САЈАМ НАУКЕ, или бајка која траје

ОШ “Јован Поповић”

Инђија

2010 ...

• Трочлани тим ученика осваја 1. место на Сименсовом такмичењу “Create the Future”

• Трочлани тим наставника осваја 2. место на такмичењу “Креативна школа”

• Три наставника имају најбољу позоришну представу за децу у Србији на Републичком фестивалу на Убу

• Школа је у Армаловом регионалном пројекту

• Школа добија новог директора • Школа почиње израду Школског

развојног плана за наредних 5 година

Једна од првих идеја била је САЈАМ НАУКЕ

• Школа у оквиру ШРП и Плана културних активности, под слоганом “Лепше, здравије и паметније за све” организује школску годину по месецима тематских активности, са циљем да се повежу настава и интересовање деце и школа учини местом на којем уметност, наука, спорт и забава нису одвојени, већ се прожимају.

СЕПТЕМБАР – МЕСЕЦ ПИСМЕНОСТИ

ОКТОБАР, МЕСЕЦ КЊИГЕ И ЈЕЗИКА

НОВЕМБАР – МЕСЕЦ ДЕЦЕ

ДЕЦЕМБАР – МЕСЕЦ НАУКЕ

ЈАНУАР – МЕСЕЦ ДУХОВНОСТИФЕБРУАР – МЕСЕЦ ТОЛЕРАНЦИЈЕ

МАРТ – МЕСЕЦ ПОЗОРИШТААПРИЛ – МЕСЕЦ МАШТЕ И АВАНТУРЕ

МАЈ – МЕСЕЦ ШКОЛЕ, МУЗИКЕ И СПОРТА

ЈУН – МЕСЕЦ ГЕНЕРАЦИЈА

САЈАМ ЈЕ увек имао различит

угао гледања на науку и

различите слогане и форме...

2010: “MAШТА СТВАРА уместо

МА ШТА СМАРА?”

2011. тема је била ВОДА, јер је школа представљала Србију на међународном нивоу

“ТОРНАДО У БОЦИ”

2012. је уведена награда за презентера науке, по угледу на «Лабораторију славних»

(FameLab)

2013. je по ШРП била “ГОДИНА ИГРЕ” па смо ...

ГЛУМИЛИ

СВИРАЛИ НА РЕЦИКЛАЖНИМ ИНСТРУМЕНТИМА

ПРАВИЛИ НАУЧНЕ ИГРАЧКЕ

ЗАБАВЉАЛИ СЕ

2014, у “Години успеха”, својим највећим успехом сматрамо мотивисане најмлађе ученике, као и велик број одељењских пројеката и научних есеја за конкурс Истраживачке станице у Петници

Microsoft Office Word Document

НАУКА је РАЗНОВРСНА

БИОЛОГИЈА – модел плућа

ГЕОГРАФИЈА – тектонске плоче

МАТЕМАТИКА – игра запремина

ХЕМИЈА – “СЛОНОВСКА ПАСТА ЗА ЗУБЕ”

ФИЗИКА – отпор и јачина струје

МОДЕЛАРИ

• Материјали са Сајма постају учила и примењују се у редовној настави, као у Монтесори методу

• У организацији школа има велику подршку родитеља , поготово када је реч о набавци хемикалија или неких уређаја

• Сви су укључени (сви, без обзира на успех и мотивацију у школи, желе да буду презентери, нарочито за неке “кул” огледе који делују опасно – иако су мере безбедности увек присутне)

• Инклузија се подразумева, слепа ученица део је презентације о звуку

• Сви циљеви образовања присутни су у припреми, реализацији и анализи Сајма

• Тимски рад је веома важан, ученици су “млади биолози, хемичари, математичари ... “ различитих узраста

• Свака идеја је добродошла, чак и рецепт за прављење “љигавца”

• Ученици помажу теткицама у расклањању “хаоса” који неминовно остаје

САЈАМ НАУКЕ је активност на којој се ради током целе школске године

“Дигитални отисак најмлађих” – Бинарно мајнкрафтовање у 2. разреду

Јестиви модел ћелије од грицкалица на часу домаћинства

Пројекат “Одељењска порука за универзум”

Научна потрага за скривеним благом библиотеке – логички квиз у недељи Дана школе

КЉУЧНО ПИТАЊЕ је увек ЗАШТОMicrosoft Office

Word 97 - 2003 Document

Microsoft Office Word Document

ТЕМЕ ЗА МАЛИ НАУЧНИ ЕСЕЈ 2015

ИДЕЈЕ ЗА 1. САЈАМ 2010. на тему ВОДЕ

ДА ЛИ ЋЕ ПАСТИ?ДА ЛИ ЋЕ УСПЕТИ?ПЛУТА ИЛИ ТОНЕ?ДА ПИПНЕМ...“ДУВАЋУ И ПУХАЋУ...”

Машта је важнија од знањаАлберт Ајнштајн

Сваки сајам науке укључује и дечије уметничко стваралаштво, као и повезивање са друштвеним наукама

Dok je ceo naš univerzum bio užarena masa u tarapaniPre 14 milijardi godina je počelo širenje… Stani!Zemlja je počela hlađenje da slavi,Autotrof je počeo da balavi,Neandertalci su razvili alate,Izgradili smo zid (i piramide, da znate)Matiš, nauka, istorija, otkriva se misterijaTa od davnina skaska počela od velikog praska...

ФОТО КОНКУРС “ИГРАЧКА У СВЕТУ НАУКЕ”

ЛИКОВНИ КОНКУРСИ СА

ТЕМААМ

А ЕКОЛОГИЈЕ,

АСТРОНОМИЈЕ, РОБОТИКЕ...ПРЕВОДИ ПЕСАМА И

ЛИТЕРАРНИ КОНКУРСИ (ШПИЦА “ШТРЕБЕРА”)

МАСКЕНБАЛ...

...али и озбиљно истраживање

Издвајање скроба из кромпира и анализа необичних флуоресцентних својстава, коренов систем, сребро-нитрат у акцији...

КОЈЕ ФОРМИРА НАУЧНО МИШЉЕЊЕ

KRUŽNI TOK VREMENA

Bez Nikole Tesle ne bismo imali struju kakvu danas

imamo. Bez struje bi se živelo u mraku. U mraku se čoveku

spava i ne može da čita. Bez čitanja nema prenošenja i

bogaćenja znanja. Bez prenošenja znanja nema škole. Bez

škole nema učenja. U svetu bez učenja ne bismo napredovali.

Kada se ne napreduje, zapravo se vraća unazad. Vraćanjem

unazad bismo postali primitivniji od najjednostavnijih oblika

života. Primitivni organizmi ne menjaju svet, već mu se

prilagođavaju. Prilagođavanje svetu ga ne bi promenilo, ne bi

bio zagađen. U nezagađenom svetu sve bi počelo da buja,

raste i razvija se, pa i čovek. Čovek bi u nekom trenutku

napretka poželeo da promeni svet. Video bi da noću ne može

da radi. Poželeo bi da osvetli dan više nego što to mogu mesec

i zvezde. Otkrio bi vatru, a posle stotina hiljada godina shvatio

bi da elektricitet stvara svetlosnu energiju… I tako, došli bismo

opet do Tesle i njegovog pronalaska.

Marija Vukobratović, 8/1

NAUKA POKUŠAVA DA BUDE ZANIMLJIVA

Može da bude zanimljiva onima koji uče. Tada je zanimljiv i plafon. Dekart je na ideju o koordinatnom sistemu došao lenjo gledajući ćošak u sobi gde se spajaju zid i plafon. Mnogima je dosadna jer sama reč NAUKA sadrži reč “NAUČITI”. Ako hoćeš da ti hemija i fizika budu zanimljive, onda moraš i da učiš. Ko zna zbog čega nauka nije popularnija? Možda su tinejdžerkama naučnici mnogo manje lepi od pevača. Možda.

Neko jedva čeka čas hemije, a neko zvono za kraj tog istog časa. Svako gleda svojim očima, samo što neko o očima razmišlja kao o čulu vida koje ima veze sa mozgom, a neko u očima ne vidi ništa posebno, pa čak ni inspiraciju za ljubav.

Gorana Bates, 8/2

Skoro svaki naučnik je imao trenutak inspiracije u kojem mu je sinula neka ideja. Tesla je mazeći mačku razmišljao o elektricitetu, Arhimed je u kadi otkrio zakon. Mendeljejev je sanjao periodni sistem. Zato se treba igrati, voleti, raditi normalne stvari, sanjati. Ali uvek razmišljati.

Sanja Anjol, 8/2

Школа је почела са формирањем

научног парка – летња учионица,

претварање парка у ботаничку башту,

сунчани сат у дворишту... Ипак, потребно је још

средстава за нове идеје.

ШТА ДАЉЕ?

Обиље материјала је неопходно приближити што већем броју ученика. Публиковали смо део радова на интернету, преко блогова и сајта, фејсбук страница, имамо одличну сарадњу са локалним медијима, али покретање специјалног издања школског листа ЛИСТ, или зборника радова би још више популаризовало науку међу младима.

Овај лаптоп и пројектор се користе од првог Сајма. У међувремену је школа учешћем на конкурсима и на пројектима, укључујући и међународну сарадњу, дошла до нових алата за савремену наставу, међу којима се издваја “паметна табла”. Ипак, потребе и наставника и ученика су веће од постојећег стања.

ИМА СЕ, АЛИ НЕ ПРЕЛИВА... НЕ САМО ЗБОГ ПОВРШИНСКОГ НАПОНА. ХВАЛА.

Директор школе Борка Поповић и библиотекар Александар Мијалковић