1

2

PRARODITELJSKI GREH I TROJNO

POMIRENJE

Autor: pastor Dejvid Sims

naslov originala: Original Sin and the Triune Atonement

© April, 2019 by David Sims

Uvod

Možemo reći da predmeti proučavanja kao što su greh i pomirenje tematski neminovno idu zajedno, jer je

jedno, upravo Božije rešenje za ono drugo. Prema tome, naše ispravno razumevanje greha i pomirenja

direktno utiče da razumemo kako možemo biti spašeni. Ovo je važno za naše shvatanje Božijeg karaktera,

kao i ljudske i Hristove prirode. Kako ovi predmeti počivaju na temelju naše vere, izvršiće uticaj na čitav

sistem verovanja izgrađen na toj verskoj osnovi. U tome je značaj teme kojom se bavi ova knjiga.

Kako bismo bolje razumeli ovu problematiku, istražicemo tipove i senke (anti-tipove) sadržane u modelu

starozavetne "Mojsijeve" svetinje, kao i njenih službi, razmatrajuci ih na jedan detaljniji način, nego što

ste to možda vi učinili do sada.

Radi jednostavnijeg pristupa tematici, u sam tekst ubačeni su kompletni odlomci Svetog Pisma, kao i citati

drugih izvora sa namerom da čitalac može lakše da ih primeni pri proučavanju ove teme na jednom

dubljem nivou.

Dragi čitaoče, neka ti bude na blagoslov proučavanje ove studije, da raspoznaš slavu plana otkupljenja i da

težiš da svojim ličnim iskustvom dostigneš njegovu uzvišenu svrhu.

Bog je pre pada u greh razgovarao sa Adamom licem k licu

"I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred

Gospoda Boga među drveta u vrtu." (1.Mojsijeva 3,8)

"And they heard the voice of the LORD God walking in the garden in the cool of the day: and Adam and his wife hid

themselves from the presence of the LORD God amongst the trees of the garden." (Genesis 3:8)

"Dok nije sagrešio, Adam je imao sreću da neposredno razgovara sa svojim Tvorcem; ali je greh

doveo do razdvajanja između Boga i čoveka, i samo Hristovim iskupljenjem mogla se premostiti

provalija, omogućiti spasenje i ponovo uspostaviti blagoslovena veza između neba i zemlje.

Čoveku još uvek ostaje uskraćen neposredni pristup Tvorcu, ali Bog održava vezu s njim preko

Hrista i anđela." (EGW "Patrijarsi i proroci" str.45; or.str.67)

3

Greh je doneo razdvajanje

Adamov greh doveo je do razdvajanja između Boga i čoveka, i između neba i zemlje. Pomirenje sa

Bogom i obnovljeno zajedništvo između neba i zemlje, ostvareno kroz Hrista, naziva se pomirenjem.

"Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice Njegovo od vas, da

ne čuje." (Isaija 59,2)

"But your iniquities have separated between you and your God, and your sins have hid [his] face from you, that he will

not hear." (Isaiah 59:2)

Ostvareno je pomirenje

Webster: 1. Dogovor (sporazum); konkordans; pomirenje, nakon neprijateljstva ili kontroverze.

(Noah Webster rečnik 1828)

Vujaklija: pomirenje: prekidanje svađe ili neprijateljstva, obnavljanje prijateljstva

Definišući termin pomirenje, i Webster-ov i Vujaklijin rečnik govore o prestanku neprijateljstva.

Primedba: U srpskom jeziku su oba engleska termina iskorišćena u ovoj knjizi, atonement i reconciliation,

prevedena kao pomirenje.

"Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo

se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili. Ne samo, pak to, nego se hvalimo i Bogom

kroz Gospoda svog Isusa Hrista, kroz kog sad primismo pomirenje." (Rimljanima 5,10.11)

"For if, when we were enemies, we were reconciled to God by the death of his Son, much more, being reconciled, we shall be saved by his life. And not only so, but we also joy in God through our Lord Jesus Christ, by whom we have

now received the atonement. (Romans 5:10, 11)

Međutim, ljudski rod nije morao da čeka 4000 godina, sve do vremena življenja i smrti Hristove, kako bi

primio blagodati pomirenja.

"...u životnoj knjizi Jagnjeta, koje je zaklano od postanja sveta." (Otkrivenje 13,8)

"... the book of life of the Lamb slain from the foundation of the world." (Revelation 13:8)

"Svet je poveren Hristu i kroz Njega svaki Božji blagoslov dolazi grešnom ljudskom rodu. On je

bio Spasitelj i pre i posle svog otelovljenja. Čim se pojavio greh, pojavio se i Spasitelj. On je

svakome dao svetlost i život i prema datoj svetlosti će se svakome suditi." (EGW "Želja vekova"

str.190; or.str.210)

Očigledno je da su Bog i čovek donekle pomireni. Svi ljudi imaju život i svetlost, i blagoslove. "...On

zapoveda svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima." (Matej 5,45).

Bog je bio uključen u ljudske poslove, komunicirajući sa čovekom, pomažući, blagosiljajući i privlačeći

čoveka da voli pravednost, čak i pre nego je božanstvo došlo da u Hristu stanuje u i među ljudskim rodom.

Bog je 4000 godina komunicirao sa čovekom kroz Hrista i anđele, kao i kroz proroke i snove (vizije).

Pisano je u Bibliji o ljudima kakvi su bili Noje, Danilo i Jov, čiji pravedni životi otkrivaju šta

svakodnevna prisna veza sa Bogom može da učini paloj ljudskoj prirodi. Rečeno nam je o Avramu,

prijatelju Božjem, sa kojim je Isus govorio licem k licu i kome je Hrist otkrio svoje namere po pitanju

sudbine Sodoma. Da Bog nije učinio prvi korak u pravcu pomirenja sa čovekom, sam život kao i božanska

4

pomoc čoveku da se odupre Sotoni ne bi ni postojali. Čak i da je Adam mogao da nastavi da živi (kao

grešnik bez Boga), ne bi u sebi imao želje za pokajanjem, niti da se vrati Bogu.

Jedno takvo momentalno aktivirano pomirenje, obnova života i svetlosti sa neba na zemlju, bili su na

snazi pre Hristove smrti na osnovu Božjeg obećanja i Hristovog zaloga da bude garancija spasenja

ljudskom rodu.

"I po tome rekoh: Evo idem, kao što je u knjizi pisano za mene." (Psalam 40,7)

"Then said I, Lo, I come: in the volume of the book [it is] written of me." (Psalms 40:7)

Dok pažljivo proučavamo Svetinju u okviru svih njenih službi brojni fascinantni detalji Božjeg plana

spasenja otkrivaju se pred našim očima.

Svetinja otkriva detalje plana otkupljenja

"Bože! Put je Tvoj u svetinji; koji je Bog tako velik kao Bog naš?" (Psalam 77,13)

"Thy way, O God, [is] in the sanctuary: who [is so] great a God as [our] God?" (Psalms 77:13)

Kada je Bog izbavio Izrailj iz Egipta, jedna od prvih stvari koje je potom tražio od naroda da učine bila je

da Mu se sagradi Svetinja.

"Koji služe obličju i senu nebeskih stvari, kao što bi rečeno Mojsiju kad htede skiniju da načini:

Gledaj, reče, da načiniš sve po prilici koja ti je pokazana na gori." (Jevrejima 8,5)

"Who serve unto the example and shadow of heavenly things, as Moses was admonished of God when he was about to

make the tabernacle: for, See, saith he, [that] thou make all things according to the pattern shewed to thee in the

mount." (Hebrews 8:5)

Pomenuti stih nam govori da je šator od sastanka bio načinjen po uzoru na stvarnu Svetinju koja je na

Nebu. Obredni (ceremonijalni) zakon Svetinje o prinosima (žrtvama) i službama nazvan je primerom

(obličje) i senkom (tip) nebeskih stvari, kao i onih stvari koje dolaze. Bilo je to simboličko, odnosno

tipološko značenje stvari različitih događaja koji se odigravaju u planu spasenja.

5

"Jer zakon imajući sen dobara koja će doći, a ne samo obličje stvari, ne može nikada savršiti one

koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve." (Jevrejima 10,1)

"For the law having a shadow of good things to come, [and] not the very image of the things, can never with those

sacrifices which they offered year by year continually make the comers thereunto perfect." (Hebrews 10:1)

"...Svaka istina Jevanđelja fokusira se na službu u Svetinji i iz nje zrači poput sunčevih zraka.

Svaki tip koji je upotrebljen u celokupnom žrtvenom sistemu bio je tako osmišljen od Boga da

podseca na određenu duhovnu istinu. Vrednost ovih tipova (simbola) je sadržana u činjenici da ih

je sam Bog izabrao da iskažu (simbolizuju) različite faze kompletnog plana otkupljenja, koji je

omogucen Hristovom smrcu. Sličnost između tipa i antipipa nikada nije slučajna, vec je

jednostavno ispunjenje velikog Božjeg plana." (iz predgovora knjige "Krst i njegova senka"

or.str.6 par.1, 2 - autor Stephen N. Haskell 1914.god)

Tri pomirenja (iskupljenja) ili tri faze pomirenja

Svetinja je izgrađena tako da ima tri različita odeljenja, odvojena zavesama. Što se tiče svakog od

tri navedena mesta, Bog je rekao da ce se On tamo sastati sa čovekom i razgovarati sa njim. Ovo

sastajanje je označavalo izmirenje ili pomirenje, jer je greh doveo do razdvajanja između Neba i zemlje,

kao i između Boga i čoveka. "Sastanak" Boga i čoveka na ova tri mesta predstavlja (u zemaljskoj

starozavetnoj Svetinji simbolizuje) tri faze pomirenja, koje su takođe predstavljene i ilustrovane

specifičnim službama, ili određenim tipom žrtve u nekom od odeljenja Svetinje, a za koje se kaže da čine

pomirenje. Grešnik se nije smatrao slobodnim od greha sve dok za njega nije bila izvršena svaka od tri

faze pomirenja.

"Shvatili su takođe da je životinja žrtvovana za greh ukazivala na Hrista kao žrtvu, a i da je

poglavar sveštenički predstavljao Hrista kao posrednika, dok je azazelov jarac prikazivao sotonu,

uzročnika greha, na koga će na kraju biti stavljeni gresi iskrenih pokajnika. Kad je poglavar

sveštenički, posredstvom krvi žrtvovane životinje odstranio grehe is Svetinje, položio ih je na glavu

jarca azazelovog. Kada Hristos zaslugom sopstvene krvi na kraju svoje posredničke službe

konačno odstrani grehe svoga naroda iz Nebeske Svetinje, položiće ih na sotonu koji odlukom

suda mora snositi konačnu kaznu. Jarac azazelov bio je odveden u pustinju da se više nikada ne

vrati u zbor dece Izrailjeve. Tako će i sotona biti zauvek prognan iz blizine Božje i Njegovog

naroda i u konačnom uništenju greha i grešnika iščeznuti sa spiska živih." (EGW "Velika borba"

str.372; or.str.422)

"Kao što će u konačnom izmirenju gresi pravih pokajnika biti izbrisani iz nebeskih knjiga, da se na

njih nikada više i ne pomisli, tako su i onda gresi simbolično bili odneseni u pustinju i zauvek

odstranjeni iz zajednice." (EGW "Patrijarsi i proroci" str.368; or.str.358)

1. Predvorje šatora od sastanka - kroz prinos žrtve paljenice

"To neka bude žrtva paljenica svagda od kolena do kolena vašeg na vratima šatora od sastanka

pred Gospodom, gde ću se sastajati s vama da govorim s tobom." (2.Mojsijeva 29,42)

"[This shall be] a continual burnt offering throughout your generations [at] the door of the tabernacle of the

congregation before the LORD: where I will meet you, to speak there unto thee." (Exodus 29:42)

Pomirenje koje se odvija u predvorju Svetinje (koje tipološki predstavlja zemlju) označava Boga

koji, takoreći, dolazi na vrata Neba da se susretne sa palim čovekom, obnavljajuci komunikaciju kroz

Hrista, kao i u Hristu posle Isusovog utelovljenja u ljudsko obličje. Drugim rečima, Hrist u svojoj ljudskoj

prirodi (kao Sin čovečiji), predstavlja ljudski rod, tako da kada Bog komunicira sa Hristom, On

6

komunicira sa čovečanstvom. Štaviše, dok je Hrist bio na zemlji kao Sin čovečiji, On je komunicirajući sa

ljudima preneo svetlost, život i blagoslove svoje božanske prirode, čak i grešniku. Ovo su aspekti

pomirenja ili izmirenja koje je predstavljeno iskupljenjem u predvorju Svetinje, a načinjeno putem žrtve

paljenice.

"Prilikom Spasiteljevog krštenja sotona je bio među prisutnima. Video je kako se Očeva slava izliva

na Sina. Čuo je glas Božji kojim je posvedočeno Hristovo božanstvo. Od Adamovog greha ljudski rod

je bio odsečen od neposrednog opštenja sa Bogom; opštenje između Neba i zemlje vršeno je preko

Hrista. Međutim, sad kad je Isus došao "u obličju tela grehovnoga" (Rimljanima 8,3), Otac je lično

govorio. On je pre toga opštio sa ljudskim rodom preko Hrista, a sada je opštio sa ljudskim rodom u

Hristu ("Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo, koje će reći: S nama

Bog. Matej 1,23. - prim prev). Sotona se nadao da će mržnja Božja na zlo dovesti do večnog rascepa

između Neba i zemlje. Ali sad se očigledno pokazalo da je veza između Boga i čoveka uspostavljena."

(EGW "Želja vekova" str.96; or.str116)

2. Svetinja (prvo odeljenje) - kroz prinos žrtve za greh

"I istucavši ga nasitno, metaćeš ga pred svedočanstvom u šatoru od sastanka, gde ću se sastajati s

tobom; to neka vam bude svetinja nad svetinjama." (2. Mojsijeva 30,36)

"And thou shalt beat some of it (incense) very small, and put of it before the testimony in the tabernacle of the

congregation (on the altar of incense in the holy place), where I will meet with thee: it shall be unto you most holy."

(Exodus 30:36)

Pomirenje u prvom odeljenju Svetinje označavalo je posredničku / svešteničku službu Hrista (u ljudskoj

prirodi) u prisustvu Boga na Nebu. Na tom mestu čovek komunicira sa Bogom kroz i u Hristu, a Hristos

služi čoveku na zemlji kroz različite načine posredovanja Njegovog duha.

"I neka nosi Aron imena sinova Izrailjevih na naprsniku sudskom na srcu svom kad ulazi u svetinju

za spomen pred Gospodom vazda." (2.Mojsijeva 28,29)

"And Aaron (the priest, representing Christ) shall bear the names of the children of Israel in the breastplate of judgment upon his heart, when he goeth in unto the holy [place], for a memorial before the LORD continually."

(Exodus 28:29)

7

3. Svetinja nad Svetinjama - kroz prinos žrtve za greh na Dan pomirenja

"I tu ću se sastajati s tobom i govoriću ti ozgo sa zaklopca između dva heruvima, koji će biti na

kovčegu od svedočanstva, sve što ću ti zapovedati za sinove Izrailjeve." (2.Mojsijeva 25,22)

"And there I will meet with thee, and I will commune with thee from above the mercy seat, from between the two

cherubims which [are] upon the ark of the testimony, of all [things] which I will give thee in commandment unto the

children of Israel." (Exodus 25:22)

Pomirenje u Svetinji nad Svetinjama

Pre svega, razmotrimo trecu fazu pomirenja koja je predstavljena godišnjom službom na Dan pomirenja,

10. dana sedmog meseca (jevrejskog kalendara). Ovo pomirenje uključuje istražni sud, zapečacenje i

omogucava brisanje greha.

"Jer u taj dan biva (od strane sveštenika) očišćenje za vas, da se očistite; bićete očišćeni od svih

greha svojih pred Gospodom." (3.Mojsijeva 16,30)

"For on that day shall [the priest] make an atonement for you, to cleanse you, [that] ye may be clean from all your

sins before the LORD." (Leviticus 16:30)

"...Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegovog..." (Otkrivenje 14,7)

"... Fear God, and give glory to him; for the hour of his Judgment is come..." (Revelation 14:7)

"Evo, ja ću poslati anđela svog, koji će pripraviti put preda mnom, i iznenada će doći u crkvu

svoju Gospod, kog vi tražite, i anđeo zavetni, kog vi želite, evo doći će, veli Gospod nad vojskama.

Ali ko će podneti dan dolaska Njegovog? I ko će se održati kad se pokaže? Jer je On kao oganj

livčev i kao milo beljarsko. I sešće kao Onaj koji lije i čisti srebro, očistiće sinove Levijeve, i

pretopiće ih kao zlato i srebro, i oni će prinositi Gospodu prinose u pravdi. I ugodan će biti

Gospodu prinos Judin i jerusalimski kao u staro vreme i kao pređašnjih godina. I doći ću k vama

na sud, i biću brz svedok protiv vračara i protiv preljubočinaca i protiv onih koji se kunu krivo i

protiv onih koji zakidaju najam najamniku, i udovici i siroti i došljaku krivo čine i ne boje se mene,

veli Gospod nad vojskama." (Malahija 3,1-5)

"Videla sam da je sve ovo veoma opasno, jer kad je duh obuzet nečim drugim, sadašnja istina

bledi i nestaje i na našim čelima nema mesta za pečat Boga živoga. Videla sam da vreme Isusovog

boravka u Svetinji na Svetinjama uskoro ističe, i da može da potraje još samo malo; zato bi sve

slobodno vreme koje imamo na raspolaganju trebalo da upotrebimo za istraživanje Biblije po

kojoj će nam se suditi u poslednji dan." (EGW "Rani spisi" str.61; or.str.58)

Istražni sud i ispitivanje karaktera ilustrovani su Isusovom novozavetnom parabolom o braku.

"U paraboli opisanoj u dvadeset drugom poglavlju Matejevog Jevanđelja upotrebljena je ista slika

svadbe i jasno je prikazano da će se istražni sud održati pre svadbe. Pre svadbe dolazi Car da vidi

goste, (Matej 22,11) - da li su svi obučeni u svadbeno ruho, - besprekorno čiste haljine karaktera

oprane i ubeljene "u krvi Jagnjetovoj" (Otkrivenje 7,14). Onaj koji ne bude obučen u takvu haljinu

biće izbačen; a sve one koji se na proveravanju nađu u svadbenom ruhu Bog će primiti u svoje

carstvo i proglasiti dostojnima da sa Njim caruju i sede na Njegovom prestolu. Ovo delo

8

proveravanja karaktera, definitivnog odlučivanja ko je spreman za carstvo Božje - predstavlja

istražni sud., završno delo u Nebeskoj Svetinji." (EGW "Velika borba" str.377; or.str.428)

Na Dan pomirenja, dok je sveštenik napuštao odeljenje Svetinje nad Svetinjama, on bi se zadržao trenutak

pred oltarom i poškropio bi krvlju žrtve za greh rogove oltara, simbolički čisteci oltar od greha koji su

tamo prinošeni tokom godine.

"A neka izađe k oltaru koji je pred Gospodom, i očisti ga; i uzevši krvi od junca i krvi od jarca

neka pomaže rogove oltaru unaokolo;19 I neka ga pokropi odozgo istom krvlju s prsta svog sedam

puta; tako će ga očistiti i posvetiti ga od nečistota sinova Izrailjevih.20 A kad očisti svetinju i šator

od sastanka i oltar, tada neka dovede jarca živog." (3.Mojsijeva 16,18-20)

"And he shall go out unto the altar that [is] before the LORD, and make an atonement for it; and shall take of the

blood of the bullock, and of the blood of the goat, and put [it] upon the horns of the altar round about. And he shall

sprinkle of the blood upon it with his finger seven times, and cleanse it, and hallow it from theuncleanness of the

children of Israel. And when he hath made an end of reconciling (Hebrew - “atonement”) the holy [place], and the

tabernacle of the congregation, and the altar, he shall bring the live goat: (Leviticus 16:18- 20)

Ovo je predstavljalo uklanjanje greha koji su ranije bili pokajani i preneti u Nebesku Svetinju.

"Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica

Gospodnjeg." (Dela 3,19)

"Repent ye therefore, and be converted, that your sins may be blotted out, when the times of refreshing shall come

from the presence of the Lord" (Acts 3:19)

"Isus se još uvek nalazi u svom Svetom Hramu, i sada ce prihvatiti naše žrtve, naše molitve, i naše

ispovesti za greške i grehe, i sada ce oprostiti sve prestupe Izrailja, kako bi mogli biti izbrisani pre

nego napusti Svetinju. Kada Isus napusti Svetinju, onda onaj koji je svet i pravedan, biće i dalje

svet i pravedan; jer ce svi njihovi gresi biti izbrisani, i oni ce biti zapečaceni pečatom Boga

živoga.Ali oni koju su nepravedni i prljavi, i dalje će biti nepravedni i prljavi; jer tada neće biti

Sveštenika u Svetinji kako bi prinosio njihove žrtve. njihova priznanja, kao i njihove molitve pred

Očevim prestolom..." (EGW "Pregled i Glasnik" od dana 1. Septembra 1849.godine, paragraf 7)

To može biti učinjeno jedino za one koji su usavršili hrišćanski karakter u ljudskoj prirodi koju sada

poseduju. Ovo brisanje izveštaja o pojedinačnim gresima iz Nebeske Svetinje biće propraćeno

uklanjanjem zapisa o gresima iz naših sećanja.

"Gospod Isus je došao na naš svet, ne da bi otkrio šta Bog može da učini, vec šta bi čovek mogao

da učini, kroz veru u Božju moc da pomogne u svakom hitnom slučaju. Čovek, kroz veru, treba da

bude saučesnik u božanskoj prirodi i da prevaziđe svako iskušenje kojim je pogođen. Gospod sada

traži da Mu svaki sin i kcerka Adamova kroz veru u Isusa Hrista služe u ljudskoj prirodi koju sada

imamo." (EGW "Odabrane poruke sveska br.3, str. 140, par.2)

"Pet mudrih devojaka predstavljaju one koji su usavršili hrišćanski karakter, koji su oprali svoje

haljine i ubelili ih krvlju Jagnjetovom.Božja poruka Njegovom narodu glasi: "Opominji se dakle,

kako si primio i kako si čuo, i drži i pokaj se. Ako li ne uzastražiš, doći ću na tebe kao lupež, i

nećeš čuti u koji ću čas doći na tebe. Ali imaš malo imena i u Sardu, koji ne opoganiše svojih

haljina, i hodiće sa mnom u belima, jer su dostojni. Koji pobedi on će se obući u haljine bele, i

neću izbrisati ime njegovo iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem svojim i pred

anđelima Njegovim." (Otkrivenje 3,3-5)- (EGW "Objavljeni rukopisi" sveska br.16, or.str.273,

par.2-Manuscript Releases vol. 16, p. 273 par.2 )

9

"Niko ne treba propusti da dostigne, u svojoj sferi delovanja, savršenstvo hrišcanskog karaktera.

Hristovom žrtvom, stvorena je (zakonska mera-engl.provision) odredba da vernik može da primi

sve stvari koje se odnose na život i pobožnost. Bog nas poziva da dostignemo standard savršenstva

i postavimo ispred sebe primer Hristovog karaktera." (EGW "Petrovi saveti roditeljima" or.str.57,

par.4-Peter’s Counsel to Parents p. 57 par. 4)

"Da Jakov nije prethodno okajao svoj greh što je pravo prvorođenog stekao na prevaru, Bog ne bi

uslišio njegovu molitvu i tako milostivo sačuvao njegov život. Tako bi i pripadnici Božjeg naroda u

vreme nevolje bili savladani ako bi imali nepriznatih greha koji im izlazili pred oči u časovima

straha i duševnih patnji; očajanje bi ugušilo njihovu veru i oni ne bi imali smelosti da se mole

Gospodu za svoje izbavljenje. Ali iako će biti duboko svesni svoje nedostojnosti, oni neće naći u

svom srcu nijedan skriveni greh. Njihovi gresi će pre toga biti izneseni na sud i ibrisani, i zato više

neće moći da ih se sete." (EGW "Velika borba" str.550; or.str.620, par.1)

To ce biti završni koraci preobraženja naše duhovne prirode (ne karaktera), uklanjanjem ostataka ožiljaka,

odnosno „neuronskih puteva“ grešnih postupaka i navika koji su doprineli izopačavanju naše prirode. Pre

nego što su secanja na greh čudotvorno izbrisana, grešne navike moraju biti zamenjene onim dobrim

navikama našim vlastitim izborom, stvarajuci božanski karakter, započinjuci tako preobražaj naše prirode.

"Njegov će Duh razviti u čoveku sve što oplemenjuje karakter i daje dostojanstvo prirodi. On

uzdiže čoveka za slavu Božju u telu, duši i duhu...Pozvao nas je da "dobijemo slavu - karakter -

Gospoda našega Isusa Hrista; pozvao nas je da budemo "jednaki obličju Sina Njegova."

(Rimljanima 8,29; 2.Solunjanima 2,14) - (EGW "Želja vekova" str.325.326; or.str.341, par.1)

"Kroz koje se nama darovaše časna i prevelika obećanja, da njih radi imate deo u Božjoj prirodi,

ako utečete od telesnih želja ovog sveta." (2.Petrova 1,4)

"Whereby are given unto us exceeding great and precious promises: that by these ye might be partakers of the divine

nature, having escaped the corruption that is in the world through lust." (2Peter 1:4)

Prema tome, samo fizički aspekt pale ljudske prirode će se promeniti prilikom Hristovog dolaska.

"Ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi

ćemo se pretvoriti." (1.Korinćanima 15,52)

"In a moment, in the twinkling of an eye, at the last trump: for the trumpet shall sound, and the dead shall be raised

incorruptible, and we shall be changed." (1Corinthians 15:52)

Jedino Hristova iskupljujuća krv omogućuje ljudima da u njihovoj paloj grešnoj prirodi komuniciraju sa

svetim Bogom, ali:

"Kada Hrist ustane i napusti Svetinju nad Svetinjama, počinje vreme velike nevolje, slučaj svake

duše je završen, i nece biti iskupljujuće krvi koja bi očistila od greha i prljavštine. Dok Isus

napušta Svetinju nad Svetinjama, on govori glasom odlučne (izvršne) i kraljevske vlasti: "Onaj

koji je nepravedan neka i dalje bude nepravedan; a koji je nečist, neka se i dalje prlja; a koji je

pravedan, neka i dalje bude pravedan, a sveti neka se i dalje posvećuje." (Otkrivenje 22,11)...."

(EGW "Znaci vremena", od dana 27.Novembra, 1879.god, par.7.8 - (Signs of Times, November 27,

1879 par. 7, 8)

Sada cemo obratiti pažnju na prve od dve, gore pomenute, faze pomirenja koje su se dogodile u predvorju

šatora od sastanka i u Svetinji (prvom odeljenju Svetinje), načinjene od žrtava paljenica i žrtava za greh u

10

svakodnevnoj službi. Prvo cemo pogledati žrtvu za greh i fazu pomirenja koja se dogodila u prvom

odeljenju Svetinje.

Prinos žrtve za greh

Pomirenje načinjeno prinosom žrtve za greh

"Ako li ko iz prostog naroda zgreši nehotice, i učini štagod što je Gospod zabranio da se ne čini, te

skrivi, kad dozna za greh svoj, koji je učinio, tada neka dovede na žrtvu jare žensko zdravo za

greh, koji je učinio. I neka metne ruku svoju na glavu žrtvi za greh, i neka je sveštenik zakolje na

mestu gde se kolje žrtva paljenica. I sve salo neka izvadi kao što se vadi salo iz jagnjeta za žrtvu

zahvalnu; i neka ga sveštenik zapali na oltaru za žrtvu ognjenu Gospodu; i tako će ga očistiti

sveštenik od greha njegovog, koji je učinio, i oprostiće mu se." (3.Mojsijeva 4,27-29.35)

"And if any one of the common people sin through ignorance, ... Or if his sin, which he hath sinned, come to his

knowledge: then he shall bring his offering, ... And he shall lay his hand upon the head of the sin offering, and slay the

sin offering in the place of the burnt offering. ... And he shall take away all the fat thereof, as the fat of the lamb is

taken away from the sacrifice of the peace offerings; and the priest shall burn them upon the altar, according to the

offerings made by fire unto the LORD: and the priest shall make an atonement for his sin that he hath committed, and

it shall be forgiven him." (Leviticus 4:27-29, 35)

Uredba prinosa žrtve za greh za pojedinca

"Kaži Aronu i sinovima njegovim, i reci: Ovo je zakon za žrtvu radi greha: na mestu gde se kolje

žrtva paljenica, neka se kolje i žrtva za greh pred Gospodom; svetinja je nad svetinjama. Sveštenik

koji prinese žrtvu za greh neka je jede; na svetom mestu neka se jede, u tremu od šatora od

sastanka." (3.Mojsijeva 6,25.26)

" Speak unto Aaron and to his sons, saying, This is the law of the sin offering: In the place where the burnt offering is killed shall the sin offering be killed before the LORD: it is most holy. 26The priest that offereth it for sin shall eat it:

11

in the holy place shall it be eaten, in the court of the tabernacle of the congregation". (Leviticus 6:25-26)...see also

(Leviticus 6:9-13)

"Zapovedi Aronu i sinovima njegovim, i reci im: Ovo je zakon za žrtvu paljenicu: žrtva paljenica

neka stoji na ognju na oltaru celu noć do jutra, i oganj na oltaru neka gori jednako. Sveštenik neka

obuče svoju haljinu lanenu, i gaće lanene neka obuče na telo svoje, i neka zgrne pepeo kad oganj

spali na oltaru žrtvu paljenicu, i neka ga izruči kod oltara. Potom neka svuče haljine svoje i obuče

druge haljine, i neka iznese pepeo napolje iz logora na čisto mesto. A oganj što je na oltaru neka

gori na njemu, neka se ne gasi, nego neka sveštenik loži na oganj drva svako jutro, i neka namešta

na nj žrtvu paljenicu, i neka pali na njemu salo od žrtava zahvalnih. Oganj neka jednako gori na

oltaru, neka se ne gasi." (3.Mojsijeva 6,9-13)

Uredba prinosa žrtve za greh za Sveštenika

"Ako sveštenik pomazani zgreši, te bude na greh narodu, neka za greh svoj koji je učinio prinese

tele zdravo Gospodu na žrtvu za greh. I dovedavši tele na vrata šatoru od svedočanstva pred

Gospoda, neka metne ruku svoju teletu na glavu, i zakolje tele pred Gospodom. I neka uzme

sveštenik pomazani krvi od teleta, i unese je u šator od sastanka. I neka zamoči sveštenik prst svoj

u krv, i krvlju sedam puta pokropi pred Gospodom pred zavesom od svetinje. I neka pomaže

sveštenik tom krvlju rogove oltaru, na kome se kadi mirisima pred Gospodom u šatoru od

sastanka, a ostalu krv od teleta svu neka izlije na podnožje oltaru, na kome se pale žrtve na

vratima šatora od sastanka. I neka izvadi sve salo iz teleta za greh, salo što pokriva creva i sve

salo što je na crevima; I oba bubrega, i salo što je na njima i na slabinama, i mrežicu na jetri s

bubrezima neka izvadi, Onako kako se vadi iz govečeta za žrtvu zahvalnu; i neka zapali sveštenik

na oltaru, na kome se žrtva pali." (3.Mojsijeva 4,3-10)

"...And the priest that is anointed shall take of the bullock’s blood, and bring it to the tabernacle of the congregation:

And the priest shall dip his finger in the blood, and sprinkle of the blood seven times before the LORD, before the vail

of the sanctuary. And the priest shall put some of the blood upon the horns of the altar of sweet incense before the LORD, which is in the tabernacle of the congregation; and shall pour all the blood of the bullock at the bottom of the

altar of the burnt offering, which is at the door of the tabernacle of the congregation. And he shall take off from it all

the fat ...and the priest shall burn them upon the altar of the burnt offering." (Leviticus 4:3-10)

Značaj Ceremonija

U slučaju prinosa žrtava za grehe, salo je bilo uklonjeno i spaljeno na oltaru, što je predstavljalo

uklanjanje greha sa grešnika. (To nije bio slučaj sa prinosima žrtava paljenica koji cemo kasnije obraditi,

tako da se nije koristilo za uklanjanje greha.)

Ali postoji jedan poseban aspekt upotrebe prinosa žrtava za grehe koji se pominje u gore citiranim

stihovima, a koji bi trebalo detaljnije da razmotrimo. Ili je Sveštenik trebalo da pojede komadić mesa žrtve

prinete za greh; ili je krv životinje trebalo da unese u prvo odeljenje Svetinje i pokropi njome ispred

zavese od Svetinje iza koje se nalazio kovčeg sa Zakonom koji je grešnik prestupio. Gresi bi se ispovedali

nad glavom životinje, i na taj način bi simbolično bili prebačeni na životinju - jedenje mesa naglašavalo je

Hrista koji je uzeo učešća u paloj ljudskoj prirodi i postao naš predstavnik na Nebu; a krv uneta u šator

označava Hristov život i Njegove zasluge, kao i Njegovu zamensku smrt.

"Najvažniji deo svakodnevnog bogosluženja bio je onaj koji se odnosio na službu za pojedince.

Grešnik koji se pokajao, donosio bi svoju žrtvu pred vrata Šatora od sastanka i, stavljajući svoje

ruke na glavu životinje, ispovedao bi svoje grehe čime ih je simbolično prenosio sa sebe na nevinu

žrtvu. Zatim bi svojom rukom zaklao životinju, a sveštenik je krv unosio u Svetinju i kropio njome

ispred zavese iza koje se nalazio kovčeg sa zakonom koji je grešnik prestupio. Tom ceremonijom je

12

greh, posredstvom krvi, simbolično prenošen na Svetinju. U nekim slučajevima krv ne bi bila

unesena u Svetinju, već je Sveštenik morao da pojede meso, kao što je Mojsije zapovedio sinovima

Aronovima:"I dade vam je Gospod da nosite greh svega zbora."(3.Mojsijeva 10,17). Obe

ceremonije su slikovito predstavljale prenošenje greha sa pokajnika na Svetinju." (EGW

"Patrijarsi i proroci" str.364.365; or.str.353.354, par.2)

" Jer je duša telu u krvi; a ja sam vam je odredio za oltar da se čiste duše vaše; jer je krv što dušu

očišća." (3.Mojsijeva 17,11)

"For the life of the flesh [is] in the blood: and I have given it to you upon the altar to make an atonement for your

souls: for it [is] the blood [that] maketh an atonement for the soul." (Leviticus 17:11)

Nakon što je greh ušao u svet, usled prekida komunikacije sa Bogom, kao i primanja Božjih blagoslova,

čovek je bio potpuno bespomocan.

"Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se

činiti zlo?" (Jeremija 13,23)

"Can the Ethiopian change his skin, or the leopard his spots? [then] may ye also do good, that are accustomed to do

evil." (Jeremiah 13:23)

Kako god, sa svojim gresima i krivicom čovek nije mogao uci u Božije prisustvo kako bi dobio božansku

pomoc. Bio mu je potreban posrednik, predstavnik na Nebu, neko na kome nije bilo nikakve krivice.

"Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.

Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže

sad pred licem Božijim za nas." (Jevrejima 9,12.24)

"Neither by the blood of goats and calves, but by his own blood he entered in once into the holy place, having obtained

eternal redemption for us. For Christ is not entered into the holy places made with hands, [which are] the figures of

the true; but into heaven itself, now to appear in the presence of God for us." (Hebrews 9:12.24)

Krv stavljena na rogove kadionog oltara

Krv koja je bila uneta u Svetinju da načini pomirenje, takođe je bila postavljena na rogove kadionog

oltara, označavajuci ožiljke kakve je greh počinio na samoj ljudskoj prirodi.

"Greh je Judin zapisan gvozdenom pisaljkom i vrhom od dijamanta, urezan je na ploči srca

njihovog i na rogovima oltara vaših." (Jeremija 17,1)

"The sin of Judah [is] written with a pen of iron, [and] with the point of a diamond: [it is] graven upon the table of

their heart, and upon the horns of your altars." (Jeremiah 17:1)

"Osoba može da poseduje brojne osobine i intelekt, a ipak da bude bezvredna, jer živa vatra

dobrote nikada nije bila gorela na oltaru njenog srca, jer je njena savest spržena, pocrnela i

iscrpljena sebičnošcu i grehom." (EGW "Svedočanstva" sveska br.2, or.str.305,par.2)

Ali sama činjenica da se, sa oltara oskrnavljenog grehom, tamjan podizao kao miomiris Bogu, pokazivala

je moc iskupljujuce krvi da pomiri grešnika sa Bogom kroz pravednost našeg posrednika.

"Tada podigoh oči svoje i videh, i gle, četiri roga. I rekoh anđelu koji govoraše sa mnom: Šta je

to? A on mi reče: To su rogovi koji razmetnuše Judu, Izrailja i Jerusalim." (Zaharija 1,18.19)

13

"And I said unto the angel that talked with me, What [be] these? And he answered me, These [are] the horns which

have scattered Judah, Israel, and Jerusalem."(Zechariah 1:18-19)

"O, kad bi svi mogli da vide sve ovo koliko bi se izraza zahvalnosti, kajanja i skrušenosti slivalo na

živu vatru pravednosti Hristove! Miomiris te pravednosti uzdižući se poput oblaka okružio bi

presto milosti." (EGW "Biblijski komentari" Sveska br.6, str.648; or.str.1078, par.2- SDA Bible

Commentary vol. 6, p. 1078, par. 2 - Manuscript 50, 1900)

Ukratko, prinos za greh označio je priznanje ličnog greha i prihvatanje Hrista od strane grešnika. Kao što

bi sveštenik odstranio salo sa mesa žrtve za greh, tako mi moramo dozvoliti Hristu da ukloni grehe od nas.

To je proces koji se zove posvecenje. Ne samo da je sveštenik odstranio salo sa žrtve za greh, vec bi pojeo

komad njenog mesa ili bi preuzeo njenu krv u poseban sud i sa njome ušao u Svetinju. Ovo je označavalo

Hrista, u Njegovoj ljudskoj prirodi kao predstavnika ljudskog roda. Zaslugama Njegove krvi, ulazeci u

Božije prisustvo za nas primao je božanska duhovna sredstva od Boga prenosivši ih na čoveka onda kada

bi to bilo potrebno.

"Zato govori: Izišavši na visinu zaplenio si plen, i dade dare ljudima." (Efescima 4,8)

"Wherefore he saith, When he ascended up on high, he led captivity captive, and gave gifts unto men." (Ephesians 4:8)

"Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za

vreme kad nam zatreba pomoć." (Jevrejima 4,16)

"Let us therefore come boldly unto the throne of grace, that we may obtain mercy, and find grace to help in time of

need." (Hebrews 4:16)

Ali postoje i neke druge posledice Adamovog greha koje treba razmotriti. Pogledajmo kako Bog postupa

sa njima.

Žrtva paljenica

Koje su posledice Adamovog greha?

"Usled greha je pod vlast zlog neprijatelja potpao ne samo čovek nego i cela zemlja, a planom

iskupljenja je trebalo sve da se obnovi i vrati u prvobitno stanje. Adam je, po završetku stvaranja,

bio postavljen za gospodara nad svom zemljom. Ali kad je podlegao iskušenju, on je potpao pod

vlast sotone. "Jer ko koga nadvlada, onaj mu i robuje." (2.Petrova 2,19). Kada je čovek postao

sotonin zarobljenik, tada je njegova vlast prešla u ruke osvajača. Tako je sotona postao "bog

ovoga sveta" (2.Korinćanima 4,4). On je nasilno i bespravno prisvojio vlast nad zemljom koja je

prvobitno bila data Adamu. Međutim, Hristos je trebao svojom žrtvom ispaštanja za greh ne samo

da iskupi čoveka, već i da mu povrati izgubljenu vlast. Sve što je prvi Adam izgubio, Drugi je

trebao da vrati i obnovi. Tako kaže prorok: " I ti, kulo stadu, steno kćeri sionskoj, tebi će doći,

doći će prva vlast, carstvo kćeri jerusalimske." (Mihej 4,8). A apostol Pavle upućuje dalje na

"izbavljenje tečevine na hvalu slave njegove" (Efescima 1,14)..." (EGW "Patrijarsi i proroci"

str.44.45; or. str. 67, par 1)

Među posledicama Adamovog greha, dve su navedene u gornjem pasusu. Jedna je bila da je čovek postao

zarobljenik Sotone, a druga da je vlast koju je čovek držao nad zemljom prešla u ruke Sotoni. Obe

posledice zahtevale su rešenje u Božjem planu iskupljenja čoveka. Dok budemo proučavali žrtvu paljenicu

određena duhovna svetlost biće izlivena na ove dve ljudske potrebe.

14

Jov je prineo žrtvu paljenicu za svoju decu

"I kad bi se obredili gozbom, pošiljaše Jov i osvećivaše ih, i ustajući rano prinošaše žrtve paljenice

prema broju svih njih; jer govoraše Jov: Može biti da su se ogrešili sinovi moji i pohulili na Boga

u srcu svom. Tako činjaše Jov svaki put." (Jov 1,5)

"And it was so, when the days of [their] feasting were gone about, that Job sent and sanctified them, and rose up early

in the morning, and offered burnt offerings [according] to the number of them all: for Job said, It may be that my sons have sinned, and cursed God in their hearts. Thus did Job continually." (Job 1:5)

Sveštenik je prinosio jutarnje i večernje prinose žrtava paljenica za grehe narodne.

"I ovo ćeš prinositi na oltaru: dva jagnjeta od godine svaki dan bez prekida. Jedno jagnje prinosi

jutrom a drugo prinosi večerom, I još desetinu efe pšeničnog brašna smešana s uljem ceđenim, kog

da bude četvrt ina, i naliv vina, četvrt ina na jedno jagnje. A drugo jagnje prinesi uveče; kao sa

žrtvom jutarnjom i s nalivom njenim tako i s ovom čini da bude miris ugodan, žrtva ognjena

Gospodu. To neka bude žrtva paljenica svagda od kolena do kolena vašeg na vratima šatora od

sastanka pred Gospodom, gde ću se sastajati s vama da govorim s tobom. I onde ću se sastajati sa

sinovima Izrailjevim, da se osvećuje slavom mojom." (2.Mojsijeva 29,38-43)

"Now this is that which thou shalt offer upon the altar; two lambs of the first year day by day continually. The one

lamb thou shalt offer in the morning; and the other lamb thou shalt offer at even: This shall be a continual burnt

offering throughout your generations at the door of the tabernacle of the congregation before the LORD: where I will

meet you, to speak there unto thee. And there I will meet with the children of Israel, and the tabernacle shall be

sanctified by my glory" (Exodus 29:38-43)

Nameću se pitanja; kako je žrtva paljenica mogla da izvrši pomirenje kada je to često bila sveopšta žrtva

za čitav narodni zbor? Kako bi žrtva paljenica mogla da načini pomirenje kada pojedinac nije morao čak

ni da prizna ili da odustane od svog greha? Žrtva paljenica pokrivala je čak i one koji su bili nemarno

ravnodušni prema grehu. Razmislimo malo o Jovu i njegovoj situaciji.

15

Kako je Jovova žrtva paljenica za njegove sinove mogla njima da učini bilo kakvo dobro? Zar grešnik ne

mora da prizna svoj greh i da se pokaje pre nego što mu bude oprošteno? Kako se može izvršiti pomirenje

za one koji čak i ne priznaju svoje grehe? Kako bismo pronašli odgovor na ova pitanja treba malo pobliže

da razmotrimo šta je to bilo okarakterisano žrtvom paljenicom. Žrtva paljenica nije bila nužno prinošena

za određeni greh ili grehe kao što je to bio prinos žrtve za greh, ali je i ona, takođe, činila jednu fazu

pomirenja.

Pomirenje načinjeno prinosom žrtve paljenice

" I neka metne ruku svoju na glavu žrtvi paljenici, i primiće mu se, i očistiće ga od greha. I neka

zakolje tele pred Gospodom, i neka sinovi Aronovi sveštenici prinesu krv, i pokrope oltar krvlju

odozgo unaokolo, koji je pred vratima šatora od sastanka." (3.Mojsijeva 1,4.5)

"And he shall put his hand upon the head of the burnt offering; and it shall be accepted for him to make atonement for him. And he shall kill the bullock before the LORD: and the priests, Aaron’s sons, shall bring the blood, and

sprinkle the blood round about upon the altar that is by the door of the tabernacle of the congregation." (Leviticus

1:4-5)

Uredba prinosa žrtve paljenice

Telo životinje bilo je u celosti iskorišteno na oltaru, kao znak kompletnog osveštanja (ukupnog

posvećenja). Krv žrtava paljenica izlivena je sa strane i podno žrtvenika na tlo zemlje; (kao što cemo

videti) predstavljala je simbol privremenog izmirenja za ovaj pobunjeni svet, kao i probni tj. uslovni život

(vreme milosti), prilika i mogucnost za čitav grešni ljudski rod.

Pepeo žrtve paljenice bio je iznesen izvan logora i odložen na čisto mesto; a što je simbolizovalo konačno

očišcenje zemlje vatrom i njeno obnovljenje. U buducnosti kada se istorija greha okonča, ova zemlja neće

biti samo vracena u njeno prvobitno edemsko stanje, mesto gde Bog može ponovo da poseti čoveka, nego

ce postati dom Oca i Sina, prestonica Božjeg Carstva. Ona ce imati uzvišeniji položaj nego što je imala

pre nego se greh pojavio na njoj.

"Potom neka svuče haljine svoje i obuče druge haljine, i neka iznese pepeo napolje iz logora na

čisto mesto." (3.Mojsijeva 6,11)

"And he shall put off his garments, and put on other garments, and carry forth the ashes without the camp unto a clean

place." (Leviticus 6:11)

"I izgazićete bezbožnike, jer će oni biti pepeo pod vašim nogama u dan kad ja učinim, veli Gospod

nad vojskama." (Malahija 4,3)

"And ye shall tread down the wicked; for they shall be ashes under the soles of your feet in the day that I shall do this,

saith the LORD of hosts." (Malachi 4:3)

" I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više nema. I ja

Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta

ukrašena mužu svom. I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije među ljudima, i živeće

s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. I Bog će otrti svaku suzu od

očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe."

(Otkrivenje 21,1-4)

"I saw a new heaven and a new earth: for the first heaven and the first earth were passed away; and there was no

more sea. And I John saw the holy city, new Jerusalem, coming down from God out of heaven, prepared as a bride

16

adorned for her husband. And I heard a great voice out of heaven saying, Behold the tabernacle of God is with men,

and He will dwell with them, and they shall be His people, and God Himself shall be with them, and be their God. And

God shall wipe away all tears from their eyes; and there shall be no more death, neither sorrow, nor crying, neither

shall there be any more pain: for the former things are passed away." (Revelation 21:1-4)

Kad je izašao iz barke, Noje je načinio oltar i prineo žrtve paljenice od svih čistih životinja. Biblijski zapis

nam kaže da je takav čin rezultirao Božjim blagoslovom nad zemljom i životinjama.

"I načini Noje žrtvenik Gospodu, i uze od svake čiste

stoke i od svih ptica čistih, i prinese na žrtveniku žrtve

paljenice. I Gospod omirisa miris ugodni, i reče u srcu

svom: Neću više kleti zemlje s ljudi, što je misao srca

čovečijeg zla od malena; niti ću više ubijati sve što živi,

kao što učinih. Od sada dokle bude zemlje, neće

nestajati setve ni žetve, studeni ni vrućine, leta ni zime,

dana ni noći." (1.Mojsijeva 8,20-22)

"And Noah builded an altar unto the LORD; and took of every

clean beast, and of every clean fowl, and offered burnt offerings on the altar. And the LORD smelled a sweet savour; and the LORD

said in his heart, I will not again curse the ground any more for

man’s sake; for the imagination of man’s heart is evil from his

youth; neither will I again smite any more every thing living, as I

have done. While the earth remaineth, seedtime and harvest, and

cold and heat, and summer and winter, and day and night shall not

cease." (Genesis 8:20-22)

"I reče Bog: Evo znak zaveta koji postavljam između sebe i vas i svake žive tvari, koja je s vama do

veka: Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zaveta između mene i zemlje. Pa kad oblake

navučem na zemlju, videće se duga u oblacima, I opomenuću se zaveta svog koji je između mene i

vas i svake duše žive u svakom telu, i neće više biti od vode potopa da zatre svako telo."

(1.Mojsijeva 9,12-15)

"And God said: This is the token of the covenant which I make between me and you and every living creature that is

with you, for perpetual generations: I do set my bow in the cloud, and it shall be for a token of a covenant between me

and the earth. And it shall come to pass, when I bring a cloud over the earth, that the bow shall be seen in the cloud.

And I will remember my covenant, which [is] between me and you and every living creature of all flesh; and the

waters shall no more become a flood to destroy all flesh. (Genesis 9:12-15)

Pomirenje koje je ostvareno istinskim prinosom žrtve koju je predstavljala žrtva paljenica, dovelo je do

toga da zemlja bude pošteđena od njenog potpunog uništenja u vreme kada je greh ušao u svet, kao i od

uništenja potopom u vreme Noja, i to će rezultirati konačnim iskupljenjem zemlje. Bitno je napomenuti

kako to pomirenje ne obuhvata samo zemlju, vec i svako živo bice, odnosno, svako telo, kao što je

prethodno u stihovima navedeno.

"Hristos kao Prvosveštenik unutar zavese učinio je Golgotu besmrtnom, da iako živi Bogu, on

stalno umire grehu tako da, ako neko sagreši, ima Zastupnika kod Oca. On je vaskrsao iz groba

okružen oblakom anđela u čudesnoj sili i slavi, - Božanstvo i čovečanstvo bili su ujedinjeni. Uzeo

je u svoje naručje svet nad kojim je Sotona tvrdio da ima nadležnost kao nad svojom zakonitom

teritorijom, i svojim predivnim delom - žrtvovanjem svoga života, obnovio je čitavu ljudsku rasu u

korist Boga. Trijumfalne pesme su odjekivale svetovima Carstva Nebeskog. Anđeo i arhanđeo,

heruvim i serafim, pevali su pobedničku pesmu o neverovatnom postignucu." (SDA Biblijski

komentar vol. 7ABC, str. 485 par. 1 Manuscript 50, 1900.)

17

To uključuje svako ljudsko biće. Život na zemlji postoji jedino na osnovu pomirenja (izmirenja).

"Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivši im grehe njihove, i metnuvši u nas reč

pomirenja." (2.Korinćanima 5,19)

"To wit, that God was in Christ, reconciling the world unto himself, not imputing their trespasses unto them; and hath

committed unto us the word of reconciliation." (2Corinthians 5:19)

U pitanju je bila žrtva paljenica kada se od Avrama tražilo da prinese Isaka na žrtvu.

"I reče mu Bog: Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga

na žrtvu tamo na brdu gde ću ti kazati...A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jagnje

sebi na žrtvu. I iđahu obojica zajedno." (1.Mojsijeva 22,2.8)

"And he said, Take now thy son, thine only son Isaac, whom thou lovest, and get thee into the land of Moriah; and

offer him there for a burnt offering upon one of the mountains which I will tell thee of...And Abraham said, My son,

God will provide himself a lamb for a burnt offering: so they went both of them together." (Genesis 22:2.8)

Bila je uobičajena praksa da jedna osoba žrtvu paljenicu prinosi za drugu; kao u slučaju Jova koji

je to činio za svoje sinove, ili Noja za čitav svet. U vreme starozavetnog Izrailja žrtva paljenica bila je

prinošena svakog jutra i večeri i to preko sveštenika koji ju je prinosio za narod. U biblijskom izveštaju o

Avramu nalazimo razlog tome. U odgovoru na Isakovo pitanje "gde je jagnje?", Avram je odgovorio: "...

Bog ce sebi obezbediti jagnje za žrtvu paljenicu". Žrtva paljenica predstavljala je Boga koji čini prvi korak

u obnovi komunikacije između Neba i zemlje. Bog se postarao za prinos. Čim se pojavio greh, pojavio se i

Spasitelj, kao što stoji zapisano... "...u životnoj knjizi Jagnjeta, koje je zaklano od postanja sveta."

(Otkrivenje 13,8). Dok smo još bili grešnici i neprijatelji Božiji, Hristos se zavetovao da ce umreti za

ljudski rod.

"Jer Hristos još kad slabi bejasmo umre u vreme svoje za bezbožnike. Ali Bog pokazuje svoju

ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas. Jer kad smo se pomirili s Bogom

smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom

kad smo se pomirili." (Rimljanima 5,6.8.10)

"For when we were yet without strength, in due time Christ died for the ungodly. But God commendeth his love

toward us, in that, while we were yet sinners, Christ died for us. For if, when we were enemies, we were reconciled to

God by the death of his Son, much more, being reconciled, we shall be saved by his life." (Romans 5:6,8,10)

Božja dobrota je ono što nas vodi ka pokajanju. U grehu i stanju

odvojenosti od Boga, Adam se nije mogao pokajati. Čak i da je

mogao, nije imao šta da ponudi da iskupi svoj greh. Božjim planom

obezbeđeno je rešenje za ovaj problem. Adamu je bilo omoguceno

da dobije probni period življenja - vreme milosti, kao i pristup Božjem

Duhu kako bi bio osvedočen za greh.

"Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne

znajući da te dobrota Božija na pokajanje vodi?" (Rimljanima 2,4)

"Or despisest thou the riches of his goodness and forbearance and longsuffering;

not knowing that the goodness of God leadeth thee to repentance?" (Romans 2:4)

18

Neprekidna jutarnja i večernja žrtva paljenica bila je simbol svakodnevnog posvećenja i stalne zavisnosti

od Hristove krvi pomirenja.

"Svako jutro i svako veče spaljivano je na oltaru po jedno jednogodišnje jagnje. Osim toga

prinošena je i hrana koja je predstavljala svakodnevni dar naroda Jehovi i njihovu stalnu

zavisnost od Hristove krvi izmirenja." (EGW "Patrijarsi i proroci" str.362; or.str.352)

Doslovno sâmo naše postojanje zavisi od Hristove krvi. Hristu dugujemo za sve Božje blagoslove i

blagodati koje ljudski rod uživa od trenutka rođenja pa do dana svoje smrti. Kroz Hristovu milost i delo

iskupljenja nevernik ili dete koje je dostiglo doba razuma i lične odgovornosti privučeno je Hristu.

"I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi." (Jovan 12,32)

"And I, if I be lifted up from the earth, will draw all [men] unto me." (John 12:32)

Svaki čovek je primalac nekih od blagoslova pomirenja. To je nešto što je Bog obezbedio za čitav ljudski

rod pre nego što se Adam pokajao bez obzira na čovekovo stanje pokajanja (da li će se čovek pokajati ili

ne). To je blagoslov, primljen, i bez naše volje i uslova da ga prihvatimo.

Sa druge strane samo zato što je ljudskom rodu bilo oprošteno (prim. prev. milošću Božjom) zbog

Adamovog greha i što je bio pošteđen da ne bude odmah odvojen od Boga, života i blagoslova, ne sledi

zaključak da ce svi ljudi na kraju biti spašeni. Zahvaljujući pomirenju, koje je predstavljeno žrtvom

paljenicom u predvorju Svetinje, omogućeno je čoveku da obnovi komunikaciju života i blagoslova,

savesti, itd. Samo u toku ovog privremenog života, odnosno za probni period vremena milosti, tokom

kojeg čovek može biti doveden do spoznaje svojih greha i pokajanja, važi ova faza pomirenja, ali to ne

uključuje primanje večnog života ili oslobođenje od ropstva samog greha. Ovo drugo je predstavljeno

drugom vrstom prinosa i službama kao što su prinos žrtvava za greh, kao i pomirenje načinjeno u Svetinji,

i to mora biti individualno lično prihvaćeno od strane grešnika koji se kaje.

" Hristos je dao svoj život kako bi omogucio ljudskoj porodici da ima još jedno suđenje, da stvori

takve karaktere kakvi ce im dati pravo da se mogu nazvati sinovima i kcerima Božjim,

pripadnicima kraljevske porodice, decom nebeskog Kralja..." (EGW "Južni stražar" od dana

04.Juna, 1903.god, par.5 - Southern Watchman, June 4, 1903 par. 5)

"Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas. Mnogo

ćemo, dakle, većma biti kroza Njega (korak 2) spaseni od gneva kad smo se sad (korak 1)

opravdali krvlju Njegovom. Jer kad smo se (korak 1) pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok

smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma (korak 2) spasti u životu Njegovom kad smo se

pomirili. Ne samo, pak to, nego se hvalimo i Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista, kroz kog sad

primismo (korak 1) pomirenje. Zato, kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh

smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše." (Rimljanima 5,8-12)

"But God commendeth his love toward us, in that, while we were yet sinners, Christ died for us. Much more then,

being now (step 1) justified by his blood, we shall be (step 2) saved from wrath through him. For if, when we were

enemies, we were (step1) reconciled to God by the death of his Son, much more, being reconciled, we shall be (step 2)

saved by his life. And not only so, but we also joy in God through our Lord Jesus Christ, by whom we have now received the (step 1) atonement. Wherefore, as by one man sin entered into the world, and death by sin; and so death

passed upon all men, for that all have sinned." (Romans 5:8-12)

" Zato, dakle, kao što za greh jednog dođe osuđenje na sve ljude, tako i pravdom jednog dođe na

(korak 1) sve ljude opravdanje života. Jer kao što neposlušanjem jednog čoveka postaše mnogi

grešni, tako će i poslušanjem jednog biti (korak 2) mnogi pravedni." (Rimljanima 5,18.19)

19

"Therefore as by the offence of one [judgment came] upon all men to condemnation; even so by the righteousness of

one [the free gift came] upon (step 1) all men unto justification of life. For as by one man’s disobedience many were

made sinners, so by the obedience of one shall (step 2) many be made righteous." (Romans 5:18, 19)

Obratite pažnju na proces od dva koraka spasenja u gore navedenim stihovima - opravdanje i posvecenje.

Opravdanje i pomirenje se razlikuju od onoga biti "spašen". Opravdanje dolazi na sve, ali “mnogi”, a ne

“svi” su “pravedni” ili posveceni.

Opravdanje dolazi onda dok smo još grešnici, neprijatelji Božiji. Ono dolazi na zemlju i odnosi se na čitav

ljudski rod. U pitanju je delimično opravdanje za Adamov greh. To je značilo upravo ono kada je Bog

rekao "da ce neprijateljstvo staviti između semena zmije i semena žene" (1,Mojsijeva 3,15). Svako ljudsko

bice rađa se sa tim neprijateljstvom, kao i sa određenom merom vere, čežnjom za svetošcu. "Jer kroz

blagodat koja je meni data kažem svakome koji je među vama da ne mislite za sebe više nego što valja

misliti; nego da mislite u smernosti kao što je kome Bog udelio meru vere." (Rimljanima 12,3). Dakle,

postojalo je jedno pomirenje načinjeno za čitav svet, pomirenje za grešnika, za Božje neprijatelje.

Rezultati ovog pomirenja, izmirenje i komunikacija između neba i zemlje bili su neposredni. U suprotnom

bi sav život bio ugašen. Hrist i anđeli došli su da komuniciraju sa Adamom i Evom. Kasnije je Bog

komunicirao sa Hristom u Njegovoj ljudskoj prirodi kao predstavnikom ljudskog roda, prinoseći tako

Nebo i božansku moc na dohvat ruke grešniku.

Zahvaljujući tom pomirenju Adam i njegovo potomstvo dobili su život probe sa mogucnošcu ličnog

prihvatanja Hrista i posvecenja (kao što je predstavljeno pojedinačnim, ličnim prinosom žrtve za greh).

Posle toga usledio bi privremeni odmor u grobu nakon čega bi došlo do vaskrsenja i vreme suda, na

osnovu čega bi svaki čovek bio nagrađen prema njegovim delima.

"I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim." (Otkrivenje

22,12)

"And, behold, I come quickly; and my reward [is] with me, to give every man according as his work shall be."

(Revelation 22:12)

Zahvaljujući tom pomirenju: "Nijedan čovek bez sopstvenog pristanka ne može biti nadvladan od

sotone. Kušač nema tu moć da vlada voljom jedne duše ili da je primora na greh. On može naneti

bol, ali ne može uprljati. Može izazvati duševni strah, ali ne može opoganiti.Činjenica da ga je

Hristos pobedio treba da uliva hrabrost i snagu Njegovim sledbenicima da se muški bore protiv

greha i sotone." (EGW "Velika borba" str.450; or.str510, par.3)

"Svakom putniku na olujnom moru života, Gospod je dao kompas koji ce ga, ako se pravilno

upotrebljava, sigurno voditi u večno utočište odmora. To je bilo dato našim praroditeljima na

vratima Edenskog vrta nakon što su dozvolili grehu da dođe i uđe na ovu predivnu zemlju, kao i u

njihove živote. Kompas se sastoji od sledecih reči koje je Gospod izgovorio Sotoni: "I još mećem

neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog..." (1,Mojsijeva 3,15). U

svakom srcu Bog je zasadio neprijateljstvo prema grehu, koje ce, ako se uzme u obzir, dovesti do

pravednosti i večnog života. Svaki čovek, bez obzira na njegovo mesto ili položaj u životu, koji ce

apsolutno slediti božanski kompas postavljen u njegovo srce, prihvatice Hrista kao svog Spasitelja

i biće izložen sunčevoj svetlosti Božje ljubavi i odobravanja. "Beše Videlo istinito koje obasjava

svakog čoveka koji dolazi na svet." (Jovan 1,9)" (Stiven N. Haskel "Krst i njegova senka" str.19,

par.1- 1914 Stephen N. Haskell, The Cross and Its Shadow p. 19 par. 1)

20

Praroditeljski (izvorni) greh

Dakle, reci da je beba rođena kao izgubljena, odvojena od Boga i osuđena, ili reci da je beba

rođena potpuno izopačena, podobna za smrt, jeste poricanje, odnosno, negiranje dela iskupljenja! Sama

činjenica da su bebe rođene više je nego očigledan dokaz da nismo rođeni kao oni koji treba da trpe kaznu

za Adamov prestup, pa čak ni pune posledice njegovog prestupa. Postoji jedna aktivna delotvorna

božanska sila koja preuzima kaznu i umanjuje posledice prestupa. Činjenica da svako od nas ima volju i

slobodu izbora dokaz je da se beba rađa primajuci blagodat Božje naklonosti kao i blagodati pomirenja.

Postoji jedno lažno učenje koje se zove "Doktrina o praroditeljskom grehu". Ova doktrina kaže da nam je

“Adam na osnovu svoje krivice preneo ne samo smrt, vec i greh.” Internet stranica koja propagira

pomenuto lažno učenje: http://www.newadvent.org/cathen/11312a.htm (Izvor: jedna online Katolička

enciklopedija). Nepotrebno zapadanje u ovu opasnu jeres moglo bi se sprečiti ispravnim razumevanjem

upravo ovih nekoliko faza pomirenja koje smo razmatrali u ovoj studiji.

Kada ljudi govore o bebama kao rođenim grešnicima, mogli bi jednostavno samo da kažu kako se bebe

rađaju sa ogrehovljenom, palom prirodom, sa određenim sklonostima ka grehu, što jeste tačno.

Međutim, teološki gledano, termin “rođeni grešnici” izražava učenje lažne doktrine o “Praroditeljskom

grehu”. To je doktrina koja potiče od grupe gnostika koji su živeli još u vreme apostola Jovana a koji nisu

verovali da je Hrist došao u naše ljudsko telo. Apostol Jovan nas je upozorio na ovo lažno učenje na

nekoliko mesta u svojim poslanicama.

"Po ovom poznajte Duha Božijeg, i duha lažnog; svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu

došao, od Boga je; A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u telu došao, nije od Boga: i

ovaj je antihristov, za kog čuste da će doći, i sad je već na svetu." (1.Jovanova 4,2.3)

"Jer mnoge varalice iziđoše na svet koji ne priznaju Isusa Hrista da je došao u telu; ovo je

varalica i antihrist." (2.Jovanova 1,7)

Jedan od otaca katoličke crkve, Avgustin, bio je veoma uticajan u svom

stavu po ovom pitanju. On kaže da je priroda kakvu nam je Adam

preneo, priroda sa kojom smo rođeni - greh. Molim vas da obratite

pažnju na opis datog učenja u katoličkoj enciklopediji koji se nalazi na

sledećoj internet adresi: http://www.newadvent.org/cathen/11312a.htm

(izvor stranice: jedna online Katolička enciklopedija). Nije važno da li

verujemo da je to zato što smo greh nasledili kao krivicu od Adama ili

tako što nasleđenu grešnu prirodu zovemo samo posledicom Adamovog

greha. U Katoličkoj enciklopediji piše sledeće: “Praroditeljski

(prvobitni) greh je lišavanje blagoslova posvecenog Adamovom grehu.

Ovo učenje, koje potiče od Svetog Tome, seže do Svetog Anselma pa čak

i do tradicija iz perioda rane Crkve, kao što možemo videti u deklaraciji

Drugog crkvenog Koncila iz Oranža (Francuska) održanog 529.godine:

jedan čovek je preneo celoj ljudskoj rasi ne samo smrt tela, koja je kazna za greh, vec i sam greh, što je

smrt duše [Denz., N. 175 (145)]. Buduci da je smrt lišavanje principa života, smrt duše je lišavanje

blagoslova posvecenja koja je prema svim teolozima princip natprirodnog života. Prema tome, ako je

prvobitni greh "smrt duše", to je lišavanje blagoslova posvecenosti."

Ovo učenje prema kojem je naša grešna priroda - greh, tvrdi da je beba sagrešila pre nego što zna da

razlikuje dobro od lošeg, pre nego što je u stanju da napravi izbor, čak i pre nego što je učinila nešto dobro

ili loše pošto se nalazila u Adamovim bedrima kada je on zgrešio. Ovakvo verovanje je posledica

21

pogrešnog tumačenja odnosno nerazumevanja stihova iz poslanica apostola Pavla u Rimljanima 5:12; i

Jevrejima 7: 9-10.

" Zato, kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude,

jer svi sagrešiše." (Rimljanima 5,12)

" I, da ovako kažem, Levije koji uze desetak, dao je desetak kroz Avraama: Jer beše još u bedrima

očevim kad ga srete Melhisedek." (Jevrejima 7,9.10)

"...Argument je taj da kada je Avram dao desetak Melhisedeku, Levije mu je takođe dao desetak

jer je vec bio prisutan u Avramu. Naravno, ovaj argument se pokazao suvišnim. To bi značilo da bi

"sva dela (postupke) svih predaka trebalo pripisati svakom od njihovih potomaka, što je skoro

apsurdno." Da li to ono o čemu Pavle govori?" Izvor citata: Komentari na Motive "U Adamu / U

Hristu", Autor: Angel Manuel Rodriguez, Copiright © Institut za biblijska istraživanja Generalna

konferencija adventista sedmog dana ® Datum: 2001 (preporuka je da se pročita kompletan

članak)

Doktrina o “Praroditeljskom grehu” je u suprotnosti sa pravdom jer to znači da je dete kažnjeno za greh

svojih roditelja. Ona potpuno poriče fazu pomirenja koju ovde proučavamo i koja je predstavljena žrtvom

paljenicom koja obuhvata čitav ljudski rod. Sasvim je suprotno zdravom razumu verovati da se dete tretira

kao krivac za zločin koji je počinio neki njegov predak. Takođe suprotno je zdravom razumu verovati da

je samo puki podsticaj (nagoveštaj) ka grehu potaknut urođenom sklonošcu - greh sam po sebi, čak i ako

ili onda kada se osoba odupire i prevaziđe ga. To je suprotno učenju Svetom pismu jer Bog kaže:

"Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonje očevo niti će otac nositi bezakonje

sinovljevo; na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova."

(Jezekilj 18,20)

"The soul that sinneth, it shall die. The son shall not bear the iniquity of the father, neither shall the father bear the

iniquity of the son: the righteousness of the righteous shall be upon him, and the wickedness of the wicked shall be

upon him." (Ezekiel 18:20)

Razmotrimo činjenice koje očigledno pokazuju da se bebe ne rađaju izopačene, izgubljene ili odvojene od

Boga.

1. Bebe se rađaju žive! Život je blagoslov od Boga. Kako možete živeti ako ste odvojeni od Boga

izvora života? Deca dolaze na ovaj svet sa darom od Boga koji stvara određene intelektualne

sposobnosti koje ce im, pravilnim vaspitanjem, omoguciti da mogu da razmišljaju i umnožavaju

znanje. Sveto pismo nam govori: svi su dobili meru vere (Rimljanima 12,3). Adamov greh je

razdvojio njega i njegove potomke od izvora Božjeg života i blagoslova. Međutim, došlo je do

neposredne intervencije Boga obezbeđivanjem prinosa za pomirenje koje je obnovilo naklonost i

blagoslove Boga kao i produženo vreme življenja - vreme milosti!

"Da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapoveda svom suncu, te obasjava i zle i

dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima." (Matej 5,45)

2. Ljudska bica imaju moralnu prirodu. Ljudska bica koja nisu preobracena još uvek imaju savest. To

pokazuje da Božji Duh radi na njihovim srcima. Kako razum razvija inteligenciju kod dece tako se

razvija i njihova percepcija razumevanja između ispravnog i pogrešnog. Njihova savest se može

prosvetiti ili se na nju može uticati na dobar ili loš način, ali svako ima savest. Čak i mala deca

mogu da se osecaju loše kada učine nešto pogrešno. Ona mogu da nauče da vole Boga i da žele da

mu ugode. Ako su bebe od rođenja odvojene od Boga ne bi postojala mogucnost da se u njima

22

razviju neke dobre pobude. Ne bi bilo moguce čak ni da razviju svest o tome da cene ili da žele

dobro. U sledecem citatu autor teksta jasno odbacuje ideju o “potpunoj izopačenosti”

novorođenčeta sve do dana njegovog obraćenja:

"Malom detetu, koje još nije sposobno da uči iz štampane reči ili da se uključi u redovni tok

školske nastave, priroda predstavlja neiscrpni izvor pouke i uživanja. Srce koje još nije otvrdnulo

u dodiru sa zlom brzo prepoznaje prisutnost Onoga koji prožima sve što je stvoreno. Uho koje još

nije zagušeno hukom sveta pazi na Glas koji govori preko glasa prirode." (EGW "Vaspitanje"

str.90; or.str.100, par.2)

3. Deca od malena imaju volju i slobodu izbora. Ako bi se rodili odvojeni od Boga sotona bi imao

potpunu kontrolu nad njima od rođenja i kontrolisao bi njihovu volju onemogucavajuci im da

izaberu ono što je dobro.

4. Postoji nešto dobro u deci jer nam je rečeno da budemo poput njih. "...ako se ne povratite

(obratite) i ne budete kao mala deca, nećete ući u carstvo nebesko." (Matej 18,3) - "... Except ye be

converted, and become as little children, ye shall not enter into the kingdom of heaven." (Matthew 18:3). Biblija o

deci govori kao o daru i nasledstvu od Boga.

"Evo nasledstva od Gospoda: deca, porod je dar od Njega." (Psalam 127,3)

"Lo, children [are] an heritage of the LORD: [and] the fruit of the womb [is his] reward." (Psalms 127:3)

Darovi od Boga u svojoj prirodi ne mogu da sadrže greh. Iako su deca, sposobna su da sagreše

onda kada su u stanju da razmišljaju kao i da imaju sklonosti ka grehu na osnovu svoje pale

prirode. Sama po sebi grešna priroda nije greh sve dok se ne pokori grehu. Greh je greh kada je

počinjen slobodom izbora čovečije volje.

"Svaki koji čini greh i bezakonje čini: i greh je bezakonje." (1.Jovanova 3,4)

"... sin is a transgression of the law.” (1John 3:4).

Da li je moguce imati dobru ili svetu prirodu i pored toga počiniti greh? Naravno! Imamo primere

Lucifera, Adama i Eve. Sa druge strane moguće je da zbog pomirenja prinosom žrtve paljenice imamo

grešnu prirodu a opet ne i sam greh.

"Gospod sada zahteva da Mu svaki sin i kćerka Adamova, kroz veru u Isusa Hrista, služe u

ljudskoj prirodi kakvu sada imamo. (EGW "Odabrane poruke" sveska br.3, or.str.140, par.2)

Bog pravi razliku između zla i greha

"A ovako neka bude s krvnikom koji uteče onamo, da bi ostao živ: ko ubije bližnjeg svog nehotice,

ne mrzevši pre na njega, kao kad bi ko otišao s bližnjim svojim u šumu da seče drva, pa bi

zamahnuo sekirom u ruci svojoj da poseče drvo, a ona bi spala s držalice i pogodila bi bližnjeg

njegova tako da umre on neka uteče u koji od tih gradova da ostane živ, da ne bi osvetnik poterao

krvnika dok mu je srce raspaljeno i da ga ne bi stigao na dalekom putu i ubio ga, premda nije

zaslužio smrt, jer nije pre mrzeo na njega. Zato ti zapovedam i velim: tri grada odvoj. A kad raširi

Gospod Bog tvoj međe tvoje kao što se zakleo ocima tvojim, i da ti svu zemlju koju je rekao dati

ocima tvojim, ako uzdržiš i ustvoriš sve ove zapovesti, koje ti ja danas zapovedam, da ljubiš

23

Gospoda Boga svog i hodiš putevima Njegovim svagda, onda dodaj još tri grada osim ona tri, da

se ne proliva krv prava u zemlji tvojoj, koju ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo, i da ne bude na

tebi krv. Ali ako ko mrzi na bližnjeg svog i vreba ga, i skoči na njega, i udari ga tako da umre, a on

uteče u koji od tih gradova, onda starešine mesta njegova neka pošalju i uzmu ga odande, i

predadu ga u ruke osvetniku da se pogubi. Neka ga ne žali oko tvoje nego skini krv pravu s

Izrailja, da bi ti dobro bilo." (5.Mojsijeva 19,4-13)

"And this [is] the case of the slayer, which shall flee thither, that he may live: Whoso killeth his neighbour ignorantly,

whom he hated not in time past; As when a man goeth into the wood with his neighbour to hew wood, and his hand

fetcheth a stroke with the axe to cut down the tree, and the head slippeth from the helve, and lighteth upon his

neighbour, that he die; he shall flee unto one of those cities, and live: Lest the avenger of the blood pursue the slayer,

while his heart is hot, and overtake him, because the way is long, and slay him; whereas he [was] not worthy of death,

inasmuch as he hated him not in time past. ... That innocent blood be not shed in thy land, which the LORD thy God

giveth thee [for] an inheritance, and [so] blood be upon thee. But if any man hate his neighbour, and lie in wait for

him, and rise up against him, and smite him mortally that he die, and fleeth into one of these cities: Then the elders of

his city shall send and fetch him thence, and deliver him into the hand of the avenger of blood, that he may die. Thine

eye shall not pity him, but thou shalt put away [the guilt of] innocent blood from Israel, that it may go well with thee.”

(Deuteronomy 19:4-13)

Ovaj tekst nam govori da onaj ko ubije nekoga slučajno nije zaslužio smrt. Ako je za takvu smrt ubica

pogubljen to bi bilo prolivanje nevine krvi. Sa druge strane ne ubiti onoga ko je ubio nekoga namerno bilo

bi odobravanje prolivanja nevine krvi.

Ubiti nekoga čak i slučajno jeste zlo. Smrti nije bilo pre pojave greha i na Nebu je nece biti. Smrt je

rezultat ili posledica greha. Ali ubijanje nekoga slučajno ili po pravdi zakona očigledno nije greh i ne

podrazumeva osudu ili krivicu. Jasno je da postoji razlika između zla i greha. Rođeni smo sa grešnom

prirodom, sa određenim podsticajima i sklonostima ka grehu što jeste zlo. Možemo čak i da pogrešno

postupamo ali to nije greh sve dok mi svesno znajući svojim razumom ne izaberemo da se prepustimo tim

zlim podsticajima ili ih ne pokrenemo. Grešna priroda je posledica Adamovog pada i jeste zlo ali sama

priroda nije greh i ne povlači za sobom krivicu ili osudu.

Istina je ta da nije bilo pomirenja Adamova krivica bi ostala i njegovo potomstvo i čitava zemlja bili bi

osuđeni i odvojeni od Boga. Svet bi prestao da postoji i mi ne bismo bili rođeni jer sve se stvari održavaju

rečju Njegove moci.

"Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegovog, i noseći sve u reči sile svoje, učinivši sobom

očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličine na visini." (Jevrejima 1,3)

"Who being the brightness of [his] glory, and the express image of his person, and upholding all things by the word of

his power, when he had by himself purged our sins, sat down on the right hand of the Majesty on high;" (Hebrews 1:3)

Čak i da smo mogli biti rođeni a odvojeni od Boga, imali bismo samo zle misli i nikakvu želju za dobrim

jer samo je"...Božja dobrota koja vas vodi u pokajanje" (Rimljanima 2, 4). Ne bi bilo komunikacije

između Neba i zemlje, ne bi bilo obecanja o Otkupitelju, ne bi bilo komunikacije sa anđelima, ne bi nas

sunce grejalo, ne bi bilo veselog cvrkuta ptica. Ali to nije bio slučaj. Bog se pobrinuo za žrtvu paljenicu.

24

Preispitivanje čovekove potrebe za Spasiteljem

Da bi čovek bio spašen morala je da postoji neka zakonska uredba po kojoj bi čoveku bilo omogućeno da

živi i nakon Adamovog prestupa, nakon počinjenih sopstvenih greha, i da ujedno ima vremena da sagleda

Božju ljubav i da bude privučen ka pokajanju. Drugim rečima mora da bude iskupljen za svoje grehe i da

mu se odloži kazna za iste, i na taj način da bude osposobljen da primi komunikaciju života i blagoslove

sa neba za ono vreme dok je još u svojim gresima i u neprijateljstvu sa Bogom. Ovo mora da traje

dovoljno dugo kako bi Duh Božji mogao raditi na njegovom srcu, toliko dugo da čovek može da prepozna

svoju grešnost i potrebu za Spasiteljem, kao i da bude karakterno obnovljen po liku Božjem. Ova faza

pomirenja je označena prinosom žrtve paljenice.

Sveobuhvatno rešenje

Pomirenje koje je čoveku uprkos njegovom grehu vratilo naklonost i prisustvo Božje ipak je bilo

delimično i privremenog karaktera. Nije bilo dovoljno za spasenje. Samo Božji oproštaj nije dovoljan.

"Opravdanje" čoveku daje priliku za posvecenje. Da bi primio dar večnog života grešnik mora da se

transformiše (preobrazi) i prilagodi, odnosno učini prikladnim prisustvu Božjem kao i zajednici svetih

bica. Posvecenje je omoguceno drugom fazom pomirenja koja je u Svetinji načinjena prinosom mesa i

krvi žrtve za greh.

"Opravdanje znači spasavanje duše od prokletstva, tako da može postići posvećenje, a kroz

posvećenje nebeski život. Opravdanjem se savest, očišćena od mrtvih dela, osposobljava da primi

blagoslove posvećenja." (EGW "Biblijski komentari" sveska br.7, str.760;or.str.908, par.15)

"Posvećenje znači uobičajeno (stalno) zajedništvo sa Bogom." (EGW "Pregled i glasnik" od dana

15.Marta, 1906.god - Review and Herald March 15, 1906)

25

Zaključak

Dragi čitaoče, Bog je lično obezbedio jagnje za prinos žrtve

paljenice. Bog je postavio "merdevine" koje sa Neba dosežu do

zemlje otvarajuci tako veze komunikacije života i blagoslova

čoveku i sve to dok smo još bili grešnici! Darovi vere, mudrosti,

pa čak intelekta i misli, dati u izvesnoj meri svima, svedoče o

Božjoj milosti koja je data svakome od nas.

"Vera koja nas osposobljava da primimo Božje darove, i

sama je dar, od kojega je izvesna mera usađena u svako

ljudsko biće. Ona raste kad se vežba u primanju Božje

reči. Kako bismo ojačali veru, moramo je često dovoditi

u dodir s Rečju." (EGW "Vaspitanje" str.226; or.str.253,

par.4)

"Sva mudrost koju ljudi poseduju je dar Božji, i On može

i daće mudrost svakom čoveku koji to od Njega traži u

veri." (EGW "Bilten generalne konferencije", 25. februar

1895. par. 20 - General Conference Bulletin, February

25, 1895 par. 20)

"Čovek može imati briljantan intelekt; on može biti bogat posedujući mnoštvo prirodnih darova.

Ali sve je to darovano od Boga, od Stvoritelja. Bog može da ukloni dar razuma, i u jednom

trenutku čovek ce postati kao Nabuhodonozor, degradiran na nivo zveri poljskih. To Bog čini zato

što se čovek ponaša tako kao da je svoju mudrost i moc stekao nezavisno od Njega."(EGW

"Odabrane poruke" sveska br.1, or.str.297, par.3 - 1 Selected Messages p.297 par.3)

"Mnogi smatraju da je za sticanje obrazovanja neophodno proučavati dela nevernih pisaca, jer

njihova dela sadrže mnoge blistave dragulje lepih i dobrih misli. Ali od koga potiču ove divne

misli? -Od Boga, i samo od Boga." (EGW "Služba iscelenja" str.392 - Ministry of Healing p.440

par.2)

Bog je svojom milošću obezbedio i omogućio da svako dete bude rođeno sa voljom, slobodom izbora,

savešću, kao i da svakom čoveku bude određen probni period vremena življenja kao što je bilo dato i

Adamu. Omogućeno mu je da ima priliku, u prirodi kakvu sada imamo, da izgradi karakter koji odgovara

društvu nebeskih bica.

Dragi čitaoče, imajući u vidu sve činjenice kojima raspolažeš nakon proučavanja ove studije, zar ne želiš

da već ovog trenutka dođeš k Njemu, pokajničkim srcem i zahvalnošću što je obezbedio žrtvu paljenicu, i

da prineseš svoju ličnu žrtvu za greh? Hoceš li primiti Hrista kao svog Spasitelja i predati danas svoje

srce Njemu?

26

"Hristos je "videlo...koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet" (Jovan 1,9). Kao što preko

Hrista svako ljudsko biće ima život, tako preko Njega svaka duša prima neki zrak božanke

svetlosti. U svakom srcu postoji ne samo intelektualna već i duhovna moć, osećanje za ono što je

pravo, želja za dobrim. Ali, postoji i protivnička sila koja se bori protiv tih načela. Posledica

jedenja sa drveta poznanja dobra i zla vidi se u iskustvu svakog čoveka. U ljudskoj prirodi postoji

sklonost prema zlu, sila kojoj čovek sam ne može da se odupre. Da bi se odupro toj sili, da bi

dosegao onaj visoki cilj koji u dubini svoje duše smatra jedino dostojnim, samo jedna sila može da

mu pruži pomoć. Ta sila je Hristos. Saradnja sa tom silom je čovekova najveća potreba." (EGW

"Vaspitanje" str.24 - Education p.29, par.1)

Amin!