Partner u učenju-nov2008

8/3/2019 Partner u uenju-nov2008

1/31


2/31

Microsoft Partner u uenju Elektronski asopis za nastavnike

Novembar 2008 1

Sadraj:Kreativna kola - kreativna nastava i kreativan nastavnik 2PISA testiranje sa primerom jednog zadatka iz matematike 5Mala kola programiranja C# (20) 9ASP.NET (3) 14Detaljni vodi za program Microsoft Office Word 2007 - 2. deo 18

Urednik:Sneana Popovi

Autori:Milo MilosavljeviMirjana TrkuljaOlivera TodoroviSmiljana GrujiSneana Popovi

Microsoft eli da pomogne da se osmisle dugoroni modeli primene savremenih sredstavainformacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podrava projekte koji pomauosavremenjavanje kolske raunarske opreme, softvera i Internet veze kola, projekte koji doprinosepodizanju nivoa raunarske pismenosti nastavnika i uenika, projekte koji pruaju pomo strunomusavravanju nastavnika i osavremenjavanju kolskih programa, projekte za primenu savremenihmetoda uenja, saradnju nastavnika u mrenom okruenju i druge projekte koji za svoj rezultat daju

visokokvalitetna iskustva u oblasti uenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program Partner u uenjuna globalnom nivou prua pomo nastavnicima u strunom usavravanju i pomae saradnju meunastavnicima radi unapreenja nastave i procesa uenja.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je posveen primeni raunara u nastavi,elektronskom uenju i digitalnoj pismenosti uenika i nastavnika.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je besplatan i izlazi meseno.


3/31

Elektronski asopis za nastavnike Microsoft Partner u uenju

2 Novembar 2008

"Znae deca u budue dane, ove gorke itajuci strane, da je bila, u doba to minu,slatka ljubav jednaka zloinu."

Vilijem Blejk

"Razviti trajnu nauenu radoznalost uenika, vrhunska je umetnost i umetnost nastavnika."Ajnstajn

ta je to kreativna nastava?

Pod njom se podrazumevaju brojne misaone aktivnosti, samostalno i posveeno sagledavanjepojava i predmeta, uoavanje bitnih odlika, otkrivanje skrivenih znaenja, novih ideja, injenica,naina reavanja problema, zamiljanje novog i neobinog.

Najee karakteristike kreativne nastave koje razliiti autori istiu su sledee:

Radoznalost

podrazumeva da se u obinim stvarima trazi neobinost, da se u stvarima i svemu emu se pristupagleda sa stanovita neotkrivene tajne.

Posveenost

Predanost poslu, obuzetost problemima. Savremeni autori kazu da je vrhunski inteligentan onajovek koji sa istom posveenou stvara umetniko delo, a sa istom tom posveenou radijednostavne kune poslove kao to su usisavanje, pranje sudova, ...

Intenzivan rad

Nikola Tesla je najbolje opisao ta znaci ova karakteristika kreativnosti: "Nadahnue se raa samoiz rada i za vreme rada".

Sloboda u iznoenju vlastitih ocena i stavova

Kada nastavnik bez straha i argumentovano iznosi svoja uverenja i svoje stavove, alje porukusvojim uenicima da se znanja stiu slobodno i bez prinude.

Divergentno miljenje

Ovakvo miljenje tei raznovrsnim pristupima reavanja problema, i osobe koje imaju razvijenu ovuvrstu miljenja, pristupaju razliitim alternativama u reavanju problema.

Fleksibilnost

pod kojom se podrazumeva tenja ka vieznanoj direkciji, od rasprostranjenosti dousredsreenosti, od neizvesnosti do jasnoe.

Tolerancija

Visok nivo tolerancije na frustraciju i pojavu problema, prihvatanje i uvaavanje razliitih stavova,ideja i spremnost za kritiko promiljanje sopstvenih i tuih stavova.

Kreativna kola - kreativna nastava i kreativan nastavnik


4/31


Novembar 2008 3

Imaginativna usmerenost miljenja

Sposobnost da se stvari i pojave dovode u razliite odnose kao i sposobnost zamiljanja pojava,stvari, odnosa, dogadjaja.

Kreativni nastavnik

Od svih osoba u koli nastavnik je taj koji ima najvie mogunosti i potencijala da utie na uenike bilopozitivno bilo negativno.

Primarni odnos koji uenik ostvaruje u koli jeste njegov odnos sa nastavnikom. Od ovog odnosa zavisi dali e u svom razvoju uenici napredovati i ostvarivati sebe ili e taj odnos stagnirati. Nastavnik je na vrhuhijerahijske lestvice i sve poinje i zavrava se sa onim to on radi sa svojim uenicima.

Obrazovanje je zapravo odnos izmedju nastavnika i uenika, to nisu zgrade, programi, nastavni planovi,udbenici, budeti, nadleni organi i institucije.

Ako pored svega elite da razvijate i kreativnost kod svojih uenika, onda ste pre svega u viestrukim

ulogama: motivatora,modelatora, istraivaca, inicijatora i tragaa za novim vidovima rada i organizacije

vaih uenika.

Kreativni nastavnik se moe razlikovati prema tome koje:tipove nastavnih asova praktikuje,koje oblike i

metode nastavnog rada primenjuje

Pri tome on je, u svom odnosu prema uenicima i nainu poduavanja, fleksibibilan, tolerantan i otvoren.Nastoji da kreira nastavu koja obezbeuje i podstie divergentno miljenje kod uenika i kritikopreispitivanje realnosti i sveta koji ga okruuje.

Takav nastavnik ima potrebu da stalno ui i da se profesionalno usavrava, da kritiki analizira svoj rad sauenicima i samovrednuje sopstvenu praksu.

Nastavu organizuje tako sto vodi rauna o individualnim potrebama uenika i svoje zahteve usklauje sanjihovim :

predznanjima,interesovanjima,stilovima uenja isposobnostima.

Da bi sve ovo ostvario on trebe da poseduje razliite kompetencije (znanja, vetine i stavove ) koji suneophodni za efikasno uenje i poduavanje.

Spreman je da stalno istrauje razliite forme svog odnosa sa uenicima i zato mu je potrebno da posedujerazliite komunikacijske vetine.

Ako na primer imate uenika koji osea jaku anksioznost, jer ima potekou da rei problem koji je prednjim, on moe postaviti pitanje: "Hoe li as uskoro da se zavri?". Nastavnik sada pristupa deifriranjuporuke i kao primalac moe da zakljui da se uenik umorio i da jedva eka kraj, a moe imati ipretpostavku da je uenik zabrinut, jer ima tekou da rei problem koji je pred njim. PROCESDEIFRIRANJA JE KRITINA TAKA U KOMUNIKACIJI, JER NASTAVNIK NE ZNA DA LI JE U PRAVUILI NE.

Kreaivni nastavnik uvek donosi odluku da proverava tanost deifriranja pre nego to reaguje na porukesvojih uenika. On koristi jednu vetinu, koja se zove vetina reflektovanja, pod kojom se podrazumeva daglasno saoptava ueniku svojim reima razloge svog deifrovanja. Na ovom primeru to bi bilo: "Zabrinutsi, da li e se uskoro zavriti as?" Ovaj proces uzvraanja, davanja povratne informacije nazivamo


5/31


4 Novembar 2008

"aktivnim sluanjem". Zato je vano da nastavnik savlada ovu vetinu..ta je potrebno za aktivno sluanje?

Nastavnik treba da ima puno poverenje u uenikove sposobnosti da sam rei problem. Kada uenikne ume da nae brzo reenje, nastavnik treba da veruje u proces.

Nastavnik treba da ume da iskreno prihvati oseanja uenika koja mu on izrazava, i esto sedeava da su ta osecanja drugaija od onoga ta nastavnik misli da uenik treba da "osea".Uenici se oslobaaju neprijatnih oseanja kada znaju da mogu slobodno da ih izraze, ispituju,istrauju.

Nastavnik treba da shvati da su uenikova oseanja esto prolazna. Ona najee postoje kaotrenutak i upravo tehnikom aktivnog sluanja nastavnik pomae ueniku da preu iz jednogoseanja u drugo.

Nastavnik treba da eli da pomogne uenicima i potrebno je da pronae vreme za to.

Kreativnost kod uenika se najlake razvija kada uenici oseaju zadovoljstvo i kada im je pri tomezadovoljena potreba za sigurnou i podrkom.

Nastavnik koji razvija kreativnost kod uenika ima poverenje u mogunosti uenika da samostalno kreiraju,stvaraju neto novo, doprinose razvoju i to stalno podstie kod njih.

To se ne deava spontano ve promiljenim, unapred planiranim aktivnostima, zadacima i materijalima.Uinici imaju slobodu da pokazu razliite ideje i znaju da e se njihov trud da budu razliiti ili da produkujuneto novo vrednovati i uvaavati. To saznanje kod uenika je snaan motivator za razvoj unutranjemotivacije bez koje nema inicijative i kreativne produkcije.

Mirjana Trkulja, spec. kolske psihologije

Smiljana Gruji, psiholog


6/31


Novembar 2008 5

PISA (Program for International Student Assessment) je OECD (Organisation for Economic Co-operationand Development)-ov projekat, kojim se procenjuje u kojoj meri obrazovni sistem podrava razvoj kljunihkompentencija 15-ogodinjaka u zemljama uesnicama. Odvija se u ciklusu od tri godine i procenjuju se

postignua u tri oblasti: matematika, prirodne nauke i razumevanje proitanog.

Prvo testiranje je obavljeno 2000. godine i u njemu su uestvovale 43 zemlje, drugo je bilo sprovedeno2003. godine u 41 zemlje, a tree 2006. godine u 57 zemalja.

Test sveska se sastoji iz tri dela:

Matematika

Matematiki problemi su zasnovani na realnim sadrajima. Od uenika se zahteva da identifikuje sutinuproblema, koja ukljuuje matematiko razmiljanje. S druge strane treba da koriste matematika znanja zareavanje tog konkretnog problema.

U PISA testiranju 2003. godine bila su testirana etiri razliita matematika aspekta.PROSTOR I OBLICI: Prostor i geometrija i svojstva objekataODNOSI I RELACIJE: Odnosi meu promenljivama (t.j. izmeu svega to se menja, na primervisina i teina su promenljive) i razumevanje kako se mogu predstaviti ukljuujui jednaineVELIINE: Odnosi i oblici ukljuujui brojeveNEIZVESNOST: Verovatnoa i statistika

itanje

Zapisane informacije sa sadrajem iz realnog ivota. Uenicima su prikazani razliiti oblici teksta, od

pisanog teksta do lista, dijagrama i grafikona. Uenicima se daje niz zadataka i od njih se trai da pronauspecifine informacije, da tumae tekst i da razmiljaju o onome to itaju i da tekst definiu.

Ovi tekstovi su dati u razliitim situacijama ukljuujui itanje za sopstvene potrebe, strunu namenu,uenje i javnu upotrebu.

Nauka

Nauna znanja i vetine primenjene u realnim ivotnim situacijama za razliku od nauke koja je povezanasa odreenim programskim sadrajima. Od uenika se zahteva daprikau niz naunih vetina ukljuujuiprepoznavanje i tumaenje naunih fenomena, razumevanje naunih istraivanja i interpretaciju naunihdokaza.

Zadaci se postavljaju u razliitim kontekstima relevantnim za svakodnevni ivot ljudi koji se odnose na ivoti zdravlje, tehnologiju i planetu zemlju i zatitu ivotne sredine.

Reavanje problema

Proces reavanja problema postavljenih u neuobiajene situacije odvija se fleksibilnim i pragmatinimrazmiljanjem. Ovo podrazumeva razumevanje situacije, identifikaciju realnih informacija ili postojeaogranienja. Predstavljanje moguih alternativa ili puteva do reenja, biranje strategija za reavanjeproblema, reavanje problema, proveravanje reenja i promiljanje o njemu i saoptavanje rezultata.

Vie o Pisa testiranju kod nas i u svetu moete proitati na srpskom jeziku) http://www.pisaserbia.orgna

kome moete sve informacije sa odranih testiranja: primere zadataka, uputstva za kolske koorinatore,rezultate testiranja i dr.

PISA testiranje sa primerom jednog zadatka iz matematike
http://www.pisaserbia.org/http://www.pisaserbia.org/http://www.pisaserbia.org/


7/31


6 Novembar 2008

Pogledajmo primer zadatka iz matematike koji je bio na testu 2003. godine.

Pitanje 1:

U ovom pitanju se trai da uenici popune datu tabelu, t.j. nastave njeno popunjavanje.

Za n = 1, 2, 3 i 4 uenici mogu na datoj slici da prebroje i xove i da popune tabelu na sledei nain.n Number of apple trees Number of coifer trees1 1 82 4 163 9 244 16 325

U ovako popunjenoj tabeli uenici bi trebalo da uoe da je broj stabala jabuka kvadrat broja n, a da je brojzimzelenih stabala jednak 8n. Ukoliko uenik ne bi uoio ove zakonitosti, mogao bi da prema datoj eminastavi da crta i da ukoliko pravilno nacrta crte za n = 5, opet prebrojavanjem simbola doe do tanog

odgovora.

n Number of apple trees Number of coifer trees1 1 8

Poljoprivrednik sadi jabuke po kvadratnom obrascu. Da bi zatitio stabla jabuka odvetra, on sadi zimzeleno drvee oko vonjaka.Ovde vidi dijagram situacija gde moe videti obrasce drveta jabuka i zimzelenogdrvea u zavisnosti od broja (n) redova jabuka.

x = zimzeleno drvo

= drvo jabuke


8/31


Novembar 2008 7

2 4 163 9 244 16 325 25 40

Pitanje 2:

Na ovo pitanje mogui odgovori su:n2 = 8nn2 - 8n = 0n(n 8) = 0n = 0 ili n = 8Za n = 8 broj stabala jabuka jednak je broju stabala zimzelenog drvea.

Moda bi neko od uenika podelio levu i desnu stranu jednakosti sa ni dobio taan rezultat.n2 = 8n / n

n = 8

Takoe je mogue da neki uenici ree zadatak zamenjujui promenljivu n redom vrednostima 1, 2.... do 8 ida tako dou do tanog reenja.

Pitanje 3:

Ovde su date dve formule koje moe da koristi za izraunavanje broja stabalajabuka i broja stabala zimzelenog drvea za obrazac opisan gore.

Broj stabala jabuka = n2Broj zimzelenog drvea = 8n

gde je n broj redova stabala jabuka.

Ovde je vrednost n za koje je broj stabala jabuka jednak broju stabala zimzelenogdrvea. Nai vrednost za n iprikai postupak kako si ga dobio.


9/31


8 Novembar 2008

Da bi uenik dao taan odgovor na ovo pitanje, treba da uoi da je n2 manje od 8n za n manje od 8, a daje za vee vrednosti od 8 obrnuto.

S obzirom da se kod nas u osnovnoj koli samo obrauje linearna funkcija, na ovo pitanje nai uenici ne bimogli da odgovore koristei se grafikom. Dakle, do reenja bi doli tako to bi promenljivu n zamenili sanekoliko vrednosti veih od 8 i tako bi mogli da zakljue da n2mnogo bre raste od 8n.

Ovakva pitanja nisu zastupljena u naim udbenicima, a samim tim ni u naoj kolskoj praksi. Ovaj zadatakje lep primer na koje sve naine nastavnici matematike mogu da provere steena znanja svojih uenika, alii podstrek za razmiljanje u emu je uzrok nezadovoljavajuih postignua naih uenika na PISA testiranju.

Olivera Todorovi

Pretpostavimo da poljoprivrednik eli da napravi veoma veliki vonjak sa mnogo redova stabala.Ako poljoprivrednik pravi vei vonjak, ta e se bre poveavati: broj stabala jabuka ili brojstabala zimzelenog drvea? Objasni kako si doao do tvog odgovora.


10/31


Novembar 2008 9

Brisanje podataka iz baze

Brisanje podataka iz baze je uvek potrebno, ali u pitanju je akcija koju treba izvriti sa velikom panjom.

Pod brisanjem podrazumevamo uklanjanje kompletnog sloga, ili vie njih. Ova operacija je konana,obrisani podaci se ne mogu vie vratiti. Istina, ako na odgovarajui nain administrator baze kreira odreene mehanizme, izbrisane podatke je mogue vratiti ali to je skoro uvek prilino komplikovan proces,pogotovo u viekorisnikom radu.

Drugi aspekt kreiranja baze podataka moe kao posledicu imati ne samo brisanje jednog sloga, vekaskadno brisanje mnogo vie slogova iz tabela sa kojima postoji relaciona veza. Prilikom uspostavljanjarelacije izmeu dve tabele, uvek se definie ta se dogaa kada se u roditeljskoj tabeli obrie slog. Naraspolaganju su dve osnovne opcije:

Kada se obrie slog iz roditeljske tabele (one sa strane 1 u relaciji), obrii automatski i sve vezane slogoveu relacionoj tabeli (ona sa strane N u relaciji). Ova opcija se zove kaskadno brisanje (eng. Cascade delete)

Nije dozvoljeno brisanje sloga iz roditeljske tabele ako relaciona ima bar jedan vezani slog.

Kaskadno brisanje je ono koje je opasno, jer brisanjem jednog sloga vi briete i potencijalno vei brojslogova u relacionim tabelama. Na primer, u naoj Access Nwind bazi podataka postoji tabela Customers(Kupci) i tabela Orders (Narudbenice). One su relaciono vezane i NIJE postavljena je opcija CascadeDelete. Ovo znai da ako elite da obriete jednog kupca, baza automatski proverava da li on ima bar jednu narudbenicu. Ako nema ni jednu, dozvoljava njegovo brisanje, u suprotnom ne dozvoljava iprijavljuje greku.

Sledea slika ilustruje ovu relaciju:

Mala kola programiranja C# (20)


11/31


10 Novembar 2008

Ovo je ilustracija bezbednosnog mehanizma kojim se spreava sluajno ili namerno brisanje velikog brojaslogova.

U veini sluajeva ovo je poeljno ponaanje.

Postavlja se pitanje, kako sada obrisati kupca (i sve njegove narudbenice) kada to ba elimo dauradimo? Jednostavno, pomou dve SQL naredbe prvom briemo sve narudbenice za zadatog kupca,pa potom i njega.

Situacija gde jeste postavljeno kaskadno brisanje u naoj test bazi je relacija izmeu tabela Orders(Narudbenice) i [Order Details] (Stavke narudbenice) kao to je prikazano na sledee dve slike:


12/31


Novembar 2008 11

Ovo znai da brisanjem narudbenice automatski briete i sve njene stavke.Od sluaja do sluaja, negde je opravdano postaviti kaskadno brisanje, a negde ne. U svakom sluajukada programski briete podatke, morate znati kako je ova opcija postavljena i koje su njene posledice.

DELETE naredba

Sintaksa SQL DELETE naredbe je jednostavna:

DELETE FROM ImeTabeleWHERE Uslov

Uslov WHERE je opcioni, dakle moe i samo DELETE FROM ImeTabele, ali vodite rauna da DELETEnaredba bez WHERE uslova znai brisanje SVIH slogova iz tabele (ako uslovi dozvole). Tako da se upraksi gotovo uvek postavlja WHERE uslov. Kriterijum je uvek konkretna vrednost (ili opseg) primarnogkljua tabele gde briemo slogove.

Uobiajena zabluda kod poetnika je da DELETE naredba brie i tabelu kao strukturu. To nije tano,DELETE brie samo podatke, struktura tabele ostaje u bazi.

Brisanje kompletne tabele i njenih podataka se vri naredbom DROP TABLE ImeTabele.

Primer DELETE naredbi:

Brisanje kupca sa ifrom ALFKI: DELETE FROM Customers WHERE CustomerID = 'ALFKI'Brisanje narudbenice broj 10260: DELETE FROM Orders WHERE OrderID = 10260Brisanje narudbenica od 10200 do 10210 (ukljuujui poetnu i krajnju vrednost):DELETE FROM Orders WHERE OrderID BETWEEN 10200 AND 10210

C# implementacija i primer

Implementacija DELETE naredbe je identina implementaciji INSERT naredbe iz predhodnog nastavka.Neophodna je konekcija ka bazi (OleDbConnection), komanda (OleDbCommand) i koristimoExecuteNonQuery metod komande za pokretanje DELETE naredbe.

Celu ovu proceduru treba obavezno staviti u Try ... Catch blok.

U narednom primeru elimo da korisnik unese broj narudbine koju eli da obrie i potom klikom na dugmeizvri brisanje. Dakle, briemo slog iz tabele Ordersgde je primarni klju OrderID tipa integer.Ne zaboravite, u pozadini se automatski briu i sve stavke te porudine iz tabele [Order Details].Pokrenite Visual C# Express i kreirajte nov projekt tipa Windows Application. Na inicijalnu formu postavitejednu TextBox kontrolu i jedno komandno dugme. Ime (name) svojstvo TextBox kontrole postavite natxtOrderID.


13/31


12 Novembar 2008

Kao i do sada u using sekciju forme upiite:

using System.Data.OleDb;

Sada je potrebno formirati validnu DELETE naredbu na osnovu teksta unetog u txtOrderID i izvriti je.Vrednost uneta u txtOrderID predstavlja uslov u WHERE klauzuli DELETE naredbe:

DELETE FROM Orders WHERE OrderID = vrednost_uneta_u_txtOrderID

Za click dogaaja komandnog dugmeta upiite sledei segment koda:

OleDbConnection Konekcija = new OleDbConnection();Konekcija.ConnectionString = @"Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=C:\baza\Nwind.mdb";

OleDbCommand Komanda = new OleDbCommand();Komanda.Connection = Konekcija;Komanda.CommandText = "DELETE FROM Orders WHERE OrderID=" + txtOrderID.Text;

try

{Konekcija.Open();Komanda.ExecuteNonQuery();Konekcija.Close();MessageBox.Show("Obrisan slog");

}catch (Exception greska){

MessageBox.Show (greska.ToString());}

Pokrenite program, unesite broj u tekst box i kliknite na dugme.Validne vrednosti za broj narudbenice su od 10248 do 11077.

Ako unesete broj narudbenice koji ne postoji, svejedno dobijate potvrdu da je sve u redu. Tehnikigledano i jeste sve u redu, samo WHERE klauzula nije zadovoljena, tako da ni jedan slog nije stvarnoobrisan.

Pitanje o kome treba razmiljati:Ako obriemo narudbenicu broj 10400, koliko smo u stvari slogova obrisali?Odgovor je 4 sloga: jednunarudbenicu iz tabele Orders i jo tri njene stavke iz tabele [Order details]zbog opcije kaskadnog brisanja.


14/31


Novembar 2008 13

Na sledeoj slici su prikazana tri sloga iz tabele [Order details] koji su vezani za narudbenicu 10400 i kojie biti obrisani (pogledajte kolonu OrderID spoljni klju ove tabele):

Viekorisniko okruenje

Kada vie korisnika istovremeno radi na istoj bazi podataka, mogui su konflikti sa pravima.

Na primer, ako jedan korisnik ureuje (eng. editing) slog, a drugi u istom momentu eli da ga obrie, ovajdrugi korisnik e dobiti poruku o greci. Prilikom izmene sloga, baza podataka automatski postavlja katanac(eng. lock) na taj slog ime oznaava da neki korisnik ima eks luzivna prava nad tim slogom.

Svaki drugi korisnik koji u tom momentu eli da menja ili brie isti taj slog, dobie poruku o greci.

Zbog ovoga svaka DELETE i UPDATE (izmena sloga o kojoj emo govoriti u sledeem nastavku) uviekorisnikom okruenju imaanse da generie greku.

INSERT naredba je u tom smislu "bezbednija" i na nju se ne odnosi ova problematika.

Milo Milosavljevi


15/31


14 Novembar 2008

U prethodnom delu serijala kreirati smo prvu ASP.NET aplikaciju i dodali Web stranu u nju. Takoe smododali HTML tekst i pregledali stranu u Web pregledau.

U ovom delu serijala emo dodati kontrole i programski kod na nau ASP.NET Web stranu.

Dodavanje kontrola

Ukoliko nije ve otvorena, otvorite ASP.NET aplikaciju kreiranu u prethodnom delu serijala. U okviru alataVWD, aplikaciju moete otvoriti tako to ete:

kliknuti na ime aplikacije u odeljku Recent Projects(u naem sluaju WebSite1), iliodabrati Open Web Site stavku na File meniju, nakon ega sedobija dijalog kao na sledeoj slici

Otvorite stranu Pozdrav.aspxi kliknite na Design tab. Sada moemo dodati nekoliko kontrola na stranu. 1. Pritisnite nekoliko puta Enterda biste napravili nekoliko praznih linija i na taj nain odvojili nove

kontrole od prethodno kreiranog sadraja.2. Iz ToolBox-a, iz Standard grupe, prevucite tri kontrole na stranu: TextBox, Button i Label.

Kontrole iz ove grupe se nazivaju serverske kontrole, jer se izvravaju na serverskoj strani. Ovekontrole imaju prefiks asp: i atribut runat="server" .

3. Ispred kontrole TextBox, upiite sledei tekst: Unesite ime:. Sledea slika pokazuje izgled strane uDesign pogledu.

ASP.NET (3)


16/31


Novembar 2008 15

Podeavanje izgleda kontrola

Podeavanje svojstava kontrole je mogue obavljati na nekoliko naina:Najjednostavniji nain je podeavanje svojstava kontrole u Design modu, odnosno selektovanjekontrole i promena njenih osobina u Properties prozoru.Drugi nain je da se direktno u HTML kodu menjaju atributi kontrole. HTML kod se moe videti kada

se klikne na Source tab u prozoru za prikaz dokumenta.Podeavanje je mogue obavljati i pisanjem programskog koda, kada se napravljene promenemogu videti tek prilikom izvravanja programa (Run-time mod).

Sada emo promeniti neka svojstva naih kontrola korienjem prva dva naina.1. Selektujte Button kontrolu, u Properties prozoru pronaite svojstvo Text, i promenite njegovu

vrednost na Prikaite ime.

Takoe promenite ime Button kontrole, tako to ete promeniti vrednost svojstva ID sa Button1 nabtnPrikaz. Uobiajeno je, i potrebno, da kontrolama koje ete koristiti u programskom kodu dateasocijativno ime.

2. Kliknite na Source tab, kako bismo promenili osobine Label kontrole na drugi nain.Source pogled prikazuje HTML za stranu, ukljuujui i elemente koje je VWD kreirao za serverskekontrole.Osobine kontrola su deklarisane kao atributi. Na primer, kada ste prethodno podesili Text svojstvoza Button kontrolu, vi ste u stvari podesili vrednost Text atributa u HTML-u.

Promenite i vrednost atributa ID, sa Label1 na lblPozdrav.

3. Kliknite u prostor u okviru taga, i pritisnite tipku za razmak na tastaturi. Pojavie sepadajui meni sa listom svojstava, koje moete podesiti za Label kontrolu. Ova osobina se nazivaIntelliSense, a kreirana je da pomogne u radu sa sintaksom serverskih kontrola, HTML i drugihelemenata na strani.

4. Podesiemo da boja teksta koji e prikazivati Label kontrola bude crvena. Iz padajue listeodaberite atribut ForeColor, stavite znak jednakosti, i iz nove padajue liste, odaberite vrednostRed.

5. Dajte i ime TextBox kontroli txtIme.

Sledei ekran prikazuje Web stranu sa podeenim elementima, kao i IntelliSense za padajuu listuza Label kontrolu.


17/31


16 Novembar 2008

Dodavanje koda u Web stranu

Na zadatak je da se, kad korisnik upie svoje ime u TextBox kontrolu i klikne na dugme, u Label kontrolipojavi upisano ime i fiksni tekst ", dobrodoli u VWD!!!".

Za izvrenje ovog zadatka potrebno je da se kreira Click procedura dogaaja za dugme btnPrikaz, koji jepodrazumevani dogaaj za Button kontrolu.

Podrazumevani dogaaji za kontrole se uobiajeno kreiraju tako to se dva puta u Design modu klikne naodreenu kontrolu. Ukoliko je, prilikom kreiranja strane, deekirana opcija Code-Behind Page, proceduradogaaja se dodaje u ispred HTML koda u aspx stranu. Ukoliko je ova opscija ostala ekirana, proceduradogaaja se dodaje u odvojenu datoteku, koja se naziva Code-Behind Page i koja iskljuivo sadriprogramski kod.

1. Preite u Design pogled.2. Kliknite dva puta na dugme btnPrikaz.

VWD e prei u Source pogled i kreirati skelet za proceduru dogaaja. U okviru kreiranog skeleta ukucajte lblPozdrav, stavite taku i iz ponuene liste odaberite Textsvojstvo, iju emo vrednost podesiti kao to je to napred reeno.

Procedura dogaaja bi trebalo da izgleda na sledei nain:

protected void btnPrikaz_Click(object sender, EventArgs e){

lblPozdrav.Text = txtIme.Text + ", dobrodoli u VWD!!!";}

Preporuka: Koristite svu pomo koju vam nudi VWD. Kreiranje koda e biti mnogo bre i sa manjegreaka.

Pregled Web strane u Web pregledau (Browser)

Pogledaemo stranu, koju smo upravo napravili, u Web pregledau.1. Prikaz strane moete inicirati tako to ete pritisnuti CTRL+F5, ili, tako to ete u Solution Explorer-

u kliknuti desnim tasterom mia na ime strane koju elite da pogledate (Pozdrav.aspx) i odaberete


18/31


Novembar 2008 17

opciju View in Browser. Nakon toga e odabrana strana biti prikazana u Browser-u.2. Ukucajte svoje ime u TextBox i pritisnite dugme.3. Ukoliko ste sve uradili kako treba, strana e posle toga imati sledei izgled:

U sledeem nastavku emo proveravati ispravnost onoga to unose korisnici i kreirati procedure dogaajau Code-Behind strani.

Sneana Popovi


19/31


18 Novembar 2008

Jezika kontrola (Proofing)

Jezika kontrola (Proofing) u novoj verziji programa je konzistentna. Osnovne promene su:

Meusobna povezanost sa drugim programima. Ukoliko nainite jednu promenu, recimo uprogramu MS Office Word 2007, ta promena e odmah biti aktivna i u drugim programima kao toje Office PowerPoint 2007.Jezika kontrola (Proofing) programa sistema Microsoft Office 2007 sadri francuski reniksainjen na osnovu jezike reforme. U programima sistema Microsoft Office 2003 postojala jesamo zamena starog renika.Kada po prvi put koristite neki jezik, automatski se kreira renik izuzetaka. Pomou renikaizuzetaka, opcija Jezika kontrolaoznaava rei koje ne elite da koristite.

Alatke za proveru pravopisa i gramatike se nalaze na kartici Redigovanje (Review) Pogledajte Sliku 12.

Konfiguraciju opcija za jeziku kontrolu moete urediti u odeljku Jezike kontrole (Proofing) koji se nalaziu okviru za dijalog Opcije Worda (Word options).

Opcije za konfigurisanje jezike kontrole su prilino obimne. U osnovnoj podeli postoje funkcije zaAutomatsko ispravljanje (AutoCorrect) i tradicionalnu proveru pravopisa.

Runo pokrenite Kontrolora pravopisa i gramatike (Spelling and Grammar checker) kada elite da

proverite da li ima greaka u kucanju u vaem dokumentu.

Funkcija Automatsko ispravljanje (AutoCorrect) proverava pisani tekst. Kada na primer pogrenootkucate neku re, sistem automatski ispravlja rei i otkucava ispravan oblik rei.

Kontrolor gramatike (Grammar checker) je takoe vana funkcija. Tokom jezike kontrole, pogrenootkucane rei podvlai crvenim. Program za obradu teksta podvlai zelenom bojom rei koje su gramatikinepravilno napisane. Proirenu verziju Kontrolora gramatike nije bila ukljuena u prethodnu verzijuprograma Word, ali je bilo mogue instalirati jepomou dodatnog paketa. Ovaj dodatak moete preuzetina Web lokacijiMicrosoft Corporation.

Funkcija Automatsko ispravljanje (AutoCorrect)

Opciju Automatsko ispravljanje gramatike i provere pravopisa (AutoCorrect) moete aktivirati u okviruza dijalog Word opcije (Word Options).

Detaljni vodi za program Microsoft Office Word 2007 - 2. deo
http://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?displaylang=cs&FamilyID=EFC44527-5223-42D4-83CF-86F0C6E3C2EBhttp://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?displaylang=cs&FamilyID=EFC44527-5223-42D4-83CF-86F0C6E3C2EBhttp://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?displaylang=cs&FamilyID=EFC44527-5223-42D4-83CF-86F0C6E3C2EBhttp://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?displaylang=cs&FamilyID=EFC44527-5223-42D4-83CF-86F0C6E3C2EB


20/31


Novembar 2008 19

Najee gramatike greke e se podvlaiti kako kucate tekst. Ovu funkciju moete aktivirati i u drugimkomponentama programa Office Outlook 2007, pored programa Microsoft Office Word 2007.Demonstracija funkcije Automatsko ispravljanje (AutoCorrect) moete videti u sledeem primeru:

Potrebne informacije raunaru saopavamo tipovima podataka.

Ako desnim tasterom mia kliknete na greku, prikazae se druge mogunosti.

Sopstveni renici

Prilikom jezike provere teksta ukljuuje se i glavni renik sa kojim se automatski poredi tekst. Rei koje seesto koriste u tekstu, kao i one koje vi esto koristite moete dodati svojim renicima. Te rei ubuduenee biti oznaene kao pogreno napisane ili gramatiki nepravilne.Bilo koja promena u vaem ili glavnom reniku bie vidljiva u drugim programima sistema Microsoft Office.

Viejezika provera (Multilingual proofing)

ak i u prethodnim verzijama programa Word ste mogli proveravati tekst na drugim jezicima. Sada imate

Slika 13

Slika 14


21/31


20 Novembar 2008

veliki broj mogunosti. U novoj verziji programa Word jezika podrka je povezana sa konfiguracijomtastature i rasporedom na tastaturi, tako da moete proveriti tekst na drugim jezicima bez potrebe zainstalacijom drugih alatki. Renici su sada sastavni deo programa Word, moete dodavati jezike koje eliteda koristite kao podrazumevane za datu verziju programa.

Prevod teksta

Funkcije za prevod teksta se nalaze na karticiRedigovanje (Review). Treba da imate unapredinstalirane renike za jezike na koje ete prevodititekst. Ukoliko dok prevodite imate uspostavljenuvezu sa Internetom moi ete da je koristite zaprevod. Prilikom pokretanja funkcije Prevod(Translation), u desnom delu trake moete definisatiostale stavke funkcije za prevoenje.

Veba Provera pravopisa i gramatika (Spelling and Grammar)

Zadatak

Pripremate vebu za uenike u osnovnoj koli. Treba da proverite da li uenici pravilno piu odreene rei.Za jednostavniju procenu moete koristiti program jezike provere.

Uputstva

Koristite alatke za proveru pravopisa i gramatike. Proverite pre poetka vebe da li je opcija podvlaenjapravopisnih i gramatikih graaka iskljuena. Tokom ispravki za procenu koristite opciju Provera pravopisa igramatike.

1. Pripremite vebu za ispravljanje pravopisnih greaka.2. Proverite da li je opcija automatskog podvlaenja pravopisnih i gramatikih greaka iskljuena.

Treba da uradite sledee:Kliknite na Dugme Office (Office Button) i potom na stavku Word opcije (WordOptions)

U levom delu kliknite na stavku Jezike kontrole (Proofing)U padajuoj listi Izuzeci za (Exceptions for) kliknite na naziv trenutno otvorenog dokumentaPotvrdite polja Sakrij pravopisne greke samo u ovom dokumentu (Hide spellingerrors in this document only ) i Sakrij gramatike greke samo u ovom dokumentu(Hide grammar errors in this document only)

3. U procesu evaluacije vebe ukljuite opciju Provera pravopisa i gramatike koja e vam olakatiotkrivanje greke.

4. Na kartici Redigovanje (Review), kliknite na grupu Jezike ispravke (Proofing), kliknite naikonu Provera pravopisa i gramatika (Spelling and Grammar).

Na Slici 16 vidite ispravke pogreno otkucanih rei.

Slika 15

Slika 16


22/31


Novembar 2008 21

Metapodaci u dokumentu i njihov pregled

Metapodaci (Metadata) su detaljne informacije dokumenata. Odnose se uglavnom na podatke o broju reiu dokumentu, detaljnim informacijama o autoru, komentare, oznake pregleda, odreene informacije uzaglavlju i podnoju ili informacije u obliku skrivenog teksta.

Ako elite da delite dokument sa kolegama, da ga objavite na javnom portalu ili poaljete informacijevaem mentoru ili drugim vanim osobama, sigurno ete pozdraviti mogunost automatskog ispravljanjametapodataka i njihovo potencijalno uklanjanje.

U narednoj tabeli se nalazi lista najee korienih tipova podataka koji se mogu ukloniti pomou opcijeKontrolor metapodataka (metadata checker):

Komentari i redigovanje(Comments and review)

Kometari (Comments)

Revizije (Revisions)Informacije o dokumentimaBeleke (Annotations)

Svojstva dokumenta i lini podaci(Document properties and personaldata)

Statistike informacije

Podaci o autoruAdreseNazivi predloakaInformacije o sadrajima

Zaglavlje i podnoje (Header andFooter)

Informacije smetene u zaglavlju dokumenta

Informacije smetene u podnoju dokumentaTekstualne informacije u vodenim igovima

Skriveni tekstovi (Hidden texts) Tekstovi oblikovani u obliku skrivenog tekstaXML podaci Informacije sauvane u XML formatu

Pretraivanje i uklanjanje skrivenih ili linih podataka

Prilikom pretrage dokumenta koji sadri bilo kakve neeljene metapodatke, treba da uradite sledee:Sauvate dokument u kom treba da pronaete izmene. Ukoliko radite sa tehnologijom MicrosoftSharePoint i ako je dokument na portalu i ima vie sauvanih verzija, treba da kreirate kopijudokumenta kako biste imali originalnu verziju.Kliknite na Dugme Office (Office Button), na stavku Priprema (Prepare) i potom na stavkuProveri dokument (Inspect Document).

Od vas e se traiti da proverite objekte koje elite da naete. Pogledajte Sliku 18 Izaberite stavke koje treba da pronaete, na primer Svojstva dokumenta i lini podaci(Document Properties and Personal Information)Kliknite miem na dugme Nadzor (Inspect)Rezultate moete videti u dijalogu Nadzornik dokumenta (Document Inspector). Ukoliko elite daobriete ili uklonite svojstva, kliknite na dugme Ukloni sve (Remove all)i podaci e se izbrisati.Da biste proverili da li je operacija zaista izvrena, moete proveriti svojstva dokumenta klikom naDugme Office (Office Button) i stavku Priprema svojstva (Prepare- Properties).

U momentu objavljivanja dokumenta na Microsoft Office SharePoint portalu, moete naknadno pretraivatimetapodatke. Ova funkcija je postala veoma znaajna i sa metapodacima treba da radite veoma oprezno ipaljivo odaberete koje podatke ete uklonili iz dokumenta, a koje ne.


23/31


22 Novembar 2008

Veba Metapodaci (metadata)

Zadatak

Direktoru kole treba da poaljete veoma vaan dokument. Dokument ne sme da sadri bilo kakve linepodatke i podatke o koli koji bi, u sluaju dalje distribucije, mogli biti zloupotrebljeni.

Uputstva

Koristite pregled metapodataka u dokumentu da biste uklonili nepotrebne informacije:1. Otvorite eljeni dokument u programu Word2. Nemojte raditi u originalnom dokumentu, ve nainite kopiju dokumenta koju ete menjati 3. Otvorite kopiju Word dokumenta koji elite da pregledate, bilo da sadri skrivene podatke ili line

informacije4. Kliknite na stavku Dugme "Office" (Office Button), kliknite na komandu Priprema (Prepare) i potom

na stavku Proveri dokument (Inspect Document)5. U okviru za dijalog Nadzornik dokumenta (Document Inspector) ukljuite samo polje Svojstva

dokumenta i line informacije (Document Properties and Personal Information)6. Kliknite na ikonu Nadzor (Inspect).7. Kliknite na stavku Ukloni sve (Remove all) na pronaenim izmenama i svi lini podaci e biti

uklonjeni8. Moete proveriti da li su ove informacije zaista uklonjene. Rezultat bi trebalo da bude slian kao na

Slici 18

Novi grafiki efekti i njegove mogunosti

Jedna od najznaajnijih promena u novoj verziji programa Microsoft Word je dostupnost razliitih tipovavizuelnih efekata koji vam omoguavaju kreiranje dokumenata profesionalnog izgleda na veoma jednostavan i lak nain. Umetanje slike u tekst nije nova opcija; meutim, nove funkcije zatrodimenzionalno ureivanje i vizuelni efekti e vam omoguiti da pripremite profesionalne dokumente

veoma lako i jednostavno. Ove alatke se nalaze na Traci (Ribbon).

Umetanje slike u tekst

Slika 18


24/31


Novembar 2008 23

Funkcije za umetanje slika se nalaze na kartici Umetanje (Insert) zajedno sa komandama za umetanjedrugih eksternih objekata kao to su grafikoni, SmartArt grafika ili oblici (Pogledajte Sliku 19). Kadakliknete na ikonu Slika (Picture), moete izabrati bilo koju sliku koju elite da umetnete pored teksta, naprimer vau fotografiju.

U prethodnim verzijama programa za obradu teksta, susretali ste se sa dijalogom za izbor slika. Najnovijaverzija radi sa veliki brojem razliitih tipova slika. Najee se koriste sledei oblici:

emf, wmf, jpg, jpeg, jpe, png, bmp, gif

Kada umetnete sliku, otvara se kontekstualna kartica Alatke za slike (Picture Tools), na kojoj moetepronai dodatne alatke koje e vam omoguiti ureivanje vae slike.

Promena formata slikeMoete urediti bilo koju sliku koju umetnete u tekst.Novina u ureivanju slika je podeavanje grafikogizgleda. Dinamiki pregled razliitih izgleda jeaktivan prilikom pregledanja dostupnih prikaza.Dovoljno je da preete preko razliitih formata slikekoji e se automatski prikazati na originalnoj slici, priemu neete morati da potvrujete bilo kakvupromenu (Pogledajte sliku 20).

Efekti slike (Picture Effects)

Postoji veliki broj gotovih efekata koje moete primeniti na bilo koju sliku. Ikona za podeavanje efekata senalazi na kartici Alatke slike (Picture Tools) pored osnovne galerije stilova slika. Tabela ispod predstavljaneke od efekata koji se mogu primeniti na sliku:

Efekti Opis

Senke (Shadows) Spoljne, unutranje, predviene (Outer, inner, in prospective)

Odraz (Reflection) Odraz slike je na donjoj ivici, ili je pomeren za 4 ili 8 piksela

Sjaj (Glow) Primenjene su razliite boje sjaja oko slike

Meke ivice (Soft edges) Primenjeni su razliiti nivoi preliva koji obuhvataju ivicu

Reljef (Bevel) Sa mogunou podeavanja dodatnih detalja efekata prostora

3D rotacija (3D-Rotation) Paralelna, perspektiva, kosina (Parallel, perspective, skewed)

Izgled slike nakon primene efekata se vidi na slici 21.

Slika 19

Slika 20


25/31


24 Novembar 2008

Apsolutni poloaj slike

Sa ovom funkcijom ste se susretali u prethodnim verzijama programa, pogotovo u aplikacijama za kreiranjeWeb stranica.

Svaka slika moe imati svoj apsolutni (nepromenljiv) poloaj. Najee se koristi poravnanje slike satekstom u dokumentu. Moete na primer, postaviti sliku na sredinu stranice sa opcijom preloma teksta ilina bilo kom drugom delu stranice. Ikona za poloaj slike se nalazi na kontekstualnoj kartici Alatke slike(Picture Tools).

U dijalogu Vie opcija za rasporede (More Layout

Options) moete podesiti ostala svojstva slike injen poloaju u dokumentu. Jedna od najvanijihfunkcija je postavka za tano pozicioniranje slike.Ostale esto koriene funkcije rada sa slikama(ukoliko nije pozicionirana) su na primer, prelomteksta oko slike. Ako elite da pozicija slike budepodeena na apsolutnu, to moete uraditi pomou jedinica za merenje duine. To su centimetri popodrazumevanoj vrednosti, ali se mogu promeniti udruge mere u stavci Microsoft Word opcije(Microsoft Word Options).

Kolekcija Clip Art

Kolekcija Clip Artsu grafiki simboli koje moete besplatno koristiti. Ona je sastavni deo programa Word imoete ih umetati na bilo kom mestu u dokumentu. Radi se uglavnom o funkcionalnoj grafici. Novu ClipArtskolekciju moete preuzeti na Internetu na lokacijiMicrosoft Office Online. Postoji veliki broj Clip Artskolekcija za besplatno korienje.

Kako da umetnete kolekciju Clip Art

Slika 21

Slika 22
http://office.microsoft.com/clipart/http://office.microsoft.com/clipart/http://office.microsoft.com/clipart/http://office.microsoft.com/clipart/


26/31


Novembar 2008 25

Kliknite na karticu Umetni (Insert)

Kliknite na ikonu ClipArt

U desnom uglu ekrana e se otvoriti prozorClipArtMoete pronai odgovarajue clipartovekorienjem polja Pretraga (Search)Kada pronaete Clip Art koji elite da

koristite, kliknite na njega. Automatski e seumetnuti u tekst na mestu gde se nalazikursor.

Primer umetnutog Clip Arta vidite na Slici 23.

Veba Korienje novih funkcija u programu Word prilikom rada sa slikama

Zadatak

Treba da pripremite nastavni materijal vezan za robote i robotiku. elite da upotrebite grafike elemente uvaem tekstu.

Uputstva

Pokuajte da u Wordu kreirate dokument koji sadri tekst i grafike elemente.1. Otvorite novi dokument2. Umetnite sliku robota

Na kartici Umetni (Insert), kliknite na ikonu Slika (Picture)

Izaberite sliku u dijalogu i umetnite je u dokument3. Uredite sliku

Izaberite opcije Odraz (Reflection), Senka (Shadow) i Rotacija (Rotation) u prostoru4. Sauvajte gotovu verziju dokumenta

Na slici 24 se vidi umetnuta slika sa efektom prostora.

Slika 23

Slika 24


27/31


26 Novembar 2008

Predloci (Templates)

Predloci (Templates) su gotovi uzorci razliitih vrsta dokumenata koji vam olakavaju i ubrzavaju rad.Predloci sadre gotove tekstove, slike i druge objekte tako da ne morate nita da menjate prilikomkreiranja eljenog dokumenta. Broure, bilteni, pisma i faksovi su tipini primeri predloaka. U koli moetekoristiti predloke za razliita obavetenja ili pisma koje kola alje uenicima ili njihovim roditeljima.

U verziji programa Microsoft Word 2003mogli ste koristiti predloke kreirane u programu ili kreirati novepredloke i sauvati ih kao vae datoteke. Te datoteke imaju oznaku tipa datoteke dotx.

Podrka za predloke je u novoj verziji programa Microsoft Word veoma velika. Korisnici imaju mogunostkorienja velikog broja tema sa predlocima. Moete ih pronai u svim programima sistema MicrosoftOffice ili dodatnim programima i alatkama. Jedan od programa za kole i obrazovanje se zove LearningEssentials for Microsoft Office. Velika biblioteka predloaka i dodatnih materijala se nalazi na portaluMicrosoft Office Online.

Predloci na lokaciji Office Online (Templates Office Online)

Ako vam podrazumevani izbor standardnih predloaka nije dovoljan, moete koristiti usluge MicrosoftOffice Online koje se nalaze na Web lokaciji korporacije Microsoft Office Online. Nakon registracijedobiete pristup uslugama na mrei za programe Microsoft Office.

Rad u koli se gotovo ni ne moe zamisliti bez predloaka. Tipini primeri su predloci kreirani u koli kojemoete posle primeniti u raznim situacijama. Kreiranje velikog broja dokumenata na osnovu jedne ememoe u znatnoj meri olakati rad.

Nakon aktivacije usluga Microsoft Office Online, bie vam u osam osnovnih kategorija ponuen veliki brojpredloaka koje moete sauvati na vaem disku i koristiti. Ova usluga je u potpunosti besplatna. Toplovam preporuujemo da je probate

Izbor predloaka korienjem usluge Microsoft Office Online

Predloke ete pronai ako kliknete na dugmeOffice i potom na stavku Novo (Office - New).Otvorie se dijalog sa predlocima sa kog moetepreuzeti predloke.

Primer predloka koji moete koristiti za kreiranjespiska uenika je predloak pod nazivom Kontaktinformacije za hitne sluajeve i medicinskeinformacije (Child's emergency contact andmedical information). Pogledajte Sliku 25.

Kreiranje i uvanje sopstvenih predloaka

Slika 25
http://office.microsoft.com/http://office.microsoft.com/http://office.microsoft.com/http://office.microsoft.com/


28/31


Novembar 2008 27

Na isti nain kao kad kreirate dokumente, moetekreirati i svoje predloke.

Princip je isti kao u prethodnoj verziji. Jedina razlika je druga oznake tipa datoteke. Koristikomprimovan XML format za predloke.

Kreiranje predloaka iz postojee datoteke

Kliknite na Dugme Office (Office button) Kliknite na ikonu Novo (New) U desnom uglu izaberite opciju Novo iz postojeeg(New from existing) U dijalogu pronaite dokument koji elite da kreirate u obliku predloka Dokument e se otvoriti i ako elite, moete promeniti njegova svojstva Sauvajte izmenjene dokumente kao predloke u odgovarajuu fasciklu na disku

Veba - Predloci

Zadatak

Treba da kreirate dokument koji ete moi ponovo koristiti. Radi se o standardnom obrascu Statusuenika koji se svakodnevno koristi u kolskoj administraciji. Pomou predloaka ete kreirati ovaj tipdokumenta.

Uputstva

Pripremite prazan dokument i sauvajte kako biste mogli ponovo da ga koristite.1. Kreirajte obrazac pod nazivom Potvrda o statusu uenika .2. Oblikujte dokument prema elji (Pogledajte sliku 27) 3. Kliknite na dugme Office i potom na ikonu Sauvaj (Save)

4. U dijalogu Sauvaj kao (Save as) u odeljku Tip datoteke (File type) izaberite predloakdokumenta (dotx)5. Sauvajte predloak u fascikli Moji dokumenti (My Documents)6. Kada ponovo otvorite predloak, otvorie se dokument sa praznim obrascem.

Slika 26


29/31


28 Novembar 2008

Ureiva jednaina i simboli (Equation Editor and Symbols)

U koli se svakodnevno radi sa jednainama. Microsoft Word 2007 za tu svrhu ima funkciju Ureiva jednaina (Equation editor). On omoguava rad sa esto korienim simbolima u jednainama u vaimdokumentima.Funkcije za rad sa jednainama se nalaze na kartici Umetanje (Insert), u odeljku Simboli (Symbols), naikoni Jednaine (Equations). Pogledajte Sliku 28.

Jednaine (Equations)

Ako elite da umetnete jednainu u va dokument, aktivirajte karticu Umetanje (Insert) i u odeljku Simboli(Symbols), kliknite na ikonu Jednaine (Equations). Prikazae se dijalog sa izborom gotovih jednaina.Izaberite jednainu. Izabrana jednaina se smeta u dokument na mestu gde se nalazi kursor mia.Desnim tasterom mia moete urediti izabrane jednaine i potom samo dodati podatak u va proraun.Jednostavno izaberite bilo koji deo jednaine i unesite nove vrednosti.

Ukoliko elite da napiete svoju matematiku formulu, kliknite na dugme Jednaine (Equations) i potomumetnite jednainu u dokument. Nakon toga je moete urediti po vaoj elji.

Slika 27

Slika 28


30/31


Novembar 2008 29

Ako je koristite na ovaj nain, prikazae se traka Alatke zajednaine (Equation Tools). Na njoj se nalazemnoge alatke za matematiku, simboli i strukture. Pogledajte Sliku 29.

Simboli (Symbols)Ovo radno okruenje e vam omoguiti da koristiterazne vrste simbola koje moete pokrenuti pomoukartice Umetanje (Insert). U odeljku Simboli(Symbols) kliknite na ikonu Simbol (Symbol) i usledeem dijalogu izaberite znak koji elite daumetnete u dokument (Slika 30).

Ostale simbole ete pronai ako kliknete na stavku Jo simbola (More symbols). Prikazae se izborsa ostalim grafikim simbolima koje moete umetnuti u dokument. Pogledajte Sliku 31. Simbol se umeetako to kliknete na simbol koji elite da umetnete. Ova opcija postoji i u ranijim verzijama ovog programa.

Veba Ureiva jednaina (Equation Editor)

Zadatak

Treba da pripremite vebe za as iz matematike. Tema asa su kvadratne jednaine (Quadratic equations).Za to treba da koristite opciju Ureiva jednaina (Equationeditor) koja ima gotove jednaine koje vamodgovaraju. Zaceniete opte koeficijente sa vaim.

Va primer ete moi koristiti prilikom uenja kvadratnih jednaina ili kada budete pravili test na ovu temu.

Uputstvo

reite jednainu za nepoznatu x: x + 5x + 4 = 0Utvrdite uslove za reavanje jednaine sa pravim brojevima.

Beleka za uenike.

Slika 29

Slika 30

Slika 31


31/31


Opti oblik kvadratne jednaine je: ax + bx + c = 0Koeficijenti su: a = 1, b = 5 a c = 4.Diskriminanta: D = b - 4ac

Ako je vrednost diskriminante pozitivna, jednaina ima dva korena.Ako je vrednost diskriminante nula, jednaina ima jedan koren.Ako je vrednost diskriminante negativna, jednaina nema korena.

1. Kliknite na stavke Umetni SimboliJednaina (Insert Symbols Equation)2. U meniju Jednaine (Equations) otvorite padajui meni u kome ete kliknuti na formulu

Kvadratna jednaina (Quadratic formula). Ona e umetnuti jednainu u tekst.

3. Unesite zadate vrednosti.4. Izaberite potrebne varijabile koje ete zameniti sa definisanim.

5. Reite formulu.6. Ukoliko vam trebaju dodatni simboli, pronai ete ih u kontekstualnoj kartici Alatke za

jednainu (Equation tools). Kliknite na ikonu Dizajn (Design)i otvorie se meni sa dodatnimmatematikim simbolima.

7. Na odgovarajuem mestu koristite simbol =>

8. Izraunajte korene jednaina i utvrdite da li jednaina ima pravo reenje9. Pronai ete dva ispravna reenja jednaine

Zakljuak

Cilj ovog vodia je upoznavanje italaca sa mogunostima koje nudi najnovija verzija programa MicrosoftOffice Word 2007, kao i predstavljanje principa pojedinanih funkcija i novih karakteristika kroz praktineprimere i vebe.

Ova publikacija je jo jedna u nizu sistematskih vodia za kole koja se bavi programima sistema MicrosoftOffice 2007. Ostale dostupne besplatne naslove moete preuzeti na Web lokacijihttp://www.modernivyuka.cz/(u odeljku Moderna nastava (Modern Teacher)):

Opti pregled sistema Microsoft Office 2007Microsoft Office Word 2007Microsoft Office Excel 2007

Microsoft Office PowerPoint 2007

Microsoft Office Outlook 2007Ostali programi sistema Microsoft Office 2007

vrsto verujemo da e vam ovo izdanje biti od koristi ne samo zato to ete mnogo efikasnije koristitisistem Microsoft Office2007, ve zato to e vam koristan prirunik prilikom rada sa vaim acima iuenicima.

Jiri Citil i Boris CiitlPrag 2007
http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/

Partner u učenju-nov2008

Documents

Transcript of Partner u učenju-nov2008