D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

1

17. april 2020.

Pola veka od 'Apolla 13': 'Houston, we've had a problem'

Ovih dana smo slavili 50-godišnjicu najpoznatije 'Apollo' misije nakon

'Apolla 11'. Govorimo, naravno, o 'Apollu 13'. Još uvek je paradoks da

je jedna od najpopularnijih misija u celokupnom kosmičkom programu

baš ona u kojoj je posada za dlaku izbegla smrt u kosmosu. Naravno,

svima nam je poznato da je tragična priča sa sretnim krajem mnogo

privlačnija od 'jednostavnog i dosadnog' uspeha. Zato postoji sjajan

holivudski film o 'Apollu 13', ali ne i blockbuster o 'Apollu 11'. I zato

postoji više knjiga o 'Apollu 13' nego o svim ostalim misijama programa

zajedno. 'Apollo 13' se obično predstavlja kao jedan od najvećih

uspeha Nase. Uspeh uprkos neuspehu: maštovitost i pronicljivost

hiljada muškaraca i žena koji su radili u Nasi uspeli su da spasu živote

trojici ljudi na njihovom putu ka Mesecu. Rečenica iz filma, 'Neuspeh

nije opcija', ušla je u legendu, iako nikad nije stvarno izgovorena.

Mesec snimljen iz 'Apolla 13'. Može da se vidi i jedan deo 'one' strane Meseca.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

2

'Apollo 13' je pokazao koliko je 'Apollo' zapravo bio dobro podmazana makina i da je kontrola misije dostigla vrlo visok stepen efikasnosti. S druge strane, kada su Lovell, Swigert i Haise krenuli 11. aprila 1970. prema Mesecu, već se znao datum isteka programa 'Apollo' a apatija javnog mnenja prema lunarnim misijama počela je da predstavlja vrlo težak teret za Nasu1.

Amblem 'Apola 13'. 'Ex Luna, scientia' – Sa Meseca, znanje. Podseća na moto Mornatičke akademije koju je pohađao zapovednik misije Jim Lovell.

POSADA

'Apollo 13' je bila prva misija koja nije predstavljala deo početnih napora za slanje prvog čoveka na Mesec. 'Apollo 12' je bila zamišljea kao neka vrsta ponavljanja 'Apola 11' obzirom na mogućnost da je ta misija – ili neka prethodna – doživela neki problem koji bi sprečio sletanje na Mesec. Pete Conrad i Alan Bean su demonstrirali sposobnost lunarnog modula da se precizno spusti u odabrano područje našeg satelita, te da je velika nepreciznost 'Apolla 11' tokom sletanja na Mesec – što je umalo koštalo čitavu misiju – stvar prošlosti. Iz tog razloga, u 'Apollu 13' – misiji tipa 'H' prema Nasinoj klasifikaciji – nauka je trebalo da ima važniju ulogu nego u prethodnim misijama. Odabrana je regija kratera Fra Mauro, prva zona sletanja koja se nije nalazila u jednom od Mesečevih 'mora', te je zbog toga posedovala grublji reljef. Ali je postojala jedna začkoljica koja je bila od vitalne važnosti za misiju: Fra Mauro nije bio smešten tačno na lunarnom ekvatoru, tako da 'Apollo 13' nije mogao da sledi slobodan pad da bi alunirao. Misije 'Apollo 8, 10 i 11' su pratile ovakve trajektorije, omogućujući da se u slučaju problema pri odlasku sa Meseca njegova gravitacija iskoristi za povratak na Zemlju gotovo bez pogona motora. 'Apollo 13' bi sledio istu trajektoriju kao i 'Apollo 12', nazvanu hibridnim tipom. Na toj trajektoriji, brod bi isprva sledio slobodnu putanju sletanja, ali bi potom skrenuo sa nje kako bi stigao do ciljanog mesta sletanja. Ako bi se pojavila potreba, lako je mogao da se vrati na https://en.wikipedia.org/wiki/Free-return_trajectory 'malim' potiskom trastera.

1 Dok je prvo sletanje ljudi na Mesec predstavljalo senzaciju svetskih razmera, sve kasnije misije su polako izlazile iz žiže zanimanja javnosti i medija, toliko da poslednje misije nijedna TV kuća ni u samoj Americi nije želela da pokriva, jer je interesovanje javnosti bilo mizerno.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

3

Fra Mauro: originalna sletna zona 'Apolla 13'. Na mapi se vide i mesta sletanja 'Apolla 11' i 'Apolla 12'. Uočava se uska zona lunarne površine koju su pokrivali lenderi misije. Razlog tome nije bila neinventivnost

geologa, već sigurnosni zahtevi balističara i rukovodstva misije.

Ali koji astronauti su trebali da putuju ovom misijom? Početkom 1969. godine, Dick Slayton2, čovek zadužen za izbor svih 'Apollo' posada, još nije odlučio3. U to vreme njegov primarni cilj je bilo prvo sletanje na Mesec, koje bi realizovao 'Apollo 11' ili, da se pojavio neki problem, onda 'Apollo 12'. 'Trinaestica' nije predstavljala prioritet, te Slayton nije planirao da se strogo drži sistema rotacije, prema kojem rezervna posada4 neke misije postaje glavna tri misije kasnije.

U stvarnosti, Slayton je odlučio da preskoči rotaciju kako bi pomogao bivšem kolegi i intimnom prijatelju Alu Sheppardu, načinivši verovatno svoju najsporniju odluku u karijeri. Sheppad je bio prvi američki astronaut koji je savladao kosmičku barijeru 1961. godine (misija 'Mercury-Redstone 3') i od tada je smatran pravim 'američkim herojem'. Međutim, ubrzo nakon njegove misije otkriveno je da boluje od Ménièrove bolesti, anomalije unutarnjeg uha koja ga je elinimisalo kao astronauta. Kao utešnu nagradu, Shepopard je 1963. postavljen za rukovodioca astronautske kancelarije kako bi nadgledao obuku svojih drugova i koordinisao rad s njima. Ali Sheppard se nije predao nego se podvrgao operaciji kako bi uklonio simptome. U martu 1969. Sheppard se oporavio od poslednje operacije i se javio Slaytonu da je spreman da se vrati u kosmos.

2 Bivši pilot bombardera u II sv. ratu, aeronautički inženjer i jedan od slavnih '7 Mercuryjevih astronauta'. D.K. Slayton (1924-93) je 1963. postao prvi Šef aktivnih astronauta u Nasi, tj. glavni savetnik direktorima agencije u vezi treninga i rada prvih astronauta. Kao direktor letnog osoblja, bio je odgovoran za predlaganje posada za letove u kosmos. Lično on je odabrao i posadu 'Apolla 11' i odlučio ko će prvi stupiti na tlo Meseca.

3 Pre pola godine sam povodom pola veka od istorijske misije 'Apolla 11' napisao poveliku i detaljnu istoriju ove misije. Mnogi ljudi gube iz vida da je Nasina misija na Mesec prvenstveno bila TEHNIČKO dostignuće, vrh našeg umeća kao vrste, i da pisati o 'Apolloima' a ne obratiti pažnju na hardver, softver, sistem i organizaciju rada, mehaničke i inženjerijske detalje i sklopove je isto kao kao pisati o tortama a ne pomenuti brašno, jaja i čokoladu (može i jagode). Zato, mnogi detalji, Nasine skraćenice i objašnjenja pa i imena ljudi koji će se pominjati u ovoj misiji pominju se i u Armstrongovoj misiji, pa koga interesuje može da pogleda 'Pola veka Apolla 11', jer će mu neke stvari svakako biti malo jasnije.

4 Svaka posada koja je odabrana za let u kosmos morala je iz sigurnosnih razloga misije da ima alternativnu posadu, koja je prolazila kroz sve obuke i kontrole kao i 'prava' posada, a služila je 'za svaki slučaj'. Recimo, rezervnu (backup) posadu 'Apolla 11' su činili J.A. Lovell, V.A. Anders i F.V. Haise. Prva dvojica su već leteli u 'Apollu 8', a treći će leteti u 'Apollu 13'.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

4

Sleva na desno: Deke Slayton, Al Sheppard, Jim Lovell i Wally Schirra. Sem Sheparda, ostali su bili članovi prvog ešalona američkih astronauta odabranih za prvi let u orbitu u misijama 'Mercury'. Glupo je

podsetiti da su svi bili vojna lica i mornarički piloti.

Slayton je čvrsto verovao da je Shepard najbolji pilot među svim astronautima. Nije mogao da mu dodeli 'jednostavni' položaj pilota komandnog modula ili, još gore, pilota lunarnog modula (najniži 'rang' u hijerarhiji posade 'Apolla'). Ne, Shepard je mogao da ide samo na najviši položaj, tj. kao zapovednik misije. Ne gubeći vreme, Slayton je doneo odluku da ga odmah ubacu u prvu sledeću misiju, a to je bio 'Apollo 13'. Problem je bio u tome što su postojala makar dva druga kandidata spremnija od Shepparda (ne računajući kapetana Woltera Schirru5, zapovjednika 'Apolla 7', kome je NASA zalepila trajni veto na letove zbog 'nediscipline' tokom misije).

Prvi je bio Gordo Cooper, veteran programa 'Mercury' i 'Gemini', koji je bio bekap zapovednik misije 'Apollo 10'. Nažalost, Slaytonov i Cooperov lični odnos je bio do te mere loš, da se Slayton otvoreno žalio na Cooperov 'klevetnički' stav i trudio se da ga vešto eliminiše iz bilo koje moguće kosmičke misije (sâm Cooper i drugi astronauti su uvek negirali da je Cooper bio 'lenj' i, poput mnogih 'Apollovih' mitova, možda nikada nećemo saznati pravu istinu.) Drugi kandidat je bio Jim McDivitt, zapovednik 'Apolla 9'. Zapravo, McDivitt je bio jedan od Slaytonovih favorita za prvu šetnju po Mesecu, ali ga je samo blizina datuma između 'Apolla 9' i 'Apolla 11' sprečila da bude dodeljen ovoj misiji. Budući da nije želeo da McDivitta ostavi po strani, Slayton nije mogao da smisli ništa drugo sem da ga postavi za pilota lunarnog modula sa zapovednikom Sheppardom, dok bi Stu Roosa bio pilot komandnog modula.

5 Opasan lik, prvi Amerikanac koji je bio triput u kosmosu i jedini koji je leteo i na 'Mercuryju', i na 'Geminiju', i na 'Apollu'. Proveo je bezmalo 300 sati u kosmosu. Neprestano se svađao sa čelniicima Nase (uvek je bio u pravu!), a kap koja je prevršila čašu je bila kada je čitava posada kojom je on komandovao odbila da na njegov predlog nosi kacige jer su se svi razboleli of gripa. Još pre nego što su sleteli u okean, on je dao otkaz i otišao u TV voditelje.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

5

Alan Sheppard u kontrolnoj misiji slavi uspešno lansiranje 'Geminija 6'. Tada nije znao da će kao član posade 'Apolla 14' leteti na Mesec i postati peti i najstariji (47 god.) astronaut na površini Meseca. Svi ga

se sećaju po tome što je poneo štapove za golf i tamo 'nameštao' udarac.

McDivitt se s pravom žalio da Sheppard nije spreman da bude zapovednik misije 'Apolla'. Nije sudelovao u programu 'Gemini', a njegov trening za 'Apollo' astronauta je bio vrlo površan i kratak. Njegovo je iskustvo je bilo ograničeno na kratki suborbitalni let od četvrt sata. Ma koliko smatran herojem, gotovo svaki drugi astronaut u rotacionom sistemu 'Apolla' je bio bolje pripremljen od Shepparda. Ustvari, McDivitt je insistirao da, ako ponovno poleti, to će učiniti jedino sa svojom posadom iz misije 'Apolla 9', Daveom Scottom i Rustyjem Schweickartom6. Ali ni Scott nije bio spreman za akciju, jer je već bio postavljen za bekap zapovednika 'Apolla 12', što ga je svrstavalo u prvi red za zapovednika 'Apolla 15'. Obzirom na to da je McDivitt odbijao da prihvati ulogu da bude drugi, Slayton je odlučio da mu predloži Sheppardovo mesto rukovodioca astronautske kancelarije za obuku astronauta. Nepotrebno je reći da McDivitt nije prihvatio Slaytonov predlog7 (ali Staford, zapovednik 'Apolla 10' jeste). Ubrzo nakon toga, McDivitta je pozvao George Low, jedan od Nasinih menadžera, da bude jedan od od čuvara 'Apolla' u Hjustonu. Cooperov odgovor bio je daleko intuitivniji, pa je ostatak života proveo kritikujući Slaytona zbog odabira Shepparda za misiju (Cooper je napustio Nasu 1970.).

6 Njih je godinu dana pred lansiranje Slayton odabrao da budu prva bekap posada na 'Apolu 1', koju su činili nesretni Grissom, White i Chaffee. Samo nekoliko meseci pred start misije, bekap posada je zamenjena drugom postavom koju su činili W. Schirra, D. Eisele i R. Cunningham. Oni su bili određni da lete u drugoj misiji koja je otkazana. Zanimljivo je da su glavnu posadu originalno činili Grissom, Whitet i Eisele, ali da je ovaj poslednji dvaput iščašio rame prilikom treninga u avionu u bestežinskom stanju te je morao na operaciju, a zamenio ga je Chaffee.

7 1969, samo par meseci pošto se vratio iz uspešne misije 'Apolla 9', McDivitt je imenovan za rukovodioca sletnih operacija na Mesecu i vođu tima lunarnog istraživačkog programa, da bi uskoro bio unapređen rukovodioca programa za misije 'Apollo 12, 13, 14, 15 i 16'. Posle karijere u Nasi, okrenuo se biznisu i svida bio ili zamenik direktora ili direktor. Danas ima 91. godinu.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

6

Posada 'Apolla 9': Jim McDivitt, Dave Scott i Rusty Schweickart. Bilo je to tek drugo lansiranje 'Saturna V' sa posadom i prvi let kompletnog 'Apola': sa komandno-servisnim modulom (CSM) i

lunarnim modulom (LM). Usput su prvi put u kosmosu izveli spajanje dva putnička broda, dva meseca nakon što su to izveli Sovjeti.

Napokon, Slayton je za pilota lunarnog modula postavio Eda Mitchella, još jednog 'rookija' poput Roosae. Slayton je takođe imao problema i sa odabirom rezervne posade 'Apola 13'. Prvi pik su mu bili John Young kao rezervni zapovednik, Gene Cernan na mestu pilota lunarnog modula i Jack Swigert kao pilot komandnog modula. Ali Cernan je odbio poziv, jer je smatrao da bi time izgubio mogućnost da rukovodi svojom misijom8. Da, dobro čuješ: Cernan je odbio da prošeta po Mesecu, mada je na kraju sve dobro prošlo po njega, jer je ipak komandovao 'Apollom 17', ali samo zato što je Mike Collins odbio to mesto. Slayton je na mesto Cernana postavio Charliea Duka. Međutim, uprkos svim izgledima, Nasino rukovodstvo je odbilo Slaytonov predlog posade 'Apola 14'. George Mueller, šef agencije za letove sa posadama, takođe je smatrao da je Sheppard previše 'zelen' da bi se tako brzo vratio u kosmos. Ne želeći da se konfrontrira sa Slaytonom ili Sheppardom, Mueller je dopustio da postavi Shepparda u narednu misiju (to je bila 'Apollo 14').

Slayton je bio prisiljen da traži drugu posadu za 'Apollo 13', ovog puta ostavljajući favorizovanje po strani, iako se već sudario sa glavnim kandidatima. Napokon je odlučio da krene sa Jamesom Arthurom Lovellom kao zapovednikom, Thomasom Kennethom 'Kenom' Mattinglyjem kao pilotom komandnog modula i Fredom Wallaceom Haiseom kao pilotom lunarnog modula. Lovell i Haise su tada služili kao rezervna posada na 'Apollu 11' zajedno sa Billom Andersom (Anders je odlučio da napusti Nasu, pa je stoga Slayton odabrao Mattinglyja). Rezervnu posadu su činili Young, Swigert i Duke.

8 Pišući o programu 'Apolla', vidim da su karijere većine astronauta neviđeno interesantne. Recimo, za Cernana jedva da je iko čuo, a on je triput leteo u kosmos i dvaput na Mesec ('Apollo 10' i 'Apollo 17'). Takođe je bio član bekap posada u misijama 'Gemini 12', 'Apollo 7' i 'Apollo 14'. Tokom 4 EVA šetnje, proveo je preko 24 časa u otvorenom kosmosu. Umro je pre 3 godine u 82. godini.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

7

Originalna posada 'Apola 13' (Lovell, Mattingly i Haise; svi su pored svog imena imali dodatak 'Junior') poziraju u avgustu 1969. sa amblemom misije, sekstantom i astrolabom. Lovell se pripremao za svoj četvrti

let u kosmos.

Mornarički kapetan Jim Lovell (42 godine) bio je pilot komandnog modula 'Apolla 8' i već je leteo oko Meseca. Sada, na svom četvrtom kosmičkom letu, imao je priliku da kroči nogom na njega. Nasuprot tihom i ozbiljnom Armstrongu, Lovell je bio ekstrovertna i društvena osoba, samo bez 'ekscesa' svojstvenih Peteu Konradu. Frenk Borman, zapovednik 'Apola 8', često je govorio da ako se ne slažeš sa Lovellom, nećeš se slagati ni sa kim. Fred Haise (36 godina) i Ken Mattingly (34 godine) bolje su se uklapali u stereotip probnih pilota: ozbiljni, rezervisani i marljivi (Haise je bio pilot-lovac USAF-a, a Mattingly, poput Lovella, pilot na nosaču aviona u američkoj mornarici).

Posada je nazvala komandni modul CSM-109 'Odyssey', jasno nadahnuti filmom '2001: A Space Odyssey'9. Lunarni modul LM-7 je dobio ime 'Aquarius', indirektno upućujući na Novo doba – i pogrešno – koncept 'Vreme Vodolije' koji je bio u modi 70-ih godina, ili u počast muzike iz slavnog mjuzikla 'Kosa'. Vredi zapamtiti da običaj imenovanja dva broda nije bio neki hir ili šala, već su ta imena korištena kao identifikacioni signal – call sign – kada su dva modula bila razdvojena (ostatak vremena call-sign je jednostavno bio 'Apollo', 'Apollo 13' ili samo '13').

Raketa misije, 'Saturn V', osma u programu 'Apollo', nosila je oznaku SA-508 (Saturn-Apollo 508). Prebačena je do rampe LC-39A mobilnom platformom MPL-3 15. decembra 1969. Poslednji test pre lansiranja s posadom, TCDT (Terminal Countdown Test), sproveden je 26. marta 1970. godine.

9 Zapravo, nazive letilica – u isto vreme i pozivne signale –smislio je i dodelio Lovell (u filmu ga igra Tom Hanks). Ime Odyssey mu se dopalo, jer ga je asociralo na dugo putovanje sa mnogim promenama sreće. Aquarius ima veze sa mornaričkom akademijom, sa vodom.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

8

CSM-109 'Odyssey' u zgradi za operativnu proveru i kontrolu na ostrvu Meritt na Floridi. Visina – 11 m; prečnik – 3,9 m; zapremina – 6,2 m3; težina – 28,8 t.

'Grummanov' lunarni modul LM-7 'Akvarijus'. Napravljeno ih je ukupno 15 (lansirano je 10); razvoj i proizvodnja je koštala preko $25 današnjih milijardi.

Predstavljali su najpouzdaniji elemenat čitavog programa.

5. aprila, manje od nedelju dana pre poletanja, direktor medicinskog centra koji je pratio stanje astronauta, dr Chack Berry – imao je isto ime kao slavni pevač – javio je Slaytonu da se pojavio problem. Bio je to prvi takav slučaj tokom čitave misije. Trogodišnji sin Charleya Dukea oboleo je od rubeola i zbog toga su članovi glavne i rezervne posade mogli da budu izloženi bolesti. Ako je to tačno, simptomi bi se razvili u roku od dve nedelje, baš kada bi astronauti bili u lunarnoj orbiti. Analize su pokazale da su Lovell i Heiz imuni na bolest (preležali su je u detinjstvu), ali Mattingly nije. Slayton je razmišljao o zameni glavne posade rezervnom, ali prva je trenirala mnogo napornije10 i postojala je

10 Posada je imala preko 1000 sati treninga, tj. više od 5 sati za svaki sat planiranog trajanja 10-dnevne misije. Svaki član je proveo preko 400 sati u simulatoru u Hjustonu.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

9

mogućnost da izmena bude gora od bolesti, a ne bolja. Druga mogućnost je bila da zameniti Kena Mattinglyja sa Jackom Sweigertom, jer je i on bio imun. Odluka nije bila laka, ali Slayton nije želeo da reskira, pa je odlučio da Sweigerta premesti u glavnu posadu. Mattingly se, naravno, osećao užasno, iako ga je Slayton uveravao da će sigurno letiti s Youngom i Dukeom u 'Apollu 16', ako ta misija ne bude otkazana. Ni Lovell nije bio oduševljen: svaka posada je razvila svoju rutinu i svoje interne kodove neverbalnim jezikom. Zamena Mattinglyja sa nekim drugim bi mogla da bude vrlo rizična, zar misija ne bi mogla da se odgodi? Slayton je 'uverio' Lovella podsećajući ga da bi jedina alternativna opcija bila zamena čitave prve posade rezervnom. Zapovednik više nije imao dodatnih prigovora.

'Apollo 13' SA-508 na Floridi na rampi 39A. Tada niko nije znao da je centralni motor II stepena pokvaren i da će biti isključen pre vremena, sprečavajući eksploziju za dlaku.

[Što se tiče bolesti, u različitim izvorima na našim jezicima postoji izvesna konfuzija. Službeni izvori Nase ističu da se radilo o rubeoli, ili rubella na engleskom. Međutim, u Sjedinjenim Državama ta je bolest popularno poznata kao nemačka ospica ili trodnevna ospica, ali se ponekad kolokvijalno naziva jednostavno kao ospice. Mi tu infektivnu virusnu bolest nazivamo rubeolom, ili narodski crvenka ili srednje boginje.]

Jack Swigert oblači svoj skafander A7L pred lansiranje. Bio je u bekap posadi i nije se nadao da će da u aprilu 1970. leti, ali 'nije kome je rečeno nego kome je suđeno'...

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

10

Iako je u filmu 'Apollo 13' Swigert predstavljen kao 'rookie', ne zaboravi da ni Haise ni Mattingly nisu letili u kosmos. Pored toga, Swigert je bio član pomoćne posade – nešto poput bekapa rezervne posade – 'Apolla 711 i 10'. Ustvari, uprkos činjenici da je Mattingly trenirao jače od Swigerta za 'Apollo 13', obojica su bili podjednako 'zeleni' u pogledu iskustva u Nasi, a obojica su odabrani 1966. kao deo istog pula kandidata za astronaute (kao što je bio i Haise). Ipak, 9. aprila, samo dva dana pre lansiranja, Slayton je sproveo maratonsko dvanaestočasovno testiranje Lovella, Swigerta i Haisea da bi proverili sposobnosti novog pilota komandnog modula i stepen usklađenosti sa novim kompanjonom. Swigert je položio test.

10. aprila, službeno je potvrđeno da je kapetan John Leonard 'Jack' Swigert Jr. (38 godina) postao član posade 'Apolla 13'. Mettingly, koji je i dalje gajio nadu da će ipak putovati na Mesec sa '13-om', bio je besan.

Konačna posada 'Apolla 13': Lovell, Swigert i Haise.

Nova posada je morala da na brzinu napravi nekoliko službenih portreta, ali je bilo prekasno za uklanjanje Mattinglyjevog imena iz objavljenih izveštaja za javnost. Srećom, imena astronauta se nisu pojavila na grbu misije – to je bio jedini amblem u programu, pored onog 'Apolla 11', na kome nisu pisala imena posade – pisalo je samo 'Ex Luna, scientia' ('Od Meseca, znanje'), verzija u kojoj je Lovell prilagodio moto svoje Pomorske akademije 'Ex scientia, tridens' ('Od znanja, snaga mora)12. Naravno, trebalo je brzo promeniti prigodnu plaketu s imenima i potpisima astronauta koja je bila pričvršćena na prednju nogu lunarnog modula 'Aquarius', smeštenog na 'Saturnu V' na lansirnoj rampi 39A.

11 Uvođenje tima za podršku je prvi put ostvareno u misiji 'Apolla 7' u oktobru 1968. Slayton je to uveo na sugestiju astronauta McDivitta, koji je komandovao 'Apollom 9'. Obično s niskim radnim obavezama, sastavljali su pravila misije, plan leta i kontrolne popise, te ih po potrebi ažurirali. U misiji 'Apollo 13' taj tim su činili astronauti Vance Brand, Jack Lousma i ili William Pogue ili Joseph Kerwin.

12 Konačni dizajn je uradio slavni multimedijalni umetnik Lumen Martin Winter, bazirajući ga na muraju koji je naslikao u njujorškom luksuznom hotelu 'St. Regis'. Mural je kupio Tom Hanks koji je glumio Lovella u poznatom filmu, a danas se nalazi u federalnom zdravstvenom centru u Ilinoisu koji nosi ime kapetana Jamesa Lovella.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

11

Replika plakete 'Apolla 13' koja je tradicionalno pričvršćena za nogar lunarnog modula. Trenutno se nalazi negde na dnu Tihog okeana.

Jim Lovell u svom skafanderu tipa A7L da crvenim trakama koje označavaju komandanta misije.

Poslednji koraci na Zemlji pred let u kosmos. Astronauti idu ka kombiju nazvanom 'Astrovan' koji će ih odvesti do rampe udaljene 12 km. U rukama nose prenosne uređaje za snabdevanje kiseonikom.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

12

'Apollo 13' je lansiran iz Kennedy Space Centra 11. aprila13 1970. u 21:13:00 po našem vremenu, odn. 14:13:00 po lokalnom vremenu. Astronauti su nosili uobičajene skafandere A7L, ali ovog puta je Lovellov skafander bio ukrašen crvenim trakama na rukavima i nogavicama kako bi ga kontrolori razlikovali od Haisea dok budu hodali po površini Meseca (vizir14 na Lovellovoj kacigi je takođe imao crvenu liniju). Kao i šest puta pre toga, 'Saturn V'15 je zaparao vedro, sunčano floridsko nebo, nudeći gledaocima veličanstven spektakl. Posada je mogla samo da sedi i prati kako se ubrzanje progresivno povećava16 sve dok indikator nije pokazao 3,83 g. Naglo odvajanje prvog stepena S-IC prošlo je uspešno, ali je drugi stepen S-II ubrzo počeo da pokazuje uzdužne oscilacije – 'pogo efekat' – koje su uticale i na prethodne misije17.

Lansiranje 'Apolla 13'.

13 12. aprila 9 godina ranije Sovjeti su lansirali Gagarina u orbitu, a 10 godina kasnije, baš na 12. april 1981, Amerikanci su lansirali prvi spejs šatl. Ja sam od one manjine koja ne veruje u slučajnosti. Što kaže Bata Stojković: 'Oće Centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta...'

14 U pomenutoj knjizi o 'Apolu 11' napisao sam: ' .... zaštitni vizir koji je bio postavljen na kacigu kako bi se sprečilo da astronauti budu zaslepljeni Sunčevom svetlošću. Ovaj vizir, nazvan LEVA (Lunar Extravehicular Visor Assembly), štitio je providnu polikarbonatnu kacigu pod pritiskom ('Bubble Helmet'), a takođe je sadržavao i prozirni pokretni vizir koji služio kao dodatna zaštita, a činio ga je pozlaćeni vizir koji je reflektovao svetlosti i bio smešten iznad prvog, kao i dva sklopiva bočna suncobrana kako bi se putnik zaštitio od bočnog blještavila.'

15 Koga baš interesuke sama raketa 'u sitna crevca', NASA ima za njega pdf u kome ima bukvalno sve šta se dešavalo sa raketom i oko nje tokom misije.

16 Tokom rada S-IC ubrzanje raste iz tri razloga. Sve veće ubrzanje povećava pritisak goriva u motore, povećavajući dotok. To je najmanje važan faktor, ali on ponekad dovodi do neželjenih i opasnih oscilacija u potisku koje se nazivaju 'pogo'. Drugo, kako se raketa penje u sve razređeniji vazduh, efikasnost pet motora F-1 značajno raste. Zajednička snaga motora na rampi je iznosila oko 33 MN, ali se na visini povećavala na skoro 40 MN. Ipak, daleko najvažniji razlog za ogromno ubrzanje je rapidni gubitak težine rakete, jer je raketa za 2 min. 41 sec. koliko je radio I stepen, spržila oko 2,1 milion kg goriva.

17 'Pogo' oscilacije su bile uočene i na raketama 'Titan' (korišćene u 'Gemini' programu), ali su kod 'Apolla 13' bile pojačane usled interakcije sa kavitacije turbopumpe. Inženjeri su pripremili rešenje za ovu misiju, ali ih je pritisak na držanje rasporeda sprečio da izvrše prepravke rakete.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

13

Pored toga što su vibracije (14-16 Hz) bile pomalo neugodne za posadu, ovog puta su uzrokovale prerano isključivanje centralnog motora J-2 u 330,6 sekundi nakon uzletanja. Ovaj motor je ionako morao da bude isključen pre ostalih četiri kako bi se ublažilo ubrzanje koje su trpeli astronauti, ali ne tako brzo18. Da bi kompenzovali, ostala četiri motora su radila dodatnih 34 sekunde vođeni računarom 'Saturna V', smeštenim u instrumentnoj jedinici III stepena19. Bez obzira na to, kvar motora je rezultirao gubitkom efikasnosti (tj. potrošeno je više pogonskog goriva za postizanje planirane orbite). Srećom, raketa SA-508 je nosila više goriva nego što je bilo potrebno20 radi testiranja lansiranja budućih misija tipa 'J', sa težim lunarnim modulima, koje bi započele sa 'Apollom 15' (iako se u to vreme očekivalo da će prva misija tipa 'J' biti 'Apollo 16'). To nije bio prvi put da se motor J-2 drugog stepena pokvario: tokom problematičnog bespilotnog lansiranja 'Apola 6', dva od pet motora S-II su se ispala iz opticaja.

9 minuta i 53 sekunde nakon lansiranja, II stepen 'Apolla 13' je odbačen a III stepen S-IVB je izvršio prvo paljenje. Prošlo je 12 minuta i 40 sekundi od poletanja kada je 'Apollo 13' konačno ušao u nisku Zemljinu orbitu.

Nasin originalni plan leta 'Apolla 13'.

18 132,4 sekunde ranije. Kasnija istraga je pokazala da je motor bio samo na korak od ekspozije, što bi značio kraj misije.

19 U e-knjizi o 'Apolu 11', od 14. strane sa posebno poglavlje posvetio računarima 'Apolla'. Tamo sam napisao i ovo: '... Računar 'Saturna V' službeno se nazivao LVDC (Launch Vehicle Digital Computer), ili FCC (Flight Control Computer), i nalazio se u tzv. Instrumentnoj jedinici (IU, Instruments Unit) trećeg stepena S-IVB rakete. Smešten u cilindričnom kontejneru, LVDC je proizveden u IBM-u koristeći potpuno drugačiju arhitekturu i softver od AGC-a. Imao je ROM od 32 kilobajta a radio je na frekvenciji od 2 MHz. U misiji 'Apolla 12', 'Saturn V' je uspeo da nastavi let i dostigne orbitu zahvaljujući LVDC-u nakon što je AGC prestao da radi nakon što je munja pogodila raketu odmah posle poletanja. Ali da se pokvario i ovaj računar, zapovednik misije je teoretski mogao da uvede raketu u orbitu (upravljati raketom od tri hiljade tona ručno: to bi bilo nešto što je vredelo videti), nešto za šta, srećom, nikada nije bilo potrebe.'

20 Raketa je bila samo 1,7% lakša ot 3 miliona kila, ali motori prvog stepena S-IC su proizvodili za 44 tone manji potisak od identične rakete misije 'Apollo 12'. Pošto je raketa nosila više goriva radi testiranja budućih težih misija, posmatrači lansiranja su mogli da primete da je rakera u prvim sekundama leta bila sporija nego u prethodnim misijama.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

14

Na parkirnoj orbiti posada je proverila da li će 'Odyssey' i sistemi trećeg stepena ispravno da izvedu manevar ulaska u translunarnu trajektoriju (TLI). Za to vreme, 'Apollo 13' je napravio jedan ipo krug oko Zemlje, i 2 sata i 25 minuta nakon lansiranja jedini motor J-2 trećeg stepena S-IVB uključen je u trajanju od 351 sekunde. Lovell, Swigert i Haise su već bili na putu prema Mesecu. Swigert je zauzeo levo sedište kako bi upravljao brodom tokom manevra transpozicije: odvojio je 'Odysseya' od trećeg stepena i spojio ga sa lunarnim modulom 'Aquarius', koji je do tada bio zaštićen 'laticama' SLA-a (Saturn Launch Adapter). Ručno spajanje je obavljeno oko 4 sata nakon poletanja. Da bi se odmakao od ansambla CSM-LM, treći stepen je izveo manevar uz pomoć svog sekundarnog pogonskog sistema – seta hipergoličkih trastera smeštenih u njegovoj bazi21.

Ali misija trećeg stepena nije bila završena. Za razliku od S-IVB u misijama 'Apollo 8, 10, 11 i 12', koji su ostali u solarnoj orbiti, treći stepen 'Apolla 13' je bio prvi kome je naređeno da 'izvrši samoubistvo'. Cilj je bio srušiti ga na površinu Meseca, kako bi seizmometri naučnog paketa ALSEP, koje su pet meseci ranije ostavili astronauti 'Apolla 12', mogli da detektuju seizmičke talase i tako kažu nešto više o unutrašnjoj strukturi Meseca. Stepen težak oko 13,5 tona pogodio je Mesec tri dana kasnije brzinom od ~2,5 km/s i ostavio ružan ožiljak.

Levo: lunarni modul 'Aquarius' u trećem stepenu S-IVB viđen iz komandnog modula 'Odyssey'. Desno: dolazak dodatnog stepena. U prvom planu se vide trasteri RCS lunarnog modula.

21 Stepen je posedovao dva mala APS (Auxiliary Propulsion System) modula sa po četiri trastera koji su bili dodati kao ullage motori za restartovanje glavnog motora J-2 i radi kontrole položaja.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

15

14. aprila 1970. dodatni stepen IVB 'Apolla 13' udario je u Mesec severno od Mare Cognitum u -2,55º širine i -27,88º istočne dužine. Udarni krater, prečnika oko 30 m, kasnije je snimila kamera LROC.

Misija je proticala savršeno i u roku od 30 sati i 40 minuta misije, glavni motor SPS

(Service Propulsion System) 'Odysseya' uključen je na kratko, na samo 3,49 sekundi. Cilj ovog manevra je bio da napusti trajektoriju slobodnog povratka koju je 'Apollo 13' sledio do tada. Ta je putanja omogućavala povratak na Zemlju praveći petlju oko Meseca gotovo bez pogona, ali je zauzvrat dozvoljavala pristup samo područjima koja se nalaze na Mesečevom ekvatoru. Počevši od 'Apolla 12', NASA je uvela 'hibridnu trajektoriju' koja je sledila slobodan povratak tokom prvog dela misije, a zatim je napustila radi ulaska u lunarnu orbitu. Lovell, Swigert i Haise nisu ni sanjali da će im ovo kratko paljenje samo dan kasnije ekstremno zakomplikovati živote.

Motor SPS 'Apollovog' komandnog i servisnog modula u akciji.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

16

Putanja slobodnog povratke (crtkasta linija) i hibridna putanja (puna linija). Prvu su koristili 'Apoli 8, 10 i 11'. Drugu su koristile ostale 'Apollo' misije. Nakon incidenta, 'Apollo 13' je morao da se vrati na trajektoriju slobodnog povratka koristeći motore DPS (Descent Propulsion System) lunarnog modula.

PRIČA O KISEONIČKOM TANKU BROJ DVA

'Apollo 13' se približavao Mesecu, a astronauti su bili koncentrisani na aktiviranje lunarnog modula 'Aquarius' i predstojeći ulazak u lunarnu orbitu. Ali tada su počeli problemi sa rezervoarom za kiseonik broj dva u komandnom modulu 'Odyssey'.

Da bi u potpunosti razumeli prirodu incidenta 'Apolla 13', prvo je potrebno objasniti kako je ovaj rezervoar funkcionisao i čemu je služio.

'Apollov' komandni i servisni modul (CSM) podeljen je na kapsulu, ili komandni modul (CM), i servisni modul (SM). Tokom leta do Meseca, servisni modul je bio zadužen za pogonske i komunikacione zadatke, kao i za proizvodnju električne energije. Radi ovog posljednjeg zadatka, SM je posedovao elektrohemijske gorivne ćelije, dok se lunarni modul oslanjao na akumulatore. Sa svoje strane, komandni modul je takođe imao i 3 akumulatora, ali su oni bili predviđeni za napajanje sisteme kapsule samo tokom povratka u atmosferu i spuštanje, nakon odvajanja od SM-a. Ovi srebro-cink-oksidni akumulatori su mogli da se dopunjavaju strujom iz gorivnih ćelija.

Elementi 'Apollovog' servisnog modula (SM). Modul je imao visinu 3,5 m; prečnim 3,9 m i težinu od 5560 kg.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

17

Sekcija broj 4 SM-a, gde su se nalazile tri gorivne ćelije (1, 2, 3), dva tanka sa tečnim kiseonikom i jedan sa tečnim vodonikom. Kiseonik i vodonik su bili reaktanti za gorivne ćelije.

Pogled na kriogene tankove CSM-a. Kiseonički tankovi su gore (prečnika 67 cm), a vodonički je dole (prečnika 80,6 cm). Kiseonički tankovi su zapremali po 148 kg tečnog kiseonika, a vodonički

13 kg tečnog vodonika.

Principijelno, alkalne gorivne ćelije su pronalazak star 150 godina. Deluju tako što kombinujući kiseonik i vodonik proizvode vodu, stvaraju u tom hemijskom procesu električnu struju. To je značilo da je potrebno poneti kiseonik i vodonik u servisnom modulu, koji su, da bi se uštedeo prostor, morali da budu u tečnom stanju na vrlo niskim temperaturama. Usput, astronauti su mogli da koriste dobijeni kiseonik za disanje

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

18

('Apolloi' su koristili atmosferu čistog kiseonika pri sniženom pritisku22), a voda koja je nastajala u redukcionom procesu koristila se za hlađenje brodskih sistema i kao izvor pitke vode za posadu (zapravo, ćelije su proizvele toliko vode da je višak bilo potrebno redovno izbacivati u kosmos).

Servisni modul je bio povelik cilindar, podeljen iznutra u šest radijalnih sekcija, sa centralnim tunelom prečnika 1,1 metar rezervisanim za SPS motor. Nisu sve sekcije zauzimale po 60º, već im je veličina varirala prema potrebama. U četiri sekcije su se nalazili SPS hipergolički rezervoari – dve sekcije po 60º, a druge dve po 70º – dok su poslednje dve bile od po 50º. Od ove dve od 50º, prva sekcija23 je bila prazna – u misijama 'Apollo 15, 16 i 17' ovde je bio smešten naučni modul – a druga, tzv. 'sekcija broj četiri', sadržavala je 3 gorivne ćelije, dva tanka s tečnim kiseonikom (LOX) i jedan tank sa tečnom vodonikom (LH2). Znajući ono što sada znamo, lako je uočiti da je 'Apollov' kriogeni sistem bio kritični sistem sa premalo redundantnosti. Ozbiljan kvar sistema bi u isto vreme čitav brod ostavio i bez struje i bez vode i bez kiseonika.

Šema rada kriogenog sistema CSM-a sa 3 gorivne ćelije. Vide se dva okrugla tanka za kiseonik (NASA).

Unutrašnji detalj tanka sa 148 kg tečnog kiseonika. S leve strane je dat detalj ožičenja.

22 To ih je koštalo smrti trojice putnika 'Apola 1' koji su munjevito izgoreli u kabini punoj čistog kiseonika. Sovjeti su u svojim brodovima koristili vazduh istog sasatva kao na Zemlji.

23 Nosila je naziv 'Sector 1' i originalno je bila prazna, pa je bila napunjena balastom da bi težište SM-a ostalo neporemećeno. U poslednje tri misije, tu je bio smeštan modul sa naučnim instrumentima (SIM) koji se sadržavao lunarne orbitne senzore i subsatelite.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

19

LOX tankove su zapravo činile dve metalne lopte promera 67 centimetara izrađene od Inkonela® – superlegure nikla i čelika – sa po 148 kg kiseonika24. Sâm gas se nalazio unutar druge metalne kugle promera 64 centimetra. Prostor između dve sfere je bio ispunjen izolacionim materijalom (aluminijskom folijom i fiberglasom). Pored toga, za poboljšanja izolacije bila je odgovorna jedna pumpa za održavanje delimičnog vakuuma između dve sfere. Nije sav kiseonik bio u tečnom stanju, već je to bila smeša gasa i tečnosti, u zavisnosti od temperature. Što je temperatura bila viša, to je bilo više gasa. Na početku misije veći deo kiseonika je bio u tečnom stanju, ali se vremenom udeo gasa povećavao. Budući da gas očito zauzima veću zapreminu od tečnosti, ako sav kiseonik odjednom pređe u gasovito stanje, unutrašnji pritisak u tanku bi bio previsok, što bi dovelo do eksplozije. Iz tog razloga, temperatura unutar tankova je morala da bude između -149ºC i 27ºC. Kao što vidimo, gornja granica je bila dovoljno visoka da se verovatnoća eksplozije smatrala izuzetno malom.

Još jedan prikaz LOX tanka.

Detalj mešača u tanku.

Havarija koju bi pretrpeo 'Apollo 13' bila je vezana s vrlo čestim problemom kod kosmičkih brodova. Kako izmeriti koliko kiseonika ima u rezervoaru? U odsustvu gravitacije, tečni kiseonik ne pada na dno rezervoara, te je korišćen senzor koji je merio gustinu sadržaja. No, kao što sam prokomentarisao, u unutrašnjosti tanka se nalazila mešavina tečnog i gasovitog kiseonika. Pri nultoj gravitaciji, kiseonik se razmešta

24 Nije sav taj kiseonik bio namenjen proizvodnji struje, već je odatle snabdevana i kabina. Kao što sam pomenuo, atmosfera u njoj je bila čisto kiseonička i održavana je pod pritiskom od 34 kPa, odn. 255 mm Hg (normalan pritisak na Zemlji je 101,325 kPa, odn. 760 mm Hg). Kabina je gubila oko 1 kg kiseonika dnevno.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

20

slojevito prema gustini, fenomen koji zbunjuje senzor i može da dâ pogrešna očitvanja dostupne količine. Zbog toga je svaki tank imao dva mala mešača namenjena mešanju kiseonika kako bi ga homogenizovali i dali adekvatno merenje prosečne gustine, što je potom prevođeno u merenje količine. Unutar tanka su se nalazila i dva greača i jedan otpornik koji je merio temperaturu. Čemu su služili grejači? U slučaju da je veći deo kiseonika u tečnom stanju, rezervoar ne bi imao dovoljno pritiska da snabdeva gasom gorivne ćelije, pa je smešu trebalo povremeno zagrevati kako bi se održala optimalna gustina.

Položaj gorivnih ćelija u SM-u.

Potpuno neinteresantan za ogromnu većinu stanovnika solarnog sistema, 'Odysseyev' rezervoar sa kiseonikom broj dva (čak sam našao i serijski broj: 10024X-TA0008) imao je skriven nedostatak koji se pokazao fatalnim. Sâm problem nije bio ozbiljan, ali se u kombinaciji sa nizom dodatnih fatalnosti pokaza doslovno eksplozivnim.

Ovaj tank je prvobitno bio napravljen za CSM modul 'Apolla 10' (SM-106), nazvan 'Charley Brown', ali kada su 21. oktobra 1968. pokušali da ga instaliraju, otkrili su da se ne uklapa dobro u raspoloživi prostor. Kako nije bilo vremena za prepravku tanka, odlučeno je da se zameni sa jednim od onih već pripremljenih za 'Odyssey' 'Apolla 13'. U procesu demontaže 'Charley Brownovog' tanka, zemaljska ekipa nije bila dovoljno pažljiva i ispustila ga je s visine od oko 5 santimetra. Udarac je bio vrlo nežan, ali se veruje da je ipak malo iskrivio cev koja se koristila za punjenje tanka na Zemlji.

Instaliranje kriogenih rezervoara na SM.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

21

Rezervoar nije stvarao probleme sve do 25. marta 1970, kada je sproveden test odbrojavanja TCDT (Terminal Countdown Test). Prilikom ovog ispitivanja, svi rezervoari broda su bili napunjeni odgovarajućim isparljivim tečnostima, uključujući kiseonik. Rezervoar broj dva je takođe uredno napunjen i test je prošao uspešno. Ali kada su tehničari želeli da ga isprazne, otkrili su da to nije moguće. Tehničari su pustili kiseonik u obliku gasa pod visokim pritiskom kroz cev za punjenje da bi istisnuli tečni kiseonik, ali je cev bila oštećena pri udaru i nije dozvoljavala pravilan ulazak gasovitog kiseonika. Jedanaest dana kasnije odlučeno je da se primeni plan B, koji bi se sastojao od zagrevanja tanka kako bi se tečni kiseonik jednostavno pretvorio u gas i izašao kroz odvodnu cev (sporiji proces koji je trajao nekoliko dana). Kako to učiniti? Lako, seti se da je tank imao dva grejna elementa. Jedino što je trebalo učiniti bilo je da se pazi da temperatura ne pređe 27ºC kako ne bi prekoračila granice pritiska u rezervoaru. Stoga su, nakon savetovanja sa nadređenima, tehničari odlučili da pristupe ovom planu.

Detalj 'Apollovog' LOX tanka.

Nesvesni navedenog ograničenja, tehničari su povezali sledeću kariku lanca koji će dovesti do nesreće 'Apolla 13'. Rezervoat sa kiseonikom je imao još jedan kvar, ovog puta u dizajnu, koji je prošao nezapaženo. Izvorno, elektronika rezervoara je trebalo da radi na maksimalnom naponu od 28 volti jednosmerne struje, koja je stizala iz gorivnih ćelija, ali je NASA kasnije odlučila da promeni ograničenje radnog napona na 65 volti. Iako su ćelije nastavile da generišu 28 volti, NASA je želela da koristi zemaljsku opremu s većim naponom, pa je to promenila u specifikacijama. Podizvođač kiseoničkih rezervoara, kanzaška kompanija 'Beech Aircraft Corp.' – glavni proizvođač CSM-a bio je 'North American Aviation' – naručila je električne sisteme od druge firme s početnim zahtevom da oni izdržavaju najviše 28 volti. Kad je NASA povećala maksimalni napon, informacije nisu stigle do 'Beechovog' dobavljača, koji je nastavio da proizvodi elektroniku za 28 volti. Niko u 'Beech Aircraftu' ili Nasi nije primetio problem.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

22

Raketa SA-508 na pokretnoj platformi ML i mobilni servisni toranj MSS. Tehničari su pristupali sistemima brodova CSM i LM preko tornja MSS (NASA). Raketa je bila teška 2.949.136 kg.

Ali kakve sve to ima veze s naponima? Pa, kad je zemaljska ekipa uključila struju na 65 volti, sigurnosni osigurači u elektronici tanka, baždareni na maksimalnih 28 volti, doslovno su pregoreli, i umesto da spreče prolazak struje, oni su dopustili da nekontrolisano uđe u otpornik grijača. Temperatura je počela da raste znatno iznad projektovanih limita tanka. Tehničari su konstantno nadzirali temperaturu, ali u tom trenutku smo došli do treće karike u lancu kvarova, a to je da termometar u tanku nije mogao da pokazuje temperaturu preko 30ºC. Ne samo da se radilo o dizajnerskoj grešci, jer se sećamo da tankovi ne bi smeli da prelaze 27ºC, već je bila reč o očekivanom kvaru. Problem je bio u tome što zemaljski tehničari nisu bili svesni postojanja ovog ograničenja. Temperatura u unutrašnjosti tanka je premašivala 500ºC duže od osam sati, oštetivši njegovu unutrašnjost i, posebno, teflonsku izolaciju unutrašnjeg ožičenja. Tank nije eksplodirao, jer tada nije bio potpuno pun i zato što je višak pritiska mogao da izlazi kroz creva. Iako se Teflon® zadržao, usled izloženosti visokoj temperaturi ispucao je i našao se u vrlo krtom stanju. Kao da to nije bilo dovoljno, tehničari su tri dana kasnije čitav protokol ponovili.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

23

Zemlja snimljena sa 'Apolla 13'.

Tehnički problem u ograničenju napona u kiseoničkim tankovima 'Apolla' bio je prisutan u svim jedinicama izgrađenim do tada, ali se nije manifestovao jer su se grejači koristili u kosmosu samo sa strujom iz gorivnih ćelija napona od 28 volti. A ako su ih zemaljske posade ikada i uključivale na 65 volti, to su činile u vrlo kratkom periodu. 'Odysseyev' tank broj dva je bio satima izložen stotinama stepeni. I sve to zbog nemogućnosti isticanja tečnog kiseonika iz njega usled oštećenja izazvanog slučajnim malim udarcem.

Lovellov plan rada tokom misije.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

24

INCIDENT: 'WE'VE HAD A PROBLEM'

Sada, nakon što smo shvatili detalje vezane za rezervoar sa kiseonikom, vratimo se 'Odysseyu'. Sled koji je doveo do eksplozije rezervoara broj dva bio je, kako to obično biva, malo složeniji i duži od onog kako ga je predstavila holivudska verzija. Uprkos pretrpljenom oštećenju, tank broj dva je bio napunjen pre lansiranja i savršeno je funkcionisao tokom prvih dana misije. Ali kada je prošlo 46 sati i 40 minuta od lansiranja (13. aprila u 15:15 po našem vremenu), posada je aktivirala mešač u tanku kako bi mogli da ispravno izmere njegov sadržaj. Astronauti i zemaljska kontrola u Hjustonu mogli su da prate kako se indikator koji obeležava količinu kiseonika diže sa 82% na više od 100%, očigledno očitavajući pogrešno merenje. Naknadna istraga je utvrdila da je verovatno došlo je do kratkog spoja u unutrašnjem ožičenju senzora gustine koji je bio žrtva incidenta na lansirnoj rampi, a kao posledica toga više nije radio ispravno. To je bio prvi pokazatelj da nešto nije u redu.

Indikatori pritiska i nivoa punjenja kriogenih tankova na kontrolnoj ploči 2F 'Apollo' modula CM. Ispod vidimo prekidače za aktiviranje grejača i mešača u tankovima (Apollo Flight Journal).

Lokacija panela 2F za kontrolu kriogenih i ekoloških sistema i njegova pozicija ispred pilota. Panel je sadržavao indikatore kriogenih tankova, prekidače za ventilatore u kabini, H2 i O2 grejače, H2 i O2 mešače,

temperate u kabini, itd. (Veća slika).

Tokom sledeća četiri sata postupak mešanja sadržaja u rezervoaru se ponovio dva puta, ali je igla i dalje pokazivala preko 100% kapaciteta. Međutim, ništa se nije događalo. U međuvremenu, u zgradi MOCR25 u Hjustonu došlo je vreme za promenu smene

25 U poslednjoj knjizi o 'Apolu 11' napisao sam ovo: '...Kontrola misije je bila smeštena u krilu MOW (Mission Operations Wing) u Zgradi 30 MSC-a. Zgrada je bila trospratni betonski blok bez prozora koji je više nalikovao bunkeru nego kosmičkom kontrolnom centru. Slavna kontrolna soba puna konzola nazvana je MOCR (Mission Operations Control Room) – izgovara se 'moker' – iako su u stvarnosti postojale dve

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

25

kontrolora. Gene Kranz se pridružio kao direktor leta obučen u beli prsluk (Kranzovi prsluci su postali poznati otkako je debitovao kao direktor leta u misijama 'Gemini'). U direktnoj komunikaciji s brodom bio je CAPCOM (Capsule Communicator) Joe Kerwin. Iako je u filmu 'Apollo 13' izgledalo kao da je Kranz bio jedini direktor leta u Hjustonu, zapravo su bile četiri smene direktora s odgovarajućim kontrolnim timovima, kao i u ostalim misijama. Za 'Apolla 13', ostala tri direktora su bili Milton Windler, Gerald Griffin i Glynn Lunney. Međutim, u ovoj misiji Kranz je bio glavni direktor leta.

Aeronautički inženjer i pilot Eugene Francis 'Gene' Kranz (1933) u kontrolnom centru MOCR 1 tokom misije. Prema istraživanjim američkog javnog mnenja 2010, Kranz se našao na drugom mestu

najpopularnijih kosmičkih heroja. Rečenicu 'Failure is not option', koju je izgovorio glumac Ed Harris koji ga je glumio u filmu 'Apollo 13', iskoristio je za naslov svoje autobiografije objevljene 2000.

Posada je imala druge obaveze o kojima je morala da razmišlja. Sada je došao red na inspekciju unutrašnjosti lunarnog modula 'Aquariusa', inspekciju koja će se, sem toga, prenositi uživo na nacionalnoj televiziji. I to u punom koloru. Emisija, treća od počrtka leta, trajala je 32 minuta, nakon čega su se astronauti vratili u 'Odyssey'. Tokom emitovanja, Lovell je ubacio simfoniju Richarda Straussa 'Also sprach Zarathustra', glavnu muzičku temu Kjubrikovog filma '2001: A Space Odyssey'. Lovell se oprostio od gledalaca rečima, 'Ovde ekipa Apola 13, želimo svima laku noć'.

13. aprila 1970, u 55. satu i 52. minutu misije, aktiviran je glavni alarm – master alarm – u komandnom modulu. To nije bio prvi put da se čuo tokom misije. Začudo, razlog nije bio tank za kiseonik broj dva, već tank za vodonik. Pritisak u njemu je toliko opao da je gasoviti vodonik prestao da teče ka tri gorivne ćelije, pa je 27 sekundi nakon što se alarm oglasio zemaljska kontrola odlučila da se posadi preporuči aktiviranje svih grejači i mešača u tri kriogena tanka. Izgledalo je kao manji rutinski problem.

gotovo identične sobe koje su pratile ovu misiju. MOCR 1, na drugom spratu, koristila se za misije 'Apollo-Saturn 201', 'Apollo 1', 'Apollo 5', 'Apollo 7', 'Skylab' i 'Apollo-Sojuz'. Kasnije će postati FCR – iliti 'fiker' – za vreme programa šatlova. Za ostatak misija 'Apollo', kontrola se nalazila u MOCR-u 2, koji se nalazio na trećem spratu Zgrade 30, a takođe je bila zadužena za misije 'Gemini' (osim 'Gemini 3'). Ova soba se kasnije transformisala u FCR 2 za špijunske misije šatlova koje je vodilo Ministarstvo odbrane. Učestvovanjem u najrelevantnijim misijama 'Apolla', MOCR 2 je postao poznat kao Kontrola 'Apollo' misija.'

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

26

Lovell u lunarnom modulu 'Aquarius'.

CAPCOM, koji je tada bio inženjer i astronaut Jack Lousma, obratio se posadi: '13, imamo za vas dodatni zadatak. Hteli bismo da promešate kriogene rezervoare. Takođe ...'. Swigert je prekinuo Lousmu odgovorivši spremno sa 'OK', pre nego što je CAPCOM završio rečenicu sa sugestijom da posada posmatra kometu Bennett. Jack Swigert na levom sedištu 'Odysseya' – zapovednikov položaj tokom lansiranja – ponovno je uključio prekidač mešača. 'Apollo 13' se nalazio na 330.000 km od Zemlje, daleko od kuće. Ovog puta se nešto dogodilo u tanku broj dva. Verovatno su ogoljene žice mešača izazvale kratak spoj, a teflonski izolacioni sloj se zapalio u kiseoniku pod visokim pritiskom. Požar je povećao pritisak u rezervoaru sve dok nije buknuo minut ipo nakon Swigertovog aktiviranja mešača (veruje se da je pritisak u tanku dosegao 41 megapaskal26), oko 55 sati, 54 minute i 53 sekunde trajanja misije. Požar i eksplozija su oštetili cevi susednog tanka sa kiseonikom, broj jedan, i prouzrokovali rasprskavanje poklopca sekcije 4 u kosmos.

Slika eksplozije kiseoničkog rezervoara 'Apolla 13'.

26 To je oko 400 atmosfera!

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

27

Šematski prikaz trajektorije 'Apolla 13', sa kilometražom i tajmingom.

Još uvek nije jasno da li je poklopac bio izbačen eksplozijom rezervoara ili zato što je izbio mali požar u kriogenom odeljku usled izlivanja kiseonika ili kombinacijom oba faktora (pitanje ostaje, jer je LOX tank posedovao ventil za popuštanje viška pritiska ali nije poznato u kojoj meri je bio efikasan). Posada je čula eksploziju. Zvuk se nije preneo kroz vakuum već kroz metal brodova. Swigert je bio na levom sedištu 'Odysseya', a Haise u tunelu, izlazeći iz Mesečevog modula nakon što je isključio sisteme 'Aquariusa', dok je Lovell bio ispred sedišta koje je nosilo kameru korišćenu u upravo završenom TV prenosu. Da nije bilo kosmičkog vakuuma, talas eksplozije je mogao ozbiljno da ošteti ispravne tankove servisnog modula – koji su, međutim, ostali netaknuti – a možda čak i komandni modul. Srećom, tunel između 'Odysseya' i 'Aquariusa' je izdržao. Da nije bilo tako, brod bi ostao bez pritiska. U filmu 'Apollo 13' brod se snažno zaresao, ali u stvarnosti trojica astronauta je osetila relativno male oscilacije i buku eksplozije (Lovell nije ni registrovao oscilacije jer je slobodno lebdeo), praćeno zvukom trastera (RCS) servisnog modula, koji su automatski pokušali da nakon eksplozije zadrže brod u zadanoj orijentaciji.

Neki ljudi iz Nase su nezavisno, na svoju ruku, pratili let misije. Ovo je slika lekara Georgea W. Hofflera koju je on napravio sa Nasine zgrade Johnsonovog centra uz pomoć Schmidtovog teleskopa od 16 inča. Tada su snimili dve tačke: svetlija je odbačeni III stepen 'Saturna V', a manje svetla je 'Apollo 13', koji je

odvojen od III stepena dva dana ranije. Uočen je čak i oblak gasa koji je bio izbačen eksplozijom

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

28

Slika eksplozije koju je naslikao astronaut Alan Bean. Njega sam dobro zapamtio jer sam se ispred Nase slikao ispod drveta koje je niklo iz semenke koju je Bean tajno doneo prilikom svog leta na Mesec.

Nažalost, umro je pre 2 godine. Od 24 čoveka koja su šetala Mesecom, danas je živo samo 4!

Tehničari zemaljske kontrole u Hjustonu su odmah shvatili da nešto nije u redu čim je telemetrija prekinuta u trajanju od 1,8 sekundi, jer je ispaljeni poklopac udario u visokousmereni antenski sklop. Eksplozija je imala ekvivalentnu snagu veću od 3 kg TNT-a. U to vreme niko nije znao što se dogodilo. Astronauti nisu mogli da vide servisni modul kroz pet prozora komandnog modula. Iz Hjustona, električne i životne sisteme 'Apolla' nadgledao je kontrolor nadležan za konzolu EECOM27 (Electrical, Environmental and Communications Systems) koja se nalazila u drugom redu upravljačkih konzola misije. Tog 13. aprila 1970. red je pao da Seymour 'Sy' Liebergot bude ispred konzole EECOM-a. Liebergot je sa čuđenjem primetio da podaci na njegovoj konzoli nemaju smisla.

Nasovac Liebergot ispred svoje konzole. 1964. je bio zamenik direktora leta u misiji 'Apolla 4', a potom EECOM kontrolor leta u misijama 'Apollo 8-15'.

27 U već pominjanoj e-knjizi o 'Apollu 11' napisao sam sledeće objašnjenje: '... Sledeća konzola u drugom redu [u kontrolnoj sobi, MOCR-u] bila je EECOM (Electrical Enviromental and Communications), zadužena za sisteme za održavanje života, električne sisteme i komunikaciju sa CSM-om. Zbog preopterećenja u radu, od 'Apolla 10' EECOM se više nije bavio komunikacijama. Tokom misije 'Apollo 13', EECOM je bio jedan od najopterećenijih kontrolora nakon što je eksplozija tanka za kiseonik gorive ćelije ostavila CSM bez struje i kiseonika. ... EECOM i GNC su se bavili isključivo CSM sistemima. Za lunarni modul su postojale dve slične konzole zvane TELMU (Telemetry, Electrical and EVA Mobility Unit) i CONTROL. Dok su EECOM i GNC radili tokom trajanja misije, TELMU i CONTROL su bili operativni samo dok je bio aktivan lunarni modul. Kao dodatni zadatak, TELMU je takođe nadzirao statuse skafandera A7L i ruksake za održavanje života (PLSS).'

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

29

Odmah nakon eksplozije, Swigert se obratio kontroli misije; 'OK, Hjuston ...', iako je Lovell upravo tada počeo da govori 'Hjuston ...'. Ali Swigert je dovršio rečenicu: '... imali smo problem' (poslušaj kako je to 'Houston, we've had a problem' zvučalo u originalu). CAPCOM Lousma je zbunjen dok sluša dvojicu astronauta, te ih moli da ponove: 'Ovde Hjuston, molim ponovite.' Lovell preuzima svoju ulogu zapovednika, i kaže: 'Hjustone, imamo problem. Došlo je do pada napona glavne magistrale B' (tri gorivne ćelije su napajale dva redundantna kola zvana 'Bus A' i 'Bus B' koja su davala struju za čitav brod). Zapravo, Swigert i Lovell nisu rekli: 'Houston, we have a problem', kako se pogrešno citira, već 'Houston, we've had a problem' (ko zna engleski vidi razliku, a ko ne zna i nije mu interesantno). U međuvremenu, eksplozija i kiseonik koji je i dalje curio iz tanka broj jedan pomerali su brod, izazivajući automatsko aktiviranje RCS motora28. Takođe, restartovan je računar AGC (Apollo Guidance Computer) bez prethodne najave.

Gene Kranz nije shvatio šta se dogodilo.

Ni posada ni Hjuston nisu shvatali pravu prirodu situacije, samo su znali da je došlo do eksplozije i da je napon struje drastično opao, no činilo se da se polako oporavlja. U stvarnosti, eksplozija rezervoara kiseonika broj dva ugasila je dve gorivne ćelije – brojeve 1 i 3 – uzrokujući pad napona, ali preživela jedinica je održavala napon broda pomoću kiseonika u rezervoaru broj jedan. Posada je sa olakšanjem posmatrala kako se napon oporavlja. Činilo se da je Hjuston uveren da se radi o relativno minornom problemu, možda povezanim sa senzorima. Astronauti su se do tada već gotovo privikli na signal za uzbunu pa nemaju dojam da se radi o prevelikom problemu, mada su za svaki slučaj hermetički zatvorili tunel između komandnog i lunarnog modula.

28 Komandni modul se sastojao od 12 motora od 410 N koji se pale u parovima

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

30

Unutrašnjost 'Apollo' komandnog modula.

Nažalost, eksplozija je takođe oštetila cevi kiseoničkog tanka broj jedan, a dragoceni gas je polako ali neumoljivo oticao u kosmički vakuum. Za tri sata će biti prazan. Pet minuta nakon eksplozije, jedina gorivna ćelija koja je i dalje radila, broj tri, počinjala je da 'trokira' zbog nedostatka snabdevanja iz tanka s kiseonikom. Napon drugog 'Odysseyevog' glavnog kola, 'Busa A', takođe je počeo da pada. Situacija je prelazila iz ozbiljne u očajnu. Bez električne energije, ništa nije moglo da se radi unutar broda, ali moramo da se setimo da su gorivne ćelije služile i za dobijanje kiseonika i vode. Malo po malo, različiti kontrolori i njihovi timovi u Hjustonu sastavljaju komadiće telemetrijske slagalice ponovo u celinu, a veličina problema počinje da biva evidentna.

'Apollove' gorivne ćelije.

Otprilike četvrt sata nakon eksplozije, zapovednik Lovell je uhvatio nešto krajičkom oka kroz središnji prozor komandnog modula. Lovell prilazi i, iako ne vidi stražnji deo broda, može da vidi kako nešto ističe iz servisnog modula. 'Mi smo ... nešto izbacujemo u kosmos', javlja Hjustonu. Čuvši to, krv Gene Kranza se zaledila i on viče internim kanalom kontrole misije: 'Posada misli da im nešto curi!' A Kranz nije bio tip koji bez razloga povišava ton više nego što je potrebno. 'To je neka vrsta gasa', ispravlja se

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

31

Lovell. Izjava zapovednika je srušila mogućnost da je sve uzrokovano nekim propustom instrumenata. Problem je stvaran a gas može jedino da bude sadržaj nekog od kriogenih rezervoara. Gorivne ćelije jedan i tri definitivno prestaju da rade, ali obe još pomalo tinjaju, iako ne zadugo.

Sledeći naredbe iz Hjustona, posada počinje da isključuje sve nebitne 'Odysseyeve' sisteme kako bi što duže održavali električnu energiju. Ali telemetrija je bila neumoljiva. Uprkos svim naporima, tank se praznio. Gas koji je Lovell uočio kroz prozor mogao je jedino da bude kiseonik.

Nekoliko astronauta je došlo u kontrolni centar kako bi saznali sveže vesti (Al Shepard, Ed Mitchell, Ron Evans, Gene Cernan, Joe Engle i Tony England; iza se vide Tom Stafford, Vance Brand i Deke Slayton).

NEUSPEH NIJE OPCIJA

Šta učiniti?

Svi su već shvatili da od sletanja na Mesec neće biti ništa, iako su i Hjuston i posada prolazili kroz početnu fazu negiranja (pravila misije su zahtevala da sve tri gorivne ćelije moraju da funkcionišu savršeno pre nego što brod uđe u orbitu oko Meseca). Sada je prioritet bačen na održavanju posade što je moguće duže u životu i vratiti ih kući. Glavnu brigu je predstavljao kiseonik. Komandni modul je čuvao vlastite rezerve kiseonika u četiri mala rezervoara, ali on je uglavnom korišćen tokom ulaska u atmosferu. Ako počnu sada da ga koriste, astronauti će beznadežno umreti za vreme sletanja na Zemlju. Srećom, lunarni modul 'Aquarius' je imao ogromne rezerve kiseonika. Iako je bio konstruisan za podršku dvojice putnika tokom približno dva dana, imao je rezerve kako bi se omogućila re-presurizacija kabine nekoliko puta nakon lunarnih šetnji. Uzimajući u obzir tankove lunarnog modula i ruksake za šetnju po Mesečevoj površini, Hjuston je izračunao da imaju dovoljno kiseonika da tri čoveka ostanu živa osam do deset dana.

Što se tiče povratka kući, NASA je metodički sastavila spisak svih mogućih hitnih slučajeva koji mogu da se dogode tokom Mesečeve misije. Ova nesreća se savršeno uklapala u zahteve za direktnim povratkom, koji je uključivao paljenje snažnog 'Odysseyevog' SPS motora i povratak na Zemlju. Ali postojala je prepreka. Uprkos velikoj snazi, SPS nije imao dovoljno delta-V da pošalje kompoziciju 'Odyssey'-'Aquarius' natrag. Sasvim je moguće da će motor eksplodirati nakon paljenja, scenario koji je užasavao Hjuston.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

32

Direktni povratak na Zemlju upotrebom SPS motora.

Vreme povratka na Zemlju (debele linije) nakon uključivanja SPS-a u funkciji vremena misije (X osa) i delta-V glavnog motora.

Manje od sat vremena nakon eksplozije i nakon nekoliko žestokih sastanaka u kontroli misije, odlučeno je da je najsigurnija opcija izvođenje manevra slobodnog povratka sa obletanjem oko Meseca. Nažalost, 'Apollo 13' je napustio tu trajektoriju samo dan ranije. Trebalo je vratiti se na nju, a istovremeno je odlučeno da će za teret izvođenja pogonskih manevara pasti na DPS (Descent Propulsion System) motor29 sletnog stepena 'Aquariusa'. Lunarni modul će igrati ulogu 'spasilačkog čamca' tokom ostatka misije, scenario koji je ranije predlagan samo kao teorijska vežba, ali ga je sada trebalo sprovesti u realnost. Astronauti su prvo morali da aktiviraju 'Aquarius', budući da je na putu do Meseca lunarni modul bio svojevrsna 'spavaonica', dok je CSM brinuo o svemu. Gotovo dva sata nakon eksplozije – mission time 58 sati i 40 minuta – posada je već aktivirala 'Aquarius' i pogasila sve 'Odysseyeve' sisteme, uključujući i glavni računar AGC.

29 Motor DPS – čita se 'dips' – je bio hipergolički raketni potor koji je konstruisao Gerard W. Elverum a proizvela kosmička tehnološka laboratorija 'TRW. Inc.'. Sagorevao je Aerozin 50 kao gorivo i diazotni tetraoksid (N2O4) kao oksidator, a njegov dizajn je iskorišćen kasnije za motore (77 kom.) II stepena 'Delta-P', a kasnije i motore 'Merlin' kompanije 'SpaceX'. Motor je imao 179 kg, visinu 230 sm i prečnik 150 cm. Pravio je potisak u rasponu od 4,7 kN i 45,04 kN (oko polovine snage jednog motora 'Boeinga 747'.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

33

'Aquarius' je posedovao sličan računar, LGC (Lunar Guidance Computer), ali s potpuno različitim softverom30. U svakom slučaju, bilo je potrebno prebaciti podatke za navigaciju i navođenje sa AGC-a u LGC pre isključivanja prvog, ali je postojao problem jer dva računara nisu bila fizički povezana, pa su podatke morali da prenose ručno. Ipak, Haise i Lovell su vrlo dobro znali šta im valja činiti. Naravno, za svaki slučaj, Haise je zahtevao od Hjustona da potvrđuje njegove proračune. Čim su 'Odysseyevi' sistemi isključeni, njegova unutrašnjost je počela da se hladi. Jedino svetlo je ulazilo u brod kroz prozore kapsule.

Unutrašnjost 'Odysseya' sa isključenim sistemima.

Zatim su se sva trojica posvetila razvrstavanju sve hrane koju su imali. Kao što smo već videli, kiseonik nije predstavljao problem ali voda jesta. U principu, 'Vodolija' je imala dovoljne rezerve pitke vode – oko 180 litara – ali deo te vode je korišćen za hlađenje brodskih sistema. Nadalje, 'Aquarius' nije crpeo električnu energiju iz gorivnih ćelija, već iz akumulatora. Proračuni su pokazivali da imaju dovoljno energije za povratak kući, ali samo ako većina sistema lunarnog modula ostane isključena, tako da potrošnja iznosi svega 300 W (ključni sistemi koji su esencijalno održavani podrazumevali su radio-vezu i, naravno, sistem za održavanje života). Tako je ušteđena voda kao rashladno sredstvo, ali ju je uprkos svemu trebalo racionalizovati. Ako je većina sistema isključena, niska temperatura može da predstavlja problem astronautima, ali je u kosmičkom brodu teško osloboditi se generisane toplote – vakuum je najbolji izolator – a ne obrnuto. Stoga je astronautima bilo hladno ali nisu mogli da se smrznu do smrti, pod uslovom da ne ostanu u 'Odysseyu'. Unutar broda nije bilo tople odeće i posada je morala da trpi u svojim lakim letačkim kombinezonima. Što se tiče hrane, na oba broda su imali puno hrane, iako je velika količina bila u dehidriranom obliku, pa je nisu mogli da jedu direktno ako su želeli da uštede vodu.

30 U pominjanoj knjizi o 'Apollu 11' sam napisao: ' ... Iako su AGC računari na CSM-u i LM-u bili fizički slični, njihovi su softveri očito bio vrlo različiti. Operativni sistem, odn. softver koji je korišćen u računarima CGC (u komandno-servisnom modulu) nazvan je u misijama sa ljudskom posadom 'Sundisk', 'Sunspot' i 'Colossus', a softver u računarima LGC (u lunarnom modulu) dobio je naziv 'Sunburst', 'Sundance' i' Luminary'. Izrađeno je nekoliko verzija svakog – gotovo svaka misija je imala svoju verziju. U 'Apolu 11' korišćen je 'Colossus 2A' – takođe poznat kao 'Comanche 055' – korišten je u komandnom modulu, a 'Luminary 1A' (revizija 99) u Mesečevom modulu.'

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

34

Kontrolni sistem lunarnog modula 'Aquarius' sa većinom isključenih sistema.

U međuvremenu, u Hjustonu, Genea Kranza je zamenio Nasin inženjer Glynn Lunney, naredni flight kontrolor. Sada je prioritet bačen na pokretanje DPS motora kako bi se vratili na slobodnu trajektoriju povratka. Ako ne uđu u tu putanju pre nego što stignu u blizinu Meseca, sve ostalo neće više biti važno. Ali nije bilo dovoljno samo pokrenuti motor. 'Aquarius' nije bio dizajniran da radi zakačen za komandni modul a Lovell nije treniran za manevrisanje kompozicijom iz lunarnog modula sa tako različitim centrom mase. Srećom, posada 'Apolla 9' je početkom 1969. uvežbavala kako manevrisati prilikom spajanja dva broda pomoću Mesečevog modula. Zahvaljujući ovom iskustvu, Hjuston je mogao da savetuje posadu u vezi starta motora. Lovell i Haise su podigli pritisak u pogonskom sistemu puštanjem helijuma, nakon čega DPS motor oživljava 61 sat i 30 minuta od lansiranja. Paljenje je trajalo 34 sekunde, prvo sa 10% snage i, deset sekundi kasnije, sa 40% (standardna DPS procedura). 'Apollo 13' se vratio na trajektoriju slobodnog povratka. Lovell, Swigert i Haise su dobili šansu da se vrate kući. Sada je trebalo videti da li to mogu da urade i ostanu živi.

Suprotno uvreženom mišljenju, ovo nije bio prvi put da je uključen DPS motor Mesečevog modula priključen na komandni i servisni modul, jer je to već bilo učinjeno za vreme 'Apolla 9'.

Paljenje motora 'Aquariusa' tokom misije. Isprekidana crta označava put koji bi sledio 'Apollo 13' da nije bilo prvog uključivanja (MCC – Midcourse Correction).

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

35

Propulzivni sistem lunarnog modula. Od glavnog motora je zavisila sudbina trojice astronauta misije 'Apolla 13'.

DPS motor lunarnog modula je bio krucijalan za opstanak putnika i misije.

Što bi se dogodilo da paljenje nije uspelo? Većina izvora navodi da bi 'Apollo 13' obišao Mesec, a zatim prošao pored Zemlju na udaljenosti od oko 7000 kilometara pre nego što bu ušao u solarnu orbitu. Tela Lovella, Swigerta i Haisea bi ostala u kosmosu 'do kraja večnosti'. Tako su tada mislili u Hjustonu. No nedavne simulacije su pokazale da bi letilica prošla pored Zemlje na manjoj udaljenosti, ostavljajući je u vrlo ekscentričnoj orbiti oko Zemlje. U ovoj orbiti 'Apollo 13' bi prošao pored Meseca na velikoj udaljenosti, ali dovoljno da promeni trajektoriju i pošalje brod na put sudara sa Zemljom, tako da bi brod s telima trojice astronauta ušao u Zemljinu atmosferu 20. maja 1970. iznad Atlanskog okeana, samo pet nedelja posle eksplozije.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

36

Sletni stepen 'Vodolije'. Praktično sve spoljnje površine, sem gornja paluba, merdevine i mlaznica motora bili su pokriveni tamno crvenom, crnom, srebrnom i žutom 'Kaptoskom' folijom radi termoizolacije.

Prateći novu trajektoriju, 'Apollo 13' bi sleteo u Indijski okean, područje planeta sa malo američkih brodova. Uz to, to bi se dogodilo čitav dan nakon što bi zalihe vode bile potrošene. Previše nategnuto za ukus kontrole misije. Stoga je odlučeno da se izvrši još jedno paljenje DPS-a kako bi se ubrzalo povratno putovanje. Paljenje je nazvano PC+2, to jest pericynthion plus 2 hours, jer bi se obavilo dva sata nakon prolaska kroz pericintion, tačku orbite koja je najbliža Mesecu31.

Tri glavna motora broda 'Apollo': SPS motor CSM-a, DPS motor sletnog stepena LM-a i APS motor uzletnog stepema LM-a.

No, pre uključivenja motora PC+2, Hjuston je shvatio da postoje još dva problema. Prvi je način kako ponovno aktivirati 'Oddyseja' nakon što je bio zamrznut. Niko nikada nije u potpunosti isključio komandni modul u kosmosu i ništa slično nije bilo planirano. Trebalo je osmisliti novu ček-listu specifičnu za novu misiju, uzimajući u obzir ograničeni kapacitet akumulatora kapsule. Za njihovo punjenje je trebalo iskoristiti električnu energiju lunarnog modula.

31 Godinama pišem o kosmosu ali za ovu reč prvi put čujem. Našao sam da je to najbliža tačka na orbiti oko Meseca, mnogima poznatija kao periapsis, periluna ili periselena, a svi ti nazivi treba nekom da asociraju na imena ili epitete Mesečevih boginja.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

37

Sledeću pretnju je činio ugljenikov dioksid. Na 'Apollu' su se, poput većine kosmičkih brodova, koristili filteri sa kristalima litijum-hidroksida (LiOH) koji su uklanjali ugljen-dioksid iz kabine. 'Aquarius' je imao samo dva filtera, dovoljna za dve osobe za dva dana, ali ne i za tri osobe za četiri dana. Na 'Odysseyu' je bilo puno filtera, ali nisu bili kompatibilni: oni na 'Odysseyu' su bili četvrtastog obliks, dok su na 'Aquariusu' bili cilindrični. Ovo je bila neugodnost od koje je zavisio život putnika. Proračuni su pokazivali da će nakupljanje ugljen-dioksida dostići kritičan nivo toksičnosti pre ponovnog ulaska u Zemljinu atmosferu. Postojala je doduše mogućnost korištenja LiOH filtera na oba ruksaka za održavanje života PLSS (Personal Life Support System), ali Hjuston nije želeo da reskira. Za svaki slučaj, stvorena je grupa za hitne slučajeve koja je dobila nemoguć zadatak da korišćenjem 'McGyverove tehnike32' iskoristi 'Odysseyeve' filtere koji bi funkcionisali u sistemu 'Aquariusa' koristeći ograničena sredstva dostupna na 'Apollu 13'. Ovog puta Hjuston je morao da improvizuje. Kao organizacija, NASA se reklamirala kako je kod njih sve isplanirano, no ovog puta je morala da prizna da ih je situacija iznenadila.

Litijum-dioksidni filteri za uklanjanje izdahnutog ugljenikovog dioksida iz 'Apolla'. Levo je jedan od filtera na lunarnom modulu a desno sa komandnog modula.

Ruksaci PLSS 'Apolla 13'.

32 Ovde se misli na istoimenog lika iz američke TV serije iz 80-ih godina. Karakterisala ga je visoka inteligencija, izuzetna inženjerijske sposobnosti, veliko poznavanje primenjene fizike, poznavanje više jezika itd. Rešavao je (bez)brojne probleme bez korišćenja sile ili oružja, a nosio je samo švajcarski vojni nožić. Njegove tehnika ovde je podrazumevala pronalaženje genijalnog rešenja pomoću štapa i kanapa... i to brzo. U svakoj epizodi je imao rečenicu: 'Veruj mi, znam šta radim!'

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

38

Bez paljenja motora PC+2, 'Apollo 13' bi sleteo u Indijski okean, nakon 152 sata provedena u kosmosu. Previše dugo uzimajući u obzir loše vesti o nakupljanju ugljenikovog dioksida. Minimalno vreme misije koje je moglo da se postigne uz pomoć paljenja PC+2 iznosilo je 133 sata, što je gotovo jedan dan manje. Ali bi mesto spuštanja bio Atlantski okean. U Hjustonu su smatrali da čak i ako 'McGyverov plan' ne uspe, mogu da koriste filtere u svojim ruksacima PLSS, omogućujući pacifičko sletanje nakon 142 sata misije. Stoga je planirano paljenje PC+2 kako bi se zagarantovala snaga za dosezanje južnog Tihog okeana, što je bila sigurnija opcija kada su mornarički spasilački brodovi u pitanju.

Levo: Lovell i Swigert jedu u modulu 'Aquarius'. Hrana je bila zaleđena i dehidrirana i zahtevala je mešanje s toplom vodom. Pošto je bila restrikcija, imali su samo skoro zaleđenu vodu. Swigert izgleda kao da se pomirio sa sudbinom, dok je Haise pojeo samo nekoliko kikirikija, mini-kolačića i kockica hleba. Lovell je prilikom povratka jeo vrlo malo; zaleđene viršle mu se nisu dopadale. Tokom putovanja je smršao 7 kg.

Količina energije kojom je raspolagao 'Apollo 13' tokom misije.

U međuvremenu, Lovell, Swigert i Haise još uvek nisu bili zabrinuti zbog ugljen-dioksida. Leteli su prema skrivenoj strani našeg satelita. Nakon 77 sati i 8 minuta trajanja misije, 'Apollo 13' je kliznuo iza dalje strane Meseca i komunikacija sa Zemljom je prekinuta. Astronauti nisu mogli da vide Mesečevu površinu jer su prišli sa noćne strane, ali su ubrzo ugledali horizont dok su se približavali osvetljenom delu. 'Apollo 13' prolazi svoju najbližu točku u odnosu na Meseca, pericintion, 15. aprila 1970. u 22:21 po našem vremenu. Minimalna udaljenost do Mesečeve površine je iznosila 209 km, što je bilo gotovo dvostruko dalje no što se očekivalo u normalnoj misiji. Budući da se misija 'Apollo 13' odvijala s Mesecom gotovo u apogeju njegove orbite oko Zemlje, posada 'Apollo 13' nastavlja da i danas drži rekord u udaljenosti ljudi od naše planete – 400.171 kilometar.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

39

Geometrija približavanja 'Apolla 13' Mesecu, koji je bio u fazi srpa gledano sa Zemlje (NASA).

Krater Ciolkovski prečnika 180 km viđen iz 'Aquariusa'. Snimljen je objektivom od 250 mm.

Mesečeva osvetljena hemisfera počinje polako da se prostire pod astronautima. Haise i Swigert koriste priliku da fotografišu i podsećaju na turiste, dok Lovell, koji je već bio u orbiti oko našeg satelita u 'Apollo 8', ne pokazuje veliko oduševljenje. Nakon 35 minuta, Zemlja se pojavljuje iza Mesečevog diska i posada može ponovno da razgovara sa Hjustonom. Odsad će Mesec biti sve manji u prozorima 'Aquariusa'. Lovell, Swigert i Haise su postali prvi ljudi koji su izveli slobodan manevar povratka oko Meseca (to jest bez prolaska kroz lunarnu orbitu).

Ali paljenje motora PC+2 je u toku. DPS je re-presurizovan33 i u 79 sati i 27 minuta od početka misije Lovell i Haise ponovo preuzimaju komande 'Aquariusa'. Ne radi sletanja na Mesec kao što su trenirali, već radi bržeg povratka na Zemlju. Pre pokretanja

33 Helijum predviđen za to je povećao pritisak u sistemu tako da su komponente goriva, uprkos nedostatku goriva, mogle da poteku i stignu do pumpi i komore za sagorevanje.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

40

motora astronauti su morali da izračunaju orijentaciju broda pomoću sistema za navigaciju merenjem položaja zvezda, ali ogromna količina čestica koje potiču iz servisnog modula – koji je i dalje izbacivao krhotine u kosmos – otežavala je vizualizacija kroz optiku lunarnog modula. Na Hjustonov nagovor, Lovell i Haise su počeli da koriste Sunce kao referencu. Rad motora je trajao mnogo duže od prethodnog: 264 sekunde. Nakon što je završio, Hjuston potvrđuje da je 'Apollo 13' povećao brzinu za 262,4 m/s, postigavši vrednost potrebnu za sletanje u Tihi okean.

Računarski programerka iz MIT-a i direktorka razvoja računarskog softvera za navođenje 'Apolla' Margaret Hamilton pozira pored odštampanih kôdova programa za navođenje.

Crtež momenta uključivanja raketnog motora DPS stepena.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

41

Još jedan pogled na Mesec iz lunarnog modula.

POVRATAK KUĆI

Astronauti su sada morali da prežive kako god znaju još dva ipo dana. Isključili su sve nebitne 'Aquariusove' sisteme radi uštede vode i električne energije. Potrošnja vode je racionalizovana prema instrukcijama Hjustona – 2 deci po osobi dnevno. Temperatura je ponovno pala na 6ºC. Lovell, Swigert i Haise su tražili bilo šta da obuku, uključujući 'kamašne'34 lunarnih čizama. Swigert, koji je pokvasio stopala pokušavajući da spasi što je moguće više 'Odysseyeve' pitke vode, nije imao ovaj dodatak35 (na 'Aquariusu' je bilo samo dva para čizama). Odustali su od oblačenja skafandera A7L jer bi se, budići da su deaktivirani, iznutra jako zagrejali i doveli do znojenja, pogoršavajući dehidraciju.

Suživot trojice muškaraca u malom prostoru lunarnog modula36 nije bio jednostavan, pa su se s vremena na vreme povlačili u zaleđeni 'Odyssey' kako bi dobili malo privatnosti. Nijedan od njih nije dobro spavao. U 'Odysseyu' je bilo previše hladno – trojica putnika su ga zvali 'frižiderom' – a u 'Aquariusu' je bilo malo prostora. Haise počinje da muči temperatura zbog urinarne infekcije. Ovu infekciju je bila prouzrokovana stalnom upotrebom kese za urin nakon instrukcije Hjustona da ne izbacuju mokraću iz komandnog modula. To bi ometalo brodsku telemetriju, ali je Hjuston mislio da se strpe samo nekoliko sati, a ne zauvek. U svakom slučaju, njegova infekcija je bila pogoršavana dehidracijom koju je trpio, iako njegovo stanje nikad nije bilo zabrinjavajuće.

34 Bile su dizajnirane da se obuku preko čizama da bi ih štitili od abrazije i termičkih razlika tokom šetnji po Mesečevoj površini. Bile su napravljene od 'Beta' materijala sa više slojeva 'Mylara®' i 'Kaptona®' radi zaštite od mikrometeoroida i termo-razlika.

35 Podsećam da je prema originalnom planu Swigert trebalo da ostane u orbiti oko Meseca pa za njega nisu ni napravljene lunarne čizme.

36 Deo za boravak putnika u LEM-u (tako smo mi tada skraćeno nazivali lunarni modul) imao zapreminu 4,5 m3.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

42

Mesec snimljen kroz prozor 'Aquariusa', sa modulom 'Odyssey' u kadru.

Za razliku od onoga što smo gledali u filmu 'Apollo 13', ne postoji podatak da su članovi posade bilo kada vikali jedan na drugog ili se svađali. Nesumnjivo je da su imali napete trenutke, ali su bili profesionalci i vojna lica navikli na ekstremne situacije, koji su znali da gubitak smirenosti može značiti sigurnu smrt. U jednom trenutku misije, Lovell pita CAPCOM-a Vancea Branda, 'Da li je procvetalo cveće u Hjustonu?' Šifrovano pitanje kako bi saznao da li je Mattingly pokazao simptome rubeole. Brand je odgovorio: 'Ne, još nije. Mora da je još uvek hladno'. 'Sumnja je potvrđena', rekao je Lovell. 'Da, i čak sumnjam da će procvetati do subote kad se vratite', dodao je Brand. Mattingly doista nikad nije dobio simptome bilo koje bolesti.

Lovell u 'Aquariusu'. Na ovom sajtu možeš da pratiš čitavu misiju iz sata u sat, pa da nađeš i ovu sliku.

Nakon što je prošlo 87 sati misije, tim inženjera zadužen za 'McGyverov plan' za prilagođavanje 'Odysseyevih' litijum-hidroksidnih filtera obavestio je kontrolu misije da je sve spremno. 'Odysseyevi' filteri su mogli da se koriste u 'Aquariusu' koristeći zapanjujuću kombinaciju priključaka za ronjenje i plastičnih kesa. Ideja je bila nekako naterati prolazak vazduha iz kabine kroz četvrtaste filtere 'Odysseya' uz pomoć sistema za održavanje života 'Aquariusa'. Samo tri sata kasnije NASA je odobrila plan, a Hjuston

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

43

je počeo da šalje uputstva posadi. Astronauti su proveli sat vremena(!) ručno beležeći korake za montiranje filtarskih adaptera, a zatim su se bacili na posao. 'Aquariusov' sistem za održavanje života je bio preopterećen, a kabina ispunjena vlagom. Astronauti su već mogli da uoče velike kapi vode zalepljene za cevi i druge delove brodske opreme.

Scena iz filma: 'Treba da napravimo ovo tako da uđe u ovo koristeći jedino ovo što imamo.'

Slayton objašnjava direktorima Nase kako adaptirati 'Odysseyeve' filtete za korišćenje u 'Aquariusu'.

Pregled plana korištenja filtera 'Odysseya' za eliminaciju CO2 (NASA).

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

44

Hjustonov plan se odvijao prema dogovoru i posada je nekako uspela da prilagodi filtere iz 'Odysseye' za 'Aquarius'. Nivo ugljen-dioksida je počeo da opada, iako je to još uvek bilo daleko od dozvoljene koncentracije. U svakom slučaju, nestala je potreba mogućeg pribegavanja filterima iz PLSS ruksaka. Posada je ponovo mogla da diše, činilo im se nikad bolje. Šanse da će astronauti stići do Zemlje živi porasle su. Jedino pitanje je bilo kako 'oživiti' komandni modul 'Odyssey'. U borbi sa satom, zemaljske posade i inženjeri 'North American Rockwella'37 sarađuju kako bi osmislili pravilne sekvence aktiviranja. U Hjustonu su na spisku radila tri nezavisna tima: jedan ga je napravio, drugi ga je preneo u 'astronautski žargon' i treći koji je proveravao da nijedan korak ne premaši ograničenja akumulatora. Kad su ga pripremili, testirali su ga na simulatoru sa rezervnom posadom 'Apollo 13', Johnom Youngom, Kenom Mattinglyjem i Charliejem Dukeom. Ostali astronauti su takođe sudelovali u brojnim simulacijama.

Adaptirani filter 'Odysseya' priključen na sistem za održavanje života 'Aquariusa'. Vide se trake od selotejpa. Kružni poklopci dole desno prikazuju LiOH filteri lunarnog modula (NASA).

Lovell (levo) i Swigert sa improvizovanim adapterom (NASA).

37 Ogromna kompanija nastala 1967. spajanjem velikih kompanija 'North American Aviationa' sa 'Rockwellom'. Napravili su puno svima poznatih letilica: lovce P-51 'Mustang', bombardere B-25 'Mitchell', komandne i servisne 'Apollo' module, orbitere spejs šatla, većinu GPS satelita itd. Kompanija ' Rocketdyne, koju je 1955. pokrenuo 'North American' i koja je deo 'Rockwella', danas proizvodi većinu raketnih motora SAD.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

45

Još jedan filter u prelaznom tunelu između LM-a i CSM-a (NASA).

Dan nakon kritičnog paljenja motora PC+2, Hjuston je obavestio posadu da nagomilavanje sitne greške prilikom paljenja skreće brod s idealne trajektorije ulaska. Da bi to ispravili, bilo je potrebno izvršiti još jedan start DPS motora od samo 14 sekundi u 105. satu i 18. minutu trajanja misije. Delta-V ovog paljenja je iznosio samo 2,4 m/s. Ovog puta Lovell je kao referencu koristio Zemlju. Sedam sati kasnije počeli su da pune akumulatore komandnog modula koristeći struju iz Mesečevog modula. 125 sati i 34 minuta od početka misije, Hjuston je počeo da diktira ček-listu za aktiviranje komandnog modula, iako astronauti neće da rade na stvarnom procesu do jedanaest sati kasnije. To je moralo biti odloženo što je duže moguće zbog ograničenja akumulatora u modulu. Lovell i Swigert, uz pomoć Haisea, delimično aktiviraju 'Odyssey' 136 sati i 25 minuta od početka misie. Uprkos kondenzaciji na panelima i temperaturama ispod nule u nekim delovima broda – rezervoar sa vodom u komandnom modulu se zamrznuo i ostaće takav do sletanja – 'Odyssey' se ispravno 'probudio'. Najkritičniji deo, uključivanje AGC računara, protekao je uspešno. Astronauti počinju da prosleđuju podatke o usmeravanju i navigaciji sa 'Aquariusovog' LGC računara na 'Odysseyev' AGC, neophodne za ponovni ulazak u Zemljinu atmosferu.

Prozor lunarnog modula koji je petog dana poslužio Lovellu za korigovanje trajektorije (MSS-5).

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

46

Sled događaja koji su predstojali povratku na Zemlju.

Fred Haise spava na mestu zapovednika u 'Aquariusu'. Bio je planiran za bekap zapovednika misije 'Apollo 16', a onda za zapovednika u 'Apollo 19'.

PONOVNI ULAZAK

Re-entri procedura je bila, kao i ostatak misije, vrlo netipična. Normalna stvar bi bila prvo odbaciti 'Aquarius' a zatim servisni modul, ali setimo se da su zbog defekta servisnog modula, sistemi lunarnog modula bili presudni za održavanje astronauta u životu. Trasteri komandnog modula su raspolagali rezervama goriva za ponovni ulazak, ali nisu mogli da izvode translacione manevre već samo rotacije oko tri ose. Uz to, 'Aquarius' je i dalje predstavljao glavni izvor kiseonika. U Hjustonu je odlučeno da će prvo biti odbačen servisni modul, ostavljajući komandnu kapsulu priključenu za 'Aquarius' do poslednjeg trenutka. Taj potez je bio već predlagan nakon što je servisni modul posle eksplozije postao 'mrtav teret'. Ustvari, da je servisni modul prvi bio odbačen, masa kompozicije bi bila manja pa, prema tome, moglo bi da se uštedi gorivo iz Mesečevog modula. No Hjuston je odlučio da ga zadrži prikačenog jer nisu želeli da izlažu osetljivi toplotni štit komandnog modula kosmosu nekoliko dana. Pored toga, 'Aquarius' je nosio gorivo za planirani manevar (a u hitnim slučajevima bi mogao da se koristi i APS motor gornjeg stepena).

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

47

Konfiguracija 'Apolla 13' nakon odvajanja sevisnog modula. Proračuni su pokazivali da je u tom trenutku 'Apollo 13' bio udaljen od Zemlje oko 125.000 km i da je leteo brzinom od skoro 8250 km/h. Do ulaska u

Zemljinu atmosferu čekao ih je let od još 11 sati.

Prekidači na kontrolnom panelu CM-a radi pirotehničkog odvajanja SM i LM (gore desno) (Apollo Flight Journal).

Stoga je plan bio da se najpre odbaci servisni modul, a da komandni ostane spojen sa 'Aquariusom', u konfiguraciji koja se više nikada neće videti u kosmosu. Ranije, tokom 137. sata i 39. minuta trajanja misije (to je bio već šesti dan!), posada je još jednom iskoristila lunarni modul da popravi svoju trajektoriju. Kada se bude odbojio, 'Aquarius' je više neće moći da menja. Ovoga puta je potrebna promena delta-V bila toliko mala, samo 1 m/s, da nije korišćen DPS motor, već 'Aquariusovi' RCS trasteri za kontrolu položaja (iako je zbog umora Lovell zamalo uključio DPS motor; srećom u Hjustonu su na vreme uočili grešku). Paljenje je trajalo 21,5 sekundi i bilo je posljednje za lunarni modul u ovoj misiji. Ukupno, 'Aquarius' je obavio četiri korektivna manevra – povratak na slobodnu povratnu trajektoriju, jedno paljenje radi ubrzanja povratka (PC+2) i dve korekcije trajektorije – od kojih su tri bile izvedene DPS motorom sletnog stepena.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

48

Sekvence razdvajanja SM i LM u misiji 'Apolla 13'.

21 minut nakon poslednjeg manevara korekcije, Swigert je pritisnuo prekidač koji je aktivirao eksplozivne vijke za odvajanje servisnog modula (da ne bi slučajno odbacio 'Aquarius', Swigert je zalepio papirić iznad prekidača za isključivanje lunarnog modula, smešten u blizinu prekidača za odvajanje SM). Lovell uključuje trastere 'Aquariusa' da bi se odmakao od servisnog modula i rotira brod da bi pregledao modul.

Bio je to prvi put tokom čitave misije da je posada mogla da pregleda stanje modula. Dok su fotografisali, primećuju da nedostaje poklopaca i uočavaju štetu od eksplozije. Bili su zapanjeni; nisu zamišljali tako nešto. Takođe proveravaju i čini im se da je SPS motor servisnog modula netaknut, s izuzetkom male mrlje na mlazniku. Da li su mogli da ga koriste bez eksplozije? Verovatno da, ali to više nije bitno. Pored toga, u tom trenutku je prioritet bio što pre ugasiti 'Odysseyeve' sisteme a, bez električne energije, motor nije mogao da se aktivira niti da se kontroliše njegovo paljenje.

Stanje servisnog modula 'Odyssey'. Uočljiva je šteta od eksplozije. U sredini je kadar iz 16-mm filma.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

49

Opis gornjih slika. Dok je još moguće identifikovati gorivne ćelije, prostor koji je zauzimao kiseonički tank broj dva je prazan. Vidi se i oštećenje usmerene antene.

Nakon odvajanja od servisnog modula, posada se vratila u 'Odyssey' sa opremom iz Mesečevog modula kako bi poslužio kao balast. 'Odysseyev' re-entri je bio planiran u milimetar uzimajući u obzir težinu Mesečevog kamenja, kojih sada očito nije bilo. Astronauti su pronašli zaštitu Lovellove kacige, kamere i drugu opremu. Problem nije bio toliko u težini kapsule koliko u položaju težišta. Navedeni centar je morao da bude pomaknut u odnosu na geometrijsko središte kapsule kako bi bio sposoban da stvori malu silu potiska tokom ponovnog ulaska i donekle kontrolisati spuštanje. 'Apollo' je primenio dvostruki ulazak u atmosferu – skip re-entry – tj. prvo je ušao u gornje slojeve, a zatim nakratko ponovno izašao iz atmosfere pre nego što je konačno uronio, pa je tačnost bila kritična. Za razliku od povratka sa niske orbite, nije bilo mesta nekontrolisanom balističkom re-entriju. Nakon premeštanja opreme, astronauti su zatvorili poklopce između 'Odiseja' i 'Vodolije'.

'Apollov' skip re-entry. Ovu tehniku su prvi predložili Nemci 1941, a Sovjeti prvi upotrebili na međuplanetnim sondama klase 'Zond'. Do danas je jedina vojna primena ovog koncepta zabeležena je u decembru 2019, kada je uspešno isproban i uveden u naoružanje ruski hipersonični nuklearni glajder (HGV) 'Aвангард'.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

50

Rezerve kiseonika tokom misije.

Razdvajanje 'Aquariusa' je predstavljalo problem. Kao što sam već istakao, motori komandnog modula nisu mogli da izvode translacione manevre, odn. nisu mogli da odmaknu modul od 'Aquariusa' kako bi izbegao mogući sudar dva aparata nakon razdvajanja. Tokom normalnog odvajanja, korišćeni su manevarski motori servisnog modula da se odmaknu od lunarnog modula, ali ovog puta to nije bilo moguće. U Hjustonu su zaključili da ako bi se 'Aquarius' oslobodio dok je tunel između dva broda pod pritiskom, vazduh koji izlazi bi prirodno odaljio 'Aquariusa' od 'Odysseya'. U stvarnosti, posade prethodnih misija 'Apolla', koje su nosile lunarne module, isprobale su ovu tehniku, ali je od 'Apolla 12' odlučeno da se smanji pritisak u tunelu pre odvajanja kako bi se umanjilo odstupanje trajektorije tokom spuštanja na Mesec. Zanimljivo je da 'Apollovi' komandni moduli nisu imali bilo kakav sistem opruga, poput onog kakav poseduju ruski brodovi 'Союз', da bi se glatko odvojili bez korištenja pogonskog sistema38.

Modul 'Aquarius' je odvojem od komandnog modula u kojem su ostali putnici.

38 To sa 'federima' danas je već klasika prilikom odbacivanja subsondi. Videli smo da je recimo evropska kometna sonda 'Rosetta' tako izbacila svoj lender 'Philae', a isti sistem su koristile i japanske asteroidne sonde 'Hayabusa', koje su tako 'lansirale' desetak različitih markera, subsondi i rovera.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

51

Napokon, komandni modul 'Odyssey' se odvojio 'Aquariusa' 141 sat i 30 minuta od lansiranja39, samo sat vremena pre re-entrija. U većini knjiga piše da je Jim Lovell komentarisao: 'Zbogom Aquariusu i hvala', ali se u Nasinom zvaničnom izveštaju kaže drugačije... Astronauti fotografišu svoj čamac za spašavanje, koji je do kraja ostao u savršenom stanju. 'Aquarius' se našao na direktnoj putanji sudara sa Zemljom. Nemajući termički štit, brod je bio osuđen na propast. Lunarni modul je ušao u atmosferu iznad Pacifika, raspadajući se u atmosferi. Ostaci su pali u more na području između Samoe i Novog Zelanda, uključujući 3,79 kg plutonijuma-238 iz radioizotopskog generatora (RTG) SNAP-27 – koji je trebao da bude korišćen za naučne instrumente paketa ALSEP (Apollo Lunar Surface Experiments Package) – koji je potonuo u dubine okean i tamo je i danas.

Posle svega što je uradio – bukvalno spasavši živote posadi – 'Aquarius odlazi. Lovell je to vojnički ispratio sa: 'LM jettison', dok je astronaut J.P. Kerwin, CAPCOM u zemaljskoj kontroli

rekao: 'Farewell, Aquarius, and we thank you.'

Markeri da prozorima komandnog modula koji su korišćeni tokom re-entrija. Korišćeni su za gledanje Meseca na prozoru na ulaznim vratima u određeno vreme i za orijentaciju, kao brze reference na to da li su

u odgovarajućem položaju.

39 U tom trenutku, kapsula je bila udaljena od Zemlje 21.470 km. Zanimljivo je da su članovi posade bili u majcama a ne u svojim kosmičkim kombinezonima.Swigert i Haise su imali preko 100 otkucaja srca.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

52

U međuvremenu, Swigert je orijentisao komandni modul mereći položaj Zemljinog horizonta u odnosu na zvezde i Mesec kako bi odredio položaj letilice u kosmosu. Na taj način je računar mogao da na odgovarajući način prilagodi putanju spuštanja. Kao i u prethodnim misijama, astronauti ne nose skafandere, jer se smatralo da je rizik od depresurizacije manji od mogućnosti utapanja, jer u slučaju nužde ne bi mogli da se pravovremeno evakuišu iz kapsule.

Re-entri je počeo u 142. satu i 40. sekundi trejanja misije. Komandni modul se kretao brzinom od 10,923 km/s40. Dok prolaze kroz atmosferu obavijeni oblakom plazme, komunikacija astronauta s Hjustonom biva nakratko prekinuta, kao i obično. Brod je putovao Zemljinom noćnom hemisferom od zapada ka istoku, prema terminatoru planete. Prvo se otvaraju dva mala padobrana koji pomažu u oslobađanju tri glavna padobrana. Radio-tišina je trajala duže nego što je predviđeno. CAPCOM Joe Kerwin neprestano ponavlja napetim glasom '13, go-ahead', čekajući odgovor. Kontrolori su se molili, jer je loša sreća tokom misije značila da će za uspostavljanje veze trebati više vremena. Svi u Hjustonu su bili na ivici su da izgube živce. Ali na kraju se 'Apollo 13' javio. Živi su…

Sistem za kontrolu sletanja (EMS, Entry Monitoring System) na glavnoj kontrolnoj tabli. Njega su ručno aktivirali astronauti.

Kapsula 'Apolla 13' ulazi u atmosferu. Namerno je nagnut da bi stvorenim potiskom mogao da kontroliše mesto sletanja. Desno: šematski prikaz sila potiska i kočenja. Najveće opterećenje je iznosilo 5,2 g.

40 U tom trenutku je bio 3317 km daleko od proračunatog mesta sletanja, odn. 'tačdauna', kako to Ameri vole da nazovu.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

53

Sigurna granica za re-entru je bila zapravo jako mala.

Sletanje 'Apolla 13' je izvedeno brzinom od oko 35 km/h.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

54

Kapsula 'Apolla 13' sa roniocima spasilačkog tima.

Levo: eksterior komandnog modula. Pirotehnički uređaji su iskorišćeni za odbacivanje prednjeg termoštita – poznatog kao apex cover – malo pre puštanja prvog para ('drogue') padobrana (visina oko 7,3 km).

'Apollo 13' je sleteo u južni Pacifik zapadno od Kukovih ostrva. Pozdravio ih je predivan zalazak Sunca. Bio je to 17. april 1970. u 16:07 po našem. Misija je ukupno trajala 142 sata, 54 minuta i 41 sekundu. Astronauti su pali jedva nekoliko kilometara od planiranog mesta sletanja. Helikopteri sa nosača aviona USS 'Iwo Jima' mogli su da prate kako se kapsula spušta pre nego što je dodirnula more i da komuniciraju sa posadom. Kapsula je pala na manje od šest kilometara od broda.

Tim ronilaca sa 'Iwo Jime' proverio je da li su astronauti u redu i osigurali vazdušne jastuke oko kapsule kako bi sprečili da potone čak i ako morska voda uđe prilikom otvaranja poklopca. Jedan po jedan, astronauti su podignuti u helikopter. Tri četvrti sata nakon sletanja, iskrcali su se na palubu 'Iwo Jime'. Sva trojica su izgledala umorno i bezbrižno, a njihova radost je bila neizmerna. Znali su da su za dlaku izbegli tragediju. Da se ista nesreća dogodila u lunarnoj orbiti ili nakon povratka s Meseca u ovoj ili bilo kojoj drugoj 'Apollo' misiji, oni bi beznadežno stradali. Imali su sreću da su LEM modul mogli da iskoriste kao čamac za spašavanje.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

55

Čuveni 'Helikopter 66', Sikorsky 'Sea King' SH-3D, kupi posadu 'Apollo 13'. To je isti helikopter koji je evakuisao i posade iz 'Apollo 8, 10, 11 i 12' (NASA). Vide se dva balona na naduvavanje čija je svrha bila

da okrenu kapsulu ako bi panla u okean naopačke.

Jack Swigert u korpi helikoptera (NASA).

Dan kasnije, astronauti su napustili 'Iwo Jimu' i krenuli avionom za Hjuston, gde su stigli 20. aprila nakon sletanja na Samou i na Havaje. Naravno, bili su izuzeti od podvrgavanja planiranom karantinu ('Apollo 14' je bila poslednja lunarna misija u kojoj je primenjen karantin). Dočekani su kao heroji. 'Iwo Jima' je stigao na Havaje 24. aprila, a komandni modul je odatle odleteo u fabriku 'North Americana' u Downeyu, u Kaliforniji. Danas se komandni modul 'Odyssey', jedini deo misije 'Apollo 13' koji se vratio na Zemlju, može videti u muzeju 'Cosmosphere' u Hutchinsonu, u Kanzasu.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

56

Haise, Swigert i Lovell na 'Iwo Jimi' (NASA)

Posada s predsednikom Nixonom tokom ceremonije dodele medalja (NASA). Lovell jedini salutira.

'APOLLO 13', 50 GODINA KASNIJE

Što se tiče posade, nijedan se više nikada nije vratio u kosmos. Jim Lovell se povukao iz Nase i Mornarice 1973. i prešao u privatnu kompaniju. Nakon četiri kosmička leta i dve misije na Mesec, bilo mu je dosta. Znao je da će program 'Apollo' biti otkazan pre nego što bi dobio još jednu priliku da zakorači na Mesec.

Jack Swigert je želeo da se vrati u kosmos, ali je bio sprečen mračnim incidentom sa kovertama 'Apolla 15' (astronauti su na Mesec donijeli zapečaćene koverte, a zatim ih prodali na Zemlji da bi zaradili neki dinar41). 1972. zamenik direktora Nase George Low lično je stavio veto na Swigerta i smenio ga iz misije 'Apollo-Soyuz' za koju je već bio draftovan. Sledeće godine je napustio Nasu, a 1982. se kao republikanac kandidovao za

41 Ovi kao da su Srbi! Astronauti su tajno poneli 400 poštanskih koverata na Mesec, koje su prodali za po $2500 nemačkom dileru H. Siegeru. Koverte su provele 3 dana na Mesecu, potpisane od strane posade i pečatirane nakon povratka u pošti na nosaču. Kasnija istraga je otkrila da su slično muvale sve podase misije 'Apollo'. Koverta koju je imao Neil Armstrong je prodata posle smrti za $160.000.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

57

Kongres u Koloradu. Nažalost, sedam nedelja nakon što je izabran, umro od raka u 51. godini.

Što se tiče Haisea, ostao je u 'Apollu' i bio je deo bekap posade 'Apolla 16'. To bi ga dovelo u poziciju zapovednika 'Apolla 19', ali do tada su 'Apolloi 18, 19 i 20' već bili otkazani. 1973. godine umalo se ubio leteći klipno-elisnim avionom korićenim u američkom ratnom filmu 'Tora! Tora! Tora!', kada je zadobio vrlo opasne opekotine. 1977. Haise je tri puta pilotirao šatlom 'Enterprise' kako bi proverio aerodinamičke karakteristike šatla. Imao je sve dozvole koji su trebale za letenje u orbitalnoj misiji šatla, ali zbog kašnjenja puštanja brodova, povukao se iz Nase 1979. godine i otišao da radi u privatnu kompaniju.

Heise, Lovell i Swigert.

Što se tiče programa 'Apollo', pretrpeo je težak udarac nakon 'Apolla 13'. Da, misija je predstavljala 'uspešan neuspeh', ali su se mnogi zapitali treba li nastaviti s putovanjima na Mesec. Zapravo, kada je 'Apollo 13' poleteo sa Floride, već je bio poznat datum isteka programa. Montažna linija 'Saturna V' bila je zatvorena i demontirana dve godine ranije. Na 'lageru' je ostalo samo još 7 raketa. U januaru 1970. 'Apollo 20' je otkazan s ciljem lansiranja stanice 'Skylab' sa 'Saturnom V' iz te misije. Dok su se Lovell, Swigert i Haise borili za svoje živote oko Meseca, svi su znali da će predstava moći da se nastavi samo do 'Apolla 19'. Nakon sletanja 'Apolla 13', sve dalje misije su bile stopirane dok se ne utvrdi uzrok nesreće. Formirana je sedmočlana istražna državna komisija pod rukovodstvom zamenika direktora Nasinog Langleyevog centra Edgara M. Cortrighta, u kojoj je sudelovao i Neil Armstrong. Nakon što je utvrđeno da je uzrok incidenta bio kratki spoj u rezervoaru s kiseonikom broj dva, učinjen je niz izmena kako bi se dalje izbegle slične nesreće.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

58

Gene Kranz i kontrolori iz Hjustona slave uspešan povratak 'Apolla 13' (NASA). Na zidnom monitoru se vidi zapovednik misije Lovell kako daje izjavu za štampu na nosaču

Sprovedena ispitivanja su dokazala da je konfiguracija kriogenog sistema i gorivnih ćelija jedna od Ahilovih peta 'Apolla'. Kvar samo jedne komponente je mogao da ostavi čitav brod bez struje, vode i kiseonika, i to sve odjednom. Ako Mesečev modul ne bi bio dostupan – tj. tokom većeg dela misije – ovo bi predstavljalo smrtnu kaznu za astronaute.

Zanimljivo je da Amerikanci uvek navode 'Apollo 13' kao primer tehničke zrelosti programa 'Apollo', ali, gledajući unazad, vidljivo je da je CSM imao očiti konstruktorski nedostatak. Među korektivnim merama koje su uvedene, prioritet je predstavljala potpuna izmena unutrašnjeg dizajna tanka za tečni kiseonik, uklanjajući unutrašnje ožičenje u dodiru s kiseonikom. Mešači su takođe uklonjeni, smanjena je upotreba Teflona – umesto njega je kao izolacija upotrebljen omotač od magnezijum-oksida i čelika – dodat je novi temperaturni senzor, a u ostalim senzorima je umesto aluminijuma ugrađen nerđajući čelik.

Odlučeno je da se u servisni modul ugradi još jedan dodatni tank s kiseonikom, treći ukupno, koji je mogao da se izoluje od gorivnih ćelija kako bi se zajamčilo snabdevanje posade u slučaju nužde (zapravo, ovaj dodatni tank s kiseonikom je već bio planiran za misije tipa 'J'). Pored toga, povećana je količina pitke vode (dodato je još 19 litara), a dodat je i nov akumulator od 400 ampera u servisni modul kako bi se izbeglo oslanjanje na lunarni modul u slučaju da se ovaj brod koristi kao čamac za spašavanje. Srećom, scenario 'Apolla 13' se više nikad nije ponovio…

Izmene sprovedene na kiseoničkom tanku 'Apolla 14'.

D. Dragović: POLA VEKA OD APOLA 13 Astronomski magazin

59

'Apollo 13' je za malo izbegao katastrofu, ali su mnogi u Nasi želeli da otkažu program pre nego što neko pogine42. Misije 'Apollo 18 i 19' su otkazane u septembru 1970. kako bi NASA uštedela oko 42 miliona tadašnjih dolara. Program se nastavio sve do 'Apolla 17' samo zato što nije bilo većih problema u prethodnim misijama.

Eksplozija na 'Apollu 13' se dogodila, kao u većini aeronautičkih nesreća, spajanjem nekoliko neverovatnih događaja. Ali naporom astronauta i zemaljske kontrole postignuto je nemoguće: vraćanje broda nakon kvara u dubokom kosmosu na putu prema Mesecu, napor koji je pola stoljeća kasnije postao legendaran.

Haise i Lovell na Mesecu.

Reference:

https://history.nasa.gov/afj/ap13fj/index.html

https://www.hq.nasa.gov/alsj/a13/Apollo13_PressKit_restored.pdf

https://www.hq.nasa.gov/alsj/a13/AS13_TEC.PDF

https://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/lunar/ap13acc.html

https://history.nasa.gov/afj/ap13fj/pdf/report-of-a13-review-board-19700615-19700076776.pdf

https://www.youtube.com/watch?v=tCgfawFAGW4

42 Budućnost je pokazala prave razloge za 'brigu'. Deo državne i vojne strukture i industrije je želeo da se dočepa ogromnog kongresnog budžeta za istraživanje kosmosa, smatrajući da je sad red na njih. Program spejs šatlova je sa nestrpljenjem čekao svojih pet minuta...