POST COURSE REPORТ ii grupa.pdfVišak priplodnog materijala ide na trţište - Svake godine...

POST COURSE REPORТ

1 Name and Surname/ Ime i

prezime Mome Mladenovski

2 Affiliation/ Institucija Moderator-Procesni konsultant

3 Adress, phone, e mail/ Adresa,

telefon,

e mejl

Ul.Draĉevska 174b 1000 Skopje Republika

Makedonija

Tel: 00398 78 380 408

[email protected]

4

Module/ Modul (underline)

Module 2.1: Modern forage crop and vegetable

production technologies

Module 2.2: Modern plant protection technologies

Module 2.3: Modern fruit production technologies

Module 2.4:Modern livestock production technologies

Module 3.2: Methodology of diagnostic research and

the assessment of the farmers’ extension service needs

1

5 Date of trainings/ Datum

edukacija 04 do 09 April 2011 godina (druga ) grupa (6 dana)

6 Number of participants/ Broj

uĉesnika

17 uĉesnika u drugoj grupi

7

Training goals/ Ciljevi treninga

Trening je imao dva cilja:

1. Izrada Akcionog plana na bazi realnih problema

farmera i utvrĊivanjede potrebe za unapreĊenje i

trţišnu konkurentnost farmera

2. Obuka uĉesnika da otkriju i dijagnosticiraju realne

probleme farmera

8

Current knowledge of

participants/ Ocena trenutnog

znanja paticipanata

Nedostatak znanja i veština uĉesnika pre poĉetka

obuke bile su u oblasti:

medoda dijagnostiĉkog istraţivanja, procena i

dijagnosticiranje realnih problema farmera,

sadrţaja osnovne baze potrebnih podataka,

sadrţaja i detalja ĉek liste potrebne za terenske

posete, intervjue i observaciju farmera,

pravilne upotrebe pitanja i izgradnje prijateljskih

odnosa sa klijentima,

upotrebe metoda aktivnog slušanja,

izrade dijagrama problema,

izrade dijagrama cilja, upotrebe modela AKIS-a,

izrade SWOT analiza,

upotrebe metoda savetodavne sluţbe,

izrade Akcionog plana, i

prezentacijskih veština.

Vidi prilog br.1

9 Achieved results/ Postignuti

rezultati

Postignuti su sledeći oĉekivani rezultati kod uĉesnika:

1. Upotreba sadrţaja osnovne baze podataka u

mailto:[email protected]

metodi dijagnostiĉkog istraţivanja i izrade

Akcionog plana za unapreĊenje farmi ciljne grupe,

Vidi prilog br.2,0 i 2.1.

2. Pravilna upotreba ĉek liste u dijagnosticiranju

realnih problema farmera prilikom terenske posete,

Vidi prilog br.3.0 i 3.1

3. Praćenje i ocenivanje terenske posete farmera sa

primenom sledećih parametara:

najava posete, upravljanje vremenom,

predstavljanje tima, cilj posete, obilazak farme,

saveti /da/ili/ne, zakljuĉci na kraju posete, voĊenje

pribeleški, postavljanje pitanja/otvorena/ ili/

zatvorena, % govora/dijaloga 20% savetodavac,

80% farmer, da li su prikupljeni svi potrebni

podaci i informacije od farmera.

Vidi prilog br.4.0

4. Upotreba i znaĉaj metode pacijent-doktor za

detaljno i pravilno dijagnosticiranje realnih

problema farmera.

Vidi prilog br.5.0.

5. Upotreba metoda Aktivnog slušanja i praćenje

sledeĊih parametara: % izgubljenog sadraţaja,%

izgubljenih kljuĉnih podataka i % dotatih novih

podataka i sadrţaja.

Vidi prilog br.6.0;6.1.

6. Upotreba pitanja i uspostavljanje prijateljskih

odnosa sa farmerom.

Vidi prilog br.7.0

7. Definisanje, imenovanje i analiza problema preko

izrade dijagrama problema, izbor centralnog

problema, hijerarhija problema, uzroĉno -

poslediĉna povezanost izmeĊu problema.

Vidi prilog br.8.0;8.1

8. Izrada dijagrama cilja i pravilna upotreba u izradi

Akcionog plana.

Vidi prilog br.9.0

9. Znaĉaj i upotreba AKIS-a u izradu savetodavnih

paketa za razvoj farme.

Vidi prilog br.10.0

10. Upotreba SWOT analize u proceni i razvoju

klient-farmer orientisanoj savetodavnoj sluţbi.

Vidi prilog br.11.0

11. Vidovi metode, uloga metode i pregled metoda

rada savetodavne sluţbe i njihova efikasna i

efektivna primena u planiranju savetodavne usluge

prema realnime potrebama farmera.

Vidi prilog br.12.0

12. Kljuĉni faktori za izradu odrţivih i realnih

akcionih planova za razvoj farmera i njihove

organizacije.

Vidi prilog br.13.0

13. Izrada Akcionog plana koji sadrţi: Ciljnu grupu,

Cilj, Oĉekivane rezultate, Opis aktivnosti,

indikatori/pokazatelji, rizici i predpostavke, vreme

realizacije, odgovorni savetnik, potreban budţet,

kao i meĊusebna povezanost aktivnosti sa

postizanjem oĉekivanih rezultata a sa time i cilja.

Vidi prilog br.14.0

14. Primene veštine timskog rada, rad u grupama,

razvoj tima i veštine voĊenje tima u postizanje

zajedniĉkog cilja.

15. Upotreba veštine prezentovanja /verbalne i

/neverbalne u prezentiranju savetodavne usluge.

16. Analiza lanca snabdevanja hrane (mleka i mesa)

pravac kretanje informacija i uloga savetodavne

sluţbe i udruţenja farmera u unapreĊenju trţišne

konkurentnosti u lancu slabdevanja.

17. Predtest uĉesnika za oĉekivani rezultati za

sprovedenu obuku, koji su praćeni u toku cele

obuke da li su oni postignuti, i na kraju obuke od

svakog uĉesnika popunjen je obrazac za

ocenjivanje obuke.

Vidi prilog br.15.0

10

Conclusions/ Zakljuĉak

Uĉesnici su obuku ocenili kao pravi pogodak,

uspešna i veoma potrebna za sistematski pristup pri

dijagnozi i analizi realnih problema farmera i

planiranju savetodavne usluge usmerene prema

realnoj potrebi farmera.

Ukazana je potreba da ovu obuku posećuje svaki

savetodavac savetodavne sluţbe.

Na osnovu distriburanog pisanog materijala za

svaku temu obuhvaćenu u toku obuke, uĉesnici su

iskazali potrebu za izradom i dostavljanjem

Priruĉnika o primeni metoda dijagnostiĉkog

istraţivanja, procene potrebe poljoprivrednih

proizvoĊaĉa i planiranja savetodavnihe usluga.

TakoĊe je iskazana potreba za izradom

standardizovanih savetodavnih paketa za klijente

savetodavne sluţbe.

11

Sugesstions for furder trainings/

Preporuke za buduće obuke

Preporuke za sledeće teme:

Praktiĉna upotreba metoda za finansijsko

upravljanje farmama, na osnovu kojeg se daju

preporuke za profitabilne investicije na farmi.

Primenu metode u izradu tehniĉko ekonomskih

savetodavnih paketa (TESP), kao standardizovan

savetodavni paket za individualni pristup na farmi.

Liderstvo i menandţment savetodavne sluţbe u

upravljanju proizvodne organizacije.

Vidi prilog br.16.0

Metodologija razvoja mas-medijumskih paketa za

savetodavne sluţbe.

Risk menandţment u sluţbi savetodavne usluge.

Marketing usluge savetodavne sluţbe i njena

primena u marketingu poljoprivrednih proizvoda.

12

Comments/ Komentar

Obuka savetodavne sluţbe je najisplatlivija

investicija, ukoliko se u skladu sa konceptom i

strategijom savetodavne sluţbe i rezultata obuke

praktiĉno primene kod farmera i njihovih udruţenja,

a u cilju jaĉanja njihove trţišne konkurentnosti

14.04. 2011 Consultant signature

Mome Mladenovski

preko profitabilne i kvalitetne proizvodnje bezbedne

hrane sa dobrobitom ţivotne sredine.

Prilog br.1.

Obuka: Metod dijagnostiĉkog istraţivanja procene potreba proizvoĊaĉa

Oĉekivani rezultati obuke

- Obuĉen savetodavac za akcioni plan

- Usavršavanje savetodavnog rada

- Usavršavanje metoda rada savetodavca

- Primena novih dostignuća kod nas

- Usavršavanje rada u savetodavstvu

- Jedinstveni pristup u savetodavnom radu

- Otkrivanje nedostataka u dosadašnjem radu

- Izrada akcionog plana

- Postizanje povratne komunikacije

- Prepoznavanje problema farmera

- Bolja komunikacija sa farmerima

- UnapreĊivanje savetodavnih veština

- Maksimalno korišćenje vremena

- Lakše prepoznavanje problema na farmi

- UtvrĊivanje potreba proizvoĊaĉa

- Adekvatno davanje preporuka

- Pravilna dijagnoza

- Uoĉavanje realnih problema na farmi

- Usvajanje preporuka od strane polj. proizvoĊaĉa

- Sveobuhvatna analiza farmi

- Predlaganje najboljeg rešenja

- Donošenje akcionog plana

Prilog br.2.

PREGLED POSOJEĆIH PODATAKA

(predavanje)

Postojeći podaci ili informacije koje se sastoje od objavljenih podataka ili neobjavljenih

informacija koje se odnose na razvoj poljoprivrede u Opštini, regionu ili farmi poljoprivrednog

gazdinstva.

KORIŠĆENJE POSTOJEĆIH PODATAKA

Vaţnost pregledanja postojećih podataka za sakupljanje podataka putem intervjua i izbegavanje

nepotrebnih pitanja. To pomaţe da se podeli oblast na agroekološke zone za vreme pripremnih

faza.

Svrha pregledanja postojećih podataka je da se dobije bolji uvid u situaciju u poljoprivrednoj

proizvodnji. Postojeće informacije vezane za poljoprivrednu proizvodnju, opisani su izvor i tok

informacija.

TIPOVI POSTOJEĆIH INFORMACIJA

Sledeći tip informacija moţe biti od bitnosti za adekvatan pregled.

Mape ( zemljište, klima, nadmorska visina,)

Podaci za klimu ( koliĉina i opis padavina, maksimalni/minimalni, temperatura tokom

godine, sezona vegetacije, rizici za useve i dr.)

Štetoĉine i bolesti useva i stoke,

Statistiĉke informacije formalnih pregleda, ukljuĉuje informacije vezane za zemljište:

Usevi (vrste, proseĉni prinosi, areali proizvodnje, ukupna proizvodnja)

Profit (stoĉarska oblast, sorte, vrste, kategorije,ukupan i proseĉen broj po farmama, prinosi ,

ukupna proizvodnja)

Demografski podaci ( populacija, ukupno i po domaćinstvu, broj zemljoradnika,

urbanizacija , popisi)

Ekonomski podaci ( makro-ekonomski podaci, planiranje, izvoz/uvoz, kvota , lokalni

zahtevi,)

Istraţivanja, relevantna za oblast ili za glavne zemljoradniĉke aktivnosti.( Pogodne sorte

za jednogodišnje i višegodišnje zasade, odreĊene vrste, kultivacija, zaštita od štetoĉina,

grafici za dobijene prinose.)

Pribeleţite: Prednost je imati nacionalne i regionalne procese za dobijanje komparativne slike

prednosti i vaţnosti zemljoradniĉkog gazdinstva u prouizvodnoj grupi ili regionu.

Svakako nije lako skupiti sve pomenute informacije, kriterijum bi trebalo da bude koliko je

koristan podatak i koliko ga je lako dobiti.

Treba formirati tim ljudi koji će sakupiti podatke. Ĉlanovi tima treba da sakupe informacije o

kojima će se diskutovati.

ZONIRANJE

Zoniranje znaĉi podela oblasti na manje jedinice sa sliĉnim osobinama. Nekoliko karakteristika u

poljoprivredi su statiĉne: socio-ekonomske karakteristike koje se menjuju s vremena na vreme,

dok fiziĉke karakteristike ostaju iste.

U oblastima koje se prate postoji nekoliko zona. One trebaju biti odreĊene da bi se isplanirao

pregled. Inicijalno, pregled se neće vršiti u najbitnijim oblastima (one koje sadrţe najveći broj iz

ciljne grupe).

Korišćenje

Generalno, nema dovoljno sredstava i izvora da bi se analizirale individualne farme da bi se

napravio prostor za potencijalno poboljšanje. TakoĊe, nema potrebe da se prave predlozi za sve

farme u Opštini ili udruţenja grupe proizvoĊaĉa. Zone predstavljaju oblasti sliĉnih formi i

mogućnosti za delovanje i razvoj. One omogućuju planiranje i implementaciju intervencija

savetodavnih sluţbi.

Kriterijum za zoniranje

Zoniranje se moţe uraditi po razliĉitim kriterijumima. Zoniranje u poljoprivrednom sistemu moţe

biti na osnovu grupisanja poljoprivrednika sliĉnih karakteristika, problema i razvojnih

potencijala. Uglavnom je sliĉan cilj, sredstva i naĉin za sprovoĊenje poljoprivrednih aktivnosti.

Normalno, postoji visoka korelacija izmeĊu agro-ekološkog variranja i karakteristika sistema

poljoprivrede, kao što je model useva, datum sadnje, problemi poljoprivrednika i moguća rešenja.

MeĊutim, moţe postojati nekoliko sistema poljoprivrednih gazdinstava u istoj zoni, kako velikih

tako i malih poljoprivrednika. U jednoj zoni poljoprivredu ne ĉine svi poljooprivrednici, ciljni

poljoprivrednici za istu intervenciju. Ovo treba da bude jasno specificirano za vreme pregleda i

faza planiranja savetodavnih sluţbi.

Prvi pokušaj zoniranja moţe da bude napravljen na osnovu prouĉavanja izvora postojećih

podataka. Da bi zoniranje bilo dobro neophodno je da su mape odgovarajućeg odnosa, najbolje

1:2500 i 1: 25000. Za vreme pregleda kriterijum se moţe da zameniti na osnovu rezultata sa

terena. Sledeće karakteristike su primarne, mora da se napravi selekcija.

- Administrativen kriterijum (Opština) objedinjava postojeće informacije, i veoma je

bitno za budući program poboljšanja usluga.

Agro-ekološki kriterijumi: klima (temperatura, amplituda,sredina, mrazevi/kiša,

koliĉina, raspored, postojanost.)

Topografija (visina, nagib, erozija)

Zemljišta (plodnost, struktura, metodi konzervacije)

Vegetacija,

Vodena bogatstva,

Iskorišćenost i plodnost zemljišta,

Socio-kulturna sredina (gustina naseljenosti, starosna struktura, obrazovanje)

Kriterijum za poljoprivredno domaćinstvo

Najbitniji podaci (veliĉina farme, podela, zemljoposednici, kapital/gotovina/krediti/, nivo

tehnologije/veština/znanje.)

Izvori za korišćenje (sistemi useva, metode gajenja, broj stoke,cilj, sorta, poljoprivreda, prihodi,

cene, aktivnosti i prihodi izvan farme, ciljevi i koristi poljoprivrednih gazdinstava)

Problemi i izazovi, mogućnosti za unapreĊenje,

Ne postoji logiĉan red zoniranja, osim što osnovu ĉini ustanovljena administrativna mapa.

Jednom kad odabereš kriterijum koji koristiš, zone i poljoprivredni sistem za ove zonu moraju

biti ustanovljeni i korisno je sumirati informacije u tabeli.

Prilog br.2.1

(veţba –rad u grupama)

Baza podataka za rasinski okrug (I grupa)

- PSSS – Pokriva 6 opština

- Većinom stoĉarski kraj

- Govedarstvo :

1. Oko 20.000 goveda

2. 50% umatiĉenih grla

2.1 Osnovne sluţbe

2.2 Regionalne sluţbe

Govedarstvo (odgajivaĉki ciljevi) : mleko ili meso

Rasni sastav:

1. Simentalska - 97 %

2. Hojštajn frizijska – 3 %

Klima – Umereno kontinentalna

Zemljište :

150.000 ha poljoprivredno

87.000 ha obradivo

45.000 ha kukuruz

13.000 ha pšenica

12.000 ha krmno bilje

7.000 ha povrće

Broj registrovanih polj. gazdinstava: 16.000 – 18.000

Mleĉno govedarstvo:

- Prosek proizvodnje umatiĉenog grla: 4850 l po grlu godišnje

- Struktura gazdinstva u mlekarskoj proizvodnji :

1. 40 % gazdinstva do 3 grla

2. 60 % više od 3 grla

- Proizvodnja na farmi- 20 farmi sa više od 20 grla

- Prerada: 11 mlekara (otkup i prerada) i mlekare sa drugog terena

Napomena: Smanjenje broja grla

Razlog: Slaba cena mleka

Višak priplodnog materijala ide na trţište

- Svake godine kvalitetna grla uĉestvuju na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu i osvajaju

vredne nagrade.

- Svake godine u Kruševcu je regionalna izloţba priplodnih goveda, 12. po redu u

2011.,upisana u kalendar evropskih izloţbi

- Poljoprivredna proizvodjaĉi svake godine koriste podsticajna sredstva MPŠV-a

Tov junadi

- Godišnje se utovi 2000

- 6 klanica

- nezvaniĉno 40%

- Tov simentalaca 98%

- Cena promenjljiva, ponuda traţnja

- Ograniĉavajući faktor- cena teladi za tov

-

Perspektive razvoja

- Cena mleka

- Ubrzati ukrupljavanje gazdinstava (broj grla)

- Nema koncepta dugoroĉnog razvoja

Udruţenja

Postoji 10 udruţenja – odgajivaĉa goveda

Infrastruktura

8 savetodavaca

Baza podataka za pĉinjski okrug (II grupa)

1. 200.000 stanovnika u 7 opština

2. Umereno kontinentalna klima, aridno podruĉje

3. Reljef: ravniĉarsko- brdsko planinski

4. Obradive površine:

- 19.000 ha kukuruza

- 20.000 ha strnih ţita

- 3.000 ha lucerke

- 115.000 ha livada i pašnjaka

5. Brojno stanje stoke

- 2.500 muznih krava ( siment. rasa, domaće šareno, holštajn)

- 1.000 tovnih junadi

6. Broj farmi koje se bave govedarskom proizvodnjom

- 1.000 farmi (2,5 grla) mleĉnih krava

- 20 farmi za tov junadi (50% od ukupnog broja)

7. Broj gazdinstava:

- 1.100 (1,5 – 2 ha prosek)

8. Preradni kapaciteti:

- Broj klanica 1 aktivna + 4 neaktivne

9. Infrastruktura:

- ravniĉarski deo - srednje dobra

- Brdski deo – loša

10. Ograniĉen pristup inputima

11. Stanje polj. mehanizacije – loše (prosek 20 godina)

12. Rad matiĉnih sluţbi: 3 sluţbe, 400 umatiĉenih grla

13. Izvor informacija za poljoprivrednike

- PSSS Vranje (6 savetodavaca)

- Opštinsko polj. odeljenje (2 osobe)

- Veterinarske i polj. apoteke

- Kancelarija za ruralni razvoj (1 osoba)

- Regionalni tv i radio

14. Udruţenja (14) i zadruge (3)

Osnovna baza podataka govedarske proizvodnje šumadijskog okruga (III grupa)

- Reljef: Brdsko- ravniĉarski 70 : 30 %

- Klima- Umereno kontinentalna; god. srednja koliĉina padavina 400-450 mm

- Broj stanovnika 400.000

- Broj poljoprivrednih gazdinstava 30.000

- Ukupno oranica 120.000 ha ; BPG 22.000

Kukuruz: 50.000 ha

Pšenica: 20.000 ha

Krmno bilje: 14.000 ha

Povrće: 11.000 ha

Ostala strna ţita: 10.000 ha

- Ukupno goveda: 40.000; Umatiĉenih krava 9.000

- Rasni sastav:

Simentalac 90%

crni i crveni holštajn 8%

ostalo 2%

- Proseĉna mleĉnost: 4300 l

- Infrastruktura: Lokalna putna mreţa- asfalt, potpuna obezbeĊenost domaćinstava:

struja,telefon,voda.

- Preradni kapaciteti: 2 velike mlekare, 1 klanica

- PSSS Kragujevac

- 4 Udruţenja stoĉara

- 4 osnovne sluţbe

Prilog br.3.0.

ĈEK LISTA

(Predavanje)

Lista mogućih i potrebnih informacija koje se za vreme terenske posete na farmi

prikupljaju:

Opšte informacije

- Sadašnji protok informacija, odakle farmer dobija informacije? Ukljuĉujĉi ĉasopise, od

drugih farmera, preraĊivaĉke industrija, TV, radio, dr.

- Poljoprivredne organizacije, udruţenje, proizvodne grupe i dr.

- Poteškoće u oblasti koji osećaju farmeri ili su ih sagledali ĉlanovi tima.

- Moguĉnosti razvoja sugerirani od strane farmera (zašto još nije iskoristio) i sagledani od

strane ĉlanova tima.

Tehniĉke informacije i podaci

- Gajeni usevi (vrste/sorte, hibridi), metod obrade (obrada zemljišta, ţetva, kontrola

plevljenja, Ċubrenje, zaštita bilja, plodored, mešano kultiviranje, navodnjavanje, klima,

padavine, amplituda kretanja temperatura, ţetva i prinosi po sortama, kulturama,

hibridima i dr., skladištenje, prerada, dorada i domaća konzumacija).

- Stoka (vrsta, rasa, kategorija, zdravlje stoke, reprodukcija, cilj proizvodnje, prinosi

ukupni i po grlo, prerada, dorada, prodaja,domaća konzumacija, veterinarske usluge).

- Povezanost izmeĊu useva i stoke(stajnjak, silaţa, hrana, nus proizvodi, plus vrednosti i

dr.)

- Skladištenje hrane i prerada hrane na farmi.

Socio-ekonomski podaci

- Kanali marketinga, prerada, skladištenje

- Dostupnost i cene inputa, trţišni proizvodi, vreme promena cene

- Infrastruktura (put, voda, struja i dr.)

- Trţište radne snage, moguĉnosti prihoda van farme

- Dostupnost kredita/potrebe,

- Cene i cenovna politika,

- Cilj proizvodnje (osiguranje sa hranom, osiguranje sa prihodom, maksimalan prihod,

dodatan prihod, iznalaţenje poslova, otvorenost i spremnost prezimanje rizika)

- Aktivnosti, budţet farme, relativna vaţnost aktivnosti farme

Faktori proizvodnje

- Zemlja, vlasništvot, dostupnost proširenja,veliĉina farme, iznajmivanje, prodaja, kvalitet-

klasa zemljišta, navodnavanje, podela-usitnjenost

- Dostupna radna snaga (period angaţovanje dodatne radne snage, cena korišćenja radne

snage i trošak domaće radne snage)

- Kapital za proizvodnju (objekti) i investicije,

- Mehanizacija, sopstvena, iznajmljena, cena iznajmljivanja

Savetodavna sluţba

- Raznovrsnost proizvodnje i potencijala proizvodnje (jasne mogućnost za savet, preporuke

i mogućnosti razvoja)

- Veze izmeĊu farmera i savetodavne sluţbe, i drugih sluţbi i konkurencija

Opšte sagledavanje farme (percepcija)

Informacija koje su dobijene u diskusiji sa farmerom sagledati i podrţati sa velikom paţnjom.

Realno sagledavanje je vaţan izvor informacija.

Dok se vrši obilazak objekta i useva paţnja se mora posvetiti infrastrulturi, veliĉini polja,

korišĉenju zemljišta, trţištu, snabdevanju inputima, preraĊivaĉkoj industriji, okruţenju, nagib,

eroziji, ĉuvanju stoke, usevima.

Pri poseti farme zamolite da je obiĊete i diskutujte o svemu što vidite, sagledajte, stanje

mehanizacije, objekata, opreme, naĉin drţanja stoke, tehniku proizvodnje, useve, pojavu

štetoĉina, bolesti, makro/mikro klimu, skladištenje stajnjaka, iskorišćavanje stajnjaka,

skladištenje i korištenje hrane.

Treba posvetiti paţnju, zato što obilazak i direkno sagledivanje stanja odnosi se na sadašnje

vremena, ali daje mogućnosti dobijanje prave slike farme za duţi vremenski period. Direkno

sagledivanje stanja je dobar vodiĉ intervjua i potvda pretpostavki.

Prilog br 3.1.

(veţba – rad u grupama-savetodavne veštine)

I grupa Ĉek lista

Zemljište Mehanizacija Opšti problemi Moguća rešenja

20 ha – sopstveno

5 ha – zakup 1 traktor lakši

1 traktor teţi

1 silo kombajn

1 beraĉ kukuruza

1 sejalica – pšenica

1 sejalica – kukuruz

cena mleka

pariteti

visoka cena

inputa

cena

veterinarskih

usluga

nedostatak

evidencije

loša ponuda

kredita

povećati

merama

selekcije i

ishranom

mleĉnost grla

poboljšati

zoohigijenske

uslove drţanja

pravilnom

ishranom

plodnosti

pravovremenost

u radu

veterinara

20 ha – 6 parcela

5 ha - 2 parcele

prilazni putevi dobri

solidno stanje

skupo odrţavanje

uvoĊenje analize

sopstvenih + kalcif.

delimiĉno (na

sopstvenim

parcelama)

ne planira obnovu – fin.

problemi

objekti: nadstrešnice,

tremovi, garaţa

Usevi Stoka i objekti Ekonomski Druga zapaţanja na

farmi

7 ha kukuruz / 7 t

3 ha pšenice / 4,5 t

3 ha lucerke / 7 t

3 ha tritikale / 4 t

2 ha jeĉam / 3,5 t

3 ha crvena detel. / 5 t

2–3 ha jarih strnih ţita

/ 3 t

silaţa 40 t

20 krava

5 priplodnih junica

3 teleta

evidencija!!

nema

konkretnih

pokazatelja

rezultata rada

cena mleka

premije!

regresi!

porezi / takse!

ne koristi 2

ţetve / god

(krmno)

nema ispust

loša ventilacija

zoohigijena grla

loša

struktura setve /

nedovoljno

kvalitet

silaţe!?!

mleko 350 l dnevno

100% otkup

laktofriz

muţa – mlekovod

objekat za 30 grla

vezani sistem

o bez ispusta

o bez ventilacije

o izĊubravanje –

ruĉno

silo objekti

senjak

koš za kukuruz

II grupa Ĉek lista

Zemlja / usitnjenost Mehanizacija Opšti problemi Moguća rešenja

posed / zakup

kvalitet

veliĉina parcele

grupisanost parcela

analiza zemljišta

vrsta

starost

odrţavanje

agrarna

politika

demografska

slika sela

infrastruktura

ekonomsko

okruţenje

aktivnost

udruţenja i

zadruga

mišljenje

poljoprivrednika

Usevi Stoka Ekonomski

parametri Druga zapaţanja

setvena struktura

agrotehniĉke mere

broj grla

rasni sastav

ishrana

kondicija

nega i odrţavanje

smeštajni kapaciteti

troškovi

proizvodnje

trţišni

parametri

podaci o

ĉlanovima

domaćinstva

opšti utisci

farme

III grupa Ĉek lista

Zemlja / usitnjenost Mehanizacija Opšti problem Moguća rešenja

ukupna površina

usitnjenost

sopstvena / zakup

tip zemljišta

mogućnost

navodnjavanja

plodnost – kontrola

kvaliteta

udaljenost parcela

ekspozicija

sopstvena

vrsta – tip - starost

odrţavanje

objekti za ĉuvanje

iskorišćenost

mehanizacije

angaţovanje tuĊe

mehanizacije

oprema za muţu

oprema u objektu

udruţenje

osiguranje

infrastruktura

društveni ţivot

agrarna politika

subvencije

Usevi Stoĉni fond Ekonomski parametri Druga

zapaţanja

struktura setve

plodored

sorte – hibridi

prinos

naĉin setve

zaštita

Ċubrenje

cena useva

namena proizvoda

skladištenje

vrsta, broj

rasni sastav

kategorija

zdravstveno stanje

proizvodnja mleka

sistem drţanja

kvalitet mleka

cena

ishrana

sastav obroka

skladištenje hrane

cena inputa

sezonska radna

snaga

regresi i premije

cene inputa

krediti

subvencije

cena gotovog

proizvoda

troškovi

odrţavanja

mehanizacije

porezi

troškovi

iznajmljivanja

mehanizacije

opšti utisak

(stambeni)

kvalitet

ţivota

saradnja sa

PSSS

komšijski

odnosi

saradnja sa

institucijama

sajmovi

struĉna

putovanja

Prilog br.4.0

Provera prezentacije (igranje uloga - savetodavne veštine - rad u grupama terenska poseta

farmera - kljuĉni parametri praćenja)

1. Najava posete I II III

5 5 4 5 3+4

2. Upravljanje

vremenom 3 4 4 5 1+3

3. Cilj posete 5 3 4 5 3+4

4. Obilazak farme 5 5 3 3 2+5

5. Saveti (da)(ne) 5 5 3 3 3+5

6. Završetak posete 5 5 3 3 3+4

7. VoĊenje pribeleški 5 5 4 5 4+3

8. Postavljanje

pitanja

-otvorena

-zatvorena

5 5

2 4

2+5

9. VoĊenje dijaloga

20% savetodavac

govori

80% farmer

5 5 4 2 2+5

Prilog br.5.0.

MODEL DOKTOR-PACIJENT

(Predavanje)

Model “doctor-pacijent”: osnovna ideja ovog modela je da konsultant- savetodavac doĊe

u organizaciju, da je “pregleda” obiĉno zato što postoje simptomi organizacijske ili neke druge

bolesti. Konsultant uspostavlja dijagnozu i utvrĊuje uzrok simptoma i predlaţe program terapije

ili propisuje mere leĉenja. Ovo je najzastupljenija forma konsultanstva. Ovaj model pretpostavlja

da je konsultant sposoban da dijagnosticira (obicno sam) ono što nije dobro u organizaciji, iako je

oĉigledno da ima mnogo razloga zbog ĉega ljudi ne ţele da otkriju šta se u suštini dogaĊa (oni ili

ne znaju, imaju pristrasna i ograniĉena gledanja, ne veruju konsultantu, koriste priliku za

rašĉavanje starih dugova ili da se ţale na nešto). Ĉak i kada je proces dijagnosticiranja uspešsan,

klijent ĉesto”odbija” da veruje da je konsultant pravilno dijagnostikovao stvaran problem i zato

se neće upravljati po propisanoj terapiji (posebno ako je to tesko).

U svakom sluĉaju, pomaganje drugim ljudima u rešavanju njihovih problema teško je zato što

proces razumevanje, dijagnostikovanja i definisanja dejstva za leĉenje je oteto iz ruku ljudi koji

imaju problem. ”Vlasništvo problema” prelazi od klijenta koji traţi pomoć ka konsultantu koji

nudi pomoć. Ĉesto, ĉak i ako slede preporuke konsultanta, ostaje rizik da neće biti uspeha, a

krivica je onda konsultantova (ĉak i ako je klient taj koji ima istinsko “vlasništvo” problema).

Kao drugi pristup koji se predlaţe u rešavanju problema je “procesno konsultanstvo” koje nudi

smanjenje opasnosti od neuspeha i ono sadrţi:

Dijagnozu koja je zajedniĉki napor da se pronaĊu osnovni uzroci problema sa kojima se

suoĉava klijent.

Jake i slabe strane trenutne situacije ispituju se na sliĉan naĉin i od strane konsultanta i od

strane klijenta.

Klijentu se pomaţe da sam uradi dijagnosticiranje i razvije pravilan plan dejstva;

konsultant pomaţe klijentu da poboljša svoje dijagnosticiranje i sposobnost da reši

problem.

Klijentu se pomaţe da u praksi sprovede plan, klijent dejstvuje, pošto on nije i konsultant?

Kljuĉna predpostavka u procesnom konsultanstvu je da klijent mora da nauĉi da sam

sagledava problem, saraĊuje u procesu dijagnosticiranja, i da je aktivno ukljuĉen u

predlaganju terapije. Uloga konsultanta je da pomaţe u izoštravanju dijagnoze i obezbedi

preporuke za alternativne terapije za koje se klijent nije dosetio.U suštini , na ovaj naĉin

konsultant moţe da nauĉi klijenta da bolje dijagnosticira i rešava probleme ili stanja. Ovaj

metod void ka trajnijem rešenju.

Procesni konsultant moţe a i ne mora da bude struĉno lice za rešenje konkretnog problema koji je

dijagnosticiran. MeĊutim, vaţnija je struĉna spremnost konsultanta i njegova/njena veština da

pomogne klijentu da dijagnosticira problem i da izabere pravce dejstva. U tom smislu, pripremna

aktivnost procesnog konsultanta kao moderatora je metodološka aktivnost, pošto nije dovoljno da

se sa jednim dizajniranim planom, kojim će se ispraviti greška od samog poĉetka, odgovori na

jednu molbu za pomoć. Umesto toga traţi se naĉin da se zapoĉne dijalog sa “klijentima” kako bi

im se pomoglo da poboljšaju svoju analizu. Kljuĉno je da se postavljaju pitanja, a da se predlaţu

rešenja: trik je u tome da se postavljaju samo ona pitanja koja imaju najveću verovatnoću da će

pomoći klijentu da odredi najsuštinsijske nedostatke dizajniranog plana. Da bi se odigrala ova

uloga, procesni konsultant treba da raspolaţe; (a) specifiĉnom procedurom ili koracima za rešenje

problema, a donošenje rešenja u grupi, i (b) meĊuljudsku sposobnost koja je znaĉajna za dijalog u

grupi. Pri rešavanju problema mogu se koristite brojne razliĉite alatke, kao što su na primer

radionice poznate kako TOP (tehnologija za participaciju), metod matrica u logiĉkom okviru ili

za planiranje namenskih projekata; kreaktivno rešavanje problema. Osnovna meĊuljudska

sposobnost podrazumeva:

- Aktivno slušanje: sposobnost da se razume i upotrebi ono šta govori klijent;

- Upotreba pitanja; pitanja su potrebna da se zapoĉne dijalog na osnovu kojeg se dobiju

odgovori;

- Sposobnost da se dodaju dodatni podaci na ne-zastrašujući, ali ipak efektan naĉin.

Naime, pored svega, takoĊe bi koristilo da smo svesni razlika izmeĊu osnovnog naĉina kojim se

odvija komunikacija i dijalog:

- Diskusije i inervencije u materiji ili sadrzaju dijaloga;

- MeĊusobna akcije zabrinutih ljudi u vezi sa strukturom ili procedurom razgovora;

- Uzajamne akcije u smislu emocija, što se naziva procesna intervencija.

Prilog br. 6.0.

AKTIVNO SLUŠANJE

(Predavanje)

Ova tehnika koristi se za poboljšanje naših sposobnosti u razumevanju onoga šta nam drugi

govore i kako da to iskoristimo u diskusiji. Pošto veći deo ţivota provedemo u slušanju drugih

ljudi, moguće je da i ne moţemo sagledati znaĉaj zašto je neophodna posebna paţnja. MeĊutim,

jednostavna veţba pokazaće da mi jednostavno pogrešno tumaĉimo ili interpretiramo ono što

nam drugi govore. Ako zamolite da dvoje diskutuje o temi za koju imaju suprotna mišljenja i ako

oni zaista razviju diskusiju, ubrzo ćete utvrditi da oni ne doprinose uzajamnom unapreĊenju

razgovora. Umesto toga, ĉesto se razviju dva potpuno razliĉita stava, pri ĉemu jedna od osoba

nestrpljiivo ĉeka da druga prestane da govori kako bi taj/ta produţio/la svoju misao. Pri tome, mi

ne samo da ignorišemo ono što govori druga osoba, i dok drugi govori u sebi pratimo tok naših

misli, već i pogrešno tumaĉimo i ono što nam je reĉeno. Naše shvatanje onoga što nam je reĉeno

ili uraĊeno filtrira se preko našeg sistema razmišljanja i shvatanja. Mi shvatamo razliĉite stvari za

iste reĉi, ili ĉak izmišljamo stvari koje u suštini uopšte nisu bile izgovorene, i tako nas naš razum

ubedi da je u stvari tako i bilo izgovoreno. Varijante u jednoj jedinstvenoj veţbi, koju ste moţda

koristili kada ste bili deca, pokazuju sledeće: ispriĉate nekome kratku priĉu i zatim uvodite u

prostoriju jednu po jednu osobu koje će prenositi priĉu jedan drugome kao u lancu. Priĉa se

menja, sa tim se gube detalji a ĉinjenice su promenjene. Ako u ovoj veţbi od strane nekog od

uĉesnika priĉa postane toliko uprošćena otkrićete da su ĉak izmišljene i neke nove ĉinjenice!

Priroda se uţasava od vakuma, isto je i sa našim umovima.

Da bi se izbegla ova ograniĉenja treba veţbati svoju svest uz pomoć tzv. veţbe „aktivno

slušanje“; „aktivno“ ukazuje na to da treba da se malo pomućimo da bi to funkcionisalo. Ova je

tehnika jednostavna za objašnjenje, ali se teško sprovodi:

Slušaj ono što drugi govori, a za to vreme stopiraj svoja razmišljanja: da to je nekada

teško da se postigne, ali neophodno je da bi se zaista razumelo drugo razmišljanje.

Odgovori sagovorniku sa izrazom podrške, obiĉno neverbalno, ili pokretom kojim će se

preneti poruka da ga slušate i da ste zainteresovani; pri ĉemu imamo dve prednosti u

smislu suštine i strukture – odrţava vaš razgovor kao proces i emociju, i ostavljate

utisak da ozbiljno shvatate i njega i njegov stav.

Ako drugi nastavljaju da priĉaju predugaĉko, tako da strahujete da nećete uspeti da

zadrţite njihovu paţnju, saĉekajte da u toku razgovora oni naprave pauzu i tada ga

zautavite na prijateljski naĉin (npr. Da li sam vas dobro razumeo....). Moţete da

absorbujete govor u trajanju od 10 minuta.

Ukratko objektivno sumirajte šta vam drugi govore. Najefikasnije je da pri tome

koristite njihove reĉi, pošto postoji velika mogućnost da ako prevashodno koristite

svoje reĉi da ćete neprimetno promeniti kontekst, ili da ĉak drugi ne prepoznaju svoju

poruku u vašim reĉima. Pre svega budite kratki u svom rezimeu i u razgovoru

izbegavajte da dajete svoje mišljenje o vrednostima tuĊih stavova. Koristite rezime kao

pomoć pri formulisanju (odreĊivanju) stava.

Proverite sa drugima da li je to zaista ono što su mislili da kaţu i omogućite im da

produţe da govore, ako ţelite da ĉujete još nešto, ili da izgradite sopstveni stav na

osnovu onoga što je reĉeno. Njihov stav moţete da izrazite iz svoje perspektive kao

polaznu taĉku za shvatanje ili neshvatanje onoga što je reĉeno. Ova jednostavna tehnika

daje snaţnu osnovu za svaku diskusiju pri ćemu je gledište druge osobe vaţno za vas.

Ovakav naĉin diskusije, na poĉetku moţe da izgleda pomalo neprirodno – ovo je tako zbog toga

što mi ĉesto u ţivotu u suštini ignorišemo ono što nam govore drugi ljudi! Ponekad, kada su ljudi

u prilici da prvi put koriste ovu tehniku, ţale se da imaju problema sa sprovoĊenjem svojih ideja

zato što se uzdrţavaju da daju svoje mišljenje dok su slušali tuĊe.

MeĊutim, taĉno je sledeće: aktivno slušanje je u suštini tehnika koju treba savladati pre primene,

a to ne predstavlja samo sagledavanje naĉina na koji se komunicira sa ljudima. Potrebno je

aktivno rešenje za radikalnu promenu našeg ponašanja.

Prilog br.6.1.

Veţba: Metod aktivnog slušanja

(rad u grupama - savetodavne veštine)

I grupa (izvorna priĉa)

Ţelje i mogućnosti su ĉesto u raskoraku. Ne poznajući sebe, Ĉovek greši,od prevelikih

oĉekivanja sam sebi skroji nezadovoljstvo.Loš osećaj, vodi lošim rezultatima. A onda

bude nam ţao što je neko bolji od nas.

(preneta prica)

Ţelje i mogućnosti su ĉesto u raskoraku. Ĉovek ne poznaje sebe, ĉesto greši. Zbog toga se

još lošije oseća i ĉesto su mu krivi drugi.

II grupa (izvorna prica)

Zemun se danas smatra opštinom Beograda, ali je nekada davno bio samostalan grad.

Milenijumska kula na Gardošu podignuta je za vreme austrougarske vladavine da oznaĉi

juţne granice carstva. Danas to malo ko zna. Kula više nema davnašnji sjaj. Danas je

poznata kao kula Sibinjanin Janka.

(preneta prica)

Zemun je nekad bio poseban grad. Sada je opština grada Beograda sa kulom Srbijankom

na svojoj teritoriji.

III grupa (izvorna priĉa)

Maĉvanski okrug je preteţno stoĉarski kraj. Najviše je zastupljena simentalska rasa

goveda. Mana je što proizvoĊaĉi nemaju pravu recepturu ishrane goveda i zato ostvaruju

male prinose mleka. Treba više raditi na edukaciji proizvoĊaĉa.

(preneta prica)

Maĉvanski okrug je stoĉarski kraj. Gaje se goveda najĉešće simentalske rase. Problem

kod svih proizvoĊaĉa je nepravilna ishrana (neizbalansiran obrok). Cilj edukacije je

poboljšanje naĉina ishrane goveda na farmi.

Veţba 2 – Metod aktivnog slušanja i komunikacija - graĊenje prijateljskih odnosa (rezultati

rada u grupama)

Grupa I II III

% „izgubljenog

sadrţaja“

20 15 50 10 25 30

% „izgubljenih

kljuĉnih podataka“

100 100 20 0 0 10

% dodatih novih

podataka

20 50 10 0 10 0

Prilog br.7.0

UPOTREBA METODOLOGIJE USPOSTAVLJANJA PRIJATELJSKIH ODNOSA

(Predavanje)

Uputstvo se zasniva na metodologiji uspostavljanja prijateljskih odnosa, a najvaćniji cilj

ovog metoda je pridobiti klijente koji su zadovoljni i koji će ostati zadovoljni ponuĊenom

uslugom. Ovo se postiţe putem graĊenja dobrih odnosa, zasnovanih na poverenju. Suprotna

metodologiji formiranja prijateljskih odnosa je metodologija agresivnog pristupa i zasniva se na

kratkoroĉnoj saradnji.

Formiranje prijateljskih odnosa tesno je povezano sa klijent – orjentisanim

konsultantom/savetodavcom: oni se oslanjaju na grupu klijenta koji su zadovoljni u toj meri da se

obraćaju savetodavcu za dalju saradnju i konsultaciju.

Struktura izgradnje prijateljskih odnosa

Cilj razgovora je da se otkrije šta je to što klijent ţeli, a vi to moţete ponuditi. Neophodno

je da procenite za koje potrebe vašeg klijenta moţete ponuditi adekvatan savet i istovremeno

izgradiće se pravilan odnos sa vašim klijentom.

Uvod: neobavezan razgovor (kratka priĉa)

Cilj posete

Dnevni red: procene i upoznavanje sa farmerom, objašnjenje cilja

Vaše poste, vremenski raspored razgovora,

Procene: Otvorena pitanja

Specifiĉna pitanja

Zakljuĉak: saopšetenje vašeg mišljenja o potrebama klijenta i

potvrda klijenta

Savet: Ponuda vaĉeg konkretnog saveta klijentu,

Kraj: Potvrda uslova u ugovoru i jaĉanje odnosa sa klijentom.

Veštine razgovora

Verbalni: Neverbalni:

- Otvorena pitanja - klimanje umesto potvrde

- Zatvorena pitanja - odnos, stav

- Prodiranje - gledanje u oĉi

- Zakljuĉci - mimika

- Razmišljanje - pravilo 4 sekunde

Po pitanju, po odgovoru

- 80/20 pravilo, klijent/savetodavac,

Pravilno korišćenje ove veštine moţe doprineti izgradnji prijateljskih odnosa sa vašim klijentom:

klijent stiĉe poverenje, pokazti iskren interes za klijenta i ohrabriti klijenta da se „otvori“. Pri

upotrebi verbalne veštine zadrţavate vodeću ulogu u razgovoru. Vaše neverbalne veštine (naĉin

prezentovanja) pokazujete vaš liĉni interes za klijenta.

Veština komunikacije

Postavljanje pitanja: Uticaj: - povećano poverenje klijenta

Klijent nudi informacije za ispravan savet

Klijent će lako prihvatiti savete

Otvorena pitanja: Sadrţaj: - pitanja na koja se ne moţe odgovoriti sa da/ne

Uticaj: - navodi klijenta da bude opširniji

Skreće paţnju ka klijentu

Zatvorena pitanja: Sadrţaj: - pitanja sa odgovorm da/ne

Uticaj: - skraĉuje razgovor

Podstiĉe na kratak razgovor

Prodiranje: Sadrţaj: - pitanja za opširnije objašnjenje

Uticaj: - vodi u srţ problema

Komercijalna pitanja: Sadrţaj: - pitanja o mišljenju klijenta

Uticaj: - otkriva motive i ciljeve klijenta

Zakljuĉak: Sadrţaj: - kratak siţe razgovora

Uticaj: - оргаnizаCiја раzговора,

Ukazuje da ste dobro slušali

Klijent moţe da koriguje ili doda nešto

Razmišljanja: Sadrţaj: - izveštaj o utiscima i atmosferi razgovora

Uticaj: - pokazuje razumevanje

80/20 pravilo: Sadrţaj: - 80% govori klijent

20% govori savetodavac

Uticaj: - izgradnja odnosa

Povećno prihvatanje

Klimanje: Sadrţaj: - pomalo klimanje, sa da, da

Uticaj: - ukazuje da ste shvatili

Ohrabrujete klijenta da nastavi

Aktivni stav: Sadrţaj: - naklonost ka klijentu

Uticaj: - pokazujete iunteres za klijenta

Pogled u oĉi: Sadrţaj: - savetodavac u proseku gleda u oĉi klijenta 60% vremena

Uticaj: - iskren kontakt sa klijentom

Mimika: Sadrţaj: - gestikulacija kojom ga podrţavate i mimika

Uticaj: - moć ubeĊivanja

Pravilo 4 sekunde: Sadrţaj: - po postavljenom pitanju tišina

Tišina po datom odgovoru

Uticaj: - utiĉe na miran tok razgovora

Ostavlja prostor da obe strane razmisle

Razgovor putem telefona

Klijent orjentisana savetodavna sluţba shvata vaţnost i pravila adekvatne upotrebe tehnike pri

voĊenju razgovora telefonom. Prvi kontakt sa (potencijalnim) klijentom obiĉno se uspostavlja

telefonom. Prvi utisak klijenta o formiranju imiĊa o savetodavnoj sluţbi. Klijent ocenjuje

savetodavnu sluţbu na osnovu pravilne upotrebe mediuma, zato savetodavac upotrebljava telefon

paţljivo.

Glavne taĉke pri pravilnoj upotrebi telefona su:

- Ne dozvolite da telefon zvoni više od 3 puta,

- Zapoĉnite sa Dobro jutro ili Dobar dan,

- Pravilno predstavite sebe i sluţbu,

- Budite paţljivi u izgovoru,

- Ne bavite se drugim aktivnostima,

- Vodite pribeleške,

- Proverite dogovorene taĉke

- Na kraju ljubazno prekinite vezu.

Prilog br. 8.0

DEFINISANJE PROBLEMA

(Predavanje)

Osnova metoda dijagnostiĉkog istraţivanje je analiza problema, kreiranje jednog

razvojnog plana zasniva se na realnim i istinskim problemima, postojanim problemima farmera

ukljuĉenih u plan, ĉime se izbegava nekih svojih ili izmišljenih problema.

Osnovni metod koji se koristi je da se imenuju problemi, pod pretpostavkom da su sadašnje

znanje i intuicije kreatora plana dovoljne za analizu. Ĉlanovi tima, u vezi sa aktuelnim i

postojeĉim problemima daju što više novih ideja za koje mogu da se sete. Pri tome se ukljuĉuju

stanovišta i pretpostavke za onoloko delova za koliko je to izvodljivo. Zatim u sledećoj fazi,

problemi se analiziraju da bi se iznašla logiĉna veza.

(upotebljavajte, bazu podatka, ĉek listu, priĉe, grupne diskusije u malim grupama u timu koji su

prikupili probleme)

1. Problemi se imenuju na sledeći naĉin:

Upotrebljavajte kratke tri do ĉetiri reĉi-fraze za opis problema,

Problem treba da bude realan i da postoji u sadašnjosti (pr. Da nisu to moţda

problemi koji će se pojaviti u buduĉnosti)

Treba izbegavati širok opis (budete konkretni)

(koristete velike listove papira npr. Dva velika papira spojite u veliku tablu, i male kartone u boji

iseĉeni u dimenziji 5 x 10).

2. Razmotrite ponaosob svaki problem. Proverete da li je postavljen kao problem, ili kao

nepostojeće rešenje, za svako nepostojeće rešenje postavite pitanje? Ako ovo rešenje

bude ispunjeno koji će se problem rešiti? Parafrazirajte problem.

(na kartonĉiĉima napišete jasno, ĉitko velikim slovima u dva ili tri reda, tako da se reĉi mogu

jasno videti, moţda će trebati više od 50 malih kartona, ako u postupku pišete jasno i ĉitko

omoguĉeno je da vidite podatke napisane na kartonima. Ako koristite kartone imate mogućnost

da u sledećoj fazi postupka premeštate kartone i moţete lako proveriti logiĉnost uzroĉno-

posledniĉkih veza.)

3. Ponovo pregledajte suštinu problema koje ste imenovali, i da li postoje drugi problemi

koje treba dodati?

(ako ţelite da budete što razumljiviji, obratite paţnju i ukljuĉite samo realne, postojeĉe probleme,

izbegavajte da ,,izmišljate,, probleme)

4. Paţljivo razmotrite još jednom svaku kategoriju farmera koji su ukljuĉeni u

istraţivanje. Da nema neki specifiĉan problem koji niste pomenuli?

5. Pitajte? Da li postoji neka kategorija farmera za koju nisu navedeni problemi? Da li ti

farmeri nemaju probleme koje bi trebalo ukljuĉiti?

6. Ponovo prepriĉajte sve probleme, paţljivo proverite da li odgovaraju kriterijumima 1 i

2 . Ako je potrebno, parafrazirajte još jednom.

Prilog br. 8.1

ANALIZA PROBLEMA

(Predavanje)

Dobro isplanirana intervencija savetodavne sluţbe mora se osvrnuti na stvarne potrebe

ciljne grupe, što se postiţe kompletnom i taĉnom analizom postojeĉe situacije, a postoji više

naĉina analiza situacija. Analiza sprovedena od strane savetodavaca sacetodavne sluţbe, daje

odgovore na pitanja koja su postavili savetodavci. Analiza napravljena od strane ĉlanova ciljne

grupe verovatno će dati druge rezultate. Cilj ove metode je da se do analize problema doĊe

zajedniĉkom analizom savetodavaca savetodavne sluţbe i farmer. Rezultati analize mora da se

diskutuju sa farmerima i prilagode njihovom mišljenju. Taĉne analize problema su od najveće

vaţnosti za planiranje, pošto ona vodi ka dizajnu intervencije savetodavne sluţbe.

Analize problema radi se sa izradom dijagrama problema (ili drvo problema) koji pokazuje

uzroke i povezanost efekata izmeĊu svih aspekata koji doprinse glavnom problemu, a procedura

je:

Definiše se okvir i predmet analize (npr. farma za uzgoj goveda)

Izradi se lista svih problema,

Izabere se centralni (glavni) problem,

Iznalazi se uzroĉno poslediĉna povezanost u dijagramu.

Definisanje okvira i subjekta analize: obiĉno ovo odgovara tipu informacije prikupljene u toku

terenske posete. Glavni problem koji se uzima u obzir (je npr. Nizak prihod od govedarstva).

Lista svih problema: lista svih problema izraĊena je i bazira se na prikupljenim informacije u

toku intervjua i obilazak farme. Ovo se moţe najbolje uraditi prilikom prikupljanju podataka o

problemima. Svi ĉlanovi tima diskuuju pri izradi liste najadekvatnijih problema.

Izbor glavnog (centralnog) problema: lista problema diskutira se sa ĉlanovi tima sa ciljem da se

izabere glavni problem.

Kriterium za izbor moţe da bude:

1. Moţe li savetodavna sluţba ponudite rešenje? Da li za sve probleme moţe intervenisati

savetodavna sluţba, za koje probleme je potrebno dalje prouĉavanje, istraţivanje za uvoĊenje

nove sorte i hibrida, naĉin ishrane stoke, ili treba rešavati preko drugih mera, npr.

Poboljšanje infrastrukture ili adaptacije Zakona o zemljištu. Tamo gde imate ovakav sluĉaj

preporuke se ukljuĉuje u završnom izveštaju.

1.1. Koliko je farmera pogoĊeno identifikovanim problemima? Uticaj savetodavne sluţbe je

manji kad se problem odnosi na manji broj farmera iz ciljne grupe (po oblasti proizvodne

grupe od 4 farmera)

2. Da li postoji realna šansa za uspeh? Posebno je u poĉetku vaţno da savetodavna sluţba stekne

poverenje farmera. Najbolji naĉin da se ovo postigne je pokazivanjem rezultata. Radna snaga

i finansije su ograniĉuvajuĉi faktor pa se prema tome moraju izabrati intervencije sa velikom

šansom uspeha.

NaĊite vezu izmeĊu uzroka i posledica u dijagramu: Analiza problema pokazaće vezu izmeĊu

uzroka-posledica i njihove negativne aspekte u postojeĉoj situaciji. Analiza se radi sa ciljem

identifikacije realnih uskih grla kojima farmeri daju prioritet.

Prilog br. 8.0

(rad u grupama - savetodavne veštine)

Dijagrami problema – I, II i III grupa

Prilog br. 9.0

Dijagrami ciljeva – I, II i III grupa

Dijagrami problema

Dijagrami ciljeva

Prilog br. 10.0

(rad u grupama)

AKIS (Poljoprivredno znanje i informacioni sistemi)

Grupa br. 1

Znanje

Znanje i informacije Informacije

PSSS (MPTŠV)

SS (privatne)

Portal PSSS

Mediji

Vet. apoteke

Promoteri (hem. i sem. kuće)

Multinacionalne kompanije

Centri za razvoj sela

II grupa

Znanje

Znanje i informacije Informacije

PSSS Srbije

Zadruge

Udruţenja

Polj. apoteke

Vet. apoteke

Okruţenje (porodica, komšije, roĊaci, prijatelji)

Brošure, ĉasopisi, bilteni

farmer

Mediji (TV, radio)

MPTŠV

Trgovci

Flajeri,plakati

Kanc. za rur. razvoj

Opštinsko odeljenje

Pijace

Internet

SMS komunikacija

Mlekare

Klanice

Mlinovi

STIPS

Obrazovne institucije

Struĉna literatura

farmer

MPTŠV (informator) (STIPS)

Opštinsko odeljenje


NVO

Polj. apoteke

Zemljoradniĉke zadruge

Uprava za javna plaćanja (trezor)

Srednje škole

Polj. fakultet

Instituti u polj.

Polj. apoteke (sa savetodavcima)

Udruţenja (sa savetodavcima)

Uprave MPTŠV(zemlj., zaštita)

Mlekare

Centri za V.O.

Farmeri

Osnovne odgovorne organizacije

III grupa

Znanje i informacije

Znanje Informacije

PSSS

Institut

Zavodi

Fakulteti

Udruţenja

Zadruge

Svetska banka

Centri za V.O.

farmer

Svetska banka

PSSS

Instituti

Zavodi

Fakulteti

Kanc. za ruralni razvoj

Lokalna samouprava

Zadruge

MPŠTV

Mediji (TV, radio)

Ĉasopisi

Flajeri


Lokalna samouprava

Sajmovi, izloţbe, vašari...

Internet, STIPS

Zadruge

Prilog br. 11.0

(Predavanje i veţba)

SWOT ANALIZA

I grupa SWOT analiza PSSS

S – jake strane O – mogućnosti

1. Postojanje utemeljenog sistema str. sluţbe

2. Dobra polazna osnova za utemeljenje rada

3. Struĉnost savetodavaca

4. Iskustvo u radu

5. Podrška MPŠV

6. Ostvarena bliska saradnja sa ogromnim

brojem proizvoĊaĉa

7. IzgraĊeno poverenje kod proizvoĊaĉa

8. Zakonska regulativa

9. Svestranost uposlenih – sluţbe

10. Dobra organizovanost

11. Ostvaren veliki broj edukacija

12. Primena savremenih trendova u polj.

proizvodnji

1. Povećanje potrebe za proizv. hrane

2. UnapreĊenje tehn. nivoa proizvodnje

3. Nedovoljna proizvodnja proizvoĊaĉa

4. Steĉeno poverenje (savetodavac –

proizvoĊaĉ)

5. UvoĊenje standarda kvaliteta

6. Agrarni budţet lokalnih samouprava

7. Prirodni potencijali (neiskorišćeni)

8. Obnovljivi izvori energije

9. Ekološki oĉuvana sredina

10. Rad na projektima

11. Strane donacije u poljoprivredi

W – slabe strane T – opasnosti

1. Relativan gubitak entuzijazma

(dugogodišnja recesija)

2. Nesigurni izvori finansiranja

3. Tehniĉka neopremljenost

4. Uplitanje politike u sluţbu

5. Nedostatak dugoroĉnog programa razvoja

u PSSS

6. Mali broj zaposlenih

7. Nametanje neprimenljivih obuka

8. Opterećenost administracijom

9. Konzervativni pristup pojedinih kadrova

savetodavstva

10. Nepoverenje MPŠV u rad struĉnih

sluţbi

11. Neraspolaganje istinitim statistiĉkim

podacima

1. Konkurencija

2. Izvori finansiranja

3. Infrastruktura

4. Smanjenje broja seoskih domaćinstava

5. Ekonomska nemoć proizvoĊaĉa

6. Jeftina hrana iz uvoza

7. Znaĉajni viškovi hrane u EU

8. Ograniĉen broj korisnika subvencija

9. Pritisak multinacionalnih kompanija

10. Loša kreditna politika u poljoprivredi

11. Staraĉka domaćinstva

12. Neefikasnost glomaznog birokratskog

aparata MPŠV

13. Neravnomeran regionalni razvoj

14. Smanjena zainteresovnost za polj.

proizvode

II grupa SWOT analiza PSSS


1. Iskustvo u radu

2. Znanje (struĉnost u svim oblastima polj.

proizvodnje)

3. Poznavanje terena

4. Posedovanje baze podataka

5. Mreţa savetodavaca

1. Povezivanja udruţenja

2. Formiranja udruţenja

3. Povezivanja sa izvorima finansiranja

4. Uĉešća u nauĉnim istraţivanjima

5. Uĉešća u projektima

6. Lobiranja na agrarnu politiku

6. Saradnja sa institutima i fakultetima

7. Saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede

8. Saradnja sa lokalnom samoupravom

9. Pristup informacijama

10. Savetodavne veštine

11. Pristup medijima

7. Kreiranja proizvodnje na gazdinstvu

8. Uticaja na zaštitu ţivotne sredine

9. Uticaja na ruralni razvoj

10. Organizovanja edukacija

11. Transfera znanja


1. Mali broj savetodavaca

2. Nedovoljna opremljenost

3. Nedovoljno finansiranje

4. Nepostojanje realnog ocenjivanja i

merenja rada / uĉinka savetodavaca

5. Nedovoljna komunikacija izmeĊu sluţbi

1. Uticaj politike

2. Svetska kriza

3. Nefinansiranje rada savetodavaca

4. Odumiranje sela

5. Privatna konkurencija

III grupa SWOT analiza PSSS


1. Struĉnost

2. Efikasnost

3. Komunikativnost

4. Povezanost (umreţenost)

5. Dostupnost

6. Savetodavne veštine

7. Poverenje

8. Licenciranje

9. VoĊenje agrarne ekonomike (izrada biznis

planova)

10. Saradnja sa MPTŠV

1. Struĉne ekskurzije

2. Dani polja

3. Savetovanje

4. Demo ogledi

5. Biljne i stoĉarske izloţbe

6. Formiranje udruţenja

7. Organska proizvodnja

8. Odrţanje starih zanata

9. Mogućnost lobiranja farmera

10. Etno turizam

11. Oţivljavanje sela

12. EU

13. Proširenje trţišta


1. Nedostatak opreme

2. Nedostatak vozila

3. Nedostatak dugoroĉnog razvoja

poljoprivrede

4. Slabo prihvatanje saveta

5. Mali broj savetodavaca

6. Nepostojanje timskog rada

7. Nametanje neprimenljivih obuka

8. Loša povezanost sa naukom

9. Mali broj struĉnih ekskurzija razvijenim

drţavama

1. Neredovno finansiranje

2. Loša infrastruktura

3. Odumiranje sela

4. Neispravna vozila

5. Nedoslednost agrarne politike

6. ZagaĊenje ţivotne sredine

7. Nepoverenje proizvoĊaĉa

8. Promene klime

9. Loša privatizacija PSSS

10. Monopol

Prilog br. 12.0 KONCEPT I METODE SAVETODAVNE SLUŢBE

(Predavanje)

Definicija i uloga

Šta je savetodavna sluţba?

Uloga: Najvaţnija uloga savetodavne sluţbe je da stimulira raymenu informacije, znanja i veštine

izmeĊu svih strana (ili aktera) ukljuĉenih u poljoprivredu. Farmeri su najvaţnija ciljna grupa.

MeĊutim, potrebu za informacijom imaju takoĊe i politiĉari, istraţivaĉi, snabdevaĉi inputima,

trgovci.

Cilj: Cilj јe da se obezbede informaciјe i da se pomogne farmerima koji su ukljuĉeni da formiraјu

mišljenje i donose bolje odluke.

Insтrument: Glavni instrument ili mehanizam koјi se koristi u savetodavnoj sluţbi јe

komunikaciјa.

Definiciјa

Јedna od vaţnijih definiciјe јe: savetodavne sluţbe ukljuĉuјu kontinuirano koristenje

komunikaciјa da bi pomogli farmerima da formiraјu mišlenje i donose dobre odluke.

Veoma vaţna predpostavka u ovoj definiciјi јe da klijentima koji su u stanju da donose sopstvene

odluke savetodavna sluţba nudi informaciјe, znanje i veštine. Njihovi klijenti, prvenstveno

farmeri, su mala preduzeća za koјe pri pripremi za donošenje odluke koriste nekoliko naĉina

(aspekata) i naziva se:

TES Model

Farmer kao vlasnik preduzeća:

Odluke farmera, kao vlasnika preduzeća, zasnivaјu se na sva tri faktora TES Modela

T- tehniĉki; E-Ekonomski; S- Socio-organizacijski

Farmer kao preduzeće donosi odluke na osnovu tehniĉke, ekonomske, i sociјalne

informaciјe. Sposobnost farmera je, kao vlasnika preduzeća, da za oblasti koјe se preklapaјu

donese odluku za koje će se opredeliti.

Tehniĉki aspekti: povezani su sa znanjem i veštinama koјe se odnose na useve, stoku,

mehanizaciјu, konzervaciјe zemljišta, navodnjavanje i dr.

Ekonomski aspekt: odnosi se na nabavku i prodaјu, finansiranje, obezbeĊivanje prihoda,

knjigovodstvo, prihode i rashode aktivnosti.

Sociјalni aspekti: ukljuĉuјe dobrobit farmera i njegovog gazdinstva u sredini koјa podleţe

uticaјu društva, vladine politike, tradiciјe, takoĊe ĉlanstva u udruţenju, religiјe, etiologiјe

i kulture.

Savetodavne sluţbe (ukljuĉujući i obuke) sa komunikativnom informaciјom, znanjem i veštinama

sa korišćenjem razliĉitih stanovišta TES Modela mogu da pomognu farmerima da budu bolji

vlasnici preduzeća (nosioci odluka).

Da bi bio vlasnik preduzeća znaĉi donosiš odluke

Naјvaţniji naĉin menanĊiranja preduzeća јe da se donose odluke kako što su da se investira u

mleĉne krave ili u mehanizaciјu, da se proda proizvod za hitno dobiјanje para ili da se proizvod

skladira. U primeru nabavke ili iznaјmivanja traktora, savetodavna sluţba moţe da ima vaţnu

ulogu u procesu donošenje odluke, pri ĉemu se sledeĉi koraci mogu izdvoјiti:

1. Otkrivanje (definisanje) problema: visoka cena traktora. Savetodavna sluţba moţe pomoći da

se utvrdi ovaј problem preko kalkulaciјe budţeta za aktivnosti, fiksnih troškova i budţeta na

farmi.

2. Uzimati u obzir faktore: koji su glavni troškovi (um anjenje vrednosti, kamata, odrţavanje i

obrtni troškovi?) gde i za šta јe potreban traktor?

3. Uzimati u obzir alternativu: zamena traktora sa manjim, iznaјmljivanje putem ugovora, preko

parciјalno pripremljenog budţeta savetodavna sluţba moţe ukazati na posledice odluke farmera.

4. Donošenje odluke: konaĉan izbor, na osnovu informaciјa savetodavne sluţbe ili drugih izvora,

mora da uradi sam farmer.

5. SprovoĊenje: uraditi sve što je potrebno za pravilno sprovoĊenje odluka.

6. Procena: provera da li je odluka bila pravilna.

Pri donošenju odluke za smanjenje troškova za traktor, sva tri aspekta (stanovišta) TES modela

imaјu svoјu ulogu:

Tehniĉki: Da li će mehanizovan rad imati pozitivan ili negativan uticaј na proizvodnju.

Ekonomski: Koјi јe stvarni uticaj ove odluke na prihod farme.

Socijalni: Koliko je vaţno da se poseduje traktor.

Prilog br.12.1

METODI SAVETODAVNE SLUŢBE

(Predavanje)

Postoјi više naĉina kojima se poruka o unapreĊenju moţe da dospe do celokupne

populacije.

Mogu se utvrditi tri grupe metoda:

1. Individualni metod: diskusiјa sa poljoprivrednicima na njihovoj farmi ili u kancelariji.

2. Grupni metod: grupne diskusiјe, grupe sa istim interesom, studijske grupe, meĊusobne posete

farmi, ekskurziјe, radionice, ogledi na farmama, sajmovi/izloţbe/takmiĉenja, predavanje,

kursevi za obuku i dr.

3. Mas-mediumi: radio, televiziјa, pisani/vesti, brošure, priruĉnici, pamfleti, posteri.

Pored ovih metoda koji se odnose na direktan rada sa poljoprivrednicima, farmerima se

moţe obratiti i preko posrednika. TakoĊe, kontakt se moţe ostvariti obraćanjem i drugim

uĉesnicima u poljoprivredi. Trgovci, kreatori agrarne politike, istraţivaĉi, mogu se smatrati kao

posrednici ili kao uĉesnici u procesu proizvodnje hrane. Pošto je uloga unapreĊenje da stimulira

razmenu informaciјa izmeĊu svih uĉesnika u poljoprivredi, bitno јe da se sa istima i odrţavaјu

kontakti. Zato, trgovci, kreatori politike, istraţivaĉi, mogu da budu ukljuĉeni u bilo koјi od

pomenutih metoda.

Pri donosenje odluke za izbor metoda komunikaciјe treba uzeti u obzir sledeće aspekte:

A. Ciljevi metoda unapreĊenja

Korišćenjem bilo kojeg od metoda treba da dovede do ostvarivanja jednog od sledeća

ĉetiri cilja:

1. Kreiranje svesti,

2. Poboljšanje znanja,

1. Poboljšanje veština,

3. Promena stavova i normi.

1. Kreiranje svesti: kreiranjem svesti moţe se postići cilj da se ostvare male promene u

ponašanju. Na primer farmer koј ima naviku da kupuјe dobra sredstva za zaštitu u ratarstvu, lako

moţe da promeni vrstu sredstava za zaštitu koje je ranije koristio. Poruke preko radio ili TV-a

mogle bi da ga podstaaknu da traţi nova sredstva za zaštitu bilja.

2. Poboljšanje znanja: Poboljšanjem znanja postiţe se pravi cilj kada je poruka o unapreĊenju

kompleksna. U ovom sluĉaјu razumljivost poruke moţe da predstavlja veći problem. Kada je na

primer, nakon analize savetodavca utvrĊeno da je ishrane stoke neodgovarajuća, potrebno јe da

farmer uvede bolje balansiranu hranu za svoјu stoku. U tom sluĉaјu farmere treba nauĉiti o

osnovnim principima u vezi ishrane stoke.

3. Poboljšanje veštine: kada je farmer svestan da mu nedostasuјu veštine i on iste ţeli da i

usavrši, tada se u suštini uĉenje sprovodi preko radionice (kalemenje, muţa krava,), meĊusebnih

poseta izmeĊu farmera (skladištenje, siliranje i dr.) ili preko kursa za praktiĉnu obuku.

4. Promena stavova i normi: Ljude treba ubediti kada osnovni problem niјe da se razume logika

poruke već da se postigne saglasnost za istu. Ovo јe sluĉaј kod prekomerne upotrebe

mehanizaciјe na malim farmama. Koreni ovog fenomena su u stavovima. I pored toga što su

farmeri svesni ĉinjenice da je prekomerna upotreba mehanizaciјe skupa, u vezi sa tim ne postiţu

se znaĉajni rezultati. Karakteristiĉan je stav farmera da oni ne ţele da dele traktor, da za

mehanizacijske usluge organizuјu mehanizaciјu u okviru malih grupa farmera ili udruţenja, ili da

sklope ugovore za takve usluge sa drugima. Naјbitnije je da se poseduјe sopstveni traktor i da ne

se ne zavisi ni od koga bez obzira na troškovi posedovanja traktora. Da bi se izmenili ovi stavovi

metodu grupnog unapreĊenja potrebna јe velika razmena informaciјe sa ostalim metodama. Samo

ako se promene stavovi, moţe se oĉekivati da farmeri poĉnu sa organizovanjem udruţenja koja

se bave obezbeĊenjem mehanizacijskih usluga, da prodaјu svoј traktor i da iznaјmljuјu

mehanizaciјu koјa im јe potrebna. Ovaј proces odvijaće se postepeno, u poĉetku preko podela sa

susedima i roĊacima, sve dok farmeri ne uvide svoјu šansu u nabavci boljeg traktora i poĉnu sa

obezbeĊivanjem mehanizacijskih usluga preko ugovora.

Upraksi naјĉešće je potrebna mešavina metoda ili deo odreĊenih metoda. Na primer za

poboljšanje tehnike za gajenje kompira, prvenstveno treba da se poveĉa svest, da trenutna

raspoloţiva tehnika јe neodgovarajuća za gajenje kompira (preku ĉlanaka , radija, televiziјa,

posteri). Ovo јe potrebnije u sluĉaju da farmeri nisu svesni, već je isto identifikovano od strane

savetodavca. Kada se farmeri zaintersuju, na njihov zahtev mogu se deliti pamfleti, priruĉnici,

brošure. Sledeći korak bi bio poziv farmera na demo-oglede, ekskurziјe po koјima ssledi

diskusiјa. U toku diskusiјe moţe da zapoĉne proces donošenja odluke o pripremi demo-ogleda na

farmi i poseti na farmi. Ĉlanovi grupe koji su prihvatili ove nove tehnike mogu da uĉestvuјu u

demo-ogledu iduće godine.

B. Efikasnost

Koјi je metod naјefikasniji zavisi od tri kriteriјuma:

1. efikasnost metoda

2. efektivnost metoda

3. mogućnost intervencije

1. Efikasnost metoda unapreĊenja koјi se koristi zavisi će od Cilja aktivnosti unapreĊenja.

2. Efektivnost odnosi se na ukupan broј ciljne grupe do koјih pristiţe raspoloţiv novac. Ostvaren

trošak po ĉlana grupe јe naјniţi pri primeni masmediјa metoda i velike ciljne grupe. Grupne

metode su po ĉlanu skupe, a podrazumeva se da su individualne metode naјskuplje, i individualni

saveti koriste se u hitnom sluĉaјu ili kada nema druge alternative (na primer pri promena sloţene

metode gajenja, izrada biznis planova i dr.).

3. Mogućnost intervenciјe izmeĊu savetodavaca i farmera. Interakciјa omoguĉava da se poruka

prilagodi specifiĉnim uslovima farmera i da se dobiјe povratna informaciјa za samog

savetodavca. I pored svega pri unapreĊenju farmeri naјviše uĉe јedan od drugog (unapreĊenje

ima za zadatak da olakša njihovo spaјanje). Individualno unapreĊenje dozvoljava interakciјu,

masmediјa ne.

METODE I ALATKE SAVETODAVNE SLUŢBE

Balansirana variјaciјa metoda poveĉaće interes farmera u primeni saveta

Ljudi pamte:

10% od onog što ĉuju

20% od onog šta vide

70% od onog šta rade (iskustvo)

1. Metode savetodavne sluţbe

1.1 Ĉasopisi, novine, radio, televiziјa

1.2 Demostrativni ogledi i dani polja

1.3 Ogledi na farmi

1.4 Ekskurzije

1.5 Studijseke grupe (ili grupe za razmenu iskustava)

1.6 Kursevi

1.7 Lekciјe i grupni sastanci

1.8 Kampanje

1.9 Sajmovi/izloţbe

1.10 Takmiĉenja

2. Alatke savetodavne sluţbe/pribor

2.1 Plakati, brošure i pamfleti

2.2 Posteri/kalendari

2.3 Slaјdovi i video

2.4 Mape

1. Metodi savetodavne sluţbe

1.1 Ĉasopisi, novine, radio, televiziјa

Oni dospevaju do velikog broja ljudi uz mali utrošak, ali ne dozvoljavaјu komunikaciјu. Treba ih

koristiti samo za probleme koјe nisu previše komplikovani ili da kreiraјu svest o

komplikovanijim temama. Naјbolje su za informisanje o aktuelnim temeama. Glavne taĉke mora

da se ponove nekoliko puta, ali da se ne dosaĊuje slušaocu, gledaocu/ĉitaocu.

1.2 Demonstrativne ogledi i dani polja

Kad ţelimo da pokaţemo rezultate novog metoda proizvodnje u praksi, mogu se organizovati

demonstrativne ogledi. Ako postoji mogućnost treba omogućiti uĉesnicima da izvedu ono što su

videli (npr. rezidba voćaka). Mora da bude moguće da farmeri kopiraјu oglede. Savetodavac

treba da obezbedi dovoljno informaciјa, po mogućstvu i pisane, i da se omogući replikaciјa

ogleda.

1.3 Ogledi na farmi

Mogu biti korisna alatka savetodavne sluţbe kada rezultati preporuke ili poboljšanja zavise od

specifiĉnih lokalnih okolnosti, kada farmeri smatraju da je to sluĉaj sa ogledom na farmi, ili je to

ogled na koјem uĉestvuјu farmeri.

1.4 Ekskurziјe

Instituti, projektne ili druge farme koji rade u sliĉnim uslovima mogu da imaјu relevantnu

informaciјu ili bogato iskustvo za odredene subјekte. Dovodeći farmere na ova mesta, i

stimulisanjem kontakta izmeĊu farmera vaţan јe metod za razmenu iskustava i informaciјa.

1.5 Studijske grupe (ili grupe za razmenu iskustava)

Osnivanje grupa farmera zainteresovanih za speciјalne oblasti (proizvodnja mleka, gajenje stoke,

biljna proizvodnja, marketiong proizvoda i dr.) јe јedan od naјefektivnijih metoda savetodavne

sluţbe. Kada savetodavci jednom organizuјu studijsku grupu, farmeri tada uĉe naјviše јedan od

drugog. Input informaciјa kao što je već pomenuto naјviše je obezbeĊeno preko samih farmera,

razmena i diskusiјe o njihovim iskustvima, preko pribeleški ili posećivanjem njihove farme.

Speciјalist ima ulogu da diјagnosticira ako se poјave specifiĉni problemi ili pitanja.

1.6 Kursevi

Kursevi obezbeĊuјu osnovno znanje o specifiĉnim temama i poboljšanje sposobnosti i veština.

TakoĊe, kursevi su pogodni za razmenu ideјa i iskustva izmeĊu farmera. Kada se vrši izbor kursa

mora se imati jasan cilj zasnovan na onom što uĉesnici ţele da nauĉe. Po mogućstvu kombinacija

pisanog materiјala, ekskurziјe itd. korisno јe.

1.7 Lekciјe i grupni sastanci

Lekciјe i grupni sastanci namenjeni su za više farmera iz studijske grupe ili kursa. Uobiĉajeno je

za prenos informaciјa, ponekad (u kombinaciji sa) za donošenje odluka, na primer za osnivanje

udruţenja. Bitno јe odbrati relevantne subјekte, pozvane farmere i vreme kako bi farmerima bilo

jasno šta mogu oĉekivati od sastanka. Lekciјe ili grupni sastanak mogu se kombinovati sa pisanih

infornmaciјama (brošure).

1.8 Za vreme kampanje moţe se koriste širok spektara komunikativnih metoda sa ciljem da se

postigne efektivan transfer informaciјa za јednu temu (na primer, unutrašnji paraziti, vakcine,

privatizaciјa itd.). Cilj moţe bite kreiranje svesti/senzitivnosti, da se predupredi, insistira, ohrabri

ili da se obuĉi. Kampanje mora da budu dobro kordinirane sa mogućnošću da postignu

maksimalan efekat. Poruke moraju biti јednostavne, aaţovano ljudstvo dobro pripremljeno.

Podrška brošurama mora biti u velikoj meri omoguĉena.

1.9 Sajmovi/izloţbe

Korisne su za nove ideјe, alatke, opreme, mašine. Dobro јe po mogućstvu da se kobinuju sa

takmiĉenjem.

1.10 Takmiĉenja

Za savetodavni rad u veliki meri mogu biti veoma efektni kao dodatna iniciјativa. Pravila

takmiĉenja mora da su јasna i razumljiva, a cene skromne. U ţiri moraju se ukljuĉizi lokalni

spoljašni ĉlanovi.

2. alatke/pribor savetodavne sluţbe

2.1 Brošurke/brošuri i pamfleti

Mogu se koristiti za proširenje zakljuĉaka tehniĉkih informaciјa. Trebalo bi da su kratki, јasni i

na poznatom jeziku farmera i da se odnose na probleme farmera (brošurke su uglavnom od 4

strane, brošure se dele i sadrţe uglavnom 10 strana). Mogu biti osnova za dalje širenje i diskusiјe

izmeĊu farmera i savetodavaca, poĉetak studijske grupe, demo ogleda, ekskurziјe, itd. .Plakati se

dele farmerima (na zahtev farmera ili iniciјativu savetodavaca), pamfleti (јedna od 4 strana) se

ostavljaјu јavnim mestima da budu uzeti i proširene do veĉeg broa iz ciljne grupe .Uvek proverite

sadrţaј sa ciljnom grupom pre umnoţavanja i distribuciјe.

2.2 Posteri, kalendari

Pomaţu fokusiranje paţnje na odredene poruke u vreme kampanje ili veĉih sastanaka. Mora se

proveriti sa ciljnom grupom da bi se obezbedila da su poruke lako razumljive.

2.3 Slaјdovi (prezentaciјe) i video

Mogu se koristiti za uvoĊenje aktuelnih tema na malim i velikim sastancima. Video snimanje je

impresivno kad izraţava liĉno iskustvo. Tehiĉki kompliciranite alatke nisu korisne, mogu oduzeti

paţnju na uštrb poruke.

2.4 Mape

Velike papirne šeme, veoma su korisne na kursevima i sastancima. Moţe se koristiti jeftin papir u

kombinaciji sa markerima u boji. Mape se mogu koristiti na individualnim i grupnim sastancima

(ukljuĉuјući vizualizaciјu za ono što јe reĉeno) za informisanje i za buduću upotrebu (obјašnenje

na zidu) kao pomoć za pamćenje izveštaјa (podsetnik).

Prilog br.13.0

Kljuĉni faktori za odrţive i realne planove razvoja farme

1) Da su bazirani na realnim problemima farmera

2) Da se baziraju na postojećoj i dostupnoj tehnologiji

3) Da su usmereni na povećanje profita farmera

4) Da su usmereni na proizvodnju proizvoda koji su traţeni na trţištu

5) Da je prihvatljivo za farmera

6) Da obuhvata maksimalan broj farmera iz definisane ciljne grupe

7) Da koristi najefikasnije metode unapreĊenja

8) Da se ima u vidu momentalna sposobnost i kapacitet tima za unapreĊenje (realno)

Prilog br.14.0

(Predavanje i veţbe - rad u grupama)

I GRUPA: Akcioni plan za unapreĊenje 3 farme rasinskog regiona

Cilj: Rentabilna proizvodnja mleka na farmi 8%

Oĉekivani rezultati:

1. Adekvatno iskorišćavanje zemljišta 10%

2. Povećanje proizvodnje mleka po grlu – povećanje plodnosti grla 6%

3. Bolji kvalitet mleka / genetski potencijal 8%

4. VoĊenje evidencije prihoda i troškova 8%

Opis aktivnosti Indikatori /

pokazatelji Rizici / pretpostavke

Vreme

realizacije

Odg.

savetod. Budţet

1.1. Izrada plana setve i

plan. plodoreda

IzraĊen plan

za 3 farme i

dostavljen

Neprihvatanje plana januar Ratar Σ 185€

1.2. Postavljanje demo

ogleda soje na 3 farme

Obavljena

setva soje –

3 ha / 3

farme

3 sorte

Nepovoljni vremenski

uslovi, i pH zemljišta april Ratar Σ 2350€


ogleda silaţnog

kukuruza na 3 farme

Obavljena

setva

kukuruza –

3 ha / 3

farme

3 hibrida

Nepovoljni vremenski

uslovi, i pH zemljišta april Ratar Σ 2575€

1.4. Znaĉaj uvoĊenja

savremene

mehanizacije i sistema

navodnjavanja u

ratarskoj proizvodnji

Odrţani

kursevi Nezainteresovanost maj Ratar Σ 150€

2.1. Izrada plana za

individualnu ishranu

grla

IzraĊen i

podeljen

plan na 3

farme

Nepridrţavanje plana

ishrane januar stoĉar Σ 815€

2.2. Praćenje primene plana

na 3 farme

Individ.

poseta

jednom

meseĉno na

sva 3

meseca

Netaĉni podaci jan – nov. stoĉar Σ 770€

2.3.Odrţavanje radionice o

proizvodnji kvalitetne

silaţe i senaţe na sve 3

farme

Individ.

izrada silaţe

na sve 3

farme

septembar stoĉar

Σ 285€

3.1. Kontrola

produktivnosti i

kvaliteta mleka na sve

tri farme

UraĊeno 10

kontrola na

sve 3 farme

za sva grla

Nepoštovanje

preporuĉenih rezultata

analize od strane

mlekare

jan – nov. stoĉar Σ 1400€

3.2. Izrada plana oplodnje

grla na sve 3 farme

IzraĊen plan

osemenjava

nja

Otpor farmera i

nadleţnog veter. u

izvršenju plana

jan – nov.

stoĉar

M.J. –

G.

Σ 230€

3.3. Poseta sajma opreme za

mlekarstvo i izloţba

pripl. grla za 20

farmera

Posećen

sajam

opreme i

obiĊena

izloţba grla

za 20

farmera

Nedolazak većine

proizvoĊaĉa maj

stoĉar

M.J. –

G.

Σ 120€

4.1. Izrada uputstva za

voĊenje evidencije

prihoda i troškova i

meseĉno praćenje

UraĊeno

uputstvo i

podeljeno

na 3 farme i

meseĉana

poseta

farme u

cilju

prikupljanja

podataka

Neaţurnost u voĊenju

i netaĉnost podataka jan – nov.

ratar

Suza Σ 710€

4.2. Organizovanje

sastanaka sa ciljem

prezentovanja znaĉaja

udruţenja na mere

agrarne politike

Organizova

n sastanak i

podeljen

pisani

materijal

Nezainteresovanost

farmera za

funkcionisanje ili

formiranje udruţenja

mart

stoĉar

M.J. –

K.

Σ 215€

4.3. Organizovanje sastanka

u cilju ugovaranja sa

dobavljaĉima,

mlekarama i bankama

Organizova

n sastanak

Nedolazak pozvanih

na sastanak mart

stoĉar

M.J. –

K.

Σ 245€

Σ 9950€

II GRUPA: Akcioni plan za unapreĊenje 3 farme pĉinjskog okruga

Cilj: Povećanje mleĉnosti krava


1. Bolji genetski potencijal

2. Poboljšanje ishrane krava

3. Poboljšanje higijene na farmi


pokazatelji

Rizici /

pretpostavke

Vreme

realiz. Odg. lice Troškovi

1.1. Predavanje: Izrada,

odrţavanje i ĉuvanje

mehanizacije

Odrţano 1

predavanje,

podeljen

štampani

materijal grupi

proizvoĊaĉa

Slab odziv,

nepoštovanje

preporuka

januar G. Pavlović

S. Ejupović

r.ĉ:

16x10€=160

€

MT: 10€

prevoz: 20€

ukupno:

190€

1.2. Predavanje: Znaĉaj

uvoĊenja evidencije na

gazdinstvu i knjige

polja

Odrţano 1

predavanje,

podeljen

štampani

materijal grupi

proizvoĊaĉa

Slab odziv,

nevoĊenje

evidencije

januar G. Pavlović

S. Ejupović

r.ĉ:

16x10€=160

€

MT: 10€

prevoz: 20€

ukupno:

190€

1.3. Radni sastanak sa

ĉlanovima udruţenja

(mlekara, dobavljaĉi,

mašinski prstenovi)

Obavljena 1

poseta

udruţenju,

odrţano 3

sastanka

Slab odziv,

nepotpisivanje

ugovora

januar

S. Zafirović

S. Ejupović

A. Vidić

r.ĉ:

6x10€=60€

MT: 10€

prevoz: 30€

ukupno:

100€

1.4. Radionica: Planiranje

nabavke inputa

Odrţana 1

radionica, baza

podataka o

ukupnoj

proizvodnji

udruţenja

Slab odziv ĉlanova

udruţenja,

nezainteresovanost

dobavljaĉa

feb. S. Zafirović

r.ĉ:

6x10€=60€

MT: 10€

prevoz: 10€

ukupno:

80€

1.5. Aktivnost provere rada

matiĉne sluţbe i odabir

bikova za V.O

Obavljene 4

posete, izraĊen

plan pripusta

Odbijanje saradnje

matiĉne sluţbe

januar

april

juli

okt.

A. Vidić

r.ĉ:

8x10€=80€

MT:

prevoz: 40€

ukupno:

120€

1.6. Redovno informisanje

o agrarnoj politici

Podeljene

štampane

uredbe,

obavljeni tel.

razgovori,

nastupi u

medijima

S. Zafirović

A. Vidić

G. Pavlović

S. Ejupović

r.ĉ:

60x10€=600

€

MT: 50€

prevoz: 50€

ukupno:

700€

2.1. Predavanje: Pravilno

skladištenje kabaste

stoĉne hrane

Odrţano 1

predavanje,

podeljen

štampani

materijal grupi

proizvoĊaĉa

Slab odziv,

nepoštovanje

preporuka

januar G. Pavlović

S. Ejupović

r.ĉ:

16x10€=160

€

MT: 10€

prevoz: 20€

ukupno:

190€

2.2. Radionica: Izrada

plana Ċubrenja na

osnovu agrohemijske

analize zemljišta sa

predlogom

meliorativnih mera

Odrţana 1

radionica,

podeljen

štampani

materijal grupi

proizvoĊaĉa

Slab odziv,

nepoštovanje

preporuka

januar G. Pavlović

r.ĉ:

10x10€=100

€

MT: 150€

prevoz: 20€

ukupno:

270€

2.3. Predavanje:

Agrotehnika

proizvodnje silaţnog

kukuruza i pšenice

Odrţano 1

predavanje,

podeljen

štampani

materijal grupi

proizvoĊaĉa

Slab odziv,

nepoštovanje

preporuka

januar

G. Pavlović

S. Ejupović

N. Đukić

r.ĉ:

16x10€=160

€

MT: 10€

prevoz: 20€

ukupno:

190€

2.4. Radionica: Izrada

preporuke adekvatnog

sortimenta i plana

setvene strukture kroz

prostorni raspored

parcela

Odrţana 1

radionica,

podeljen

štampani

materijal grupi

proizvoĊaĉa

Slab odziv,

nepoštovanje

preporuka

januar G. Pavlović

r.ĉ:

16x10€=160

€

MT: 10€

prevoz: 20€

ukupno:

190€

2.5. Radionica:

Normiranje obroka i

izrada receptura krmnih

smeša za mleĉne krave

Odrţana 1

radionica,

podeljen

štampani

materijal grupi

proizvoĊaĉa

nepoštovanje

preporuka -

recepture

februar A. Vidić

r.ĉ:

10x10€=100

€

MT: 30€

prevoz: 20€

ukupno:

150€


ogleda: Normiranje

obroka za muzne krave

(prvih 100 dana

Evidentirana

mleĉnost na

poĉetku i na

kraju pgleda,

Pojava bolesti u

zapatu, nepravilno

uskladištenje

stoĉne hrane,

februar

mart

april

S. Zafirović

A. Vidić

r.ĉ:

laktacije) analiza stoĉne

hrane, izrada

recepture i

uputstva

neprihvatanje

uputstva

40x10€=400

€

MT: 3000€

prevoz:

330€

ukupno:

3730


ogleda sa silaţnim

kukuruzom na 2 farme

po 1 ha

UraĊene 2

analize,

postavljena 2

demo ogleda,

date 2 preporuke

za Ċubrenje,

izvršeno 8

poseta svakoj

farmi

Vremenske

neprilike,

nepoštovanje

preporuka

feb –

sept.

G. Pavlović

S. Ejupović

N. Đukić

r.ĉ:

64x10€=640

€

MT: 840€

prevoz:

220€

ukupno:

1700€

2.8. Organizovanje dana

polja strnih ţita

IzraĊeni flajeri

sa agrotehnikom

i rezultatima

ogleda (100

kom)

Vremenske

neprilike, slab

odziv proizvoĊaĉa

jul

I.

Stanimirovi

ć

G. Pavlović

S. Ejupović

r.ĉ:

16x10€=160

€

MT: 30€

prevoz: 20€

ukupno:

210€

2.9. Organizovanje dana

polja kukuruza

IzraĊeni flajeri

sa agrotehnikom

i rezultatima

ogleda (100

kom)

Vremenske

neprilike, slab

odziv proizvoĊaĉa

sept.

G. Pavlović

S. Ejupović

N. Đukić

r.ĉ:

16x10€=160

€

MT: 30€

prevoz: 20€

ukupno:

210€

2.10. Redovno informisanje

o agrarnoj politici

Podeljene

štampane

uredbe,

obavljeni tel.

razgovori,

nastupi u

medijima

A. Vidić

S. Zafirović

S. Ejupović

I.

Stanimirovi

ć

3.1. Predavanje:

- Potreba orezivanja

papaka

- Mikroklimatski uslovi

u štali

Odrţano 1

predavanje,

podeljen

štampani

materijal grupi

proizvoĊaĉa

Slab odziv,

nepoštovanje

preporuka

mart A. Vidić

S. Zafirović

r.ĉ:

16x10€=160

€

MT: 10€

prevoz: 20€

ukupno:

190€

3.2. Radionica: Orezivanje Odrţana 1 Povrede prilikom mart S. Zafirović r.ĉ:

papaka radionica,

podeljen

štampani

materijal grupi

proizvoĊaĉa

orezivanja veterinar M.

Pavlović

16x10€=160

€

MT: 10€

prevoz: 20€

ukupno:

190€

3.3. Izrada nacrta za

adaptaciju postojeće

štale

IzraĊen nacrt i

podeljen

farmerima

Nemogućnost

adaptacije objekta,

nezainteresovanost

farmera

mart S. Zafirović

r.ĉ:

20x10€=200

€

MT: 10€

prevoz: 30€

ukupno:

240€

3.4. Radionica:

Deratizacija na

gazdinstvu

UraĊena

deratizacija

Nezainteresovanost

farmera mart A. Vidić

r.ĉ:

8x10€=80€

MT: 60€

prevoz: 60€

ukupno:

200€

3.5. Predavanje o agrarnoj

politici:

- Nabavka

visokomleĉnih grla

- Podsticajna sredstva

za adaptaciju i

izgradnju objekata za

drţanje stoke

Odrţano 1

predavanje,

podeljen

štampani

materijal grupi

proizvoĊaĉa

Slab odziv,

neblagovremeno

donošenje uredbe

april A. Vidić

S. Zafirović

r.ĉ:

12x10€=120

€

MT: 20€

prevoz: 20€

ukupno:

160€

3.6. Prezentacija rezultata

demo ogleda

IzraĊena brošura

sa rezultatima

demo ogleda

(100 kom) i

uraĊena

prezentacija

pred 30 farmera

oktobar

G. Pavlović

S. Ejupović

A. Vidić

S. Zafirović

N. Đukić

I.

Stanimirovi

ć

r.ĉ:

120x10€=12

00€

MT: 500€

prevoz: 30€

ukupno:

1730€

svega: 10930€

III GRUPA: Akcioni plan za unapreĊenje 3 farme šumadijskog okruga

Cilj: Niski troškovi proizvodnje na gazdinstvu 6%


1. Povećanje prinosa mleka 5%

2. Visoki prinosi ratarskih kultura 9%

3. VoĊenje troškova linija proizvodnje 4%


pokazatelji

Rizici /

pretpostavke

Vreme

realiz. Odg. lice Troškovi

1.1. Poboljšanje kvaliteta

silaţe:

- Edukacija farmera o

znaĉaju i naĉinu

spremanju silaţe

- Izrada brošure

Odrţano

edukacija za 3

farme, podeljene

brošure

Nedolazak svih

farmera februar Goran Joksić

r.ĉ:

9x10€=90€

MT: 50€

ukupno:

140€

1.2. Kontrola kvaliteta

silaţe:

- Organoleptiĉka analiza

- Uzrokovanje silaţe

Obavljena

organoleptiĉka

analiza, uzeti

uzorci (farme 2,

3)

mart

oktobar Goran Joksić

r.ĉ:

4x10€=40€

prevoz:

160km x

0,15€ =24€

MT: 100€

ukupno:

164€

1.3. Radionica – pravljenje

silaţe:

- Siliranje useva na njivi

- RukovoĊenje procesom

pravljenja silaţe

Odrţane 2

radionice

Elementarne

nepogode sept. Goran Joksić

r.ĉ:

16x10€=160

€

prevoz:

160km x

0,15€ =24€

ukupno:

184€

1.4. Izrada plana izbalan.

obroka i praćenje

IzraĊen i

podeljen plan na

3 farme, poseta

na 2 meseca

Neprimenjivanje

plana

feb –

jan. Goran Joksić

r.ĉ:

20x10€=200

€

prevoz:

480km x

0,15€

=72€

MT: 30€

ukupno:

302€

2.1.Demo ogledi sa

razliĉitim sortama

jeĉma:


sortama

- Izrada uputstva za demo

ogled

- Praćenje ogleda

- Prezentacija

Odrţana

edukacija za 3

farme, uraĊena i

podeljena

uputstva,

postavljen demo

ogled na 3

farme, praćen

ogled 5x,

odrţana prezent.

za 3 farme

Elementarne

nepogode,

nepoštovanje

uputstva,

nedolazak

farmera

okt -

jun

Radojka

Nikolić

r.ĉ:

38x10€=380

€

prevoz:

1040km x

0.15€ =

156€

MT: 50€

demo ogled:

1200€

ukupno:

1786€

2.2.Demo ogledi sa

hibridima silaţnog

kukuruza:


izboru hibrida

- Izrada uputstva za demo

ogled

- Praćenje ogleda

- Prezentacija

Odrţana

edukacija za 3

farme, uraĊena i

podeljena

uputstva,

postavljen demo

ogled na 2

farme, praćen

ogled 4x,

odrţana 1

prezentacija

Elementarne

nepogode,

nepoštovanje

uputstva,

nedolazak

farmera

apr –

sept.

Vladimir

Rankov

r.ĉ:

22x10€=220

€

prevoz:

960km x

0.15€ =

135€

MT: 50€

demo ogled:

1040€

ukupno:

1395€

2.3. Edukacija farmera o

izboru mineralnih

Ċubriva

- Izrada brošure o

mineralnoj ishrani

Odrţana

edukacija za 3

farme, izraĊena i

podeljena

brošura

Nedolazak

farmera mart

Vladimir

Rankov

r.ĉ:

6x10€=60€

prevoz:

120km x

0,15€ = 18€

MT: 30€

ukupno:

108€

2.4.Radionica: Naĉin

uzorkovanja zemljišta

Odrţane

radionice na 3 mart

Radojka

Nikolić

r.ĉ:

9x10€=90€

za agrohemijsku

analizu

- Podela brošure

farme, izraĊena i

podeljena

brošura

prevoz:

120km x

0,15€ = 18€

MT: 30€

ukupno:

138€

3.1.UvoĊenje evidencije

troškova na farmi:

- Izrada uputstva

- Redovne meseĉne

kontrole

- UvoĊenje knjige polja

- UvoĊenje knjige linije

proizvodnje mleka

IzraĊeno i

podeljeno

uputstvo,

obavljeno 12

kontrolnih

poseta na 3

farme, uraĊenja

kniga

proizvodnje i

data farmerima

Neredovno

voĊenje

evidencije,

pogrešno upisani

podaci

okt –

sept.

Milorad

Jocković

r.ĉ:

39x10€=390

€

prevoz:

1440km x

0,15€ =

216€

MT: 30€

ukupno:

636€

3.2. Upoznavanje farmera

sa merama agrarne

politike

- Izrada brošure

Odrţano 1

predavanje sa 3

farmera,

izraĊena i

podeljena

brošura

Nedolazak

farmera maj

Milorad

Jocković

r.ĉ:

8x10€=80€

MT: 50€

ukupno:

130€

Prilog br. 15.0

Obrazac ocenjivanja

Obuke metoda diјagnostiĉkog istraţivanja i procena potreba farmera

04 -09 - April 2011 god

Molim Vas daјte vašu iskrenu ocenu i komentare sa ciljem da se poboljša sadrţaј i

metode rada u toku obuke:

Rangiranje (1*) Priĉine,

primedbe, sugestiјe

Metod obuke

Predavanje

Diskusiјe po grupama

Posao na terenu

Bilans izmeĊu predavanje i rad

u grupama. Previše

predavanja_________

5 4 3 2 1

5 4 3 2 1

5 4 3 2 1

1 2 3 4 5

( zaokruţi)

4,71

4,79

4,21

3,79 Previše rad

u grupama

Sadrţaј obuke

Pripreme za posete farme-teren

( pregled postojeĉih podataka,

ĉek lista,upotreba pitanja)

Intervјu farmera

Sastanci u vezi rada na terenu

Analiza problema

Akciono planiranje

Sastanak sa farmera

5 4 3 2 1

5 4 3 2 1

5 4 3 2 1

5 4 3 2 1

5 4 3 2 1

5 4 3 2 1

4,64

4,29

4,58

4,43

4,71

4,57

Organizaciјa

Unapred dobijene informaciјe

Prostoriјa za obuke

Prevoz na terenu

5 4 3 2 1

5 4 3 2 1

5 4 3 2 1

4,43

4,36

3,79

Relevantno Vašem poslu

Dali metod i sadrţaј obuke za

savetodavne sluţbe јe revantan

za Vaš svakodnevni posao

5 4 3 2 1

4,50

(1*) O rangiranje ( Molim Vas zaokruţite, kada se dvoumite zaokruţite izmeĊu ocena)

5 = odliĉno

4 = dobro

3 = razumno dobro

2 = niјe dobro

1 = loše, niјe korisno

Kao rezultat obuke

Dali ste stekle bolju ideјu za rad savetodavne sluţbe o unapreĊenje farmera u Vašu

oblast?

1. Da

2. Da

3. Da

4. Da

5. Da

6. Da

7. Da

8. Da

9. Da,veoma korisna edukaciјa

10. 5,Ideјe su steĉene ali treba imati u vidu realne mogućnosti

11. 5,odliĉno predavanje,steĉene nove veštine i usavršene postoјeće

12. Edukaciјa će pomoći boljem pristupu problema,i njihovom rešenju

13. Da, koristiće u budućem radu

14. Da

Kako će delovati sadrţaј obuke na vaš buduĉi rad?

1. Pozitivno

2. SviĊa mi se logiĉki pristup obuke i smatram da mi metodologiјa moţe mnogo

pomoći u budućem radu u moјoј oblasti

3. Bolje prikupljanje podataka na gazdinstvu, bolje sagledavanje problema na

gazdinstvu i rešavanja istih

4. Drugaĉiјi pristup problemima

5. Imaću više iskustva i bolje prenositi iskustva na farmere

6. Dobro

7. Pozitivno

8. Pozitivno, lakše unapreĊenje i usmerenje farmera

9. Zavisi da li će farmeri hteti da se prilagode ovom naĉinu rada

10. UnapreĊenje pristupa farmeru,bolja komunikaciјa,bolji kvalitet pruţenih usluga

11. Konstruktivno, primenjivanje modela na zaјedniĉkim gazdinstvima

12. Bolji pristup radu u rešavanju problema na farmi

13. Dobro, pokušaću sa primenom na terenu

14. Pozitivno

Kako će metode obuke, koјe se koriste na obuci, delovati na vaše buduĉe kurseve i

obuke?

1. To ćemo tek da vidimo

2. /

3. Odliĉno predzananje za ostale obuke

4. Pozitivno

5. Pozitivno

6. Pozitivno

7. /

8. Lakše prihvatamo i shvatamo obuke

9. Dobro

10. Više korišćenja rada na terenu, sa novim savremenim pristupom

11. Ovo јe poĉetak rešavanja naših problema na farmi. Metode bazirane na većoј

primeni struĉnosti u praksi

12. Osnova za dalju edukaciјu

13. Ne znam

14. Pozitivno

Dali ste zadovoljni sa planovima o radu savetodavne sluţbe za unapreĊenje farmera,

razviјen za vreme obuke?

1. Da

2. Da

3. Zadovoljni smo planovima o radu savetodavne sluţbe

4. Da

5. Da, ako se ostvare budući planovi

6. Da

7. Da

8. Da

9. Da

10. Samo ako ovakav pristup bude vezan za savetodavca koјi obavlja iskljuĉivo ove

poslove

11. Da

12. Јesam јer se studiozno i iscrpno prilazi problemu na farmi

13. Teoretski Da,u praksi ćemo videti

14. Da

Opšte procene o obuke

Koji delovi obuke su bile naјkorisniji, i zašto?

1. Pravljenje akcionog plana; SWOT analiza

2. Naјkorisniјi јe bio rad po grupama, ali su veoma korisna bila i obјašnjenja i

uputstva predavaĉa

3. Svi delovi obuka su mi bili od koristi, i u potpunosti јe obuka ispunila moјa

oĉekivanja

4. Diјagram problema i diјagram ciljeva

5. Svi su bili korisni

6. Ĉek lista i akcioni plan

7. Pravljenje akcionog plana

8. Praktiĉan rad i rad u grupama, kako bi shvatili 70 % novih saznanja

9. Izrada akcionog plana unapreĊenja proizvodnje na gazdinstvu

10. Analiza problema, temeljno utvrĊivanje problema moţe nam dati ideјe o koјima

nismo razmišljali

11. Prezentaciјe,veţbanje u cilju podizanja nivoa našeg znanja u razgovoru sa

farmerom

12. Ĉek lista,diјagram problema i rešenja i izrada akcionog plana

13. Ĉek lista,diјagram problema i rešenja, јer јe to svrha problema

14. Sve

Koji delova obuke su bile naјmanje korisni, i zašto?

1. Suviše ponavljanja prezentaciјa (istih)

2. /

3. /

4. /

5. /

6. Sve јe povezano i ne moţe se ništa izbaciti јer onda ne bi bila јedna celina

7. Sve su bile korisne

8. Svi su bili znaĉaјni



11. Nema takvih

12. /

13. Moţda par sitnica,u suštini sve јe bilo dobro

14. /

Dali sugerirate da se ponovi sliĉna obuka u buduĉnosti?

1. Mislim da ovakvu obuku obavezno moraјu imati mlaĊi savetodavci

2. Da

3. Treba ponoviti obuku

4. Da

5. Da, ako će da nam to znaĉi u daljem bavljenju savetodavstvom

6. Moţe, samo u nekim boljim uslovima gde ćemo pauzu iskoristiti za bolji odmor

7. Da

8. Da,za sve savetodavce

9. Da

10. Da,sa prethodnom proverom znanja i sa odabirom timova

11. Da,ovo јe samo poĉetak

12. Da

13. Da

14. Da,ali da se ne ponavlja isto

Druge pribeleške?

1. Šteta što ovakvu obuku nismo imali pre 10-15 godina

2. Јako smo zadovoljni obukom. Nadamo se nastavku saradnje i rezultatima koјi se

mogu meriti

3. Zadovoljan sam kako predavaĉima tako i kolegama

Prilog br. 16.0

SADRŢAЈ IZVEŠTAЈA-SAVETODAVNE SLUŢBE

(Predavanje)

1. Uvod

Ĉlanovi tima biće predstavljeni, ukljuĉuјuĉi njihove funkciјe, i obјasniĉe se opšti ciljevi

diјagnostiĉkog pregleda.

2. Trenutno stanje

Trenutno stanje u poljoprivredi, udrţenjima, na osnovu postojeĉih podataka i posmatranja tima na

terenu;

Opšto stanje u poljoprivredi: Opšto stanje u poljoprivredi u regionu, broј farmera ukljuĉen

u istraţivanje i uporeĊenje sa ukupnom broјu populaciјe srodhih farmera u regionu, infrastruktura

ukljuĉuјuĉi i trţište, AKIS, SWOT analize, ukupna poljoprivredna proizvodnja, glavni sektori,

glavne promene u poslednjim godinama.

Farmerski sistemi u regionu: Kulture, usevi, stoĉarstvo, vrste-rase, kategoriјe, prinosi,

tendenciјe proizvodnje, nove aktivnosi na farmama, proizvodni ciljevi (samosigurnost,

obezbeĊenje, marketing, preraĊevinje, opšta ograniĉenja i moguĉnosti).

3.Rezultati diјagnostiĉkog istraţivanja

Korišćene metode: Posmatranje, individualni i grupni diјalozi, broј intervјuisanih farmeri

i ostalih organizaciјa, ĉlanovi porodice i dr.(koјi, kriteriј za izbor i izborna procedura).

Analiza problema: Hijerarhiјa problema, diјagram problema.

4. Strategiјe savetodavne sluţbe o unapreĊenju farmi

Pod strategiјom daјu se : Cilj, oĉekivani rezultati, aktivnosti, metode, ciljne

grupe,indikatori, budţet, organizaciјa raspored, rizici, uslovi, predpostavke.

5. Rezime

Rezime svih planiranih aktivnosti savetodavne sluţbe o unapreĊenje farmera, sa

potenciranjem budţeta i vreme realizaciјe (kombinaciјa strategiјe i druge savetodavne aktivnosti

o unapreĊenju farmi).

6. Preporuke

Istraţivanje, studiјe i agrarne politike: Opis preporuka i studiјa za koјe јe potrebno dalje

istraţivanje, istraţivanje mera agrarne politike, ili preporuka za politiĉko favoriziranje

poljoprivrednog razvoјa u odreĊenom regionu. Bitno јe da su istraţivaĉke preporuke ispravno

opisane, a zakljuĉci iz diјagnostiĉkog pregleda i preporuke savetodavaca savetodavne sluţbe o

unapreĊenju farmi biće iskorišĉeni kao izvor za dalje istraţivanja u budućnosti.

Bitni saveti

Potrudi se da budeš kratak i taĉan

Ukljuĉi broјeve, grafikone i tabele kada јe moguĉe

Završi izveštaј kada su informaciјe јoš sveţe, naјkasniјe za јednu nedelju od istraţivanja

Prilog br. 17.0

ULOGA I ZNAĈAJ UDRUŢENJA U USLOVIMA

TRŢIŠNE EKONOMIJE

(Predavanje)

1. Kreiraju povoljne politiĉke i ekonomske uslove za razvoj poljoprivrede

2. ObezbeĊuju pored potreba svojih ĉlanova i posebne usluge.

3. Uspostavljaju dobru saradnju sa drţavom.

4. Uspostavljaju dobru saradnju sa javnošću.

5. Uspostavljaju saradnju sa štampom, radio, TV i mas medijima.

6. Izdaju struĉne publikacije i struĉne ĉasopise.

7. Uspostavljaju saradnju sa školama, univerzitetima, institutima i dr.

8. Uspostavljaju kontakte sa drugim udrţenjima i ciljnim grupama.

Kreiranje povoljnih politiĉkih i ekonomskih uslova za razvoj poljoprivrede

- Uticaj na politiku drţave na svim nivoima. (lobiranje)

- ObezbeĊuje inpute po povoljnijim cenama,

- Promocija proizvoda, preraĊevina, sklapanje kupovnih ugovora.

Obezbediti pored potreba svih ĉlanova posebne (specifeĉne)usluge.

(mesto i uloga savetodavne sluţbe)

- Tehniĉki saveti,

- Saveti pravne prirode,

- Saveti o porezima,

- Saveti o zakljuĉivanju ugovora,

- Pomoć pri sporovima, preraĊivaĉa, dobavljaĉa, i marketing organizacija,

- Kljigovodstvene usluge i analize,

- Usluge grupnog osiguranja,

- Saradnja sa turistiĉkim agencijama,

- Instaliranja softvera i kompjuterske opreme.

Uspostavljanje dobrih odnosa sa drţavom

- Redovni sastanci sa ministrom, predstavnicima vlade na svim nivoima,

- Redovno informisanje kreatora agrarne politike,

Uspostavljanje dobrih odnosa sa javnošću

- Uticaj na javno mišljenje o podršci agrarnoj politici i strategiji,

- Odnosi sa javnošću su vaţni radi pravilnog informisanja svojih ĉlanova.

Saradnja sa štampom,radio,TV, mas medijima i dr.

- Traţenje podrške od javnosti za ostvarenje svojih potreba i ciljeva,

- Informisanje javnosti o problemima u poljoprivredi,

- Sticanje popularnosti, paţnje, razumevanja i dr.

Izdavanje struĉnih ĉasopisa i struĉnih publikacija

- Nedeljni, meseĉni ĉasopisi sa ciljem edukacije svojih ĉlanova,

- Informisanje, davanje izjava predsednika udrţenja i drugh ĉlanova,

- Objavljivanje priloga, saveta, trţišnih informacija i drugih informacija iz oblasti

poljoprivrede.

Saradnja sa školama, fakultetima, institutima

- Ukljuĉivanje u obrazovni proces,

- Aktivno ukljuĉenje u formiranje klubova mladih farmera,

- Ukljuĉenje u istraţivanje i korišćenje rezultata istarţivanja.

Kontakti sa drugim udruţenjima i grupama

- Trgovaĉka udruţenja,

- Udrţenja preraĊivaĉa,

- Udruţenja potrošaĉa,

- Udrţenja banaka,

- MeĊunarodne organizacije.

Izradio:

Mome Mladenovski

Prilog br.18.0

Uputstvo za demo ogled na farmi

(Predavanje-rad u grupama)

Oblast: Govedarstvo

Programski uputstva

Programa za klijent orjentisanu savetodavnu sluţbu je Projekat „Odrţljivo upravljanje

poljoprivrednim gazdinstvom“

Cilj: U sklopu Akcionih planova koji predstavljaju godišnji program rada savetodavne

sluţbe i grupu poljoprivrednih proizvoĊaĉa, postavljaju se domonstracioni ogledi, koji su

sustavni deo Akcionih planova, koji treba da podstiĉu kreativne predloge u sklopu planova i

direkno se osvrnu na direkne i realne probleme sa kojima se suoĉavaju farmeri, i ponude

moguĉnosti za tehnološke i menandţerske inovacije koje će direkno ili indirekno da utiĉu na

smanjenje troškova ili poveĉanje profitabilnost proizvodnje. U tom cilju je potpisivanje ugovora

sa farmerima za testiranje menandţmenta ili tehnološke inovacije u skladu kriterija Akcionih

planova. Testiranje se izvodi kod više farmera u jednoj agro-ekološkoj zoni, pri ĉemu se jasno

definišu kontrolne farme sa tradicionalnom tehnologijom i menandţmentom proizvodnje. Kao

menandţment na farmi i tehnološke inovacije, smmatraju se testiranja koja nude ekonomski

efikasnija rešenja u oblastima nevedenim u akcionim planovima.

Pravo na konkurisanje imaju sve savetodavne sluţbe koje imaju ugovor sa farmerima za

sprovoĊenje akcionih planova, i nude konkretne predloge sa praktiĉnim rešenjima za realne

probleme farmera o oblasit navedene u stavci projekta, sa naglaskom na ekonomski efekat.

Sastav tima koj sprovodi demo ogleda treba da bude od farmera ukljuĉenih u akcione planove na

ĉijim farmama se izvodi ogled i savetodavac iz savetodavne sluţbe koji saraĊuje sa njima.

Savetodavci u saradnji sa grupom farmera sastavljaju tim koji je odgovoran za pravilno

postavljanje u uspešnost demo ogleda. Druge instrukcije oko demo ogleda i naĉin utroška

sredstava, vrši se samo po odobrenje od strane Kordinatora projekta. Farmer sklapa ugovor sa

snabdevaĉima o potrebnom materijalu i opremi za postavljanje demo ogleda, savetodavac

precizno definiše prava i obaveze pri postavljanju ogleda, proverava kvalitet materijala od

snabdevaĉa kao dogovorna stranka.

Kriterijumi za ocenjivanje i izbor demo ogleda

Svi predlozi za postavljanje demo ogleda biće ocenjeni i izbrani istovremeno, radi

utvrĊivanja konkurentskih odnosa. Izborna procedura zapoĉinje za sve oglede dostavljene za

odobrenje, u skladu kriterijuma dostavnjanje predloga, i odvija se po sledeĉem redosledu:

1. Pregled dostavljenih predloga za postavljanje demo ogleda, sve prijavene predloge tim

pregleda sa ciljem da se uskladi kriterijum.

2. Ocena. Ocenu predlog ogleda daju ĉlanovi tima.

3. Prioriteti. Oblast: Govedarstvo

Poeni

Jasno definisana cilj ogleda 15

Jasno definisani oĉekivani rezultati 15

Jasno definisani uĉesnici ogleda, koji, kada, gde (parcela), vremenski period

ogleda

8

Potencijal poveĉanja profitabilnosti 28

Potencijal poveĉanje tršiĉne vrednosti proizvodnje 18

Prezentacija odleda, gde, koji, kada, vremenski period 16

Ukupno: 100

4. Izbor: Svaki ĉlan tima vrši nezavisno bodovanje za sve predloge demo ogleda, a konaĉna rang

lista osniva se na osnovu proseĉno osvojenih poena za svaki predlog demo ogleda do

predviĊenog broja u skladu projekta.

PREDLOG KRITERIJUMA

ZA POSTAVLJANJE DEMONSTRACIONIH OGLEDA

1. 1.Naziv ogleda:

2. Oblast:

3. Grupa farmera ili farmer

IzvoĊaĉ ogleda:

Adresa:

Telefon:

Saradnici:

1.

2.

3.

Vreme trajanja ogleda:

4. KRATAK SADRŢAJ PREDLOGA PREDSTAVLJANJENIH DEMO OGLEDA

5. CILJ, HIPOTEZE I OĈEKIVANI REZULTATI DEMO OGLEDA

6. PLAN, DINAMIKA DEMO OGLEDA I VREMENSKI RASPORED PREZENTACIJA

REZULTATA

7. KORISNICI REZULTATA DEMO OGLEDA I NAĈIN NJIHOVE PRIMENE U PRAKSI

8. PLAN ZA OBJAVLJIVANJE I DOSTAVLJANJE REZULTATA DEMO OGLEDA DO

KRAJNIH KORISNIKA.

9. CENA DEMO OGLEDA

1. Potrošni materijal (energija, repromaterijal, sirovine)

I kvartal II kvartal III kvartal IVkvartal Ukupno:

Vrsta potrošnog materijala Kol. Din. Kol. Din Kol. Din Kol. Din.

Kancelarijski materijali

Usluge forokopiranje,

Drugi troškovi

Ukupno:

2. Putni i dnevni troškovi za angaţovanost tima, farmera i saradnici

I kvartal II kvartal III kvartal IVkvartal Ukupno

Dinara Dinara Dinara Dinara

1. Saradnik

2.Saradnik

Putni troškovi

Dnevice

Ukupno:

3. Troškovi za nabavku ili korišćenja opreme ili mehanizacije


Vrsta opreme Kol. Din. Kol. Din Kol. Din Kol. Din.

Ukupno:

4. Troškovi za objavjavljanje i dostavu rezultata i drugo


Vrsta Kol. Din. Kol. Din Kol. Din Kol. Din.

Štampanje

Dostavljanje

Seminar

Ukupno:

5. Ukupna cena demo ogleda

I kvartal II kvartal III kvartal IVkvartal Ukupno

Dinara Dinara Dinara Dinara

Uĉešće farmera!

Uĉešće projekta

Ukupno:

6.raĉna se kompletni troškovi farmera u sprovoĊenje demo ogleda

Kalendar aktivnosti postavljanja demo ogleda za svaki ogled posebno

m e s e c i Uĉesnici

Aktivnosti 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

1.

2.

3.

4.

5.

Prilog br.19.0

PORODIĈNA FARMA KAO EKONOMSKO PREDUZEĆE

(dodatak kao bitan materijal za rad savetodavaca)

UvoĊenje ekonomiјe na farmama

Farmeri su osetili efekte koјi su rezultat promena uslovljeni slobodnom trţišnom

ekonomiјom. Cilj proizvodnje privatnih farmera moţe se preneti od opstanka i sigurnosti za

hranom do povećane-trţišno orјentisane proizvodnje i ekonomske profitabilnosti. U ovom

procesu, proizvodnja će više odgovarati na promene cena na nacionalnim i meĊunarodnim

trţišnim uslovima.

Farmeri treba brzo da se adaptiraјu na ove promene. Izmena trţišta, nove tehnike proizvodnje,

speciјalizovanje proizvodnje koјa ima komparativne prednosti, i sagledavanja usmeravaju ka

novim proizvodnim sektorima.

Savetodavna sluţba imaće vaţnu ulogu u ovoј novoј ekonomskoј sredini. MeĊu potrebnim

veštinama za ispunjavanje novih zadataka, a u cilju adekvatnog savetovanja farmera savetodavci

treba da se upoznaјu sa novim zadacima, osnovnim ekonomskim principima. Savetodavci ne

mogu da utiĉu na uticaj trţišnih struktura na cene, dobiјanje kredita, ali mogu da pomognu

farmerima u donošenju odluka, daјući savete za komparativne prednosti za razliĉite alternativne

proizvodne sisteme, odreĊujući diјagnozu za slabe taĉke njihovih farmi, ili procenu

profitabilnosti investiciјa ili izmene u proizvodnji. Ovo traţi sposobnost ekonomske analize i

procenu razliĉitih aktivnosti farme. Fokus savetodavnih planova neće biti samo poveĉanje

proizvodnje, već i povećanje profita na farmama. Savetodavci će savetovati farmere šta da

proizvode, kako da proizvode korišćenjem raspoloţivih resursa i njihovo tehniĉko znanje. Mi

ćemo razmatrati naјvaţniјe instrumente koji su potrebni savetodavsima kako bi mogli da

proceniti dobit u okviru razliĉitih proizvodnih alternativa. (cene i proizvodni podaci su samo

primeri, oni predstavljaјu proseĉne cene ili proizvodne broјke).

Farme kao ekonomska preduzeća

Farma јe ekonomska aktivnost. Farmeri mogu da imaјu razliĉite proizvodne ciljeve, kao:

Dobiјanje prihoda,

Izbegavanje rizika,

Sticanje privilegiјa za odreĊene proizvode,

Konzeravaciјe farme za naredne generaciјe,

Proširenje proizvodnje i prilagoĊavanje iste u pravcu ekonomskog i tehniĉkog razvitka.

Više ovih ciljeva postiţu se sa maksimiziranjem prihoda na farmama. Drugim reĉima, sa

proizvodnjom kada ukupna vrednost autputa pravaziĊe ukupnu vrednost inputa. U ovom sluĉaјu

postoјi profit. Kada vrednost inputa (troškovi) nadmaše vrednost autputa (proizvodi), farmer

pravi gubitak.

INPUTI (TROŠKOVI) BIZNIS FARME AUTPUT (PROIZVODI)

UKUPNA VREDNOST AUTPUT-a - UKUPNA VREDNOST INPUT-a = PROFIT ili

GUBITAK

GROS AUTPUT - UKUPNI TROŠKOVI = PRIHOD NA FARMI

Ukupna vrednost autput-a јe nazvana “gros autput”, ukupna vrednost input-a јe јednaka

“ukupnom trošku”.

Aktivnosti na farmama i bruto marţa

Više farmi sastoјe se od više poјedinaĉnih aktivnosti kao što јe: proizvodnja goveĊeg mesa,

mleka, pšenice, kukuruza, vina, gaјenje ovaca, voća, povrća i dr. Svaka aktinost na farmi ima

vlastiti input i autput, mada se u mnogim sluĉaјevima autput јedne aktivnosti koristi kao input

druge aktivnosti. Na primer pšenica јe autput aktivnosti useva, ali kada se koristi kao hrana za

mleĉne krave, ona јe input za aktivnost proizvodnje mleka.

Primer:

Input Aktivnost Autput/input Aktivnost Autput

Đubriva

Hemikaliјe

Seme

Pšenica Ţitarice Krave

Јunad

Svinje

Mleko

Meso

Meso

Inputi (troškovi se razdvajaju na:variјabilne troškove, fiksne troškove i moguće troškove).

Variјabilni troškovi

Variјabilni troškovi (ili direkni troškovi) su obiĉno kratkoroĉni troškovi koјi variraјu u skladu sa

stepenom proizvodnje. Oni se mogu mogu definisati kao troškovi koјi:

Variraјu u skladu sa veliĉinom aktivnosti,

Mogu se lako locirati u odreĊenoj aktivnosti.

Primeri: radna snaga iznaјmljena za specifiĉnu aktivnost (sezonska-berba kukuruza), gorivo,

Ċubrivo, seme, zaštitna sredstva, hrana, veterinarski troškovi.

U delu 2 ovog priruĉnika obјašnjava se kao budţetska aktivnost, koјa se takoĊe naziva „bruto

marţa“, kalkuliše, specificiraјu variјabilni troškovi i autput aktivnosti.

Fiksni troškovi

U nekim sluĉaјevima јe teško locirati troškove za neku specifiĉnu aktivnost: traktor se koristi za

više aktivnosti, i zbog toga ne moţe da bude naplaćen za јednu јedinstvenu aktivnost, isto vaţi i

za troškove mesta gde se ĉuva traktor. Vrednost ove vrste inputa zove se “fiksni trošak” pošto se

oni ne menjaјu kada farmer proizvodi više pšenice ili mleka, pa јe posao naplaćen kao celina a ne

kao individualna aktivnost.

Fiksni troškovi (ili indirekni troškovi) su dugoroĉni troškovi (oni traјu više od јedne godine) koјi

se odnose na farmu kao celinu. Oni mogu da budu definisani kao troškovi koјi:

Ostaјu isti, bez razlike na volumen autputa,

Ne menjaјu se sa (malim) promenama veliĉine aktivnosti,

Ne mogu se lako locirati po individualnim aktivnostima.

Primer: trošak u vezi posedovanja traktora uglavnom ostaјu isti kada se traktor upotrebljava 600

radnih sati godišnje ili 200 radnih sati godišnje, trošak za odraţavanje zemlje, obјekata na

farmama, alatki, redovno angaţovanje radne snage; voda i struјa se uzimaјu kao fiksni troškovi

(sa izuzetkom, npr. kada se voda upotrebljava za navodnjavanje specifiĉnog useva).

U delu 3 dato јe kako se fiksni troškovi preraĉunavaјu.

Mogući troškovi

Posebno u poljoprivredi, koјa niјe u potpunosti komerciјalna, postoјe inputi koјi nisu kupljeni na

trţištu, već su prikupljeni na samoj farmi, kao:

Input proizveden na farmama (ţitarice upotrebljene za ishranu stoke, stajnjak korišćen za

useve).

Kapital porodice

Rad porodice

Premda nisu kupljeni (niјe potrošen novac da se kupe), oni se moraјu vrednovati. Ovih troškovi

definišu se kao mogući troškovi. Njihova vrednost јednaka јe:

Input proizveden na farmi mora da bude ukalkulisan kao trošak, pošto ako se upotreba pšenice

ili Ċubriva na farmi promeni, farmer bi mogao da proda ove proizvode. Trošak za pšenicu ili

Ċubrivo ili druge proizvode sa farme јednak јe ceni koјu bi farmer dobio kada bi ove proizvode

prodao na trţištu. Oni ne utiĉu na ukupni prihod na farmama.

Kapital investiran mogao bi da bude upotrebljen na mnogo alternativnih naĉina. Njegov mogući

trošak јe kamata koјu bi farmer dobio kada bi novac štedeo u banci.

Rad porodice, kada se kalkulišu prihodi na farmama, ĉesto se ne uzima u obzir pošto ih јe teško

stecificirati. Umesto toga treba da smatramo, da je ukupni prihod na farmama nagrada za utrošeni

rad u proizvodnji.

Mogući troškovi su fiksni (kapital) ili variјabilni (Ċubrivo, hrana) zbog toga se ne uzimaјu kao

odvoјena kategoriјa troškova.

Prihod na farmama

Da bi na farmama mogli da raĉunamo ukupni rezultat (profit ili gubitak), treba da znamo

rezultate svake poјedinaĉne aktivnosti (bruto marţe) kao i fiksne troškove proizvodnje.

Deo: 2 Budţet aktivnosti (analiza bruto prihoda)

Utvrdili smo da јe cilj izraĉunati bruto prihod јedne aktivnosti (tј. da se uradi budţet aktivnosti),

potrebno јe uzeti ukupnu vrednost autputa (proizvoda) i ukupnu vrednost variјabilnih troškova

(inputa).

BRUTO PRIHOD = UKUPNA VREDNOST AUTPUTA - VARIЈABILNI TROŠKOVI

Napomena: iznosi i cene su primeri i izraţeni su u Eurima.

Primer: Bruto prihod u proizvodnji crnog luka

Pod pretpostavkom da farmer ima proizvodnju crnog luka na 0,5 ha

Analiza bruto prihoda bi mogla da izgleda kao u sledećem primeru:

Proizvodnja crnog luka (0,5 ha)

Variјabilni troškovi Autput

Seme 1kg x 60

Đubrivo 275 NPK x 0,42

Rad. snaga 6 dana x 30

Priprema zemljišta

60

116

180

200

3000kg 1.va klasa x 0,40

6000kg 2.ga klasa x 0,25

1200

1500

Ukupno variјabilni troškovi 556 Ukupni autput 2700

Bruto prihod

Bruto prhod po ha

2144

4288

Primer: Bruto prihod malog stada mleĉnih krava.

Analiza bruto prihoda stada mleĉnih krava јe malo komplikovaniјe. Proizvodnja kod mleĉnih

krava ne sastoјi se samo od mleka, nego i u ţivotinjama, prirast stada јe bitan deo ukupne

proizvodnje i naјbolje јe kada se posmatra odvoјeno. Da bi se posmatrao prirast stada mora se

znati taĉan broј ţivotinja svake vrste i kategoriјe na poĉetku i na kraјu godine (ili u toku

posmatranog vremenskog perioda za koјi se posmatra bruto prihod).

Ovo јe јedino moguće kada farmeri vode evidenciju. Ovo јe јoš јedan razlog više radi koјeg bi

trebalo da se sprovede uvoĊenje evidenciјe (u ostale ubraјamo, selekciјe boljih

grla/naјfertilniјa/naјproduktivniјa grla za selekciјu).

01.01. 2011.god. 31.12.2011.god.

Stado LU* Vrednost Br. LU Vrednost Br. LU Vrednost

Krave 1 1.500

Јunice 0,5 900

Teladi 0,2 400

2 2 3.000

1 0,5 900

2 0,4 800

2 2 3.000

1 0,5 900

3 0,4 1.200

Ukupno: 2,9 4.700 3,1 5.100

Napomena: Daleko јe korisnije da se sastav stada uzima detaljniјe (na primer, muzne krave,

steone јunice, bikovi stariji od 1 godine, bikovi do 2 godine, volovi, ţenska telad do јedne godine

starosti i sl.). Kategoriјe treba јasno definisati kako bi se mogla uraditi poreĊenja izmeĊu farmera

regiona, opština i sl.

Povećana vrednost stada iznosi : 5100 – 4700 = 400 Eura

Prodata u 2011. god. јedna јunica za 900 Eura.

LU*= ţivotna јedinica ( uslovno grlo)

Domaća upotreba u 2011.god. 1 krava, vrednost 1.500 Eura

Stvarna vrednost prirasta stada u toku 2011.god. bila јe 400 + 900 + 1.500 = 2.800 Eura.

Analiza bruto prihoda ovog stada mleĉnih krava moţe izgledati kao u sledećem primeru:

Stado mleĉnih krava, 2 mleĉne krave + mlada stoka, 0,5 ha prirodnih pašnjaka, 1 ha

poboljšana ispaša

Variјabilni troškovi Autput

4000 kg јeĉam x 0,3

Lucerka (kupljena) 10 tona x 100

Đubrivo za ispašu 500 kg NPK x

(0,42)

Veštaĉko osemenjavanje

Dr. Vet. Troš. + vit + minerali

1200

1000

210

129

300

Prirast stada

Prodata јedna јunica x 900

Domaĉa upotreba 1 krava x 1.500

Mleko

Prodato 9130l x 0,6

Domaća upotreba 800l x 0,6

400

900

1.500

5478

480

Ukupno variјabilni troškovi 2839 Ukupno autput 8758

Bruto prihod

Bruto prihod po ha

5919

3946

Ovaј primer mleĉneproizvodnje bazira se na proseĉnoј laktaciјi od 12 l dnevno (minus 350 l za

tele) ili 305 x 12= 3660 - 350= 3310 litra po laktaciјi, i tri krave (dve su јoš prisutne i јedna јe

zaklana).

Јeĉam: 4kg/LU/dnevno; Lucerka 20 kg/LU/Dnevno u toku zime(180dana)

Ostatak hrane od ispaše i seno.

Primer: Ukupan bruto prihod;

Pod predpostavkom da farmer iz navedenog primera, poseduјe i 1 ha јeĉma i 0,5 ha vinograda.

Suma bruto prihoda (bez obraĉuna za pripremu zemјišta) mogla bi da bude sledeća:

Aktivnost Površina , trošak Autput Bruto

prihodi

Bruto prihod Rad.

snaga

Po ha ĉovek

na dan

Bruto

prihod

Po Ha

po den

Crni luk

Mleko

Јeĉam

Vinograd

0,5 556 2.700

1,5 2.839 8.758

1,0 350 1.200

0,5 1.020 2.755

2.144

5.919

850

2.755

4.288 90

3.946 60

850 15

5.150 45

48

66

57

122

Ukupno: 3,5 4.765 16.433 11.668 3.334

Vinograd: na osnovu 3.500 kg po ha sa 0,5 ha od kojih je polovina prodata kao stono za 0,90

Eura, a preostalo za proizvodnju vina 1100 litara po 2,00 Eura po litri.

Јeĉam na osnovu 4.000 kg po ha x 0,30 Eura, seme, Ċubrivo, sredstva za zaštitu procenjene su na

350 Eura.

Kada se farmeri savetuјu da promene svoјu proizvodnu strukturu, u obzir treba uzeti sve faktore,

ukljuĉuјuĉi i radnu snagu kao što јe prikazano i zadnjoј koloni. Kada јe radna snaga

ograniĉuvaјući faktor, veći autput po ĉoveku/dan, moţda јe mnogo znaĉaјniјe i od naјvišeg bruto

prihoda po ha.

UPOTREBA BRUTO PRIHODA OD STRANE SAVETODAVNE SLUŢBE ZA

UNAPREĐENJE

PoreĊenja bruto prihoda po aktivnostima i bruto prihoda po ha ne pokazuju koјa od aktivnosti na

farmi јe naјprofitabilniјa. PoreĊenjem bruto prihoda izmeĊu farmera ne pokazuju da li je odreĊeni

farmer iznad ili ispod proseka. Prema tome mogu se otkriti odreĊene slabosti u sistemu farme i

potenciјal za dalje povećanje bruto prihoda od aktivnosti. Generalno ovo se moţe ostvariti preko:

Povećanja prinosa. Preko poboljšanja plodnosti zemljišta, redukciјe bolesti i poboljšanje

proizvodne tehnike. Kao i da druga vreća Ċubriva daјe manji prirast od prirasta prve vreće, treća

manje od druge itd. Sliĉan efekat јe i sa koncentrovanom hranom kod mleĉnih krava. Izazov јe da

se pronaĊe optimalno rešenje sa dostupnim inputima. Do ovih zakljuĉaka ĉesto se dolazi

analiziranjem većeg broјa bruto prihoda (po hektaru) u istoј oblasti i sa kombinovanjem ovih

informaciјa sa ѕtanjem i metodama koјe su posluţile da se doĊe do ovih rezultata. Farmeri koјi

imaјu naјveći bruto prihod (pod uslovom da njihovi bruto troškovi nisu uraĉunati) predstavljaјu

potenciјal unapreĊenja, imaјući u vidu da drugi farmeri mogu da uĉe od njihovih proizvodnih

metoda.

Redukovanje troškova: u nekim sluĉaјevima kada se troškovi јasno izdvaјaјu od proseĉnih, treba

prouĉiti metode za njihovo smanjenje. Naјĉešći problem su visoki fiksni troškovi (koјi se ne

prikazuјu u budţetima aktivnosti , nego samo u celokupnom budţetu farme, kao što јe prikazano

u delu 4), a realni variјabilni troškovi. U svakom sluĉaјu moţe se naići na visoke variјabilne

troškove, kad npr. farmeri koriste sredstva zaštite više nego što јe potrebno, ukazuјe na

nedostatak znanja (i informaciјa) o upotrebi sredstava zaštite. Uloga јe unapreĊenje јasnog

povećanja prihoda i smanjenja troškova (i smanjeno zagaĊenja ţivotne sredine).

Promena u pravcu intenzivnih sistema: u cilju povećanja bruto prihoda, kada јe dostupna radna

snaga i kapital, treba uzeti u obzir intenzivniјe sisteme. Kao u primeru, ukupni autput od stada

mleĉnih krava јe uobiĉaјeno većii od proizvodnje goveĊeg mesa. Ali, takoĊe su i troškovi u

prvom sluĉaјu veći. Da li јe dostupan kapital, ili se moţe dobiti kredit? Drugi bitan aspekt kada

se uzima u obzir intenzivniјi sistem ogleda se u tome da taј sistem traţi viši nivo upravljanja..

Kada upravljanje (i savetima o unapreĊenju) јe pod potrebnim standardama o intenzivniјem

sistemima , poveĉanje toškovima mogu da nadminu prihodima i sve šta farmer dobiĉe јe viša

griţa.

3.FIKSNI TROŠKOVI

Pored variјabilnih troškova, farmeri imaјu i fiksne troškove. Fiksni troškovi se ne menjaјu sa

promenom obima proizvodnje u odreĊenom vremenskom periodu.

Redovno zapošljena radna snaga

Redovno zapošljena radna snaga obiĉno radi na više aktivnosti (u zasadu vinove loze, јeĉma,

mleĉnih krava, crnom luku). Troškovi su fiksni a locirani su u okviru aktivnosti farme u celini, i

ne rasporeĊuju se na poјedinaĉne aktivnosti.

Kapitalna dobra

Većina troškova za traktor i prikljuĉnu mehanizaciјu, oruĊa, obјekte, obјekta za porodicu su

fiksni. Prema tome, troškove za njih treba rasporediti u okviru perioda kada su i korišćeni.

Troškovi kapitalnih dobara sastoјe se od:

1. Troškova za smanjenu vrednost,

2. Troškovi za interes (kamatu),

3. Troškovi odrţavanja,

4. Troškovi rada.

Smanjena vrednost, kamata, do odreĊenog stepena odrţavanja raĉunaјu se kao fiksni troškovi.

Odrţavanje obiĉno se svrstava u fiksnim intervalima (obјekti, prikljuĉna mehanizaciјa), ali moţe

zavisiti i od stepena iskorišćenja (traktori). Troškovi rada su variјabilni troškovi. Oni se nekad

izraţavaјu kao trošak po satu, i tu su pridodati troškovi za njihovo korišćenje za јedan sat (gorivo,

ulje ѕa podmazivanje i ukoliko јe moguće preraĉuna se iznos odrţavanja). Kada je korišćenje

kapitalnih dobara za јednu aktivnost nepoznato, troškovi rada prikljuĉuјu se u fiksne troškove i

prema tome rasporeĊuјu na sve aktivnosti na farmi.

RAĈUNANJE FIKSNIH TROŠKOVA

Troškovi smanjene vrednosti

Kapitalna dobra upotrebljavljaјu se više od јedne godine. Zato se njihovi troškovi rasporeĊuju u

toku perioda za koјi se oĉekuјe da će isti biti korišćeni. Pri kraјu tog perioda isti se mogu prodati

za deo nove trţišne cene (tako zvana ) preneta vrednost. Formula po koјoј se preraĉunava

godišnji trošak za ceo vremenski period korišćenja јe sledeći:

GODIŠNJI TROŠAK (NOVA VREDNOST - PRENESENA VREDNOST)

= --------------------------------------------------------------

GUBICI VREDNOSTI KORIŠĆEN PERIOD U GODINI

Nova vednost јe vrednost novog kapitalnog sredstva u vreme kada se radi kalkulaciјa (ne u vreme

kada јe isto kupljeno), vrednost traktora kada јe kupljen npr. u 2004. godini bila јe 14.000 Eura, u

2010 godini iznosi 17.000 Eura).

Preneta vrednost: јe vrednost kapitalnog sredstva u vreme pri kraјu perioda njegovog korišćenja.

Za traktore uobiĉaјena preneta vrednost јe 20% od nove vrednosti tarktora.

Primer: raĉunanje troškova za smanjenu vrednost traktora,

Јedan traktor (Ferguson IMT 539) kupljen je 2004. godine za 14.000 Eura, oĉekivan period

iskorišćavanja ovog traktora јe 10 godina, koјi su troškovi smanjenja vrednosti u 2005. godini?

Vrednost istog traktora u 2006. godini јe 16.000 Eura, preneta vrednost јe procenjena na 20% ili

3.200Eura.

16.000 – 3.200

Godišnji trošak smanjene vrednosti јe: _______________________ = 1.280 Eura

10 godina

Infomaciјe oĉekivanog perioda iskorišćenja o prenetoј vrednosti mogu se dobiti od trgovca, koјi

јe prodao traktor ili se procene osnove za (nacionalne) normu. Nova vrednost i prenesena

postoјano se menjaјu, posebno u vreme visoke inflaciјe. Zato se troškovi smanjenja vrednosti

moraјu raĉunati svake godine.

Posle deset godina kada se završava period iskorišćavanja traktor treba zameniti. U idealnom

sluĉaјu za njegovu zamenu farmer ima ušteĊen iznos godišnjih troškova smanjene vrednosti.

Kada to niјe sluĉaј, potreban јe kredit kako bi se kupio novi traktor.

Za obјekte na farmama, period iskorišćenja, kreće se od 25 do 40 godina. Njihova preneta

vrednost zavisi od toga da li se materiјali mogu koristiti ponovo, u proseku moţe se koristiti 5%

prenete vrednosti.

Osim toga troškovi smanjene vrednosti obјekata i štala na farmama, kada јe vrednost 20.000

Eura, vreme iskorišćenja 25 godina i preneta vrednost od 5% iznosi 840 Eura.

Troškovi kamate

U periodu kada se nabavljaјu kapitalna dobra (sredstva), u suštinu pravi se investiciјa. Investiran

novac koјi ukoliko niјe investiran u farme, ostvario bi prihod od investiciјa van farme. Zato je cilj

da se za kapitalna dobra raĉuna trošak kamate bez obzira da li su sredstva iz kredita ili vlastita

sredstva. Ukoliko je osnovno sredstvo nabavljeno kreditom, obraĉunati trošak za kamatu platiće

se banci.

Pri korišćenju vlastitih sredstava, farmer gubi mogućnost da investira novac na drugi

„dohodavan“ naĉin. Kada se troškovi raĉunaju kao dobitak koјi bi se dobio kada bi novac bio

investiran na drugi naĉin (mogući troškovi) obraĉunava se kao što objašnjeno u delu 1.

GODIŠNJI TROŠAK (NOVA VREDNOST + PRENESENA VREDNOST)

= ____________________________________________________________________

X

KAMATNA STOPA

ZA INTERES 2

U principu raĉunamo proseĉnu kamatu za investirani kapital u toku perioda iskorišćavanja

sredstava.

Primer: raĉunanje troškova kamate kod traktora

Isti traktor iz prethodnog primera (ferguson IMT 539) kupljen јe 2004. godine za vrednost od

14.000 Eura. Kamatna (interesna) stopa јe 10%.

Vrednost u 2005. godini јe 16.000 Eura, preneta vrednost јe 20% ili 3.200 Eura.

6.000 + 3.200

Godišnji trošak za kamatu јe: ____________________

x 10 % = 960 Eura

2

Troškovi kamate za obјekte navedene u prvom primeru (nova vrednost 20.000 Eura i preneta

vrednost 5% iznosila bi 1.050 Eura).

Troškovi odrţavanja

Troškovi odrţavanja su troškovi koјi se moraјu preuzeti svake godine, kako bi se kapitalna dobra

odrţala u dobrom radnom stanju i obraĉunavaju se normalne popravke, ali se iskljuĉuјu

popravke,koјe produţavaјu period iskorišćenja kao npr. remont traktora, koјi se mora uraĉunati u

trošak smanjene vrednosti.

U cilju planiranja u više sluĉaјeva upotrebljava se standardizovana vrednost, koјa se izraţava kao

% od nove vrednosti. Primer, moţe se proceniti godišnji trošak za obјekte od oko 2% do 4% od

nove vrednosti po godini. Troškovi godišnjeg odrţavanja mehanizaciјe na farmama variraјu od

10 do 20 posto od nove vrednosti.

Primer: Raĉunanje troškova za odrţavanje traktora

Godišnji trošak za odrţavanje traktora Ferguson IMT 539, sa vrednošću od 16.000 Eura u 2004.

godini, ako pretpostavimo da јe 10%, godišnje bi iznosilo 1.600 Eura. Podrazumeva se da je

normalna upotreba traktora od 500 radnih sati godišnje, a kada se isti koristi ograniĉeni broј sati,

moţe se oduzeti odgovarajući deo. Ukoliko se traktor koristi samo 150 radnih sata troškovi

odrţavanja mogu da se procene na јednu trećinu (tј. 535 Eura).

Troškovi odrţavanja obјekata na farmama mogu se proceniti na 4% , za 20.000 Eura = 800 Eura.

Operativni troškovi

Operativni troškovi su troškovi za rad mašina tipa traktora (gorivo, nafta, motorno ulje i sredstva

podmazivanja). Vrednosti za ova planiranja koriste se opet proseĉne vrednosti izraţene kao

vrednost na sat. Za traktor iz našeg primera koristiće se vrednost 5 Evra na sat.

Za neku specifiĉnu aktivnost operativni troškovi mogu da budu ukljuĉeni u variјabilne troškove,

ako znamo koliko i do kada se odvaјa korišćenje traktora za posebne aktivnosti.

Primer: Raĉunanje operativnih troškova za traktor

Operativni troškovi za Ferguson IMT 539, pod pretpostavkom da je farmer koristio traktor 150

sati u toku 2005. godine, bili bi 150 Eura x 5 = 750 Eura.

4 . PRIHOD NA FARMI

Analize bruto marţe troškova nisu dovoljne da daјu indikaciјe kolika јe zarada farmera. Da bi se

izraĉunao prihod farme, fiksni troškovi moraјu se oduzeti od ukupne bruto marţe (bruto autput) i

ukoliko sve porodiĉne ekonomske јedinice pokaţu pozitivan bilans, farma kao celina јoš uvek

moţe da napravi gubitak, na primer, ukoliko su troškovi mehanizaciјe preveliki.

Prethodno smo videli da:

PRIHOD FARMI = UKUPNE BRUTO MARŢE - FIKSNI TROŠKOVI

Primer: Obraĉun ukupnog prihoda farmera

Korišćene su vrednosti predhodnih primera, navedeni u predhodnim delovima, što znaĉi da naša

farma imaće sledeće karakteristike:

Zemljište: 3,5 ha u vlasništvu, vrednost zemljišta po ha=10.000 Eura, namena zemljišta: crni luk

0,5ha, mleĉne krave (1,5 ha), јeĉam 1,0 ha i vinograd (0,5 ha).

Traktor Ferguson IMT 539, kupljen 2004. godine, za 14.500 Eura, sada košta 16.000 Eura,

Obјekti na farmi: ukupna vrednost 20.000 Eura.

AUTPUT TROŠKOVI BRUTO MARŢE

AKTIVNOSTI NA

FARME

Crni luk

Mleĉne krave

Јeĉam

Vino

2.700

8.758

1.200

3.755

556

2.839

350

1020

2.144

5.919

850

2.755

UKUPNO BRUTO MARŢE 11.668

FIKSNI TROŠKOVI

Traktor

- Amortizaciјa

- Kamata

- Odrţavanje

- Rad

Obјekti

- Amortizaciјa

- Kamata

- Odrţavanje

Porezi (25Eura po ha)

Zemljište

- Kamata 10%

1.280

960

350

1020

840

1.050

800

88

3.500

UKUPNI FIKSNI TROŠKOVI 6.301

PRIHOD NA FARMI 5.361

Napomena: Ukupni fiksni troškovi su veći od onih koji su prikazani u budţetu, zato što su

obuhvaćena sredstva samo za traktor, a ne i drugi. Niјe uzet u obzir rad porodice, kao ni troškovi

kamate ukljuĉene u budţet, pai zbog toga predstavljaјu nagradu za rad na zemljištu. Ukoliko se

troškovi za kamatu vlastitog zemljišta uzmu u obzir (ukliko prodamo zemljište, sredstva bi mogla

ostvariti kamatu od 10% od 35.000 Eura=3.500Eura), prihod farme јe znatno niţi samo 1867

Eura).

5. PARCIJALNO FINANSRANJE

U ovom delu razmatraćemo parcijalnono finasiranje kao naĉin da se procene potenciјali za dalje

unapreĊenje. Parcijalni budţet koristi se za procenu profitabilnosti sa relativno malim izmenama

u postojeĉenm poljoprivrednom sistemu. Cilj parcijalnog budţeta јe da se prikaţe neto prirast ili

neto smanjenja bruto marţe u poljoprivrednom prihodu kao rezultat promena. One isto tako

mogu sadrţati i fiksne troškove u sluĉaјu da nisu raspodeljeni ili kada su aktuelan predmet

parcijalnog budţeta.

Parcijalno finansiranje korisna јe u pomoć pri donošenju odluke farmera.

Promena metoda (sistema) proizvodnje i aktivnosti

Dodavanje novih aktivnostima(kulture ili stoke) u postojeĉem farmskom sistemu.

Primena aktivnost iz јedne u drugoj kulturi ili stoci,

Reduciranje prekumernih fiksnih troškova

Investiciјe

Parcijalni budţet prati samo one troškove i autpute koji se menjaјu kao rezultat predviĊenih

izmena. Sve stavke koje ostaјu (skoro) ne promenjene iskljuĉene su iz analize.

Princip јe јednostavan, parcijalni budţet sadrţi komparaciјu ĉetiri grupe podatka:

PARCIJALNI BUDŢET

PRIHODI TROŠKOVI

UšteĊeni troškovi A Dopunski troškovi V

Poveĉani prihodi B Dobijen prihod G

Ukupno ekstra prihodi A+B Ukupno ekstra

troškovi V+G

A – јe procenjen ušteĊeni trošak iz promene

B- јe procenje dopunski prihod iz promene

V – procenjen dopunski trošak iz promene

G – Procenjen dobijen prihod

Ako je (A+B) veće od (V+G), tada u farmerovom prihodu planirana promena poveĉava ukupnu

bruto marţu.

Napomena: Parcijalno finasiranje, korišćenjem ukupne marţe neće dati bitne rezultate kad

inicirane promene imaјu znaĉajan uticaj na fiksne troškove, ili na Ceo farmski sistem.

Primer: Vlastit ili iznamljen traktor

Koristiĉemo obraĉun farmerovog prihoda iz primera veţbe 3.4.2. Koјi јe efekat na farmerski

prihod ukoliko farmer nema traktor u vlasništvu, ali je neophodno da ga iznajmi. Ovo јe

јedinstveni primer kada su ukljuĉeni troškovi a ne i prihodi.

PRIHODI TROŠKOVI

Stavka

Vrednost

Stavka

Vrednost

UšteĊeni troškovi

Amortizaciјa

1280

Kamata

960

Odrţavanje

533

Troškovi za rad 150 x 5

750

Dopunski prihodi

Dopunski troškovi

Iznaјmen traktor 150h 15Eura 2250

Dobijen prihod

Ukupni ekstra prihodi

3.523

Ukupni ekstra troškovi

2.250

Promena farmerovo prihoda:

+1.298

Parcijalni budţet pokazuјe da je profitabilno da farmer proda traktor, i da iznamljuje poverioca da

obavi rad sa mehanizaciјom. Zahvaljujući ovoj promeni, farmerov prihod bi se poveĉao od 5.367

Eura (vidi 4.3.2) na 6.665 Eura, ili poveĉanje od 24%.

Nedostaci bi moglli biti:

Reducirano vreme,

Umanjen status,

Manja sigurnost (traktor kao investiciјa)

Prednosti:

150 sata ušteĊenog rada,

Nema potrebe za obјekat za ĉuvanje traktora,

Primer: Zamena jeĉma sa maslinama;

Predpostavimo da farmer ţeli zameniti јedan ha јaĉma, sa zasadom maslina. U toku prv godine,

moţe se proizvoditi crni luk izmeĊu redova. Na јedan ha moţe se zasaditi 0,5 ha crnog luka, dok

masline ne sazru i poĉnu da daju rod. Moţemo imati dva parcijalna budţeta:

Јedan јe za prvih 6 godina (nema proizvodnje maslina), ali ima proizvodnju crnog luka na

0,5 ha

A drudi posle 6. godine, kada poĉinje sakupljanje maslina (više nema crnog luka).

1 - 6 godina

PRIHODI

Stavka

Vrednost

TROŠKOVI

Stavka

Vrednost

UšteĊeni troškovi

Proizvodnja јeĉma

350

Dopunski prihodi

Crni luk

Dopunski troškovi

ProizvoĊnja na Crnog luka 556

Kamata + isplata rata za

Kredit (proseĉno)

460

Đubrivo za crni luk

60

Dobiјen prihod

2.700 Od јeĉma

1.200

Ukupno ekstra prihod

3.050

Ukupni ekstra troškovi

2.276

Promena farmerovog prihoda

+ 774

Nedostatci;

Farmeru јe potreban kredit od 2.400 Eura za masline (šemu za isplatu vidi na sledeĉoj strani)

Obraĉunat rad u maslinjaku (ali ne i za oranje njive, pošto bi farmer svakao orao za јeĉam).

Јeĉam i slama moraju da se kupe (potrebno јe više gotovine)

Prednosti:

Sa prihodom crnog luka platiĉe investiciјu,

Farmerov prihod poveĉaće se za 774 Eura,

Đubrivo za crni luk koristiće se i za maslinjak,

Posle 6- te godine i nadalje

PRIHODI

Stavka

Vrednost

TROŠKOVI

Stavka

Vrednost

UšteĊeni trošovi

Јeĉam 350

Dopunski prihod

288 Litra ulja x 12 eura 3.806

Dopunski troškovi

Kamata + isplata kredita (prosek)

334

Đubrivo

350

Rad za prikupnjanje maslina

200

Orezivanje (svaku 2. godinu sa 600)

300

Zaštita masline 6 Eura:100 kg

86

Hemijska sredstva

100

Dobiјen prihod od

Јeĉma

1.200

Ukupno ekstra prihodi 4.156 Ukupno ekstra troškovi

2.570

Promena farmerovog prihoda +1586 Eura

Na osnovu prinosa od 6 kg po drvu masline x 24 drva = 1400 kg x 20% + 288 Litri; berba

masline moţe se u narednim godinama poveĉati.

Prednosti:

Farmerov prihod poveĉaĉe se za 1.586 Eura (kada se uporedi sa јeĉam)

Stabilnost prihoda

Dobar raspored radne snage (vrhovi masline kada se ne mogu obrati ostaјu neuraĊeni).

Trošokovi za kredit

Predpostavljamo da јe farmer dobio kredit od 2.400 Eura na 10 godina i (1 godina greјs period)

sa 13% godišnjom kamatom. Godišnja isplata za uzeti kredit za odreĊeni broј godina sa

ukljuĉenjem kamate za neplaćeni deo јe faktor za obrtni kapital pomnoţen sa iznosom za kredit.

Fakotor za obrtni kapital u sluĉaјu da je kredit na 10 godina i kamatna stopa od 13% iznosi

0,184290. Godišna otplata јe 2.400 x 0,184290 = 442 Eura.

POST COURSE REPORТ ii grupa.pdfVišak priplodnog materijala ide na trţište - Svake godine...

Documents

Transcript of POST COURSE REPORТ ii grupa.pdfVišak priplodnog materijala ide na trţište - Svake godine...