng.

eleznikih ina (tram-line, railway-line) rci tapom, kaiem i sl.

ivotno doba, debljina sloja krvi, karakteristike tkiva, individualne

lake telesne povredeve (poremeaj

unost inficiranja dobra podloga za bakterije4-veliki ili opseni krvni podlivi veliki gubitak krvi (ok, iskrvarenje)

ojen krvni podliv-apsolutni znak zaivotnosti

-Krvni podliv nastao dejstvom mehani-ZAIVOTNI KRVNI PODLIV -krv proima tkivo i zgru

resorpcija-ishod:

najmanji ieznuvei se organizuju

-ZAIVOTNmodrolju

SM ZNAAJ KRVNIH POD1- dokaz dejstva sile

- direktni na mestu dejstva sile- indirektni na udaljenom m

-k-DIREKTNI KRVNI PODLIVI-masi

vni podliv sluzokoe gor

3-utvrivanje povrednog sredstva unekverno odslikava izgled povrine dejstvenog prinpatterned injuries)-otisak are od gume pregaenje peaka-prugasti krvni podlivi u vidu tramvajskih ili uda-procena broja udaraca4-prebojeni krvni podlivi- procena vremena povreivanja

-velike varijacije razlike

-Podlivi:1-na koi uglavnom

2-duboki - pritisak na okolne strukture - ivce, disajne putefunkcije, bolovi)

3-mog

5-preb


35/182

K-krvare stie

arcinom pluakoji je provalio zid krvnog suda i bronha i uzrokovao obilno

liv

mrtni

RELATIVNA VITALNA REAKCIJA

IVA

ajan za rekonstrukciju toka dogaaja u

-iskrvarenjesmrtonosni gubitak krvi(bledilo koe, sluzokoa i organa,slabo

-epiduralno krvarenje-pritisak na mozakzida

NAG

-NA IH ORGANA

eludac i creva

iva unutranjih

I (MORBOZNI) RASCEP SLEZINE-slezina bila jako uveana zbogmononukleoze

ca

ascepi organa mogui su bez spolja vidljivih povreda na trbunom zidu

RVNI IZLIVnje kod kojeg krv i

- UNUTRANJI - u telesne ili organske duplje- SPOLJANJI - van tela- POMEANI

-kkrvarenje

-spoljanji traumatski krvni iz-krvni izliv: 1- zaivotni

2- pos 3- agonalni

-posmrtni krvni izliv-KRVNI IZLIV JESM ZNAAJ KRVNIH IZL

1-spoljanji izliv izgled tragova krvi znasudskom postupku2

izraene mrtvake mrlje)

-infarkt miokarda sa rupturom

NJEINA-NAGNJEINA KOE-spreg oguljotine i krvnog podliva

GNJEINE UNUTRANJ mozak

plua

RASCEP RUPTURA-brazdast ili cevast raskid mekog tk(parenhimatoznih ili upljih organa)-SPONTANinfektivne-traumatski rascep sr

-rPRODOR CANAL

PROBOJ PENETRATIOPROVALA PERFORATIO - provala (perforacija) ulkusa eluca


36/182

ZAGUENJE stezanje vrata akama,oguljotine, krvni podlivi i nagnjeine na

relom prekid kontinuiteta kosti

nepotpuni

pontani) - tumori

- otvoreni

upan sklop tkiva uniteneta, neminovan gubitak razorenog dela

- svaali se zbog njegove ljubomore, eksplozijirethodila svaa - tapin dinamita

askomadina DETRACTIO -potpuno mehaniko odvajanje pojedinih delova tel

2- zadesno

a - voz -amputacija ruke u saobraajnoj nezgodi

-sluajno - kod leeva iz vode (amci, brodovi, ribe)

tric ubio sinovca, posle 10 dana priznao zloin i naveo da jei telo spakovao u sanduk.

vratu

PRELOMI I IAENJA-p potpuni

- morbozni patoloki (s- traumatski zbog povreivanja-Mogu biti:

- zatvoreni

RAZORINE I RASKOMADINE

-Razdorina DESTRUCTIO-ozleda kod koje je celokdejstvom sile veoma jakog intenzit-samoubistvo i ubistvo suprugep(RAZORENJE TRUPA, GLAVE I RUKU mu)

-Rili rasparavanje celog tela-Moe biti:

1- zaivotno

3- samoubilako-raskomadina i razorina trup-traumatska-posmrtna raskomadinaPRIMER-S-852/04 - sleu sekirom odsekao potkolenice da b


37/182

VATRENO ORUJE- USTRELINE

STRELINE - rane nanesene projektilom ispaljenim izatrenog oruja

ni, medicinski, sudskomedicinski,

pidemijski porast broja ustrelina

ORUJAsedovanje oruja (mladi)

ije)

aroito se poveao broj ubistava (peto sa (des ruko), a suicidavostruko.ostepeno smanjenje posle 2000.god.U n broj u a se znaajnomanjio, ali je skoro polovina izvrena v em.

nesmrtnih povreda

ATRENO ORUJE U PRAVNOM SMISLU- oruje, opasno orue ili drugoarui.

SU

jem eksplozivnih gasova jedan ili vievi

E-kojim se moe rukovati jednom ili obema rukama

Podela:

UvImaju veliki socijalkrivinopravni i graanskopravni znaaj .E

poev od 1991. god;razlog-DOSTUPNOST VATRENOG privatno po blizina ratnog podruja porast kriminala (obrauni, egzekuc

Broj obdukovanih ustrelina:

N struko) i zade etostdP 2007. ukupa bistavs atrenim orujMEDICINSKI ZNAAJ-oteano zbrinjavanje povreenih

veliki broj povean broj povreda na jednoj rtvi (automatsko oruje) novi tipovi municije razorno dejstvo

Vsredstvo podobno da telo teko povredi ili zdravlje teko n

DSKOMEDICINSKI I PRAVNI ZNAAJ1-brojni sluajevi

2-kompleksni sudski procesi3-sloena vetaenja

VATRENO (USTRELNO) ORUJE -stvaranprojektila izbacuju iz ceRUNO VATRENO ORUJ

Period Broj

741988 1990

1991 1993 3311994 1996 318

1997 1999 299


38/182

kratko (kratka cev) pitolj, revolver dugako (duga cev) puka, lovaka puka

glatka cev - lovaka puka

-Iz c cev na ijoj se unutranjoj povrini

na no,rotatorno,obezbeujedravanje putanje.

-M mm

-7,65 mm

ruga pomera oroz koji svojim kljunom

nje.Paljenjem kapisle plamen se prenosi nstvaranja velike koliine barutnih gasovatil iz aure, a potom dalje kroz cev u spoljanju

rzina i probojna snaga projektila postepeno se smanjuju sa daljinom.

-preko 300 cm iz modernog automat.oruja

usta cevi i tela vea od maksimalne daljine do koje dopiru elementi barutne

2-USTRELINE IZ BLIZINE:znaci probojne snage projektila + znaci dejstva

,rastojanje izmeu usta cevi i tela manja od maksimalne

USTRELINE IZ BLIZINEa) ustreline iz neposredne (apsolutne) blizine usta cevi prislonjena uz telo ili na

b)usn 50 cm za puke

spiralno iljebljena cev- pitolj, puka

ba uju jedan projektil u jednom mahu kroz

laze spiralni ljebovi.Kretanje projektila je propulzivo

ETAK-kalibar = prenik: -6,35 mm-7,62

-9 mm-12 mm

-ISPALJENJE povlaenjem okidaa op

udara u kapislu, to uzrokuje njeno paljebarutno punjenje - dolazi do eksplozije ikoji svojim pritiskom potiskuju projeksredinu.-B-PRODUKTI BARUTNE EKSPLOZIJE-izlaze iz cevi sa projektilom: barutne esticedim, plamen i gasovi.-Maksimalna daljina do koje dopiru elementi barutne eksplozije: -oko 50 cm izpitolja

-oko 150 cm iz puke

-PODELA USTRELINA 1-USTRELINE IZ DALJINE:znaci probojne snage projektila,rastojanje izme

ueksplozije.

barutne eksplozijedaljine do koje dopiru elementi barutne eksplozije.

rastojanju od najvie nekoliko mm od telatreline iz posredne (relativne) blizine rastojanje izmeu usta cevi i tela odekoliko mm do najvie 50 cm za pitolje, odnosno 1


39/182

-ZAJEDNIKI ELEMENTI USTRELINA-nastaju dejstvom probojne snagepro

prod rastegnuta koa se zbogelaGubit

LAZNI OTVOR:kruan ovalan,ivice neravne, krvlju podlivene i posuvraene,ranje oe.Prenik rane na koi nijeadekvatan parametar za procenu kalibra projektila !!! Ugao prodora projektila:-prodor projektila pod pravim uglom:nagnjeni prsten koncentrian,svuda jednake

-prodor projektila pod kosim uglom:nagnjeni prsten ekscentrianiri sa strane s

ktila

Kanje projektila

naga,prodor kroz kosti.

eva

Projektilmoe a izlazni otvor) moeiti zvezdasta,krstasta,cepasta,retko kruna.Ivice su neravne raskidane, krvlju

glavnom vea od ulazne.

KRZOTINA-oluasta rana,projktil tangencijalno zahvata povrinu koe.

plamen do nekoliko cm

dim do 15cm

jektila.Projektil pritiska i istee kou koa biva nagnjeenja dejstvom projektilaorom projektila sredinji deo koe biva razoren

stinosti vraa u prvobitni poloaj.ak konog tkiva postoji samo kod ustrelina.

1. ulazni otvor sa rupastim gubitkom konog tkiva

2. nagnjeni prsten3. projektilna brisotina4. kanal

Uesto manja od kalibra projektila zbog elastinosti k

irine

koje dolazi projektilPROJEKTILNA BRISOTINA:crnkasta obojenost du ivice rane obrisanaprljavtina sa povrine projektila,bolje se vidi na svetloj odei.Kod prodora projepod kosim uglom,ira je sa strane sa koje dolazi projektil.

ANAL obliast, jajast ili levkast prodor irenje u smeru kretanja projektila- tumb- sekundarni projektili

Projektil moe biti zadran u telu,razlog je mala prodorna sRENDGENSKO SNIMANJE - lociranje zadranih projektila i kod ivih i kod le

iz i iz tela-zlazna rana (bpodlivene, izvrnuteupolje.Kod ustrelina iz daljine i relativne blizine,izlazna rana jeu

OPRODUKTI BARUTNE EKSPLOZIJE:

barutne estice gorue, deliimino sagorele inesagorele do 50cm

vreli gasovi do nekoliko cm


40/182

(naKA irenje u smeru kretanja projektila

TRAGOVI DEJSTVA BARUTNE EKSLPOZIJE na koi oko ulazne rane.Veliinabarutne eksplozije zavise od daljine i

lozije po izlasku iz cevi ire se u vidu

e je vea, a gustina tragova manja.

sustvo

- opeenost koe

arenost koe

-Ako je koa zategnuta preko vrste podloge (lobanja) dolazi do irenje i vraanjeulazu.

TISAK USTA CEVI nagnjeina i opekotina koe iji izgled odgovara izgledu ust

-do ir enja tkiva-U

ncentracija opada od ulaza dukanala

vedena rastojanja vea su kod puaka)

NALkod ustrelina iz blizine- levkasto

oblik i izgled povrine sa tragovima dejstvagla ispaljenja.Elementi dejstva barutne ekspu

kupe (konusa). Sa porastom rastojanja povrina sa tragovima dejstva barutneksplozije

Daljina ispaljenja izmeu 15 cm i 50 cm -dejstvo barutnih estica: Makroskopski-estice i takaste i sitne crtaste oguljotine-BARUTNA TETOVAA" .Mikroskopski barutne estice u dubljim slojevima koe.

Daljina ispaljenja manja od 15cm:dejstvo barutnih estica i dima

Predavanja Pravni fakultet

Documents

Transcript of Predavanja Pravni fakultet