www.balkandownload.org

Giljermo del Toroi Čak Hogan

PAD

Druga knjiga trilogije Soj

Naslov originalaGuillermo Del Toro and Chuck Hogan

“The Fall”Book Two of The Strain Trilogy

Copyright © 2010 by Guillermo Del Toro and Chuck Hogan

Prevod Maja Kostadinović

Za Lorencu, s ljubavlju.GDT

Mojim omiljenim čudovištima.ČH

Izvodi iz dnevnika Efraima Gudvedera

Petak, 26. novembarSvetu je bilo potrebno svega šezdeset dana da propadne. Nas troje smo

odgovorni za to - zbog naših propusta, naše arogancije...Dok je vest o krizi stigla do Kongresa, dok je bila analizirana, dok je donet

zakon, dok je izglasan veto, već smo bili izgubljeni. Noč je pripadala njima.Čeznuli smo za svetlošću dana kada nam više nije pripadala...Sve se to desilo pukih par dana nakon što je naš „neoborivi video-dokaz“

stigao do sveta - njegova istina se ugušila u hiljadama omalovažavajućih snimakakoji ga opovrgavaju ili parodiraju. Jutjubovali su nas do besmisla.

Pretvorilo se to u štos koji se prepričava u večernjem programu,pametnjakovići smo mi, ha-ha-ha - sve dok mrak nije pao na nas, te smo morali daokrenemo lice ka neizmernoj, hladnoj praznini.

Prva faza reakcije javnosti na epidemiju uvek je Poricanje.Druga, Pripisivanje krivice.Svi dežurni krivci izvučeni su na sunce kao distrakcija: ekonomske tegobe,

socijalni nemiri, rasni sukobi, teroristička pretnja.Na kraju se ispostavilo da smo to mi sami. Svi mi. Dozvolili smo da se desi

zato što nismo bili u stanju da poverujemo da se dešava. Suviše smo pametni.Suviše napredni. Suviše snažni.

Sada je mrak potpun.Više nema datih, apsolutnih vrednosti - naše postojanje nema korena. Osnovna

načela ljudske biologije prerađena su. Ne na osnovu DNK koda, već uz pomoćvirusa i krvi.

Paraziti i demoni su svuda. Naša budućnost više ne bitiše u prirodnomorganskom truljenju smrti već u složenoj, dijaboličnoj transmutaciji. Pustošenje.Preobražaj.

Oduzeli su nam susede, prijatelje, porodice. Nose njihova lica, lica kojapoznajemo, lica naših dragih.

Izbačeni smo iz svojih domova. Izgnani iz svojih kraljevstava lutamopustarama u potrazi za čudom. Preživeli su krvavi, slomljeni, poraženi.

Ali, nismo preobraženi. Nismo Oni.Još ne.Ovo nije beleška niti hronika, već jadikovka, poezija fosila, uspomena na kraj

ere civilizacije.Dinosaurusi su za sobom ostavili tek pokoji trag. Nekoliko kostiju očuvanih u

ćilibaru, sadržaj svojih stomaka, otpad.Nadam se da ćemo mi za sobom ostaviti nešto više.

SIVO NEBO

Zalagaonica „Starosedelac i rariteti”Istočna 118. ulica, Španski Harlem

Četvrtak, 4. novembarOgledala su donosioci loših vesti, pomislio je Abraham Setrakijan dok je

stajao pod zelenkastom fluorescentnom zidnom lampom i zurio u ogledalo ukupatilu. Starac koji pilji u još starije staklo. Ivice su potamnele od starosti, flekesu se primicale centru. Njegovom odrazu. Njemu.

Uskoro ćeš umreti.Srebrom premazano staklo to mu je pokazalo. Mnogo puta se nalazio u blizini

smrti, ili nečeg goreg; ali sada je drugačije. Opazio je tu neminovnost u svomodrazu. Ipak, Setrakijan je pronalazio utehu u istini koju pružaju stara ogledala.Iskrena su i čista. Ovo je veličanstven primerak s početka veka, prilično je teško.Okačeno je na zid žičanim gajtanom, nakošeno u odnosu na stare pločice. U stanu jebilo nekih osamdeset ogledala premazanih srebrom; neka su visila na zidovima,druga su stajala na podu naslonjena na police sa knjigama. Kompulzivno ih jesakupljao. Kao što ljudi koji koračaju kroz pustinju znaju kolika je vrednost vode,Setrakijan nije propuštao priliku da kupi srebrno ogledalo - posebno ako je malo ilako prenosno.

Više od svega, oslanjao se na njihovu drevnu osobinu.Nasuprot popularnom mitu, vampiri imaju odraz. Na modernim ogledalima

koja se danas masovno proizvode izgledaju isto kao i kada ih gledate direktno.Međutim, na ogledalima koja su premazana srebrom, odraz im je iskrivljen. Nekofizičko svojstvo srebra projektuje ove virusom opsednute užase uz vidljive smetnje- poput upozorenja. Kao u priči o Snežani, srebrom obloženo ogledalo ne može daslaže.

Tako je Setrakijan posmatrao svoje lice u ogledalu - između lavaboa oddebelog porcelana i ormarića sa praškovima i melemima, mašću za artritis izagrejanim uljem za umirivanje bolova u čvornovatim zglobovima - pomno ga jeproučavao.

Suočio se sa gubitkom snage. Sa saznanjem da je njegovo telo samo telo.Staro i slabo. Da propada. Nije bio siguran u to da li bi njegovo telo preživelotraumu preobražaja. Ne prežive sve žrtve.

Njegovo lice. Bore duboke poput otisaka prstiju - poput palca koji je snažnoutisnut u njegovu kožu. Preko noći je ostario dvadeset godina. Oči su mu bile sitne isuve, žućkaste poput slonovače. Bio je bled, a kosa mu se držala na glavi poputsrebrne trave koju je zamrsila nedavna oluja.

Tap - tap - tap...Čuo je smrt kako ga doziva. Čuo je štap. Svoje srce.

Pogledao je iskrivljene šake koje je čistom voljom naterao da se oblikujuprema dršci srebrnog štap-mača, ali malo je toga još mogao da uradi spretno.

Veoma ga je oslabila bitka sa Gospodarem. Gospodar je snažniji nego što gase Setrakijan sećao ili što je mogao da pretpostavi. Tek je trebalo da razradisopstvene teorije o Gospodarevom preživljavanju na direktnoj sunčevoj svetlosti -svetlosti koja ga je oslabila i povredila, ali ga nije uništila. Ultraljubičasti zracikoji uništavaju virus trebalo je da ga iseku poput deset hiljada mačeva - ipak,gnusno stvorenje je izdržalo i pobeglo.

Na kraju, šta je život nego niz malih pobeda i velikih poraza? Međutim, štadrugo možemo? Da odustanemo?

Setrakijan nikada nije odustao.Trenutno se samo preispitivao, to je sve. Da je samo uradio ovo umesto

onoga. Da se samo setio da minira zgradu kada je saznao da je Gospodar unutra.Da mu je samo Ef dozvolio da umre, umesto što ga je spasavao u kritičnomtrenutku...

Srce mu je ubrzano zakucalo od razmišljanja o tim mogućnostima, preskakalootkucaje. Trzalo se. Kao da u sebi ima nestrpljivo dete koje čeka da potrči.

Tap - tap - tap...Tiho zujanje je prelo iznad otkucaja srca.Setrakijan ga je dobro poznavao: preludijum za zaborav, za buđenje u bolnici,

ako one uopšte još funkcionišu...Ukočenim prstom je iskopao belu pilulu iz kutije. Nitroglicerin sprečava

anginu tako što opušta krvne sudove koji pumpaju krv do njegovog srca,omogućavajući im da se prošire, pojačavajući tok i dovod kiseonika. Stavio jetabletu ispod svog suvog jezika i sačekao da se rastvori.

Istog trenutka ga je oblio slatkast, peckav osećaj. Zubor u njegovom srcuminuće za par minuta.

Ohrabrila ga je tableta brzog dejstva. Preispitivanje, samooptužbe ioplakivanje - sve je to traćenje moždane aktivnosti.

Sada je tu gde je. Njegov Menhetn ga je dozivao, mrvio se iznutra.Prošla je jedna nedelja od kako je boing 777 sleteo na DŽFK. Jedna nedelja

od kako je stigao Gospodar i izbila zaraza. Setrakijan je predvideo šta će se desitina osnovu prve vesti koju je video na televiziji, kao što ljudi predviđaju smrtvoljene osobe kada telefon zazvoni u kasne sate. Vest o mrtvom avionu ščepala jegrad. Samo par minuta nakon što je sleteo, potpuno se ugasio i prosto stajao upotpunom mraku na pisti. Zaposleni Centra za kontrolu bolesti ušli su u avion uzaštitnim odelima i otkrili da su svi putnici mrtvi, osim četiri „preživela". Preživelinisu bili u dobrom stanju, simptome bolesti koje su ispoljavali izazvao jeGospodar. Skriven u kovčegu u teretnom delu aviona, Gospodar je prešao okeanzahvaljujući bogatstvu i uticaju Eldriča Palmera: umirućeg čoveka koji je odlučioda trampi kontrolu ljudi nad planetom za tračak besmrtnosti. Nakon danainkubacije, virus se aktivirao u mrtvim putnicima. Ustali su sa stolova u

mrtvačnicama i preneli vampirsku kugu na gradske ulice.Pun opseg kuge bio je poznat Setrakijanu, ali ostatak sveta se opirao užasnoj

istini. Od tada, još jedan avion se ugasio ubrzo nakon sletanja na Hitrou i stao napisti uz kapiju. Na aerodrom Orli u Francuskoj sleteo je mrtav mlažnjak. Nameđunarodnom aerodromu Narita u Tokiju. Aerodromu Franc Jožef Štraus uMinhenu. Na čuvenom bezbednom Ben Gurion međunarodnom aerodromu u TelAvivu, antiteroristička jedinica izvršila je juriš na zatamnjeni avion i pronašla 126mrtvih putnika. Ipak, nije izdata naredba da se pregleda teretni deo aviona, niti dase ceo avion uništi. Sve se dešavalo prebrzo. Dezinformacije i neverica suverenosu vladali.

Nastavilo se. Madrid. Peking. Varšava. Moskva. Brazilija. Okland. Oslo.Sofija. Stokholm. Rejkjavik. Džakarta. Nju Delhi. U izvesnim militantnim iparanoičnim sredinama odmah su uvedeni aerodromski karantini, opkoljavaniavioni vojnim kordonima. Ipak... Setrakijan se nije mogao oteti pomisli da ovasletanja predstavljaju i taktičku obmanu i napade virusnom infekcijom. Samo ćevreme pokazati da li je u pravu - mada je preostalo vrlo malo vremena.

Do sada su originalni strigoji - prva generacija vampira, žrtve Ridžis era injihovi Voljeni - započeli drugi talas sazrevanja. Navikavaju se na novo okruženjei nova tela. Uče da se prilagode, da prežive - da napreduju. Napadali su noću,novinari su izveštavali o „pobunama” širom grada, što je delimično bila istina -pljačkanju i vandalizmu tokom dana - ali niko nije istakao da takva aktivnostdostiže vrhunac noću.

Pošto se to događalo širom zemlje, infrastruktura je počela da se raspada.Prekinut je dotok hrane, isporuke su kasnile. Kako je oskudica rasla, raspoloživaradna snaga se smanjivala. Nije imao ko da popravi havarije na električnoj mreži ireaguje na nestanak struje. Odaziv policije i vatrogasaca bio je sve slabiji, anasilja je bilo sve više.

Vatre su gorele na sve strane. Pljačkaši su preovladali.Setrakijan je zurio u svoje lice, poželevši da još jednom osmotri mladića koji

se krije ispod površine. Možda čak i dečaka. Setio se mladog Zakarija Gudvedera,koji spava u gostinskoj sobi, dole niz hodnik. Došavši do kraja svojih dana, staracje žalio sudbinu dečaka koji se u jedanaestoj godini nalazi na kraju detinjstva. Bezzaštite, dok ga vreba nemrtvi stvor koji je zauzeo telo njegove majke.

Setrakijan je izašao iz kupatila u sobu i pronašao stolicu. Seo je i prekriošakom lice, čekajući da prođe dezorijentisanost.

Velika tragedija dovodi do osećanja izolacije, koje je pretilo da ga upotpunosti poklopi. Oplakivao je svoju davno umrlu suprugu, Mirijam. Njeno licesu mu iz sećanja istisnule fotografije koje je imao i često posmatrao. Zaledile sunjen lik u vremenu, ali nisu uhvatile srž njenog bića. Bila je ljubav njegovog života.On je srećan čovek; ponekad bi mu bilo teško da se toga seti. Udvarao se prelepojženi i oženio se njom. Video je lepotu. Video je zlo. Bio je svedok najboljeg inajgoreg od onoga što je prethodni vek nudio. Preživeo je. Sada je svedok kraja.

Pomislio je na Efraimovu bivšu suprugu Keli. Setrakijan ju je upoznao jednomu životu i jednom u smrti. Razumeo je čovekov bol. Razumeo je bol sveta.

Napolju je čuo još jedan sudar automobila. U daljini se čula pucnjava, alarmisu se neprestano oglašavali - alarmi u kolima, zgradama - niko nije na njihodgovarao. Vrisci su cepali noč poput poslednjih krikova čovečnosti. Pljačkašinisu uzimali samo robu i stvari - odnosili su duše. Nisu zaposedali imovinu -zaposedali su tela.

Ruka mu je klonula na katalog položen na mali sto. Soterbijev katalog.Aukcija će se održati za par dana. To nije slučajnost. Ništa od ovoga nije se desiloslučajno: ni nedavno pomračenje, ni prekomorski sukob, ni ekonomska recesija.Domine padaju.

Podigao je katalog i pronašao određenu stranu. Na njoj je bez ilustracije bionaveden drevni tom:

Occido Lumen (1667) - Kompletan prikaz prvog uzdizanja Strigoja i prvogopovrgavanja svih argumenataProtiv njihovog postojanja, u prevodu preminulog rabina Avigdora Levija.Privatna zbirka. Iluminiran rukopis, originalan povez.Može se zakazati gledanje. Procena vrednosti 15-25 miliona dolara

Ova knjiga - ne faksimil, ne fotografija - već original, od presudnog je značajaza razumevanje neprijatelja, strigoja. I njihovo uništenje.

Knjiga je zasnovana na kolekciji drevnih mesopotamskih glinenih tablicaskrivenih u ćupovima i otkrivenih u pećini planine Zagros 1508. godine. Ispisanesumerskim jezikom i veoma krhke, tablice su prodate bogatom trgovcu svile koji ihje nosio sa sobom dok je putovao po Evropi. Trgovac je pronađen zadavljen usvojim odajama u Firenci, a njegovo skladište je zapaljeno. Međutim, tablice supreživele u posedu dvojice nekromansera 1, čuvenog Džona Dija i njegovogopskurnog pomoćnika, istoriji poznatog samo po imenu Džon Sajlens. 2 Di je biosavetnik kraljice Elizabete I. Pošto nije uspeo da ih dešifruje, čuvao ih je kaomagične artefakte do 1608. godine, kada je osiromašio i bio primoran da ih proda -preko svoje ćerke Katarine - učenom rabinu Avigdoru Leviju koji je živeo u staromgetu Mec, u francuskoj pokrajini Loreni. Rabin je decenijama metodično tumačiotablice, koristeći svoje jedinstvene sposobnosti. Proći će bezmalo tri veka pre negošto iko drugi bude bio u stanju da dešifruje slične tablice. Najzad je predaodešifrovan rukopis kralju Luju XIV, na dar.

Nakon što je primio tekst, kralj je naredio da se stari rabin utamniči a da setablice unište, kao i rabinova cela biblioteka i molitveni predmeti. Tablice susmrvljene, a rukopis je čamio u trezoru uz druga zabranjena blaga. Madam deMontespan, kraljeva ljubavnica zainteresovana za okultno, u tajnosti jeorganizovala povraćaj rukopisa 1671. godine. Ostao je u posedu La Voazin, babice

koja je bila poverenica i čarobnica madam de Montespan, sve do njenog izgnanstvakoje je usledilo nakon histerije oko afere otrova. 3

Knjiga se nakratko pojavila 1823. godine u posedu ozloglašenog londonskogizopačenog učenjaka Vilijama Bekforda. Naslov se nalazio na listi biblioteke uopatiji Fonthil, Bekfordovoj palati u kojoj je gomilao prirodne i natprirodneraritete, zabranjene knjige i šokantna umetnička dela. Čitavo zdanje prodato je sasvojim sadržajem trgovcu oružja kako bi se namirio dug. Knjiga je bila izgubljenaskoro ceo vek. Bila je zavedena greškom, ili namerno, pod naslovom Casus Lumenna aukciji u Marseju 1911. godine. Međutim, tekst nikada nije izložen, a aukcija jeotkazana nakon misteriozne zaraze koja se raširila gradom. U godinama koje suusledile, verovalo se da je rukopis uništen. Sada mu je takoreći bio pri ruci, upravoovde, u Njujorku.

Ali, petnaest miliona? Dvadeset pet miliona? Nemoguća suma. Sigurno postojidrugi način...

Nije se usuđivao da bilo kome otkrije svoj najveći strah. Strah da je bitka,koja je započeta tako davno, već izgubljena. Da je ovo kraj igre, da je kraljčovečanstva već u šahu, mada je tvrdoglavo rešen da odigra nekoliko preostalihpoteza na globalnoj šahovskoj tabli.

Setrakijan je zatvorio oči, umoran od zujanja u ušima. Međutim, zujanje seuporno nastavljalo - zapravo, bilo je sve snažnije.

Pilula nikada ranije nije imala ovakvo dejstvo na njega.Kada je to shvatio, Setrakijan se ukrutio i osovio na noge.Nije u pitanju tableta. Svuda oko njega je zujalo. Tiho, ali prisutno.Nisu sami.Dečak, pomislio je Setrakijan. Uz silan napor se odgurnuo od stolice i krenuo

ka Zakovoj sobi.Tap-tap - tap...Majka se vratila po svog sina.Zak Gudveder je sedeo prekrštenih nogu u ćošku tavana zalagaonice. Na krilu

je držao očev laptop. Ovo je jedino mesto u zgradi sa kojeg je mogao da se povežena internet, koristeći neobezbeđenu vezu nekog suseda iz bloka. Bežični signal jebio slab, samo jedna do dve crte, i usporavao je njegovu potragu do maksimuma.

Zaku je bilo zabranjeno da koristi očev kompjuter. U stvari, sada bi trebao dabude u krevetu. Jedanaestogodišnjak je loše spavao i tokom normalnih noći.Nesanicu je već dugo krio od roditelja.

Besani Zak! Prvi superheroj kojeg je stvorio. Strip od osam strana koji jenapisao, ilustrovao i obojio Zakarije Gudveder.

O tinejdžeru koji noću patrolira ulicama Njujorka i osujećuje teroriste izagađivače. I terorističke zagađivače. Nikada nije umeo da nacrta plašt tako da senabira na desnu stranu, ali lica koja je crtao mogla su da prođu, kao i muskulatura.

Ovom gradu je sada potreban Besani Zak. San je luksuz. Luksuz koji sebi nikone bi dozvolio - kada bi samo ljudi znali ono što on zna.

Kada bi svi videli ono što je on video.Zak je trebao da bude zakopčan u vreći za spavanje na podu gostinske sobe na

trećem spratu. Prostorija je mirisala na orman, poput stare kedrove sobe u kućinjegovog dede - sobe koju niko nije otvarao, osim radoznalih klinaca. Majušnusobu izgrađenu pod čudnim uglom gospodin Setrakijan (ili profesor Setrakijan -Zak još nije bio sasvim siguran, s obzirom na to da je starac vlasnik zalagaonice)koristio je za skladištenje. Gomile knjiga koje prete da se sruše, mnogo starihogledala, orman pun stare odeće i neki zaključani kovčezi - zaista zaključani, nije upitanju ona lažna brava koja se može obiti spajalicom i hemijskom olovkom (Zak jeveć pokušao).

Stručnjak za uništavanje štetočina, Fet - ili Ve, kako je rekao Zaku da ga zove- povezao je prastari osmobitni nintendo s kasetama za televizor sanio sa krupnimdugmićima i brojevima, donetim iz radnje u prizemlju. Svi su od njega očekivali dasedi i igra Legendu o Zeldi. Međutim, vrata sobe nisu imala bravu. Njegov otac iFet postavili su gvozdene šipke na zid preko prozora, sa unutrašnje strane, ipričvrstili ih za potporne stubove - kavez koji je gospodinu Setrakijanu preostao iz1970. godine.

Nisu pokušavali njega da zaključaju unutra, Zak je to znao. Pokušavali su njuda zadrže napolju.

Potražio je stranicu svog oca na sajtu Centra za kontrolu bolesti, ali dobio jeporuku „stranica nije pronađena”. Znači, već su ga uklonili sa zvaničnog vladinogsajta. Vesti su za „doktora Efraima Gudvedera“ tvrdile da je diskreditovanizvaničnik CKB-a, koji je fabrikovao video u kojem uništava čoveka pretvorenog uvampira. Rečeno je da je aploudovao ovaj video (zapravo je Zak aploudovaovideo koji mu otac nije dozvolio da vidi) na internet u pokušaju da iskoristihisteriju povodom pomračenja sunca za svoje ciljeve. Ta poslednja rečenicaočigledno je sranje. Kakve „ciljeve" je njegov otac imao osim spasavanja života?Jedna vest je opisivala Gudvedera kao „alkoholičara koji je umešan u spor okostarateljstva i za kojeg se veruje da je kidnapovao sina i da je trenutno u bekstvu."Zaku se sledilo srce u grudima kada je to pročitao. U istom članku je pisalo da suGudvederova bivša supruga i njen dečko nestali i da se pretpostavlja da su mrtvi.

Zaku je ovih dana bilo muka od svega, ali mu je ova nečasna vest izgledalaposebno gadno. Svaka reč je lažna. Zar zaista nisu znali istinu? Ili... baš ih jebriga? Možda oni pokušavaju da iskoriste nevolje njegovih roditelja u sopstvenesvrhe?

A tek komentari? Bili su gori od same vesti. Nije mogao da se nosi sa onimšto anonimni ljudi govore o njegovom ocu sa pravdoljubivom arogancijom. Moraoje da se nosi sa užasnom istinom u vezi sa svojom majkom - banalnost otrova kojusu bljuvali blogovi i forumi potpuno je promašila poentu.

Kako oplakivati nekoga ko nije zaista mrtav? Kako se plašiti nekoga čija jepotreba za vama večna?

Kada bi svet znao istinu, kao što Zak zna istinu, tada bi reputacija njegovog

oca bila obnovljena, njegov glas bi se čuo - međutim, ništa drugo se ne bipromenilo. Njegova mama i njegov život više nikada neće biti isti.

Zato je Zak uglavnom želeo da se sve ovo završi. Želeo je da se desi neštofantastično i da se sve vrati u normalu. Kao kada je bio dete - petogodišnjak - ikada bi slomio ogledalo. Prekrio bi ga čaršavom i molio se svom snagom da sesamo ponovo sastavi pre nego što njegovi roditelji otkriju šta se desilo. Ili kao štose molio za to da se njegovi roditelji ponovo zaljube jedno u drugo. Da se prostoprobude i shvate da su napravili grešku.

Sada se potajno nadao da će njegov otac uraditi nešto neverovatno. Uprkossvemu, Zak je i dalje mislio da ih čeka srećan kraj. Sve njih. Možda postoji načinda se mama vrati na staro.

Osetio je kako suze naviru i ovaj put se nije borio da ih zadrži. Bio je nakrovu, bio je sam. Silno je želeo da ponovo vidi majku. Ta pomisao ga jeužasavala - ipak, žudeo je da je vidi. Da joj pogleda u oči. Da čuje njen glas. Želeoje da inu ona objasni ovu situaciju, kao što je uvek činila sa svim stvarima koje gamuče. Sve će biti u redu...

Vrisak iz dubine noći vratio ga je u sadašnjost. Gvirnuo je ka centru grada,ugledao plamen na zapadnoj strani i stub tamnog dima. Podigao je pogled ka nebu.Večeras nema zvezda. Video je samo par aviona. Čuo je borbene avione kako imzuje iznad glava tokom popodneva.

Zak je protrljao lice rukavom i vratio se kompjuteru. Uz pomoć brze pretrageotkrio je folder u kojem se nalazi video koji mu nije bilo dozvoljeno da gleda.Otvorio ga je i čuo očev glas, shvativši da otac drži kameru. Zekovu kameru, onukoju je pozajmio od njega.

U početku je bilo teško videti spodobu, bila je samo tamna mrlja u šupi.Naslanjalo se na kukove. Režalo je i šištalo iz dubine grla. Čulo se zveckanjelanca. Kamera je zumirala, pikselizacija se malo popravila i Zak je ugledaootvorena usta.

Bila su otvorena neprirodno široko. Unutra je mlataralo nešto srebrnkastopoput ribe.

Oči stvorenja iz šupe bile su širom otvorene i besno su sevale. Najpre jepomislio da je u pitanju tužan izraz, pun bola. Imao je ogrlicu - izgledala je poputogrlice za psa - oko vrata. Bila je lancem prikovana za pod. Stvorenje je izgledalobledo unutar tamne šupe, toliko beskrvno da je gotovo sijalo. Zatim je uslediočudan zvuk - škljoc-puc, škljoc-puc, škljoc-puc - tri srebrna eksera su jurnula izpravca kamere (od oca?) i poput metaka pogodila stvorenje. Kamera se trznulakada je stvor promuklo zarežao, poput ranjene životinje koju razdire bol.

„Dosta“, izgovorio je glas. Bio je to glas gospodina Setrakijana, ali potpunodrugačijeg tona od onog koji je obično dopirao iz grla ovog ljubaznog, staroggospodina. „Ostanimo milostivi.“

Starac je zakoračio ispred kamere, izgovorivši neke reči na stranom jeziku -prosto kao da priziva moć ili izriče kletvu. Podigao je srebrni mač - dugačak i

sjajan na mesečini - stvorenje iz šupe je počelo da zavija kada je gospodinSetrakijan zamahnuo mačem velikom silinom...

Glasovi su odvukli Zaka od videa. Glasovi sa ulice. Zatvorio je laptop iustao. Gvirio je preko ivice krova ka 118-oj ulici, držeći se podalje od ruba.

Pet muškaraca prilazilo je zalagaonici, jedan džip ih je polako pratio. Nosilisu oružje - puške - i kucali na svaka vrata. Džip je stao pre raskrsnice, tačno ispredzalagaonice. Zgradi su prišli muškarci koji su išli pešice i začangrljali po kapijidovikujući: „Otvarajte!"

Zak se povukao. Okrenuo se da krene ka krovnim vratima, smatrajući da ćebiti najbolje da se vrati u sobu za slučaj da neko proveri da li je tamo.

Tada ju je ugledao. Devojku, tinejdžerku, verovatno srednjoškolku. Stajala jena susednom krovu; zgradu je od zalagaonice delio prazan plac. Povetarac jepodigao njenu dugu spavaćicu i zatalasao je oko kolena, ali njena kosa se nijepomerala. Nepomično je padala preko ramena, ravna i teška.

Stajala je na ivici krova. Na samoj ivici, savršeno balansirajući. Uopšte senije mrdala. Održavala je ravnotežu na samoj ivici, kao da čeka odgovarajućitrenutak da skoči. Da načini nemoguć korak. Kao da zna da će pasti i kao da to želi.

Zak je zurio. Nije znao. Nije bio siguran. Ali sumnjao je.Ipak je podigao ruku. Mahnuo joj je.Zurila je u njega.

Doktorka Nora Martinez, donedavno zaposlena u Centru za kontrolu bolesti,otključala je ulazna vrata. Petorica muškaraca u borbenoj opremi sa oklopnimštitnicima i oružjem zurili su kroz sigurnosnu kapiju. Dvojica su nosila maramekoje su im pokrivale donji deo lica.

„Da li je sve u redu, gospođice?", pitao je jedan od njih.„Da“, odvratila je Nora, potraživši značku ili neku vrstu insignije, ali nije

ništa videla. „Dok god kapija izdržava, sve je u redu."„Idemo od vrata do vrata", rekao je drugi. „Čistimo blok. Ima gužve u onom

pravcu", pokazao je ka 117. ulici, „ali mislimo da se najgori haos povlači odavde."Odnosno ide ka Harlemu.

„A vi ste...?"„Zabrinuti građani, gospođice. Ne želite ovde da budete sami."„Nije sama", rekao je Vasilij Fet, radnik Servisa za kontrolu štetočina grada

Njujorka i nezavisni istrebljivao, pojavivši se iza nje.Čovek je odmerio krupnog istrebljivača. „Ti si vlasnik zalagaonice?"„Moj otac je vlasnik", odvratio je Fet. „Na kakvu ste gužvu naleteli?"„Pokušavamo da smirimo ove izrode koji vršljaju po gradu. Podstrekači i

oportunisti. Iskorišćavaju lošu situaciju i čine je još gorom."„Zvučite poput policajaca", rekao je Fet.„Ako razmišljate o tome da napustite grad", rekao je drugi izbegavajući temu,

„krenite odmah. Obustavljen je saobraćaj preko mostova, tuneli su zagušeni.

Raspad sistema."Jedan od njih je dodao: „Treba da razmislite o tome da izađete napolje i

pomognete nam. Da učinite nešto."„Razmisliću o tome." odvratio je Fet.„Hajdemo!", dozvao ih je vozač džipa.„Srečno", rekao je jedan od muškaraca i mrko ih pogledao. „Sreća će vam biti

potrebna."Nora je gledala kako odlaze, a zatim zaključala vrata. Zakoračila je nazad u

senku. „Otišli su", rekla je.Efraim Gudveder je sve gledao iz prikrajka. „Budale", rekao je.„Policajci", izjavio je Fet, posmatrajući ih kako skreću za ćošak.„Kako znaš?", pitala je Nora.„Lako se prepoznaju."„Dobro je što si ostao u senci", rekla je Nora Efu.Ef je klimnuo. „Zašto nisu imali značke?"„Verovatno im se završila smena", odvratio je Fet, „pa su se sakupili u nekoj

kafani i odlučili da neće dopustiti da grad tek tako propadne. Spakovali su žene idecu i poslali ih u Džerzi, i sada nemaju šta drugo da rade osim da razbijaju glave.Policajci smatraju da je ovo njihov teren. Ne greše. To je ulični mentalitet. Ovo jenjihova teritorija i boriće se za nju."

„Kada čovek razmisli o tome", rekao je Ef, „ne razlikuju se toliko od nas."„Osim što koriste olovo, a valjalo bi da vitlaju srebrom." Odvratila je Nora i

uhvatila Efa za ruku. „Volela bih da smo ih upozorili."„Upozoravanje je od mene stvorilo begunca", rekao je Ef.Ef i Nora su prvi ušli u avion nakon specijalaca i otkrili navodno mrtve

putnike. Saznanje da se tela ne raspadaju prirodno, zajedno sa nestankom kovčegatokom pomračenja sunca, uverilo je Efa da se suočavaju sa epidemiološkom krizomkoja se ne može objasniti normalnim medicinskim i naučnim sredstvima, Ovosaznanje ga je pripremilo za otkriće vlasnika zalagaonice Setrakijana, za užasnuistinu koja se krije iza ove kuge. Njegov očajnički pokušaj da upozori svet naprirodu ove bolesti - vampirskog virusa koji se podmuklo kreće kroz grad i okolinu- doveo je do njegovog raskida sa Centrom za kontrolu bolesti, nakon čega supokušali da ga ućutkaju optužbom za ubistvo. Od tada je u bekstvu.

Pogledao je Feta. „Spakovali ste sve u kola?”„Spremni smo za pokret."Ef je stegao Norinu ruku. Nije želela da ga pusti.Začuo se Setrakijanov glas sa spiralnih stepenica u zadnjem delu radnje.

„Vasilij? Efraime! Nora?“„Dole smo, profesore", odvratila je Nora.„Neko dolazi", rekao je.„Ne, upravo smo ih se otarasili. Bili su to osvetnici. Dobro naoružani."„Ne mislim na ljude", odvratio je Setrakijan. „Osim toga, ne mogu da

pronađem Zaka."

Vrata Zakove sobe se otvoriše uz tresak. Okrenuo se. Njegov otac je uleteospreman za tuču. „Gospode, tata", oglasio se Zak i pridigao u vreći.

Ef je osmotrio prostoriju. „Setrakijan kaže da te je upravo tražio ovde."„Uhh...“ Zak je protrljao oči. „Sigurno me nije video na podu."„Da. Možda." Ef je još jednom osmotrio Zaka, ne verujući mu, ali očigledno

je imao neki bitniji problem od hvatanja sina u laži. Prošetao je sobom i proveriorešetke na prozoru. Zak je primetio da njegov otac drži jednu ruku iza leđa i da sekreće na takav način da Zak ne vidi šta drži.

Nora je ušla za njim, a zatim stala kada je ugledala Zaka.„Šta se događa?", pitao je Zak i ustao.Njegov otac je odmahnuo glavom, ali osmehnuo se suviše brzo - samo

usnama, ne i očima. „Samo proveravam da li je sve u redu. Budi ovde, okej?Vratiču se.“

Izašao je okrenuvši se tako da je ruka iza njegovih leđa ostala skrivena. Zak sepitao da li je to ona sprava koja ispušta puc-škljoc zvuk ili srebrni mač?

„Ostani u sobi“, rekla je Nora i zatvorila vrata.Zak se pitao šta traže. Cuo je jednom svoju majku kako spominje Norino ime

kada se svađala s tatom - pa, nisu se zaista svađali pošto su već bili rastavljeni -pre će biti da je davala sebi oduška. Zak je video da otac ljubi majku - pre nego štoje otišao sa gospodinom Setrakijanom i Fetom. Ona je bila napeta i preopterećenaotkako su otišli. Kada su se vratili, sve se promenilo. Zakov otac je izgledao takosnuždeno - Zak nije želeo da ga ponovo vidi takvog. Gospodin Setrakijan se vratiou veoma lošem stanju. Zak je, njuškajući unaokolo, čuo delove razgovora, alinedovoljno.

Nešto o „Gospodaru."Nešto o tome kako ga sunčeva svetlost nije „uništila."Nešto o „kraju sveta."Dok je stajao sam u gostinskoj sobi, razmišljajući o misterioznim događajima

oko sebe, primetio je maglinu u odrazima ogledala koja su visila na zidu.Iskrivljenost, sličnu vizuelnim vibracijama - nešto bi trebalo da bude u fokusu alibilo je nejasno i zamućeno na staklu.

Nešto je na prozoru.Zak se okrenuo. Najpre polako - a zatim naglo.Nekako se držala za spoljni zid. Telo joj je bilo iščašeno i iskrivljeno, oči

širom otvorene i sjajne. Kosa joj je otpadala, retka i bleda, haljina pocepana najednom ramenu a otkrivena koža prljava. Mišići vrata su joj bili natečeni ideformisani, krvave gliste su joj plivale pod obrazima i čelom.

Mama.Došla je. Znao je da će se to desiti.Instinktivno je zakoračio ka njoj. Tada je ugledao njen izraz, koji je iznenada

od bolnog postao mračan i mogao se opisati samo kao demonski.Primetila je rešetke.Vilica joj se u trenutku otvorila - širom, kao na snimku - žaoka je izletela iz

dubine grla gde joj se nalazio jezik. Probila je staklo prozora uz prasak i nastavilada prolazi kroz rupu. Duga dva metra, zašiljena na vrhu, žaoka je škljocalanekoliko centimetara od njegovog grla.

Zak se ukočio, njegova astmatična pluća prestala su da funkcionišu, nije bio ustanju da udahne.

Na kraju mesnatog izdanka, palacao je složen dvostruki vrh. Zak je ostaoukopan u mestu. Žaoka se opustila. Uz opušteno klimanje glavom, ona ju je povuklanazad u usta. Keli Gudveder je zarila glavu kroz prozor, slamajući preostalo staklo.Privila se uz okvir prozora. Bilo joj je potrebno samo nekoliko centimetara dadosegne Zakovo grlo i prisvoji svog Voljenog u ime Gospodara.

Zaka su paralizovale njene oči. Crvene sa crnim tačkama u centru. Vrtoglavoje tražio bilo kakav znak toga da je njegova majka i dalje tu.

Da li je mrtva, kao što je tata rekao? Ili je živa?Da li je zauvek izgubljena? Ili je još tu - u sobi sa njim?Da li je ovde? Ili je na nekom drugom mestu?Nabila je glavu između gvozdenih šipki dok se meso cepalo a kosti krčkale,

poput zmije koja pokušava na silu da uđe u zečju rupu, očajnički se trudeći dapremosti preostalu razdaljinu između svoje žaoke i dečakovog tela. Vilica joj seponovo otkačila, pogled je usmerila ka dečakovom grlu, tačno iznad Adamovejabučice.

Ef je dojurio nazad u sobu. Video je Zaka kako tupo zuri u Keli, dok jevampirica provlačila glavu kroz gvozdene šipke i spremala se za napad. Ef jeizvukao srebrni mač iza leđa, zaurlao „NE!“, i skočio ispred Zaka.

Nora je uletela odmah iza njega, uključila luma-lampu i UVC talasi suzazujali. Prizor Keli Gudveder - izopačenog ljudskog bića, majke-čudovišta - biojoj je odvratan, ali se ipak kretala napred držeći u ispruženoj ruci svetlo koje ubijavirus.

Ef je krenuo ka Keli i njenoj gnusnoj žaoci. Vampiricu je obuzeo životinjskibes.

„NAPOLJE! ODLAZI!" Urlao je Ef na Keli, kao da mu je neka divljaživotinja ušla u kuću u potrazi za hranom. Spustio je mač ka njoj i potrčao kaprozoru.

Uz poslednji halapljivi pogled ka sinu, Keli se povukla sa prozora baš kada bije Efovo sečivo dosegnulo - i skliznula niz zid zgrade.

Nora je spustila lampu unutar kaveza, postavivši je na šipke tako da ubistvenosvetlo ispuni prostor razbijenog prozora i spreči Keli da se vrati.

Ef je potrčao nazad ka sinu. Zak je spustio pogled i podigao ruke do grla doksu mu se grudi ugibale. Ef je u prvom trenutku pomislio da mu je sin samo očajan,međutim, odmah je shvatio da je u pitanju nešto drugo.

Napad panike. Dečak se potpuno ukočio. Nije mogao da diše.Ef je izbezumljeno gledao unaokolo i pronašao Zakov inhalator na televizoru.

Spustio mu je spravu u ruke i podigao je do Zakovih usta.Ef je stisnuo, Zak je udahnuo i aerosol mu je otvorio pluća. Bledilo se

povlačilo dok su mu se pluća nadimala poput balona. Zakovo telo se srozalo.Ef je spustio mač i pokušao da umiri dečaka - međutim, Zak ga je odgurnuo i

jurnuo ka praznom prozoru. „Mama!", vrisnuo je.

Keli se povlačila niz zid od cigala uz pomoć kandži koje su izlazile iz srednjihprstiju na njenim šakama dok je klizila uz zgradu poput pauka. Nosio ju je pomamnibes. Osetila je - uz snažan nagon majke koja sanja kako je doziva dete u nevolji -izuzetnu blizinu svog Voljenog. Njegova ljudska tuga navodila ju je poputsvetionika. Snaga Zakove potrebe za majkom udvostručila je njenu bezuslovnuvampirsku potrebu za njim.

Kada je posmatrala Zakarija Gudvedera, nije videla dečaka. Nije videla svogsina, svoju ljubav. Videla je đelić sebe koji tvrdoglavo ostaje ljudski. Videla jenešto što je njeno - po zakonima biologije - nešto što će zauvek biti deo njenogbića. Videla je svoju krv, i dalje ljudski crvenu, a ne vampirski belu. Krv koja idalje prenosi kiseonik, a ne hranu. Videla je nepotpuni deo sebe od kojeg je silomodvojena.

Želela ga je. Silno ga je želela.To nije bila ljudska ljubav, već vampirska potreba. Vampirska čežnja.

Ljudska reprodukcija se pruža ka spolja, stvara i raste. Vampirska reprodukcijafunkcioniše po suprotnim principima; napada krv, naseljava žive ćelije iprilagođava ih svojim potrebama.

Pozitivna sila privlačenja, ljubav, postaje svoja suprotnost. To zapravo nijemržnja - niti smrt. Negativna sila privlačenja jeste infekcija. Umesto ljubavi,sjedinjenja semena i jajne ćelije i mešanja gena kako bi se stvorilo novo ijedinstveno biće, ovo je izvrtanje reproduktivnog procesa. Inertna supstancanapada živu ćeliju i proizvodi hiljade miliona identičnih kopija. Ne deli se, nestvara, nasilna je i destruktivna. U pitanju je skrnavljenje, izopačenost. Biološkosilovanje i potiskivanje.

Zak joj je bio potreban. Dokle god je on nedovršen, ona je nepotpuna.Stvar koja je nekada bila Keli održavala je ravnotežu na ivici krova,

ravnodušna prema patnjama grada svuda oko sebe. Poznavala je samo žeđ. Žudnjuza krvlju i svojim krvnim srodnikom. Ta pomama je vodila njene postupke, tajvirus je imao samo jednu misiju: inficirati.

Počela je da traži drugi ulaz u ovu kutiju od cigli, kada je iz pravca masivnihvrata čula par starih cipela kako koračaju po šljunku.

Dobro ga je videla u tami. Stari lovac Setrakijan pojavio se sa srebrnimmačem i krenuo ka njoj. Imao je nameru da je pribode za rub krova i noći.

Njegov toplotni trag bio je uzan i tup; krv starog čoveka kretala se polako.

Izgledao je majušno, mada su njoj sada sva ljudska bića izgledala sićušno. Sićušnoi neformirano, kreature koje se grčevito drže ivice postojanja i batrgaju vođenibeznačajnim intelektom. Leptir sa slikom glave smrti na krilima posmatra dlakavugusenicu sa apsolutnim prezirom. Prethodna faza evolucije, zastareli modelnesposoban da čuje blagotvorno Gospodarevo klicanje.

Nešto u njoj uvek se vraćalo Njemu. Primitivan ali koordinisan oblikživotinjske komunikacije. Psihologija košnice.

Dok se stari čovek kretao ka njoj sa ubistvenim, blistavim sečivom, direktnood Gospodara dopro je glas koji se preneo kroz njen um ka starom osvetniku.

Abrahame.Poruka je stizala od Gospodara, ali ipak - to nije bio njegov glas, glas koji je

Keli poznavala.Abrahame. Ne čini to.Bio je to ženski glas. Ne Kelin, već glas koji nikada ranije nije čula.Međutim, Setrakijan ga je prepoznao. Osetila je to po njegovom toplotnom

tragu, po tome što mu je srce brže zakucalo.Ja živim i u njoj... Ja živim u njoj...Osvetnik se zaustavio, tračak slabosti ukazao mu se u očima. Keli je

iskoristila trenutak, vilica joj se otkačila, usta otvorila i već je osetila guranježaoke.

Tada je lovac podigao svoje oružje i uz urlik jurnuo na nju. Nije imala izbora.Srebrno sečivo je gorelo u noći pred njenim očima.

Okrenula se i potrčala duž ivice, skočila i skliznula niz zid zgrade. Naobližnjem praznom placu okrenula se i još jednom osmotrila starog čoveka, njegovsve slabiji toplotni trag dok stoji sam i posmatra je.

Ef je prišao Zaku i privukao ga u naručje, udaljujući ga od UV svetla unutarkaveza.

„Beži od mene!“, urlao je Zak.„Druže", rekao je Ef, pokušavajući da ga smiri, da ih smiri obojicu. „Coveče.

Zi. Hej.“„Pokušao si da je ubiješ!"Ef nije znao šta da kaže, zato što je to bila istina. „Ona je... ona je već mrtva."„Za mene nije!“„Video si je, Zi.“ Ef nije želeo da razgovara o žaoci. „Video si. To više nije

tvoja mama. Zao mi je.“„Ne moraš da je ubiješ!", rekao je Zak, glasom i dalje hrapavim od gušenja.„Moram", odvratio je Ef. „Moram."Prišao je Zaku u pokušaju da ostvari kontakt, ali dečak se povukao. Prišao je

Nori, koja mu je, kao žena, sada bila prikladna zamena i rasplakao se na njenomramenu.

Nora je tešila Efa pogledom, ali Ef nije reagovao. Fet se pojavio na vratima

iza njega.„Hajdemo", rekao je Ef i izašao iz sobe.

Noćni odred

Nastavili su niz ulicu ka parku Markuš Garvi, petorica policajaca pešaka inarednik u svom ličnom vozilu.

Bez značaka. Bez kamera. Bez izveštaja. Bez istrage, bez Gradskih odbora iUnutrašnje kontrole.

Ovde se radilo o sili. O ispravljanju stvari.„Infektivna manija", tako su to federalci nazvali. „Demencija izazvana

kugom."Šta se desilo sa dobrim starim izrazom „loši momci"? Izašao iz mode?Ovi iz vlade raspravljaju o tome da li da pozovu državnu policiju?

Nacionalnu gardu? Vojsku?Bar dopustite našim momcima u plavom da započnu stvar.„Hej - šta je do đavola...!"Jedan od njih se uhvatio za ruku. Posekotina je bila duboka, prosekla je rukav.Još jedan projektil pao im je pred noge.„Jebote, zar bacaju kamenje?”Osmotrili su krovove.„Tamo!“Veliki komad dekorativne skulpture u obliku ljiljana sjurio se ka njihovim

glavama. Odmakli su se i beton se raspršio po ivičnjaku dok su ih komadići šibalipo cevanicama.

„Ovamo!"Potrčali su ka vratima i uleteli unutra. Prvi čovek je jurnuo uz stepenice do

odmorišta na drugom spratu. Tamo je nasred hodnika stajala tinejdžerka u dugačkojspavaćici.

„Beži odavde, dušo!", zaurlao je i prošao pored nje, uputivši se ka novom nizustepenica. Tamo se nešto kretalo. Policajac nije morao da vodi računa o pravilimaupotrebe sile i o tome da li je sila uopšte opravdana. Viknuo je čoveku da stane,zatim je otvorio vatru i pogodio ga četiri puta.

Približio mu se dok su ostali pritrčavali. Crnac sa četiri rane na grudima.Policajac se nasmešio ka stepenicama.

„Ukebao sam jednog!"Crnac se pridigao. Policajac je još jednom sasuo paljbu dok se povlačio.

Tada je čovek skočio na njega, čvrsto ga zgrabio i počeo da petlja oko njegovogvrata.

Policajac se zavrteo. Puška je bila čvrsto stisnuta između njih dvojice. Osetioje kako ograda popušta u visini kuka.

Pali su zajedno i udarili o tlo uz tup udarac. Drugi policajac se okrenuo iugledao osumnjičenog povrh prvog policajca kako ga grize za vrat ili tako nešto.Pre nego što je zapucao, pogledao je odakle su pali i video devojku u spavaćici.

Skočila je ka njemu, oborila ga, opkoračila i zagrebala po licu i vratu.Treći policajac je sišao niz stepenice i ugledao je - zatim je video čoveka iza

nje sa žaokom u ustima dok isisava prvog policajca.Treći policajac je ispalio plotun ka devojci oborivši je na leđa. Krenuo je ka

drugom čudaku kada je iza njega sevnula ruka posekavši mu vrat dugačkomkandžom nalik noktu i privukla ga sebi.

Keli Gudveder, besna i krvožedna od nagona za sinom, odvukla je policajcajednom rukom do najbližeg stana i zalupila vrata kako bi mogla da se nahrani bezometanja.

Gospodar - prvi deo

Čovekovi udovi su se poslednji put zgrčili, blagi miris poslednjeg daha utekaomu je iz usta. Smrtonosni klepet označavao je kraj obroka za Gospodara. Šenka jeispustila čovekovo nepokretno, nago telo i ono je palo pored preostale četiri žrtvekraj Sarduovih nogu.

Svi su imali isti trag uboda žaoke u mekom mesu sa unutrašnje strane butine,tačno na bedrenoj arteriji. Čuvena slika vampira koji pije krv iz vrata žrtve nijenetačna, ali moćni vampiri više vole bedrenu arteriju desne noge. Pritisak ikoličina kiseonika savršeni su, ukus je puniji, jači. Vratna žila nosi nečistu, oporukrv. Uprkos tome, Gospodar je odavno izgubio osećaj uzbuđenja koji donosiprehranjivanje. Drevni vampir se mnogo puta hranio bez gledanja u oči žrtve -mada je adrenalin kolao njihovim venama i dodavao egzotičnu notu metalnomukusu krvi.

Vekovima je ljudski bol ostajao svež i okrepljivao ga. Njegove različitemanifestacije zabavljale su Gospodara; fina simfonija dahtanja, vrisaka i izdisanjastoke i dalje je budila Zanimanje ovog stvora.

Ali sada, posebno kada se hranio masovno, bila mu je potrebna apsolutnatišina. Iznutra, Gospodar je dozivao svoj prvobitni glas - svoj originalni glas - glassvog istinskog bića, zaklanjajući ostale goste unutar svog tela i volje. Taj glas jeemitovao svoj žamor: puls, psihosedativnu huku iz dubine, mentalno fijukanje biča,parališući obližnji plen kako bi gospodar mogao da se hrani na miru.

Najzad, Žamor je morao oprezno da se koristi zato što je ogoljavao istinskiglas Gospodara. Njegovo istinsko biće.

Bilo mu je potrebno nešto truda i vremena da utiša sve glasove nastanjeneunutra i da ponovo pronađe sopstveni. To je bilo veoma opasno, pošto su ti glasovislužili Gospodaru kao štit iza kojeg se skrivao. Glasovi - uključujući glas Sardua,dečaka-lovca čije je telo Gospodar zaposeo - kamuflirali su prisustvo Gospodara,njegovu poziciju i misli pred Drevnima. Obavijali su ga kao plašt.

Koristio je Žamor u boingu 777, a sada je baratao puls-zvukom kako biostvario apsolutnu tišinu i sabrao misli. Gospodar je to mogao da čini ovde -trideset metara pod zemljom, u betonskom bunkeru polunapuštenog kompleksaklanice. Gospodareva odaja nalazila se u centru lavirinta kružnih, ograđenihprostorija i servisnih tunela ispod same klanice. Tu se nekada skupljala sva krv, alisada je ova struktura, očišćena pred dolazak Gospodara, nalikovala malojindustrijskoj kapeli.

Pulsirajući ožiljak na leđima Gospodara počeo je da zaceljuje gotovo istogtrenutka. Nikada se nije plašio toga da će pretrpeti trajnu štetu od rane - nikada seničega nije plašio - ipak, rana će se pretvoriti u ožiljak i nagrditi ovo telo poputuvrede. Ona stara budala će zažaliti dan kada je naljutio Gospodara, kao i ljudi

koji se bore sa njim.Najblaži eho besa - duboko ogorčenje - zatalasao se kroz mnogobrojne

glasove i njihovu jedinstvenu volju. Gospodar je osetio ljutnju. Osećanje je biloosvežavajuće i podizalo mu nivo energije. Nije često iskušavao ogorčenje.Gospodar je zbog toga dozvolio - čak prihvatio sa dobrodošlicom - ovu novureakciju.

Tihi smeh je potresao njegovo povređeno telo. Gospodar je već bio u znatnopovoljnijoj situaciji; svi pioni su se ponašali kako je i predvideo. Bolivar,energični poručnik iz njegovih redova, već je dokazao da je sposoban da proširižeđ. Čak je okupio par kmetova koji će za njih obavljati dnevne poslove.Palmerova arogancija je rasla sa svakim taktičkim korakom napred, međutim bio jepod kontrolom Gospodara. Plan je stupio na snagu sa pomračenjem sunca.Pomračenje je odredilo finu, svetu geometriju koja je bila neophodna. A sada -vrlo brzo - zemlja će goreti...

Na podu, jedan od zalogaja je zaječao, neočekivano se držeći života. Osveženi oduševljen, Gospodar ga je osmotrio. Ponovo mu se oglasio hor glasova u umu.Gospodar je pogledao čoveka kraj svojih nogu, u očima mu je preostalo nešto bolai straha - neočekivana pretnja.

Ovog puta, Gospodar se prepustio uživanju u desertu oštrog ukusa. Podzasvođenim krovom Klanice, Gospodar je podigao telo, pažljivo položio rukupreko grudi čoveka, tačno iznad srca, i pohlepno utulio njegov ritam.

Nulta tačka

Platforma je bila prazna kada je Ef skočio na šine. Fet ga je pratio u stopukroz tunel podzemne železnice koji se pruža uz konstrukcionu „kadu“ projekta Nultatačka. 4

Mislio je da se nikada neće vratiti na ovo mesto. Nakon svega što je video isa čime se susreo, nije mogao da zamisli silu koja će ga naterati da se vrati napodzemni nivo lavirinta u kojem se nalazi Gospodarevo gnezdo.

Međutim, žulj se stvori za jedan dan. Viski je pomagao. Viski je uvekpomagao.

Koračao je preko crnog kamenja duž istih onih šina koje su bile van upotrebe.Pacovi se nisu vratili. Prošao je pored tunela koje su građevinari napustili i nestali.

Fet je vukao svoju uobičajenu čeličnu palicu. Uprkos podesnijem i korisnijemoružju koje su nosili - lampe sa ultraljubičastim svetlom, srebrne mačeve, pištolj sasrebrnim ekserima - Fet je i dalje nosio svoju palicu za pacove, mada su obojicaznali da pacova ovde više nema. Vampiri su opustošili njihova podzemna staništa.

Fetu se dopadao pištolj sa srebrnim ekserima. Pneumatskim pištoljima bile su

neophodne cevi i voda. Električnim pištoljima za eksere nedostajala je snaga ipreciznost. Ni jedan ni drugi nisu bili prenosivi. Fetov pištolj - oružje iz starčevogarsenala drevnih i modernih čuda - koristio je barut za sačmaru. Pedeset srebrnihmetaka u jednom punjenju, koje se kači odozdo poput šaržera uzija. Olovni meci subušili vampove, kao i ljude - ali kada ostanete bez nervnog sistema, bol vas više neuznemirava, bakrom obloženi projektili deluju poput tupog oružja. Sačmara možeda zaustavi, ali ako ne preseče glavu, neće ubiti vampira. Srebro u formi ekseradugog četiri centimetra - ubija virus. Olovo može da ih razbesni, ali srebrni ekseripovređuju ih na genetskom nivou. I, što je Efu bilo skoro isto toliko važno, srebroih plaši. Kao i ultraljubičasto svetlo kratkog dometa. Srebro i sunčeva svetlost zavampire su isto što i štap istrebljivača za štetočine.

Fet je kao službenik servisa za kontrolu štetočina grada Njujorka došao daproveri šta tera pacove iz podzemlja. Već je naleteo na par vampira u svojimpodzemnim avanturama i njegova veština - posvećenog istrebljivača štetočina istručnjaka za gradsko podzemlje - savršeno se uklopila u lov na vampire. On jeprvi put doveo Efa i Setrakijana ovde dole, u potragu za Gospodarevim gnezdom.

Smrad klanice ostao je zarobljen u podzemnoj odaji. Osećao se vonjugljenisanih vampira - kao i kužni miris amonijaka kojim odiše izmet ovih kreatura.

Ef je shvatio da zaostaje i zato je ubrzao korak, pretražujući tunel lampom, ipristigao Feta.

Istrebljivač je žvakao neupaljenu toro cigaru. Odavno je navikao da čavrlja snjom u ustima. „Dobro si?“, pitao je.

„Odlično", odvratio je Ef. „Fantastično."„Zbunjen je. Čoveče i ja sam bio zbunjen u njegovim godinama, a moja majka

nije bila... znaš.“„Znam. Potrebno mu je vreme. To je samo jedna od stvari koje trenutno ne

mogu da mu obezbedim."„Dobar je dečak. Obično ne volim decu, ali tvoje dete mi se dopada."Ef je klimnuo. Cenio je ono što Fet pokušava da učini. „I meni se dopada."„Brinem za starca."Fer je pažljivo koračao preko klimavog kamenja. „Borba ga je iscrpela."„Fizički. Međutim, to nije sve,“„Neuspeh."„I to. Nakon toliko godina lova, bio je tako blizu. Međutim, Gospodar je

preživeo. Ima tu još nešto. Nije nam sve rekao, odnosno nešto nam još nije rekao.Siguran sam u to."

Ef se setio kako kralj vampira zabacuje ogrtač u trenutku trijumfa, kako mubledo meso cvrči na dnevnoj svetlosti i kako zavija ka suncu iz prkosa - a zatimnestaje preko ivice krova. „Mislio je da će sunčeva svetlost ubiti Gospodara."

Fet je žvakao cigaru. „Sunce ga je povredilo. Ko zna koliko dugo bi taj stvorbio u stanju da izdrži izlaganje dnevnoj svetlosti. Osim toga, ti si ga posekao.Srebrnim sečivom." Ef je uspeo da mu zada udarac preko leđa, koji je izlaganje

suncu istog trenutka pretvorilo u crn ožiljak. „Ako možemo da ga povredimo, značida možemo da ga uništimo. Zar ne?"

„Ali - zar nije ranjena životinja mnogo opasnija?"„Životinje, kao i ljude, motivišu bol i strah. Međutim, ova stvar živi od bola i

straha. Nije joj potrebna dodatna motivacija."„Da nas zbriše sa lica zemlje."„Mnogo sam razmišljao o tome. Da li želi da uništi čovečanstvo? Mislim - mi

smo njegova hrana. Mi smo njegov doručak, ručak i večera. Ako nas sve pretvori uvampove, ostaće bez zalihe. Kada pobiješ sve kokoške, više ne dobijaš jaja."

Efa je zadivilo Fetovo rasuđivanje, logika istrebljivača. „Mora da održiravnotežu, zar ne? Ako suviše ljudi pretvori u vampire, stvoriće prevelikupotražnju za hranom. Krvava ekonomija."

„Osim ako nas ne čeka neka drugačija sudbina. Nadam se da starac imaodgovor na to pitanje. Ako on ne zna šta nas čeka..."

„Onda to niko ne zna.“Stigli su do prljavog raskršća u tunelu. Ef je podigao luma-lampu.

Ultraljubičasti zraci su obasjali mrlje vampirskog otpada: njihov urin i izmet čijaje biološka materija svetlucala pod zracima kratkih talasa. Mrlje više nisu biledrečave kao što ih se Ef sećao. Bledele su. To znači da vampiri ovuda nisu prošli uskorije vreme. Možda su telepatski upozoreni nakon što su Ef, Fet i Setrakijanpobili njihovu sabraću, njih više stotina.

Fet je čeličnom palicom prodžarao gomilu mobilnih telefona, raštrkanspomenik ljudskoj uzaludnosti - kao da su vampiri iscedili život iz ljudi i sada suza njima ostale samo sprave.

„Razmišljao sam o nečemu što je rekao", tiho se oglasio Fet. „Pričao je omitovima različitih kultura i različitih vremena koji razotkrivaju iste osnovneljudske strahove. Univerzalne simbole."

„Arhetipove."„To je ta reč. Užasi zajednički svim plemenima i državama, duboko

ukorenjeni u psihu ljudi širom sveta - bolesti i nedaće, ratovi, pohlepa. Zapitao seda li je to zaista sujeverje? Šta ako je sve povezano? Šta ako to nisu odvojenistrahovi koje vezuje naša podsvest - šta ako imaju zajednički koren u našojprošlosti? Drugim rečima, šta ako to nisu zajednički mitovi, već zajednička istina?"

Efu je bilo teško da obradi ovu teoriju u podzemlju grada pod opsadom.„Misliš da on misli da smo oduvek znali...?"

„Da - oduvek smo se plašili. Da ova pretnja - ovaj klan vampira koji opstajehraneči se ljudskom krvi i čiji virus opseda ljudska tela - postoji i da je poznata.Međutim, pošto su se povukli u podzemlje, ili šta ti ja znam, u senke, istina jeprerasla u mit. Činjenice su se pretvorile u folklor. Međutim, strah je tako dubokoukorenjen, u svim ljudima i kulturama, da nikada nije nestao."

Ef je klimnuo glavom, zainteresovan ali rastrojen. Fet je bio u stanju da sedistancira i osmotri opštu sliku, ali Ef je bio u drugačijoj situaciji. Njegova

supruga - bivša supruga - oteta je i preobražena. Sada se zainatila da preobrazisvog Voljenog, svog sina. Ovi demoni su ga povredili na ličnom nivou, bilo mu jeteško da se usredsredi na nešto drugo, a kamoli da teoretiše o ustrojstvu sveta -mada je kao epidemiolog bio obučen da radi upravo to. Međutim, kada se neštopodmuklo uvuče u vaš privatni život, razumno razmišljanje izleti kroz prozor.

Ef je počeo opsesivno da razmišlja o Eldriču Palmeru, glavi Stounhartgrupacije i jednom od najbogatijih ljudi na svetu - čoveku kojeg su identifikovalikao Gospodarevog saučesnika. Dok su se razmere napada pojačavale,udvostručavajući se svake noći, a soj se širio eksponencijalno, vesti su čitavusituaciju svodile na proste „pobune". Kao kada bi neko revoluciju nazvaoizolovanim protestom. Sigurno su znali da to nije istina. Ipak, neko je uticao namedije i kontrolisao CKB. To je mogao biti samo Palmer, čovek u čijem je interesuda dovede u zabludu američku javnost i svet. Samo je grupacija Stounhart mogla dafinansira i sprovede kampanju obmane javnosti tolikog obima. Ako ne mogu lakoda unište Gospodara, Ef je zaključio da sigurno mogu da unište Palmera, koji nesamo što je star već je i veoma bolestan. Bilo koji drugi čovek preminuo bi predeset godina, ali Palmera su ogromno bogatstvo i neograničena sredstva održavalau životu, poput antikvarnog automobila kojem je potrebno neprestano održavanjekako bi bilo u voznom stanju. Život je Palmeru postao nešto poput fetiša, pomislioje doktor Ef. Koliko dugo može da izdrži?

Efov bes prema Gospodaru - zato što je preobrazio Keli, zato što je osporio5

sve u šta Ef veruje kada su nauka i medicina u pitanju - bio je opravdan alinemoćan, poput zamahivanja pesnicom ka licu smrti. Međutim, osuda Palmera,Gospodarevog saradnika i pomagača, obezbedila je Efovoj agoniji pravac i svrhu.Još bolje, dala mu je opravdanje za ličnu osvetu.

Starac je uništio život Efovog sina i slomio mu srce.Stigli su do dugačke prostorije koja im je bila cilj. Fet je spremio pištolj za

eksere, a Ef je zamahnuo mačem pre nego što su skrenuli za ugao.Na drugom kraju odaje nalazilo se brdašce od zemlje i otpadaka. Prljavi oltar

na koji je položen kovčeg - detaljno izrezbaren sanduk preleteo je Atlantik uhladnom trbuhu Ridžis er leta broj 753, a unutar njega Gospodar je bio zakopan uhladnoj, mekoj ilovači.

Kovčeg je nestao. Ponovo je iščezao, kao iz hangara na aerodromuLagvardija. Zaravljen vrh zemljanog oltara i dalje je nosio njegov otisak.

Neko - ili što je verovatnije, nešto - vratilo se i odnelo ga pre nego što su Ef iFet stigli da unište Gospodarevu grobnicu.

„Vračao se ovde“, rekao je Fet, gledajući unaokolo.Ef je bio gorko razočaran. Žudeo je za tim da uništi težak kovčeg - da svoj bes

iskali u nekom vidu fizičke destrukcije i bar na neki način poremeti boravištečudovišta. Da mu stavi do znanja da nisu odustali, da se nikada neće povući.

„Dođi ovamo", rekao je Fet. „Pogledaj ovo.“Fet je svojom palicom-lampom oživeo kovitlac boja rasutih kod podnožja

zida. Sveži tragovi vampirskog urina. Zatim je osvetlio ceo zid običnombaterijskom lampom.

Kameno prostranstvo su ispunjavali grafiti divljih oblika, nasumičnoraspoređeni. Primakavši se bliže, Ef je procenio da su većina figura zapravovarijacije na temu šestokrakog motiva, od rudimentarnog ka apstraktnom dofantastičnog. Zvezdoliki oblik ovde, obrazac nalik na amebu tamo. Grafiti su seprostirali širom dugačkog zida, replicirajući se i ispunjavajući kameno lice od vrhado dna. Iz blizine, farba je sveže mirisala.

„Ovo samo što je naslikano", rekao je Fet.Ef se pomerio da pregleda glif u centru jedne od složenijih zvezda. Izgledao je

poput kuke, kandže, ili...„Polumesec." Ef je prešao UV lampom preko složenog motiva. Nevidljiva

golim okom, dva identična oblika bila su skrivena u vektorima, kao i strela kojapokazuje ka tunelima.

„Možda migriraju", rekao je Fet. „Na ovaj način ukazuju na pravac..."Ef je klimnuo, prateći Fetov pogled. Strela je pokazivala ka jugoistoku.„Otac mi je pričao o ovim znacima", dodao je Fet. „Hobo govor - iz vremena

kada se vratio iz rata. Crteži kredom označavali su prijateljske i neprijateljske kuće- kuće u kojima se može dobiti hrana, krevet, ili kuće čiji je vlasnik neprijateljskiraspoložen. Tokom godina sam viđao slične znake na skladištima, tunelima,podrumima..."

„Šta to znači?"„Ne znam jezik." Pogledao je unaokolo. „Ali, pokazuje u onom pravcu.

Pogledaj da li je u nekom od telefona baterija i dalje aktivna. Nekom koji imakameru."

Ef je preturao po gomili, isprobavajući telefone i odbacivao istrošene.Ružičasta nokija sa helo kiti priveskom koji svetli u mraku oživela mu je u rukama.Dobacio ju je Fetu.

Fet je osmotrio. „Nikada nisam razumeo u čemu je štos sa ovom jebenommačkom. Glava je prevelika. To uopšte nije mačka. Pogledaj je samo. Odvratna jesa... da li je to voda unutra?"

„Misliš na hidrocefalus?", odvratio je Ef, pitajući se o čemu se radi.Fet je pokidao privezak i bacio ga. „Maler. Jebena mačka. Mrzim tu jebenu

mačku."Slikao je srpasti glif osvetljen indigo svetlom, a zatim snimio video cele

manične freske, zapanjen njenim izgledom u mračnoj odaji, uznemiren prirodomnjenog greha i zapitan nad njenim značenjem.

Bio je dan kada su izašli. Ef je nosio mač i drugu opremu unutar bejzbol torbena ramenu; Fet je oružje smestio u malu kutiju u kojoj su se ranije nalazili njegovalat i otrovi. Bili su obučeni u radna odela i prljavi od povlačenja kroz tuneleispod Nulte tačke.

Na Vol stritu je bilo tiho, pločnici su bili gotovo prazni. U daljini je zavijalasirena i preklinjala za odziv koji nikada neće doći. Crni dim je postao stalnapostavka na gradskom nebu.

Retki pešaci žurno su prolazili kraj njih, jedva klimajući glavom. Neki sunosili maske za lice, drugi su štitili noseve i usta šalovima - verujući udezinformacije o misterioznom „virusu". Prodavnice i radnje su uglavnom bilezatvorene - opljačkane, prazne ili bez struje. Prošli su pored marketa u kojem susvetla bila upaljena, ali nije bilo osoblja. Ljudi su odnosili ono što je preostalo odgnjilog voća sa štandova i konzerve sa sve praznijih polica. Bilo šta što se možejesti. Frižider sa vodom i sokovima već je bio ispražnjen, kao i deo sa zamrznutomhranom. Kasa je takođe opljačkana, zato što je teško odvići se od starih navika.Međutim, valuta nije ni izbliza toliko vredna kao što će voda i hrana uskoro biti.

„Ludilo", mrmljao je Ef.„Poneko još i ima neki izvor struje", odvratio je Fet. „Čekaj samo da telefoni i

laptopovi presuše, a oni ne budu u stanju da ih napune. Tada će nastupiti pravihaos."

Na semaforu se smenjivalo svetlo od crvenog ka zelenom, ali nije bilo gomilekoja prelazi ulicu. Menhetn bez pešaka nije Menhetn. Ef je čuo automobilske sirenena glavnim avenijama, ali sporednim ulicama prošao bi tek pokoji taksi. Vozači subili zgureni za volanom, a mušterije zabrinuto sedele na zadnjim sedištima.

Obojica su zastala kod ivičnjaka, iz navike, pošto se upalilo crveno svetlo.„Zašto se ovo sada desilo, šta misliš?", pitao je Ef. „Ako su ovde toliko dugo,vekovima - šta se desilo?"

„Njegovo i naše vreme nije isto." Rekao je Fet. „Mi svoje živote merimodanima i godinama, po kalendaru. On je noćno stvorenje. Brine ga samo nebo."

„Pomračenje sunca", izletelo je Efu iznenada. „To je čekao."„Možda to nešto znači“, odvratio je Fet. „Možda za njega ima neko posebno

značenje..."Izašavši iz stanice, saobraćajac ih je osmotrio, odmeravajući Efa.„Sranje." Ef je skrenuo pogled, međutim ni dovoljno brzo, ni dovoljno

opušteno. Mada su se redovi policajaca rasipali, njegovo lice je i daljeprikazivano na televiziji. Svi su još gledali, čekali da im se kaže šta da rade.

Nastavili su, a policajac je skrenuo pogled. To je samo moja paranoja,pomislio je Ef.

Skrenuvši za ugao, policajac je, prateći strogu utvrđenu proceduru, okrenuoodređeni telefonski broj.

Fetov blog

Zdravo svete.Odnosno, zdravo onome što je od sveta preostalo.Nekada sam mislio da nema uzaludnijeg posla od pisanja bloga.Nisam mogao da zamislim gore traćenje vremena.Mislim, koga je briga za ono što ja imam da kažem?Zato ne znam kako mi se ovo desilo.Ali, imam potrebu to da učinim.Postoje dva razloga.Prvo, da bih sredio svoje misli. Moram da ih ispišem kako bih mogao da ih

osmotrim na monitoru - to će mi možda pomoći da shvatim šta se dešava. Budućida su me iskustva iz proteklih nekoliko dana izmenila - bukvalno - moram daotkrijem ko sam sada.

Drugi razlog?Jednostavno. Da otkrijem istinu. Istinu o onome što se dešava.Ko sam ja? Po zanatu sam istrebljivač štetočina. Ako živite u jednoj od pet

njujorških opština, i ugledate pacova u svojoj kadi, nazvaćete servis za kontroluštetočina...

Da. Ja sam momak koji se pojavi dve nedelje kasnije.Ranije ste mogli meni da prepustite taj prljavi posao. Uklanjanje štetočina.

Istrebljivanje gamadi.Ali, više nije tako.Nova zaraza se širi gradom i svetom. Novi soj nametljivaca. Pošast ljudske

rase.Ova stvorenja se gnezde u vašem podrumu.Na vašem tavanu.U vašim zidovima.Evo u čemu je stvar.Kada su u pitanju pacovi, miševi, bubašvabe - najbolji način da se oslobodite

napasti jeste da uklonite izvor hrane. Okej.Šta je njihov izvor hrane?U tome je problem.To smo mi.Vi i ja.Ako to još niste shvatili - u govnima smo preko glave.

Okrug Ferfild, Konektikat

Niska zgrada bila je jedna od desetak građevina na kraju trošnog puta,kancelarijski parking koji je počeo da propada još pre recesije. Održali su se znak

prethodnog vlasnika - R. L. Industrija, firma koja je iznajmljivala blindirana vozila- i garaža, i ostali okruženi čvrstom lančanom ogradom visokom tri metra. Ulazilose uz pomoč kartice kroz elektronsku kapiju.

U garažnom delu građevine nalazio se doktorov jaguar krem boje i flota crnihvozila dostojnih voznog parka nekog državnika. Kancelarijski deo je pretvoren umalu, privatnu ordinaciju posvećenu jednom jedinom pacijentu.

Eldrič Palmer je ležao u sobi za oporavak i budio se uz uobičajenu nelagodu.Pridigao se polako ali sigurno, pošto je mnogo puta ranije prošao kroz ovaj mračniprolaz povratka svesti. Njegov hirurški tim dobro je znao koja mu mešavinasedativa i anestezije najviše odgovara. Više ga nisu mučili totalnom anestezijom. Unjegovim godinama to je bilo suviše rizično. Sto su manje anestezije koristili, to sebrže budio. Palmeru je to bilo najhitnije.

I dalje je bio prikačen za mašine koje proveravaju delotvornost njegove novejetre. Donator je odbegli tinejdžer iz Salvadora. Testovima je utvrđeno da je čistod bolesti, droge i alkohola. Zdrav, mlad, ružičastobraonkast organ, trouglastogoblika, po veličini sličan lopti za američki fudbal. Tek pristigao mlaznim avionom- prošlo je manje od četrnaest sati od kako je izvađen iz dečakovog tela. PoPalmerovom računanju, ovo mu je sedma jetra. Menjao ih je kao što se mašini zakafu menjaju filter i.

Jetra, najveći unutrašnji organ i najveća žlezda u ljudskom telu, ima mnogevitalne funkcije, uključujući metaboličke, i odgovorna je za stvaranje glikogena,sintezu plazme, proizvodnju hormona i detoksikaciju. Trenutno ne postojimedicinski način njenog nadomešćivanja u telu - što je bila veoma nesrečnaokolnost za nevoljnog donatora iz Salvadora.

Gospodin Ficvilijam, Palmerov bolničar, telohranitelj i večni pratilac, stajaoje u uglu. Uvek na oprezu, u skladu s manirima svih bivših marinaca. Ušao jehirurg, i dalje s maskom na licu, i navukao nove rukavice. Doktor je bio prefinjen,ambiciozan i izuzetno bogat, čak i po standardima koji odgovaraju hirurzima.

Povukao je čaršav. Nedavno zašiven rez zapravo je ponovo otvoren stariožiljak od transplantacije. Spolja, Palmerove grudi su izgledale poput žive slikegrudvastih, ružnih ožiljaka. Unutrašnjost grudi nalikovala je očvrsloj korpi punojorgana koji propadaju. Hirurg mu je to i rekao: „Plašim se da vaše telo više nemože da podnosi transplantacije, gospodine Palmere. Ovo je kraj."

Palmer se nasmešio. Telo mu je bilo stecište tuđih organa, slično telugospodara koje je bilo stecište nemrtvih duša.

„Razumem, doktore. Hvala vam." Palmerov glas je i dalje bio hrapav zbogcevi za disanje. „U stvari, predlažem da u potpunosti zaboravite na ovu operaciju.Znam da ste zabrinuti da će Američka medicinska asocijacija razotkriti našutehniku nabavljanja organa. Oslobađam vas daljih obaveza. Ovaj honorar će vambiti poslednji. Više mi neće biti potrebna nijedna medicinska intervencija. Nikada."

Hirurg nije baš bio ubeđen u to. Eldrič Palmer, čovek bolestan gotovo čitavogživota, posedovao je neobjašnjivu volju: surov i neprirodan instinkt za

preživljavanje sa kakvim se hirurg nikada ranije nije susreo. Da li se konačnopomirio sa sudbinom?

Nije bitno. Hirurgu je laknulo i bio je zahvalan. Već neko vreme je planiraoda ode u penziju i uredio je sve svoje poslove. Pravi je blagoslov biti slobodan odobaveza u ovim burnim vremenima. Nadao se da letovi za Honduras i daljepostoje. Spaljivanje ove građevine neće privući neku naročitu pažnju tokomžestokih građanskih nemira.

Doktor je sve to progutao uz ljubazan osmeh. Uspeo je da se izmigolji ispodčeličnog pogleda gospodina Ficvilijama.

Palmer je odmarao oči. Misli su mu odlutale nazad do prizora Gospodarevogizlaganja suncu za koje je odgovorna ona prokleta stara budala, Setrakijan. Palmerje ovom problemu prišao iz njemu jedino razumljive perspektive - šta to znači zanjega?

To je samo ubrzalo stvari, što je ubrzalo i njegovo oslobođenje.Njegov dan najzad dolazi.Setrakijan. Da li poraz zaista ima gorak ukus? Ili je sličan ukusu pepela na

jeziku?Palmer nikada nije doživeo poraz - nikada neće doživeti poraz. Koliko ljudi to

može da kaže?Poput kamena u brzoj reci, stajao je Setrakijan. Suviše ponosno i budalasto je

verovao da može promeniti tok - dok je reka, kao što se moglo i predvideti,nastavila punom brzinom da teče oko njega.

Uzaludnost ljudi. Sve počinje s velikim očekivanjima, zar ne? Ipak, završavase na predvidiv način.

U mislima se vratio na Fondaciju Palmer. Među fantastično bogatimaočekivalo se da najbogatiji među njima osnuju svoju dobrotvornu fondaciju. Ovanjegova jedina filantropska fondacija iskoristila je svoje pozamašne resurse dapreveze i leči dva puna autobusa dece kojoj se oštetio vid tokom pomračenjasunca. Deca su oslepela tokom ovog retkog nebeskog događaja - ili zbog toga što suzurila u sunce bez odgovarajuće zaštite, ili zbog defektnih sočiva dečjih sigurnosnihnaočara. Istraga o neispravnim naočarama stigla je do fabrike u Kini, ali trag sehladio na praznom placu u Tajpeju...

Neće se žaliti sredstva da se ove sirote duše rehabilituju i osposobe,obećavala je njegova fondacija. Palmer je to zaista i mislio.

Gospodar je to zahtevao.

Ulica Perl

Ef je osetio da ih prate kada su prešli ulicu. Fet se, međutim, usredsredio na

pacove. Potisnuti glodari jurili su od vrata do vrata duž osunčanih jaraka, u stanjupotpune panike i haosa.

„Vidi ovo“, rekao je Fet.Ono za šta je Ef pomislio da su golubovi na olucima, zapravo su bili pacovi.

Gledali su dole ka Efu i Fetu kao da čekaju da vide kako će njih dvojica postupiti.Njihovo prisustvo bilo je poput instrumenta za merenje vampirske zaraze koja seširi podzemljem i isteruje ih iz njihovih jazbina. Životinjske vibracije koje sustrigoji ispuštali, ili njihovo zlobno prisustvo, odbijalo je druge oblike života.

„Sigurno je gnezdo u blizini", rekao je Fet.Prošli su pored bara. Ef je osetio žeđ u dubini grla. Vratio se i probao da

otvori vrata. Nisu bila zaključana. Bar je bio veoma star, osnovan pre više od 150godina - najstarija pivnica u Njujorku, pisalo je na ploči - međutim, nije bilovlasnika, niti šankera. Tišinu je razbijao samo tihi žamor televizora u ćošku.Emitovao je vesti.

Prišli su šanku. Bio je mračan i prazan. Poluispražnjene krigle stajale su nastolovima, a sa nekih stolica su i dalje visile jakne. Kada se zabava završila, to sedesilo iznenada i odjednom.

Ef je proverio kupatila - u muškom su se nalazili veliki, prastari pisoari izkojih je voda oticala u slivnik ispod poda - osim toga, prostorije su bile prazne.

Izašao je ostavljajući tragove čizama po piljevini. Fet je spustio kofer iprivukao stolicu da odmori noge.

Ef je zašao za šank. Nije bilo flaša pića, blendera niti kofa za led - samoslavina za točenje piva iz bačve i polica sa čašama ispod njih. Služilo se isključivopivo. Nisu držali jači alkohol koji je Efu bio neophodan. Samo brendirano pivo,svetlo i tamno. Stare slavine su služile za ukras, ali nove su radile. Ef im je sipaodve čaše crnog. „Nazdravimo..."

Fet se osovio na noge, prišao baru i podigao jednu kriglu. „Ubijanjukrvopija."

Ef je iskapio polovinu čaše. „Izgleda da su odavde ljudi izjurili u žurbi."„Poslednja narudžbina”, odvratio je Fet, srčući penu debelom gornjom usnom.

„Poslednja narudžbina širom grada."Pažnju im je privukao glas sa televizora. Otišli su u susednu prostoriju.

Novinar je uživo snimao reportažu nedaleko od Bronksvila, u rodnom gradu jednogod četvoro preživelih sa leta 753. Dim je zatamnio nebo iza njega, u uglu je pisaloNEREDI U BRONKSVILU SE NASTAVLJAJU.

Fet je posegnuo da promeni kanal. Vol strit su desetkovali strah klijenata,pretnja od epidemije veće od gripa tipa H1N1, munjevit nestanak mnogih brokera.Trejderi su nepokretno sedeli dok su se cene stropoštavale.

Kanal NY1 usredsredio se na saobraćaj. Svaki izlaz sa Menhetna zakrčili suljudi koji beže sa ostrva u strahu od karantina. Vazdušni i železnički saobraćaj jepreopterećen, dok je na aerodromima i stanicama vladao potpuni haos.

Ef je iznad glave čuo helikopter. Sada je to najverovatnije bio najlakši način

da se ode sa Menhetna. Ako imate svoj heliodrom. Poput Eldriča Palmera.Ef je iza šanka pronašao stari telefon. Začuo je škripav signal i strpljivo

okrenuo Setrakijanov broj na kružnom brojčaniku.Zazvonio je i Nora se javila. „Kako je Zak?“, pitao je Ef, pre nego što je

uspela da progovori.„Bolje. Neko vreme je bio zaista izbezumljen."„Nije se vraćala?"„Nije. Setrakijan ju je oterao sa krova." „Sa krova? Gospode Bože.“ Efu je

pozlilo. Zgrabio je čistu kriglu i brzo sipao sebi novo pivo. „Gde je Zi sada?“„Gore. Želiš li da ga pozovem?"J „Ne. Bolje da porazgovaram s njim licem u lice kada se vratim."„Verovatno si u pravu. Da li ste uništili kovčeg?"„Ne." odvratio je Ef. „Nestao je."„Nestao?", pitala je.„Izgleda da nije jako povređen. Uopšte ga nismo usporili. Osim toga - ovo je

veoma čudno, pronašli smo čudne crteže na zidu tamo dole, iscrtane bojama uspreju - "

„Kako to misliš, neko je crtao grafite po zidovima?"Ef je potapšao džep u kojem se nalazi telefon kako bi se uverio da je i dalje

tu. „Snimio sam video. Stvarno ne znam šta da mislim o tome." Povukao jeslušalicu kako bi otpio gutljaj piva. „U gradu je jezivo tiho."

„Ovde nije", odvratila je Nora. „Malo je utihnulo nakon što je zora svanula -ali to neće potrajati. Sunce ih više ne plaši toliko. Izgleda da su se osmelili."

„Upravo je u tome stvar", rekao je Ef. „Uče, postaju pametniji. Moramo daodemo odavde. Danas."

„Setrakijan je malopre rekao to isto. Zbog Keli."„Zato što zna gde se nalazimo?"„Ako ona zna - to znači da Gospodar zna."Ef je pritisnuo šakom zatvorene oči kako bi potisnuo glavobolju. „Okej."„Gde ste sada?"„U finansijskom distriktu, blizu Feri Lup stanice." Nije spominjao da su u

baru. „Fet se nameračio na veća kola. Čim ih nabavimo, krenućemo nazad."„Samo, molim vas, vratite se u ljudskom obliku."„To i planiramo."Spustio je slušalicu i počeo da pretura ispod šanka. Tražio je kontejner u koji

će sipati još piva, koje mu je bilo potrebno za ponovni silazak u podzemlje. Neštodrugo osim krigle. Pronašao je staru pljosku obloženu kožom. Brišući prašinu samesinganog čepa, iza pljoske je pronašao flašu dobrog brendija. Na njoj nije biloprašine. Verovatno ju je šanker tu držao kako bi razbio monotoniju piva. Isprao jepljosku i upravo je punio iznad male sudopere kada se začulo kucanje na vratima.

Najpre je obišao šank i krenuo ka oružju. Međutim, iznenada je shvatio:vampiri ne kucaju. Prošao je pored Feta i krenuo oprezno ka vratima. Kroz prozor

je ugledao doktora Evereta Barnsa, direktora Centra za kontrolu bolesti. Stariseoski doktor nije nosio admiralsku uniformu - CKB je nastao pod okriljemmornarice - već odelo boje slonovače, i nezakopčan sako. Izgledao je kao da su ganaglo odvukli sa kasnog doručka.

Ef je video ulicu iza njega i činilo se da je Barns sam, bar u ovom trenutku. Efje otključao vrata i otvorio ih.

„Efraime“, rekao je Barns.Ef ga je zgrabio za revere i brzo uvukao unutra, ponovo zaključavši vrata. „Da

li si sam?“, pitao je ponovo pogledavši ka ulici. „Gde su ostali?"Direktor Barns se otrgao i ispravio sako. „Imaju naređenje da se drže podalje.

Ali, uskoro će stići, budi siguran u to. Tražio sam par minuta nasamo sa tobom."„Isuse", rekao je Ef, proveravajući krovove preko puta pre nego što se udaljio

od prozora. „Kako ste stigli tako brzo?"„Od velike je važnosti da porazgovaraju a tobom. Niko ne želi da te povredi,

Efraime. Postupaju po mom naređenju."Ef se okrenuo od njega i vratio do šanka. „Možda jedino ti veruješ u to.“„Neophodno je da kreneš sa mnom", rekao je Barns, prateći ga. „Potreban si

mi, Efraime. Sada to znam."„Slušaj", rekao je Ef kada je stigao do šanka i okrenuo se. „Možda razumeš

šta se dešava, možda ne razumeš. Možda si deo toga. Ne znam. Možda ni ti ne znaš.Međutim, iza svega stoji neko, neko veoma moćan. Ako sada krenem s tobom,uskoro ću sigurno biti onesposobljen ili mrtav. Ili nešto još gore.“

„Spreman sam da te saslušam, Efraime. Da čujem sve što imaš da kažeš.Stojim pred tobom kao čovek koji priznaje da je pogrešio. Znam da nas je snašlonešto užasno i nerealno.“

„Nije nerealno. Vrlo je realno.“ Ef je zatvorio pljosku sa brendijem.Fet se našao iza Barnsa. „Koliko nam je ostalo vremena do njihovog

dolaska?”, pitao je.„Vrlo malo“, odvratio je Barns, uznemiren prizorom krupnog istrebljivača u

prljavom radnom odelu. Zatim je ponovo pogledao Efa i pljosku u njegovimrukama. „Da U je ovo pravo vreme za opijanje?”

„Ovo je fantastično vreme za opijanje”, odvratio je Ef. „Posluži se, ako želiš.Preporučujem tamno pivo.”

„Slušaj, znam da ti se dogodilo mnogo toga...”„Ono što se dešava meni nije toliko bitno, Everete. Ne radi se o meni, zato te

pozivanje na moj ego neće daleko odvesti. Zabrinut sam zbog svih ovih poluistina -bolje rečeno presnih laži - koje objavljuje CKB. Zar više nisi u službi javnosti,Everete? Već isključivo u službi vlade?”

„Doktor Barns se trgnuo. „U službi sam i jednih i drugih.”„Slabo”, odvratio je Ef. „Nevešto. Čak kriminalno.“„Zato si mi potreban, Efraime. Potrebno mi je tvoje iskustvo očevica, tvoja

stručnost...”

„Prekasno je! Nadam se da ti je bar to jasno.”Barns se povukao malo unazad, gledajući Feta. Fet ga je činio nervoznim.

„Bio si u pravu za Bronksvil. Zatvorili smo ga.”„Zatvorili smo ga?“, pitao je Fet. „Kako?"„Žičanom ogradom."Ef se gorko nasmejao. „Žičana ograda? Isuse, Everete. O tome ti pričam.

Reaguješ na sliku virusa koja vlada u javnosti, a ne na samu pretnju. Pokušavaš daih ohrabriš ogradom? Simbolom? Ta ograda če biti rastrgnuta na komade..."

„Onda mi kaži. Kaži mi šta mi je potrebno. Šta je tebi potrebno."„Možeš početi sa uništavanjem leševa. To je prvi korak."„Uništavanjem...? Znaš da ne mogu to da učinim."„U tom slučaju sve drugo što uradiš neće biti bitno. Moraš da pošalješ vojni

tim, pročešljaš to mesto i eliminišeš nosioce. Sve do jednog. Zatim moraš daproširiš operaciju na jug, ovamo u grad, širom Bruklina i Bronksa..."

„Govoriš o masovnom ubijanju. Razmisli o tome kako će to izgledati..."„Razmisli o realnosti, Everete. Ja sam doktor, kao i ti. Ovo je sada novi svet."Fet je odšetao nazad ka ulazu i počeo da osmatra ulicu. „Ne žele oni da me

dovedeš kako bih vam pomogao", rekao je Ef. „Žele da me dovedeš kako bi meneutralizovali, kao i ljude koje znam. Ovo je" - prišao je torbi s oružjem i izvukaosrebrni mač - „sada moj skalpel. Jedini način da izlečiš ova stvorenja jeste da ihoslobodiš - da, to znači pokolj, a ne doktorisanje. Želiš da pomogneš - želiš zaistada pomogneš? Idi na televiziju i reci im to. Reci im istinu."

Barns je pogledao napred ka Fetu. „Ko je ovaj čovek? Očekivao sam da ću tevideti sa doktorkom Martinez."

Nešto u načinu na koji je izgovorio Norino ime Efu se učinilo veoma čudnim.Međutim, nije imao vremena to da istraži. Fet se žurno vraćao sa prozora.

„Dolaze", rekao je.

Ef je prišao i ugledao kombije kako pristižu iz svih pravaca i blokiraju ulicu.Fet je prošao pored njega, zgrabio Barnsa za rame, otišao sa njim do zadnjeg delaprostorije i posadio ga u ćošak. Ef je zabacio bejzbol torbu preko ramena i dodaoFetu kofer.

„Molim vas“, rekao je Barns. „Preklinjem vas. Obojicu. Mogu da vaszaštitim."

„Slušaj", odvratio je Fet. „Zvanično si postao talac, zato začepi." Zatim seobratio Efu. „Šta sada? Kako da ih odbijemo? UVC zraci nam neće pomoći protivFBI-ja."

Ef je osmotrio staru pivnicu u potrazi za odgovorima. Slike prohujalog vekavisile su po zidovima i zakrčivale police iza šanka. Portreti Linkolna, Garfilda,Makinlija i bista Džona F. Kenedija - bivših predsednika. U blizini, međukuriozitetima poput muškete, šolje za brijanje, uramljenih čitulja, visio je malisrebrni bodež.

Pored njega se nalazio natpis: BILI SMO OVDE PRE NEGO ŠTO STE SE VIRODILI.

Ef je jurnuo iza šanka. Šutnuo je piljevinu preko reze utisnute u izlizani drvenipod.

Fet se pojavio sa strane i pomogao mu da podigne podna vrata.Smrad im je sve rekao. Amonijak. Opor i svež. Doktor Barns se oglasio iz

ćoška: „Ući će za vama."„Sudeći po mirisu - ne bih im to preporučio." Odvratio je Fet i zaputio se

dole.„Everete", rekao je Ef, uključivši luma-lampu pre nego što je sišao. „U

slučaju da i dalje nisi siguran, dopusti mi da ti pojasnim stvari. Dajem ostavku."Ef je krenuo za Fetom ka dnu i obasjao indigoplavom bojom luma-lampe

prostoriju ispod šanka. Fet je posegnuo rukom da zatvori vrata iznad njihovihglava.

„Ostavi ih“, promrmljao je Ef. „Ako je korumpiran kao što mislim da jeste,već je pojurio ka vratima."

Fet ga je poslušao i poklopac je ostao otvoren.Tavanica je bila niska, a krš sakupljan mnogo dekada - stare krigle i burad,

nekoliko slomljenih stolica, gomila praznih rafova za čaše i stara industrijskamašina za pranje posuđa - zagušivao je prolaz. Fet je podesio debele gumenekaiševe oko članaka i manžeta. Na teži način je naučio da moraju biti debeli uvreme dok se borio sa najezdama bubašvaba po stanovima. Dodao je par Efu.„Zbog glista", rekao je i čvrsto zakopčao jaknu.

Ef je zakoračio preko kamenog poda i otvorio vrata koja vode u staru, sparnuprostoriju, nekadašnje spremište za led. Bila je prazna.

Zatim su pronašli drvena vrata sa starom, ovalnom kvakom. Ispred njih,prašina je na podu bila narušena u obliku lepeze. Fet mu je klimnuo glavom, a Ef ihje naglo otvorio.

Nema oklevanja. Nema premišljanja. Ef je to naučio. Nikada im ne smete dativremena da se grupišu i da vas preduhitre. U njihovoj je prirodi da žrtvuju jednogkako bi ostali imali priliku da vas se dočepaju. Suočeni sa žaokama dugačkimmetar i po ili dva, njihovim fantastičnim noćnim vidom, nikada, nikada ne smeteprestati da se krećete sve dok ne uništite i poslednje čudovište.

Vrat im je slaba tačka - kao što je to slaba tačka i njihovim žrtvama. Akopresečete kičmeni stub uništili ste telo kao i biće koje ga nastanjuje. Gubitak znatnekoličine bele krvi postiže isti cilj, mada je puštanje krvi opasnije zato što se krvavegliste koje izađu napolje odmah bace u potragu za novim ljudskim telima. Zato jeFet voleo da pritegne manžete.

Ef je uništio prvo dvoje na način koji se pokazao najefikasnijim: koristećiUVC lampu poput baklje kako bi odbio zveri, izolujući ih i zarobljavajući uz zid, azatim bi ih dokusurio mačem. Oružje sačinjeno od srebra ranjava ih i izaziva kodvampira nešto što je ekvivalent ljudskom bolu - ultraljubičasta lampa progoreva

njihov DNK poput plamena.Fet je koristio pištolj za eksere, ispaljujući im srebrne projektile u lice kako

bi ih zaslepeo i dezorijentisao, a zatim bi im prerezao vratove. Gliste su sekoprcale po mokrom podu. Ef je neke ubio UVC svetlom, dok su ostale umirale podteškim đonovima Fetovih čizama. Nakon što je izgazio par komada, pokupio ih je umalu teglu koju je izvadio iz svoje kutije. „Za starog", rekao je, pre nego što jenastavio da ubija.

Čuli su korake mnogobrojnih stopala i glasove u baru iznad sebe dok su seprobijali ka susednoj sobi.

Jedan je prišao Efu sa strane - i dalje u šankerskoj pregači - očiju širomotvorenih i gladnih. Ef ga je ošinuo s boka i poterao unazad lampom. Naučio je daignoriše svoju lekarsku sklonost k tome da bude milosrdan. Vampir je jadnoškrgutao zubima u ćošku dok mu se Ef približavao da ga dokrajči.

Dvoje drugih, možda troje, pobegli su kroz sledeča vrata čim su ugledaliljubičasto svetlo. Preostala je samo šačica. Čučali su pod slomljenim policama,spremni za napad.

Fet je stao kraj Efa sa lampom u ruci. Ef je krenuo na vampire, međutim Fet gaje uhvatio za ruku. Mada je Ef teško disao, istrebljivač je nastavio poslovnimmanirom, usredsređen i neuznemiren.

„Sačekaj", rekao je Fet. „Hajde da ih prepustimo Barnsovim drugarima izFBI-ja."

Shvativši prednosti Fetove ideje, Ef se povlačio držeći lampu i dalje uperenuu njih.

„Šta sad?“„Ostali su pobegli. Izlaz sigurno postoji."Ef je pogledao obližnja vrata. „Bolje bi ti bilo da si u pravu", rekao je.

Fet je preuzeo vodstvo ispod zemlje, prateći trag suvog urina koji je sijaofluorescentnom bojom pod svetlošću luma-lampe. Sobe su ustupile mesto nizupodrumskih prostorija, povezanih starim, ručno kopanim tunelima. Tragoviamonijaka vodili su u raznim pravcima. Fet je odabrao jedan i skrenuo naraskrsnici.

„Ovo mi se dopada", rekao je i lupnuo nogom da bi otresao prljavštinu sačizama. „Pratim trag, kao da sam u lovu na pacove. UV svetlost to znatnoolakšava."

„Kako to da poznaju ove staze?"„Bili su marljivi. Istraživali su, tragali. Nikada nisi čuo za Volsted mrežu?"„Volsted? Kao Volstedov dekret? Iz vremena prohibicije?"„Restorani, barovi, nelegalni barovi, morali su da produbljuju podrume, da se

ukopavaju. Ovaj grad neprestano gradi na postojećim građevinama. Neki pričaju daako spojiš stare podrume i kuće sa tunelima, akvaduktima i zastarelim komunalnimcevima - možeš da se krećeš od bloka do bloka, od susedstva do susedstva,

isključivo kroz podzemlje, između bilo koje dve tačke u gradu.“„Bolivarova kuća“, rekao je Ef, prisetivši se rok zvezde, jednog od preživelih

sa leta 753. Njegova zgrada je nekada pripadala šverceru alkohola. Ima tajnipodrum povezan sa tunelima podzemne železnice. Ef je bacio pogled unazad kadasu prošli pored sporednog tunela. „Kako znaš kuda ideš?“

Fet mu je pokazao znak koji kao da je ostavio kakav hobo, verovatno urezan ukamen dugom kandžom jednog od onih stvorenja. „Ovde smo naleteli na nešto",odvratio je. „To je jedina stvar u koju sam siguran. Ali kladim se da je Feri Lupstanica udaljena samo par blokova."

Nazaret, Pensilvanija

Avguštine...Avguštin Elizalde osovio se na noge. Stajao je u apsolutnom mraku. U prosto

opipljivom mrklom mraku bez tračka svetla. Poput svemira bez zvezda. Trepnuo jekako bi se uverio da su mu oči otvorene - bile su. Nema promene.

Da li je ovo smrt? Nema mračnijeg mesta.Sigurno je to u pitanju. Jebeno je mrtav.Možda su ga preobrazili. Da li je sada vampir, da li mu je telo preuzeto a ovaj

majušni deo njega zatvoren u tami svog uma, poput zarobljenika na tavanu? Moždasu hladnoća koju oseća i tvrdoća poda po njegovim stopalima samo varka njegovoguma. Zauvek je zazidan u svojoj glavi.

Delimično je čučnuo, pokušavajući da ustanovi svoje postojanje uz pomoćpokreta i čulnih utisaka. Zavrtelo mu se u glavi zbog nepostojanja vizuelne žiže nakoju bi se usredsredio, te je zauzeo nešto širi stav. Posegnuo je rukom nagore iskočio, ali nije dohvatio plafon.

Blagi povetarac okrznuo mu je košulju. Osećao je miris soli. Miris zemlje.Nalazio se u podzemlju. Živ je zakopan.Avguštine...Ponovo. Glas njegove majke dozivao ga je kao u snu.„Mama?“Vratio mu se eho sopstvenog glasa i prepao ga. Pamtio ju je onako kako ju je

poslednji put video: sedela je u dnu ormara u svojoj spavaćoj sobi, ispod gomileodeće. Zurila je u njega uz pohotnu glad novopreobraženog stvora.

Vampiri, rekao je starac.Gas se okrenuo, pokušavajući da utvrdi iz kog pravca dolazi glas. Nije imao

šta dugo da radi osim da ga prati.Prišao je kamenom zidu, ispipavajući njegovu glatku i blago zakrivljenu

površinu. Boleli su ga dlanovi tamo gde ga je staklo poseklo - krhotina kojom je

baratao tokom ubistva (ne - tokom uništenja) svog u vampira pretvorenog brata.Zastao je da protrlja zglobove i shvatio da su nestale lisice koje je nosio u vremekada je pobegao iz pritvora, lisice koje su lovci presekli.

Lovci. Ispostavilo se da su i sami vampiri. Pojavili su se na ulicamaMorningsajd Hajtsa i borili sa drugim vampirima kao da su u pitanju dve zaraćenebande. Međutim, lovci su bili dobro opremljeni. Imali su oružje, postupali sukoordinisano. Vozili su kola. Nisu bili samo krvožedni trutovi poput onih sa kojimase Gas suočio i uništio ih.

Poslednje čega se seća jeste da su ga ubacili u prtljažnik jednog od džipova.Ali - zašto baš njega?

S novim daškom vetra, poput poslednjeg daha Majke Zemlje, vazduh mu jeokrznuo lice i on ga je pratio - nadajući se da se kreće u dobrom pravcu. Zid sezavršavao oštrim skretanjem. Pokušao je da opipa suprotnu stranu, levo od sebe iotkrio da je ista: da se završava skretanjem uz procep u sredini. Poput dovratka.

Gas je zakoračio unutra. Drugačiji odjek bata njegovih koraka obavestio ga jeda se sada nalazi u prostoriji, koja je šira i višeg plafona od ostalih. Ovde je osetioblagi miris, iz nekog razloga veoma poznat. Pokušao je da se priseti odakle.

Sinulo mu je. Rastvor za čišćenje koji je koristio u zatvoru kada je bioraspoređen na dužnost čistača. Ne toliko jak da mu sprži nozdrve.

Tada je nešto počelo da se dešava. Pomislio je da se um poigrava njime, alishvatio je da bleda svetlost zaista polagano osvetljava prostoriju. Užasavala ga jesporost iluminacije i opšta nesigurnost situacije. Dve tronožne lampe bile supostavljene daleko jedna od druge, nedaleko od suprotnog zida. Palile su sepostepeno, razblažujući gusti mrak.

Gas je stegao ruke, kao što su to činili stručnjaci za borilačke veštine koje jegledao na internetu. Svetla su se i dalje pojačavala, mada toliko postepeno da se tojedva primećivalo. Međutim, zenice su mu bile do te mere proširene u tami,mrežnjača toliko izložena, da bi bilo koja količina svetlosti izazvala reakciju.

Najpre ga nije uočio. Stvorenje se nalazilo ispred njega, nekih tri do petmetara dalje, ali glava i udovi su mu bili toliko bledi, mirni i glatki da su gaGasove oči registrovale kao deo stenovitog zida.

Iz te slike se izdvajao samo par simetričnih tamnih rupa. Nisu bile crne, većskoro crne.

Bile su najtamnije crvene boje. Krvavocrvene.Ako su to uopšte bile oči, nisu treptale. Niti su zurile. Posmatrale su Gasa uz

neverovatan nedostatak strasti. Te oči su bile ravnodušne poput crvenog kamenja.Krvlju natopljene oči koje su videle sve i sva.

Gas je letimično osmotrio obris ogrtača oko tela ovog stvora. Uklapao se utamu poput duplje unutar duplje. Biće je bilo veoma visoko, ako je dobro procenio.Međutim, nepomičnost ovog stvora nalikovala je smrti. Gas se nije micao.

„Šta je ovo?“ Izgovorio je čudnim glasom, odajući strah. „Misliš da ćešvečerati Meksikanca? Dobro razmisli o tome. Mogao bi da se udaviš, pičko.“

Zračilo je takvom tišinom i nepomičnošću da se Gasu učinilo da zuri u statuu.Lobanja mu je bila ćelava i glatka, bez ušnih školjki. Gas je postao svestan nečega,čuo je - odnosno, osetio - vibraciju nalik zujanju.

„Dakle", rekao je, obraćajući se bezizražajnim očima, „šta čekaš? Voliš da seigraš hranom pre nego što je pojedeš?" Privukao je pesnice bliže licu. „Neće moćisa ovim čalupom, ti nemrtvi seratore."

Nešto što nije bilo pokret privuklo mu je pažnju sa desne strane - ugledao jejoš jednog. Stajao je kao deo kamenog zida, nešto niža senka od prve, očijudrugačijeg oblika, ali podjednako bezosećajnih.

Zatim se levo od njega - Gasu je to izgledalo kao primicanje - pojavio treći.Pošto je imao iskustva iz sudnica, činilo mu se kao da se pojavio pred

trojicom nemilosrdnih sudija u kamenoj odaji. Bio je potpuno izbezumljen, ali senjegova reakcija svodila na izazivanje. Ponašao se gangsterski odvažno. Sudijepred koje je izlazio to su nazivale „nepoštovanjem suda." Gas je to zvao„izlaženjem na kraj sa situacijom." To je činio kada mu se činilo da ga neko gleda svisine. Kada je osećao da se prema njemu ne ponašaju kao prema jedinstvenomljudskom biću već kao prema neugodnosti, prepreci koja je pala na nečiji put.

Bićemo kratki.Gasove šake su poletele ka slepoočnicama. Ne ka ušima - glas se nekako

našao unutar njegove glave. Dopirao je iz onog dela mozga iz kojeg je poticaonjegov unutrašnji monolog - kao da je piratska radio-stanica počela da emitujeprogram na njegovoj frekvenciji.

Ti si Avguštin Elizalde.Stisnuo je glavu, ali glas je uporno dopirao odande. Nije bilo prekidača za

isključivanje.„Da, znam ko sam, do đavola. Ko ste, do đavola, vi? Šta ste, do đavola, vi? I

kako ste ušli u moju..."Nisi ovde da služiš za ishranu. Imamo dovoljno stoke pri ruci za snežnu

sezonu.Stoke? „Oh, mislite ljudi?" Gas je čuo povremene uzvike, mučeničke glasove

koji odjekuju kroz pećine, ali smatrao je da su to krici iz njegovih snova.Stočarstvo je zadovoljavalo naše potrebe hiljadama godina. Glupe životinje

čine izdašne obroke. S vremena na vreme, neka od njih ispolji neobičnudovitljivost.

Gas je jedva pratio ovu priču. Poželeo je da već jednom stignu do poente.„Znači - šta? Nećete me pretvoriti u... jednog od vas?"

Naša loza je prastara i privilegovana. Dar je postati deo našeg nasleđa. To sedešava izuzetno retko i veoma je skupo.

Gasu ništa nije bilo jasno. „Ako mi nećete popiti krv - šta, do đavola, hoćeteod mene?“

Imamo ponudu za tebe.„Ponudu?" Gas se udario šakom po glavi kao da je u pitanju aparat koji ne

radi kako treba. „Do đavola, izgleda da slušam - rekao bih da nemam izbora."Potreban nam je dnevni kmet. Lovac. Mi smo noćna rasa, vi ste dnevna.„Dnevna?"Vaš endogeni dvadesetčetvoročasovni ritam direktno odgovara ciklusu koji

nazivate jednim danom. Urođena hronobiologija vaše vrste prilagođena jenebeskom kretanju ove planete, a potpuno suprotna od naše. Vi ste solarnastvorenja.

„Mi smo jebeno šta?"Potreban nam je neko ko može slobodno da se kreće tokom dnevnih sati. Neko

ko može da izdrži izloženost suncu i koristi svoju moć, kao i bilo koje raspoloživooružje kako bi masakrirao nečiste.

„Masakrirao nečiste? Vi ste vampiri, zar ne? Želite da ubijam pripadnike vaševrste?"

Oni nisu pripadnici naše vrste. Nečisti soj se širi tako brzo među vašimljudima - pravo zlo. Bez kontrole.

„Šta ste očekivali?"Mi ne učestvujemo u tome. Pred tobom stoje bića izuzetno časna i diskretna.

Ova zaraza predstavlja narušavanje mira - ravnoteže - koja je trajala vekovima.Ovo je neposredno nepoštovanje.

Gas je zakoračio nekoliko koraka unazad. Učinilo mu se da je počeo dashvata. „Neko pokušava da osvoji vašu teritoriju.“

Mi se ne razmnožavamo na nasumičan, haotičan način kao pripadnici vaševrste. Kod nas je to proces koji se pažljivo razmatra.

„Probirljivi ste kada je hrana u pitanju."Jedemo šta god želimo. Hrana je hrana. Kada se zadovoljimo, odbacimo

ostatak.Gas se toliko zasmejao da se gotovo zagrcnuo. Pričaju o ljudima kao da se

prodaju po tri komada za dolar u lokalnoj samousluzi.Nalaziš da je to zabavno?„Ne. Upravo suprotno. Zato se i smejem."Kada pojedeš jabuku, da li odbaciš srž? Ili sačuvaš seme kako bi posadio još

drveća?„Odbacim sredinu."A plastičnu kutiju? Kada isprazniš njen sadržaj?„Dobro. Shvatio sam. Vi ispijete pintu krvi i odbacite ljudsku flašu. Evo šta ja

želim da znam. Zašto ste odabrali mene?"Zato što izgledaš sposobno.„Kako ste to zaključili?"Najpre, tu je izveštaj sa tvog hapšenja. Privukao si našu pažnju kada si

uhapšen zbog ubistva na Menhetnu.Nag debeli čovek koji razjaren hara Tajms skverom. Čovek koji je napao

porodicu, a Gas je pomislio: „Bogami, nećeš to raditi u mom gradu, nakazo." Sada

bi naravno više voleo da se držao po strani, poput ostalih.Zatim si pobegao iz pritvora, ubijajući nečiste usput.Gas se namrštio. „Taj nečisti je bio moj prijatelj. Kako znate sve to, iako

živite u ovoj usranoj rupčagi?"Budi uveren da smo povezani sa svetom ljudi na njegovim najvišim nivoima.

Međutim, da bi se održala ravnoteža, ne možemo dozvoliti da javnost sazna za nas -ovaj nečisti soj nam upravo time preti. Zbog toga nam je potrebna tvoja pomoć.

„Rat bandi. To razumem. Ali, izostavili ste nešto super-jebeno-bitno. Zaštobih vam ja do đavola pomogao?"

Postoje tri razloga za to.„Bolje bi vam bilo da to budu dobri razlozi. Počeo sam da brojim."Prvo, živ ćeš napustiti ovu prostoriju.„Dobro, priznajem da je to dobar razlog."Drugo, ako uspešno okončaš ovaj poduhvat, obogatićeš se tako kako ne možeš

zamisliti ni u svojim najluđim snovima.„Hmm. Ne znam. Imam prilično razvijenu maštu."Treći razlog... stoji iza tebe.Gas se okrenuo. Najpre je ugledao lovca, jednog od zajebanih vampova koji

su ga zgrabili na ulici. Glava inu je bila sakrivena unutar crne kapuljače, a crveneoči su mu svetlucale.

Pored lovca je stajao vampir sa izrazom gladi koji je Gasu sada već biodobro poznat. Niska, krupna i zamršene kose, nosila je pocepanu kućnu haljinu.Vrat joj je bio ispupčen sa prednje strane zbog unutrašnje strukture vampirskežaoke.

U dnu izvezenog V-izreza njene haljine nalazilo se stilizovano crno-crvenoraspeće, tetovaža koju je uradila u mladosti a sada je žalila zbog toga, mada je u tovreme verovatno izgledala opako. Tetovaža je oduševljavala Gusta od najranijemladosti, bez obzira na to šta bi mu ona govorila.

Vampirica je bila njegova majka. Oči su joj bile povezane tamnim platnom.Gas je video da joj vrat pulsira, da je žaoka žedna.

Oseća te. Međutim, oči joj moraju ostati prekrivene. U njoj počiva voljanašeg neprijatelja. On vidi kroz nju. Čuje kroz nju. Ne smemo je dugo držati u ovojodaji.

Gasove oči se ispuniše suzama. Tuga koju je osećao ispoljavala se kao bes.Od svoje jedanaeste godine neprestano ju je sramotio. Sada je stajala pred njim uobličju zveri, nemrtvog čudovišta.

Gas se okrenuo ka ostalima. Bes ga je satirao, ali bio je nemoćan i svestantoga.

Treći razlog - dopustićemo ti da je oslobodiš.Potresali su ga suvi jecaji, poput žalosnog podrigivanja. Situacija mu se

gadila, bio je zgrožen, ipak...Ponovo se okrenuo. Bila je praktično kidnapovana. Oteo ju je „nečisti” soj

vampira o kojem su pričali.„Mama”, rekao je. Mada ga je slušala, izraz lica joj se nije promenio.Lako mu je bilo da ubije svog brata, Krispina. Dugo su se mrzeli. Krispin je

bio ovisnik i još gori propalitet od Gasa. Presecanje Krispinovog vrata krhotinomslomljenog stakla bila je slika i prilika efikasnosti - porodična terapija i bacanjeđubreta u jednom paketu. Bes koji se u njemu sakupljao decenijama slabio je sasvakim udarcem.

Međutim, oslobađanje madre od ove kletve biće čin ljubavi.Gasova majka je uklonjena iz odaje, ali lovac je ostao. Gas je ponovo

pogledao trojicu. Sada ih je video mnogo bolje, užasne u svojoj nepokretnosti.Uopšte se nisu micali.

Obezbedićemo ti sve što ti je potrebno kako bi obavio ovaj zadatak. Novacnije problem, pošto smo s vremenom sakupili nebrojeno ljudsko blago.

Oni koji su primili dar večnosti, plaćali su to silnim bogatstvom tokomvekova. U svojim trezorima, Drevni su čuvali srebrne kaleme iz Mesopotamije,kovani novac iz Vizantije, zlatne funte, nemačke marke. Za njih valuta nije imalavrednost. To su prosto bile šarene trice uz pomoć kojih trguju sa domorocima.„Znači - želite da obavljam posliće za vas?”

Gospodin Kvinlan će ti obezbediti sve što ti je potrebno. Sve. On je našnajbolji lovac. Delotvoran i odan. Jedinstven na mnogo načina. Tvoje jedinoograničenje jeste tajnost. Skrivanje našeg postojanja od najvećeg je značaja.Prepustićemo ti da regrutuješ druge lovce poput sebe. Nevidljive i nepoznate, aliumešne u ubijanju.

Gas se obuzdao, osetivši privlačenje svoje majke od pozadi. Eto ventila zanjegov gnev - možda mu je baš ovo potrebno.

Izvio je usne u besan osmeh. Potrebna mu je radna snaga. Potrebne su muubice.

Tačno je znao gde će ih pronaći.

Stanica Sant Feri Iner Lup

,Fet ih je, uz samo jedno pogrešno skretanje, odveo do tunela koji vodi kanapuštenoj stanici Saut Feri Lup. Desetine fantomskih stanica podzemne železnicenalazilo se u okviru IRT, IND i BMT sistema. 5 Više nisu obeležavani na mapama,ali su se mogli videti kroz prozor voza - ako ste znali gde i kada da pogledate.

Ovde je vazduh bio memljiv, vlaga je natapala tlo, zidovi su bili glatki imokri.

Svetlucavi trag strigoja ovde je bio redi. Fet je zbunjeno zverao unaokolo.Znao je da je ruta niz Brodvej deo originalnog gradskog projekta podzemne

železnice. Saut Feri je otvoren 1905. godine. Podvodni tunel do Bruklina otvoren jetri godine kasnije.

Originalni mozaik sa inicijalima stanice, SF, i dalje je stajao visoko na zidu ublizini sasvim drugačijeg modernog znaka -

OVO NIJE ŽELEZNIČKA STANICA

- kao da bi neko mogao da pogreši. Ef je stao u malo udubljenje u zidu koje jeslužilo za održavanje i počeo da skenira prostor luma-lampom.

Neki glas je zagraktao iz tame: „Jeste li vi iz IRT-a?“Ef je namirisao čoveka pre nego što ga je ugledao. Figura je izašla iz obližnje

niše pune poderanih, prljavih dušeka. Bezubo strašilo od čoveka obučeno umnogobrojne slojeve košulja, kaputa i pantalona. Vonj njegovog tela strpljivo sedestilisao i prolazio kroz sve njih.

„Ne“, odvratio je Fet, preuzevši razgovor na sebe. „Nismo došli daisterujemo.“

Čovek ih je osmotrio, razmišljajući da li su dostojni poverenja.„Ime mi je Ludi Zi“, rekao je. „Dolazite s površine?"„Naravno", odvratio je Ef.„Kako je tamo? ja sam jedan od poslednjih stanovnika ovde dole.“„Poslednjih?", upita Ef. Tek tada je primetio iskrzane obrise nekoliko šatora i

kartonskih kutija. Nakon par trenutaka, pojavilo se još nekoliko avetinjskih figura.Takozvani „ljudi krtice", stanovnici urbanih ambisa, pali, osramoćeni,obespravljeni, nužno zlo Đulijanijeve ere. S vremenom, svi su ovde završavali, uizgubljenom podzemnom gradu, gde je bilo toplo dvadeset i četiri sata, sedam danau nedelji, čak i kada je napolju ciča zima. Uz malo sreće i iskustva, čovek je ovdemogao da kampuje šest meseci u cugu, čak i duže. Daleko od prometnih stanica,neki su ovde obitavali godinama a da nijednom nisu videli osoblje iz održavanja.

Ludi Zi je okrenuo glavu kako bi osmotrio Efa zdravim okom. Drugo jeprekrivala zrnasta katarakta. „Tako je. Gotovo cela kolonija je nestala - poputpacova. Da, čoveče. Nestali su, ostavljajući fine dragocenosti za sobom."

Pokazao je ka gomili smeća: otrcane vreće za spavanje, blatnjave cipele,kaputi. Fet je osetio ubod bola, znajući da ti predmeti predstavljaju savovozemaljski posed nedavno preminulih.

Ludi Zi se osmehnuo praznim osmehom. „Veoma neobično, čoveče.Sablasno."

Fet se setio nečega što je pročitao u časopisu Nacionalna geografija, ili je tomožda gledao na Histori kanalu. Bila je to priča o koloniji naseljenika izpredameričke ere - u Ranoku, možda - koja je jednog dana nestala. Preko stotinuljudi je iščezlo, ostavivši za sobom sve što su posedovali, bez ikakvog traga osvom iznenadnom i tajanstvenom odlasku, osim dva tajanstvena natpisa: rečKROATOAN ispisana na stubu utvrđenja, i slova KRO urezana u koru obližnjeg

drveta.Fet je ponovo pogledao mozaična slova SF na zidu.„Ja tebe znam", rekao je Ef, držeći se podalje od smrdljivog Ludog Zija.

„Viđao sam te - mislim tamo, na površini." Pokazao je nagore. „Nosiš jedan odonih znakova. BOG VAS POSMATRA, ili nešto slično."

Ludi Zi se nasmešio krezavim osmehom i izvukao sa gomile svoj rukomispisan plakat, ponosan na status poznate ličnosti. BOG VAS POSMATRA!!!Ispisano drečavim crvenim slovima sa tri znaka uzvika kako bi se poruka dobronaglasila.

Ludi Zi je zaista bio poluludi fanatik. Ovde dole, bio je izgnanik međuizgnanima. Živeo je u podzemlju dugo koliko i ostali - možda i duže. Tvrdio je damože da stigne do bilo koje tačke u gradu bez izlaska na površinu - a opet, nije biosposoban da mokri a da pri tom ne isprska cipele.

Ludi Zi je krenuo duž šina pokazavši Efu i Fetu da ga prate. Sagnuo se i ušao ustraćaru u kojoj je stara, nagrizena žica za struju zavijala ka krovu, prikačena naneki skriveni izvor struje u velikoj gradskoj mreži.

Unutar tunela počela je da rominja kiša. Voda se slivala sa cevi na tavanici,vlažila zemlju, padala na ceradu koju je Ludi Zi razapeo iznad straćare i slivala seu flašu od soka.

Ludi Zi je izašao noseći stari promotivni plakat bivšeg gradonačelnikaNjujorka Eda Koha, nabacivši kako-mi-ide osmeh. „Evo“, rekao je i dodao Efufotografiju u prirodnoj veličini. „Drži ovo.“

Ludi Zi ih je zatim odveo do udaljenog tunela i pokazao niz šine.„Tu smo“, rekao je. „Ovde su svi otišli.”„Ko? Ljudi?”, pitao je Ef, položivši gradonačelnika Koha pored sebe. „Ušli

su u tunel?"Ludi-Zi se nasmejao. „Ne. Ne samo u tunel, seronjo. Tamo dole. Tamo gde

cevovod vodi ispod Ist Rivera, do Gaverner Ajlanda i Bruklina kod Red Huka.Tamo su ih odveli.“

„Odveli su ih?“, pitao je Ef, dok su mu traci jurili niz kičmu. „Ko - ko ih jeodveo?"

U tom trenutku se u blizini upalilo signalno svetlo. Ef je poskočio. „Ova prugaje i dalje aktivna?"

„Voz broj 5 i dalje okreće u Iner Lupu." Rekao je Fet.Ludi Zi je pljunuo na šine. „Čovek poznaje vozove."Svetlo se pojačavalo dok se voz približavao, osvetljavajući staru stanicu.

Oživela je nakratko. Gradonačelnik Koh je zadrhtao pod Efovom rukom.„Pažljivo gledajte", podučavao ih je Ludi Zi. „Ne trepćite!" Prekrio je

bolesno oko i nasmešio se skoro bezubim osmehom.Voz je zatutnjao kraj njih, skrenuvši nešto brže nego obično. Vagoni su bili

skoro prazni, kroz prozore su ugledali samo par ljudi. Tek poneki usamljeni putnikkoji stoji i pridržava se za šipku. Nadzemljani koji su samo u prolazu.

Ludi Zi je zgrabio Efa za ruku kada im se primakao kraj voza. „Eno ga - baštamo..."

Pod treperavim svetlom prolazećeg voza, Fet i Ef su ugledali nešto sa spoljnestrane poslednjeg vagona. Jato figura tela, ljudi - priljubljeno uz voz. Držali su seza njega poput riba prilepuša na čeličnoj ajkuli.

„Vidite li?“, uzviknuo je Ludi Zi. „Vidite li ih? Vidite li Druge ljude?"Ef se oslobodio stiska Ludog Zija i zakoračio napred udaljivši se od njega i

gradonačelnika Koha. Voz je prošao kroz petlju i iščeznuo u tami. Svetlo je žurnonapuštalo tunel poput vode koja otiče iz slivnika.

Ludi Zi je krenuo nazad ka svojoj straćari. „Neko mora nešto da učini, zar ne?Vas dvojica ste mi upravo to razjasnili. Ovo su mračni anđeli s kraja vremena. Sveće nas odneti ako im dozvolimo."

Fet je načinio par teških koraka ka vozu koji je nestajao u daljini, pre nego štose okrenuo i pogledao Efa. „Tuneli. Tako se kreću unaokolo. Ne mogu da prelazepreko vode, zar ne? Ne bez pomoći.“ Ef ga je pratio. „Međutim, nista ih nesprečava da prelaze ispod vode."

„Progres", dodao je Fet. „Napredak nas je uvalio u ove probleme. Kako seono zove kada otkriješ kako da iskoristiš neko sranje za koje niko još nije osmisliopravilo?"

„Rupa u zakonu", odvratio je Ef.„Upravo tako." Fet je raširio ruke pokazujući unaokolo. „Otkrili smo gigantsku

rupu u zakonu."

Autobus

Luksuzni autobus je tokom ranog popodneva krenuo iz Nju Džerzija od Domaza slepe Sent Luša ka ekskluzivnoj akademiji u Njujorku.

Vozač je otrcanim pričama i katalogom „kuc-kuc, ko je to" šala zabavljaoputnike, šezdesetoro nervozne dece između sedam i dvanaest godina. Odabrani suuz pomoć izveštaja hitne pomoći širom teritorije tri države. Ova deca su nedavnoizgubila vid - oslepela su tokom pomračenja - i mnogima je ovo bilo prvoputovanje bez roditelja.

Školarina koju je za njih obezbedila Fondacija Palmer uključivala je ovajizlet, nešto poput izviđačkog pohoda, uz impresivne adaptivne tehnike za nedavnooslepele. Njihovi pratioci, devetoro odraslih diplomaca iz Sent Luše, takođe su bilislepi; oštrina vida im je procenjena na 20/200 ili manje, mada su delimičnoraspoznavali svetlost i tamu. Deca o kojoj su vodili računa bila su BPS, odnosno„bez percepcije svetlosti", što znači da su totalno slepa. Vozač je bio jedina osobau autobusu koja ima zdravo čulo vida.

U saobraćaju je bila gužva na mnogim tačkama, zbog zakrčenja oko predgrađaNjujorka, međutim vozač je zabavljao decu zagonetkama i šegačenjem. Ponekadabi pričao pored čega prolaze i opisivao interesantne stvari koje se mogu videti krozprozor, ili izmišljao detalje kako bi svakodnevne stvari delovale interesantno. Većdugo je radio u Sent Luši i nije mu smetalo da izigrava klovna. Znao je da tajnarazvijanja potencijala ove traumatizovane dece i otvaranje njihovih srca ka onomešto ih čeka leži u razvijanju i podsticanju njihove mašte.

„Kuc-kuc.“Ko je?„Maska."Čija maska?„Maska ove šale. Kada je skinem, pocrkaćete od smeha." Odlazak u

Mekdonalds je prošao prilično dobro, s obzirom na sve, osim što je igračka iz hepimila bila hologramska kartica. Vozač je sedeo odvojeno od ostalih i posmatraomališane kako pipkaju u potrazi za pomfritom, pošto još nisu naučili da locirajuobrok kako bi ga lakše pojeli. U isto vreme, za razliku od većine dece koja surođena slepa, Mekdonalds je za njih imao vizuelno značenje. Činilo se kao danalaze utehu u glatkim plastičnim stolicama na okretanje i prevelikim cevčicama zasok.

Kada su se vratili u autobus, vožnja koja je trebalo da traje tri sata razvukla sena šest sati. Pratioci su pevali sa decom, zatim pustili audio-knjige preko video-ekrana. Većini mlađe dece slepilo je poremetilo biološke časovnike, zbog čega suzadremali.

Pratioci su shvatili da se količina svetlosti smanjila i da napolju pada mrak.Autobus se kretao nešto brže kada su ušli u državu Njujork - sve dok nisu osetilikako naglo usporava. Plišane životinje i čaše od soka popadale su po podu.

Autobus je stao pokraj puta.„Šta se dešava?", pitala je glavna pratilja, dvadeset četvorogodišnja učiteljica

po imenu Joni, koja je sedela najbliže vozaču.„Ne znam... nešto čudno. Samo sedite. Odmah se vraćam."Zatim je izašao, ali pratioci su bili suviše zaposleni da brinu zbog toga - kada

god bi autobus stao, gomila malih ruku tražila bi pomoć za odlazak do toaleta uzadnjem delu vozila.

Desetak minuta kasnije, vozač se vratio. Pokrenuo je autobus bez reči, uprkostome što su pratioci i dalje nadgledali odlaske u toalet. Ignorisao je Joninu molbuda sačeka, ali nakon nekog vremena deca su se vratila na svoja sedišta i svi su bilidobro.

Od tog trenutka u autobusu je vladala tišina. Audio-program nije nastavljen.Vozačeve šale su presušile, zapravo uopšte nije odgovarao na pitanja koja mu jeJoni postavljala iz prvog reda. Uznemirila se, ali odlučila je da ne sme ostalimapreneti svoju zabrinutost. Govorila je sebi da se autobus i dalje kreće normalno, daputuju odgovarajućom brzinom i da su sada već blizu svog odredišta.

Nešto kasnije, autobus je skrenuo na zemljani put i svi su se probudili. Tada jeprešao na još džombastiji teren. Svi su se pridržavali, a sokovi su se prosipali ukrila dok je autobus poskakivao. To je potrajalo pun minut - a tada je vozilo naglostalo.

Vozač je isključio motor. Čuli su šištanje dok su se vrata otvarala. Izašao jebez reći. Čuli su kako se zveckanje ključeva udaljava.

Joni je rekla ostalim pratiocima da sačekaju. Ako su zaista stigli naakademiju, kao što se Joni nadala, svakog trenutka će neko od osoblja doći po njih.Problemom ćutljivog vozača pozabaviće se u odgovarajuće vreme.

Međutim, bilo je sve izvesnije da ih niko neće dočekati.Joni je stegnula naslon svog sedišta i ustala, opipavajući put do otvorenih

vrata.„Ima li koga?“, doviknula je put tame.Nije čula ništa osim pucketanja i fijukanja motora koji se hladio i lepršanja

krila ptica.Okrenula se ka mladim putnicima koji su joj ostavljeni na brigu. Osetila je

njihovu iscrpljenost i nervozu. Prešli su dug put, a čekao ih je neizvestan kraj. Nekadeca su plakala.

Joni je pozvala sve pratioce napred kako bi se dogovorili šta da rade.Izbezumljeno su se došaptavali, ali niko nije znao šta da radi.

„Nema dometa", objavio je Jonin mobilni telefon, izluđujuće strpljivimglasom.

Jedan od pratilaca je opipavao veliku kontrolnu tablu u potrazi za radionikompanije za prevoz, ali nije uspeo da ga pronađe. Primetio je da je vozačevosedište izuzetno toplo.

Drugi pratilac, nestrpljivi devetnaestogodišnjak po imenu Džoel, najzad jeizvukao štap i sišao niz stepenice na zemlju.

„Travnato polje", prijavio je. Zatim je viknuo, vozaču ili bilo kome drugomko se možda nalazi u okolini. „Zdravo! Ima Li koga?"

„Nešto nije u redu", rekla je Joni koja se, mada je bila glavna pratilja, osetilabespomoćno poput dece za koju je bila zadužena. „Ne razumem šta se dešava."

„Čekaj", rekao je Džoel. „Čujete li to?"Svi su utihnuli i oslušnuli.„Da", oglasio se neko.Joni nije čula ništa osim huka sove u daljini. „Šta?“„Ne znam. Nešto poput... zujanja."„Šta? Mehaničko zujanje?"„Možda. Ne znam. Više je poput... nalikuje mantri na času joge. Znaš, na neke

od onih svetih slogova?"Osluškivala je još malo. „Ne čujem to, ali... dobro. Imamo dva izbora. Da

zatvorimo vrata, ostanemo ovde i budemo bespomoćni - ili da svu decu izvedemonapolje i pokušamo da pronađemo nekoga ko može da nam pomogne."

Niko nije želeo da ostane unutra. Suviše su vremena proveli u autobusu.„Šta ako je ovo neki test?", nagađao je Džoel. „Znate, deo programa za

vikend."Jedna od pratilja je promrmljala nešto u znak slaganja.Ovo je dalo ideju Joni. „Dobro", rekla je. „Ako je ovo test, dobićemo najvišu

ocenu."Izveli su decu u redovima i formirali zbijene kolone kako bi svi hodali sa

rukom na ramenu deteta ispred sebe. Bilo je dece koja su čula zujanje i trudila seda imitiraju zvuk ostalima. Izgleda da ih je prisustvo zvuka smirivalo. Izvor zvukaobezbedio im je odredište.

Troje pratilaca je vodilo put, mašući štapovima preko površine polja. Tlo jebilo neravno, ali nije bilo stenja i sličnih opasnih prepreka.

Ubrzo su u daljini čuli glasove životinja. Neki su pomislili da su u pitanjumagarci, ali većina se složila da zapravo zvuče kao svinje.

Farma? Možda zujanje proizvodi neki veliki generator? Neka mašina zahranjenje koja škripi kroz noć.

Ubrzali su kada su stigli do prepreke - niske drvene ograde. Dvoje pratilacasu sa čela skrenuli levo i desno u potrazi za kapijom. Kada su je pronašli, uveli sugrupu unutra. Pod njihovim nogama, travu je zamenila zemlja. Glasovi svinja subili sve glasniji, bliži. Nalazili su se na nekoj širokoj stazi. Pratioci su ponovoformirali zbijene kolone, koračajući napred dok se nisu našli pred nekom vrstomgrađevine. Staza je vodila direktno ka velikom, otvorenom dovratku. Ušli su,dozivajući, ali niko im nije odgovorio.

Našli su se u velikoj prostoriji koju ispunjava raznovrsna kontrapunktna buka.Krmci su na njih reagovali radoznalom cikom koja je prestravila decu. Tapkali su usvojim malim oborima i rili papcima po podu posutim slamom. Joni je opipavalapregrade koje su se nalazile sa obe strane njihove grupe. Osećao se životinjskiizmet, ali i nešto... mnogo kužnije. Miris smrti.

Našli su se u svinjskom krilu klanice, mada je niko od njih ne bi tako nazvao.Zujanje se za neke od njih pretvorilo u glas. Deca su imala potrebu da napuste

kolonu, reagujući na nešto poznato u tom glasu - pratioci su morali silom da ihprikupljaju.

Počeli su sa prebrojavanjem kako bi se uverili da su svi na broju.Dok je brojala, Joni je najzad čula glas. Prepoznala ga je kao sopstveni, što je

izazvalo izuzetno čudan osećaj - glas kao da je poticao iz njenog uma. Dozivao je,kao u snu.

Pratili su glas, koračajući napred ka širokoj rampi do prostorije koja odišesnažnim smradom lešina.

„Zdravo", rekla je Joni drhtavim glasom - i dalje se nadajući da će joj vozačautobusa odgovoriti. „Možete li da nam pomognete?"

Čekalo ih je neko biće. Senka nalik pomračenju. Osetili su njegovu toplotu ineizmernost. Zujanje se pojačalo, ispunivši im umove, zaklanjajući njihovo

najrazvijenije preostalo čulo - čulo sluha - prosto ih ostavivši u stanjuobustavljenih životnih funkcija.

Niko od njih nije čuo nežno nabiranje Gospodarevog nagorelog mesa dok sekretao.

INTERLUDIJUM IJESEN 1944. GODINE

Kola koja su vukli volovi poskakivala su preko zemlje i zamršene trave,tvrdoglavo se kotrljajući krajolikom. Volovi su bili prijatne zveri, poput većinekastriranih životinja. Njihovi tanki, upleteni repovi mahali su sinhronizovano poputklatna zidnog časovnika.

Vozačeve ruke bile su smežurane na mestima gde je stezao uzde. Pored vozačaje sedeo čovek, njegov putnik, u crnom ogrtaču preko crnih pantalona. Oko vratamu je visila duga brojanica poljskog sveštenika.

Ipak, ovaj mladić obučen u svetu odeću nije bio sveštenik. Nije bio čak nikatolik.

Bio je prerušeni Jevrejin.Otpozadi im se približio automobil. Nastavio je da vozi, iako su se oni

nalazili na izbrazdanom putu. Vojno vozilo koje prevozi ruske vojnike zaobišlo ihje sa leve strane. Vozač nije mahnuo, a nije ni okrenuo glavu da im da znak da ih jeprimetio, dok je svojini dugačkim štapom bockao usporene volove koji su udisaliizduvne gasove dizel motora. „Nije bitno koliko brzo putuješ", rekao je kada sedim razišao. „Na kraju svi stižemo na isto odredište, zar ne, oče?“

Abraham Setrakijan nije odgovorio. Zato što više nije bio siguran da je onošto je čovek upravo izgovorio istina.

Debeo zavoj koji je Setrakijan nosio oko vrata zapravo je bio smicalica.Prilično dobro je razumeo poljski jezik, ali još ga nije dovoljno dobro govorio.

„Tukli su vas, oče“, rekao je vozač. „Slomili su vam ruke."Setrakijan je osmotrio svoje mlade, unakažene prste. Slomljeni zglavci

nepravilno su zacelili dok je bio u bekstvu. Lokalni hirurg se sažalio i ponovo ih jeslomio, a zatim namestio zglobove, što je unekoliko smanjilo struganje kostiju okosti. Sada je mogao delimično da ih pomera, što je bilo više nego što se nadao.Hirurg mu je rekao da će mu zglobovi s prolaskom godina biti u sve lošijem ilošijem stanju. Setrakijan ih je po čitav dan savijao, do tačke bola i dalje, upokušaju da im poveća elastičnost. Rat je bacao dugačku senku preko nade bilo kogčoveka da će živeti dugim i produktivnim životom. Međutim, Setrakijan je odlučioda ne misli o sebi kao o bogalju, koliko god dugo da živi.

Nije prepoznao ovaj kraj nakon povratka - i kako bi? Stigao je ovde unutarzatvorenog voza bez prozora. Nije napuštao logor sve do pobune, a nakon toga jepobegao duboko u šumu. Tražio je šine, ali izgleda da su odnete. Doduše, zadržaose trag voza putem kojim se nekada kretao, poput ožiljka preko zemlje. Jednagodina nije bila dovoljna da priroda prekrije tu zloglasnu stazu.

Setrakijan je sišao sa kola u blizini poslednje krivine, blagosiljajući seljakakoji ga je dovezao. „Nemojte dugo ostati ovde, oče", rekao mu je vozač, pre nego

što je poterao volove. „Zla senka pada na ovo mesto."Setrakijan je posmatrao seljakove životinje kako odlaze laganim hodom, a

zatim krenuo utabanom stazom. Stigao je do skromne kuće pored zaraslog polja nakojem je radilo samo par radnika. Koncentracioni logor Treblinka nije izgrađen dabi trajao. Zamišljen je kao privremena ljudska klanica, izgrađen da pružimaksimalnu efikasnost i predviđen da potpuno nestane kada ispuni svoju svrhu.Ovde nisu tetovirali logoraše, kao što su radili u Aušvicu, skoro da uopšte nije bilopapirologije. Logor je bio prerušen u železničku stanicu, sa lažnom biletarnicom,lažnim imenom („Obermajdan"), i lažnom listom obližnjih stanica. Kao deooperacije Rajnhard, arhitekte logora smrti isplanirale su savršen zločin urazmerama genocida.

Ubrzo nakon pobune zatvorenika, Treblinka je zaista razmontirana i srušena ujesen 1943. godine. Tlo je preorano i na njemu je podignuta farma, s namerom dase lokalci odvrate od čeprkanja u potrazi za ostacima logora. Od cigala stare gasnekomore podignuta je i kuća. U njoj su živeli bivši stražar, Ukrajinac Štrebel, injegova porodica. Ukrajinski radnici bili su bivši sovjetski ratni zarobljeniciregrutovani u nemačku službu. Ono što se u logoru dešavalo - masovno ubistvo -uticalo je na sve. Setrakijan je lično gledao kako ovi bivši zarobljenici - posebnoUkrajinci nemačkog porekla, kojima su data veća ovlašćenja, poput komandovanjavodovima i odredima - podležu izopačenosti logora smrti i prilikama kojeomogućavaju lično bogaćenje i razna sadistička ispoljavanja.

Setrakijan nije mogao samo po imenu da se seti lika tog čoveka, Štrebela, alidobro se sećao da su Ukrajinci nosili crne uniforme. Sećao se i njihovih karabina -i njihove okrutnosti.

Saznao je da su Štrebel i njegova porodica tek nedavno napustili farmu ipobegli pred napredovanjem Crvene armije. Međutim, Setrakijan je na svompoložaju seoskog sveštenika, nekih stotinak kilometara dalje, takođe bio upućen upriče koje opisuju zlo koje naseljava oblast bivšeg logora smrti. Šaputalo se da jeŠtrebelova porodica nestala jedne noći bez reči, ne ponevši ništa sa sobom.

Ova poslednja priča najviše je zaintrigirala Setrakijana.Počeo je da sumnja u to da je u logoru smrti bar delimično poludeo, ako ne i

potpuno. Da li je zaista video ono što misli da je video? Ili je veliki vampir koji segosti jevrejskim zarobljenicima tvorevina njegove mašte, mehanizam odbrane,golem koji reprezentuje užase koje su nacisti počinili i koje njegov um nije mogaoda prihvati.

Tek sada se osetio dovoljno snažnim da potraži odgovor. Prošao je poredkuće od cigala, koračajući pored radnika koji obrađuju polje. Tada je shvatio da touopšte nisu radnici, već lokalci koji su poneli svoje asove i sada riljaju zemlju upotrazi za jevrejskim zlatom i nakitom izgubljenim tokom masakra.

Doduše, pronalazili su isključivo bodljikavu žicu i poneku kost.Sumnjičavo su ga gledali, kao da postoje posebna pravila ponašanja za

kradljivce, da ne govorimo i o nejasnoj raspodeli površina na koje svako od njih

polaže svoje pljačkaško pravo. Čak ih ni njegova odora nije navela da usporekopanje, niti im je oslabila odlučnost. Možda njih nekoliko usporilo i spustilopogled - ne iz stida, već u maniru ljudi koji znaju kako se treba ponašati - čekajućida on prođe kako bi nastavili s pljačkanjem grobova.

Setrakijan se udaljio od mesta na kojem se nekada nalazio logor, ostavivši zasobom njegove obrise, i krenuo putem kojim je pobegao u šumu. Nakon silnihpogrešnih skretanja, stigao je do starih ruševina iz rimskog vremena, koje su muizgledale potpuno neizmenjeno. Ušao je u pećinu u kojoj se suočio sa nacistomZimerom sa sve slomljenim rukama - gde je i izvukao stvorenje na svetlo dana igledao ga kako se kuva na suncu.

Dok je razgledao unutrašnjost, nešto je shvatio. Tragovi na podu, utabanastaza kod ulaza - u pećini se neko nastanio.

Setrakijan je brzo izašao i osetio kako mu se grudi stežu dok stoji isprednečiste ruševine. Osetio je zlo u okolini. Sunce je zalazilo na zapadu, uskoro ćeprevladati tama.

Setrakijan je zatvorio oči kao što to čine sveštenici kada se mole. Međutim,nije se obraćao višem biću. Usredsređivao se, odbacujući strahove, prihvatajućizadatak pred kojim se našao.

Kada se vratio do kuće na farmi, meštani su otišli kućama, a polje je biloprazno i sivo kao što i dolikuje groblju.

Setrakijan je ušao u kuću. Malo je preturao, tek toliko da se uveri da je zaistasam. U dnevnoj sobi ga je obuzela strava. Fino izrezbarena lula ležala je postrancena malom stolu za čitanje, pored najbolje stolice u prostoriji. Setrakijan jeposegnuo za njom i obuhvatio je svojim krivim prstima - istog trenutka je znao.

Lično je izrezbario lulu. Ukrajinski kapetan naručio je četiri lule, za Božić1942. godine, kako bi ih podelio kao darove.

Lula je zadrhtala u Setrakijanovoj ruci dok je zamišljao kako Štrebel sedi uovoj prostoriji sa svojom porodicom, okružen ciglama kuće smrti, uživa u duvanu iispušta finu traku dima ka tavanici - na mestu gde su besnele vatre u jamama smrti,a smrad ljudskih žrtvi se poput vrisaka uzdizao ka ravnodušnim nebesima.

Setrakijan je slomio lulu rukama, prepolovio je a zatim ispustio na pod ismrskao petom, drhteći od besa kakav nije iskusio mnogo meseci.

Zatim je, iznenada kao što je i došla, manija prošla. Ponovo je bio smiren.Vratio se u skromnu kuhinju. Upalio je svecu i smestio je u prozor okrenut ka

šumi. Zatim je seo za sto.Sam u kući, savijao je slomljene ruke dok je čekao, prisećajući se dana kada

je naišao na seosku crkvu. Ušao je unutra kao begunac u potrazi za hranom i otkrioda je prazna. Svi katolički sveštenici pohapšeni su i odvedeni. Setrakijan jepronašao toplu odeždu u malom rektoratu pored crkve. Obukao je, više iz nuždenego zato što je imao nekakav plan. Naime, njegova odeća je bila u dronjcima, štoje govorilo da je begunac, a noći su bile veoma hladne. Setio se da stavi zavoje,što niko u ovim ratnim vremenima nije dovodio u pitanje. Seljani su ga prihvatili,

bez obzira na ćutljivost, ispovedajući se ovom tihom mladiću u svetoj odeždi kojije za uzvrat mogao da im ponudi samo blagoslov svojim izlomljenim prstima.

Setrakijan nije bio rabin, kao što je njegova porodica očekivala da će biti.Postao je nešto znatno drugačije, ali ipak na čudan način slično.

Tu, u toj napuštenoj crkvi, borio se sa onim što je video, povremeno sepitajući kako je moguće da je bilo šta od toga stvarno - od nacističkog sadizma dogrotesknog vampira. Jedini dokaz su mu bile smrskane ruke. Do tada je logor, kakosu ga obavestile izbeglice kojima je ponudio da se sakriju u „njegovoj" crkvi -seljacima iz Armije Krajova, dezerterima iz Vermahta i Gestapoa - zbrisan sa licazemlje.

Nakon sumraka, kada je krajolikom zavladao mrkli mrak, na farmu se spustilasablasna tišina. Tokom noći priroda nikada nije tiha. Ipak, u okolini bivšeg logorasmrti vladao je tajac. Kao da noć zadržava dah.

Posetilac je ubrzo stigao. Pojavio se na prozoru. Plamen sveće je osvetlio kaokreč belo lice trepereći na tankom, nesavršenom staklu. Setrakijan je ostaviootključana vrata. Posetilac je ušao, kruto koračajući kao da se oporavlja od neketeške bolesti koja ga je iznurila.

Setrakijan se okrenuo ka čoveku drhteći od neverice. SS narednik Hauptman,njegov nadzornik u logoru. Čovek zadužen za stolarsku radionicu i sve takozvane„dvorske Jevreje" koji su obavljali poslove za SS osoblje i ukrajinske radnike.Njegova poznata, crna SS uniforma - uvek besprekorna - sada je visila udronjcima, otkrivajući identične SS tetovaže na njegovim bezdlakim podlakticama.Nestali su njegovi uglačani dugmići, kao i pojas i crni šlem. Insignija SS Jedinicemrtvačke glave 6 i dalje se videla na otrcanom crnom okovratniku. Crne, kožnečizme, uvek uglačane do visokog sjaja, sada su bile ispucale i prljave od gareži.Ruke, usta i vrat bili su mu umrljani krvlju prethodnih žrtava, a oko glave mu jelebdeo oblak muva.

U dugim rukama nosio je vreće od šatorskog platna. Iz kojeg je to razloga ovajbivši SS podoficir došao da skuplja zemlju sa područja bivšeg logora Treblinka,pitao se Setrakijan? Ovu ilovaču obogaćenu gasom i pepelom genocida?

Vampir ga je osmotrio očima boje rđe, ravnodušnog pogleda.Abrahame Setrakijane.Glas je dopirao odnekud, ali ne iz vampirovih usta. Krvave usne se nisu

pomerale.Izbegao si jamu.U Setrakijanovom umu glas je bio dubok i snažan, prolamao se u njemu kao da

mu je kičma akustična viljuška. Isti mnogojezični glas.Veliki vampir. Isti onaj sa kojim se susreo u logoru - govorio je kroz

Hauptmana.„Sardu“, odvratio je Setrakijan, obraćajući mu se imenom ljudskog tela koje

je preuzeo, tela plemenitog diva iz legende, Jusefa Sardua.Vidim da si obučen u odeždu svetog čoveka. Jednom si govorio o svom

Bogu. Veruješ li da te je on spasao od zapaljene jame?„Ne.“ odvratio je Setrakijan.Da li i dalje želiš da me uništiš?Setrakijan je ćutao. Ali odgovor je bio potvrdan.Činilo se da mu je ovo biće pročitalo misli, glas mu je odisao nečim što se

može opisati samo kao zadovoljstvo.Otporan si, Abrahame Setrakijane. Poput lista koji odbija da opadne sa

grane.„Šta je ovo? Zašto si i dalje ovde?“Misliš na Hauptmana. Stvoren je kako bi mi olakšao posao u logoru. Na

kraju sam ga preobratio. Nakon toga se hranio mladim oficirima koje je nekadaposebno isticao u odnosu na druge. Imao je sklonost ka čistoj arijevskoj krvi.

„Znači - postoje i drugi."Glavni administrator. I doktor.Ajkhorst, pomislio je Setrakijan. I doktor Draverhaven. Zaista. Setrakijan se

obojice dobro sećao.„Štrebel i njegova porodica?"Štrebel me uopšte nije interesovao, osim kao obrok. Takva tela uništavamo

nakon jela, pre nego što se preobrate. Oskudevamo u hrani. Vaš rat je pravasmetnja. Zašto stvarati nova usta koja onda moraš da hraniš?

„Šta onda tražiš ovde?"Hauptmanova glava se neprirodno nagnula. Coknuo je punim grlom, poput

žabe.Nazovimo to nostalgijom. Nedostaje mi delotvornost logora. Razmazio me

ljudski bife. Umoran sam od odgovaranja na tvoja pitanja.„Onda ću postaviti još samo jedno.“ Setrakijan je ponovo pogledao vreće u

Hauptmanovim rukama. „Mesec dana pre pobune, Hauptman mi je naredio danapravim veliki sanduk. Lično je nabavio drvo - debelu, uvoznu abonosovinu.Dobio sam crtež po kojem sam radio, rezbarije koje sam urezao na vrata."

Zaista je tako. Vest si zanatlija, Jevrejine.„Specijalan projekat", tako ga je Hauptman nazvao. Mada nije imao izbora,

Setrakijan se u to vreme plašio toga da on u stvari pravi nameštaj za nekog SSoficira u Berlinu. Možda čak i za samog Hitlera.

Međutim, istina je bila znatno strašnija.Istorija me je naučila da logor neće potrajati. Veliki eksperimenti nikada nisu

trajni. Znao sam da će se gozba završiti i da ću uskoro morati da se odselim. Jednaod savezničkih bombi pogodila je nesuđenu metu: moj krevet. Bio mi je potrebannovi. Od tada, uvek ga nosim sa sobom.

Setrakijan je drhtao od besa a ne od straha.Izdeljao je kovčeg velikom vampiru.A sada, Hauptman mora da se hrani. Uopšte nisam iznenađen što si se vratio,

Abrahame Setrakijane. Izgleda da smo obojica sentimentalno vezani za ovo mesto.

Hauptman je ispustio vreće sa zemljom. Setrakijan je ustao kada je vampirkrenuo ka stolu i pribio se uz zid.

Ne brini, Abrahame Setrakijane. Neću te prepustiti životinjama. Smatram datreba da nam se pridružiš. Imaš jaku ličnost. Kosti će ti zaceliti, a tvoje ruke će namponovo služiti.

Izbliza, Setrakijan je osetio Hauptmanovu neobjašnjivu toplotu. Vampir jezračio groznicom i vonjao na zemlju koju je sakupio. Usta bez usana se rastvoriše iSetrakijan je ugledao vrh žaoke, spremne da ga ubode.

Pogledao je Hauptmana u crvene vampirske oči i ponadao se da Sardu zaistagleda.

Hauptman je spustio prljave ruke na zavoje koji prekrivaju Setrakijanov vrat.Vampir je povukao gazu i otkrio sjajnu .srebrnu ogrlicu koja pokriva jednjak iglavne arterije. Raširio je oči i zakoračio unazad, zgrožen zaštitnom srebrnompločom koju je seoski kovač načinio za Setrakijana.

Hauptman je osetio da udara u suprotan zid. Zastenjao je, oslabljen i zbunjen.Međutim, Setrakijan je video da se samo priprema za novi napad.

Otporan do kraja.Kada je Hauptman potrčao, Setrakijan je iz nabora ogrtača izvadio srebrno

raspeće sa naostrenim dugim krajem i presreo ga na pola puta.Ubijanje nacističkog vampira bio je čin pravog oslobođenja. Za Setrakijana,

to je bila prilika za osvetu na tlu Treblinke, kao i udarac zadat velikom vampiru injegovim tajanstvenim putevima. Međutim, više od svega, to je bila potvrda daSetrakijan nije izgubio razum.

Da, video je ono što je video u logoru.Da, mit je istinit.Da, istina je užasna.Ovo ubistvo je zapečatilo Setrakijanovu sudbinu. Tog trenutka je odlučio da

nauči sve što može o strigojima - i da ih lovi.Te noći je odbacio svešteničku odoru, uzeo je odeću zemljoradnika i

plamenom očistio vrh bodeža sa raspećem. Kada je izlazio iz kuće, bacio je svećuna svoj ogrtač i neke krpe i otišao dok mu je leđa osvetljavala vatra koja guta tuprokletu građevinu.

HLADAN VETAR DUVA

Zalagaonica „Starosedelac i rariteti118. ulica, Španski Harlem

Setrakijan je otključao vrata zalagaonice i podigao sigurnosnu kapiju. Poputmušterije, Fet je čekao ispred i zamišljao kako je to starčeva rutina stara većtrideset pet godina. Vlasnik radnje je izašao na sunce i, samo na trenutak, sve jeizgledalo normalno. Starac koji žmirka ka suncu na ulici u Njujorku. Taj trenutak jeu Fetu probudio nostalgiju, a ne ohrabrenje. Činilo mu se da nije preostalo jošmnogo „normalnih" trenutaka.

U prsluku od tvida, bez sakoa i zavrnutih rukava na košulji, Setrakijan jepogledao ka velikom kombiju. Na vratima je pisalo: ODSEK ZA JAVNERADOVE NA MENHETNU.

„Pozajmio sam ga.“ objasnio je Fet.Profesor je izgledao zadovoljno i zaintrigirano. „Pitam se da li možeš da

pozajmiš još jedan?"„Zašto? Kuda idemo?"„Više ne možemo da ostanemo ovde."

Ef je seo na ravnu strunjaču za vežbanje na podu sobe sa čudno nakošenimzidovima, u kojoj Setrakijan drži starudiju. Zak je sedeo pored, koleno savijenenoge podigao je do obraza i rukama zagrlio butinu. Izgledao je izbezumljeno, poputdečaka kojeg su poslali u kamp i koji se vratio promenjen. Promenjen nagore.Okruživala su ga srebrom premazana ogledala, zbog čega je Ef imao osećaj da ihposmatraju mnogobrojne staračke oči. Okvir prozora unutar staklenog kaveza nabrzinu je prekriven prikucanim daskama - obloga ružnija i od rane koju jeprekrivala.

Ef je proučavao lice svog sina, trudeći se da protumači njegov izraz. Brinuo jeza dečakovo duševno zdravlje koliko i za svoje. Protrljao je usta pripremajući seda progovori i osetio grubu dlaku oko usta i na bradi. Odavno se nije obrijao.

„Malopre sam prelistao vodič za roditelje", započeo je. „Nažalost, ne postojipoglavlje o vampirima."

Pokušao je da se nasmeši, ali nije bio siguran da mu to uspeva. Više nije biouveren u to da mu je osmeh ubedljiv. Nije bio siguran da treba da se smeši u ovomtrenutku.

„Okej, ovo će zvučati uvrnuto - i jeste uvrnuto. Ali, dopusti mi da toizgovorim. Znaš da te je mama volela, Zi. Više nego što ćeš ikada shvatiti, onolikokoliko je samo majka u stanju. Zato smo ona i ja prošli kroz ono kroz šta smoprošli. Tebi je naš sukob ponekad verovatno ličio na rastezanje konopca, zato štonijedno od nas nije moglo da podnese da bude odvojeno od tebe. Znam da decaponekad krive sebe zbog razvoda roditelja. Međutim, ti si jedina stvar koja nas je

povezivala. Izluđivalo nas je to što se svađamo oko tebe."„Tata, ne moraš..."„Znam, znam. Želiš da pređem na stvar, zar ne? Ne mogu. Moraš ovo da čuješ.

Odmah. Možda i ja moram to da čujem, okej? Obojica moramo nešto da shvatimo.Da postavimo stvari napravo mesto. Ljubav tvoje majke je... kao sila. Jača je odobične ljudske naklonosti. Dopire iz dubine duše. Očeva ljubav - moja ljubavprema tebi, Zi - jeste nešto najsnažnije u mom životu, apsolutno najsnažnije.Međutim, ovi događaji su me naveli da shvatim da je majčinska ljubav verovatnonajjača duhovna veza koju ljudi mogu da ostvare."

Pogledao je Zaka. Nije mogao da proceni da li mu dobro ide.„Sada je ova stvar, ova kuga, ovaj užas... preuzela sve što je ona bila i spržila

sve dobro u njoj. Sve što je bilo dobro i stvarno. Sve što je bilo ljudsko. Tvojamajka... bila je lepa, bila je brižna, bila je... takođe pomalo luda, kao sveposvećene majke. Ti si njen dar sveta. Tako te je ona videla. To si i dalje. Deo nježivi u tebi. Sada ona više nije ona. Nije Keli Gudveder, nije mama - znam da namje obojici teško da to prihvatimo. Od svega što je bila, koliko sam uspeo dautvrdim, preostala je samo njena veza sa tobom. Zato što je ta veza sveta i nikadane umire. Ono što nazivamo ljubavlju, na svoj budalast način, očigledno je znatnodublje nego što ljudi to pretpostavljaju. Njena ljudska ljubav prema tebi... kao dase preobrazila, preoblikovala u neku vrstu žudnje, potrebe. Ona se sada nalazi naužasnom mestu i želi tebe sa sobom . Njoj to mesto nije loše, niti zlo, niti opasno.Ona samo želi da li budeš sa njom. Moraš da shvatiš da je to zbog toga što te jemajka toliko volela."

Zak je klimnuo glavom. Nije mogao, ili nije želeo da govori.„Zbog toga moramo da te čuvamo od nje. Sada izgleda drugačije, zar ne? To

je zato što jeste drugačija - suštinski drugačija - nije lako suočiti se sa tim. Nemogu da popravim stvari, mogu samo da te štitim od nje. Od onoga što je postala.To je moj novi posao, posao tvog roditelja, posao tvog oca. Seti se svoje majke,onakve kakva je bila, i zapitaj se šta bi ona učinila da bi te sačuvala od bilo kakvepretnje po tvoje zdravlje ili tvoju sigurnost. Šta bi ona učinila?"

Zak je ponovo klimnuo glavom i odmah odgovorio. „Sakrila bi me."„Odvela bi te. Sklonila daleko od pretnje, odvela na sigurno." Zak ga je

slušao. „Prosto bi te uzela i... pobegla. U pravu sam, zar ne?"„U pravu si", odvratio je Zak.„Okej, znači posao preterano zaštitnički nastrojene majke sada je moj posao."

Bruklin

Erik Džekson je fotografisao nagoreli prozor iz tri različita ugla. Uz značku i

pištolj, uvek je nosio i mali kanon digitalni aparat kada je bio na dužnosti.Trenutno je bakropis kiselinom najveći hit. Smesa za bakrorez koja se mogla

kupiti u zanatskim radionicama, pomešana sa pastom za cipele, ostavljala jetragove na staklu i pleksiglasu. Nisu se odmah videli. Bilo im je potrebno nekolikosati da sprže staklo. Sto je duže etiketa natopljena kiselinom stajala na staklu, to ješara bila trajnija.

Udaljio se da odmeri oblik. Šest crnih pipaka koji zrače iz crvene centralnemase. Pregledao je memoriju aparata. Juče je na Bej Ridžu fotografisao neštoslično, ali slika je bila mutna. U Kanarisku je fotografisao nešto što izgleda kaogigantska zvezda, ali sa istim uskim linijama.

Džekson je uvek mogao da prepozna Fejdov rad. Istina, ovo nisu bile njegoveuobičajene brljotine - u poređenju s tim, ovo je amaterski rad - ali fini lukovi isavršene proporcije rađene slobodnom rukom nepogrešivo su upućivale na njega.

Čovek je crtao širom grada, nekada u toku samo jedne noći. Kako je tomoguće?

Erik Džekson je pripadnik Odeljenja za vandalizam njujorške policije. Posaomu je da otkriva i sprečava vandalizam. Verovao je u jevanđelje njujorške policijekoje se odnosilo na grafite: čak i najdetaljniji grafiti najlepših boja predstavljajuuvredu javnog reda i mira. Poziv drugima da tretiraju urbano okruženje kako godpožele. Zločinci su uvek iskorišćavali slobodu izražavanja, međutim, vandalizam jetakođe vrsta izražavanja i za to se ide u zatvor. Red je krhka stvar, haos ga uvekprati u stopu.

Ovaj grad to upravo doživljava iz prve ruke.Pobune su obuhvatile čitave blokove u južnom Bronksu. Noću je bilo najgore.

Džekson je neprestano očekivao poziv kojim ga kapetan obaveštava da mora danavuče staru uniformu i izađe na ulicu. Ali, to se još nije desilo. Radio jedva da seoglašavao kada bi ga uključio u kolima. Zato je nastavio da radi ono za šta su gaplaćali.

Guverner je odbacivao zahteve da se pozove Nacionalna garda, međutim, onje samo političar iz Albanija koji vodi računa o svojoj karijeri. Navodno, pošto sumnoge jedinice još u Iraku i Avganistanu, garda nema dovoljno ljudi i opreme.Gledajući crni dim u daljini, Džekson bi bilo kakvu pomoć dočekao sadobrodošlicom.

Nosio se sa vandalima iz pet gradskih opština, ali niko nije tolikobombardovao gradske fasade kao Fejd. Taj čovek je svuda stizao. Sigurno jespavao ceo dan i crtao celu noć. Sada mu je bilo petnaest ili šesnaest godina,počeo je sa dvanaest. Većina crtača grafita je u tim godinama započinjala karijeru,igrajući se u školi, švrljajući po kartonskim kutijama i slično. Na fotografijama saprismotre, Fejdovo lice je uvek zaklonjeno, obično jenki kapom i kapuljačomdukserice. Ponekad čak i aerosol maskom. Nosio je tipičnu odeću crtača grafita:vrečaste pantalone sa mnogo džepova, ranac sa sprejovima i udobne patike.

Većina vandala radi u timovima, ali ne i Fejd. On je mlada legenda i

neometano se kreće kroz različite delove grada. Pričalo se da nosi ukradeni settranzitnih ključeva, uključujući i onaj koji se koristi za otključavanje vagonapodzemne železnice. Zaradio je poštovanje svojim grafitima. Tipičan profil mladogcrtača podrazumeva nisko samopoštovanje i želju da stekne priznanje svojihvršnjaka - iskrivljena slika slave. Fejd nije posedovao ove karakterne crte. Potpismu nije bio nadimak ili motiv koji se ponavlja - već lični stil. Njegova dela suskakala sa zidova. Džekson je sumnjao - odavno je slutnju zamenio neminovnimzaključkom - da je Fejd verovatno opsesivno kompulzivan i da ispoljava simptomeAspergerovog sindroma ili autizma.

Džekson je to razumeo delimično i zbog toga što je i sam bio opsesivan. Sasobom je nosio Fejdov dosije, po izgledu sličan „albumu radova" koje su nosilicrtači grafita, sa skicama svojih radova u kačetovim blokovima crnih korica. Kaojedan od pet policajaca dodeljenih jedinici TPCG u okviru Odeljenja zavandalizam - Tim za prevenciju crtanja grafita - bio je odgovoran za stvaranjebanke podataka o ovim prestupnicima i povezivanje potpisa i crteža sa adresamapočinitelja. Ljudi koji smatraju da su grafiti neka vrsta „ulične umetnosti"razmišljaju isključivo o raznobojnim „bomba grafitima" u takozvanom „divljemstilu“ na zidovima zgrada i metroa. Ne razmišljaju o ekipama koje graviraju izlogeradnji, takmičeći se za prestiž ili - veoma opasan - „plen." Doduše, češće je upitanju obeležavanje teritorije bande, uspostavljanje prepoznatljivog imena izastrašivanje.

Preostala četiri pripadnika TPCG-a prestala su da dolaze na posao. Po nekimradio izveštajima njujorški policajci su napuštali grad poput policajaca koji sunapustili Nju Orleans nakon uragana Katarine, ali Džekson nije mogao da poverujeu to. Nešto drugo se dešavalo - gradskim okruzima se širilo nešto što nije zaraza.Kada se razboliš, javiš se. Pobrineš se da tvoja smena bude pokrivena kako ne bioostavio kolegu da radi tvoj posao. Tvrdnje o napuštanju i kukavičluku vredale su gakoliko i nespretni potpis nesposobnog crtača preko sveže ofarbanog zida. Džeksonbi pre poverovao u luđačke priče o vampirima nego što bi prihvatio da su njegovimomci podvili rep i pobegli u Džerzi.

Ušao je u svoja neoznačena kola i odvezao se tihim ulicama do Koni Ajlanda.Činio je to bar tri puta nedeljno. Dok je odrastao to mu je bilo omiljeno mesto ugradu, ali roditelji ga nisu vodili tamo onoliko često koliko je želeo. Mada jeodbacio zakletvu da će kada poraste ići svaki dan na Koni Ajland, to je bilo u redupošto bi često skoknuo tamo na ručak.

Šetalište je bilo prazno, kao što je i očekivao. Jesen je prilično topla, alipošto hara ova ludačka zaraza, ljudima je zabava na poslednjem mestu. Krenuo jeka restoranu brze hrane Nejtans fejmos i otkrio da je potpuno prazan ali ne izaključan. Napušten. Radio je na ovom štandu za hot-dog svaki dan nakon škole,tako da je ušao iza tezge i krenuo ka kuhinji. Oterao je dva pacova, a zatim obrisaoradni deo. Unutrašnjost frižidera je i dalje bila hladna. Izvadio je dve viršle odgovedine. Pronašao je kifle i celofanom prekrivenu kutiju sa crnim lukom. Voleo je

luk. Posebno je uživao u tome kako bi se vandali cimnuli kada bi im se uneo u licenakon ručka.

Skuvao je viršle, a potom izašao napolje da jede. Rolerkoster Sajklon izabavni točak bili su nepokretni i tihi. Po njihovim najvišim šipkama načičkali suse morski galebovi. Jedan se zaleteo i u poslednjem trenutku skrenuo od vrha točka.Džekson je bolje pogledao i shvatio da stvorenja koja sede na vrhu strukture uopštenisu ptice.

Bili su to pacovi. Bezbrojni pacovi poredani po najgornjim ivicama točka.Pokušavali su da zgrabe ptice. Šta se to do đavola dešava?

Nastavio je da korača niz šetalište i prošao pored „bomba grafita", jedne odčuvenih atrakcija Koni Ajlanda. Sa stepenica je pogledao dole ka pokrivenomstrelištu zakrčenom građom za ogradu, isprskanim burićima i raznovrsnim glavamalutki i značkama postavljenim na stalkove za gađanje. Duž ograde se nalazilo šestpejntbol pušaka koje ispaljuju metke načinjene od boje, lancem zavezanih za sto.Znak je navodio cene i obećavao ŽIVU LJUDSKU METU.

Bočni zidovi od cigle bili su ukrašeni grafitima, što je doprinosilo karakterumesta. Među lažnim potpisima i neuglednim simbolima, Džekson je primetio jošjedan Fejdov dizajn. To je ponovo bila šestoruka figura crno-narandžaste boje.Pored nje je istim bojama iscrtan znak koji se sastoji od linija i tačaka. Znak koji jeviđao širom grada.

Potom je ugledao čudaka. Težak crni oklop, nalik opremi koju policajci nosetokom pobuna, prekrivao mu je čitavo telo. Šlem i maska sa zaštitnim naočarimaskrivali su mu lice. Narandžasto obojen štit, koji je obično nosio kako bi se zaštitiood metaka u boji, bio je naslonjen na niski deo lancem povezane ograde.

Čudak je stajao u uglu strelišta, sa sprejom u ruci i crtao po zidu.„Hej!“, doviknuo je Džekson.Čudak se nije osvrnuo. Samo je nastavio da crta.„Hej!“, doviknuo je Džekson glasnije. „Policija! Želim da porazgovaram s

tobom!"Čudak i dalje nije odgovarao niti reagovao.Džekson je podigao svaku od pejntbol pušaka, nadajući se da u nekoj još ima

municije. Pronašao je jednu sa šakom narandžastih loptica u neprozirnomplastičnom šaržeru. Prislonio je oružje uz rame i ispalio hitac, ciljajući nisko.Karabin se trznuo, a metak je eksplodirao u prašini pored čudakove čizme.

Čudak se nije ni trznuo. Završio je potpis, spustio prazan sprej i krenuo kadonjem delu ograde kraj kojeg je Džekson stajao.

„Hej, govnaru, rekao sam da želim da porazgovaram s tobom."Čudak nije stao. Džekson je ispalio tri metka u njegove grudi. Crvena boja je

eksplodirala. Zatim se čudak spustio ispod Džeksonovog dometa, zaputivši senekud ispod njega.

Džekson je prišao ogradi, podigao se i na trenutak zaljuljao pre nego što jeskočio dole. Odatle je mnogo bolje video čudakovo delo.

Bio je to Fejd. Nema nikakve sumnje. Džeksonov puls se ubrzao. Krenuo je kajedinim vratima.

Unutar majušne garderobe, pod je bio poprskan bojom. Iza nje se nalazio uzanhodnik duž kojeg su odbačene ležale čudakove rukavice, šlem, naočare, delovizaštitnog odela i ostala oprema. Džekson je tada shvatio ono što je ranije samonaslućivao: Fejd nije oportunista koji iskorišćava pobune kako bi prekrio gradsvojim potpisima. Ne - Fejd je nekako povezan sa nemirima. Njegovi znaci,njegovi simboli: on je deo čitave priče.

Najzad se okrenuo ka maloj kancelariji sa radnim stolom i telefonom, punojslomljenih karabina i municije za pejntbol.

Na okretnoj stolici je ugledao otvoren ranac pun sprejova i markera. Fejdovaoprema.

Tada je iza sebe začuo buku i brzo se okrenuo. Pred njim je stajao crtač, nižinego što je Džekson zamišljao, u dukserici prljavoj od farbe, sa srebrnom jenkibejzbol kapom na glavi i aerosol maskom.

„Zdravo", rekao je Džekson, pošto mu je to prvo palo napamet. Dugo ga jelovio i nije očekivao da se tako naglo nađe lice u lice sa svojim plenom. „Želim đarazgovaram s tobom."

Fejd je ćutao i zurio u njega tamnim očima ispod niskog uhoda svoje kape.Džekson se pomerio malo u stranu, za slučaj da Fejd razmišlja o tome da bataliopremu i pobegne.

„Prilično si prepredena baraba", rekao je Džekson. Imao je fotoaparat udžepu, spreman kao i uvek. „Prvo, skini tu masku i šešir. Zatim se nasmeši i kaži’ptičica’."

Fejd se kretao polako - najpre gotovo neprimetno, zatim su se bojomisprskane ruke podigle, povukle kapuljaču i skinule masku.

Džekson je držao aparat u rukama, ali nije fotografisao. Ono .što je videonajpre ga je iznenadilo, a zatim zapanjilo.

Ovo uopšte nije Fejd. Ovo ne može biti Fejd. Ovo je neka Portorikanka.Oko usta je imala crvenu farbu, kao da je duvala, kao da se drogirala. Ali, to

nije bio slučaj: duvanje farbe ostavlja ravnomeran tanak sloj oko usta. Ona je čak ipod bradom imala guste, crvene, sasušene kapi. Tada joj se vilica otkačila, žaokaizletela, a vampirska umetnica je skočila na Džeksonove grudi i ramena, pribila gauz sto i iscedila do poslednje kapi krvi.

Fletlends

Fletlends je deo grada u blizini južne obale Bruklina, između Kanarsija ipriobalnog Marin parka. Poput najvećeg dela Njujorka, pretrpeo je značajne

demografske promene tokom dvadesetog veka. Biblioteka je trenutno izdavalaknjige na francusko-kreolskom jeziku za haićanske doseljenike i imigrante ostalihkaripskih nacija, i obezbeđivala program za čitanje u koordinaciji sa lokalnimješivama 7 za decu iz ortodoksnih jevrejskih porodica.

Fetova radnja je imala mali izlog na šetalištu iza ugla s Fletlands avenijom.Nije bilo struje, ali Fetov stari telefon je i dalje imao signal. Prednji deo radnjeuglavnom je koristio za skladištenje i nije bio predviđen za usluživanje mušterija.U stvari, firma sa slikom pacova imala je specijalnu namenu - da odvratiradoznalce. U zadnjem delu su se nalazile njegova radionica i garaža: tu suistovarili većinu neophodnih predmeta iz Setrakijanove oružarnice - knjige, oružje iostalu robu.

Sličnost Setrakijanovog podrumskog skladišta i Fetove radionice nijepromakla Efu. Fetovi neprijatelji su glodari i insekti, te je prostor iz tog razloga bioprepun kaveza, teleskopskih štapova sa špricom, palicama sa UV svetlom irudarskim šlemovima za noćni lov. Račvaste hvataljke, štapovi za kontroluživotinja, eliminatori neugodnih mirisa, pištolji za uspavljivanje životinja, bilo jetu čaki mrežazabacanje. Praškovi, rukavice za hvatanje, laboratorija iznad malesudopere, sa osnovnom veterinarskom opremom za uzimanje krvi i uzoraka oduhvaćenog plena.

Jedini detalj koji se nije uklapao bile su gomile časopisa Nekretnine oko La-Z-Boj reklajnera. 8 Drugi bi u radnji čuvali zalihu porno-časopisa. „Sviđaju mi seslike", rekao je. „Kuće sa osvetljenim prozorima, nasuprot plavog neba u sumrak.Volim da zamišljam ljude koji žive u takvim zdanjima. Srećni ljudi."

Nora je ušla da se odmori od istovarivanja i ispijala je vodu iz flaše, sjednom rukom na kuku. Fet je dodao Efu težak privezak sa ključevima.

„Imam tri brave na prednjim vratima i tri na zadnjim." Pokazao mu je kojim suredom ključevi okačeni na privezak. „Ovi otvaraju ormane, sleva nadesno.“

„Kuda si pošao?”, pitao je Ef kada je Fet krenuo k vratima.„Stari ima zadatak za mene."„Pokupi neku brzu hranu kada se budeš vraćao", rekla je Nora.„E, to su bili dani", odvratio je Fet na putu ka drugom kombiju.Setrakijan je doneo predmet koji je nosio u krilu od Menhetna. Bio je umotan

u dronjave krpe. Dodao ga je Fetu.„Vrati se u podzemlje"„ rekao je Setrakijan. „Pronađi one kanale koji

povezuju ostrvo s kopnom i zatvori ih."Fet je klimnuo. Starčev zahtev je zvučao poput naređenja. „Zašto idem sam?"„Poznaješ tunele bolje od bilo koga od nas. Zakariju je potrebno da provede

neko vreme sa ocem."Fet je ponovo klimnuo. „Kako je dečko?"Setrakijan je uzdahnuo. „Najpre je morao da se suoči sa krajnje užasnim

okolnostima, sa novom realnošću. Zatim, tu je Unheimlich. Neobjašnjivo. Govorimo majci. Poznato i strano javljaju se na istom mestu i izazivaju zebnju. Privlači ga i

odbija u isto vreme."„To se isto može reći i za doktora."„Zaista je tako. A sada, o tvom zadatku - moraš biti brz." Pokazao je ka

paketu. „Tajmer će ti obezbediti tri minuta. Samo tri."Fet je gvirnuo unutar uljem natopljenih dronjaka i ugledao tri šipke dinamita i

mali mehanički tajmer. „Gospode - izgleda poput jajastog tajmera."„Tako je. Analogni tajmer iz 1950. godine. S njim nema greške. Navij ga do

kraja na desnu stranu i počni da trčiš. Mala kutija ispod tajmera napraviće varnicukoja će detonirati štapove. Tri minuta. Toliko vremena je potrebno da se skuvarovito jaje. Misliš li da ćeš dole uspeti da pronađeš dobro mesto za skrivanje takobrzo?"

Fet je klimnuo. „Nema razloga da ne uspem. Kada ste sklopili ovu bombu?"„Odavno", odvratio je Setrakijan. „Ali, radi sasvim dobro."„Držali ste je u podrumu?"„Opasno oružje sam držao u zadnjem delu podruma. U malom sefu,

zapečaćenom i sa zidovima od betona i azbesta. Skrivenom od gradskih inspektora.I znatiželjnih istrebljivača gamadi."

Fet je klimnuo glavom, pažljivo obmotao eksploziv i stavio ga pod pazuh.Prišao je bliže Setrakijanu i tiho mu se obratio. „Budite iskreni, profesore. Mislim,šta mi to radimo? Osim ako mi nešto nije promaklo - mi ne možemo da zaustavimoovu pošast. Možemo da je usporimo, naravno. Ali, da ih uništavamo jedno po jedno- to je kao kada bismo pokušali ručno da ubijemo svakog pacova u gradu. Suviše sebrzo šire.“

„To je istina", odvratio je Setrakijan. „Moramo da smislimo način zadelotvornije uništavanje. Na osnovu te iste logike, ne verujem da će Gospodar bitizadovoljan eksponencijalnim izlaganjem."

Fet je vario starčeve reči, a zatim klimnuo glavom. „Zato što bolesti koje brzobuknu, brzo i sagore. To mi je doktor rekao. Ponestaće im tela-domaćina.“

„Zaista je tako", rekao je Setrakijan sa umornim izrazom na licu. „Postoji nekikrupniji plan. Šta je tačno u pitanju - nadam se da nikada nećemo morati dasaznamo."

„Šta god da se dešava", dodao je Fet, potapšavši dronjke pod miškom,„računajte da ću biti uz vas."

Setrakijan ga je posmatrao dok je ulazio u kombi i odvozio se. Voleo je Ruse,mada mu se činilo da istrebljivač i suviše uživa u ubijanju. Postoje ljudi kojicvetaju tokom haotičnih vremena. Zovemo ih herojima ili zločincima, u zavisnostiod toga koja strana pobedi u ratu, ali dok se ne oglasi poziv za bitku, oni sunormalni ljudi koji čeznu za akcijom, koji žude za prilikom da odbace rutinusvakodnevnog života poput čaure i steknu opšte priznanje. Osećaju da ih čekasudbina veća od njih samih, međutim, tek kada svet oko njih počne da se ruši onipostaju ratnici.

Fet je bio takav čovek. Za razliku od Efraima, Fet nije preispitivao svoj poziv

ili svoja dela. Nije bio glup ili nepažljiv - upravo suprotno. Oštrouman je, imainstinktivnu inteligenciju i rođeni je taktičar. Kada jednom krene, neće posrtati nitistati.

Upravo takvog saveznika valja imati kraj sebe kada dođe vreme da seGospodaru zapečati sudbina.

Setrakijan se vratio unutra i otvorio mali sanduk pun starih, požutelih novina.Nežno je odmotao staklene laboratorijske posude - mada su delovale kao da ihkoristi alhemičar a ne naučnik. Zak je u blizini grickao poslednju slatku pšeničnutablu. Pronašao je srebrni mač i podigao ga, rukujući njime vrlo pažljivo. Otkrio jeda je iznenađujuće težak. Zatim je dotakao trošnu ivicu grudnog oklopanapravljenog od debele, životinjske kože, grive i smole.

„Potiče iz četrnaestog veka“, rekao je Setrakijan. „S početka Otomanskeimperije i ere crne kuge. Vidiš li deo koji čuva vrat?" - pokazao je visok prednjideo koji seže sve do brade nosioca. „Pripadao je lovcu iz četrnaestog veka. Istorijanije zabeležila njegovo ime. Muzejski primerak, danas nam nije od koristi. Ali,nisam mogao da ga ostavim."

„Star je sedam vekova?", čudio se Zak, gladeči prstima krtu školjku. „Zaistaje drevan. Ako su već toliko dugo tu, ako su tako moćni, zašto su ostali skriveni?"

„Otkrivena moć je odbačena moć“, odvratio je Setrakijan. „Istinski moćnicišire uticaj iz senke, odakle ih niko ne vidi i ne oseća. Moglo bi se reći da je ono štoje vidljivo takođe i ranjivo."

Zak je pregledao bočnu stranu grudnog oklopa, gde je krst urezan u kožu. „Jesuli oni đavoli?"

Setrakijan nije znao kako da odgovori. „Šta ti misliš?"„Mislim da zavisi."„Od čega?"„Od toga da li neko veruje u Boga."Setrakijan je klimnuo. „Mislim da si u pravu."„Pa?“, pitao je Zak. „Verujete li? U Boga?"Setrakijan se trgnuo, a zatim ponadao da dečak to nije video. „Verovanja

jednog starca nisu od značaja. Ja sam prošlost. Ti si budućnost. U šta ti veruješ?"Zak je podigao ručno ogledalo premazano čistim srebrom. „Mama mi je rekla

da nas je Bog napravio po svom obliku. Da je stvorio sve što postoji."Setrakijan je klimnuo glavom, shvatajući skriveno pitanje u dečakovom

odgovoru. „To se zove paradoks. Kada su dve važeće premise kontradiktorne. Toobično znači da je jedna premisa pogrešna."

„Zašto bi nas On napravio takvima... da možemo da se pretvorimo u njih?"„To moraš Njega da pitaš."„Već sam to učinio." Odvratio je dečak tihim glasom.Setrakijan je ponovo klimnuo glavom, potapšavši dečaka po ramenu. „Ni meni

nikada nije odgovorio. Ponekad moramo sami da otkrijemo odgovore. Ponekad neuspemo u tome."

Nelagodna situacija; ipak Setrakijanu se dopadao Zak. Dečak je posedovaožarku radoznalost i odlučnost koja odlikuje čitavu njegovu generaciju.

„Rečeno mi je da dečaci tvog uzrasta vole noževe", rekao je Setrakijan.Pronašao je jedan i predao ga dečaku. Dugačak deset centimetara, imao je srebrnosečivo i braon dršku od kosti.

„Vau." Zak je pritisnuo mehanizam kako bi vratio nož u dršku, a zatim gaponovo otvorio. „Verovatno treba da proverim sa tatom da li je ovo u redu."

„Siguran sam da ti savršeno staje u džep. Zašto ne proveriš?" Posmatrao jekako Zak sklapa sečivo i stavlja nož u džep pantalona. „Dobro je. Svaki dečaktreba da ima nož. Daj mu ime i biće tvoj zauvek."

„Ime?" pitao je Zak.„Čovek mora oružju da nadene ime. Ne možeš verovati onome što ne možeš

nazvati po imenu."Zak je potapšao džep sa sanjalačkim izrazom u očima. „Moraću dobro da

razmislim o tome."Ef je prišao, primetio da Zak i Setrakijan stoje zajedno i osetio da se među

njima desilo nešto lično.Zak je spustio ruku u džep, ali nije ništa rekao.„Na prednjem sedištu kombija nalazi se papirna kesa", rekao je Setrakijan. „U

njoj je sendvič. Moraš ostati snažan."„Nije valjda opet s kobasicom", odvratio je Zak.„Izvinjavam se“, rekao je Setrakijan, „ali bila je na popustu kada sam

poslednji put bio u prodavnici. Ovo je poslednji komad. Stavio sam malo finogsenfa. U kesi su i dva ukusna drejk kolačića. Možeš uzeti jedan, a meni donesidrugi.“

Zak je klimnuo glavom, a otac mu je razbarušio kosu kada je dečak prošaopored njega na putu ka vratima. „Zaključaj vrata kombija kada uđeš, okej?“

„Znam...“Ef je posmatrao sina kako ulazi na suvozačko mesto kombija parkiranog pred

vratima. „Jeste li dobro?“, obratio se Setrakijanu.„Dovoljno dobro. Evo. Imam nešto za tebe.“Ef je prihvatio kutiju od lakiranog drveta. Otvorio je i poklopac i pronašao

glok u savršenom stanju, samo što je serijski broj bio oguljen. Oko njega senalazilo pet okvira sa municijom zabijenih u sivi sunđer.

„Ovo je krajnje nezakonito", rekao je Ef.„I krajnje korisno. To su srebrni meci. Specijalno naručeni.“Ef je izvadio oružje iz kutije i okrenuo se tako da ga Zak ne vidi. „Osećam se

poput usamljenog rendžera."„Dobro je razmišljao, zar ne? Ali njegovi meci se nisu rasprskavali. Ovi se

odlamaju unutar tela, eksplodiraju. Dovoljan je jedan pogodak u trup strigoja.“Prezentacija oružja nalikovala je ceremoniji. „Možda bi Fet trebalo da ima

jedan."

„Vasilij voli pištolj za eksere. Naklonjen je ručnom radu."„A ti voliš mačeve."„Tokom ovakvih vremena, najbolje je držati se onoga na šta si navikao." Nora

je prišla privučena čudnim prizorom pištolja. „Imam još jedan srebrni bodežsrednje dužine. Mislim da će savršeno odgovarati doktorki Martinez."

Klimnula je glavom, sa rukama u džepovima. „To je jedni nakit koji trenutnoželim."

Ef je vratio oružje u kutiju i spustio poklopac. Sada kada je Nora tu, bilo muje lakše da postavi pitanje. „Šta se desilo na krovu?", pitao je Setrakijana. „Kakoje Gospodar preživeo izlaganje suncu? Da li to znači da je drugačiji od ostalih?"

„Nema sumnje da je drugačiji. On je njihov praotac."„Dobro, okej", rekla je Nora. „Znamo - bolno smo svesni toga - kako se

stvaraju nove generacije vampira. Preko infekcije koju prenosi žaoka, Međutim, koje stvorio prvog? I kako?"

„Da", dodao je Ef. „Kako to da je kokoška nastala pre jajeta?"„Dobro pitanje", odvratio je Setrakijan, privukavši svoj štap za hodanje sa

vučjom glavom kako bi se naslonio. „Verujem da tajna leži u Gospodarevomstvaranju."

„Kakva tajna?", pitala je Nora.„Ključ za njegovo uništenje."Gutali su par trenutaka, razmišljajući o tome. „Znači - znate nešto." Pitao je

Ef.„Imam teoriju", odgovorio je Setrakijan, „Koja je bar delimično potvrđena

onim što sam video na krovu. Ne želim da pogrešim, da nas zavedem na pogrešanput. Kao što svi znamo, vreme je sada pesak, a stakleni časovnik više ne okrećuljudske ruke."

„Ako ga sunčeva svetlost nije uništila, znači da neće ni srebro", rekla je Nora.Telo u kojem Gospodar živi može biti osakaćeno, pa čak i ubijeno", rekao je

Setrakijan. „Efraim je uspeo da ga poseče. Međutim, u pravu si. Ne možemo uzetizdravo za gotovo da će srebro biti dovoljno."

„Govorili ste o drugima", rekao je Ef. „Pomenuo si sedam prvobitnih Drevnih.Gospodar i šest drugih, trojica u Starom svetu, trojica u Novom svetu. Kako se oniuklapaju u sve ovo?"

„To se i ja pitam."„Znamo li da li ga oni podržavaju. Pretpostavljam da je tako."„Naprotiv", odvratio je Setrakijan. „Svesrdno su protiv njega. U to sam

siguran."„A njihov nastanak? Ova bića su se pojavila u isto vreme, ili na isti način?"„Ne mogu da zamislim da je bilo drugačije."„Šta kaže predanje o ovim prvim vampirima?", pitala je Nora.„Zapravo vrlo malo. Neki su pokušali da ih povežu sa Judom, neki sa pričom

o Lilit, ali to je popularna revizionistička proza. Međutim... postoji jedna knjiga.

Naš izvor."Ef je pogledao unaokolo. „U kojoj kutiji. Doneću je.“„Još ne posedujem tu knjigu. Knjigu koju sam tražio dobar deo života."„Pustite me da pogađam", rekao je Ef. „Vodič za lovce na vampire - Kako

spasiti svet.“„Blizu si. Zove se Occido Lumen. Doslovno prevedeno, to znači Ubijam

svetlost, moglo bi se reći i Pala svetlost.“ Setrakijan im je pokazao katalog aukcijeu Soterbiju, otvorivši ga na presavijenoj strani.

Knjiga se nalazi na spisku, mada je na mestu gde treba da stoji fotografijapisalo samo NE RASPOLAŽEMO FOTOGRAFIJOM.

„O čemu se radi u knjizi?", pitao je Ef.„Teško je objasniti. Još teže prihvatiti. Kada sam imao stalno mesto

predavača na Bečkom univerzitetu, iz potrebe sam dobro proučio okultne sisteme:tarot, kabalu, enokijansku magiju... Sve što mi je pomagalo da razumem osnovnapitanja sa kojima sam se suočavao. Teško je bilo uklopiti te teme u nastavni plan.Iz razloga u koje sada neću ulaziti, univerzitet je u velikom obimu podržavao mojeistraživanje. Tada sam prvi put čuo za Lumen. Prodavač knjiga iz Lajpciga doneomi je niz crno-belih fotografija. Mutne slike nekoliko strana iz knjige. Cena je bilanečuvena. Od ovog prodavca sam kupio priličan broj knjiga o magiji - za neke jetražio veliku količinu novca - ali ovo je bilo... besmisleno. Sproveo samistraživanje i otkrio da učenjaci ovu knjigu smatraju mitom, prevarom, obmanom.Drevnim literarnim ekvivalentom urbanih legendi. Pričalo se da knjiga opisujepravu prirodu i poreklo strigoja i, što je mnogo bitnije, imena sedam prvobitnihDrevnih... Tri nedelje kasnije otputovao sam do knjižare tog čoveka - skromneradnje u ulici Nalevski. Bila je zatvorena. Više ga nikada nisam video.

„Sedam imena - da li je među njima i Sardu?“, pitala je Nora.„Tačno tako", odvratio je Setrakijan. „Kada bismo saznali njegovo ime -

njegovo pravo ime - stakli bismo prednost nad njim.“„Da li vi to meni govorite da tražimo najskuplji telefonski imenik na svetu?",

pitao je Ef.Setrakijan se blago nasmešio i dodao Efu katalog. „Razumem tvoj

skepticizam. Zaista. Modernom čoveku, naučniku - čak i čoveku koji je video svešto si ti video - drevno znanje izgleda arhaično. Nepouzdano. Čudno. Ali, znajjedno. Imena sadrže bit stvari. Da, čak i imena u imeniku. Imena, slova, brojevi.Onaj ko spozna njihove dubine, poseduje neizmernu moć. U našem univerzumu sveje šifrovano. Poznavati šifru znači poznavati stvar - poznavati stvar znači da možešda joj zapovedaš. Jednom sam upoznao veoma mudrog čoveka koji je mogao daizazove smrt u trenutku tako što bi izgovorio reč od šest slogova. Jedna reč, Ef -ali, samo par ljudi je zna. Seti se šta ta knjiga sadrži..."

Nora je čitala katalog preko Efovog ramena. „Za dva dana će biti na aukciji?"„Neverovatna slučajnost, zar ne?“, rekao je Setrakijan.Ef ga je pogledao. „Sumnjam."

„Tako je. Verujem da je sve ovo deo zagonetke. Ova knjiga je veoma mračnogi složenog porekla. Kada kažem da je prokleta, ne mislim na to da se neko razboleonakon što ju je pročitao. Mislim na užasne okolnosti koje prate svako njenopojavljivanje u javnosti. Dve aukcijske kuće koje su je navele u katalogu izgorelesu do temelja pre nego što je licitacija započela. Treća je povukla predmet i trajnoje zatvorena. Procenjena vrednost knjige trenutno je negde između petnaest idvadeset pet miliona dolara."

„Između petnaest i dvadeset pet..." rekla je Nora i naduvala obraze. „Q tojknjizi razgovaramo?"

„Nije to bilo koja knjiga." Setrakijan je uzeo katalog. „Moramo da jenabavimo. Nema drugog rešenja."

„Primaju li čekove građana?", pitala je Nora.„U tome je problem. Po ovoj ceni, slaba je šansa da ćemo je nabaviti

zakonskim putem."Ef se smračio. „Eldrič Palmer je može kupiti", rekao je.„Upravo tako", odvratio je Setrakijan i blago klimnuo glavom. „A preko

njega, Sardu - odnosno Gospodar."

Fetov blog

Evo me opet. I dalje pokušavam da shvatim šta se dešava.Mislim da je problem ljudi u tome što su oduzeti od never ice.Vampir je neki čovek u satenskom ogrtaču. Zalizane crne kose, sa belim

puderom na licu i čudnim stranim akcentom. Ostavi za sobom dve rupe u vratu,pretvori se u šišmiša i odleti.

Gledali ste taj film, zar ne? Kako god.Okej. Sada potražite odrednicu sakulina.Do đavola, ionako ste već na internetu.Hajde. Ja sam to već učinio.Već ste se vratili? Dobro je.Sada znate da je sakulina rod parazitskih školjki koje napadaju krabe.Koga je briga za to? Zašto traćim vaše vreme?Ženka sakuline se, nakon što odbaci larvu, uvuče u krabino telo kroz slabu

tačku na oklopu. Uđe i počne da pruža pipke nalik korenju kroz celo telo krabe, čaki oko očiju. Tada joj se pridruži mužjak sakuline i pogodite šta se onda zbiva?Parenje.

Jaja sazrevaju i izležu se unutar krabe, koja je primorana da posveti svu svojuenergiju brzi o porodici parazita koja je kontroliše.

Kraba je domaćin. Trut. Potpuno je posednuta od strane druge vrste i

primorana da se brine za jaja osvajača, kao da su njena sopstvena.Koga je briga za to? Školjke i krabe?Poenta je u sledečem: postoji mnogo sličnih primera u prirodi.Stvorenja osvajaju tela potpuno drugačijih vrsta i menjaju njihove osnovne

funkcije.To je dokazano. To je poznato.Ali, mi ipak verujemo da smo iznad toga. Mi smo ljudi, zar ne? Nalazimo se

na vrhu lanca ishrane. Mi jedemo, ne jedu nas. Mi uzimamo, ne uzimaju nas.Kaže se da je Kopernik izbacio Zemlju iz centra svemira (nemoguće da sam

jedino ja mislio da je Galilej u pitanju).Darvin je odstranio ljude iz središta živog sveta.Zašto i dalje insistiramo na verovanju da smo nešto više od životinja?Pogledajte nas samo. Mi smo skup ćelija kojima upravljaju hemijski signali.Šta ako neki tuđinski organizam preuzme kontrolu nad ovim signalima? Počne

da nas zaposeda, jednog po jednog. Da nam menja prirodu, da nas preoblikuje posvojim potrebama?

To je nemoguće, kažete?Zašto? Mislite da je ljudska rasa. „suviše silna da propadne"?Okej. Sada prestanite da čitate. Prestanite da tražite odgovore na internetu.

Izađite, zgrabite neko srebro i podignite se protiv ovih stvorenja - pre nego štobude prekasno.

Postrojenje Blek Forest

Gabrijel Bolivar, jedini preostali član prvobitna četiri „preživela" sa leta753, čekao je u zemljom obloženoj šupljini duboko ispod drenažnog poda Klanice3, dva sprata ispod postrojenja za preradu mesa Blek Forest.

Gospodarev orijaški kovčeg ležao je na vrhu uzvišenja od stenja i zemlje, uapsolutnoj tami podzemne odaje. Ipak, njegova vrelina je bila snažna i osobita.Kofer je blistao pred Bolivarovim očima, kao da je osvetljen iznutra. Toliko, da jeBolivar mogao da razabere detalje izrezbarene ivice vrata sa dvostrukim šarkamana vrhu.

Tolika je bila snaga temperature tela Gospodara koja je isijavala njegovuslavu.

Bolivar je zagazio duboko u drugu fazu vampirske evolucije. Bol kojitransformacija izaziva skoro da je u potpunosti minuo, u velikoj meri ublažensvakodnevnim hranjenjem. Obroci od crvene krvi hranili su njegovo telo na sličannačin kao što proteini i voda grade ljudske mišiće.

Njegov novi sistem cirkulacije bio je završen, njegove arterije sada su

dostavljale životne sokove u komore njegovog tela. Sistem za varenje mu jepojednostavljen. Otpadne materije su napuštale njegovo telo kroz jedan jediniotvor. Koža mu je postala potpuno bezdlaka i glatka poput stakla. Dugački srednjiprsti zadebljali su se, nalik kandžama s noktima čvrstim poput kamena, dok su seostali prsti sparušili, nepotrebni u njegovom sadašnjem stanju poput kose igenitalija. Zenica mu je prekrivala čitave oči, osim crvenog kruga koji je pomračioljudske beonjače. Toplotu je opažao u crno-beloj boji, čulo sluha - unutrašnjiorgan, sasvim drugačiji od beskorisne hrskavice koja visi sa obe strane njegoveglatke glave - veoma je poboljšano: čuo je insekte kako se migolje u zemljanimzidovima.

Sada se više oslanjao na životinjske instinkte nego na svoja ljudska čulaprepuna slabosti. Bio je izrazito svestan solarnog ciklusa, čak i u dubinama ispodpovršine planete: znao je da gore stiže noč. Telo mu je imalo temperaturu od 323stepeni kelvina, 50 stepeni celzijusa - ili 120 stepeni farenhajta. Iznad zemljinepovršine osećao bi agorafobiju, bliskost sa tamom i vlagom i naklonost kaskučenim, zatvorenim prostorijama. Pod zemljom, osećao se ugodno i sigurno,navlačeći tokom dana hladnu zemlju oko sebe kao što bi ljudsko biće navlačilotoplo ćebe.

Osim toga, osećao je jako zajedništvo s Gospodarem, snažnije od normalnementalne povezanosti koja postoji među svom Gospodarevom decom. Bolivar jeosećao da ga Gospodar priprema za neku posebnu sudbinu unutar rastućeg klana.Na primer, samo je on znao gde se tačno nalazi Gospodarevo gnezdo. Bio jesvestan toga da mu je svest šira i dublja nego kod ostalih. Ovo je shvatao bezformiranja emotivne reakcije ili ličnog mišljenja o tome.

To je bilo prosto stanje stvari.Kada bi Gospodar ustajao, Bolivar bi bio pozvan da bude kraj njega.Gornja vrata kovčega su se otvorila. Najpre su se pojavile goleme ruke. Prsti

su, jedan po jedan, stezali ivice kovčega uz gracioznu koordinaciju pipaka pauka.Gospodar se podigao, savivši se u struku. Grumenje je otpadalo s gigantskih leđanazad na zemljani krevet.

Oči su mu bile otvorene. Gospodar je već opažao mnoštvo stvari, dalekoizvan ograničenog vidika ove tamne podzemne šupljine.

Nakon njegovog susreta s lovcem na vampire Setrakijanom, doktoromGudvederom i istrebljivačem Fetom, sunčeva svetlost je potamnela gospodara -fizički i mentalno. Njegovo nekada prozračno meso sada je bilo grubo i smežurano.Koža se nabirala kada bi se Gospodar kretao. Krčkala je i počinjala da se ljušti.Čačkao je komadiće mesa sa tela poput crnog perja koje se linja. Gospodaru jesada nedostajalo više od četrdeset procenata mesa, zbog čega je izgledao kaočudovišni stvor koji se koprca kako bi izašao iz kalupa od trošnog crnog maltera.Koža mu se nije regenerisala, već je spoljni sloj, epidermis, otpadao i otkrivaodonji, sirovi, vaskularni nivo kože - dermis. Na nekim mestima je bio ogoljen čak ipotkožni sloj, otkrivajući tanak površinski sloj vezivnog tkiva. Sve se to prelivalo

u bojama od krvavocrvene do masnjikavožute, poput blistave mešavine cvekle isenfa. Gospodareve krvave gliste sada su se svuda videle znatno jasnije, posebnona licu. Plivale su tik ispod površine ogoljenog dermisa, mreškajući se i jureći kroznjegovo orijaško telo.

Gospodar je osećao blizinu svog sledbenika Bolivara. Prebacio je masivnenoge preko ivice kovčega i spustio se na zemljani pod. Izvesna količina zemlje snjegovog kreveta i dalje je bila prilepljena za Gospodara. Dok se kretao, otpadalisu grumenovi zemlje i komadići kože koja se ljušti. Zemlja je sa glatke vampirskekože obično klizila kao voda s ljudskog tela.

Gospodar je pokidao veće komade mesa sa svog trupa. Otkrio je da ne možeda se kreće brzo i slobodno bez odbacivanja delova svoje bedne spoljašnosti. Ovotelo neće potrajati. Bolivar, koji spremno stoji u niskoj jazbini kraj ulaza uprostoriju, bio je prihvatljiv kratkoročni fizički kandidat za ovu veliku čast.Bolivar nije imao Voljene kojih bi se držao, što je preduslov za to da postanedomaćin. Međutim, nalazio se tek u drugoj fazi evolucije. Još nije sazreo.

To može da sačeka. Sačekaće. Gospodar je u ovom trenutku imao dovoljnoposla.

Gospodar je predvodio put, zastajkujući da kandžama prokopa izlaz izprostorije, žustro se krećući kroz niske, zavojite tunele. Bolivar ga je u stopupratio. Izašli su u veću odaju, bližu površini. Pod prostorije bio je prekrivenmekom, vlažnom zemljom, poput savršenog praznog vrta. Ovde je tavanica biladovoljno visoka da se Gospodar ispravi.

Dok je nevidljivo sunce iznad njihovih glava zalazilo, a tama noći započinjalasvoju vladavinu, oko Gospodarevih nogu tlo je počelo da se komeša. Pojavili su seudovi. Mala ruka ovde, mršava noga tamo. Poput mladica vegetacije koje izrastajuiz zemlje. Mlade glave i dalje ukrašene kosom, podizale su se polako. Nekima sulica bila bezizražajna, drugima iskrivljena od bola zbog ponovnog rađanja tokomnoći.

Bila su to slepa deca iz autobusa, izlegala su se obneviđela i gladna poputnovorođenih larvi. Sunce ih je dva puta proklelo - najpre su oslepeli od zračenjatokom pomračenja, a sada su prognani pod zemlju zbog ultraljubičastog zračenja -oni su probna grupa u Gospodarevoj rastućoj vojsci: bića blagoslovenanaprednijom percepcijom od ostatka klana. Oštrina njihovih čula učiniće ihnezamenljivim lovcima i ubicama.

Pogledaj ovo.Zapovedio je Gospodar Bolivaru, prenoseći mu direktno u um ono što je Keli

Gudveder videla kada se suočila sa starim profesorom na krovu ŠpanskogHarlema.

Toplotni potpis starca sijao je sivom i hladnom bojom, dok je mač u njegovojruci blistao tako snažno da se Bolivarov niktitativni 9 kapak spustio da zaštiti oko.

Keli je pobegla preko krovova. Bolivar je delio njenu perspektivu dok jeskakala i trčala - sve dok nije skliznula niz jednu od zgrada.

Gospodar mu je u um poslao lokaciju zgrade iz ptičje perspektive u okviru svešireg atlasa podzemne tranzitne mreže klana.

Starac je tvoj.

IRT stanica Saut Feri Iner Lup

Fet je stigao do staništa beskućnika pre sumraka. U platnenoj torbi nosio jepištolj za eksere i eksploziv s jajastim tajmerom. Sišao je do Boling grin stanice,pažljivo koračajući duž šina ka logoru kod Saut Ferija.

Tu se pomučio da pronađe stan Ludog Zija. Preostalo je samo malo stvari:nekoliko drvenih krhotina njegove slamarice i nasmejano lice gradonačelnikaKoha. Međutim, Fetu je to bilo dovoljno za orijentisanje. Skrenuo je i pošao upravcu cevovoda.

Čuo je nekakvu gungulu koja odjekuje kroz tunel. Glasan tresak metala i žamorudaljenih glasova.

Izvukao je pištolj za eksere i krenuo ka petlji. Tamo je pronašao Ludog Zija,svučenog u prljavi donji veš, dok mu je tamna koža svetlucala od tunelske vlage iznoja, a raščupana brada se vijorila za njim dok je pokušavao da podigne svojpacovima načet divan.

Tu se nalazila njegova razmontirana straćara, na gomili sa ostacima drugihnapuštenih koliba i stvarala prepreku na šinama. Brdo otpadaka je na najvišimdelovima bilo visoko oko metar i po. Odozgo je priđe nagomilao slomljene prečke.

„Zdravo brate!“, doviknuo mu je Fet. „Šta to do đavola radiš?"Ludi Zi se okrenuo. Stajao je na vrhu gomile đubreta poput umetnika na

vrhuncu ludila. Zamahnuo je čeličnom šipkom u ruci. „Vreme je!", zaurlao je kaoda se nalazi na vrhu planine. „Neko je morao nešto da učini!"

Fetu je bio potreban trenutak da progovori. „Izbacićeš prokleti voz izkoloseka!"

„Shvatio si!", odvratio je Ludi Zi.Prišli su neki od preostalih ljudi krtica da pogledaju kreaciju Ludog Zija.„Šta si to uradio?", pitao je jedan od njih. Ime mu je bilo Kaver Karl i nekada

je radio na održavanju koloseka. Kada je otišao u penziju shvatio je da ne može danapusti tunele, pa se vratio kao što se mornari vraćaju na more. Karl je nosio lampuna glavi, tako da se zrak svetla šetao levo-desno dok je on odmahivao glavom.

Ovo je uznemirilo Ludog Zija te je ispustio borbeni poklič sa vrha barikade.„Ja jesam budala, ali neće me odvesti prerano!"

Kaver Karl i ostali krenuli su napred u nameri da sruše gomilu. „Ako voz sletisa šina zauvek će nas oterati odavde!"

Ludi Zi je istog trenutka skočio i našao se kraj Feta. Fet je krenuo ka njemu sa

raširenim rukama, pokušavajući da smiri situaciju, nadajući se da će mu ostalipomoći. „Sačekajte malo..."

Ludi Zi nije bio raspoložen za razgovor. Zamahnuo je čeličnom šipkom kaFetu koji je instinktivno blokirao udarac levom podlakticom. U sudaru mu jenapukla kost.

Fet je zaurlao i teškim pištoljem za eksere udario Ludog Zija po slepoočnici.Ludak se zateturao, ali nastavio je da se kreće. Fet ga je udario u rebra, a zatimšutnuo u list desne noge izbacivši mu koleno iz čašice. To ga je najzad zaustavilo.

„Slušajte!", zaurlao je Kaver Karl.Fet je stao i oslušnuo.Poznata tutnjava. Okrenuo se i pogledavši niz šine ugledao svetlost iza okuke

tunela.Voz broj 5 primicao se skretanju.Ostali su nastavili da sklanjaju stvari sa gomile, ali od toga nije bilo koristi.

Ludi Zi se pomoću Šipke podigao na noge i sada je skakutao unaokolo.„Jebeni grešnici!“, zavijao je. „Svi ste slepi kao krtice! Evo ih, dolaze! Sada

nemate izbora nego da se borite. Borite se za svoje živote!“Voz je već gotovo stigao i Fet je shvatio da nema vremena. Povukao se od

nadolazeće katastrofe, dok je sve jača svetlost voza obasjavala Ludog Zija i njegovmahnit ples na jednoj nozi.

Dok je voz jurio kraj njega, Fet je na trenutak ugledao lice vozača. Zurila jepravo pred sebe, apsolutno bezizražajno. Sigurno je videla gomilu đubreta.Međutim, nije zakočila, niti je učinila bilo šta drugo.

Imala je tup izraz nedavno preobraženog vampira.BAM, voz je naleteo na prepreku, točkovi su zarotirali i zaneli se. Prednji

vagon je udario u smeće i razbacao ga. Mleo je i nosio neke od većih objekata jošnekih pet metara pre nego što je izleteo iz šina. Vagoni su jurnuli nadesno, udarivšiu ivicu platforme pri vrhu petlje. I dalje se zanosio, ostavljajući za sobom rep odvarnica. Motorni vagon se zaneo na drugu stranu dok su se preostali vagoni vukliiza njega - u uskom prostoru presavio se napola.

Metalna škripa je zvučala gotovo ljudski u svom izlivu bola. Pošto su tuneliskloni tome da odbijaju zvuke, voz je stao mnogo pre nego što se okončala taužasna buka.

Na ovom vozu je jahalo mnogo tela. Neka su istog trenutka nastradala - prostosu razmazana duž ivice platforme. Ostali su proživeli spektakularni sudar do kraja.Kada se voz zaustavio, odvojili su se od njega kao što se pijavice odvajaju odmesa i skočili na zemlju pokušavajući da se orijentišu.

Polako su se okrenuli ka ljudima krticama koji su i dalje stajali tu i zurili unjih s nevericom.

Jahači su izašli iz oblaka prašine i dima, neuznemireni, osim što su hodali načudan način. Dok su napredovali, zglobovi su im ispuštali neobičan, pucketav zvuk.

Fet je brzo zaronio ruku u platnenu torbu i izvadio Setrakijanovu

improvizovanu bombu. Osetio je snažan bol u desnom listu i spustio pogled. Nogumu je u potpunosti probila dugačka, tanka krhotina, poput igle. Ako je izvuče,počeće obilno da krvari - u ovom trenutku, krv je poslednja stvar na koju želi damiriše. Ostavio je krhotinu bolno zadenutu u mišićnu masu.

Pošto je bio bliži šinama, Ludi Zi je zapanjeno zurio. Kako to da ih je tolikopreživelo?

Tada je, dok su se jahači približavali, čak i Ludi Zi primetio da ovim ljudimanešto nedostaje. Pronašao je tragove ljudskosti na njihovim licima, ali to je bilo to- samo tragovi. Poput svetlucanja ljudske inteligencije koje čovek vidi u očimagladnog psa.

Prepoznao je neke od njih, žene i muškarce iz podzemlja, ljude krtice. Osimjednog. Visoka i mršava kreatura, bleda i golih grudi, poput figure od slonovače.Nekoliko pramenova uokviravalo je uglasto, zgodno, potpuno posednuto lice.

Bio je to Gabrijel Bolivar. Njegova muzika se nije slušala medu populacijomgradskog podzemlja. Ipak, svi su se okrenuli ka njemu. Izdvajao se od ostalih. Biloje očigledno da je nastup zabavljača preneo sa sobom iz života u smrt. Nosio jecrne kožne pantalone i kaubojske čizme, bez košulje. Svaka vena, mišić i tetivanjegovog trupa videli su se ispod providne kože.

Uz bokove su mu stajale dve izlomljene žene. Jednoj je ruka bila gotovopresečena, iz duboke posekotine zjapili su meso, mišići i kosti. Ud nije krvario - iznjega je curilo; to nije bila crvena krv, već neka bela supstanca, gušća od mleka alireda od krema.

Kaver Karl je počeo da se moli. Jecav glas je bio tako visok, tako pun strahada je Fet najpre pomislio da pripada nekom dečaku.

Bolivar je pokazao ka krticama - svi jahači su se istog trenutka sjurili k njima.Žena je potrčala pravo ka Kaveru Karlu, oborila ga sa nogu, sela na njegove

grudi i prikovala ga za zemlju. Mirisala je na buđavu koru od narandže i pokvarenomeso. Pokušao je da je odgurne, ali stegnula mu je ruku i iščupala je iz ležišta,slamajući mu kosti.

Vrelom rukom je odgurnula njegovu bradu neverovatnom snagom. Zabacila jeKarlovu glavu unazad do tačke pucanja. Vrat mu se izdužio i potpuno joj se izložio.Iz svoje obrnute perspektive, pod svetlom rudarskog šlema, video je samo noge,nezavezane pertle i gola stopala kako trče kraj njega. Horde stvorenja - pojačanja -dopirale su iz svih tunela. Invazija punog obima obrušila se na logor, stvorenja suse sakupljala oko tela koja se trzaju.

Drugo stvorenje se pridružilo ženi koja je sedela na njemu, cepajući mukošulju u divljoj pomami. Osetio je ugriz na vratu. Ne ugriz zuba - već ubod,praćen nečim nalik na sisanje. Drugo stvorenje je prišlo šavu njegovih pantalona,počepalo ih ispod prepona i zakačilo se za unutrašnjost njegove butine.

Najpre je osetio bol, oštro peckanje. Zatim, za svega nekoliko trenutaka...potpunu obamrlost. Imao je osećaj da mu nekakav klip udara po mišićima i telu.

Cedili su ga. Karl je pokušao da vrisne. Iz otvorenih usta nije izašao glas, već

su u njih ušla četiri dugačka, vrela prsta. Stvorenje mu je zgrabilo vrat iznutra iprstom sličnom kandži iseklo desni sve do kosti. Meso stvorenja bilo je slano,oštrog ukusa - sve dok ga nije zagušio bakreni ukus Karlove sopstvene krvi.

Fet se povukao odmah nakon izletanja voza iz šina. Umeo je da prepoznaunapred izgubljenu bitku. Vrištanje je bilo skoro nepodnošljivo. Ali, imao je misijui usredsredio se na to.

Pomerajući se unazad popeo se u jednu od cevi, otkrivši da ima dovoljnoprostora da se kreće. Jedina prednost straha koji mu je kolao venama jeste efekatproširenja zenica, tako da je sve oko sebe video neprirodno jasno.

Odmotao je krpe i okrenuo tajmer za pun krug. Tri minuta, filo osamdesetsekundi. Rovito kuvano jaje.

Tiho je proklinjao, shvativši da će zbog bitke u tunelu morati da zađe dublje ucevovod koji vampiri koriste da pređu roku, i to unazad, sa gadno povređenomrukom i nogom koja ostavlja krvave tragove.

Pre nego što je pustio tajmer, ugledao je tela krtica na zemlji kako se koprcajudok ih vampiri proždiru. Već su zaraženi, već izgubljeni - svi osim Ludog Zija.Stajao je na betonskom stubu, posmatrajući sve to poput blažene budale. Ipak,mračni stvorovi ga nisu doticali, njega nisu zlostavljali dok su divljali unaokolo.

Tada je Fet shvatio da se vitka figura Gabrijela Bolivara približava LudomZiju. Ludi Zi je pao na kolena pred pevača. Njihovi obrisi na zadimljenom iprašnjavom svetlu izgledali su poput slike na markici sa biblijskim motivom.

Bolivar je položio ruku na glavu Ludog Zija i ludak se naklonio. Zatim mu jepoljubio ruku, moleći se.

Fet je dovoljno video. Posadio je bombu unutar pukotine i povukao ruku satajmera... jedan... dva... tri... odbrojavao je zajedno sa brojčanikom dok se grabećisvoju torbu povlačio unazad.

Fet je nastavio da se povlači, osetivši da mu se telo nakon nekog vremenalakše provlači, podmazano sopstvenom krvlju.

... četrdeset... četrdeset jedan... četrdeset dva...Jato stvorenja krenulo je ka ulazu u cev, privučeno mirisom Fetove ambrozije.

Ugledao je njihove obrise na malom otvoru i izgubio nadu.... sedamdeset tri... sedamdeset četiri... sedamdeset pet...Pomicao se što je brže mogao i izvadio pištolj za eksere iz platnene torbe.

Ispucavao je srebrne metke dok se povlačio - vrišteći poput vojnika koji praznišaržer mašinke u neprijateljsko gnezdo.

Ekseri su se zabili duboko u jagodične kosti i čelo prvog vampira, lepoobučenog čoveka od nekih šezdesetak godina. Fet je ponovo opalio iskopavši muoko i ućutkao ga srebrom pošto mu se ekser zabio u meko meso grla.

Stvorenje je zacičalo i ustuknulo. Ostali su se koprcali preko tela palog druga,brzo vijugajući kroz cev. Fet je video da mu se približava mlada žena u odeći zatrčanje, ranjenih ramena. Ključna kost joj je štrčala iz tela i strugala se o zidovecevi.

... sto pedeset... sto pedeset jedan... sto pedeset dva...Fet je pogodio nadolazeće stvorenje. Nastavilo je da se vuče k njemu čak i

pošto mu je lice oivičio ekserima. Prokleta žaoka je izletela u punoj dužini iz glavenačičkane srebrom i zamalo dotakla Feta, terajući ga da se kreće brže, klizi posopstvenoj krvi i promaši sledeči put kada je opalio, tako da se projektil odbio ocev pored vodećeg vampira i zabio u grlo stvorenja iza njega.

Koliko je odmakao? Pedeset stopa od eksplozije? Sto stopa?Nedovoljno.Tri štapina dinamita i jebeno rovito jaje i - saznaće.Setio se fotografija kuća sa osvetljenim prozorima dok je pucao i vrištao.

Kuća kojima nikada nisu potrebni istrebljivači. Ako preživi ovo, obećao je sebi daće upaliti sva svetla u svom stanu i izaći na ulicu da vidi kako to izgleda.

... sto sedamdeset šest... sto sedamdeset sedam... sto sedam...Dok se eksplozija uzdizala iza stvorenja, a talas vreline stizao do Vasilija,

osetio je kako mu pakleno vreli vazduh gura telo, a telo sprženog vampira udara unjega svom silinom... i onesvešćuje ga.

Dok je tonuo u spokojnu prazninu, jedna reč iz dubine uma zamenila jekadencu brojanja u njegovoj glavi:

KRO... KRO...KROATOAN

Arlington park, Džerzi Siti

Deset i trideset uveče.Alfonso Krim je već čitav sat proveo u parku, odabirajući strateški dobro

postavljenu tačku.Bio je veoma probirljiv.Jedino što mu se u vezi s ovim mestom nije dopadalo jeste položaj

sigurnosnog svetla iznad glave. Obasjavalo ga je narandžastom bojom. Zato jenaredio svom poručniku Rojalu - samo Rojalu - da obije bravu na poklopcu stuba,izbije ga i nabije polugu za točkove unutra. Problem je rešen. Svetlo je zatreptalo iugasilo se, a Krim je s odobravanjem klimnuo glavom.

Zauzeo je svoje mesto u senci. Mišićave ruke visile su mu uz telo, suvišemasivne da bi ih prekrstio na grudima. Torzo mu je bio širok i gotovo pravougaon.Glavni čovek Safira iz Džerzija bio je crnac iz Kolumbije, sin Britanca iKolumbijke. Teritorija Safira obuhvatala je sve blokove koji okružuju Arlingtonpark. Mogli su da prisvoje i park, ali nije bio vredan tog napora. Park je noću biopravi bazar kriminala, njegovo čišćenje je posao za policajce i dobre građane a ne

za Safire. Zaista, mrtva zona usred Džerzi Sitija predstavljala je pravu prednost zaKrima: javni toalet koji je odvraćao propalice od njegovih blokova.

Krim je svaki ćošak osvojio čistom silom. Dokotrljao bi se poput tenkašerman i razbijao neprijateljske snage dok se ne pokore. Svaki put kada bi osvojionovi ćošak, proslavljao je pobedu time što bi obložio jedan zub srebrom. Krim jeimao blistav i zastrašujuć osmeh. Srebro mu je treperilo i na prstima. Imao je ikajle, ali je večeras ostavio ogrlice kod kuće; to je prvo što očajnici zgrabe kadashvate da će upravo biti ubijeni.

Rojal je stajao pored Krima, znoječi se u krznom postavljenoj jakni, sa kecpikom zašivenim na prednju stranu crne, pletene kape. „Nije ti rekao da dođešsam?“

„Jok, samo da želi da parla.“ Odvratio je Krim.„Aha. Kakav je plan?"„Njegov plan? Nemam jebenog pojma. Moj plan? Napraviću toj pičkici fin

ožiljak.“ Krim je preko Rojalovog lica debelim palcem pokazao kako bi toizgledalo. „Jebeno mrzim većinu Meksikanaca, ali ovog posebno."

„Pitao sam se zašto u parku."Ubistva koja se dogode u parku uopšte se ne rešavaju. Zato što nije bilo

negodovanja. Ako si dovoljno hrabar da uđeš u park nakon sumraka, znači da sidovoljno glup da umreš. Za svaki slučaj, Krim je premazao prste superlepkom kakone bi ostavljao otiske, a dršku brijača je premazao vazelinom i varikinom - što biučinio i sa pištoljem - kako bi izbegao ostavljanje DNK tragova.

Duga crna kola skliznula su u ulicu. Nije baš limuzina, ali ipak su elegantnijaod nakinđurenog kadilaka. Usporila su pored ivičnjaka i stala. Zamračeni prozoriostali su podignuti. Vozač nije izašao napolje.

Rojal je pogledao Krima. Krim je pogledao Rojala.Zadnja vrata su se otvorila ka ivičnjaku. Izašao je čovek sa naočarima za

sunce, u nezakopčanoj košulji na crno-bele kocke, beloj majici bez rukava,vrečastim pantalonama i novim crnim čizmama. Skinuo je šešir i otkrio čvrstovezanu crvenu maramu. Bacio je šešir na zadnje sedište kola.

„Šta je ovo, do đavola?", pitao je Rojal tiho.Pičkica je zakoračio preko trotoara i provukao se kroz otvor u ogradi. Bela

majica je sijala hvatajući svaki zrak svetla u noći dok se šetkao preko trave iprljavštine.

Krim nije verovao svojim očima dok čovek nije prišao toliko blizu da setetovaža na njegovoj ključnoj kosti jasno ocrtavala.

SOY COMO SOY. Ja sam ono što jesam.„Treba li da budem impresioniran?", pitao je Krim.Gas Elizalde, član bande La mugre iz Španskog Harlema, samo se nasmešio,

ništa ne govoreći.Na ivičnjaku, motor kola je radio u praznom hodu.„Šta? Došao si čak dovde da mi kažeš da si dobio na jebenoj lutriji?", pitao je

Krim.„Nešto slično."Krim je odbacio ovu tvrdnju odmerivši ga od glave do pete.„Zapravo sam došao da ti ponudim procenat dobitničkog tiketa“, rekao je Gas.Krim je zarežao, pokušavajući da prokljuvi Meksikančevu igru. „O čemu

razmišljaš dečko? Upadaš tim kolima na moju teritoriju?"„Za tebe je sve uvreda, Krime“, odvratio je Gas. „Zato ćeš zauvek ostati u

Džerzi Sitiju."„Pričaš sa kraljem Dž. Sitija. Ko je još u tim sankama?"„Baš čudno što pitaš." Gas se okrenuo i klimnuo glavom, a vozač je otvorio

vrata. Umesto šoferske kape, krupan čovek je nosio kapuljaču i lice mu je skrivalasenka. Obišao je kola i stao ispred njih, spuštene glave, čekajući.

„Znači, ukrao si kola na putu od aerodroma. Pravi si junak", izjavio je Krim.„Gotovo je sa starim običajima, Krime. Sve sam video, čoveče. Video sam

jebeni kraj. Borba oko teritorije? Mlaćenje od bloka do bloka mrtvo je. Više nemasmisla. Jedina bitka za teritoriju koja nešto znači jeste bitka za sve ili ništa. Mi ilioni."

„Koji oni?"„Sigurno si shvatio da se nešto dešava. Ne samo na velikom ostrvu preko

reke."„Veliko ostrvo? To je tvoj problem."„Pogledaj ovaj park. Gde su tvoji narkomani? Gde su kurve? Gde je akcija?

Mrtvi. Zato što prvo otimaju noćne ptice."Krim je zarežao. Nije mu se dopadala činjenica da Gas govori razumno.

„Znam da se nešto dešava."„Dešava se nestajanje, druže. Na ulici je nova droga. Provali ovo. U pitanju je

jebena ljudska krv. Besplatna je, samo ako ti se ukus dopada."„Ti si jedan od onih zaluđenika koji veruju u vampire. Loco“, rekao je Rojal.„Uzeli su mi majku i brata. Sećaš li se Krispina?“„Sećam se“, rekao je Krim.„Pa, nećeš ga više viđati u parku. Nisam ogorčen, Krime. Više ne. Ovo je novi

dan. Lična osećanja moram da ostavim po strani. Zato što trenutno sakupljam timnajžešćih, najzajebanijih likova koje mogu da pronađem.”

„Ako govoriš o nekoj usranoj šemi za pljačkanje banke ili nekom sličnomsranju, da se zaradi na ovom haosu, to je već...“

„Pljačkanje je za amatere. Rad za nadnicu. Imam pravi posao, za ozbiljannovac. Pozovi svoje momke da čuju.”

„Koje momke?"„Krime. One koje si okupio da me večeras razbiju, pozovi ih.“Krim je par trenutaka gledao Gasa u oči. Zatim je zazviždao. Odlično je to

činio. Srebro na njegovim zubima proizvodilo je veoma piskav signal.Trojica Safira su izašla iz grmlja, sa rukama u džepovima. Gas je ispružio

ruke kako bi svi mogli dobro da ih vide.„Okej“, rekao je Krim. „Brzo pričaj, Mek.“„Govoriću polako, a vi dobro slušajte."Ispričao im je sve o borbi za teritoriju između Drevnih i Gospodara.„Šta si ti to pušio", pitao je Krim.Međutim, Gas je uočio vatru u njegovim očima. Video je da fitilj uzbuđenja

već gori. „Nudim vam više novca nego što ćete ikada zaraditi trgujući prahom.Priliku da ubijate i sakatite po volji - i da nikada ne odete u zatvor zbog toga.Nudim vam jedinstvenu priliku da vrši jate po svih pet opština. Ako dobro odraditeposao - bićete obezbeđeni za čitav život.”

„Ako ne odradimo posao kako valja?"„Onda i ne vidim za koje sranje bi vam pare koristile. Ako i ostanete bez

jebane kinte, bar ćete otići u velikom stilu, shvataš šta mislim?"„Jebeš ga, izgleda suviše dobro da bi bilo istinito. Moram prvo da vidim neke

zelembaće", rekao je Krim.Gas se zakikotao. „Evo šta ću. Pokazaću ti tri boje, Krime. Srebrnu, zelenu i

belu.“Podizanjem ruke dao je znak vozaču. Vozač je otišao do prtljažnika, otvorio

ga i izvadio dve torbe. Doneo ih je kroz otvor na ogradi i položio na tlo.Jednu veliku, crnu platnenu torbu i kožnu tašnu srednje veličine sa dve ručke.„Ko ti je ortak?“, pitao je Krim. Vozač je bio krupan, nosio je martinke, plave

farmerke i veliku duksericu. Krim mu nije video lice ispod kapuljače, ali bilo jeočigledno da nešto sa orijašem nije u redu.

„Zovu ga gospodin Kvinlan", odvratio je Gas.Začuo se vrisak sa druge strane parka - vrisak muškarca, znatno užasniji od

vriska žene. Ostali se okrenuše.„Hajde da požurimo", rekao je Gas. „Najpre - srebro."Kleknuo je i povukao rajsferšlus. Bilo je mračno. Gas je izvukao dugačak

pištolj i osetio da su Safiri posegnuli ka svojima. Uključio je prekidač lampe nacevi, pomislivši da je u pitanju obična sijalica, ali bila je ultraljubičasta. Naravno.

Iskoristio je tamnoljubičasto svetlo da im pokaže ostatak oružja. Samostrel, sazatvaračem punim srebrnih strela. Pljosnato srebrno sečivo u obliku lepeze sakrivom drvenom drškom. Mač iskovan u obliku široke zakrivljene sablje sagrubom, u kožu povezanom drškom.

„Voliš srebro, zar ne Krime?“, upitao je Gas.Egzotično oružje je zainteresovalo Krima. Međutim, i dalje je bio oprezan

prema vozaču, Kvinlanu. „Dobro. A sada zeleno."Kvinlan je otvorio kožnu torbu. Bila je puna gotovine. Niti koje sprečavaju

falsifikovanje sijale su pod Gasovim UV svetlom boje indiga.Krim je posegnuo za torbom - i naglo zastao. Primetio je da Kvinlan steže

ručke. Nije imao nokte, meso mu je bilo posve glatko. Najsjebanija stvar bili sunjegovi srednji prsti. Dva puta duži od ostalih prstiju i zakrivljeni na kraju - toliko

da su vrhovi bili savijeni oko dlanova do bočne strane ruku.Novi vrisak se prolomio kroz noč, praćen nekom vrstom režanja. Kvinlan je

zatvorio torbu i pogledao napred kroz drveće. Dodao je Gasu torbu sa novcem iuzeo od njega dugačku pušku. Zatim je, uz neverovatnu moć i brzinu, otrčao krozšumarak.

„Šta, do đavola...?", upitao se Krim.Ako je staza i postojala, Kvinlan ju je ignorisao. Gangsteri su čuli pucketanje

grančica.Gas je zabacio torbu s oružjem na rame. „Hajde. Ne želite ovo da propustite."Bilo ga je lako pratiti, zato što je Kvinlan raščistio stazu od palih grana.

Pružala se pravo napred, zaobilazeći samo stabla drveća. Energično su ga pratili ikonačno pristigli na čistinu s druge strane parka. Stajao je bez reči s puškom nagrudima.

Zabacio je kapuljaču. Krim je dahćući ugledao glatku, ćelavu glavu vozačaotpozadi. U tami je izgledalo kao da nema uši. Krim je prišao da mu bolje osmotrilice - div je zadrhtao poput cveta na vetru.

Stvar koju su nazivali Kvinlanom nije imala uši, a od nosa su preostali samobedni ostaci. Debeli vrat. Providna koža je prosto svetlucala odbijajući svetlost.Krvavocrvene oči - najsjajnije oči koje je Krim ikada video - duboko usađene ubledoj, glatkoj glavi.

Tada je iz grana iznad njihovih glava skočila figura. Lako se dočekala na nogei suknula preko čistine. Kvinlan je skočio da joj preseče put, kao gepard koji jurigazelu. Sudarili su se. Kvinlan je spustio ramena kako bi oborio stvorenje.

Figura je pala ciknuvši i otkotrljala se - pre nego što je ponovo skočila nanoge.

U trenutku, Kvinlan je okrenuo svetlo ka figuri. Zašištala je i povukla se.Bolan izraz lica bio je očigledan čak i iz te daljine. Kvinlan je povukao obarač.Blistava srebrna sačma eksplodirala je i raznela glavu stvorenja.

Samo što to stvorenje nije umrlo kao što umire čovek. Bela supstanca jeizvirala poput gejzira iz njegovog vrata. Zatim, je privuklo ruke i palo na zemlju.

Kvinlan je brzo okrenuo glavu - pre nego što se sledeća figura pojavila izdrveća. Ovog puta je žena bila u pitanju. Bežala je od Kvinlana, ka ostalima.Prema ostalima. Gas je izvukao krivu sablju iz torbe. Žena - obučena u dronjkepoput najprljavije kurve koju ste ikada videli, osim što je bila spretna i što su jojoči sijale crvenom bojom - povukla se kada je ugledala oružje, ali prekasno.Jednim zamahom, Gas je odvojio njena ramena od vrata. Glava je pala na jednu, atelo na drugu stranu. Iz rana je počela da curi testasta bela tečnost.

„Evo ga i belo“, rekao je Gas.Kvinlan se vratio, zapeo pušku i podigao pamučnu kapuljaču nazad na glavu.„Okej“, rekao je Krim, premećući se s noge na nogu, poput deteta koje mora u

toalet tokom Božičnog jutra. „Okej, rekao bih da smo se dogovorili.”

Fletlends

Uz pomoć žileta koji je uzeo iz zalagaonice, Ef je obrijao polovinu lica prenego što je izgubio interesovanje za to. Zurio je u ogledalo preko lavaboa punogmlečnobele vode, dok mu je desni obraz i dalje prekrivala pena.

Razmišljao je o knjizi - Occido Lumen - i o tome kako je sve protiv njega.Palmer i njegovo bogatstvo blokiraju svaki Efov potez. Šta će se desiti s njima - iZakom - ako ne uspe?

Žilet je pustio krv. Majušna posekotina obojila se crvenom bojom koja jepočela da teče. Pogledao je sečivo zamrljano krvlju i prisetio se Zakovog rođenjapre jedanaest godina.

Nakon jednog pobačaja i jednog mrtvorođenog deteta, Keli je, noseći Zaka, udvadeset devetoj nedelji već dva meseca ležala u krevetu pre porođaja. Imala jetačno određen plan: bez epiduralne anestezije ili bilo kojih drugih lekova, bezcarskog reza. Deset sati kasnije, nije bilo napretka. Doktor je predložio pitokinkako bi ubrzao stvari, ali Keli je odbila, držeći se svog plana. Popustila je osamsati kasnije i počela da prima pitokin.

Dva sata nakon toga, pošto je skoro ceo dan trpela bolne kontrakcije, najzad jepristala na epiduralnu anesteziju. Doza pitokina je povećana koliko god je bebinosrce to dozvoljavalo.

Tokom dvadeset sedmog sata porođaja, doktor je predložio carski rez, aliKeli je odbila. Pošto je popustila po svim ostalim tačkama, želela je da istraje popitanju prirodnog porođaja. Na monitoru koji prikazuje rad bebinog srca sve jebilo u redu, grlić materice se proširio na osam centimetara i Keli je insistirala dasama izgura bebu na svet.

Pet sati kasnije, uprkos energičnom masiranju stomaka koje je obavljalasestra, beba je tvrdoglavo ostajala postrance, a grlić materice je zapeo na osamcentimetara. Sada se registrovao bol od kontrakcija, uprkos uspešno datojepiduralnoj anesteziji. Doktor se dokotrljao na stolici sa točkićima do njenogkreveta i ponovo ponudio carski rez. Keli je ovog puta prihvatila.

Ef je obukao odeću za operacionu salu i ušao sa njom kroz dupla vrata nakraju hodnika. Monitor koji prati rad srca fetusa uveravao ga je da je sve u redusvojim metronomskim tik-tik-tik zvukom. Sestra je premazala Kelin nabreklistomak antiseptikom žutobraon boje, a zatim je akušer zasekao njen donji stomaksleva nadesno samouverenim, širokim potezom: fascija se razdvojila, zatim dvavertikalna pojasa debelih stomačnih mišića, pa trbušna maramica, otkrivajućidebeli zid materice. Hirurg je prešao na bandažirane makaze kako biminimalizovao rizik po fetus i načinio poslednji rez.

Ruke u rukavicama su izvadile novo ljudsko biće - međutim, Zak još nije biorođen. Još je bio u „košulji novorođenčeta", kako se kaže; odnosno još je bio

obavijen opnastom amnion kesom. Naduta kao mehur, neprozirna membrana jeokruživala bebu poput najlonskog jaja. Zak je u tom trenutku bio nepokretan,hraneči se preko Keli, primajući hranljive sastojke i kiseonik preko pupčane vrpce.Akušer i sestre su se trudili da zadrže profesionalnu staloženost, ali Keli i Ef suosećali njihovu uznemirenost. Ef će tek kasnije saznati da se bebe u košuljicijavljaju manje od jednom u hiljadu porođaja. Broj raste na jednom u deset hiljadaza bebe koje se nisu rodile prerano.

Ovaj čudan trenutak se otegao. Nerođena beba i dalje privezana za svojuiscrpljenu majku; porođena, ali ne i rođena. Tada je opna spontano prsnula,ogulivši se sa Zakove glave kako bi otkrila njegovo blistavo lice. Vreme je stajalojoš jedan trenutak... a zatim je zaplakao i bio položen na Keline grudi.

Napetost se neko vreme zadržala u operacionoj sali, pomešana s očiglednomradošću. Keli je prebrojavala prste na bebinim nogama i rukama. Tražila je znakedeformiteta i otkrila samo radost. Imao je tačno četiri kilograma i bio ćelav poputgrumena svežeg testa i imao istu bledu boju. Nakon dva minuta imao je osam pqenana Apgar testu, a nakon pet minuta devet poena.

Zdrava beba.Međutim, Keli je iskusila postnatalno razočaranje. Ništa tako duboko i

razarajuće poput prave depresije, ali ipak je u pitanju bila mračna snuždenost.Maratonski porođaj ju je toliko oslabio da mleko nije krenulo. A budući da jemorala da odustane i od svog porođajnog plana, osećala se kao da je doživelaneuspeh. U jednom trenutku je čak rekla Efu da se oseća kao da ga je izneverila, štoga je potpuno zbunilo. Osećala se pokvareno iznutra. Pre ovoga, u životu su svelako postizali. Oboje.

Kada se oporavila - kada je uzela u naručje zlatnog dečaka, svog novorođenogsina - nikada ga više nije pustila. Postala je, na neko vreme, opsednuta rođenjem ukošuljici, istražujući značaj takvog događaja. Neki izvori su tvrdili da je topredznak dobre sreće i predviđali da će dete postati velikan. Druge legende sunavodile da su takva deca jasnovida, da se neće udaviti i da su ih anđeli obdarilizaštićenim dušama. Potražila je značenje u literaturi i nalazila razne ličnostinavodno rođene s košuljicom, poput Dejvida Koperfilda i dečaka iz Isijavanja.Našla je poznate ljude iz stvarnog života, poput Sigmunda Frojda, lorda Bajrona iNapoleona Bonaparte. S vremenom je odbacila negativne konotacije - zapravo, uizvesnim evropskim zemljama verovalo se da je dete rođeno a košuljicomverovatno prokleto - i odbacivala svoje osećanje neuspeha odlučnim verovanjemda je njen dečak poseban.

Ti impulsi su, kako je vreme prolazilo, zatrovali njen odnos s Efom, vodeći karazvodu koji nikada nije želeo, i borbi za starateljstvo - borbi koja se, otkako jeKeli preobražena, pretvorila u borbu na život i smrt. Ako ne može biti savršena zatakvog čoveka punog zahteva, odlučila je da mu ne bude ništa. Zato ju je Efov ličnipad - alkoholizam - tajno oduševljavao koliko je i užasavao. Kelina užasna želja seostvarila. To je bio dokaz da Efraim Gudveder ne može da zadovolji sopstvene

standarde.Ef se podrugljivo nasmešio svom poluobrijanom odrazu u ogledalu. Uzeo je

bocu kajsijevače i nazdravio svojoj jebenoj savršenosti, iskapivši dva slatko oporagutljaja.

„To ti nije potrebno."Nora je ušla i zatvorila vrata kupatila za sobom. Bila je bosonoga. Presvukla

se u čiste farmerke i majicu, a tamnim šnalama podigla kosu.Ef se obratio njenom odrazu. „Zastareli smo, znaš. Naše vreme je prošlo.

Dvadeseti vek je pripadao virusima. Dvadeset prvi? Vampirima." Ponovo je otpiokako bi dokazao da je to sasvim u redu što se njega tiče i demonstrativno pokazaoda ga racionalni dokazi neće odvratiti od toga što radi. „Ne razumem kako to da tine piješ. Piće je stvoreno za ovakve situacije. Jedini način da progutaš novurealnost jeste njeno spiranje niz grlo ovim odličnim pićem." Otpio je i pogledaoetiketu. „Kada bih samo imao zaista dobro piće."

„Ne dopadaš mi se kada si ovakav."„Ja sam ono što stručnjaci nazivaju ’veoma funkcionalnim alkoholičarem’."

Mogu i da se skrivam, ako ti se to više dopada."Prekrstila je ruke i naslonila se na zid, zureći u njegova leđa. Znala je da ništa

ne postiže. „Samo je pitanje vremena kada će krvožednost dovesti Keli ovamo, doZaka. A preko nje do Gospodara. Dovešće ga pravo do Setrakijana."

Da je flaša bila prazna, Ef bi je razbio o zid. „Jebeno ludilo. Ali stvarnoludilo. Nikada nisam imao noćnu moru koja može s ovim da se uporedi."

„Mislim da bi valjalo da odvedemo Zaka odavde."Ef je klimnuo glavom, labavo stežući šake. „Znam. Lagano sam i sam došao

do te odluke."„Mislim da treba da ideš s njim.“Ef je razmišljao o tome par trenutaka, zaista jeste, pre nego što se okrenuo ka

ogledalu da se suoči sa njom. „Znači, ovako izgleda kada prvi oficir obavestikapetana da više nije sposoban da obavlja svoju dužnost?"

„Ovako izgleda kada je nekome toliko stalo do tebe da se plaši da ćeš sepovrediti. Tako je najbolje za njega - a bolje za tebe", rekla je Nora.

Ovo ga je razoružalo. „Ne mogu te ostaviti ovde umesto sebe, Nora. Obojeznamo da grad pada. Sa Njujorkom je gotovo. Bolje da padne na mene nego natebe.“

„To što pričaš pravo je sranje."„U pravu si što se tiče jedne stvari. Dok je Zak ovde, ne mogu da se

usredsredim na borbu. On mora da ode. Moram da znam da je na sigurnom. Imajedno mesto, u Vermontu..."

„Ne dolazi u obzir da odem."„Samo me saslušaj." Ef je duboko udahnuo.„Nema šanse da odem, Ef. Misliš da postupaš viteški, a zapravo me vređaš.

Ovo je moj grad mnogo više nego što je tvoj. Zak je divno dete, znaš da to zaista

mislim, ali ja nisam ovde da bih obavljala ženske poslove, pazila na decu i peglalatvoju odeću. Ja sam naučnik, baš kao i ti."

„Znam sve to, veruj mi. Zapravo sam razmišljao o tvojoj majci."Ovo ju je sledilo. Usta su joj bila otvorena, bila je spremna za svađu, ali ovo

joj je oduzelo dah.„Znam da je bolesna", nastavio je. „Znam da je u ranoj fazi demencije, i znam

da neprestano razmišljaš o tome, kao ja o Zaku. Ovo ti je prilika da izvučeš i nju.Pokušavam da ti objasnim da Kelini roditelji imaju kuću na planini u Vermontu..."

„Ovde mogu da učinim mnogo više."„Možeš li? Mislim - mogu li ja? Ne znam. Šta je sada bitnije? Rekao bih da je

najhitnije preživeti. To je apsolutno najbolja stvar kojoj mogu da se nadam. Ovakoće bar jedno od nas biti na sigurnom. Znam da to nije ono što ti želiš. Znam datražim mnogo. U pravu si - da je ovo obična virusna pandemija, ti i ja bismo bilinajneophodniji ljudi u gradu. U srži problema - iz svih pravih razloga. Međutim,ovaj soj je daleko iznad naših sposobnosti. Više nismo potrebni svetu, Nora. Nisumu potrebni doktori i naučnici. Potrebni su mu isterivači. Potreban mu je AbrahamSetrakijan." Prišao joj je. „Znam tek toliko da budem opasan. Zato - moram dabudem opasan."

Ovo ju je nateralo da se odvoji od zida. „Šta to treba da znači?"„Potrošan sam. Odnosno, potrošan koliko i bilo koji drugi čovek. Osim ako je

taj čovek stari zalagaoničar slabog srca. Do đavola - Fet mnogo više doprinosiborbi od mene. Starcu je korisniji od mene."

„Ne dopada mi se to što govoriš."Očajnički je pokušavao da je navede da prihvati realnost, onakvu kakvom je

on vidi. Da je natera da razume. „Želim da se borim. Želim da dam sve od sebe.Ali ne mogu, ne dok Keli juri ljude do kojih mi je najviše stalo. Moram da znam dasu moji voljeni na sigurnom. Zak. Ti."

Posegao je ka njenoj ruci. Prepleli su prste. Osećaj je bio tako snažan. Ef sezapitao koliko je dana prošlo od kako je iskusio prost fizički kontakt s drugomosobom?

„Šta planiraš da učiniš?", pitala je Nora.Čvršće je obuhvatio njene prste, istražujući koliko se dobro uklapaju s

njegovim dok je premetao plan po umu. Opasan je i očajnički, ali delotvoran.Možda će preokrenuti stvari.

„Da budem koristan." Odvratio je.Okrenuo se i pokušao da dohvati flašu sa ivice lavaboa, ali ona ga je privukla

sebi. „Ostavi piće", rekla je. „Molim te." Njene smeđe oči su bile tako lepe, takotužne - tako ljudske. „Nije ti potrebno."

„Ali, želim ga. I ono želi mene."Želeo je da se okrene, ali čvrsto ga je držala. „Keli nije mogla da te navede

da prestaneš?"Ef je razmislio o ovome. „Znaš, nisam siguran da li je uopšte pokušala."

Nora je prinela ruku njegovom licu. Najpre je dotakla čekinjast neobrijanobraz, a zatim glatku stranu, mazeći. je nežno prstima. Taj kontakt ih je obojerastopio.

„Mogla bih da te navedem da prestaneš”, izgovorila je veoma blizu njegovoglica.

Poljubila je neobrijan obraz. Zatim je spojila svoje usne s njegovim i osetilasnažan nalet nade i strasti, poput prvog zagrljaja. U trenutku je osetila vrelinu inalet očekivanja prisetivši se njihova dva prethodna seksualna iskustva. Međutim,zapravo je običan ljudski dodir naelektrisao ovu razmenu emocija. Žudeli su zaonim što im je nedostajalo.

Iscrpljeni i potpuno nespremni, čvrsto su se držali jedno za drugo dok je Efpritiskao Noru na zid od pločica, rukama očajnički tražeći njeno telo. U susrettakvom užasu i dehumanizaciji, ljudska strast je predstavljala čin prkosa.

INTERLUDIJUM IIOCCIDO LUMEN: PRIČA O KNJIZI

Tamnoputi broker je okretao prsten sa plavim opalom oko malog prsta dok ješetao kanalom u nehru sakou od crnog somota. „Nikada nisam upoznao mijnhera 10

Blaka. Tako mu više odgovara."Setrakijan je šetao pokraj brokera. Putovao je sa belgijskim pasošem, pod

imenom Roald Prik, u rubrici za profesiju stajalo je „prodavač antikviteta".Falsifikovani dokument bio je rad stručnjaka.

Bila je 1972. godina. Setrakijanu je bila četrdeset šesta.„Ali, uveravam vas da je veoma imućan", nastavio je broker. „Da li volite

novac, gospodine Prik?“„Da.“„Onda će vam se mijnher Blak veoma dopasti. Spreman je odlično da plati

knjigu koju traži. Ovlašćen sam da vam saopštim da će pristati na cenu kojuzatražite, čak iako je ja budem smatrao veoma agresivnom. Da li vas to usrećuje?"

„Da."„Tako i treba. Imate sreće što ste u posedu tako retkog toma. Siguran sam da

ste svesni njenog porekla. Niste sujeveran čovek?“„Zapravo jesam. Po profesiji."„Ah. Zato ste odlučili da se rastanete od nje? Lično, ovaj tom posmatram kao

dužu verziju priče Đavolak iz boce. Da li ste čuli za nju?“„Napisao ju je Stivenson, zar ne?“„Zaista je tako. Oh, nadam se da niste pomislili da proveravam vaše

poznavanje literature kako bi ocenio vaše poštenje. Pomenuo sam Stivensona zatošto sam nedavno posredovao u prodaji veoma retkog izdanja Gospodara Balantre.Međutim, u Đavolku, kao što verovatno znate, prokleta boca mora da se proda poceni nižoj ođ one za koju je kupljena. Sa ovim tomom stvari stoje upravosuprotno.”

Brokerove oči sevnuše interesovanjem dok su prolazili pored jednog žarkoosvetljenog prozora. Za razliku od ostalih izloga duž De Valena, bordelskogdistrikta Amsterdama, iza ovog je sedeo mladić, a ne ženska prostitutka.

Broker je pogladio brkove i usmerio pogled ka ciglom popločanoj ulici. „Usvakom slučaju", nastavio je, „knjiga ima uznemirujuće zaveštanje. Ja neću baratatinjome. Mijnher Blak je strastven kolekcionar, izuzetan poznavalac. Interesuju gaopskurna, fina dela. Njegovi čekovi uvek imaju pokriće. Međutim, smatram da jepošteno da vas upozorim. Bilo je nekoliko pokušaja obmane."

„Shvatam."„Lično ne mogu da prihvatim odgovornost za ono što se desilo ovim

prodavcima prevarantima. Mada, moram reći da je mijnher silno zainteresovan zaknjigu. Naime, platio mi je pola provizije za svaku od ovih neuspešnih transakcija,kako bih nastavio potragu i naveo potencijalne prodavce da nastave da dolaze nanjegova vrata."

Broker je nonšalantno izvadio par finih, belih pamučnih rukavica i navukao ihna svoje manikirane ruke.

„Oprostite mi", rekao je Setrakijan. „Nisam doputovao u Amsterdam da šetamnjegovim prelepim kanalima. Ja sam sujeveran čovek, kao što sam već rekao.Želim da se oslobodim tereta ove vredne knjige što je pre moguće. Da budemiskren, lopovi me brinu još više od kletve."

„Shvatam. Vi ste praktičan čovek."„Kada će mijnher Blak imati vremena da obavimo posao?"„Znači, knjiga je kod vas?“Setrakijan je klimnuo. „Ovde je.“Broker je pokazao ka torbi od krute, crne kože, sa dve drške i dve kopče, koja

se nalazila u Setrakijanovim rukama. „U tašni?“„Ne, suviše je riskantno." Setrakijan je premestio kofer iz jedne u drugu ruku,

nadajući se da odaje upravo suprotan utisak. „U Amsterdamu je. U blizini."„Molim vas, oprostite mi na smelosti. Ako zaista posedujete Lumen, onda ste

upoznati sa njenim sadržajem. Sa razlogom njenog postojanja?"Setrakijan je stao. Primetio je da su odlutali dalje od prepunih ulica i da se

sada nalaze u uskom, praznom sokaku. Broker je prekrstio ruke na leđima kao da jeu pitanju opušten razgovor.

„Tako je", odvratio je Setrakijan. „Ali, bilo bi glupo da otkrivam previše."„Zaista", odvratio je broker. „Ne očekujemo da to učinite, ali - da li možete

ukratko da rezimirate svoje utiske? U par reči."Setrakijan je spazio metalni odsjaj iza brokerovih leđa - ili je to jedna od

njegovih ruku u rukavicama? Kako god, Setrakijan nije osećao strah. Bio jespreman.

„Mal’akh Elohim. Izaslanici Božji. Anđeli. Arhanđeli. U ovom slučaju, Palianđeli. I njihova iskvarena loza ovde na zemlji."

Brokerove oči sevnuše na trenutak, pa se umiriše. „Predivno. Pa, mijnher Blakje veoma zainteresovan za to da se sastanete i uskoro će stupiti u kontakt s vama."

Broker je ponudio Setrakijanu ruku u beloj rukavici. Setrakijan je nosio crnerukavice i broker je sigurno osetio njegove iskrivljene prste dok su se rukovali -međutim, osim što se neučtivo ukrutio, nije drugačije reagovao. „Želite li da vamdam svoju lokalnu adresu?", pitao je Setrakijan.

Broker je odsečno odmahnuo rukom. „Ja ne treba ništa da znam. Monsinjore,želim vam svako dobro." Već je krenuo nazad istim putem kojim su došli.

„Ali, kako će ostvariti kontakt sa mnom?“, doviknuo je Setrakijan za njim.„Samo znam da hoće“, odvratio je broker preko somotom obavijenog ramena.

„Laku noć, monsinjore Pirk.“

Setrakijan je gledao kako kicoški obučen čovek odlazi, skreće ka izlogu poredkojeg su nedavno prošli i kuca. Setrakijan je podigao okovratnik kaputa i pošao nazapad, udaljujući se od kanala u pravcu trga Dam.

Izgrađen na kanalima, Amsterdam je bio neobično mesto za stanovanje jednogstrigoja, kojima je po prirodi zabranjeno da prelaze preko vode. Međutim, godinekoje je proveo goneći nacističkog doktora Vernera Draverhavena, lekara iz logoraTreblinka, dovele su Setrakijana do podzemne mreže prodavača antikviteta. To gaje dovelo do predmeta Draverhavenove opsesije, ovog izuzetno retkog latinskogprevoda opskurnog mesopotamskog teksta.

De Valen je poznat po jezivoj mešavini droge, kafića, seks klubova, bordela iizloga u kojima sede dečaci i devojčice. Međutim, uske uličice i kanali ovog delagrada takođe su dom maloj, uticajnog grupi trgovaca antikvitetima koji trgujurukopisima širom sveta.

Setrakijan je saznao da je Draverhaven - pod lažnim imenom Žan-Pjet Blak -pobegao u nizozemsku oblast tokom posleratnih godina. Putovao je Belgijom doranih pedesetih godina, prešao u Holandiju i nastanio se u Amsterdamu 1955.godine. U distriktu De Valen mogao je tokom noći da se kreće duž šetalištazaštićenih od vode i nesmetano provodi dane zakopan. Kanali su otežavali njegovboravak ovde, međutim, navodno je privlačnost trgovine knjigama - posebnoOccido Lumena - bila suviše zavodljiva. Osnovao je gnezdo i za stalno se nastaniou gradu.

Centar grada je bio nalik ostrvu, pružao se od trga Dam, okružen ali ne ipotpuno odsečen kanalima. Setrakijan je prolazio pored tri stotine godina starihzdanja sa zabatima, sa čijih prozora dopiru aroma hašiša i zvuci američke kan trimuzike. Mlada žena je projurila kraj njega, hramajući zbog slomljene štikle.Kasnila je na posao. Ispod ruba bunde od lažnog lasičjeg krzna videle su sepodvezice i mrežaste čarape.

Setrakijan je na pločniku ugledao dva goluba koja se nisu uplašila kada jeprišao. Usporio je da vidi šta ih je toliko zaokupilo.

Golubovi su komadali pacova.„Rečeno mi je da posedujete Lumen?"Setrakijan se ukrutio. Prisustvo je bilo veoma blisko - zapravo, tačno iza

njegovih leđa. Međutim, glas je čuo unutar svog uma.Uplašen, Setrakijan se delimično okrenuo. „Mijnher Blak?“Pogrešio je. Iza njega nije bilo nikoga.„Monsinjor Pirk, pretpostavljam?"Setrakijan se trznuo nadesno. Na senovitom ulazu u uličicu stajao je krupan

čovek obučen u dugačak svečani kaput sa cilindrom na glavi i naslanjao se na tanakmetalni štap.

Setrakijan je ugušio adrenalin, predosećaj i strah. „Kako ste me pronašli,gospodine?"

„Knjiga. Samo je ona važna. Imate li je sa sobom, Pirk?"

„Ja... držim je u hotelu."„Gđe vam je hotel?"„Iznajmio sam stan u blizini stanice. Biću srećan da obavim primopredaju

tamo..."„Nažalost, ne mogu da putujem tako daleko, bolujem od gihta."Setrakijan se okrenuo pravo ka senkom zaklonjenom biću. Bilo je nekoliko

ljudi na trgu tako da se usudio da zakorači ka Draverhavenu, onako kako bi toučinio čovek koji ništa ne sumnja. Nije se osećao uobičajeni zemljani mirisstrigoja, mada se aroma hašiša širila kroz noč poput parfema. „Šta predlažete?Veoma bih voleo da večeras zaključim ovu prodaju."

„Ali, ipak želite prvo da se vratite do svog stana."„Da. Pretpostavljam da je tako."„Hmm." Figura je zakoračila napred, tapkajući metalnim štapom po kaldrmi.

Začulo se lepetanje krila i golubovi su odleteli iza Setrakijanovih leđa. „Pitam se“,rekao je Blak, „zašto bi čovek koji putuje u nepoznat grad ostavio tako vredanpredmet u iznajmljenom stanu radije nego da ga nosi sa sobom."

Setrakijan je prebacio torbu iz jedne u drugu ruku. „Na šta ciljate?"„Ne verujem da bi pravi kolekcionar rizikovao da mu tako dragocena stvar

bude van vidokruga. Ili stiska."„Ima lopova unaokolo." rekao je Setrakijan.„Lopova ima svuda. Ako zaista želite da se oslobodite tereta ovog prokletog

artefakta po izrazito povoljnoj ceni, krenučete za mnom, Pirk. Moj stan je samonekoliko koraka odavde."

Draverhaven se okrenuo i osmotrio uličicu, koristio je štap ali se nijenaslanjao na njega. Setrakijan je pokušao da se smiri. Oblizao je usne i osetiočekinje lažne brade dok je pratio nemrtvog ratnog zločinca niz kaldrmompopločanu ulicu.

Setrakijan je izlazio izvan ograde logora samo kada je radio uDraverhavenovoj biblioteci. Her Doktor je imao kuću na nekoliko minuta vožnje odlogora. Radnike je, s vremena na vreme, tamo prevozila ukrajinska stražarskatrojka. Setrakijan je unutar kuće retko kontaktirao sa Draverhavenom. Na sreću, snjim uopšte nije imao kontakta u logorskog bolnici. Tamo je Draverhavenzadovoljavao svoju radoznalost lekara i naučnika, na sličan način kao što dečakkojeg niko ne opominje seče gliste na pola i pali krila muvama.

Draverhaven je i tada bio ljubitelj knjiga. Koristio je ratni plen i genocid -zlato i dijamante ukradene od mrtvih - kako bi trošio nečuvene sume na retketekstove sumnjivog porekla iz Poljske, Francuske, Velike Britanije i Italije,nabavljene na crnom tržištu tokom haotičnih ratnih godina. Setrakijanu je naređenoda izdelje police od debele hrastovine za biblioteku koja zauzima dve prostorije, ida napravi merdevine na točkiće i vitraž sa Asklepijevim štapom. Mada ga čestomešaju sa Merkurovom palicom, Asklepijev štap predstavlja zmiju obavijenu okoštapa i simbol je medicine i lekara. Međutim, na Draverhavenovom vitražu štap se

završavao mrtvačkom glavom, simbolom nacističkih SS odreda.Draverhaven je jednom lično pregledao Setrakijanov umetnički rad kristalno

hladnim plavim očima, dok je prelazio prstima po policama u potrazi zaneravninama. Pohvalio je mladog Jevrejina klimanjem glave i otpustio ga.

Susreli su se još samo jednom, kada se Setrakijan našao pred jamom dok jedoktor nadgledao pokolj istim hladnim očima. Nije prepoznao Setrakijana. Prednjim se nalazilo suviše neraspoznatljivih lica. Ipak, eksperimentator je biozaposlen. Merio je vreme od trenutka kada metak uđe u mozak do poslednjegmučnog trzaja žrtve.

Setrakijanovo proučavanje folklora i okultne istorije vampira poklopilo se snjegovim lovom na naciste iz logora tokom potraga za drevnim tekstom poznatimpod imenom Occido Lumen.

Setrakijan je ostavio „Blaku“ dosta slobodnog prostora. Išao je tri koraka izanjega, tek koliko da ne bude u domašaju žaoke. Draverhaven je koračao sa štapom,očigledno nezabrinut zbog toga što mu stranac korača za leđima. Možda se nadaoda će prisustvo mnogobrojnih šetača koji kruže Valenom tokom noći obeshrabritibilo kakav napad. Ili je prosto želeo da oda utisak prostodušnosti.

Drugim rečima, možda se mačka pretvarala da je miš.Između dva izloga u kojima su sedele devojke osvetljene crvenim svetlom,

Draverhaven je zastao i otključao vrata. Setrakijan je krenuo za njim uz stepeniceobložene crvenim tepihom. Draverhavenu su pripadala dva poslednja sprata,bogato ukrašena, ne odajući utisak da u tom stanu neko i živi. Sijalice su bile slabe,nisko spušteni abažuri nejasno su osvetljavali meke tepihe. Prozori su bili okrenutika istoku i zaklonjeni teškim zavesama. Nije bilo prozora sa druge strane.Odmeravajući dimenzije prostorije, Setrakijan je zaključio da je suviše uska. Setiose da je jednom imao sličnu sumnju u kući u blizini Treblinke - sumnju pothranjenulogorskim glasinama o tajnim prostorijama za preglede u Draverhavenovoj kući, oskrivenoj operacionoj sali.

Draverhaven se približio osvetljenom stolu i prislonio štap uz njega. Naporcelanskom poslužavniku nalazio se tekst koji je Setrakijan nešto ranije predaobrokeru: dokument o nabavci koji ustanovljava verodostojnu vezu sa aukcijom uMinhenu 1911. godine. Skup falsifikat.

Draverhaven je skinuo šešir i položio ga na sto, ali nije se okrenuo. „Mogu lida vam ponudim aperitiv?"

„Nažalost, moram da odbijem", odvratio je Setrakijan, otkopčavajući kopčena torbi, mada je gornja kopča ostala zatvorena. „Putovanje loše utiče na mojuprobavu."

„Ah. Ja imam želudac od čelika."„Molim vas, nemojte se uzdržavati zbog mene."Draverhaven se polako okrenuo u mraku. „Nikako, monsinjore Pirk. Nikada ne

pijem sam."

Umesto oronulog strigoja kojeg je Setrakijan očekivao da će videti, zapanjenoje shvatio - mada je pokušao to da sakrije - da Draverhaven izgleda isto kao i previše dekada. Iste kristalnoplave oči. Ista kao gar crna kosa koja pada do vrata.Setrakijan je osetio ubod straha, ali nije imao razloga za to: Draverhaven ga nijeprepoznao kod jame, sigurno ga neće prepoznati sada, više od četvrt veka kasnije.

„Pa", rekao je Draverhaven. „Hajde da obavimo našu radosnu razmenu.“Setrakijanu je nateže bilo da sakrije zapanjenost vampirovim govorom.

Tačnije, njegovim lažnim govorom. Vampir je komunicirao uobičajenimtelepatskim načinom, „obraćao se" direktno Setrakijanovom umu - ali naučio je damanipuliše beskorisnim usnama imitirajući ljudski govor. Setrakijan je sadashvatio kako je „Žan-Pjet Blak" mogao noću da se kreće Amsterdamom bez strahada će ga otkriti.

Osmotrio je prostoriju u potrazi za još nekim izlazom. Pre nego što krene uakciju, želeo je da bude siguran da je strigoj u zamci. Suviše toga je postigao da bisada dozvolio Draverhavenu da mu isklizne iz šaka.

„Da li sam dobro shvatio", rekao je Setrakijan, „da niste zabrinuti zbognesrečnih okolnosti koje su zadesile prethodne vlasnike knjige?"

Draverhaven je stajao sa rukama iza leđa. „Ja sam čovek koji prihvataprokletstva, monsinjore Pirk. Osim toga, izgleda da vas nesrečne okolnosti još nisuzadesile."

„Ne... još nisu“, lagao je Setrakijan. „Zašto želite ovu knjigu, ako smem dapitam?“

„Nazovite to znatiželjom učenjaka. I ja sam neka vrsta brokera. Zapravo sampreduzeo ovu globalnu potragu u ime druge zainteresovane stranke. Knjiga je zaistaretka. Nije se pojavila više od pola veka. Mnogi veruju da je jedino preostaloizdanje uništeno. Ali - na osnovu vaših dokumenata - zaključujem da je možda ipakpreživela. Ili je ovo drugo izdanje. Da li ste sada spremni da mi je pokažete?"

„Jesam. Najpre bih voleo da vidim novac."„Ah. Naravno. U koferu je, na stolici iza vas."Setrakijan se kretao postrance, uz onoliko nonšalantnosti koliko je bilo

moguće ispoljiti u tom trenutku. Napipao je rezu prstima i otvorio poklopac. Koferje bio pun povezanih guldena.

„Odlično", rekao je Setrakijan.„Menjam papir za papir, monsinjore Pirk. Hoćete li mi sada uzvratiti?"Setrakijan je ostavio kofer otvorenim i vratio se do svoje torbe. Otvorio je

gornju kopču, držeći Draverhavena sve vreme na oku. „Možda to znate, ali knjigaima veoma neobičan povez."

„Svestan sam toga, da."„Uveravam vas da je povez samo delimično odgovoran za nečuvenu cenu

knjige."„Mogu li da vas podsetim, monsinjore, da ste vi odredili cenu. Ne ocenjuj

knjigu po koricama. Kao što je slučaj sa većinom klišea i ovaj dobar savet često se

zanemaruje."Setrakijan je doneo torbu do stola na kojem stoje papiri o poreklu. Otvorio ju

je ispod slabog svetla lampe i povukao se. „Izvolite, gospodine."„Molim vas", odvratio je vampir. „Voleo bih da je vi izvadite. Insistiram."„Dobro."Setrakijan se vratio do torbe i posegnuo za njenim sadržajem rukama u crnim

rukavicama. Izvukao je knjigu povezanu srebrom, sa glatkim srebrnim pločama naprednjoj i zadnjoj korici.

Ponudio ju je Draverhavenu. Vampirovi kapci se suziše, dok su mu očisvetlucale u tami.

Setrakijan je zakoračio ka njemu. „Želite da je pregledate, naravno?"„Položite je na sto, monsinjore."„Ovaj sto? Ali svetlo je mnogo bolje ovde."„Molim vas, položite je na ovaj sto."Setrakijan nije odmah poslušao. Kruto je stajao sa knjigom u ruci. „Ali,

sigurno želite da je pregledate,"Draverhavenove oči se podigoše sa srebrnih korica ka Setrakijanovom licu.

„Vaša brada, monsinjore Pirk. Zaklanja vam lice. Daje vam hebrejsko držanje."„Zaista? Rekao bih da ne volite Jevreje."„Oni ne vole mene. Vaš miris, Pirk - poznat mi je."„Zašto ne pogledate knjigu malo bolje."„Ne moram to da radim. Lažna je."„Možda, možda je zaista tako. Ali, srebro - uveravam vas da je srebro pravo."

Setrakijan je krenuo ka Draverhavenu, sa knjigom ispred sebe. Draverhaven sepovukao, a zatim usporio. „Vaše ruke", rekao je. „Sakati ste." Draverhavenove očise ponovo vratiše Setrakijanovom licu. „Drvodelja. Znači, to si ti."

Setrakijan je otvorio kaput i iz levog preklopa izvadio mač srebrnog sečivaskromne dužine. „Postali ste tromi, her doktore."

Draverhaven je sevnuo žaokom. Ne celom dužinom. Bio je to lažni napad.Naduti vampir je skočio unazad ka zidu, a zatim se brzo ponovo spustio.

Setrakijan je to predvideo. Zaista, doktor nije bio tako okretan kao ostalivampiri sa kojima se susretao. Setrakijan nije ustupio, stajao je leđima okrenutprozorima. Vampir je mogao đa pobegne samo tim putem.

„Suviše ste spori, doktore", rekao je Setrakijan. „Lov na vas bio je suvišelak."

Draverhaven je zašištao. U očima zveri ukazala se zabrinutost dok mu jevrelina izazvana naporom topila šminku.

Draverhaven je pogledao ka vratima, ali Setrakijan je to zanemario. Ovastvorenja uvek izgrade izlaz za slučaj opasnosti. Čak i naduti mazgovi poputDraverhavena.

Setrakijan je izveo lažni napad, narušivši ravnotežu strigoja, kako bi ganaterao da reaguje. Draverhaven je škljocnuo žaokom. Još jedan lažan ubod.

Setrakijan je uzvratio brzim zamahom mača, kojim bi je presekao da je do krajaispružio ruku.

Draverhaven je tada pokušao da pobegne, jureći bukvalno po policama sknjigama, ali Setrakijan je bio veoma brz. I dalje je držao knjigu u ruci. Sada ju jebacio ka debelom vampiru i stvorenje je ustuknulo od otrovnog metala. Setrakijanse tada našao na njemu. Uperio mu je vrh mača ka grlu. Vampirova glava sezabacila unazad, teme se naslonilo na hrbate dragocenih knjiga sa gornjih polica.Zurio je u Setrakijana.

Srebro kao da je oslabilo i držalo žaoku pod kontrolom. Setrakijan je zakopaopo najdubljem džepu kaputa - obloženom olovom - i izvukao obruč od debelihsrebrnih tričarija umotanih u mrežu od finog čelika, nanizanih na sajlu.

Vampir je širom otvorio oči, ali nije mogao ni da se mrdne dok mu jeSetrakijan postavljao ogrlicu preko glave, spustivši je na ramena stvorenja.

Srebrna ogrlica je ležala na strigoju poput niske kamenja od po sto kila.Setrakijan je privukao stolicu baš na vreme da se Draverhaven skrši u nju,sprečivši vampira da padne na pod. Glava stvorenja nagnula se na jednu stranu,ruke su mu bespomoćno drhtale u krilu.

Setrakijan je podigao knjigu - to je zapravo bila kopija šestog izdanjaDarvinovog dela Poreklo vrsta, obloženog britanija srebrom - i spustio je nazad utorbu. S mačem u ruci, vratio se do police ka kojoj je Draverhaven u očajanjuskočio.

Nakon pažljivog pretraživanja, oprezan zbog zamki, Setrakijan je pronašaoknjigu koja otvara vrata. Začuo je klik i osetio kako se polica pomera, a zatim ju jegurnuo i ona se okrenula na rotacionoj osovini.

Najpre je osetio vonj. Draverhavenove skrivene odaje bile su bez prozora iventilacje, gnezdo od odbačenih knjiga, đubreta i kužnih krpa. Ovo međutim nijebio izvor najgoreg smrada. Taj je dopirao sa gornjeg sprata, do kojeg se dolazilouz krvlju natopljene stepenice.

Sala za operacije, sto od nerđajučeg čelika postavljen u prostoriju popločanucrnim pločicama, dok su fugne naizgled bile izvučene od usirene ljudske krvi.Dekadama stara garež i krv prekrivali su sve površine. Muve su besno zujale okokrvlju umrljanog frižidera u uglu.

Setrakijan je zadržao dah i otvorio frižider, zato što je morao. U njemu su senalazile samo perverzne sitnice, ništa zaista bitno. Nikakve informacije koje čepomoći Setrakijanovoj potrazi. Setrakijan je shvatio da je oguglao na izopačenost iklanje.

Vratio se stvorenju koje se mučilo u stolici. Drevenhavenovo lice se potpunoistopilo, ostavivši samo strigoja za sobom. Setrakijan je zakoračio ka prozorima.Zora je upravo počela da sviće, uskoro će uleteti u stan, očistivši ga od tame i odvampira.

„Kako sam se grozio svake zore u logoru", rekao je Setrakijan. „Početkanovog dana na farmi smrti. Nisam se plašio smrti, ali nisam je ni želeo. Odabrao

sam preživljavanje. Učinivši to, odabrao sam užas.“Rado ću umreti.Setrakijan je pogledao Draverhavena. Strigoj se više nije mučio da pomera

usne.Odavno sam zadovoljio svaku svoju požudu. Postigao sam sve što sam mogao

u životu, kao čovek i kao zver. Više ne žudim ni za čim. Ponavljanjem se ubijazadovoljstvo.

„Knjiga”, rekao je Setrakijan, usudivši se da mu priđe bliže. „Više nepostoji.”

Postoji. Ali, samo budala će se usuditi da je traži. Potraga za Occido Lumenjeste potraga za Gospodarem. Možeš ubijati sledbenike poput mene, ali ako krenešprotiv njega, prilike neće biti na tvojoj strani. Kao što nisu bile ni na strani tvojedrage supruge.

Znači, vampir je zaista u sebi i dalje nosio trunku perverzije. I dalje jeposedovao sposobnost, ma kako sitnu i taštu, za bolesno zadovoljstvo. Vampir jesve vreme gledao Setrakijana pravo u oči.

Jutro je svitalo, sunčevi zraci su pod niskim uglom osvetljavali prozore.Setrakijan je ustao i iznenada zgrabio naslon Draverhavenove stolice, podigao jena zadnje noge i provukao kroz policu do skrivenih odaja, ostavivši ogrebotine podrvenom podu.

„Sunce je suviše dobro za vas, her doktore." Izjavio je Setrakijan.Strigoj je zurio u njega, očiju punih očekivanja. Konačno nešto neočekivano.

Draverhaven je žudeo za tim da bude deo bilo kakve perverzije, bez obzira na tokoju ulogu igra.

Setrakijan je kontrolisao svoj gnev.„Besmrtnost nije prijatelj perverzije, kažete?" Setrakijan se naslonio na

policu, zaklanjajući sunce. „Onda ćete uživati u njoj."Tako je, drvodeljo. Pronašao si svoju strast, Jevrejine. Šta imaš na umu?Bilo mu je potrebno tri dana. Setrakijan je sedamdeset dva sata bez prestanka

radio u osvetničkoj ošamućenosti. Komadanje strigoja na njegovom sopstvenomoperacionom stolu, odvajanje i kauterizovanje 11 sva četiri patrljka - najopasniji jedeo. Zatim je nabavio olovne žardinjere za lale kako bi napravio kovčeg bezzemlje za strigoja sa srebrnom ogrlicom i odsekao vampira od komunikacije saGospodarem. U sarkofag je spakovao ovu grozotu i njegove odsečene udove.Setrakijan je potom iznajmio mali čamac i natovario sarkofag na njega. Zatim jesam otplovio daleko na pučinu Severnog mora. Pomučio se, ali uspeo je da prebacisarkofag preko ivica a da ne potopi čamac usput. Na taj način je zaglavio stvorenjeizmeđu zemljanih masa, sigurnog od sunca, ali nemoćnog za sva vremena.

Tek kada je kovčeg potonuo na dno okeana Draverhavenov glas punizrugivanja napustio je Setrakijanov um, poput ludila koje je pronašlo lek.Setrakijan je pogledao svoje krvave i izgrebane krive prste, nagrizene slanomvodom - i stegao ih u pesnice.

Zaista je krenuo putem ludila. Bilo je vreme da ode u ilegalu, shvatio je, kaošto su to i strigoji učinili. Da nastavi da radi u tajnosti i čeka svoju priliku.

Priliku da se dočepa knjige. I Gospodara.Vreme je da ode u Ameriku.

Gospodar - drugi deo

Gospodar je iznad svega bio kompulzivan, i u razmišljanjima i u delovanju.Gospodar je razmatrao svaku potencijalnu permutaciju plana. Osećao jeneodređenu žudnju da se plan što pre ostvari, ali nije mu nedostajalo ubeđenja.

Drevni će biti istrebljeni svi odjednom, za nekoliko sati.Neće ni shvatiti šta im se sprema. Kako bi i mogli? Najzad, zar nije Gospodar

orkestrirao smrt jednog od njih, zajedno sa šest kmetova, pre nekoliko godina uglavnom gradu Bugarske, Sofiji? Gospodar je osetio bol i užas te smrti istogtrenutka kada se desila, osetivši privlačenje vrtloga tame - neumoljive praznine - inaslađivao se time.

Dvadeset šestog aprila 1986. godine, nekoliko stotina metara ispod centrabugarske prestonice, solarni blesak - fuzija približna moći sunca - izbila je unutarpodruma s betonskim zidovima debelim pet metara. Grad su potresli seizmičkipotres i potmula tutnjava. Epicentar je bila Pirotska ulica - međutim, nije bilopovređenih, a materijalna šteta nije bila velika.

Događaj nije izazvao veliku graju u vestima, jedva je spomenut. Potpuno će gazaseniti topljenje reaktora u Černobilu. Ipak su, mada to ljudima uglavnom nije bilopoznato, ova dva događaja bila su u bliskoj vezi.

Od izvorne sedmorice, Gospodar je bio najambiciozniji, najgladniji i, na nekinačin, najmlađi. Što je bilo prirodno. Gospodar se poslednji uzdigao, a stvoren jetamo odakle potiču usta, grlo - žeđ.

Razjedinjeni ovom žeđi, ostali su se rasejali i sakrili. Skriveni, ostali supovezani. Svi ti pojmovi žagorili su unutar goleme svesti Gospodara. Misli su mulutale do vremena kada je prvi put posetio Armagedon na Zemlji - do davnozaboravljenih gradova sa stubovima od alabastera i podovima od uglačanogoniksa.

To prvog puta kada je okusio krv.Gospodar je žustro uspostavio kontrolu nad ovim mislima. Sećanja su opasna.

Ona su izdvajala Gospodarev um, a kada bi se to desilo, Drevni su ga čuli čak i usvojim zaštićenim staništima. U tim jasnim trenucima, oni su postajali jedno. Kaošto su nekada bili i kao što je trebalo da budu zauvek.

Stvoreni su kao jedno, zato Gospodar nema sopstveno ime. Svi su delili jedno- Sarijel - kao što su delili jednu prirodu i jednu svrhu. Njihove emocije i mislibile su povezane prirodnim putem, kao što je Gospodar bio povezan sa leglom kojeodgaja i svima koji će doći kasnije. Veza sa Drevnima je mogla biti blokirana, aline i presečena. Njihovi instinkti i misli prirodno su težili povezanosti.

Da bi uspeo u svom naumu, Gospodar mora da podrije tu pojavu.

OPALO LIŠĆE

Kanalizacija

Kada se Vasilij osvestio, shvatio je da je dopola potopljen u prljavu vodu.Svuda oko njega, popucale cevi povraćale su galone i galone, otpadnih voda u svedublji bazen pod njim. Fet je pokušao da ustane, ali naslonio se na povređenu rukui zastenjao. Setio se šta se desilo: eksplozija, strigoji. Vazduh je odisao gustomaromom skuvanog mesa pomešanog s otrovnim isparenjima. Negde u daljini - iznadnjega? ispod njega? - čuo je sirene i policijski radio. Ispred njega, pod slabašnimsjajem vatre ocrtavao se udaljeni ulaz u cev.

Povređena noga mu je bila potopljena. Krvarila je i dalje, bojeći voducrvenilom. U ušima mu je zvonilo, tačnije u jednom uvu. Fet je podigao ruku iprstima sljuštio skorelu krv. Izgleda da mu je pukla bubna opna.

Nije imao pojma gde se nalazi, niti kako da se odatle izvuče. Međutim,eksplozija ga je daleko odbacila i sada je oko sebe osetio malo slobodnogprostora.

Okrenuo se i ugledao klimavu rešetku pored svog boka. Zarđali čelik i trulišrafovi zakloparali su kada ih je dodirnuo. Čeprkanjem je malčice otvorio rešetku -i već je osetio nalet svežeg vazduha. Sloboda je bila tako blizu, ali njegovi prstinisu bili dovoljno snažni da otvore rešetku do kraja.

Potražio je nešto što će iskoristiti kao polugu. Ugledao je uvrnuti komadčelika - a zatim i opruženo, ugljenisano telo strigoja, s licem na zemlji.

Dok je posmatrao spržene ostatke, na trenutak ga je obuzela panika. Krvavegliste. Da li su iscurile iz svog domaćina i potražile novo telo u ovoj memljivojrupčagi? Ako je tako, znači... da su već u njemu? U rani na njegovoj nozi? Da li bise osećao drugačije da je zaražen?

Tada se telo pomaklo.Zgrčilo se.Skoro neprimetno.I dalje je funkcionisalo, I dalje je bilo živo - koliko vampiri mogu da budu

živi.Zato gliste nisu iscurile.Promeškoljio se i uspravio iz vode. Leđa su mu bila oprljena, ali ne i prednja

strana tela. Nešto nije bilo u redu s njegovim očima i Fet je shvatio da vampir višene vidi. Kretao se nesigurno, mnoge kosti su mu bile slomljene, ali muskulatura jesačuvana. Eksplozija mu je odvalila vilicu tako da je žaoka sada lepršala krozvazduh poput pipka.

Stvorenje se agresivno raširilo, slepi predator bio je spreman za juriš.Međutim, Feta je paralizovao prizor žaoke. Prvi put ju je video u celini. Bila jeprikačena na dve tačke, obe u dnu grla kod zadnje strane nepca. Koren je bio

prepun krvi i imao mreškastu, mišićastu strukturu. U zadnjem delu grla zjapila jerupa zahtevajući da bude popunjena hranom. Vasilij je negde već video sličnustrukturu, ali gde?

U pomrčini, Fet je pipao prstima u potrazi sa svojim pištoljem. Glavastvorenja se okrenula ka zvucima šljapkanja. Pokušavao je da se orijentiše. Fet jeupravo odlučio da odustane kada je nabasao na pištolj za eksere - potpunopotopljen. Do đavola, pomislio je, trudeći se da kontroliše bes.

Međutim, stvorenje ga je nekako ipak osetilo i pojurilo k njemu. Fet se kretaošto je brže mogao, ali stvorenje se adaptiralo na oblik cevi oko sebe i svojeoštećene udove, instinktivno nalazilo oslonac i kretalo uz neverovatnukoordinaciju.

Fet je podigao pištolj nadajući se da će imati sreće. Povukao je okidač - dvaputa - i shvatio da mu je ponestalo municije.

Ispraznio je ceo šaržer pre nego što se onesvestio i sada mu je ostala samoprazna alatka u ruci.

Za nekoliko sekundi stvorenje se našlo kraj njega, oborilo ga i gurnulo nadole.Sedelo je na Fetu celom težinom. Zadrhtalo je ono što je ostalo od usta, a

žaoka se odmotala spremna za skok.Vasilij je refleksno zgrabio žaoku kao što bi zgrabio besnog pacova. Povukao

ju je i izvukao iz otvorenog grla stvorenja. Kreatura se zakoprcala i zakevtala, njeniiščašeni udovi nisu mogli da se bore protiv Fetovog stiska. Žaoka je bila poputmišićave zmije, ljigava i migoljava. Ugibala se u pokušaju da se oslobodi. Ali,sada se Vasilij razbesneo. Sto je jače žaoka vukla unazad, to je jače Fet vukaonapred. Stisak mu nije slabio, svom snagom je vukao zdravom rukom.

Fet je bio veoma snažan.Jednim finalnim trzajem, Vasilij je nadvladao strigoja i iščupao žaoku, deo

žlezdane strukture i dušnik iz vrata stvorenja. Žaoka mu se vrpoljila u ruci, krećućise poput samostalne životinje, mada se telo domaćina spazmično trzalo i padalo.

Jedna debela krvava glista iscurila je iz zgrčene mase, brzo puzeći ka Fetovojpesnici. Skliznula mu je preko zgloba i počela da se zariva u ruku. Burgijala jepravo ka venama podlaktice. Fet je odbacio žaoku, posmatrajući kako mu parazitnapada ruku. Probio se do pola puta kada ga je Fet zgrabio za koprcavi rep ipovukao. Iščupao ga je zavijajući od bola i zgađenosti. Ponovo je refleksnoreagovao i pokidao ogavnog parazita na dva dela.

Pred njegovim očima, dve polovine su se - magično - regenerisale u dvakompletna parazita.

Fet ih je odbacio. Video je kako iz vampirovog tela izlazi na desetine glista igamiže ka njemu kroz prljavu vodu.

Pošto je ostao bez uvrnutog komada čelika, Fet je, gonjen adrenalinom, golimrukama rastavio rešetku, istrgnuo je i zgrabio prazan pištolj za eksere dok jeiskakao iz cevi i jurio ka slobodi.

Srebrni anđeo

Živeo je sam u oronuloj stambenoj zgradi u Džerzi Sitiju, dva bloka od trgaŽurnal. Bilo je to jedno od retkih susedstava koje nije postalo pomodno. Japiji supreuzeli ostala - odakle su se samo stvorili? Kako to da im nema kraja?

Peo se stepenicama do svog stana na četvrtom spratu. Desno koleno mu jekrčkalo - bukvalno krčkalo pri svakom koraku - bolna škripa potresala mu je teloiznova i iznova.

Zvao se Angel Guzman Hurtado i nekada je bio veoma krupan. I dalje jekrupan, fizički, ali u šezdeset petoj godini operisano koleno ga je neprestanobolelo, a telesna masnoća - ono što američki lekari mere indeksom telesne mase, ameksički panza - preuzela je njegovu inače moćnu figuru. Koža mu je visila tamogde je ranije bila zategnuta, zatezalo ga je tamo gde je ranije bio gibak. Međutim,Angel je uvek bio velik. Kao čovek i kao zvezda - ili ono što je veličini nalikovalou njegovom minulom životu.

Angel je bio rvač - bio je rvač u Meksiko Sitiju. El Angel de Plata. Srebrnianđeo.

Karijeru je započeo 1960. godine kao rudo rvač (jedan od „loših" momaka),međutim, publika ga je brzo sa obožavanjem prihvatila, kao i njegovuprepoznatljivu srebrnu masku. Prilagodio je stil i promenio lik u tecnico, postao je„dobar" momak. Njegov lik je tokom godina prerastao u pravu industriju: stripovi,fotonovele (otrcani foto-ilustrovani časopisi koji prepričavaju njegove čudne ičesto besmislene podvige), filmovi i TV spotovi. Otvorio je dve teretane i kupiošest stanova širom Meksiko Sitija. Postao je neka vrsta superheroja. Snimao jerazne vrste filmova: vesterne, horore, naučnu fantastiku, špijunske filmove - samnogim sličnim karakteristikama. Borio se sa amfibijskim stvorenjima i sovjetskimšpijunima sa podjednakim samopouzdanjem u koreografski loše odrađenimscenama punim unapred snimljenih specijalnih efekata - uvek su se završavalepoznatim udarcem pod imenom „poljubac anđela."

Međutim, svoje mesto je pronašao u filmovima o vampirima. Ovo čudo sasrebrnom maskom na licu borilo se sa svakom vrstom vampira: muškim, ženskim,mršavim, debelim - povremeno i nagim, u alternativnim verzijama prikazivanimpreko mora.

Ali, njegov pad bio je jednak njegovom visokom letu. Sto je više širiocarstvo, manje je trenirao i rvanje je postalo opterećenje s kojim je morao da senosi. Dok su filmovi donosili zaradu na blagajnama i dok je još bio popularan,rvao se samo jednom ili dva puta godišnje. Film Angel protiv - Povratak vampira(naslov je bio besmislen, ali je ipak savršeno sažimao Angelovu filmsku umetnost]doživeo je renesansu u beskrajnim reprizama na televiziji. Dok mu je slavabledela, Angel je odlučio da producira bioskopski revanš sa zubatim kreaturama u

ogrtačima, koje su mu toliko pružile.Tako se desilo da se jednog jutra našao licem u lice s grupom mladih rvača u

jeftinim kostimima vampira s gumenim zubima. Angel im je već objasnio izmene ukoreografiji borbe koje će mu omogućiti da posao završi tri sata ranije. Bio jemanje usredsređen na film, a više na popodnevno uživanje u martiniju uInterkontinentalu.

U jednoj sceni, jedan od vampira treba zamalo da strgne masku Angelu, ali onse čudesno oslobodi udarcem otvorenog dlana - „poljupcem anđela."

Međutim, tokom snimanja scene, među znojavim tehničarima na sceni studijaCurbusko, verovatno razdragan svojim slavnim filmskim debijem, mlađi glumac-vampir primenio je malo više sile nego što je bilo neophodno za borbu i oboriosredovečnog rvača. Dok su padali, vampirski suparnik je nezgodno i tragičnosleteo na nogu uvaženog majstora.

Angelovo koleno je puklo uz prštav, glasan prasak, iskrivivši se u skorosavršeno slovo L - bolni krik rvača prigušila je dopola pocepana srebrna maska.

Probudio se nekoliko sati kasnije u privatnoj sobi jedne od najboljih bolnica uMeksiku, okružen cvećem, dok su mu pod prozorom ljudi sa ulice dovikivali željeza brz oporavak.

Međutim. Noga mu je bila smrskana. Nepovratno.Doktor mu je to objasnio ljubazno i iskreno. Bio je to čovek s kojim je Angel

nekoliko puta igrao karte u kantri klubu preko puta studija.U mesečima koji su usledili Angel je potrošio dobar deo bogatstva u pokušaju

da izleči smrskani ud - u nadi da će mu se tako oporaviti i smrskana karijera ipovratiti tehnika - međutim, koža mu je otvrsnula zbog mnogobrojnih ožiljaka prekokolena, a kost je odbila pravilno da zaceli.

Kao konačno poniženje, novine su otkrile njegov identitet javnosti. Beztajanstvenosti koju je srebrna maska donosila, Angel je bio običan čovek koji jepostao suviše vredan sažaljenja da bi bio vredan obožavanja.

Krah je brzo usledio. Kada su mu investicije posrnule, radio je najpre kaotrener, zatim kao telohranitelj, pa izbacivač. Ostao je gord, ali uskoro je otkrio daje samo krupan starkelja koji više nikoga ne može da uplaši. Pre petnaest godina jekrenuo za ženom u Njujork i ostao tamo nakon što mu je viza istekla. Sada - poputmnogih ljudi koji završe u ovakvim zgradama - nije imao pojma kako se tu našao.Znao je samo da se zaista nalazi tu, da je stanar u zgradi sličnoj onima koje jenekada posedovao.

Tokom večeri je radio kao perač sudova u restoranu Tandori palas uprizemlju. Da bi mogao satima da stoji kada je velika gužva, obmotao bi lepljivomtrakom dve široke udlage oko kolena ispod pantalona. A često je bilo gužve. Svremena na vreme bi čistio toalet i trotoar ispred restorana, kako bi vlasnici imalirazlog da ga zadrže. Pao je na dno sistema kasta - tako nisko da je njegovanajvrednija imovina bila anonimnost. Niko nije morao da zna ko je on nekada bio.Na neki način, ponovo je nosio masku.

Protekle dve večeri Tandori palas je bio zatvoren - kao i prodavnica poredrestorana, druga polovina neobengali trgovine koju je porodica Gupta posedovala.Dva dana ih nije čuo ni video, dva dana se nisu javljali na telefon. Angel sezabrinuo - ne za njih, iskreno, već za svoj prihod. Na radiju su pričali o karantinu,što je dobro za zdravlje, ali loše za posao. Da nisu Guptovi pobegli iz grada?Možda su nastradali tokom nasilnih pobuna koje su u poslednje vreme tako česte?U čitavom tom haosu, kako da sazna da li su ubijeni?

Pre tri meseca su ga poslali da napravi duplikat ključeva i od restorana i odradnje. Napravio je triplikat - ni njemu nije bilo jasno šta ga je spopalo. To sigurnonije bio mračan impuls, već lekcija koju je u životu naučio: budi spreman na sve.

Večeras je odlučio da baci pogled. Morao je da zna. Nešto pre sumraka,Angel se odvukao do prodavnice. Na ulici je bilo tiho. Samo je crni haski, kojegnikada ranije nije video u komšiluku, lajao na njega sa trotoara na drugoj straniulice - kao da psa nešto sprečava da pređe na ovu stranu.

Prodavnica Guptovih se nekada zvala Tadž Mahal, ali nakon decenijauklanjanja grafita i pamfleta, naslikani logo se tako izlizao da je ostala samoružičasta ilustracija indijskog svetskog čuda. Čudno, ali kao da je bilo suvišeminareta.

Sada je neko još gore naružio logo, nacrtavši sprejom tajanstveni simbol odlinija i tačaka fluorescentno narandžaste boje. Mada je bio tajanstven, bio je svež.Boja je još sijala i curila na par mesta sa uglova.

Vandali. Ovde. Ipak, brava je bila na svom mestu, vrata neoštećena.Angel je okrenuo ključ. Kada je reza škljocnula, ušao je hramajući.Bilo je tiho. Struja je isključena tako da frižider nije radio i sva riba i meso su

propali. Poslednji zraci sunca sijali su kroz čelične kapke navučene preko prozora,poput narandžastozlatne izmaglice. Dublje u radnji bilo je mračno. Angel je sasobom poneo dva pokvarena mobilna telefona. Pozivne funkcije nisu radile, aliekrani i baterije jesu. Otkrio je - zahvaljujući fotografiji svog belog zida koju jetokom dana načinio - da ekran odlično svetli kada ga obesi na pojas ili zakači načelo.

U prodavnici je vladala prava zbrka. Po podu su bili rasuti pirinač i sočivo izprevrnutih posuda. Guptovi to nikada ne bi dozvolili.

Angel je znao da nešto ozbiljno nije u redu.Iznad svega se osećao smrad amonijaka. Nije to bio onaj oštri vonj sredstva

za čišćenje koji ga štipa za oči dok čisti toalet, već nešto poganije. Nije čist poputhemikalije, već nekako organski. Telefon je osvetlio nekoliko potočića narandžastetečnosti na podu. Bili su lepljivi i sveži. Vodili su ka vratima podruma.

Podrumi ispod prodavnice i restorana bili su međusobno povezani, kako i sapodzemnim nivoima njegove zgrade.

Angel je ramenom odgurnuo vrata kancelarije Guptovih. Znao je da u stoludrže stari revolver. Pronašao ga je. Oružje je bilo teško i masno, drugačije odblistavog lažnog pištolja kojim je zamahivao unaokolo tokom snimanja. Stavio je

jedan od telefona za pojas i vratio se do vrata podruma.Mada ga je noga bolela. više nego ikada, stari rvač je krenuo niz stepenice. U

dnu su se nalazila vrata. Bila su provaljena, ali iznutra. Neko je provalio izpodruma u prodavnicu.

Iz ostave je čuo šištanje, ravnomerno i dugo. Ušao je sa ispruženim pištoljemu jednoj i telefonom u drugoj ruci.

Još jedan crtež je nagrđivao zid. Podsećao je na cvet sa šest latica, ili na flekuod mastila: centar je oslikan zlatnom, latice crnom bojom. Slika je i dalje blistala.Prešao je svetlom preko nje - možda je to ipak bila buba, a ne cvet - pre nego štose provukao kroz dovratak u narednu prostoriju.

Tavanica je bila niska, ispresecana drvenim gredama. Angel je dobropoznavao raspored. Jedan prolaz je vodio do uskog stepeništa ka trotoaru; tu su triputa nedeljno primali isporuke hrane. Drugi je vodio do njegove zgrade. Krenuo jeka svojoj zgradi kada je vrhom cipele udario u nešto.

Uperio je telefon ka podu. Najpre nije shvatio. Ugledao je neku osobu kakospava. Pa još jednu. Zatim je video još dvoje kraj stolica.

Međutim, ipak nisu spavali. Nije čuo hrkanje ni duboko disanje. Doduše, nisubili mrtvi, zato što nije osećao smrad lešina.

U tom trenutku, napolju su poslednji direktni zraci sunca nestali sa nebaistočne obale. Noč se spustila na grad, a novopreobraženi vampiri, oni kojima suovo prvi dani, reagovali su veoma bukvalno na kosmične ukaze sunčevih izlazaka izalazaka.

Dremljivi vampiri počeli su da se meškolje. Angel je nesvesno nabasao nagnezdo nemrtvih. Nije morao da sačeka da im vidi lica kako bi znao da je ovo -ljudi koji u gomili ustaju sa poda mračnog podruma - nešto čemu ne želi dapripada, niti čemu želi da prisustvuje.

Krenuo je ka uskom prolazu u zidu koji vodi ka njegovoj zgradi - video jenjegova oba kraja, ali nikada nije imao priliku njime da prođe - ali i tamo jeugledao figure koje ustaju i preprečuju mu put.

Nije viknuo niti dao bilo kakvo upozorenje. Pritisnuo je okidač, ali nije biospreman za intenzivno svetlo i zvuk unutar skučenog prostora.

Ni njegove mete nisu bile spremne. Izgledalo je kao da ih više pogađaju zvuk isvetlost plamena nego olovni meci koji im probijaju tela. Opalio je još tri puta,postigavši isti efekat, a zatim i dva puta iza sebe, osetivši da se drugi približavaju.

Pištolj je bio prazan.Odbacio ga je. Preostala mu je samo jedna opcija. Stara vrata koja nikada nije

otvorio - zato što nije mogao. Vrata bez kvake, zabravljena drvenim ramom,okružena kamenim zidom.

Angel se pretvarao da su to lažna vrata na sceni. Govorio je sebi da je to krtobalasa drvo. Morao je. Stegnuo je telefon pesnicom, spustio rame i potrčao svomsnagom.

Staro drvo je zaškripalo u okviru, podigavši prašinu i prljavštinu dok je brava

pucala a vrata se razvaljivala. Angel i njegova jogunasta noga zateturali su seunutra - zamalo sletevši na bandu gangstera sa druge strane.

Podigli su puške i srebrne mačeve ka njemu, zapanjeni njegovim obimom ispremni da ga prekolju.

„Madre Santisima!“, uzviknuo je Angel. Sveta Majko Božja!Na čelu čopora, Gas je baš hteo da proburazi ovog vampir skog drkadžiju

kada ga je čuo kako govori - i to na španskom. Reči su zaustavile Gasa - i Safire,lovce na vampire iza njega - tačno na vreme.

„Me lleva la chingada - que haces tu aca, muchachon?“, pitao je Gas. Šta dođavola radiš ovde, razbacanko?

Angel nije ništa rekao, pustio je da izraz njegovog lica govori dok se okretao ipokazivao iza sebe,

„Još krvopija", izustio je Gas sve shvatajući. „Zbog toga smo ovde.“ Zurio jeu krupnog čoveka. Njegovo lice mu je izgledalo plemenito i nekako poznato.

„Te conozco?", pitao je Gas. Poznajem li te? Rvač je na to odgovorio brzimsleganjem ramena a ne rečima.

Alfonso Krim je jurnuo kroz dovratak, naoružan debelim srebrnim rapirom sazvonastom drškom koja ga štiti od krvavih glista. Ta zaštita je osporena time što jena prste druge ruke navukao srebrni bokser sa lažnim dijamantima koji tvore reč K-R-I-M.

Krenuo je ka vampirima uz furiozne zamahe i brutalne udarce. Gas ga je pratiou stopu, sa UV lampom u jednoj i srebrnim mačem u drugoj ruci. Ostali Safiri supošli za njima.

Nikada se nemoj boriti u podrumu bilo je pravilo uličnih borbi i rata, ali setokom lova na vampire to nikako nije moglo izbeči. Gas bi više voleo da iskoristivatrenu bombu, ako bi to obezbedilo potpuno istrebljenje. Ali, vampovi su uvekimali drugi izlaz.

U gnezdu je bilo više vampova nego što su pretpostavili. Bela krv je teklapoput usirenog mleka. Ipak, uspeli su da probiju put zamasima mačeva. Kada suzavršili, vratili su se do Angela koji je i dalje stajao sa druge strane razvaljenihvrata.

Angel je bio u šoku. Prepoznao je Guptove među Krimovim žrtvama, ali nijemogao da svari prizor njihovih nemrtvih lica i zavijanje stvorova dok imKolumbijac preseca belokrvne vratove.

Ovakve i slične barabe nekada je prebijao u filmovima. „Que chingdos pasa?“Šta je ovo?

„Kraj sveta", odvratio je Gas. „Ko si ti?“„Ja sam... niko bitan", rekao je Angel, oporavivši se. „Radim ovde.“ Uperio

je prstom u drugom pravcu. „Živim tamo."„Cela tvoja zgrada je zagađena, čoveče."„Zagađena? Da li su oni stvarno...?"„Vampiri? Možeš se kladiti u to."

Angel je osetio vrtoglavicu - dezorijentaciju - nije moguće da se ovo dešava.Ne njemu. Obuzeo ga je kovitlac emocija i među njima je prepoznao jednu koja gaje odavno napustila.

Uzbuđenje.Krim je savijao srebrnu pesnicu. „Ostavi ga. Ove nakaze se šetkaju celom

zgradom a ja još imam snage da ubijam."„Šta kažeš?", pitao je Gas, okrećući se ka svom zemljaku. „Ovde za tebe više

nema ničega."„Pogledaj to koleno", rekao je Krim. „Mene niko neće usporavati. Mene niko

neće pretvoriti u jednu od onih žaoki.“Gas je izvukao mali mač iz torbe s opremom i predao ga Angelu. „Ovo je

njegova zgrada. Hajde da vidimo da li može da zaradi platu."Kao da je oglašena neka vrsta psihičkog alarma, svi vampirski stanovnici

Angelove zgrade bili su spremni za bitku. Nemrtvi su izvirali sa svih strana i beznapora se peli kroz prepreke i uz stepenice.

Tokom bitke na stepeništu,Angel je ugledao svoju komšinicu,sedamdesettrogodišnju staricu sa štapom, kako koristi ogradu da bi se odbacivalaod sprata do sprata. Ona i ostali kretali su se zapanjujućom brzinom i sgracioznošću primata.

Neprijatelji su najavljivali svoje pokrete mrkim pogledima i tako pomagaliherojima da zadaju smrtonosne udarce, Angel nije baš „zaradio platu", mada mu jebrutalna snaga davala izvesnu prednost. Rvačko znanje mu se vratilo tokom oveborbe prsa u prsa, uprkos ograničenoj moći kretanja. Ponovo se osetio kao akcioniheroj.

Poput zlih duhova, nemrtvi su nastavili da naviru. Kao da su prizvani ižokolnih zgrada, talas za talasom stvorenja sa gmizavim jezicima valjao se sa donjihspratova. Niz zidove zgrade teklo je belo. Borili su se protiv njih kao što sevatrogasci bore s plamenom; odgurivali ih, gasili plamen i napadali vrele tačke.Izgledali su kao ledeno hladan odred za pogubljenja. Angel će se zapanjiti kadasazna da im je ovo bio prvi noćni napad. Dva Kolumbijca su ubodena i izgubljena -ali ipak, kada su završili sa poslom, izgledalo je kao da barabama to nije dovoljno.

U poređenju s ovim, njihov dnevni lov je laća.Kada su potisnuli plimu, jedan od Kolumbijaca je pronašao kutiju cigareta i

svi su zapalili po jednu. Angel godinama nije pušio, ali ukus i miris dimadelimično je ublažavao smrad mrtvih. Gas je posmatrao dim kako nestaje i tiho sepomolio za preminule.

„Postoji jedan čovek“, rekao je Gas. „Stari vlasnik zalagaonice na Menhetnu.On me je prvi upozorio na vampove. Spasao mi je dušu."

„Nema šanse", odvratio je Krim. „Zašto da idemo čak preko reke kada i ovdeima toliko posla?"

„Kada upoznaš tog čoveka, shvatićeš zašto."„Kako da znamo da je još živ?"

„Nadam se da jeste. Idemo preko mosta čim svane."Angel je odlučio da iskoristi par slobodnih minuta tako što će poslednji put

otići do svog stana. Bolelo ga je koleno dok je razgledao unaokolo: neopranaodeća nagomilana u uglu, prljavi sudovi u sudoperi, sveopšta beda ovog mesta.Nikada se nije dičio svojim životnim prilikama - ali, sada se stideo. Možda jeoduvek znao da mu je suđeno nešto bolje - nešto što nije mogao da predvidi - isamo je čekao poziv.

Ubacio je nešto odeće u kesu, uključujući podupirač za koleno. Zatim je uzeosrebrnu masku. Skoro posramljeno, zato što time priznaje da mu je to najvrednijaimovina i sve što je preostalo od čoveka kakav je nekada bio.

Stavio je masku u unutrašnji džep jakne, i sa njom kraj srca shvatio da se prviput nakon mnogo decenija oseća dobro u svojoj koži.

Fletlends

Ef se upravo pobrinuo za Vasilijeve rane, posebno obraćajući pažnju načišćenje rane koju je glista napravila u njegovoj podlaktici. Istrebljivač pacova sevratio sa mnogim povredama, ali nijedna nije bila trajna, osim gubitka sluha izujanja u desnom uvu. Izvadio mu je metalnu krhotinu iz noge. Sada je hramaounaokolo, ali nije se žalio. I dalje je bio na nogama. Ef se divio tome i osećao sekao mamin dečko pored njega. Uprkos obrazovanju i naučnim dostignućima, Ef seosećao kud i kamo manje korisno za ovu borbu od Feta.

Međutim, to će se uskoro promeniti.Istrebljivač je otvorio ormarić sa otrovima i pokazao Setrakijanu svoja

pakovanja sa mamcima i zamke, boce s anestetikom i otrovne plave kuglice.Pacovima, objašnjavao je, nedostaje biološki mehanizam za povraćanje. Glavnasvrha bljuvanja jeste čišćenje tela od toksičnih supstanci, zbog čega su pacoviosetljivi na trovanje. Tokom evolucije su razvili druge osobine kako bi tonadoknadili. Na primer, mogu da svare skoro bilo šta, uključujući i materijale kojinisu hranljivi, poput gline i betona, što pomaže da se efekti otrova smanje dok gapacov ne izbaci iz tela u vidu izmeta. Osim toga, tu je i inteligencija pacova,složena strategija izbegavanja hrane, što i te kako doprinosi njihovom opstanku.

„Video sam nešto čudno“, rekao je Fet, „kada sam iščupao grlo te stvari igvirnuo unutra."

„Da?“, upitao je Setrakijan.„Izgledalo mi je tako da mogu da se kladim u krofnu da ni oni ne mogu da

povraćaju."Setrakijan je klimnuo glavom razmišljajući o tome. „Verujem da si u pravu",

rekao je. „Mogu li da pitam kakav je hemijski sastav ovih otrova za glodare?"

„Zavisi", odvratio je Fet. „Ovi su puni talijum-sulfata, teške soli koja napadajetru, mozak i mišiće. Nema miris, bezbojna je i veoma otrovna. Ovi drugi koristeobične razređivače krvi za sisare."

„Za sisare? Šta, nešto poput varfarina?"„Nije poput, već upravo tako."Setrakijan je pogledao flašu. „Znači, ja već godinama pijem otrov za pacove.“„O, da. Vi i milioni drugih ljudi."„Kako funkcioniše?"„Dešava se isto što bi se desilo kada biste vi uzeli previše leka.

Antikoagulans dovodi do unutrašnjeg krvarenja. Pacovi iskrvare. Nije lep prizor."Podigavši bocu da pogleda etiketu, Setrakijan je primetio nešto na polici iza

nje. „Ne želim da te uznemirim Vasilij. Ali, zar ovo nisu mišji brabonjci?"Fet se primakao da bolje pogleda. „Do đavola!", uzviknuo je. „Kako je to

moguće?"„Siguran sam da je u pitanju neznatna najezda", odvratio je Setrakijan.„Neznatna, značajna, zar je bitno? Ovo bi trebao da bude Fort Noks!" Fet je

oborio par flaša pokušavajući bolje da vidi. „Ovo mu dođe isto kao da su vampiriprovalili u rudnik srebra."

Dok je Fet opsesivno pretraživao orman u potrazi za dodatnim dokazima, Ef jevideo da Setrakijan spušta jednu od bočica u džep.

Zatim je pratio starca dok se udaljavao i uhvatio ga nasamo. „Šta ćete uraditi stim?", pitao je.

Setrakijan nije ispoljio krivicu kada je shvatio da je otkriven. Starcu su obraziupali, a koža posivela. „Rekao je da je to u suštini razređivač krvi. Pošto su sveapoteke opljačkane, ne bih da ostanem bez zalihe."

Ef je posmatrao čoveka pred sobom, trudeći se da otkrije istinu iza ove laži.„Da li su Nora i Zak spremni za put do Vermonta?”, pitao je Setrakijan.„Manje-više. Ali, ne idu u Vermont. Nora ima pravo - to je kuća Kelinih

roditelja, mogla bi tamo da se pojavi. Nora je odrasla u Filadelfiji i zna gde senalazi jedan kamp za devojčice. Tri kolibe na malom ostrvu usred jezera. Sada nijesezona.”

„Odlično", odvratio je Setrakijan. „Biće sigurni na vodi. Kada idete nastanicu?"

„Uskoro", rekao je Ef pogledavši na sat. „Ali, imam malo vremena."„Mogli bi da krenu kolima. Shvataš da smo sada van epicentra. Ovo susedstvo

nema direktnu vezu sa podzemnom železnicom i slabije je naseljeno tako da nijepodložno brzom širenju zaraze. Tek treba da bude kolonizovano. Nismo na lošojpoziciji."

Ef je odmahnuo glavom. „Voz je najbrži i najsigurniji način da pobegnu odove nevolje."

„Fet mi je ispričao za policajce van dužnosti koji su dolazili u zalagaonicu",rekao je Setrakijan. „Uzeli su zakon u svoje ruke čim su poslali porodice van

grada. Čini mi se da imaš nešto slično na umu."Ef je bio zapanjen. Zar je starac nekako naslutio njegov plan? Baš je hteo sve

da mu ispriča kada je Nora ušla sa otvorenom kutijom. „Šta je ovo?", pitala je ipoložila je pored kaveza za rakune. Unutra su bile neke hemikalije i posude.„Pravite mračnu komoru?"

Setrakijan se okrenuo ka Efu. „Ima nekih srebrnih emulzija koje želim datestiram na krvavim glistama. Nadam se da će fina izmaglica od srebra, ako jemoguće izvući je, preraditi i usmeriti, biti delotvorno oružje za masovno uništenjeovih stvorenja."

„Kako ćete je testirati? Odakle vam krvava glista?", pitala je Nora.Setrakijan je podigao poklopac stirofom hladnjaka i izvadio teglu s

pulsirajućim vampirskim srcem. „Odseći ću deo gliste iz ovog organa."„Zar to nije opasno?", pitao je Ef.„Samo ako načiniš grešku. Već sam to mnogo puta radio u prošlosti. Svaki

odsečak se pretvara u potpuno funkcionalnu glistu."„Da", rekao je Fet konačno se odvojivši od ormana sa otrovima. „Video sam

to.“Nora je podigla teglu i pogledala srce koje je starac hranio duže od trideset

godina, održavajući ga u životu sopstvenom krvlju. „Vau“, rekla je. „Kakav simbol,zar ne?“

Setrakijan je znatiželjno pogledao. „Kako to misliš?"„Ovo obolelo srce u tegli. Ne znam. Mislim da na neki način reprezentuje ono

što će nas dokrajčiti."„A šta je to?“, pitao je Ef.Nora ga je pogledala tužno i saosećajno. „Ljubav", odvratila je.„Ah“, oglasio se Setrakijan, potvrđujući njenu pronicljivost.„Nemrtvi se vraćaju po svoje voljene", nastavila je Nora. „Ljudska ljubav je

iskvarena i preobražena u vampirsku potrebu."„To je verovatno najpodmuklije zlo u čitavoj ovoj nesreći." Rekao je

Setrakijan. „Zato moraš da uništiš Keli."Nora se brzo složila. „Moraš da je oslobodiš Gospodarevog stiska. Oslobodi

Zaka. I donekle, sve nas."Ef je bio šokiran, međutim, znao je da su u pravu. „Znam", rekao je.„Ali nije dovoljno znati šta treba učiniti", odvratio je Setrakijan. „Pozvan si

da počiniš delo koje se protivi svakom ljudskom instinktu. Tokom čina oslobađanjavoljene osobe... iskusićeš šta znači biti preobraćen. Šta znači raditi suprotno odonoga što jesi. Taj čin zauvek menja osobu."

Setrakijanove reči su bile veoma moćne. Ostali su ćutali. Tada se Zak -očigledno umoran od video-igrice koju mu je Ef pronašao, ili se baterija konačnoispraznila - vratio iz kombija i zatekao ih u razgovoru. „Šta se dešava?"

„Ništa mladiću - raspravljamo o strategiji", odvratio je Setrakijan i seo najednu od kutija da odmori noge. „Vasilij i ja imamo zakazan sastanak na Menhetnu

tako da ćemo, uz dozvolu tvog oca, krenuti s vama preko mosta."„Kakav sastanak?", pitao je Ef.„Idemo do Sotebija, na pretpremijerno prikazivanje predmeta sa aukcije.“„Mislio sam da taj predmet neće prikazivati na pretpremijernom

prikazivanju."„I neće“, odgovorio je Setrakijan. „Ali moramo da pokušamo. Ovo mi je

apsolutno poslednja prilika. U najmanju ruku, Vasilij će imati priliku da proverikakvo je obezbeđenje."

Zak je pogledao svog oca i rekao: „Možemo li mi da se pozabavimo DžejmsBond akcijom, umesto što idemo na stanicu?"

„Plašim se da to nije moguće, mali moj nindža. Moraš da putuješ."„Kako ćete komunicirati i kasnije se ponovo povezati?", pitala je Nora.

Izvadila je svoj telefon. „Ova stvar trenutno služi samo kao kamera. Obarajubežične predajnike u svim delovima grada."

„U najgorem slučaju", rekao je Setrakijan, „uvek možemo da se nađemo ovde.Možda možeš običnim telefonom da obavestiš majku i kažeš joj da dolazimo."

Nora je krenula da to učini, a Fet je izašao da pokrene kombi. Ostali susamo*Ef i Zak, okrenuti ka starcu. Otac je zagrlio sina oko ramena.

„Znaš, Zakarije", rekao je Setrakijan, „u logoru o kojem sam ti pričao, uslovisu bili tako brutalni da sam mnogo puta poželeo da zgrabim kamen, čekić ili lopatui ubijem jednog ili dva stražara. I mene bi odmah ubili, naravno - ipak, uuzbudljivom trenutku izbora, postigao bih bar nešto. Bar bi moj život - moja smrt -imala značenje."

Setrakijan nije gledao Efa, već isključivo dečaka, ali Ef je znao da je ovajgovor namenjen njemu.

„Tako sam tada razmišljao. Svaki dan sam prezirao sebe zato što ništa nečinim. Svaki trenutak nedelovanja kao da je kukavički, kada si suočen s takonehumanim ugnjetavanjem. Preživljavanje često nalikuje poniženju. Ali - ovo jelekcija koju sam naučio kao starac - ponekad je najteža odluka ne postati mučenikzbog drugih, već izabrati da živiš za njih. Radi njih.“

Tek tada je pogledao Efa.„Nadam se da ćeš to primiti k srcu."

Postrojenje Blek Forest

U sredini kolone od tri vozila, kombi za isporuku je stao ispred ulaza upostrojenje Blek Forest za preradu mesa u unutrašnjosti države Njujork.

Pomoćnici iz prednjeg i zadnjeg vozila otvorili su velike crne kišobrane doksu se zadnja vrata kombija otvarala, a automatska rampa spuštala na prilazni put.

Invalidska kolica su izvezena unazad, čovek u njima odmah je okruženkišobranima i brzo uguran unutar zgrade.

Kišobrani su uklonjeni tek kada se stolica našla pored životinjskih torova uprostoru bez prozora. Čovek u stolici je zazirao od sunca i nosio odoru veomanalik burki.

Eldrič Palmer je to posmatrao iz prikrajka i nije pokušao da se pozdravi sčovekom u stolici. Čekao je da mu skinu veo. Trebalo je da se Palmer sastane sGospodarem, a ne s nekim od njegovih bednih lakeja iz Trećeg rajha. Međutim, odMračnog nije bilo ni traga ni glasa. Palmer je shvatio da nije video Gospodara jošod njegovog susreta sa Setrakijanom.

Palmerove usne se iskriviše u mali, neljubazan osmeh. Da li je zadovoljanzbog toga što je osramoćeni profesor osramotio Gospodara? Zapravo ne. Palmernije osećao nimalo naklonosti prema neostvarivim ciljevima AbrahamaSetrakijana. Ipak, kao čoveku koji je navikao da bude predsednik, na čelukorporacije, Palmeru nije smetalo što je neko podsetio Gospodara na poniznost.

Potom je ukorio samog sebe, podsetivši se na to da nikada ne sme dozvolitisličnim mislima da mu opsedaju um u prisustvu Mračnog.

Nacista je uklanjao sloj po sloj odore. Iz stolice je ustao Tomas Ajkhorst,nacista koji je upravljao logorom u Treblinki. Crni ogrtač mu je skliznuo pod nogepoput slojeva izumrle kože. Njegovo lice je zadržalo aroganciju upravnika logora,mada su decenije zbrisale njegove ivice poput fine kiseline. Meso je bilo glatkopoput maske od slonovače. Za razliku od svih ostalih Večnih koje je Palmerupoznao, Ajkhorst je insistirao na tome da nosi odelo i kravatu, zadržavajućidržanje nemrtvog džentlmena.

To što se Palmer nije s odobravanjem odnosio prema nacistima, nije imalonikakve veze s njihovim zločinima protiv humanosti. Palmer je i sam upravonadgledao sprovođenje genocida. Nije bio naklonjen Ajkhorstu zato što mu jezavideo. Prezirao je blagoslov Večnosti kojim je Ajkhorst raspolagao - velikimdarom Gospodara - zato što je toliko žudeo za njom.

Palmer se tada setio svog prvog susreta sa Gospodarem, susreta koji jeAjkhorst omogućio. Susret je usledio nakon pune tri decenije potrage i istraživanja,ispipavanja šava koji povezuje mit i legendu sa istorijskom stvarnošću. Palmer jenajzad pronašao Drevne i izdejstvovao upoznavanje. Odbili su njegov zahtev da sepriključi klanu Večnih, odbili su ga izričito, mada je Palmer saznao da su u svojredak soj prihvatili ljude čije je bogatstvo znatno manje od njegovog. Njihovapsolutan prezir, nakon toliko godina nade, bilo je poniženje koje Eldrič Palmernije mogao da podnese. To je značilo da će morati da se pomiri sa smrtnošću i sagubljenjem svega što je postigao u životu. Pepeo pepelu, prah prahu: to je moždadovoljno dobro za gomilu, ali Palmer neće prihvatiti ništa manje od besmrtnosti.Preobražaj njegovog tela - koje mu nikada nije bilo prijatelj - bila je niska cena.

Započeo je novu dekadu pretraživanja - ovog puta se bavio legendom oodmetnutom Drevnom, sedmom besmrtniku, jednako moćnom kao što su i ostali. To

putovanje je dovelo Palmera do kukavičkog Ajkhorsta, koji je organizovao susret.Upoznavanje se odigralo unutar Četvrte zone koja okružuje nuklearnu

elektranu u Černobilu, u Ukrajini, nešto više od deset godina nakon katastrofe iz1986. godine. Palmer je ušao u zonu bez uobičajene motorizovane podrške (bezneobeleženih ambulantnih kola i obezbeđenja). Zato što vozila podižu radioaktivnuprašinu, punu cesijuma-137, tako da nikako ne želite da se nađete iza vozila upokretu. Gospodin Ficvilijam - Palmerov telohranitelj i bolničar, odvezao ga jesam i vozio je izuzetno brzo.

Sastanak se održao nakon zalaska sunca, naravno, u jednom od takozvanihcrnih sela koje okružuju elektranu: evakuisana naselja prostirala su se širom desetkvadratnih kilometara prostora najrazorenije oblasti na planeti.

Pripjat, najveće od tih naselja, osnovano je 1970. godine kako bi u njemuživeli radnici. Populacija je dostigla broj od pedeset hiljada ljudi u trenutkunesreće i izlaganja radijaciji. Grad je u potpunosti evakuisan tri dana ranije. Naširokom prostoru u centru grada bio je izgrađen zabavni park. Predviđeno je dabude otvoren prvog maja 1986. godine: pet dana nakon nesreće, a dva dana nakonšto je grad zauvek ispražnjen.

Palmer se susreo sa Gospodarem u podnožju nikada otvorenog panoramskogtočka, nepomičnog poput gigantskog zaustavljenog sata. Tu je postignut dogovor, iDesetogodišnji plan je pokrenut - određeno je da početak prelaska budepomračenje.

Palmeru su zauzvrat obećani Večnost i mesto kraj desnog Gospodarevogkolena; mesto koje će zauzimati ne kao jedan od njegovih slugu već kao partner uapokalipsi, nakon što preda ljudsku rasu, kao što je dogovoreno.

Pre okončanja sastanka, Gospodar je zgrabio Palmera za ruku i potrčao kagigantskom panoramskom točku. Na vrhu je prestrašenom Palmeru pokazaoČernobil i crveni far reaktora broj 4 u daljini kako postojano pulsira povrhsarkofaga od olova i čelika, povrh sto tona zapečaćenog nepostojanog uranijuma.

Deset godina kasnije, Palmer je isporučio gotovo sve što je obećaoGospodara te mračne noći na onom bolesnom tlu.

Kuga se sada svakog sata širila sve brže i brže, širom države i planete - ali onje i dalje morao da podnosi poniženje susreta s vampirskim birokratom.

Ajkhorstova stručnost svodila se na izgradnju kaveza za životinje ikoordinaciju maksimalno delotvornih klanica. Palmer je finansirao „obnovu"desetak postrojenja za preradu mesa širom zemlje; sva su prerađena poAjkhorstovim specifikacijama.

Verujem da je sve u savršenom redu, rekao je Ajkhorst.„Naravno", odvratio je Palmer, jedva uspevajući da sakrije gađenje prema

ovom stvoru. „Želim da znam kada će gospodar ispuniti svoj deo dogovora.”U prikladno vreme.„Za mene je sada prikladno vreme", odvratio je Palmer. Znate u kakvom je

stanju moje zdravlje. Znate da sam ispunio sva obećanja i sve rokove, da samvašeg Gospodare služio verno i potpuno. Vreme prolazi. Sleduje mi naknada."

Mračni Gospodar sve vidi i ništa ne zaboravlja.„Podsetiću vas na njegov - i vaš - nedovršen posao sa Setrakijanom, vašim

bivšim zatvorenikom."Njegov otpor je osuđen na propast.„Slažem se, naravno. Ipak, njegove akcije i priležnost predstavljaju pretnju za

neke individue. Uključujući vas. I mene."Ajkhorst je neko vreme ćutao, kao da razmišlja.Gospodar će zaključiti Jevrejinov slučaj u roku od nekoliko sati. A sada -

neko vreme se nisam hranio, a obećali ste mi svež obrok.Palmer se zgađeno namrštio. Kako će se brzo njegovo ljudsko gađenje

pretvoriti u glad, u potrebu. Ubrzo će svoju naivnost posmatrati na isti način na kojise odrasla osoba priseća svojih potreba iz detinjstva. „Sve je uređeno."

Ajkhorst je pokazao ka jednom od svojih pomoćnika koji su potom ušli ujedan od većih obora. Palmer je začuo cviljenje i pogledao na sat, poželevši da štopre završi s ovim.

Ajkhorstov pomoćnik se vratio držeći jedanaestogođišnjeg dečaka za vrat, kaoŠto bi neki farmer držao prase. Povezanih očiju i drhtav, dečak je mahao rukamapred sobom, udarao nogama u prazno i pokušavao da strgne povez s očiju.

Ajkhorst je okrenuo glavu kada je namirisao žrtvu i nagnuo bradu sodobravanjem.

Palmer je neko vreme posmatrao nacistu i pitao se kako će se osećati nakonšto umine bol preobražaja. Kakvo će biti njegovo postojanje kao stvorenja koje sehrani krvlju ljudi?

Zatim se okrenuo i dao znak gospodinu Ficvilijamu da upali kola. „Ostavićuvas da se hranite na miru“, rekao je i ostavio vampira da uživa u obroku.

Međunarodna svemirska stanica

Trista pedeset pet kilometara iznad površine Zemlje, koncept dana i noći nijeimao velikog značaja. Stanica je jednom u sat i po obilazila Zemlju i obezbeđivalaviše izlazaka i zalazaka sunca nego što je to jedna osoba mogla i da poželi.

Astronautkinja Talija Carls nežno je hrkala u vreći za spavanje privezanoj zazid. Amerikanka, inženjer leta, započinjala je 466. dan u niskoj orbiti. Preostalo jesamo šest dana do dolaska šatla koji će je odvesti kući.

Kontrola misije određivala je vreme buđenja i danas je morala „rano“ daustane i da pripremi stanicu koja treba da prihvati Endevor i novi istraživačkimodul koji taj brod donosi. Čula je glas kako je doziva i provela nekoliko prijatnih

sekundi prelazeći iz sna u budno stanje. U bestežinskom stanju čovek uvek imaosećaj da lebdi u snu. Pitala se kako će njen um reagovati na jastuk kada se vratikući. Kako će se osećati pod blagonaklonom diktaturom zemljine gravitacije.

Skinula je masku za lice i podlogu za vrat i ostavila ih u vreći za spavanje prenego što je popustila kaiševe i izmigoljila se napolje. Skinula je gumicu i protreslasvoju dugu, crnu kosu češljajući je prstima, zatim napravila poluokret preko glavekako bi je pokupila i vezala dvostruki čvor gumicom.

Glas kontrole misije iz Svemirskog centra Hjuston obaveštavao ju je da prekolaptopa u modulu Juniti treba da uspostavi telekonferencijski aplink. To je biloneobično, ali samo po sebi nije predstavljalo razlog za uzbuđivanje. U svemiru jefrekventni opseg veoma tražen i pažljivo se dodeljuje. Pitala se da li je opet došlodo sudara sa svemirskim otpadom, pošto su krhotine letele orbitom brzinom isnagom projektila. Prezirala je preventivno skrivanje unutar letelice Sojuz-TMA.Sojuz je korišćen kao izlaz u slučaju opasnosti koja bi se ukazala na stanici. Predva meseca javila se slična pretnja, zbog koje je osam dana provela unutar modulaza posadu u obliku zvona. Svemirski otpad predstavlja najveću pretnju za MSS ipsihološku stabilnost posade.

Međutim, otkrila je da su vesti još gore.„Ukidamo lansiranje Endevora, za sada“, rekla je šefica kontrole misije,

Nikol Ferli.„Ukidate, misliš odlažete?", odvratila je Talija, trudeći se da ne zvuči suviše

razočarano.„Odlažemo ga na neodređeno vreme. Dole se mnogo toga dešava. Prilično

uznemirujuće stvari. Moramo da sačekamo da se stanje promeni nabolje.“„Šta je u pitanju? Opet imamo problema s pogonom?"„Nije mehanika. Endevor je u savršenom stanju. Nisu u pitanju tehnički

problemi."„Okej..."„Da budem iskrena, ne znam šta je u pitanju. Možda si primetila da nisi

primila vesti proteklih nekoliko dana.“Nije Mio direktne veze sa internetom u svemiru. Astronauti su dobijali

informacije, video-zapise i elektronsku poštu preko kej-ju mikrotalasnefrekvencije. „Ponovo imamo virus?" Svi laptopovi na stanici koristili su bežičniinternet, odvojen od glavne mreže.

„Nije u pitanju kompjuterski virus."Talija je stegnula upravljač kako bi se zadržala ispred ekrana. „Okej, prestaću

da postavljam pitanja i samo ću slušati."„Nalazimo se usred globalne pandemije. Navodno je započela na Menhetnu i

od tada se javlja u raznim gradovima.U isto vreme, a to je navodno u direktnoj vezi s pandemijom, prijavljen je

veliki broj nestalih osoba. Najpre su ovi nestanci pripisivani razbolevanju.Smatralo se da ljudi nisu dolazili na posao zato što su odlazili kod lekara. Sada

svuda vladaju pobune. Govorim o celim blokovima Njujorka. Nasilje se širi prekodržavnih granica. Prvi izveštaj o napadima u Londonu stigao je pre četiri dana,zatim sa aerodroma Narita u Japanu. Sve države čuvaju svoje pozicije imeđunarodni ugled, trudeći se da izbegnu raspad turističkih i trgovinskih sistema,što je - koliko sam shvatila - zapravo ono čemu bi sve države trebalo da teže.Svetska zdravstvena organizacija juče je održala konferenciju za štampu u Berlinu.Pola članova je bilo odsutno. Zvanično su proglasili šestu fazu pandemije."

Talija nije mogla da poveruje u to. „Da li je u pitanju pomračenje?”, pitala je.„Šta kažeš?"„Pomračenje. Kada sam ga posmatrala odavde... velika crna tufna - senka

meseca, pronela se preko severoistočnog dela Sjedinjenih Država poput mrtvetačke... Valjda sam imala... imala sam neku vrstu predosećaja."

„Pa - izgleda da je tada sve počelo.”„Prosto mi je tako izgledalo. Zloslutno.“„Imali smo nekoliko većih incidenata ovde u Hjustonu, kao i u Ostinu i

Dalasu. Kontrola misije funkcioniše sa nekih sedamdeset procenata ljudstva, asvaki dan nas je sve manje i manje. Pošto je broj operatera nepouzdan, nemamoizbora nego da odložimo lansiranje.”

„Okej. Razumem."„Ruski transportni brod koji je dolazio gore pre dva meseca ostavio ti je

dovoljno hrane i baterija da ti potraju godinu dana, ako postane neophodno daekonomišeš sa zalihama."

„Godinu dana," izustila je Talija, silovitije nego što je želela.„Samo razmišljam o najgorem slučaju. Nadam se da će stvari uskoro biti pod

kontrolom i da ćemo moći da dođemo po tebe za dve-tri nedelje.”„Odlično, Do tada ću zobati zamrznuti borš.“„Istu ovu poruku dobiće komandant Demidov i inženjer Maigni od svojih

agencija, Svesni smo tvog razočarenja, Talija."„Već nekoliko dana nisam dobila i-mejl od muža. Da li ste ih vi zadržavali?"„Ne, nismo. Nekoliko dana, kažeš?"Talija je klimnula glavom. Zamislila je Bilija, kao što je to uvek činila, kako

radi za kuhinjskim stolom njihove kuće u zapadnom Hartfordu, s kuhinjskom krpompreko ramena, dok sprema ambicioznu gozbu za šporetom. „Stupi u kontakt s njim,molim te. Treba da bude obavešten o odlaganju."

„Pokušali smo kontaktiramo s njim. Nije se javljao na telefon. Ni kod kuće, niu restoranu."

Talija je progutala pljuvačku. Silno se trudila da ne izgubi prisebnost.S njim je sve u redu, pomislila je. Ja sam ta koja je u orbiti oko planete u

svemirskom brodu. On je dole, s obe noge na zemlji. Dobro je.Pred kontrolom misije ispoljavala je samopouzdanje i snagu, ali nikada se

nije osećala toliko udaljenom od svog supruga kao u ovom trenutku.

Zalagaonica „Starosedelac i rariteti",Istočna 118. ulica, Španski Harlem

Blok je već goreo kada je Gas stigao sa Safirima i Angelom.Dim su videli već sa mosta: gust i crn, uzdizao se na raznim tačkama širom

grada. U Harlemu i Louer Ist Sajdu, i na mnogim tačkama između njih. Kao da jegrad doživeo koordinisani vojni napad.

Iznad njihovih glava sijalo je jutarnje sunce, grad je bio tih. Krenuli suRiversajd drajvom, probijajući se između napuštenih vozila. Gledanje dima koji seuzdiže iz blokova bilo je poput gledanja osobe koja krvari. Gas se osetiobespomoćno i zabrinuto - grad se raspadao pred njegovim očima. Vreme je bilo odpresudne važnosti.

Krim i ostale barabe iz Džerzija gledale su zapaljeni Menhetn uz neku vrstuzadovoljstva. Kao da gledaju jedan od onih filmova katastrofe. Međutim, Gas jegledao kako gori njegova teritorija.

Blok prema kojem su se uputili bio je središte najvećeg plamena: sve uliceoko zalagaonice bile su zaklonjene gustom zavesom od dima koja je pretvarala danu čudnu, olujnu noč.

„Drkadžije“, rekao je Gas. „Zaklonili su sunce."Cela strana ulice bila je zahvaćena plamenom - osim zalagaonice na uglu.

Njeni veliki prozori sa prednje strane bili su razbijeni, a sigurnosna kapijaiščupana i sada je izvrnuta ležala na trotoaru.

Ostatak grada je bio tiši nego tokom božičnog jutra. Međutim, ovaj blok -raskrsnica 118. ulice - bio je, u ovom mračnom dnevnom satu, prepun vampovakoji su opsedali zalagaonicu.

Progonili su starca.

Unutar stana iznad radnje, Gabrijel Bolivar kretao se od prostorije doprostorije. Srebrom premazana ogledala prekrivala su zidove umesto slika, kao dasu neke čudne čini pretvorile umetnička dela u staklo. Nejasan odraz pratio je bivšurok zvezdu od sobe do sobe, dok je tražio Setrakijana i njegove saučesnike.

Bolivar je zastao kod sobe u koju je pokušala da uđe majka tražeći svogdečaka - zaštićenog gvozdenim kavezom.

Nema nikoga.Izgleda da su otišli. Bolivar je poželeo da je majka pošla s njim. Bila bi mu

od koristi njena krvna veza s dečakom. Međutim, Gospodar je ovaj zadatak poverioBolivaru, i njegova će volja biti izvršena.

Posao pasa tragača je umesto toga pripao osetivačima, novopreobraženojslepoj deci. Bolivar je izašao iz kuhinje i ugledao jedno od njih, dečaka potpunocrnih očiju kako puzi na sve četiri. „Gledao" je kroz prozor niz ulicu, koristeći

svoju natčulnu percepciju.Podrum? Pitao je Bolivar.Tamo nema nikoga. Odvratio je dečak.Međutim, Bolivar je morao sam da vidi, morao je lično da se uveri. Krenuo je

ka stepenicama. Skliznuo je niz spiralnu šipku na rukama i golim stopalima, spratniže od nivoa ulice i radnje, gde su se povukli ostali osetivači - i nastavio da sespušta do podruma i zaključanih vrata.

Bolivarovi vojnici su već bili tamo, odgovarajući na telepatsku komandu.Razvalili su zaključana vrata moćnim, krupnim šakama, zarivajući čvrste kandžetvrdih srednjih prstiju u čelični okvir poput poluga, a zatim su udruženim snagamaiščupali vrata iz okvira.

Prvi koji su ušli uključili su ultraljubičaste lampe postavljene u okviru vrata.Električni zraci boje indiga spržili su njihova tela prepuna virusa i vampiri su seraspali uz vriske i oblake dima. Ostali su se povukli unazad ka spiralnimstepenicama, odbijeni svetlom, i zaklonili oči. Nisu bili u stanju da vide šta je sadruge strane vrata.

Bolivar se prvi povukao ruku pred ruku, uz stepenice, pre gužve. Starac jemožda još tu.

Bolivar mora da pronađe drugi način da uđe.Tada je primetio da su ostali osetivači napeti i okrenuti ka razbijenim

prozorima i ulici, poput pasa poentera koji su nešto nanjušili. Prva među njima -devojčica u kaljavim gaćicama i majici na bretele - zarežala je i nagnula se prekošiljatih krhotina stakla ka ulici.

Devojčica je naletela pravo na Angela, skačući na sve četiri uz gracioznostlaneta. Stari rvač se povukao ka ulici, ne želeći da se suoči s njom, ali ona jekrenula ka najvećoj meti, odlučna da ga se dočepa. Skočila je, crnih očiju iotvorenih usta, a Angel je aktivirao svoj rvački potencijal i pozabavio se njomekako da je u pitanju izazivač koji se baca na njega s vrha ograde ringa. Primenio jepoljubac anđela, oborivši otvorenim dlanom devojčicu usred skoka. Njeno malotelo odletelo je dobrih desetak metara i stropoštalo se na ulicu.

Angel se odmah povukao. Jedno od njegovih velikih razočarenja u životu jesteto što ne poznaje nijedno dete koje je napravio. Bila je vampir, ali izgledala je takoljudski - još je bila dete - i krenuo je ka njoj sa ispruženom rukom. Okrenula se izašištala. Njene slepe oči bile su poput dva crna ptičja jajeta. Žaoka je skočila kanjemu, dugačka svega jedan metar, znatno kraća od žaoki odraslih vampira. Vrh jezamlatarao pred njegovim očima poput đavoljeg repa i Angel se paralizovao odužasa.

Gas je brzo intervenisao. Dokrajčio ju je oštrim zamahom mača zasekavšipovršinu puta od čega su poletele varnice.

Ubistvo je pokrenulo ubilačku pomamu kod ostalih vampova. U brutalnoj bici,Gas i Safiri bih su brojčano nadjačani tri prema jedan, a zatim četiri prema jedan

kada su vampovi počeli da nadiru iz zalagaonice i podruma susednih zapaljenihzgrada. Ili su mentalno prizvani u bitku, ili su jednostavno čuli zvono koje pozivana večeru. Uništiš jednog stvora, a dva zauzmu njegovo mesto.

Tada je Gasu pokraj uva eksplodirao pucanj iz sačmare i napola presekaonadirućeg vampa. Okrenuo se i ugledao gospodina Kvinlana, glavnog lovca navampire kako obara podivljale belokrvnike s vojničkom preciznošću. Sigurno jedošao iz podzemlja poput ostalih. Ili je sve vreme pratio Gasa i Safire iz tamepodzemlja.

Gas je u tom trenutku primetio - borbeni adrenalin izoštrio mu je čula - da podKvinlanovom providnom kožom ne plivaju krvave gliste. Svi stari, uključujući ilovce, prepuni su glista. Međutim, njegova gotovo svetlucava koža bila jenepomična i glatka poput kore pudinga.

Međutim, odvijala se borba, i to otkriće je u trenutku otišlo u drugi plan.Gospodin Kvinlan im je ubijanjem raščistio nešto neophodnog prostora. SadaSafiri više nisu bili u opasnosti od opkoljavanja i borba se prenela sa ulice kazalagaonici. Deca su na sve četiri čekala na periferiji bitke, poput mladunacavukova koji čekaju da ubiju oslabljenog jelena. Kvinlan je ispalio još jedan hitac unjihovom pravcu, i slepa stvorenja su se uz ciku razbežala dok je punio oružje.

Angel je slomio vrat vampiru oštrim uvrtanjem ruku. Tada se jednim brzimpokretom, neuobičajenim za čoveka njegovih godina - i obima - okrenuo imasivnim laktom razbio lobanju drugog vampa o zid.

Gas je ulučio priliku da se izvuče iz gužve i potrčao unutra s mačem u potraziza starcem. Radnja je bila prazna, tako da je potrčao gore u stari, predratni stan.

Mnoga ogledala su mu potvrdila da je na pravom mestu, ali nije bilo starca.Naleteo je na dva ženska vampa dok je silazio i upoznao ih sa petom svoje

čizme pre nego što ih je rasporio srebrom. Njihovi samrtni vrisci ispunili su gaadrenalinom dok je preskakao njihova tela izbegavajući belu krv koja curi nizstepenice.

Stepenice su vodile u podzemlje, ali morao je da se vrati drugovima koji su seborili za svoje živote i svoje duše pod nebom zaklonjenim dimom.

Pre nego što je izašao, primetio je deo razbijenog zida kraj stepenica i starebakrene cevi postavljene vertikalno. Položio je mač na staklenu tezgu sa broševimai kamejama. Naime, ugledao je palicu za bejzbol Šlagera iz Luisvila. Potpisao ju jeČak Noblauč. Na etiketi je pisalo da je cena 39.99 dolara. Zamahivao je njom doknije razbio stari zid od suvog maltera i pronašao gasovod, staru cev od livenoggvožđa. Sa tri udarca palicom odvojio je spojnice - na sreću, bez stvaranja varnica.

Miris prirodnog gasa ispunio je prostoriju, izlazeći iz probijene cevi ne uzhladno šištanje već uz promukli urlik.

Osetivači su se okupili oko Bolivara koji je osećao njihovu uznemirenost.Borac sa sačmarom nije čovek. Vampir je.Međutim, drugačiji je.

Osetivači nisu mogli da ga pročitaju. Čak i da je iz drugog klana - a očiglednoje da jeste - trebalo je da budu u stanju da Bolivaru prenesu neka saznanja o njemu,ako u njemu ima glista.

Bolivar je bio zbunjen ovim čudnim prisustvom i krenuo je u napad. Međutim,osetivači su pročitali njegovu nameru i preprečili mu put. Pokušao je da ihodgurne, ali njihovo insistiranje je bilo toliko snažno da je zaslužilo njegovupažnju.

Nešto će se upravo desiti i morao je da pripazi.

Gas je ponovo uzeo mač i prosekao sebi put kroz još jednog vampa -obučenog u odelo hirurga - dok je izlazio i kretao se ka obližnjoj zgradi. Tamo jeotkinuo komad zapaljenog prozorskog okvira i potrčao s njim nazad u bitku. Zabioje oštar kraj u leđa ubijenog vampa. Drvo je stajalo uspravno poput baklje.

„Kriiim!“, dozivao je. Bilo mu je potrebno da ga srebrom nakinđureni ubicapokriva dok u torbi za opremu traži samostrel. Preturao je u potrazi za srebrnomstrelom i najzad ju je pronašao. Gas je strgnuo komad odeće palog vampa, obmotaoga oko vrha strele i čvrsto zavezao. Zatim je stavio strelu na samostrel, zapalio je iuperio oružje ka radnji.

Ka Gasu je krenuo vamp u krvavoj odeći prikladnoj za teretanu, ali Kvinlan jezaustavio divlji trk stvorenja snažnim udarcem u grlo. Gas je krenuo ka ivičnjaku,urlajući: „Povucite se, cabrones!“ Zatim je naciljao i pustio zapaljenu strelu,posmatrajući kako se probija kroz razbijeni prozor, šiba preko prostorije i zabijase u suprotan zid.

Gas je bio u trku kada je zgrada razneta jednom jedinom eksplozijom. Fasadaod cigle sručila se na ulicu. Krov i drvene potporne grede rasprsnule su se poputpetarde.

Udarni talas je oborio vampire na tlo. Usisavanje kiseonika donelo je čudanposteksplozivni muk, koji se mešao sa zujanjem u ušima.

Gas se najpre podigao, na kolena, a zatim na noge. Zgrade na uglu više nijebilo, kao da ju je sravnilo gigantsko stopalo. Talas prašine se slegnuo, a vampovisu počeli da se podižu oko njih. Mrtvi su ostali samo onih nekoliko koje supogodile cigle u letu. Ostali su se brzo oporavili od udara i ponovo okrenuli gladneoči ka Safirima.

Krajičkom oka, Gas je ugledao Kvinlana kako trči ka suprotnoj strani ulice iskače niz stepenice koje vode u podrumski stan. Gas nije shvatio zašto, sve doknije osmotrio razaranje koje je izazvao.

Eksplozivni udar je podigao dim u okolini. Nalet vazduha je stvorio pukotinu.Proboj je rastavio mrak i obasjala ih je jasna, pročišćujuća sunčeva svetlost.

Dim se rastvorio, sunčeva svetlost se širila od mesta udara poput žutog fišekasvetlosne moći - glupi vampovi prekasno su osetili zrake.

Gas je posmatrao kako nestaju oko njega uz sablasne krike. Tela su im padala,trenutno svedena na paru i pepeo. Onih nekoliko što su se našli na bezbednoj

udaljenosti od sunca, okrenuli su se i utrčali u okolne zgrade kako bi se sakrili.Samo su osetivači inteligentno postupili, predviđajući da će se sunce pojaviti,

i zgrabili su Bolivara. Mališani su se borili s njim, odvlačeći ga zajedničkimsnagama od nadolazećih zraka ubilačkog sunca. Iščupali su rešetku za ventilaciju natrotoaru i odvukli ga pod zemlju tačno na vreme.

Safiri, Angel i Gas iznenada su se našli sami na ulici. I dalje su imali oružje urukama, ali pred sobom više nisu imali neprijatelje.

Još jedan sunčan dan u Harlemu.Gas je prišao mestu eksplozije, zalagaonici raznetoj do temelja. Podrum je

sada zjapio otvoren, pun zadimljenih cigli i prašine koja se sleže. Pozvao jeAngela, koji je dohramao i pomogao Gasu da pomeri teže komade šuta i raščistiput. Gas je sišao u ruševinu dok ga je Angel pratio. Čuo je cvrčanje, međutim, to jebio samo presečen kabl kroz koji je još tekla struja. Odbacio je u stranu par cigli,pretražujući pod u potrazi za telima, zabrinut zbog toga što se starac možda svevreme krio u podrumu.

Nije bilo leševa. Zapravo, nije pronašao bogzna šta osim praznih polica. Kaoda se starac nedavno spakovao i otišao.

Vrata podruma bila su oivičena ultraljubičastim lampama koje su trenutnobljuvale narandžaste varnice. Možda je to bio nekakav bunker, skloništepredviđeno za napad vampira - ili sef izgrađen tako da njihova vrsta ne može dauđe.

Gas je ostao dole duže nego što je trebalo - dim se već ponovo gomilao,ponovo zaklanjajući sunce. Kopao je po kršu u potrazi za nečim, bilo čim, što bi mupomoglo.

Angel je pronašao malu, zapečaćenu kutiju od srebra ispod pale grede. Preleppronalazak. Podigao ju je, pokazujući je bandi, a posebno Gasu.

Gas je uzeo kutiju. „Starac", izgovorio je i nasmešio se.

Železnička stanica Pensilvanija

Kada se 1910. godine otvorila stara stanica Pensilvanija, ljudi su je smatrahspomenikom podignutim u čast neumerenosti. Raskošni hram masovnog transporta,najveći enterijer u Njujorku, gradu naklonjenom neumerenosti čak i pre jednogveka.

Rušenje originalne stanice, započeto 1963. godine, i njena zamena sadašnjomzečjom jamom tunela i hodnika, istorijski je posmatrana poput katalizatora pokretaza očuvanje spomenika savremene istorije, zbog toga što je to bio prvi - neki kažu inajveći - promašaj „urbane rekonstrukcije."

Stanica Pensilvanija je ostala najprometniji saobraćajni čvor u Sjedinjenim

Državama, koji opslužuje 600 000 putnika svakog dana. Četiri puta više od GrandCentral stanice. Koristili su je Amtrakovi autobusi, Metropolitan transport, NjuDžerzi tranzit - sa stanicom Port autoriti transhadson koja se nalazi samo jedan blokdalje, a tada se do nje moglo doći podzemnim prolazom koji je već mnogo godinazatvoren iz bezbednosnih razloga.

Moderna stanica Pensilvanija koristi iste podzemne platforme kao i originalnastanica. Ef je rezervisao karte za Zaka, Noru i Norinu majku preko službe Kiston,za voz koji ide kroz Filadelfiju do poslednje stanice i glavnog grada državeHarisburga. Taj put se obično prelazi za četiri sata, mada se očekuje značajnokašnjenje. Kada stignu, Nora će proveriti kakva je situacija i pronaći prevoz dokampa za devojčice.

Ef je ostavio kombi na praznoj taksi stanici, nešto dalje od železničke stanice ikrenuo sa njima kroz puste ulice. Nad gradom se nadnosio taman oblak, bukvalno ifigurativno. Dim je zloslutno lebdeo iznad njih dok su prolazili pored praznihizloga. Stakla su bila slomljena, više nije bilo ni pljačkaša - većina se pretvorila upljačkaše ljudske krvi.

Kako je nisko pao grad, i kako brzo.Tek kada su stigli do Sedme avenije i trga Džoi Luis, ispod natpisa Medison

skver garden, Ef je prepoznao nagoveštaj Njujorka od pre dve nedelje, od premesec dana. Policajci i radnici iz lučke uprave u narandžastim prslucimausmeravali su gomilu i održavali red dok su ih pomerali ka unutra.

Ljudi su se niz zaustavljene pokretne stepenice spuštali do velikog hola.Neprekidan protok pešaka omogućio je stanici da ostane jedan od poslednjihbastiona ljudskog roda u gradu vampira - opirući se kolonizaciji uprkos blizinipodzemlja. Ef je bio siguran da mnogi vozovi, ako ne i svi, kasne, ali dovoljno jebilo i to što i dalje voze. Tešila ga je reka užurbanih ljudi. Da su vozovi stali,izbila bi pobuna.

Radilo je samo nekoliko sijalica iznad glava. Sve radnje su bile zatvorene,rafovi prazni, na preostalim izlozima rukom ispisani natpisi ZATVORENO DODALJEG.

Ječanje dolazećeg voza na nižoj platformi vraćalo je Efu samopouzdanje dokje preko ramena prebacivao Norinu torbu i torbu gospođe Martinez. Nora je vodilaračuna o tome da njena majka ne padne. U holu je vladao pravi krkljanac. Ipak, sadobrodošlicom je pozdravljao gomilu. Nedostajao mu je osećaj okruženostivelikim brojem ljudi.

Vojnici Nacionalne garde čekali su ih napred, izobličeni od iscrpljenosti.Ipak, gledali su lica ljudi koji prolaze, a Efovo lice se nalazilo na poternici.

A pošto mu je i Setrakijanov srebrom napunjeni pištolj zadenut za pojas naleđima, Ef je odlučio da ih prati samo do velikih plavih stubova koji ukazuju na putka izlazu na Amtrakove perone iza ugla.

Marijela Martinez je izgledala uplašeno i pomalo ljutito. Gomila ju je činilanervoznom. Norinoj majci, bivšoj zdravstvenoj radnici, pre dve godine je

dijagnostikovana rana faza Alchajmerove bolesti. Ponekad je mislila da Nora imašesnaest godina, što je povremeno dovodilo do rasprave o tome ko je zadužen dabrine za koga. Međutim, danas je bila tiha, skrhana i povučena u sebe. Bila je vansvog uobičajenog stanja i nervozna zbog toga što nije kod kuće. Nije se besnoraspravljala sa preminulim suprugom; nije insistirala na tome da se obuče kao zazabavu. Nosila je kišni mantil preko kućne haljine boje šafrana, kosa joj je bilaupletena u debelu sivu pletenicu. Zak joj se već dopao. Držala ga je za ruku tokomvožnje, zbog čega je Ef bio veoma zadovoljan, mada ga je srce bolelo.

Ef je kleknuo pored svog sina. Dečak je gledao u stranu kao da ne želi ovo daradi, kao da ne želi da se pozdravi. „Pomaži Nori sa gospođom Martinez, okej?“

Zak je klimnuo glavom. „Zašto moramo u kamp za devojčice?“„Zato što je Nora devojčica i već je išla tamo. Tamo ćete biti samo vas troje.„I ti", dodao je Zak brzo. „Kada dolaziš?"„Uskoro, nadam se.“Ef je spustio ruke na Zakova ramena. Zak je podigao ruke i stegnuo Efove

podlaktice. „Obećavaš?"„Čim budem mogao."„To nije obećanje."Ef je stisnuo dečakova ramena i slagao. „Obećavam."Zak mu nije poverovao, Ef je to odmah video. Osetio je da ih Nora posmatra.„Zagrli me." Rekao je Ef.„Zašto?", pitao je Zak, povukavši se malo. „Zagrliću te kada te budem video u

Pensilvaniji."Ef se nasmešio. „Samo jedan zagrljaj da mi pomogne da preživim do tada.“„Ne shvatam zašto..."Ef ga je privukao i čvrsto zagrlio dok je masa jurila kraj njih. Dečak se

otimao, ali ne zdušno. Ef ga je poljubio u obraz i pustio.Ustao je i Nora se progurala ispred njega, nežno gurnuvši Efa dva koraka

unazad. Odlučno ga je gledala smeđim očima. „Reci mi sada. Šta planiraš?"„Da se pozdravim s tobom."Stajala je tako blizu, kao žena koja se oprašta od voljenog, samo što mu je

prstima čvrsto pritisnula najniži deo grudne kosti i uvrtala ga poput šrafa. „Nakonšto odemo - šta ćeš učiniti? Želim da znam."

Ef je pogledao ka Zaku koji je stajao sa Norinom majkom predano je držeći zaruku. „Šta misliš? Pokušaću ovo da zaustavim."

„Mislim da je prekasno za to, i ti to znaš. Pođi s nama. Ako činiš ovo zbogstarog - znaj da je i meni stalo do njega. Ali, gotovo je, oboje to znamo. Pođi snama. Pregrupisaćemo se tamo. Smislićemo sledeći potez. Setrakijan će razumeti."

Ef je osetio kako ga privlači snažnije od bola koji izaziva svojim prstima nanjegovim grudima. „Još imamo šansu", rekao je. „Verujem u to.“

„Mi...“, pobrinula se da shvati da misli na njih dvoje... „takođe imamo šansu,ako oboje odmah odemo odavde."

Ef je spustio poslednju torbu sa svog ramena i prebacio je na njeno. „Torba soružjem", rekao je. „Ako naletite na probleme."

Suze besa krenuše joj niz lice. „Treba da znaš da ću te zauvek mrzeti akouradiš nešto glupo."

Klimnuo je glavom.Poljubila ga je i zagrlila. Rukom je opipala pištolj na njegovim leđima i

pogled joj se smračio. Povukla se kako bi ga pogledala u lice. Ef je na trenutakpomislio da će ga iščupati i oduzeti mu ga. Međutim, samo se ponovo približila svedo njegovog uva i dotaknula ga obrazom mokrim od suza.

„Već te mrzim.“ Prošaputala je.Krenula je, ne gledajući ga dok je privlačila svoju majku i Zaka i vodila ih ka

tabli sa obaveštenjima o polascima.Ef je čekao i gledao Zaka kako odlazi. Dečak se okrenuo kada su sigli do ugla

i potražio ga pogledom. Ef je mahnuo, visoko podigavši ruku - ali, dečak ga nijevideo. Glok zadenut za Efov pojas iznenada je postao teži.

Unutar bivšeg štaba projekta Kanarinac na uglu Jedanaeste i Dvadeset sedmeulice, direktor Centra za kontrolu bolesti, doktor Everet Barns, dremao je ukancelarijskoj stolici Efraima Gudvedera. Zvonjava telefona je dopirala donjegove svesti, ali ne dovoljno snažno da ga probudi. Bilo je potrebno da ga rukaFBI agenta prodrma za rame.

Barns se pridigao, odagnavajući san. Osećao se osveženo. „Vašington?”,nagađao je.

Agent je odmahnuo glavom. „Gudveder."Barns je pritisnuo dugme s upaljenom lampicom na stonom telefonu i podigao

slušalicu.„Efraime? Gde se nalaziš?"„Na stanici Pensilvanija. U telefonskoj govornici."„Da li si dobro?"„Upravo sam ukrcao sina na voz koji odlazi iz grada.“„Zaista?"„Spreman sam da dođem."„Barns je pogledao agenta i klimnuo mu glavom. „Drago mi je što to čujem."„Voleo bih da se vidim s tobom lično."„Ostani tu gde si, odmah polazim."Spustio je slušalicu i agent mu je dodao sako. Barns je bio obučen u

kompletnu mornaričku uniformu. Izašli su iz glavne kancelarije i sišli niz stepenicedo trotoara. Doktor Barns je ušao u parkirani crni džip. Seo je na suvozačko mesto,a agent je upalio kola.

Udarac je usledio tako naglo da Barns nije ni shvatio šta se dešava. Ne njemu- već agentu iz FBI-ja. Čovek je prosto pao napred, udarivši bradom sirenu.Pokušao je da podigne ruke i tada je primio drugi udarac - sa zadnjeg sedišta. Ruka

s pištoljem. Bio je potreban još jedan udarac da se agent konačno onesvesti.Skljokao se na vrata.

Napadač je već izašao i otvorio vrata sa vozačeve strane, izvukaoonesvešćenog čoveka i izbacio ga na trotoar kao da je u pitanju velika vreća zaprljav veš.

Efraim Gudveder je uskočio na vozačko sedište i zalupio vrata. Barns jeotvorio svoja vrata, ali Ef ga je uvukao unutra, usmerivši pištolj ka njegovoj butini,radije nego ka njegovoj glavi. Samo bi doktor ili možda vojnik znao da čovek možepreživeti pucanj u glavu ili vrat, ali ranjena butna arterija znači sigurnu smrt.

„Zatvori vrata“, naredio je Ef.Barns je tako i postupio. Ef je već ubacio automobil u brzinu i izjurio na

Dvadeset sedmu ulicu.Barns je pokušao da se izmigolji dalje od pištolja u svom krilu. „Molim te,

Efraime. Hajde da porazgovar..."„Odlično. Prvo ti.“„Mogu li bar da vežem sigurnosni pojas?"Ef je oštro skrenuo i odvratio: „Ne.“Barns je video da je Efraim ubacio nešto u držač za čaše između njih: značku

agenta FBI-ja. Cev mu je i dalje bila pribijena čvrsto uz butinu, a Efova leva rukana volanu. „Molim te Efraime, budi veoma, veoma pažljiv..."

„Počni da pričaš, Everete." Ef mu je snažno pritisnuo nogu pištoljem. „Zaštosi do đavola još ovde? Zašto si u gradu? Želiš iz prvog reda da posmatrašpredstavu, a?“

„Ne znam o čemu govoriš, Efraime. Bolesni su ovde.“„Bolesni", izgovorio je Ef sa omalovažavanjem.„Zaraženi."„Everete, ako nastaviš da kenjaš ovaj pištolj će opaliti."„Pio si."„A ti si lagao. Želim da znam zašto nema jebenog karantina!“ Efov bes je

ispunio unutrašnjost kola. Oštro je skrenuo kako bi izbegao izubijan i opljačkankombi za isporuku. „Zašto nema kompetentnog pokušaja da se ovaj užas obuzda",nastavio je. „Zašto je dozvoljeno da se razbukta? Odgovori mi!“

Barns se pribio uz vrata, cvileči poput malog dečaka. „Stvari više nisu umojim rukama!”, odvratio je.

„Pusti me da pogađam. Samo izvršavaš naređenja."„Ja... ja prihvatam svoju ulogu, Efraime. Kada je došlo vreme da se donese

odluka, ja sam je doneo. Ovaj svet, svet koji smo mislili da poznajemo, Efraime -nalazi se na prekretnici.”

„Ma šta kažeš.“Barnsov glas je postao za nijansu hladniji. „Pametno je stati na njihovu stranu.

Nemoj razmišljati srcem, Efraime. Sve glavne institucije su ugrožene, direktno iliindirektno. Pod tim podrazumevam da su ili korumpirane ili podrivene iznutra. Ovo

se zbiva na najvišim nivoima.Ef je klimnuo glavom. „Eldrič Palmer.”„Da li je to zaista bitno u ovom trenutku?"„Meni je bitno.”„Kada pacijent umire, Efraime - kada više nema nade da će se oporaviti - šta

radi dobar lekar?“„Nastavi da se bori."„Produžio bi agoniju? Zaista? Kada je kraj izvestan i bliži se. Kada više ne

možeš da ga spaseš - nudiš li pacijentu ublažavanje bolova i odlaganje neizbežnog?Ili dopustiš prirodi da obavi svoje?”

„Prirodi! Gospode, Everete.”„Ne znam kako to drugačije da nazovem.”„Ja to nazivam eutanazijom. Cele ljudske rase. Stojiš u svojoj mornaričkoj

uniformi i puštaš je da umre na stolu.”„Očigledno si odlučio ovo da shvatiš lično, Efraime, ali ja nisam izazvao ove

događaje. Krivi bolest, a ne doktora. Donekle sam zgrožen koliko i ti. Ali, ja samrealan, neke stvari ne možeš rešiti time što ćeš poželeti da prođu. Učinio sam to štosam učinio zato što nisam imao izbora."

„Uvek postoji izbor, Everete. Uvek. Jebi ga - ja to znam. Ali ti... ti sikukavica, izdajnik i, što je najgore - jebena budala.”

„Izgubićeš ovu bitku, Efraime. U stvari, ako se ne varam, već si je izgubio."„Videćemo", odvratio je Ef. Već su bili na drugoj strani grada. „Ti i ja.

Zajedno ćemo to otkriti!"

Sotebi

Aukcijska kuća Sotebi osnovana je 1744. godine. Posreduje u trgoviniumetničkih dela, dijamanata i u međunarodnom prometu nekretnina u četrdesetzemalja. Glavne aukcijske sale nalaze se u Londonu, Hong Kongu, Parizu, Moskvi iNjujorku. U Njujorku Sotebi zauzima prostor u aveniji Jork između Sedamdesetprve i Sedamdeset druge ulice, blok dalje od FDR Drajva i Ist Rivera. Udesetospratnici sa staklenim frontom nalaze se specijalistička odeljenja, galerije iprostorije za aukcije. Neke od njih su obično otvorene za javnost.

Međutim, ne i danas. Pripadnici privatnog obezbeđenja u zaštitnim maskamaraspoređeni su po trotoaru i unutar zgrade iza obrtnih vrata. Na Aper Ist Sajdu su setrudili da zadrže privid uljudnosti, mada su mnogi delovi grada oko njih tonuli uhaos.

Setrakijan je izrazio želju da se prijavi za predstojeću aukciju, tako da sunjemu i Fetu date maske i dozvoljeno im je da uđu.

Foaje u prednjem delu zgrade bio je izuzetno prostran, uzdizao se sve do vrha.Deset nivoa ograđenih balkona. Setrakijanu i Fetu dodeljena je pratnja i odvedenisu liftom do kancelarije predstavnice kuće na petom spratu.

Predstavnica je navukla papirnu masku na lice kada su ušli, ne pokazujućinameru da izađe ispred stola. Rukovanje nije higijenski. Setrakijan je povukaošaku, ona je klimnula glavom i pružila mu formulare.

„Potrebno mi je ime i broj vašeg brokera. Molim vas, navedite i listu svojihračuna. Kao i dokaz namere da ćete se nadmetati na licitaciji u formi odobrenja najedan milion dolara. To je standardni depozit za ovu vrstu aukcije."

Setrakijan je bacio pogled ka Fetu, premećući penkalo krivim prstima. „Bojimse da sam trenutno bez brokera. Međutim, posedujem neke interesantne antikvitete.Biće mi drago da ih ponudim u zalog."

„Žao mi je.“ Već mu je otela formulare, vraćajući ih u fioku svog stola.„Ako biste mi dozvolili", rekao je Setrakijan, pruživši joj penkalo, ali ona

nije pokazala nameru da ga dotakne. „Ono što zapravo želim jeste da pogledamkatalog predmeta, pre nego što odlučim."

„Plašim se da tu privilegiju imaju samo ljudi koji će učestvovati unadmetanju. Kao što ste verovatno primetili, obezbeđenje je na visokom nivou,zbog nekih predmeta koji su u ponudi..."

„Occido Lumen"Progutala je pljuvačku. „Upravo tako. Taj predmet je okružen... mistikom, kao

što verovatno i znate. S obzirom na to kakvo je stanje na Menhetnu... i da nijednaaukcijska kuća nije uspešno ponudila Lumen na prodaju već dva veka... pa, čovekne mora biti posebno sujeveran da poveže ta dva detalja."

„Siguran sam da postoji i izražen finansijski momenat. Zašto bi se inačeaukcija uopšte održavala? Sotebi veruje da provizija od prodaje nadilazi rizikpovezan s donošenjem Lumena na aukciju."

„Ne mogu da komentarišem poslovnu politiku."„Molim vas." Setrakijan je položio ruku na njen sto, nežno, kao da je položio

ruku na njen dlan. „Da li postoji mogućnost da starac samo pogleda katalog?"Iza maske, oči su joj ostale bezosećajne. „Ne mogu vam ga pokazati."Setrakijan je pogledao Feta. Gradski istrebljivač gamadi ustao je i skinuo

masku. Izvadio je svoju značku. „Ne dopada mi se što moram ovo da radim, ali -želim odmah da vidim nadzornika zgrade. Osobu nadležnu za ovu nekretninu."

Direktor Sotebija za Severnu Ameriku ustao je sa stolice kada je nadzornikzgrade ušao sa Setrakijanom i Fetom. „Šta ovo znači?"

„Gospodin kaže da moramo da evakuišemo zgradu.” Odvratio je nadzornikzgrade, zadihan i crven u licu.

„Da evakuišemo... šta?“„Kaže da ima ovlašćenje da zatvori zgradu na sedamdeset dva sata, koliko

traje inspekcija."„Sedamdeset dva... ali, šta će biti s aukcijom?"

„Otkazuje se", odvratio je Fet i naglasio to slaganjem ramena. „Osim...“Iza maske, direktorovo lice postalo je bezizražajno, kao da je iznenada

shvatio.„Grad se ruši oko nas i baš ste sada odlučili da zatražite mito?"„Ne zanima me mito", odvratio je Fet. „Verovatno samo na osnovu jednog

pogleda možete da procenite da sam lud za umetnošću."Bio im je dozvoljen ograničen pristup Occido Lumenu. Odveli su ih do

privatne prostorije staklenih zidova u okviru velikog trezora iza dvoja zaključanihvrata na devetom spratu. Neprobojni kovčeg otključan je i uklonjen, a Fet jeposmatrao Setrakijana kako se priprema da pogleda tom koji je dugo tražio. Belepamučne rukavice prekrivale su njegove krive prste.

Starac je položio knjigu na kitnjasti stalak od bele hrastovine. Dimenzija30x20x4 centimetra, 489 rukom ispisanih strana na pergamentu, povezanih kožom iokovanih pločama od čistog srebra preko prednje i zadnje korice, kao i hrbata. Isame stranice oivičene su srebrom.

Fet je konačno shvatio kako to da je se Drevni nikada nisu dočepali. ZaštoGospodar nije jednostavno došao da je uzme odavde.

Srebrna obloga. Knjiga je bukvalno bila van njihovog domašaja.Dve kamere na lučnim držačima snimile su otvorene stranice i prošle dile

sliku ka prevelikim plazma monitorima na zidu pred njima. Prva oslikana stranapredstavljala je detaljan crtež figure sa šest izrastaka urađenih finim, svetlucavimsrebrnim listićima. Stil i sićušna kaligrafija koja ga okružuje pričaju priču odrugom vremenu, drugom svetu. Feta je privlačilo poštovanje s kojim je Setrakijanbaratao knjigom. Zapanjio ga je kvalitet izrade, ali što se tiče samog umetničkogdela, Fet nije imao pojma šta gleda. Čekao je da čuje starčevo objašnjenje. Znao jesamo da postoje jasne sličnosti između ovog dela i crteža koje je Ef otkrio u tunelupodzemne železnice. Tu su bila čak i tri mesečeva srpa.

Setrakijan se usredsredio na dve strane, jednu sa tekstom i drugu bogatoilustrovanu. Osim očigledne umešnosti umetnika, Fet nije razumeo šta je na slicitoliko privuklo starca - da su mu krenule suze na oči.

Dali su im petnaest minuta, ali ostali su znatno duže. Setrakijan je žurnokopirao nekih dvadeset osam simbola. Samo što Fet nije mogao da uoči te simbolena crtežima. Nije ništa rekao, samo je čekao da Setrakijan - očigledno frustriranzbog svojih ukočenih, krivih prstiju - ispuni dva papira ovim simbolima.

Starac je ćutao dok su se vozili liftom nazad ka foajeu. Nije ništa rekao svedok nisu izašli iz zgrade i odmakli daleko od naoružanih pripadnika obezbeđenja.

„Stranice imaju vodeni žig. To može da primeti samo uvežbano oko. Naprimer, moje.“ Najzad je izustio.

„Vodeni žig? Mislite, kao kod novčanica?"Setrakijan je klimnuo glavom. „Sve stranice u knjizi. Bila je to uobičajena

praksa kada su u pitanju magijski priručnici i alhemijske studije. Čak i kod prvihšpilova karata za tarot. Shvataš? Na stranama je odštampan tekst, ali ispod njega

postoji još jedan sloj. Utisnut direktno u papir u vreme njegovog presovanja. To jepravo znanje. Sigil. Skriveni simbol - ključ..."

„Simboli koje ste precrtali..."Setrakijan se potapšao po džepu, uveravajući se da su crteži i dalje u

njegovom posedu.Zatim je zastao pošto mu je nešto privuklo pažnju. Fet je krenuo za njim preko

ulice do velike zgrade preko puta Sotebija. Kuća Meri Mening Valš jeste bolnicakoju vode kaluđerice karmelitskog reda iz njujorške arhiepiskopije.

Setrakijana je privukao zid od cigala levo od ulazne nadstrešnice. Grafit jeiscrtan narandžastim i crnini sprejom. Fetu je bio potreban trenutak da shvati da jeto grublja, stilizovana verzija crteža iz knjige zaključane na jednom od poslednjihspratova zgrade preko puta - knjige koju niko nije video desetinama godina.

„Šta je ovo, do đavola?”, pitao je Fet.„To je on - njegovo ime“, odvratio je Setrakijan. „Njegovo pravo ime. Žigoše

grad njime. Naziva ga svojim.”Setrakijan je skrenuo pogled i osmotrio dim na nebu. Dim koji je zaklonio

sunce.„A sada da pronađemo način da se dočepamo te knjige”, rekao je.

Izvod iz dnevnika Efraima Gudvedera

Dragi Zak,Treba da znaš da ovo moram da uradim - nije u pitanju arogancija (ja nisam

heroj, sine) već uverenje. Kada sam te ostavio na stanici - iskusio sam strašniji bolnego ikada u životu. Znaj da se nisam opredelio za čovečanstvo umesto za tebe.Ono što ću sada učiniti, činim zbog tvoje budućnosti - samo tvoje. Činjenica da ćeostatku čovečanstva to biti od koristi, sporedna je stvar. Ovo radim zato da tinikada, nikada ne budeš morao da učiniš ništa slično: da biraš između svog deteta isvoje dužnosti.

Od trenutka kada sam te prvi put držao u naručju, znao sam da ćeš biti jedinaprava ljubav mog života. Jedino ljudsko biće kojem ću dati sve, ne očekujući dazauzvrat dobijem bilo šta. Molim te, shvati da nikom drugom ne verujem dovoljnoda bih mu poverio ono što ću upravo pokušati da uradim. Istorija prethodnog vekamahom je ispisana oružjem. Ispisali su je ljudi koje je uverenje nateralo naubijanje. Uverenje i njihovi lični demoni. Ja imam i jedno i drugo. Ludilo jestvarno, sine - sada je postojanje ravno ludilu. To više nije nered u umu, već uspoljnoj realnosti. Možda mogu to da promenim.

Biću žigosan kao kriminalac, možda će me smatrati ludim - ali, nadam se daće s vremenom sa mog imena biti uklonjena ljaga i da ćeš me ti, Zakarije, ponovo

čuvati u srcu.Ne postoje reči koje mogu da opišu ono što osećam prema tebi, kao i

olakšanje zbog toga što si na bezbednom sa Norom. Molim te, razmišljaj o svomocu, ne kao o čoveku koji te je napustio, koji je prekršio obećanje, već kao očoveku koji je želeo da se postara o tome da preživiš napad na našu vrstu. Kao očoveku pred kojim su teške odluke i čoveku kakav ćeš jednog dana postati.

Takođe te molim da se sećaš svoje majke - onakve kakva je nekada bila. Našaljubav će živeti dok god ti živiš. Ti si naš najveći dar svetu - u to ne sumnjam.

Tvoj otac.

Uprava za vanredno stanje, Bruklin

Zgrada Uprave za vanredno stanje nalazila se u zamračenom delu Bruklina.Četrdeset godina stari i pedeset miliona dolara vredni objekti UVS-a, služili su kaocentralna tačka za koordinaciju tokom vanrednog stanja u Njujorku. U njoj se nalaziOperativni centar za vanredno stanje za 130 njujorških agencija, koji ima najnovijeaudio-vizuelne i informativne sisteme i nezavisne generatore. Ovaj štab je izgrađennakon što je prethodni objekat u Svetskom trgovinskom centru uništen devetogseptembra. Osmišljen je tako da ostvari koordinaciju između javnih agencija uslučaju katastrofe širokih razmera. Zbog toga su pomoćni elektromehanički sistemiobezbeđivali neprekidan rad i prilikom nestanka struje.

Zgrada je funkcionisala upravo onako kako je i predviđeno. Problem je bio utome što mnoge agencije čiji je rad trebalo da koordiniše - lokalne, državne,federalne i neprofitne - ili nisu bile dostupne, ili nisu imale dovoljno osoblja ili su,po svemu sudeći, bile napuštene.

Srce gradske mreže za vanredne situacije još je snažno kucalo, ali je premaloinformacija stizalo do njegovih udova - kao da je grad doživeo srčani udar.

Ef se plašio da će propustiti priliku. Vraćanje preko mosta oduzelo mu jeznatno više vremena nego što je očekivao: većina ljudi koji su bili u stanju i bilivoljni da napuste Menhetn već su to učinili, tako da su krš i napuštena vozilaotežavali prelaz. Neko je zavezao dva kraja ogromne žute cerade za jednu odnosečih sajli mosta. Lepršala je na vetru poput stare mornaričke karantinskezastave na jarbolu ukletog broda.

Doktor Barns je sedeo bez reči, stežući ručku iznad prozora, shvatajući najzadda mu Ef neće reći kuda su se uputili.

Ekspresnim putem Long Ajland kretali su se znatno brže. Ef je posmatraonaselja dok je prolazio pored njih, smotrivši prazne ulice sa nadvožnjaka, tihebenzinske stanice i prazne parkinge ispred prodavnica.

Znao je da mu je plan opasan. Više očajan nego organizovan. Plan psihopate.Ali, što se njega tiče, to je bilo u redu: ludilo je svuda oko njega. Ponekad je srećaveći adut od pripreme.

Stigao je tačno na vreme da uhvati početak Palmerovog obraćanja prekoradija. Parkirao se u blizini železničke stanice, isključio motor i okrenuo se kaBarnsu.

„Izvadi svoju identifikaciju. Zajedno ćemo ući u UVS. Pištolj će mi biti ispodjakne. Ako bilo kome bilo šta kažeš ili pokušaš da skreneš pažnju obezbeđenja,ubiću osobu kojoj si se obratio, a onda ću ubiti tebe. Veruješ li mi?“

Barns je pogledao Efa u oči. Klimnuo je glavom.„Sada ćemo krenuti. Brzo.“Prišli su zgradi Uprave za vanredno stanje sa Petnaeste ulice, po kojoj su sa

obe strane bila parkirana službena vozila. Fasada od žutomrkih cigli podsećala jena osnovnu školu. Prostirala se dužinom celog bloka, ali imala je samo dva sprata.Iza nje se uzdizao toranj sa predajnikom, okružen žičanom ogradom. PripadniciNacionalne garde stajali su na travnjaku, udaljeni jedan od drugog po desetakmetara i obezbeđivali zgradu.

Ef je ugledao kapiju iza koje se nalazi parking i unutra povorku automobila saupaljenim motorima, verovatno Palmerovu. Limuzina koja se nalazila u srediniizgledala je gotovo predsednički i sigurno je bila otporna na metke.

Znao je da mora da se dočepa Palmera pre nego što uđe u kola.„Koračaj uspravno", rekao je Ef s rukom oko Barnsovog lakta, vodeći ga duž

trotoara pored vojnika, ka ulazu.Grupa protestanata dobacivala im je sa druge strane ulice, držeći natpise o

božjem gnevu, tvrdeći da je Amerika izgubila veru u Njega i da ih je On sadanapustio. Sveštenik u otrcanom odelu stajao je na niskim lestvama i čitao stihove izOtkrovenja. Oko njega su ljudi stajali sa otvorenim dlanovima, gestomblagosiljanja, okrenuti ka UVS-u i molili se nad gradskom agencijom. Na jednomplakatu bila je rukom iscrtana ikona Isusa Hrista sa krunom od trnja na krvavojglavi, s vampirskim zubima i bleštavim crvenim očima.

„Ko će nas sada izbaviti?!", uzviknuo je otrcani monah.Efu je niz grudi curio znoj, pored srebrom napunjenog pištolja zadenutog za

pojas.

Eldrič Palmer je sedeo za stolom u Operativnom centru za vanredno stanje,pred mikrofonom i bokalom s vodom. Bio je okrenut ka video-zidu na kojem jetreperila slika pečata Kongresa Sjedinjenih Država.

Sam, ne računajući vernog pomoćnika, gospodina Ficvilijama, Palmer jenosio svoje uobičajeno tamno odelo i izgledao malčice bleđe nego obično, nekakoskupljeno u stolici.

Naborane ruke spuštene na sto nepomično su čekale.Preko satelitske veze upravo će prisustvovati hitnoj sednici Kongresa

Sjedinjenih Država. Ovo obraćanje bez presedana, sa pitanjima koja će uslediti,takođe će putem interneta uživo prenositi sve radio-televizijske mreže i njihovadopisništva koja su i dalje u funkcionalnom stanju, širom planete.

Gospodin Ficvilijam je stajao tik iza opsega kamere, sa dlanovimaprekrštenim u visini pojasa i posmatrao prostor izvan obezbeđene prostorije. Od130 radnih postaja skoro sve su bile zauzete, ali ipak niko nije radio. Sve oči suposmatrale monitore.

Nakon kraćeg uvodnog obraćanja, pred polupraznom odajom na Kapitolu,Palmer je pročitao pripremljenu izjavu sa telopa iza kamere.

„Želim da se pozabavim ovim pitanjem opasnosti po javno zdravlje tako štoću vas obavestiti da sam, zajedno sa Stounhart grupacijom, na dobrom položajukoji omogućava da intervenišem, reagujem i ohrabrim vas. Danas vampredstavljam trostruki plan akcije za Sjedinjene Američke Države i svet.

„Prvo, obezbediću neposredan zajam od tri milijarde dolara gradu Njujorku,kako bi gradske službe nastavile da funkcionišu i uspostavile karantin širom grada.

Drugo, kao predsednik i predsedavajući upravnog odbora Stounhart grupacije,lično garantujem za kapacitet i sigurnost isporuke hrane širom nacije, preko našegtransportnog sistema i različitih postrojenja za preradu mesa.

Treće, preporučio bih da se preostale procedure Komisije za nadzornuklearnih kapaciteta suspenduju kako bi nuklearnoj elektrani Lokust veli bilodozvoljeno da odmah počne da radi, što bi bilo direktno rešenje za trenutnekatastrofalne probleme u njujorškoj električnoj mreži."

Kao šef projekta Kanarinac u Njujorku, Ef je već nekoliko puta bio u Upraviza vanredne situacije. Poznavao je proceduru na ulazu, koji su obezbeđivalinaoružani profesionalci navikli da se nose sa drugim naoružanim profesionalcima.Zato su Barnsovu identifikacionu karticu detaljno proučavali, dok je Ef samoubacio značku i pištolj u korpu i brzo prošao kroz detektor za metal.

„Da li vam je potrebna pratnja, direktore Barnse?“, pitao je radnikobezbeđenja.

Ef je čvrsto stegnuo Barnsovu ruku. „Znamo put.“ Ispitivanje Palmera pripaloje grupi od tri predstavnika Demokratske stranke i dva predstavnika Republikanskestranke. Najviše ga je ispitivao visoki činovnik Državne bezbednosti, odbornikNikolas Fron iz trećeg njujorškog kongresnog distrikta, takode član Finansijskogkomiteta. Priča se da glasači ne veruju ćelavim i bradatim ljudima; ipak, Fron jerazbio to verovanje i već tri puta se uspešno kandidovao.

„Što se tiče karantina, gospodine Palmere - moram reći da je dockan štaluzabraviti kada je konj ukraden.“

Palmer je sedeo položivši ruke na jedan jedini list papira pred sobom.„Uživam kada citirate narodne izreke, odborniče Fron. Ali, kao neko ko je odrastaouz sve privilegije, možda ne shvatate da preduzimljivi farmer može osedlati drugogkonja kako bi pronašao ukradenog. Američki farmeri nikada ne bi odustali oddobrog konja. Smatram da ni mi ne treba to da radimo."

„Takode mi je veoma interesantno to što povezujete svoj omiljeni projekat, tajnuklearni reaktor koji ste pokušali na silu da progurate kroz proceduru, sa svojimpredlogom. Nisam uveren da je pravo vreme da se takva elektrana užurbano stavljau pogon. Voleo bih da znam kako će to tačno pomoći, kada problem nije unedostatku energije već u prekidu isporuke."

„Odborniče Frone", odvratio je Palmer, „dve elektrane koje opslužuju državuNjujork trenutno ne rade, zbog preopterećenja i ispadanja iz stroja izazvanogbrojnim padovima napona u sistemu. To je pokrenulo lančanu reakciju negativnihposledica. Zalihe vode su se smanjile zbog nedostatka pritiska, što će dovesti dovelikog zagađenja ako se taj problem odmah ne reši. To utiče na železničkitransport duž severoistočnog koridora, sigurnosnu proveru putnika u vazdušnomsaobraćaju, pa čak i na putovanje drumovima, pošto električne pumpe za benzinviše ne rade. To je poremetilo rad mobilne telefonije, što utiče na rad službi zahitne slučajeve širom države, službi poput hitne pomoći, što direktno ugrožavagrađane."

„Što se tiče nuklearne elektrane", nastavio je Palmer, „koja se nalazi u vašemdistriktu, ona je u potpunosti spremna za rad. Prošla je sve preliminarne provere,ali birokratske procedure zahtevaju da se čeka. Imate elektranu koja je potpunosposobna za rad - elektranu protiv koje ste lično vodili kampanju i kočili njenopokretanje na svakom koraku - koja je u stanju da snabdeva energijom veći deograda ako se aktivira. Sto četiri takve elektrane snabdeva dvadeset procenatadržave strujom, ali ovo je prva nuklearna elektrana koja je izgrađena u SjedinjenimDržavama od incidenta u nuklearki Ostrvo Tri milje, 12 1978. godine. Reč„nuklearno" ima negativnu konotaciju, ali to je zapravo održiv izvor energije kojismanjuje emisiju ugljenika. To je naša jedina čestita zamena za fosilna goriva."

Odbornik Fron je rekao: „Dozvolite mi da prekinem vašu ekonomsko-propagandnu poruku, gospodine Palmere. Uz dužno poštovanje, zar ova kriza nijeprosto „prodaja stvari oštećenih u požaru" za superimućne ljude poput vas? Čista„šok doktrina"? Lično me veoma interesuje šta ćete učiniti sa Njujorkom kada gabudete celog posedovali."

„Kao što sam već objasnio, ovo će biti kredit na dvadeset godina bezkamate..."

Ef je bacio isprave FBI-ja u kantu i nastavio sa Barnsom ka Operativnomcentru za vanredno stanje koji se nalazio u srcu zdanja. Svima je pažnju zaokupljaoPalmer, čije su lice posmatrali na mnogim monitorima.

Ef je ugledao ljude iz Stounhart grupacije, obučene u tamna odela, okupljene usporednom hodniku koji vodi ka staklenim vratima. Na znaku pored strelice pisaloje: BEZBEDNA SOBA ZA KONFERENCIJE.

Efa je obuzeo hladan znoj kada je shvatio da će skoro sigurno umreti ovde.Ako uspe u onome što je naumio, sasvim će sigurno umreti ovde. Zaista, najviše seplašio toga da će nastradati pre nego što uspe da ubije Eldriča Palmera.

Ef je nagađao gde se nalazi izlaz koji vodi ka garaži. Okrenuo se ka Barnsu iprošaputao: „Pretvaraj se da ti je loše."

„Šta?"„Pretvaraj se da ti je loše. Siguran sam da nećeš morati mnogo da se

naprežeš."Ef ga je vukao za sobom pored sale za konferencije ka izlazu. Jedan od ljudi iz

Stounhart grupacije stajao je pokraj staklenih vrata. Pored njega je svetleo znaktoaleta za muškarce.

„Evo ga, gospodine", rekao je Ef, otvorivši vrata Barnsu. Barns je ušao držećise za stomak i nakašljavajući se u šaku. Ef je prevrnuo očima ka čoveku izStounharta, čiji se izraz lica uopšte nije promenio.

Bili su sami u toaletu. Iz zvučnika se čuo Palmerov glas. Ef je izvadio pištolj.Odveo je Barnsa do najdalje pregrade i posadio ga na spušten poklopac šolje.

„Namesti se udobno", rekao je.„Efraime", odvratio je Barns. „Sigurno će te ubiti."„Znam", rekao je Ef udarivši Barnsa pištoljem pre nego što je zatvorio vrata.

„Zbog toga sam i došao."Odbornik Fron je nastavio: „Postoje izveštaji u medijima koji govore o tome

da ste vi i vaše pristalice, pre nego što je ova ludnica započela, opustošili svetskotržište srebra u pokušaju da steknete monopol. Iskreno, postoje mnoge luđačkepriče vezane za ovu epidemiju. Neke od njih - bile istinite ili ne - pogodilo sumetu. Mnogi ljudi su poverovali u njih. Da li vi to igrate na kartu ljudskih strahovai sujeverja? Ili je ovo, kao što se nadam, manje od dva zla - prosta pohlepa?"

Palmer je podigao papir sa stola pred sobom. Presavio ga je po dužini, zatimjoš jednom i pažljivo ga stavio u unutrašnji! džep sakoa. Učinio je to polako, neskidajući pogled s kamer koja ga povezuje sa Vašingtonom.

„Odborniče Fron, verujem da je ovo one vrsta sitničavosti sputavanja koja nasje dovela do ovih mračnih vremena. Postoj evidencija o tome da sam doniraomaksimalnu sumu koju zakon dopusta vašim protivnicima u svakoj kampanji i vi mise sada zbog toga...“

. „Ovo je nečuvena optužba!", prekinuo ga je Fron uzvikom.„Gospodo", rekao je Palmer, „pred sobom vidite starca. Krhkog čoveka

kojem je ostalo samo ]oš malo vremena na ovom svetu. Čoveka koji želi dobrim dauzvrati naciji koja mu je u ovom životu toliko toga dala. Sada sam u jedinstvenojprilici da to sprovedem u delo. Unutar granica koje predviđa zakon - nikada iznadnjih. Niko nije iznad zakona. Zato sam i želeo danas da položim račun pred vama.Molim vas, dozvolite da poslednje delo jednog patriote bude plemenito. To je sve.Hvala vam.“

Gospodin Ficvilijam mu je povukao stolicu i Palmer je ustao praćen gungulomi udaranjem čekića iz odaje na video-zidu ispred njega.

Ef je stajao kraj vrata i slušao. Napolju je bilo aktivnosti, ali ne dovoljno. Bioje u iskušenju da malo otvori vrata, ali otvarala su se na unutra i sigurno bi ga

videli.Privukao je dršku pištolja, držeći ga u pripravnosti.Pored njega je prošao čovek koji kao da je govorio u voki-toki: „Dovezi

kola.“Ef je shvatio da je došlo vreme. Duboko je udahnuo, uhvatio rukom kvaku i

izašao iz toaleta pravo u susret ubistvu.Dva stounhartovca u tamnim odelima kretala su se ka drugom kraju hodnika,

ka vratima koja vode napolje. Ef se okrenuo na drugu stranu i video ih kako skrećuiza ugla ka njemu. Odmah su ga ugledali.

Efov tajming nije bio savršen. Zakoračio je u stranu, kao da im se sklanja saputa, trudeći se da izgleda nezainteresovano.

Najpre je ugledao male prednje točkove. Iza ugla su stizala invalidska kolica.Dve uglačane cipele bile su položene na spuštene podnoške.

Bio je to Eldrič Palmer. Izgledao je veoma sitno i krhko. Kao kreč bele rukepresavio je u uleglom krilu. Gledao je pravo napred, ne u Efa.

Jedan od prethodnika je skrenuo ka Efu, kao da želi da mu zakloni pogled naprolazećeg milijardera. Palmer je bio udaljen manje od pet metara. Ef više nijemogao da čeka.

Srce mu je divlje tuklo. Izvukao je pištolj iz pojasa. Sve se u isto vremeodvijalo usporeno i odjednom.

Ef je podigao pištolj i skočio nalevo, kako bi izbegao stounhartovca koji inuse našao na putu. Šaka mu je zadrhtala, ali ruka je stajala pravo i dobro je naciljao.

Ciljao je najveću metu - grudi čoveka u stolici - i stisnuo obarač. Međutim,vodeći stounhartovac se bacio na Efa - žrtvujući se znatno brže nego što je bilo kojiagent Tajne službe to učinio za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Metak je pogodio čoveka u grudi, tupo udarivši u štitnik ispod odela. Ef jereagovao na vreme i odgurnuo čoveka u stranu pre nego što je ovaj uspeo da gaobori.

Ponovo je opalio, ali pošto je izgubio ravnotežu, srebrni metak se odbio oPalmerova invalidska kolica.

Ef je opalio još jednom, ali stounhartovci su se bacili pred Palmera. Trećimetak se zabio u zid. Posebno krupan čovek sa frizurom marinca, koji je guraokolica, počeo je da trči, gurajući svog dobročinitelja napred i time katapultiraostounhartovce na Efa. Oborili su ga.

Okrenuo se dok je padao, uperivši ka izlazu ruku u kojoj je držao pištolj. Jošjedan pokušaj. Podigao je šaku da puca u naslon stolice, pored krupnogtelohranitelja - ali nečija cipela mu je zgazila podlakticu i metak je pogodio tepih,a oružje mu je ispalo iz ruke.

Ef se nalazio na dnu sve veće gomile. Tela su se slivala iz glavne prostorije.Povici, vrisci. Ruke su grabile Efa, povlačile mu udove. Iskrenuo je glavu, tektoliko da kroz ruke i noge svojih napadača vidi invalidska kolica kako nestaju krozdupla vrata ka blistavoj svetlosti sunca.

Ef je urliknuo u agoniji. Njegova jedina šansa zauvek je nestala. Trenutak muje iskliznuo.

Starac je utekao nepovređen.Sada je svet praktično njegov.

Postrojenje Blek Forest

. Gospodar je stajao u punoj visini unutar mrklog mraka velike odaje ispodfabrike za preradu mesa i bio u stanju pune električne budnosti, usredsreden nameditaciju. Činio je to sve intenzivnije dok je suncem oprljena koža nastavljala dase ljušti sa nekada ljudskog tela, otkrivajući sirov, crveni dermis.

Gospodareva glava se okrenula za nekoliko stepeni na svom velikom, širokomvratu ka ulazu, kako bi posvetio pažnju Bolivaru. Nema potrebe da mu Bolivarpodnosi izveštaj o onome što je već znao, o onome što je Gospodar - prekoBolivara - već video: o dolasku ljudskih lovaca u zalagaonicu, očigledno u nadi daće pronaći Setrakijana i katastrofalnoj bici koja je usledila.

Iza Bolivara, osetivači su se snebivali na sve četiri, poput kraba. „Videli su“nešto što ih je uznemirilo, što je Bolivar naučio da zaključi po njihovom ponašanju.

Neko dolazi. Uznemirenost osetivača umirilo je to što Gospodar očiglednonije zabrinut zbog dolaska uljeza.

Gospodar je rekao: Drevni su zaposlili plaćenike koji će loviti tokom dana.To je znak njihovog očaja. Stari profesor?

Bolivar je odvratio: Iskrao se pre našeg napada. Osetivači su unutardomaćinstva osetili da je još živ.

Skriva se. Kuje zaveru. Sneva intrigu.Uz isto očajanje kao i Drevni.Ljudi postaju opasni tek kada više nemaju šta da izgube.Zujanje motornog vozila i zvuk guma koje se kotrljaju preko zemljanog puta

najavili su dolazak posetioca - Eldriča Palmera. Telohranitelj ga je pratio,osvetljavajući prolaz plavim svetlečim štapićima, pošto njihove ljudske oči nisuvidele u tami.

Osetivači su se povukli pred invalidskim kolicima, puzeći delimično i pozidovima, i šištali trudeći se da ostanu van radijusa hemijskog osvetljenja.

„Još stvorenja”, rekao je Palmer tiho, nesposoban da sakrije gađenje pripogledu na šlepu decu vampire i prazne poglede njihovih crnih očiju. Milijarder jebio besan. „Zašto baš u ovoj rupi?“

Dopada mi se.Palmer je sada, pri blagom sjaju plavog svetla, prvi put video da se

Gospodareva koža ljušti. Komadi su popadali po zemlji oko njegovih stopala poput

dlaka oko berberske stolice. Palmera je uznemirio pogled na sirovo meso ispodispucale spoljašnjosti Gospodarevog tela i brzo je počeo da govori kako muGospodar ne bi pročitao misli kao gatara koja zaranja u kristalnu kuglu.

„Slušajte. Čekao sam i učinio sve što ste tražili od mene. Nisam dobio ništazauzvrat. Upravo su pokušali da me ubiju! Želim svoju nagradu odmah! Višenemam strpljenja. Daćete mi ono što ste mi obećali, ili vas više neću finansirati -da li ste me razumeli? Ovo je kraj!“

Gospodareva koža je zakrckala dok se njegova visoka glava naginjala napred.Čudovište je zaista bilo zastrašujuće, ali Palmer neće ustuknuti.

„Moja prevremena smrt, ako do nje dođe, zakočiće ceo plan. Nećete višeimati moć nad mojom voljom - niti mojim resursima."

Gospodar je u odaju pozvao Ajkhorsta, izopačenog nacističkog komandanta.Zakoračio je iza Palmera u sumagličastu plavu svetlost. Valjalo bi da obuzdaš svojljudski jezik u prisustvu Der Meistera.

Gospodar je pokretom ruke utišao Ajkhorsta. Njegove crvene oči bile su kaopurpurne na plavoj svetlosti dok je fiksirao Palmera. Biće tako. Ispuniću ti želju zabesmrtnošću. Za jedan dan.

Palmer je zapanjeno zamucao. Najpre zbog toga što ga je iznenadilaGospodareva iznenadna kapitulacija - nakon svih ovih godina truda. A zatim, zatošto je shvatio koliki će korak načiniti. Skočiće u ambis smrti, a zatim izroniti sdruge strane...

Biznismenu u njemu bile su potrebne dalje garancije. Ali se deo njegaposvećen intrigama ugrizao za jezik.

Ne postavljaju se uslovi čudovištu poput Gospodara. Od njega se traže usluge,a njegova darežljivost prihvata uz zahvalnost.

Još jedan dan smrtnog života. Palmer je pomislio da bi u njemu možda mogaoi da uživa.

Plan je u punom zamahu. Moje leglo maršira kopnom. Ima nas na svimkritičnim destinacijama, naš krug se širi u gradovima i provincijama širom planete.

Palmer je progutao svoja očekivanja i rekao: „Dok krug sledbenika raste,omča se u isto vreme steže.“ Rukama je opisao scenario, tako što je prepleo prste istegao dlanove imitirajući davljenje.

Zaista je tako. Preostaje nam još samo jedan zadatak pre Proždiranja.Ajkhorst je izgledao kao patuljak pored Gospodara kada je ovaj progovorio:

Knjiga.„Naravno", odvratio je Palmer. „Biće vaša. Ali, moram da pitam... ako već

poznajete sadržaj..."Nije neophodno da ja posedujem knjigu. Neophodno je da je ne poseduje niko

drugi.„Zašto ne raznesete zgradu u kojoj će se održati aukcija? Ili čitav blok?"Grube metode u prošlosti nisu dovele do rezultata. Ova knjiga je imala suviše

života. Moram biti apsolutno siguran u to kakva je njena sudbina. Želim da je

gledam kako gori.Gospodar se ispravio do svoje pune veličine. Nešto mu je odvratilo pažnju,

kako se to već samo Gospodaru dešavalo.Nešto je video. Gospodar je fizički bio s njima u jami, međutim, vantelesno je

posmatrao svet kroz nečije tuđe oči - kroz oči jednog od svojih mladunaca.Palmer je unutar svog uma čuo jednu reč koju mu je Gospodar uputio:Dečak.Palmer je potom čekao objašnjenje koje nije usledilo. Gospodar se vratio u

sadašnjost. Vratio se uz obnovljeno samopouzdanje, kao da je upravo videobudućnost.

Svet će sutra goreti, a dečak i knjiga biće moji.

Fetov blog

Ubijao sam.Usmrćivao.Ovim rukama kojima sada kucam.Probadao sam, sekao, tukao, smrskavao, kidao udove, odsecao glave.Odeća i čizme bili su mi umrljani njihovom belom krvlju.Uništavao sam. Uživao sam u uništavanju.Mogli biste reći da sam istrebljivač i da sam se za ovo spremao čitavog

života.Razumem to stanovište. Ali, ne mogu da ga podržim.Jedno je kada vam pacov pojuri uz ruku gonjen slepim strahom.A nešto sasvim drugo suočiti se s pripadnikom ljudskog roda i ubiti ga.Izgledaju kao ljudi. Veoma nalikuju meni i vama.Ja više nisam istrebljivač. Sada sam lovac na vampire.Postoji još nešto.Nešto što ću samo ovde napisati, zato što se ne usuđujem da to kažem bilo

kome.Zato što znam šta će pomisliti.Znam šta će osetiti.Znam šta će videti kada me pogledaju u oči.Sve to ubijanje?Dopada mi se na neki način.Dobar sam u tome.Mogao bih da budem odličan.Ovaj grad pada, verovatno će i svet uskoro pasti. Apokalipsa je krupna reč,

teška reč, kada čovek shvati da se zapravo suočava s njom.

Nemoguće je da sam jedini. Sigurno postoje drugi ljudi poput mene. Ljudi kojise celog života osećaju nepotpuno. Koji se nikada nisu uklapali. Koji nikada nisurazumeli zašto su ovde, ili šta treba da rade. Koji nikada nisu odgovorili na pozivzato što ga nikada nisu čuli. Zato što im se ništa nije obratilo.

Do sada.

Stanica Pensilvanija

Nori se učinilo da je skrenula pogled samo na trenutak. Dok je zurila u velikutablu i čekala da objave broj njihovog koloseka, pogled joj se zamaglio. Krajnjeiscrpljena, potpuno se isključila.

Prvi put u ko zna koliko dana, nije razmišljala ni o čemu. Nije razmišljala ovampirima, o strahu, o planovima. Opustila se i misli su joj odlutale ka svetusnova, mada su joj oči ostale otvorene.

Kada se osvestila, imala je osećaj da se budi iz sna u kojem pada. Zadrhtalaje, trgnula se i naglo udahnula.

Okrenula se. Zak je bio kraj nje i slušao svoj ajpod.Međutim, njena majka je nestala.Nora se osvrtala unaokolo, ali nije je videla. Skinula je Zaku slušalice i on joj

se priključio u potrazi.„Sačekaj ovde“, rekla je Nora, pokazujući ka torbama. „Ne pomeraj se!“Progurala se kroz gomilu ljudi koji čekaju kraj table za objavljivanje

polazaka. Tražila je procep, otvor u masi, put koji je njena majka za sobomostavila. Međutim, ništa nije videla.

„Mama!“Povišeni glasovi su privukli Norinu pažnju. Krenula je ka njima, izlazeći iz

gomile u blizini blizu velikog hola, pored kapije zatvorene prodavnice delikatesnihproizvoda. Ugledala je svoju majku kako maltretira zbunjenu porodicu iz južneAzije.

„Esme!“, urlala je Norina majka, prizivajući ime svoje pokojne sestre, Norinepreminule tetke.

„Skini čajnik s ringle, Esme. Voda je provrila. Čujem da je provrila!“Nora je najzad stigla do nje, uzela je za ruku i promucala izvinjenje ljudima

koji ne govore engleski i njihovim mladim ćerkama. „Hajde, mama."„Tu si, Esme“, rekla je. „Šta to gori?“„Hajde, mama.” Nori su krenule suze.„Spalićeš mi kuću!”Nora je stegnuta majku za ruku i povukla je nazad kroz gomilu, ignorišući

gunđanje i uvrede. Zak je stajao na prstima i tražio ih pogledom u gomili. Nora mu

ništa nije rekla, nije želela da se raspadne pred dečakom. Međutim, ovo je za njuipak bilo suviše. Svi imaju tačku pucanja. Nora se ubrzano približavala svojoj.

Njena majka je bila tako ponosna na svoju ćerku. Najpre je diplomiralahemiju na Fordamu, zatim otišla na medicinski fakultet da specijalizira biohemiju uDžonu Hopkinsu. Nora je sada shvatala da je njena majka tada verovatnopretpostavljala da će joj ćerka biti bogata doktorka. Gledajući unazad, pomislila jeda je odrastanje u senci Ostrva Tri milje verovatno uticalo na njen život više negošto je mogla da zamisli. U Centru za kontrolu bolesti imala je državnu platu, znatnonižu od pozamašnih prihoda svojih kolega. Međutim, bila je mlađa - želela je daradi. Biće vremena za zarađivanje.

Jednog dana, njena majka se izgubila na putu ka prodavnici. Odjednom nijeumela da zaveže pertle, uključila bi rernu i izašla napolje. Sada je razgovarala smrtvima. Kada su joj dijagnostikovali Alchajmerovu bolest, Nora je morala daodustane od svog sopstvenog stana kako bi se brinula o svojoj sve bolesnijojmajci. Odlagala je potragu za odgovarajućom ustanovom u kojoj bi se o njojstarali, uglavnom zbog toga što nije bila sigurna da li to sebi može da priušti.

Zak je primetio da je Nora uznemirena, ali ostavio ju je na miru, osetivši dane želi da razgovara o tome. Ponovo je nestao pod slušalicama.

Iznenada, satima nakon predviđenog vremena, broj njihovog voza konačno sepojavio na tabli, najavljujući približavanje voza. Usledila je trka. Guranje, urlanje,laktanje i vređanje. Nora je sakupila njihove torbe, uhvatila majku pod ruku idoviknula Zaku da se pokrene.

Stvari su krenule od lošeg ka gorem kada je Amtrakov službenik stojeći navrhu uskih stepenica koje vode do koloseka rekao da voz još nije spreman. Nora senašla na kraju besne gomile - toliko daleko da nije bila sigurna da li će uspeti dauđu u voz, čak i sa plaćenim kartama u rukama.

Zato je uradila nešto što je obećala sebi da nikada neće raditi: iskoristila jesvoju značku Centra za kontrolu bolesti i probila se na čelo gomile. Pravdala sepred sobom da to ne čini zbog sebe, već zbog majke i Zaka. Ipak, čula je uvrede iosećala kako je svaki putnik u masi seče pogledom dok se gomila polakorazdvajala, zavidljivo ih propuštajući da prođu.

Tada se učinilo da je sve bilo uzalud. Kada su konačno pustili putnike da sespuste niz stepenice ka podzemnom koloseku, Nora je shvatila da se nalazi predpraznim šinama. Voz je ponovo negde zadržan i niko nije hteo da im kaže zašto, nitida im objasni koliko će to trajati.

Nora je pustila majku da sedne na torbe smeštene na najpovoljnijoj pozicijipokraj žute linije. Ona i Zak su podelili poslednje pakovanje hostes krofni, a Noraim je dozvolila i da popiju par gutljaja vode iz poluprazne flaše koju je ponela.

Popodne je prošlo. Krenuće - ako sve bude u redu - nakon sumraka, zbog čegase Nora veoma unervozila. Planirala je i očekivala da tokom noći bude daleko vangrada i na putu ka severu. Stalno se naginjala preko ivice platforme, osmatrajućitunele, privijajući oružje uz sebe.

Nalet vazduha iz tunela doneo je svima olakšanje. Svetlo je najavilopribližavanje voza i svi su ustali. Noru i njenu majku je neki čovek sa ogromnimrancem gotovo gurnuo preko ivice. Voz je skliznuo u stanicu i svi su počeli da seguraju za poziciju - dok su se vrata čudesno zaustavljala ispred Nore. Najzad jenešto krenulo kako treba.

Vrata su se otvorila i reka ljudi ih je unela unutra. Zauzela je dva sedišta za.majku i Zaka, gurajući njihove stvari na policu iznad glave, osim Zakovog ranca -koji je držao na krilu - i Norine torbe s oružjem. Nora je stala ispred njih,dodirujući kolenima njihova kolena i slegnula šipku iznad glave.

Ostali su uleteli unutra. Kada su se ukrcali, svesni toga da će finalna fazanjihovog egzodusa upravo početi, putnicima je laknulo i pokazali su nešto višeuljudnosti. Nora je posmatrala kako muškarac ustaje da bi žena sa detetom sela.Neznanci su pomagali jedni drugima sa torbama. Među srećnicima koji su uspeli dase ukrcaju odmah se razvio osećaj zajedništva.

Noru je obuzeo osećaj blagostanja. Najzad je počela slobodno da diše.„Dobro si?“, pitala je Zaka.

„Nikad bolje", odvratio je uz blago kolutanje očima, trudeći se da razmrsižice ajpoda. Zatim je stavio slušalice u uši.

Kao što se i plašila, mnogi putnici - neki s kartama, neki bez karata - nisuuspeli da uđu u voz. Nakon što su se vrata s mukom zatvorila, neki su lupali poprozorima, dok su drugi preklinjali stanične službenike koji su izgledali tako kao dabi radije i sami bili u vozu. Oni koji su ostali ličili su na ratne izbeglice i Nora jezatvorila oči i izgovorila kratku molitvu za njih - a zatim još jednu za sebe, zaoproštaj što je svoje voljene stavila iznad tih stranaca.

Srebrni voz je krenuo na zapad, ka tunelima ispod reke Hadson. Vagonom serazlegao aplauz. Nora je posmatrala kako svetla stanice nestaju, a zatim su počelida izlaze iz podzemlja ka površini - poput plivača koji izranjaju da udahnu vazduh.

Osetila se dobro unutar voza koji seče tamu kao što srebrni mač presecavampire. Spustila je pogled ka izboranom licu svoje majke i posmatrala kako joj sekapci spuštaju. Dva minuta ljuljuškanja u vozu i već je utonula u san.

Kada su izašli iz stanice, napolju je već pao mrak. Kratko su jurili iznadzemlje, a zatim se spustili u tunel ispod reke Hadson. Dok je kiša zasipala prozorevoza, Nori je zastao dah od onoga što je ugledala. Letimično je osmotrila anarhiju,zapaljene automobile, plamen u daljini, ljude koji se bore pod kapima crne kiše.Ljude koji trče po ulicama - da li ih nešto juri? Lovi? Da li su to uopšte ljudi?Možda su oni ti koji love.

Pogledala je Zaka i otkrila da je i dalje usredsreden na displej ajpoda. Noraje u toj dubokoj koncentraciji prepoznala deo oca u sinu. Nora je volela Efa.Verovala je da može voleti i Zaka - mada je znala tako malo o njemu. Ef i njegovsin slični su na tako mnogo načina, nezavisno od izgleda. Ona i Zak če imatidovoljno vremena da se upoznaju kada stignu do izolovanog kampa.

Ponovo je pogledala u noč, u tamu. Tu i tamo, nestašicu struje razbijali su

farovi kola i osvetljenje koje pokreću generatori. Svetlo je značilo nadu. Na obestrane se pomaljalo zemljište, grad je počeo da se povlači. Nora se priljubila uzprozor kako bi pratila njihovo napredovanje, kako bi odmerila koliko im jepotrebno da prođu kroz sledeći tunel i izađu iz Njujorka.

Tada je na najvišem uglu niskog zida ugledala obrise figure u blesku svetla.Nora je zadrhtala zbog ove prikaze koja izgleda poput predskazanja zla. Nije moglada otrgne pogled s nje dok se voz približavao... tada je figura počela da podižeruku.

Pokazivala je ka vozu. Ne samo ka vozu - činilo se da pokazuje direktno kaNori.

Voz je usporio dok je prolazio, ili se Nori samo učinilo, pošto joj je strahiskrivio osećaj vremena i kretanja.

Nasmešena, blistava od kiše, prljave ravne kose, užasno rastegnutih usta iočiju crvenih poput plamena - Keli Gudveder je zurila u Noru Martinez.

Pogledale su jedna drugu u oči dok je voz prolazio. Kelin prst je pratio Noru.Nora je priljubila čelo uz staklo, zgađena prizorom vampira. Znala je šta će

Keli učiniti.Keli je, uz životinjsku okretnost, skočila u poslednjem trenutku i nestala iz

Norinog vidokruga dok se hvatala za voz.

Fletlends

Setrakijan se zabrinuo čim je čuo Fetov kombi kako se zaustavlja sa zadnjestrane radnje. Žustro je prelistavao strane starog toma na stolu, trećeg tomafrancuskog izdanja Collection des anciens alchimistes grecs, koje su Bertelot iRuel izdali u Parizu 1888. Prelazio je pogledom napred-nazad sa njenihbakrorezom ukrašenih stranica ka listu papira sa simbolima koje je prekopirao izLumena. Posebno je proučavao jedan simbol. Najzad je pronašao odgovarajućcrtež. U tom trenutku su mu zastale i oči i ruke.

Šestokrili anđeo, sa krunom od trnja, slep i bez usta - ali sa brojnim ustimakoja mu oivičavaju krila. Kod njegovih stopala nalazio se poznat simbol - mesečevsrp - i jedna jedina reč.

„Argentum“, pročitao je Setrakijan. S poštovanjem je stegnuo požutelustranicu - a zatim iscepao bakrorez iz starog poveza i stavio ga u svoju beležnicu,trenutak pre nego što je Fet otvorio vrata.

Fet se vratio pre sumraka. Bio je siguran da ga vampiri nisu otkrili, nitipratili, što bi Gospodara dovelo pravo do Setrakijana.

Starac je radio za stolom pored radija i upravo je zatvarao jednu od svojih

starih knjiga. Slušao je tok šou, jedne od retkih stanica koje su još emitovaleprogram. Fet je osećao iskrenu blagonaklonost prema Setrakijanu. To je delom biorezultat veze koja se stvara među vojnicima tokom rata, bratstvo rođeno u rovu - uovom slučaju rov je grad Njujork. Osim toga, Fet je osećao izuzetno poštovanjeprema starcu koji je odbijao da prestane s borbom. Fet je smatrao da su on iprofesor veoma slični, po svojoj posvećenosti pozivu i količini znanja o svojimprotivnicima - očigledna razlika tiče se polja interesovanja; Fet se borio protivgamadi i napasti, dok se Setrakijan, još kao veoma mlad čovek, posvetioiskorenjivanju neljudske rase parazitskih bića.

Na neki način, Fet je razmišljao o sebi i Efu kao o profesorovim surogatskimsinovima. Braći po oružju, mada potpuno različitim. Jedan je iscelitelj, a drugiistrebljivač. Jedan je univerzitetski obrazovan porodičan čovek visokog statusa,drugi je radnik, samouki usamljenik. Jedan je živeo na Menhetnu, drugi u Bruklinu.

Ipak, medicinski naučnik, koji je u početku bio u središtu izbijanja virusa,doživeo je da njegov uticaj potamni u mračnim danima nakon što je uzrok virusapostao poznat. Dok se njegov pandan, gradski zaposlenik s malom radnjom uFletlendsu - i instinktima ubice - sada borio starcu uz bok.

Postojao je još jedan razlog zbog kojeg je Fet osećao bliskost saSetrakijanom. Nešto o čemu Fet nije mogao s njim da razgovara, niti je mogao sebito jasno da objasni. Fetovi roditelji su emigrirali u ovu zemlju iz Ukrajine (ne izRusije, kao što su govorili ljudima i kao što je Fet tvrdio), ne samo u potrazi zaboljim uslovima života, poput svih emigranata, već i da bi pobegli od svojeprošlosti. Otac Fetovog oca - što mu niko nikada nije rekao, zato što se u njegovojporodici to nije direktno spominjalo, posebno od strane njegovog mrzovoljnog oca- bio je sovjetski ratni zarobljenik, regrutovan da radi u jednom od logora smrtitokom Drugog svetskog rata. Da li je to bila Treblinka, Sobibor ili neko trećemesto, Fet nije znao. To nije bilo nešto što je želeo da istraži. Uloga njegovog dedeu holokaustu otkrivena je dve decenije nakon završetka rata i tada je odveden uzatvor. Tvrdio je, u svoju odbranu, da je bio žrtva nacista, da su ga naterali da radikao čuvar u logoru. Ukrajinci nemačkog porekla postavljani su na pozicije odautoriteta, dok su ostali naporno radili ispunjavajući hirove sadističkihkomandanata logora. Tužioci su tokom posleratnih godina podneli dokaze i oličnom bogaćenju; na primer, Fetov deda nije mogao da objasni izvor novcapomoću kojeg je osnovao svoju krojačku kompaniju. Međutim, dokrajčila ga jenjegova mutna fotografija u crnom odelu dok stoji pored bodljikave žice skarabinom u rukama i rukavicama navučenim preko šaka, usana izvijenih u neštošto su jedni nazivali zlobnim osmehom, a drugi grimasom. Fetov otac do krajaživota nije govorio o tome. Ono što je Fet saznao, saznao je od majke.

Kazna zaista može sustići buduće generacije - Fet je ovaj užasan teret nosio sasobom. Vreli stid uvek mu je kuvao u dnu stomaka. Realno, čovek nije odgovoranza dela svog dede, ipak...

Čovek nosi grehove svojih predaka kao što nosi njihove crte lica. Kao što u

sebi nosi njihovu krv, tako nosi i njihovu čast i njihov razarajuć uticaj.Fet nikada ranije nije u tolikoj meri patio od ove srodničke veze kao sada -

osim u snovima. Jedan se stalno ponavljao, uvek mu iznova prekidajući san. Unjemu, Fet se vraća u rodno selo svoje porodice, mesto koje nikada u životu nijeposetio. Za njega su zatvorena sva vrata i svi prozori dok sam korača ulicama.Međutim, svi ga posmatraju. Iznenada, s jednog kraja ulice, divlja narandžastasvetlost poleti ka njemu nošena vihorom galopirajućih kopita.

Ždrebac, sa zapaljenom kožom, grivom i repom, juri ka njemu. Konj jepotpuno obuhvaćen plamenom. Fet mu se uvek u poslednjoj sekundi izmakne s puta,a zatim se okrene i posmatra životinju kako juri preko krajolika i ostavlja tamantrag dima za sobom.

„Kako je napolju?"Fet je položio platnenu torbu. „Tiho. Zloslutno." Skinuo je jaknu i izvukao

puter od kikirikija i krekere ric iz džepa. Skoknuo je do svog stana da ih uzme.Ponudio je Setrakijana. „Ima li vesti?"

„Ništa", odvratio je Setrakijan, posmatrajući kutiju s krekerima kao da ćeodbiti užinu. „Ali, Efraim je odavno trebalo da se vrati."

„Mostovi su zakrčeni."„Mmm.“ Setrakijan je izvukao papirno pakovanje i onjušio sadržaj pre nego

što je probao kreker. „Da li si nabavio mape?"Fet se potapšao po džepu. Bio je u depou Odseka za javne radove u

Grejvsendu kako bi nabavio mape kanalizacije Menhetna, posebno Aper Ist Sajd.„Naravno da sam ih se dočepao. Pitanje je - da li ćemo imati vremena da ihupotrebimo?"

„Hoćemo. Siguran sam u to."Fet se nasmešio. Starčeva vera uvek bi mu zagrejala srce. „Možete li mi reći

šta ste pronašli u knjizi?"Setrakijan je spustio kutiju sa krekerima i zapalio lulu. „Pronašao sam... sve.

Da, pronašao sam čak i nadu. Ali... pronašao sam i naš kraj. Kraj svega."Izvukao je reprodukciju crteža srpastog meseca koju je Fet slikao mobilnim u

podzemnoj železnici, a koju su pronašli i na stranicama Lumena. Starac ju jeprecrtao tri puta.

„Vidiš? Ovaj simbol - poput samog vampira, kako je ranije viđen -predstavlja arhetip. Nešto zajedničko čitavom ljudskom rodu. Istok i Zapad - aliunutra se nalazi drugačija permutacija, vidiš li? Skrivena, ali s vremenomobelodanjena, poput svih proročanstava. Obrati pažnju."

Uzeo je tri papira. Koristeći improvizovani montažni sto, osvetljen odozdo,postavio je papire jedan preko drugog.

„Bilo koja legenda, bilo koje stvorenje ili simbol na koji naiđemo, već postojiu beskrajnom kosmičkom rezervoaru u kojem arhetipovi čekaju. Senke koje vrebajuispred Platonove pećine. Mi, prirodno, verujemo da smo vešti i mudri, verujemoda smo veoma napredni, a da su oni koji su živeli pre nas bili naivni i priprosti...

Dok u stvari samo pratimo odjeke reda u univerzumu, dok nas vodi..."Tri meseca su se zarotirala na papiru i spojila.„Ovo nisu tri meseca. Ne. To su pomračenja. Tri solarne eklipse. Svaka se

dešava na tačno utvrđenoj geografskoj širini i dužini, prateći ogroman raspongodina - obeležavajući događaj koji se upravo odvija. Otkrivajući svetu geometrijupredskazanja."

Fet je zapanjeno shvatio da tri oblika zajedno tvore, u rudimentarnom obliku,znak za biološku opasnost:

„Ali, ovaj simbol... Prepoznajem ga zbog posla. Dizajniran je tokomšezdesetih. Čini mi se...“

„Svi simboli su večni. Postoje i pre nego što nam ušetaju u snove..."„Pa, kako...“„Oh, pa znamo", odvratio je Setrakijan. „Uvek znamo. Ne otkrivamo, ne

učimo. Samo se prisećamo stvari koje su zaboravljene..." Pokazao je ka simbolu.„Upozorenje. Skriveno u našim umovima, probuđeno sada - dok se krajpribližava."

Fet je pogledao radni sto koji je Setrakijan potpuno preuzeo. Eksperimentisaoje sa fotografskom opremom, objašnjavao nešto poput „testiranja tehnikemetalurške srebrne emulzije", ali Fet to nije razumeo. Međutim, starac je izgledaznao šta radi. „Srebro", rekao je Setrakijan. „Drevni alhemičari su ga zvaliargentum i predstavljali ovim simbolom..." Setrakijan je Fetu ponovo pokazaosliku srpastog meseca.

„A ovo je..." rekao je Setrakijan izvadivši bakrorez koji predstavljaarhanđela. „Sarijel. U izvesnim enohijanskim rukopisima 13 naziva se i Arazjal,Asaradel. Veoma slično imenu Azrael ili Ozrijel..." 14 Kada je postavio bakrorezpored crteža znaka za biološku opasnost i alhemijskog simbola srpastog meseca,dobio je šokantnu sliku. Konvergenciju, pravac; cilj.

Setrakijan je osetio nalet energije i uzbuđenja. Ovo mu nije izbijalo iz glave.„Ozrijel je anđeo smrti", rekao je Setrakijan. „Muslimani ga nazivaju „onaj od

četiri lica, mnogo očiju i mnogo usta. Onaj od sedamdeset hiljada stopala i četirihiljade krila." On ima onoliko očiju i jezika koliko ima ljudi na zemlji. Međutim, togovori samo o tome kako se množi, kako se širi..."

Fetu su navirale misli. Ono što ga je najviše brinulo bilo je bezbednoizvlačenje krvave gliste iz vampirskog srca koje je Setrakijan čuvao u tegli. Staracje oivičio sto UV lampama na baterije kako bi zadržao glistu na tom skučenomprostoru. Činilo se kao da je sve spremno, i tegla je bila na dohvat ruke, organveličine pesnice je pulsirao - ipak, kada je došlo vreme, Setrakijan nije bio rad daiskasapi zlokobno srce.

Nagnuo se ka tegli, a pipasti izrastak je suknuo, dok mu se sisaljka nalikustima prilepila za staklo. Te krvave gliste su gadni sisavci. Fet je znao da je starachrani kapljicama svoje krvi već dekadama, da gaji ovu ružnoću i da se samim tim

na neki jeziv način vezao za nju. To je prirodno. Ali, Setrakijanovo oklevanje jesadržalo emotivnu komponentu dublju od proste melanholije.

Više je nalikovalo istinskoj tuzi. Više je nalikovalo očaju.Fet je nešto shvatio u tom trenutku. S vremena na vreme, tokom noći je viđao

starca kako se obraća tegli, kako hrani tu stvar iznutra. Sam je pod svetlošću svecazurio u nju, šaputao joj i mazio hladno staklo u kojem se nalazi užasno meso. Fet jemogao da se zakune da je jednom čak čuo kako joj starac peva. Tiho, na nekomstranom jeziku - ne na jermenskom - neku uspavanku...

Setrakijan je shvatio da ga Fet posmatra. „Oprostite mi, profesore", rekao jeFet. „Ali... čije je to srce? Priča koju ste nam ispričali..."

Shvativši da je otkriven, Setrakijan je klimnuo glavom. „Da... priča o tome dasam srce izvadio iz grudi mlade devojke u selu severne Albanije? U pravu si, tapriča nije u potpunosti istinita."

Starcu su se oči ispunile suzama. Prva je skliznula niz obraz u tišini, a kada jekonačno progovorio, učinio je to šapatom - kao što je priča i zahtevala.

INTERLUDIJUM IIISETRAKIJANOVO SRCE

Zajedno s hiljadama ljudi koji su preživeli holokaust, Setrakijan je stigao uBeč 1947. godine, gotovo bez ijedne pare, i nastanio se u sovjetskoj zoni grada.Uspešno je kupovao, popravljao i preprodavao nameštaj koji niko nije potraživaoiz skladišta i sa imanja u sve četiri gradske zone.

Jedan od njegovih klijenata postao je njegov mentor: profesor Ernest Zelman,jedan od retkih preživelih članova mitskog Weiner Kreis, odnosno Bečkog kruga,filozofskog društva osnovanog početkom veka koje su nacisti raspustili. Zelman sevratio u Beč iz izgnanstva nakon što mu je Treći rajh pobio skoro sve članoveporodice. Osetio je veliku empatiju prema mladom Setrakijanu. U Beču punombola i tišine - u to vreme se razgovor o „prošlosti” i nacizmu smatrao gnusnim -Zelman i Setrakijan su nalazili utehu u međusobnom društvu. Profesor Zelman jedozvoljavao Abrahamu da slobodno pozajmljuje knjige iz njegove bogatebiblioteke, a Setrakijan je, sa obzirom na to da je bio neženja i bolovao odnesanice, proždirao knjige brzo i sistematski. Upisao je studije filozofije 1949.godine, i nekoliko godina kasnije postao vanredni profesor filozofije narascepkanom, vrlo popustljivom Bečkom univerzitetu.

Nakon što je prihvatio finansiranje od grupe na čijem čelu se nalazio EldričPalmer, američki industrijski magnat s brojnim investicijama u američkoj zoniBeča i interesovanjem za okultno, tokom ranih šezdesetih godina, Setrakijanovuticaj se veoma proširio, kao i njegova kolekcija predmeta, krunisana najvrednijomimovinom, štapom za hodanje s vučjom glavom koji je pripadao misterioznonestalom Jusefu Sarduu.

Međutim, izvesni događaji i otkrića na terenu najzad su uverili Setrakijana dase njegovi i Palmerovi interesi ne poklapaju. Palmerov cilj je zapravo potpunosuprotan Setrakijanovoj nameri da otkrije i svetu izloži vampirsku zaveru - što jedovelo do ružnog prekida odnosa.

Setrakijan je, bez ikakve sumnje, znao da je Palmer proširio glasine onjegovoj vezi sa studentkinjom, što je dovelo do Abrahamovog otpuštanja suniverziteta. Glasine su, nažalost, bile istinite. Oslobođen iznošenjem ove tajne ujavnost, Setrakijan se potom oženio ljupkom Mirijam.

Mirijam Sačer je kao dete preživela poliomelitis, tako da je na rukama inogama nosila proteze. Za Abrahama, ona je bila predivna ptičica koja nije moglada poleti. Mada je bila stručnjak za romanske jezike, prijavila se na nekolikoSetrakijanovih seminara i polako privukla profesorovu pažnju. Odnosi sastudentima bili su strogo zabranjeni. Mirijam je ubedila svog imućnog oca dazaposli Abrahama kao njenog privatnog tutora. Da bi stigao do porodičnog imanjaSačerovih, Setrakijan je morao da hoda čitav sat nakon što bi presedao iz jednog

tramvaja u drugi kako bi izašao iz Beča. U vili nije bilo struje, tako da su Abrahami Mirijam u porodičnoj biblioteci čitali uz svetlo uljane lampe. Mirijam se kretalauz pomoć invalidskih kolica koje je Setrakijan gurao pokraj polica kada su im bilipotrebni novi tomovi. Dok je to činio, do njega je dopirao mek, čist miris njenekose. Taj miris ga je opijao, a sećanje na njega odvlačilo mu je pažnju tokom onihpar sati koje su provodili razdvojeno. Uskoro su se njihova uzajamna osećanjaotvoreno ispoljila i opreznost se pretvorila u zebnju dok su se skrivali u tamnim,prašnjavim ćoškovima u potrazi za dahom i pljuvačkom jedno drugog.

Otpušten s univerziteta nakon veoma dugog procesa uklanjanja sa mestastalnog profesora, suočen s protivljenjem porodice Sačet, Setrakijan je pobegao sdevojkom plave krvi i tajno se venčao sa njom u Munčhofu. Bili su prisutni samoprofesor Zelman i šačica njenih prijatelja.

Kako su godine prolazile, Mirijam mu je postala partner u ekspedicijama,uteha tokom mračnih vremena i istinski pristalica Setrakijanove borbe. Duže oddekade, Setrakijan je obezbeđivao sredstva za život pisanjem pamfleta i radeći kaokurator za antikvarnice širom Evrope. Mirijam je skromna sredstva iskorišćavalakako je znala i umela. U kući Setrakijanovih, večeri su uglavnom bile jednolične.Svake večeri, Abraham bi svojoj supruzi masirao noge mešavinom alkohola,kamfora i biljaka, strpljivo trljajući bolne čvorove koji grče mišiće i tetive -skrivajući činjenicu da ga dok to čini ruke bole koliko nju noge. Iz večeri u veče,profesor je pripovedao Mirijam o drevnom znanju i mitovima, kazujući priče puneskrivenog značenja. Završio bi pevušeći nemačke uspavanke kako bi joj pomogaoda zaboravi na bol i utone u san.

U proleće 1967. godine, Abraham Setrakijan je u Bugarskoj ušao u tragAjkhorstu. Glad za osvetom prema nacisti ponovo mu je zapalila vatru u stomaku.Ajkhorst, njegov komandant u Treblinki, bio je čovek koji je Setrakijanu obezbedioposao zanatlije. Takođe je obećao da će lično pogubiti svog omiljenog drvodelju.Takav je žreb sudbina dodelila Jevrejinu u logoru.

Setrakijan je pratio njegov trag po Balkanu. Albanija je nakon rata bila podkomunističkim režimom. Iz nekog razloga, strigoji su cvetali u sličnoj političkoj iideološkoj klimi. Setrakijan se nadao da će ga stari upravnik logora - mračni bogtog kraljevstva industrijalizovane smrti - možda odvesti i do samog Gospodara.

Zbog njene fizičke nemoći, Setrakijan je ostavio Mirijam u selu izvan Skadra ipoveo natovarenog konja duž puta od petnaest kilometara do drevnog gradaDrivasta. Setrakijan je vukao nevoljnu životinju uz strmu krečnjačku padinu, dužstare otomanske staze ka tvrđavi na vrhu planine.

Tvrđava Drivast (Kalaja e Drishtit) datira iz dvanaestog veka i izgrađena jekao deo niza vizantijskih utvrđenja. Bila je pod vlašću Crnogoraca i nakratko podupravom Venecije, pre nego što su je 1478. godine osvojili Turci. Sada, skoro petstotina godina kasnije, u ruševinama tvrđave nalazili su se malo muslimansko selo,džamija i zapušteni zidovi tvrđave koju je prisvojila priroda.

Setrakijan je otkrio da je selo prazno. Nije bilo znakova skorije aktivnosti. Sa

vrha se pružao veličanstven pogled na Dinarske planine na severu, Jadransko morei Otrantska vrata na zapadu.

Trošno kameno utvrđenje sa vekovima tišine za sobom, predstavljalo jeidealnu lokaciju za svratište vampira. Ovo je Setrakijanu, sada kada se osvrneunazad, trebalo da pokaže da stvari nisu onakve kakvim se čine.

U podzemnim odajama pronašao je kovčeg. Jednostavnu, modernušestougaonu kutiju od drveta čempresa. Bez metalnih delova, sa drvenim klinovimaumesto eksera i šarkama od kože.

Noč još nije pala, ali u sobi svetlo nije bilo dovoljno jako da bi mogao daobavi posao. Zato je Setrakijan uzeo srebrni mač i pripremio se da pogubi svogmučitelja. Sa spremnim oružjem u ruci podigao je poklopac krivim prstima.

Kovčeg je bio prazan. Prazniji od praznog: nije imao dno. Pričvršćen za tlo,zapravo je služio kao neka vrsta vrata. Setrakijan je uzeo čeonu lampu iz torbe igvirnuo dole.

Pet metara niže nalazio se zemljani pod i tunel.Setrakijan se opremio alatima - uključujući dodatnu baterijsku lampu, torbicu

s baterijama i dugačke srebrne noževe (još nije otkrio ubistvena svojstvaultraljubičastog svetla kratkih talasa - pošto se UV lampe još nisu pojavile ukomercijalnoj upotrebi), a za sobom je ostavio svu hranu i veći deo vode. Zavezaoje uže za metalni okov na zidu i spustio se u tunel.

Smrad amonijaka od izmeta strigoja bio je veoma snažan, tako da je pažljivokoračao da ne bi natopio čizme. Probijao se kroz prolaze, osluškujući kraj svakeokuke, urezujući znake na zidovima kada se tunel račvao. Nakon nekog vremenaotkrio je da se vratio do prvih znakova koje je urezao.

Razmislivši, odlučio je da se vrati do ulaza pod kovčegom. Izaći će, sabrati sei sačekati da stanovnici ustanu nakon sumraka.

Kada se vratio do ulaza i podigao pogled, otkrio je da je poklopac kovčegazatvoren. Uže je nestalo.

Setrakijan je dugo lovio strigoje. Na nepovoljan obrt događaja nije reagovaostrahom, već besom. Odmah se okrenuo i jurnuo nazad u tunele, znajući da muopstanak zavisi od toga da li će biti predator ili plen.

Ovog puta je krenuo drugim putem i najzad naleteo na četvoročlanu porodicuiz sela. Bili su strigoji, crvene oči su zasvetlucale kada se pojavio, slepo seodražavajući u snopu svetla baterijske lampe.

Međutim, bili su suviše slabi za napad. Od svih četvoro, samo je majka ustala.Setrakijan je na njenom licu primetio karakteristike neuhranjenog vampira: meso jepotamnelo, a žaoka se proviđela kroz zategnutu kožu na grlu; osim toga, bili suprilično ošamućeni i dremljivi.

Oslobodio ih je - s lakoćom i bez milosti.Uskoro je naišao na još dve porodice. Jedna je bila nešto snažnija, ali nijedna

nije bila dovoljno snažna za napad. U drugoj odaji je pronašao dete strigojauništeno tokom zlosrećnog pokušaja vampirskog kanibalizma.

I dalje ni traga ni glasa od Ajkhorsta.Kada je pročistio drevnu mrežu pećina od vampira a da nije otkrio drugi izlaz,

vratio se do odaje ispod zatvorenog kovčega i počeo da dubi kamen bodežom.Prosekao je oslonac za prste u zidu i počeo da dubi novi, pola metra viši, nasuprotnom zidu. Dok je radio satima - srebro nije dobar materijal za taj posao,gvozdena ručka se pokazala znatno korisnijom - razmišljao je o selu punomslabašnih vampira. Njihovo prisustvo nije imalo smisla. Nešto mu je izmicalo, aliStrakijan se opirao tome da o svemu dobro razmisli. Zanemarivao je svoju zebnjukako bi se koncentrisao na posao.

Satima - možda danima - kasnije, bez vode i gotovo bez baterija, balansirao jšna dva niža oslonca kako bi izdubio treći. Ruke su mu bile prekrivene skorelomkrvi pomešanom s prašinom. Teško se održavao na nogama. Najzad se osloniosuprotnom nogom na okomit zid i posegnuo za poklopcem kovčega.

Očajnički je gurnuo i otvorio poklopac.Iskobeljao se napolje, paranoičan i polulud. Nestao je ranac koji je gore

ostavio, a sa njim i hrana i voda. Izašao je iz tvrđave na svetlo dana, grla suvog kaobarut. Nebo je bilo oblačno. Imao je osećaj da su prošle godine.

Na početku staze je pronašao konja, zaklanog, izvađene drobi i hladnog tela.Nebo se otvorilo iznad njega. Požurio je nazad u selo. Seljak kojeg je

pozdravio dok se peo gore trampio je za Setrakijanov slomljeni ručni sat neštovode i tvrdih kolača. Uz pomoć intenzivne pantomime, Setrakijan je saznao da jepod zemljom proveo tri sumraka i svitanja.

Najzad se vratio u letnjikovac koji je iznajmio, ali Mirijam nije bila tamo.Nije bilo poruke, niti bilo čega sličnog - to uopšte nije ličilo na nju. Otišao je ususednu kuću, a zatim i preko puta. Najzad mu je jedan čovek otvorio vrata, samonekoliko centimetara.

Ne, nije video njegovu suprugu, rekao mu je čovek na pojednostavljenomgrčkom jeziku. Objasnio mu je da je sinoć iz sela nestalo dvoje dece. Sumnjalo sena vešticu.

Setrakijan se vratio u letnjikovac. Skljokao se na stolicu, pridržavajući glavukrvavim, izlomljenim prstima. Čekao je noč - tamni čas povratka njegove dragesupruge.

Došla mu je iz kiše, slobodna od štaka i proteza koje su joj usporavale udovetokom ljudskog života. Kosa joj je bila mokra, koža bela i blistava, odećanatopljena blatom. Došla mu je visoko podignute glave, poput žene iz visokogdruštva koja će upravo primiti novajliju u svoj uzvišeni krug prijatelja. Pored njesu stajala dva seoska deteta koja je preobratila. Dečak i devojčica kojima je i daljebilo muka od transformacije.

Noge su joj bile prave i veoma tamne. Krv se sakupila u donjim delovimaekstremiteta. Obe ruke i stopala bili su joj skoro potpuno crni. Nestalo je njenonemoćno, oprezno koračanje: at.rofiran hod čiji je bol Setrakijan iz večeri u večepokušavao da ublaži.

Kako se brzo i kako potpuno preobrazila od ljubavi njegovog života u ovomahnito, blatnjavo stvorenje besnog pogleda. Sada je bila strigoj, koji gaji sklonostka krvlju dece koju nije mogla da rodi za života.

Tiho plačući, Setrakijan je ustao sa stolice. Deo njega je želeo da popusti, dakrene sa njom u pakao, da se u očaju preda vampir izmu.

Međutim, ipak ju je ubio, uz mnogo suza. Posekao je i decu, ne štedeći njihovapreobražena tela - mada je bio odlučan da sačuva deo svoje supruge Mirijam, zasebe.

Čak i kada čovek zna da je ono što radi potpuno ludo, to je i dalje ludo -isekao je srce iz grudi svoje supruge i sačuvao ga. Taj preobraženi organ sadapulsira žudnjom krvave gliste, unutar staklene tegle.

Život je ludilo, pomislio je Setrakijan, kada je završio s klanjem i pogledaounaokolo po prostoriji. Život je takođe i ljubav.

Fletlends

Nakon što je proveo trenutak sa srcem svoje pokojne supruge, Setrakijan jeizgovorio nešto što je Fet jedva čuo i što nije razumeo - rekao je: „oprosti minajdraža moja“ - i bacio se na posao.

Nije sekao srce srebrnim nožem, što bi bilo fatalno po glistu, već nožem odnerđajućeg čelika - pođrezujući oboleli organ sve više i više. Glista nije pokušalada pobegne dok Setrakijan nije približio srce jednoj od UV lampi koje okružujuivicu stola. Tanja od vlasi kose, vretenasta i brza, ružičasta kapilarna glista jesuknula iz srca, najpre ka slomljenim prstima koji su stezali dršku noža. Međutim,Setrakijan je bio pripravan na to, tako da je počela da gamiže po sredini stola.Setrakijan ju je nožem presekao napola. Fet je presečene krajeve potom zatvorio udve velike čaše.

Gliste su se regenerisale, istražujući obode novih kaveza.Setrakijan je potom počeo da se priprema za eksperiment. Fet je seo na

stolicu, posmatrajući gliste kako se koprcaju u čašama, dok ih pokreće potreba zakrvlju. Setio se kako je Setrakijan upozorio Efa da mora da uništi Keli.

Tokom čina oslobađanja voljene osobe... iskusićeš šta znači biti preobraćen.Šta znači raditi suprotno od onoga što jesi. Taj čin zauvek menja osobu.

I Norinog zaključka da je ljubav prava žrtva ove nevolje, oruđe koje dovodido našeg pada: Nemrtvi se vraćaju po svoje Voljene. Ljudska ljubav je iskvarena ipreobražena u vampirsku potrebu.

„Zašto vas nisu ubili u onim tunelima?", pitao je Fet. „To je sigurno bilazamka?”

Setrakijan je podigao pogled sa naprave. „Verovao ili ne, ali tada su me se

plašili. Bio sam u najboljim godinama, vitalan, snažan. Oni su zaista sadisti, alimoraš shvatiti da ih je tada bilo malo. Samoodržanje je bilo od najvećeg značaja.Razuzdano širenje vrste tada je za njih bio tabu. Ipak, morali su da me povrede. Tosu i učinili.”

„Još vas se plaše.” Rekao je Fet.„Ne plaše se mene, već onoga što ja predstavljam. Onoga što znam. Zaista, šta

jedan starac može da učini protiv horde vampira?”Fet ni na trenutak nije poverovao u Setrakijanovu skromnost.Starac je nastavio: „Čini mi se da ih zbunjuje činjenica da ne odustajemo -

činjenica da ljudski duh opstaje uprkos zloj kobi. Arogantni su. Njihovo poreklo,ako uspem da ga potvrdim, svedočiće o tome.“

„Odakle potiču?”„Kada se dočepamo knjige, kada budem apsolutno siguran... tada ću ti reći.“Radio je postajao sve tiši. Fet je najpre pomislio da je njegovo povređeno

uvo u pitanju. Ustao je i okrenuo ručicu, kako bi uređaj nastavio da radi. Na radijuse uglavnom nisu mogli čuti ljudski glasovi, zamenili su ih šumovi i povremenipiskavi tonovi. Međutim, jedna komercijalna sportska radio-stanica i dalje je imaladovoljno struje za emitovanje programa. Mada su svi voditelji nestali, preostao jejedan usamljeni producent. Preuzeo je mikrofon i promenio orijentaciju stanice,zamenivši razgovore o sportskim klubovima poput Jenkija, Metsa, Džajentsa,Rendžersa i Niksa, vestima koje je pronalazio na internetu ili dobijao putempovremenih poziva slušalaca.

„... nacionalni veb-sajt FBI-ja izveštava da se doktor Efraim Gudveder ,nakon incidenta u Bruklinu, sada nalazi u federalnom zatvoru. On je odbegli bivšislužbenik njujorškog odeljenja Centra za kontrolu bolesti koji je na internet okačiovideo - sećate li se toga? Video o čoveku koji živi u šupi, zavezan lancem poputpsa. Sećate li se koliko je taj demonski snimak izgledao smešno i nategnuto? To subila lepa vremena. U svakom slučaju... piše da je uhapšen... šta je ovo? Zbogpokušaja ubistva. Gospode. Baš kada smo pomislili da ćemo nešto saznati. Mislim,ako me sećanju služi, ovaj čovek je bio u epicentru događaja. Zar ne? Bio je uavionu, let broj 753. Tražen je zbog ubistva svog kolege i jednog od prvih ljudikoji su se našli na terenu. Mislim da se zvao Džim Kent. Jasno je da su dešavanjana neki način povezana sa njim. Po mom mišljenju - dogodiće mu se isto što iOsvaldu. Dva metka u stomak i biće zauvek ućutkan. To je samo još jedan komadgigantske slagalice koju niko ne može da sklopi. Ako bilo ko ima neku misao, idejuili teoriju, a telefon mu još funkcioniše, neka me pozove na broj za obaveštenja izsveta sporta.

Setrakijan je seo i zatvorio oči.„Pokušaj ubistva?", pitao je Fet.„Palmer", odvratio je Setrakijan.„Palmer!", uzviknuo je Fet. „Hoćete da mi kažete da nije lažna optužba u

pitanju?" Fetov šok se brzo pretvorio u divljenje. „S pištoljem na Palmera.

Gospode. Dobri stari doca. Zašto meni to nije palo na pamet?"„Vrlo mi je drago zbog toga.“ Fet je prošao prstima kroz kosu, kao da

pokušava da se probudi.„Onda ih je ostalo dvoje, a?“, zakoračio je unazad i pogledao kroz

poluotvorena vrata ka izlogu radnje. Napolju se spuštao sumrak. „Znali ste za to?“„Sumnjao sam."„Niste želeli da ga zaustavite?"„Shvatio sam da je to nemoguće. Ponekad čovek mora da reaguje impulsivno,

Moraš shvatiti - on je naučnik koji se našao usred pandemije, čiji se uzrok protivisvemu što je ikada naučio. Dodaj svemu tome i sukob sa suprugom. Krenuo jeputem za koji veruje da je ispravan."

„Hrabar potez. Da li bi bilo od značaja? Da je uspeo?"„Oh, mislim da bi." Setrakijan se vratio zamajavanju oko naprave.Fet se nasmešio. „Mislio sam da nije sposoban za takav potez."„Siguran sam da ni on sam nije toga bio svestan."U tom trenutku, Fetu se učinilo da je ugledao senku kako promiče kraj izloga.

Već se delimično okrenuo i osmotrio je samo krajičkom oka. Učinilo mu se da je upitanju veliko stvorenje.

„Mislim da imamo mušteriju", saopštio je, požurivši ka vratima.Setrakijan je ustao, brzo posegnuo ka svom štapu sa vučjom glavom i odvrnuo

dršku ogolivši par centimetara metala.„Ostanite ovde", rekao je Fet. „Budite spremni." Uzeo je pištolj za eksere i

mač, a zatim se iskrao na zadnja vrata, plašeči se da je Gospodar došao da ihposeti.

Čim je zatvorio vrata, Fet je na ivičnjaku iza radnje ugledao krupnog čoveka.Glomazan čovek od nekih šezdesetak godina, sa gustim obrvama. Krupan koliko iFet. Stajao je u blagom čučnju, štedeći jednu nogu. Raširio je ruke kao da je urvačkom stavu.

Ovo nije Gospodar. Nije čak ni vampir. Čovekove oči su to potvrdile. Čak isasvim mladi vampiri kreću se čudno, manje poput ljudi, više poput životinja, ilibuba.

Još dvojica su zakoračila iz senke iza kombija. Jedan je bio oklopljensrebrnim nakitom, nizak, zdepast i moćnog izgleda. Režao je poput psa lutalicenakinđurenog cirkonima. Drugi je bio mlađi. Ispružio je vrh dugačkog mača kaFetovom grlu.

Znači, razumeju se u srebro. „Čovek sam", rekao je Fet. „Ako ste krenuli upljačku, znajte da imam samo otrov za pacove.“

„Tražimo starca", začuo se glas iza Feta. Okrenuo se, držeći sve pridošlicepred sobom. Bio je to Gasov glas. Ispod pocepanog okovratnika majice delimičnose videla fraza SOY COMO SOY istetovirana preko ključne kosti. U ruci je nosiodugačak srebrni nož.

Tri gangstera Meksikanca i stari bivši rvač sa šakama poput debelih bifteka.

„Smrkava se, momci", rekao je Fet. „Valjalo bi da krenete svojim putem."„Šta sad?", pitao je Krim, sa srebrnim bokserom na prstima.„Gde je stari vlasnik zalagaonice?", obratio se Gas Fetu.Fet je ostao pri svome. Ove barabe su nosile oružje za ubijanje vampira, ali

nije ih poznavao, a Fetu se nije dopadalo ono što ne poznaje. „Nemam pojma okome govorite."

Gas mu nije poverovao. „Onda ćemo ići od vrata do vrata, drkadžijo."„U tom slučaju ćete morati da prođete pored mene." Rekao je Fet i uperio

pištolj za eksere ka njima. „Samo da znate - ova bebica je opasna. Ekser se zakačiza kost. Leti pravo ka njoj. Vampiri ili ne, bićete povređeni. Slušaču te kako cvilišdok pokušavaš da iščeprkaš par srebrnih centimetara iz jebene očne duplje,cholo.“

„Vasilij", rekao je Setrakijan, izašavši na zadnja vrata sa štapom u ruci.Gas ga je ugledao, ugledao je starčeve ruke. Slomljene, baš kao što se sećao.

Zalagaoničar je izgledao još starije, sićušnije. Kao da su prošle godine od kako suse sreli pre nedelju dana. Ispravio se. Nije bio siguran da li će ga staracprepoznati.

Setrakijan ga je osmotrio. „Znamo se iz zatvora."„Iz zatvora?", čudio se Fet.Setrakijan je potapšao Gasa po ruci. „Poslušao si me. Naučio si. I preživeo

si."„A guevo. Preživeo sam. A ti - izašao si."„Imao sam sreće", odvratio je Setrakijan. Pogledao je ostale. „Šta se desilo sa

tvojim prijateljem? Sa onim bolesnim. Učinio si ono što si morao?"Gas se trgnuo, prisetivši se. „Si. Učinio sam ono što sam morao. I od tada

jebeno činim ono što moram"Angel je zakopao po svom rancu, a Fet je okrenuo pištolj ka njemu. „Polako,

rmpalijo", rekao je.Angel je izvukao srebrnu kutiju koju je pronašao u zalagaonici. Gas ju je uzeo,

otvorio, izvadio karticu i dodao je zalagaoničaru.Na papiru je bila ispisana Fetova adresa.Setrakijan je primetio da je kutija ulubljena i crna, jedan ćošak se iskrivio od

toplote.Gas je objasnio: „Poslali su ekipu po tebe. Koristili su dim kako bi napali

tokom dana. U tvojoj radnji je sve vrvelo od njih kada smo mi stigli tamo." Gas jeklimnuo glavom ka ostalima. „Morali smo da je raznesemo kako bismo se iščupaliodande dok nam je krv još crvena."

Setrakijan je osetio treptaj žaljenja, ali potrajao je samo jedan trenutak.„Znači - pridružio si se borbi."

„Ko, ja?", pitao je Gas i zamahnuo srebrnim sečivom. „Ja jesam borba. Nemogu da izbrojim koliko sam ih poubijao tokom proteklih par dana."

Setrakijan je malo bolje osmotrio Gasovo oružje i zabrinuto pitao: „Gde si

nabavio tako dobro sačinjeno oružje, ako smem da pitam?"„Sa jebenog izvora", odvratio je Gas. „Došli su po mene dok sam još imao

lisice na rukama i bežao od zakona. Pokupili su me sa ulice.Setrakijanovo lice se smračilo. „Ko su ’oni’?"„Oni. Stari."„Drevni." Izustio je Setrakijan.„Gospode Bože“, rekao je Fet.Setrakijan mu je domahnuo da bude strpljiv. „Molim te“, obratio se Gasu.

„Objasni mi.“Gas je to učinio. Ispričao mu je šta su mu Drevni ponudili, da mu drže majku i

kako je regrutovao Safire iz Nju Džerzija da rade kao dnevni lovci.„Plaćenici", rekao je Setrakijan.Gas je to primio kao kompliment. „Peremo pod belom krvlju. Čvrst smo odred

za odstrel, dobri lovci na vampire. Isprašivači vampira, mogao bih da kažem.“Angel je klimnuo glavom. Dopadao mu se ovaj klinac.„Drevni smatraju da je ovo istovremeni napad", rekao je Gas. „Rušenje

pravila o širenju soja, izlaganje. Šoki strahopoštovanje, pretpostavljam..."Fet se gorko nasmejao. „Pretpostavljaš? Sigurno se šališ. Ne? Vi prokleti

koljači nemate pojma šta se ovde stvarno dešava. Ne znate čak ni na čijoj stestrani."

„Sačekaj, molim te." Setrakijan je ućutkao Feta rukom. „Da li znaju da stedošli kod mene?"

„Ne“, odvratio je Gas.„Uskoro će saznati. I neće biti zadovoljni." Setrakijan je podigao ruke,

umirujući zbunjenog Gasa. „Ne plaši se. Vlada velika zbrka, situacija je loša za sveu čijim venama teče crvena krv. Drago mi je što si me potražio."

Fet je zavoleo sjaj koji bi zaigrao u očima starca kada mu napamet padne novaideja. To mu je pomagalo da se bar malo opusti.

Setrakijan se obratio Gasu: „Mislim da postoji nešto što možeš učiniti zamene."

Gas je dobacio Fetu jedan ’crkni’ pogled i obratio se starcu: „Samo recite.Mnogo toga vam dugujem."

„Odvešćeš mene i mog prijatelja do Drevnih."

Lokalna podružnica FBI-jaza Bruklin i Kvins

Ef je sedeo sam u sobi za ispitivanje, s laktovima položenim na izgreban sto,

smireno trljajući dlan o dlan. Prostorija je mirisala na kafu, mada je nije bilo.Svetlo lustera s tavanice padalo je na ogledalo. Osvetljavalo je otisak ljudske ruke,avetinjski podsetnik nedavnog saslušanja.

Čudan je osećaj kada znate da vas posmatraju, odnosno analiziraju. To utičena vaše postupke, sve do stava tela, načina na koji oblizujete usne, kako gledate iline gledate sebe u ogledalu iza kojeg čuče oni koji su vas zarobili. Kada bilaboratorijski pacovi znali da se njihovo ponašanje pažljivo proučava, svakieksperiment s lavirintom i sirom dobio bi posebnu dimenziju.

Ef se radovao narednom ispitivanju, možda više nego što se FBI radovaonjegovim odgovorima. Nadao se da će mu njihova pitanja pomoći da naslutiponešto o istrazi koju sprovode, i više od toga - koliko su kriminalistička služba iljudi na vlasti svesni obima vampirske invazije.

Jednom je pročitao da se, ako osumnjičeni zaspi čekajući ispitivanje, to uzimakao glavni pokazatelj njegove krivice. Kao razlog je navedeno to da nedostatakfizičkog oduška za stres iscrpljuje um krivca - kao i da postoji nesvesna potreba dase sakrije ili pobegne.

Ef je bio veoma umoran i u bolovima, ali više od svega je osećao olakšanje.Završio je. Uhapšen je, nalazi se u federalnom zatvoru. Nema više borbe, nemaviše tuče. Ionako nije bio od koristi Fetu i Setrakijanu. Pošto su Zak i Norabezbedno napustili žarište, jureći na jug ka Harisburgu, činilo mu se da je sedenjena klupi za kažnjene bolje nego sedenje na klupi i čekanje da uđe u igru.

Dva agenta su ušla ne predstavljajući se. Stavili su mu lisice napred, a nepozadi, što se Efu učinilo veoma čudnim. Zatim su ga podigli sa stolice i izvuklinapolje iz prostorije.

Sproveli su ga pokraj uglavnom praznih stolova do lifta za koji je potrebnakartica. Gutali su tokom vožnje. Vrata su se otvorila ka jednostavnom hodniku,kojim su krenuli ka kratkim stepenicama koje vode do vrata na krovu.

Tamo ih je čekao helikopter sa već uključenom elisom koja je sekla noćnivazduh. Bilo je suviše bučno za postavljanje pitanja, tako da se Ef sagnuo zajednosa dvojicom agenata, ušao u trbuh čelične ptice i seo dok su mu privezivali pojas.

Helikopter je poleteo, uzdignuvši se preko Botaničke bašte i Bruklina. Ef jevideo da čitavi blokovi gore, dok je helikopter vijugao između stubova gustog,crnog dima. Ispod njega se odvijalo pravo pustošenje. Reč nadrealno nije niizdaleka mogla da opiše situaciju.

Shvatio je da prelaze Ist River i zapitao se kuda ga vode. Video je policijska ivatrogasna svetla na Bruklinskom mostu, ali nije video automobile koji sepomeraju, nije video ljude. Donji Menhetn se pojavio pred njima, helikopter sespustio niže i najviše zgrade su mu sada zaklanjale vidik.

Ef je znao da se štab FBI-ja nalazi na Federalnom trgu, nekoliko blokova daljeod Gradske većnice. Međutim, nisu se uputili tamo, ostali su u blizini Finansijskogdistrikta.

Helikopter se ponovo podigao, uputivši se ka jedinom osvetljenom krovu u

okolini: crveni krug sigurnosnih lampi obeležavao je heliodrom. Ptica se nežnoprizemljila i agenti su otkopčali njegov pojas. Podigli su ga iz sedišta a da sami pritom uopšte nisu ustali, izbacivši ga praktično na krov.

Ostao je u polučučnju, dok mu je odeća lepršala na vetru koji je podigaohelikopter kada je ponovo uzleteo, okrenuo se u vazduhu i krenuo nazad ka Bruklinu- ostavljajući ga samog - sa lisicama na rukama.

Ef je osećao miris paljevine i okeanske soli, toposferu Menhetna zagađenusmogom. Setio se belo-sive prašine koja se podigla nakon rušenja Svetskogtrgovinskog centra - podigla se, a zatim razvukla kada je dosegnula izvesnu visinu irasprostrla preko neba poput oblaka očajanja.

Ovaj oblak je bio crn, zaklanjao je zvezde čineći noč još tamnijom.Zbunjeno se okrenuo oko sebe. Izašao je iz kruga crvenih svetiljki, obišao

jednu od gigantskih jedinica za klimatizovanje zgrade i ugledao otvorena vrata izakojih se nazirala bleda svetlost. Prišao im je i zastao sa ispruženim rukama ulisicama, razmišljajući da li da uđe. Shvatio je da nema izbora. Ili će mu izrastikrila ili će isterati ovu stvar do kraja.

Slaba svetlost je poticala od znaka za IZLAZ. Dugačke stepenice su vodile dodrugih otvorenih vrata. Iza njih se nalazio tepihom obložen i jarko osvetljen hodnik.Čovek obučen u tamno odelo stajao je na pola puta sa rukama prekrštenim u visinistruka. Ef je zastao, spreman da pobegne.

Čovek je ćutao. Nije se ni pomakao. Ef je video da je u pitanju čovek a nevampir.

Pored njega, ugrađen u zid, nalazio se logo u obliku crne sfere prepolovljenečeličnoplavom linijom. Korporativni simbol grupacije Stounhart. Ef je tada prviput shvatio da podseća na pomračeno sunce.

Adrenalin mu je proradio, telo se spremilo za borbu. Međutim, stounhartovacse okrenuo, otišao do vrata na kraju hodnika, otvorio ih i sačekao.

Ef je krenuo ka njemu, oprezno skliznuo pored čoveka i prošao kroz vrata.Čovek nije pošao za njim, samo je zatvorio vrata i ostao s druge strane.

Zidove velike prostorije ukrašavala su umetnička dela, velika platna oslikanaprizorima iz noćnih mora i košmarnim apstrakcijama. Čula se tiha muzika, isteodmerene jačine, iako se kretao kroz prostoriju.

Iza ugla, kod ivice zgrade obavijene staklom, s pogledom na sever kanapaćenom ostrvu Menhetn, dočekao ga je sto postavljen za jednu osobu.

Snop svetlosti rasuo se po belom platnu zbog čega je blago svetlucalo. Batler,ili konobar - neka vrsta poslužitelja - stigao je kada i Ef i izvukao mu stolicu. Ef jepogledao čoveka - bio je star, doživotni sluga - posmatrao je Efa ne gledajući ga uoči i stajao s očekivanjem da gost sedne na stolicu koja mu je ponuđena.

Ef je to i učinio. Stolica je gurnuta do stola, salveta položena preko njegovedesne butine i sluga je potom otišao.

Ef je pogledao ka velikim prozorima. U odrazu je izgledalo kao da sedinapolju, za stolom koji lebdi sedamdeset osam spratova iznad Menhetna, dok se

grad valja u paroksizmu nasilja pod njim.Blago zujanje je podrivalo ugodnu simfoniju. Motorizovana invalidska kolica

pojavila su se iz mraka. Držeći upravljač krhkom rukom, Eldrič Palmer se dovezaopreko uglačanog poda do suprotne strane stola.

Ef je pokušao da ustane - ali tada se gospodin Ficvilijam, Palmerovtelohranitelj i bolničar, pojavio iz senke. Mišići su mu kipeli iz odela, anarandžasta kosa bila podšišana kratko, poput lokalizovane vatre na vrhu orijaškeglave.

Ef je popustio i ponovo seo.Palmer se približio tako da je naslonom za ruke dotakao vrh stola. Kada se

smestio, pogledao je Efa. Glava mu je nalikovala trouglu: široko čelo s venama uobliku slova S na obe slepoočnice sužavalo se ka bradi koja je drhtala od teretagodina.

„Očajno gađate, gospodine Gudvedere“, rekao je Palmer. „Moje ubistvo malobi usporilo naše napredovanje, ali samo nakratko. Međutim, izazvali ste nepovratnooštećenje jetre kod jednog od mojih telohranitelja. To baš i nije herojsko delo,moram reći."

Ef je ćutao, i dalje zapanjen iznenadnom promenom mesta boravka od zgradeFBI-ja u Bruklinu do Palmerovog penthausa na Vol stritu.

„Setrakijan vas je poslao da me ubijete, zar ne?“, rekao je Palmer.„Nije.“ Odvratio je Ef. „Zapravo, mislim da je na sebi svojstven način

pokušao da me odgovori. Bila je to moja ideja.“Palmer se razočarano namrštio. „Moram priznati da bih više voleo da je on

ovde umesto vas. On bi bar mogao da shvati ono što sam učinio. Obim onoga štosam postigao. On bi razumeo veličinu mojih dela, uprkos tome što bi ih osudio."Palmer je dao znak gospodinu Ficvilijamu. „Setrakijan nije čovek kakvim gasmatrate da jeste", rekao je Palmer.

„Nije?", odvratio je Ef. „Kakvim ga čovekom smatram?"Gospodin Ficvilijam je prišao, gurajući pozamašan komad medicinske opreme

na točkovima, mašinu s čijom funkcijom Ef nije bio upoznat.„Vidite ga kao ljubaznog starca, belog čarobnjaka. Skromnog genija", rekao je

Palmer.Ef je ćutao dok je gospodin Ficvilijam povlačio Palmerovu košulju,

otkrivajući dva identična ventila usađena u njegove mršave bokove. Koža mu jebila prepuna ožiljaka. Gospodin Ficvilijam je sa ventilima povezao dve cevi izmašine, zatvorio ih i uključio mašinu. Bila je to neka vrsta hranilice.

„On je zapravo budala. Kasapin, psihopata, osramoćen učenjak. Neuspešan usvakom pogledu", dodao je Palmer.

Ef se na to samo nasmešio. „Da je tako neuspešan, ne biste sada pričali onjemu i želeli da je on na mom mestu."

Palmer je Samo dremljivo trepnuo. Ponovo je podigao ruku. Udaljena vrata suse otvorila, i neka figura je ušla. Ef se pripremio, pitajući se šta li je Palmer

smislio - da li je taj nitkov uopšte sklon osveti - međutim, to je bio samo sluga.Nosio je mali poslužavnik na vrhovima prstiju.

Kliznuo je pored Efa i spustio koktel ispred njega. Kocke leda plutale su utečnosti boje ćilibara.

„Rečeno mi je da ste čovek koji uživa u jakom piću", rekao je Palmer.Ef je osmotrio piće, a zatim Palmera. „Šta je ovo?"„Menhetn", odvratio je Palmer. „To mi je izgledalo nekako primer eno."„Ne govorim o prokletom piću. Zašto sam ovde?"„Večeras ste moj gost na večeri. Poslednji obrok. Ne vaš - moj." Klimnuo je

ka mašini koja ga je hranila.Sluga se vratio s tanjirom prekrivenim kupolom od nerđajućeg čelika. Položio

ga je ispred Efa i uklonio poklopac.Glaziran bakalar, mladi krompirići, orijentalna mešavina začina - jelo je bilo

toplo i pušilo se.Ef se nije pomakao, samo je posmatrao.„Slobodno, gospodine Gudvedere. Siguran sam da već danima niste jeli

ovakvu hranu. Nemojte brinuti o tome da li je otrovana ili puna droge. Da samželeo da vas ubijem, gospodin Ficvilijam bi se brzo pobrinuo za to, a zatim ličnopojeo vaš obrok.“

Ef je zapravo posmatrao postavljeni pribor za jelo. Uzeo je srebrni nož ipodigao ga prema svetlu.

„Da, srebro je u pitanju”, rekao je Palmer. „Ovde večeras nema vampira.”Ef je podigao viljušku, ne skidajući pogled s Palmera, i zasekao ribu dok su

mu lisice zveckale. Palmer je posmatrao kako Ef primiče ribu ustima i žvaće je dokmu se sokovi razlivaju po suvom jeziku a stomak krči od očekivanja.

„Prošle su dekade od kako sam oralno unosio hranu”, rekao je Palmer.„Navikao sam se na to da ne jedem dok sam se oporavljao od brojnih operacija.Sklonost ka hrani gubi se iznenađujuće brzo.“ Posmatrao je Efa kako žvaće i guta.

„Nakon nekog vremena, jednostavan čin hranjenja počinje da izgleda priličnoanimalno. Zapravo groteskno. Uopšte se ne razlikuje od mačke koja jede mrtvupticu. Digestivni trakt koji podrazumeva unošenje hrane kroz usta i grlo do stomakaprilično je prost način ishrane. Primitivan.”

„Mi smo za vas obične životinje. To pokušavate da kažete?”, rekao je Ef.„Opšte prihvaćen izraz glasi ’mušterije’. Naravno. Mi smo, kao pripadnici

više klase, uzeli osnovne ljudske potrebe i unapredili sebe eksploatišući ih.Unovčili smo ljudsku sklonost ka potrošnji, manipulisali moralom i zakonima kakobismo upravljali masom preko straha i mržnje i na taj način uspeli da stvorimosistem bogatstva i profita koji koncentriše većinu svetskog bogatstva u rukamanekolicine odabranih. Tokom dve hiljade godina taj sistem je prilično dobrofunkcionisao.

Međutim, svim dobrim stvarima dođe kraj. Shvatili ste, posmatrajući nedavnikrah berze, da sve vreme idemo ka tom nemogućem kraju. Gomilanje novca na

novac i novca na novac, sve dok nisu preostale samo dve opcije. Potpuni kolaps,što se nikome nije dopalo, ili da bogati gurnu stvari do kraja i preuzmu sve. Tu sesada nalazimo."

„Doveli ste Gospodara ovamo. Sredili ste da bude u avionu", rekao je Ef.„Zaista je tako. Ali, doktore, tokom proteklih deset godina u tolikoj sam meri

bio obuzet organizacijom ovog poduhvata da bih smatrao gubljenjem vremena davam sve prepričavam tokom svojih poslednjih sati. Ako vam ne smeta."

„Izdajete ljudsku rasu da biste mogli večno da živite - kao vampir?"Palmer je sklopio ruke u gestu sličnom molitvi, ali zapravo je samo protrljao

dlanove kako bi ih zagrejao. „Da li ste svesni toga da je ovo ostrvo nekada bilodom mnogih različitih vrsta, nešto poput nacionalnog parka Jelouston?"

„Ne, nisam to znao. Znači, po vama su ljudi zaslužili ono što im sleduje?"Palmer se tiho nasmejao. „Ne, ne. Nije to u pitanju. To je suviše moralistički

stav. Bilo koja dominantna vrsta opustošiće zemlju s podjednakim ili većimentuzijazmom. Poenta je u tome da je zemlji svejedno. Nebu je svejedno. Planeti jesvejedno. Čitav sistem počiva na dugom propadanju i konačnom preporodu. Zaštovam je ljudski rod tako drag? Sigurno već osećate kako vam izmiče. Raspadate se.Da li je taj osećaj zaista tako loš?"

Ef se postiđeno prisetio svoje apatije u prostoriji za ispitivanje, u zgradi FBI-ja, nakon hapšenja. Sa gađenjem je pogledao koktel koji mu je Palmer servirao iočekivao da će ga popiti.

„Pametan potez bio bi sklapanje pogodbe." Nastavio je Palmer.„Nisam imao šta da ponudim", odvratio je Ef.Palmer je razmislio o tome. „Da li zbog toga i dalje pružate otpor?"„Delimično. Zašto bi se samo ljudi poput vas zabavljali?”Palmer je spustio ruke na naslon stolice kao da je doživeo prosvetljenje. „U

pitanju su mitovi, zar ne? Filmovi, knjige i priče. Mišljenje se ukorenilo. Zabavakoju smo prodavali i koja je trebalo da vas smiri. Da vas zadrži u mestu, ali ne i davas spreči da sanjate. Da želite. Da se nadate. Da žudite. Sve u svrhu toga da vamodvratimo pažnju od životinjskih osećaja, ka izmišljotini o smislu postojanja - ovišoj svrsi.” Ponovo se nasmešio. „O tome da postoji nešto svrhovito iza ciklusarođenja, reprodukcije i smrti.”

Ef je viljuškom pokazao ka Palmeru. „Zar to nije ono što upravo sada radite?Mislite da ćete prevariti smrt. Verujete u iste izmišljotine.”

„Ja? Žrtva istog veličanstvenog mita?” Palmer je osmotrio stvari iz tog ugla, azatim odbacio tu misao. „Ja sam stvorio novu sudbinu. Odričem se smrti radispasenja. Evo u čemu je stvar - čovečanstvo za kojim vaše srce toliko krvari već jepodređeno, već je u potpunosti programirano za potčinjenje.”

Ef je podigao pogled. „Potčinjenje? Na šta tačno mislite?”Palmer je odmahnuo glavom. „Neću vam odavati sve detalje. Ne zbog toga što

se možete odvažiti na neki herojski čin naoružani tim informacijama - to ne možete.Prekasno je. Kocka je bačena."

Ef je napeto razmišljao. Setio se govora koji je Palmer pročitao ranije u tokudana, njegovog svedočanstva. „Zašto želite da se sada uvede karantin? Da segradovi zatvore? U čemu je svrha toga? Osim... da li vi to pokušavate da nassakupite u torove?"

Palmer nije odgovorio.Ef je nastavio: „Ne mogu sve da nas preobraze, zato što onda više neće biti

krvavih obroka. Potreban vam je pouzdan izvor hrane." Tada mu je sinulo nešto štoje Palmer rekao. „Isporuka hrane. Postrojenja za preradu mesa. Da li ste...? Ne...”

Palmer je prekrstio svoje staračke ruke na krilu.Ef ga je i dalje pritiskao. „Šta je sa nuklearnim elektranama? Zašto su vam one

potrebne?”Palmer je samo ponovio: „Kocka je već bačena.“Ef je položio viljušku i obrisao nož salvetom pre nego što je spustio i njega.

Ova otkrića su ubila narkomansku potrebu njegovog tela za proteinima.„Vi niste ludi“, rekao je Ef, aktivno se trudeći da ga pročita. „Niste čak ni zli.

Očajni ste i bolujete od megalomanije. Apsolutno perverzno. Da li se sve ovoizrodilo iz bogataševog straha od smrti? Da li pokušavate da kupite život? Da li stezapravo odabrali alternativu? Ali - zbog čega? Da li je moguće da postoji nešto začim žudite a što još niste učinili? Čemu ćete nakon toga težiti?"

Na trenutak, u Palmerovim očima se ukazao tračak krhkosti, možda čak istraha. U tom momentu je izgledao kao ono što zaista i jeste: krhki, bolesni starac.

„Ne razumete, doktore Gudvedere. Bolestan sam čitavog života. Čitavogživota. Nisam imao detinjstvo. Nisam imao adolescenciju. Od kako pamtim, borimse protiv sopstvenog truljenja. Strah od smrti? Svakog dana koračamo ruku podruku. Želim to da prevaziđem.

Da to utišam. Šta sam ja ikada imao od toga što sam ljudsko biće? Svakozadovoljstvo koje sam ikad iskusio uprljano je šapatima propadanja i bolesti."

„Ali - biti vampir? Biti... stvorenje? Krvopija?"„Pa... sve je već uređeno. Biću na uzvišenoj poziciji. Znate, čak i u sledećoj

fazi postoji klasni sistem. Obećano mi je mesto na samom vrhu."„To vam je obećao vampir. Virus. Šta je sa njegovom voljom? Izvršiće

invaziju na vašu volju kao što je učinio sa drugima - posedovaće je, učiniće jeprodužetkom svoje volje. Od kakve je to koristi? Samo menjate jedan šapat zadrugi..."

„Nosio sam se i sa mnogo gorim, verujte mi. Ali, lepo od vas što se brinete zamoju dobrobit." Palmer je pogledao kroz veliki prozor, preko njihovih odraza kaumirućem gradu pod sobom. „Ljudima će biti draža bilo koja sudbina od ovoghaosa. Oni će postati naša alternativa. Videćete. Prihvatiće bilo koji sistem,poredak, nešto što im daje privid sigurnosti.“ Osvrnuo se. „Niste ni dotakli piće."

„Možda nisam tako programiran. Možda su ljudi znatno nepredvidiviji negošto mislite", rekao je Ef.

„Mislim da nisu. Svaki model ima individualne anomalije. Uvaženi doktor i

naučnik postaje ubica. Zabavno. Ono što većini ljudi nedostaje jeste vizija - vizijaistine. Sposobnost da se deluje sa ubojnom sigurnošću. Ali ne, kao grupu - kaokrdo, a to je reč koju ste sami izabrali - lako ih je voditi i predivno su predvidivi.Sposobni da prodaju, preobraze, ubiju one koje vole u zamenu za duševni mir i parmrvica hleba.“ Palmer je slegnuo ramenima, razočaran time što je Ef očiglednozavršio s jelom i što je večera gotova. „Sada ćete se vratiti u FBI."

„Znači, oni agenti su umešani? Dokle doseže ova zavera?"„Oni agenti?" Palmer je odmahnuo glavom. „Kao kod bilo koje birokratske

institucije - na primer Centra za kontrolu bolesti - kada kontrolišeš vrh, ostatakorganizacije jednostavno izvršava naređenja. Drevni tako postupaju već godinama.Gospodar nije izuzetak. Zar ne shvatate da su vlade upravo zbog toga i formirane?Znači - zavera ne postoji, doktore Gudvedere. Ta ista struktura postoji od osvitavremena."

Gospodin Ficvilijam je isključio Palmera s mašine. Ef je shvatio da je Palmerveć napola vampir; da prelaz sa intravenozne ishrane na krvni obrok neće bitikrupan korak. „Zašto ste me doveli ovamo?"

„Nisam vas doveo da bih likovao. Mislim da sam vam to jasno stavio doznanja. Niti da bih rasteretio dušu." Palmer se zakikotao, a zatim uozbiljio. „Ovo jeposlednja noč koju provodim kao čovek. Učinilo mi se da je večera s mojimneuspešnim atentatorom značajan deo programa. Sutra ću, doktore Gudvedere,egzistirati na mestu gde me smrt ne može dosegnuti. A vaša vrsta..."

„Moja vrsta?", prekinuo ga je Ef pitanjem.„Vaša vrsta, na mestu gde nada ne postoji. Isporučio sam vas novom Mesiji, a

vreme okajavanja grehova se bliži. Tvorci mitova su bili u pravu, osim kada je upitanju opis drugog dolaska Mesije. Bog obećava večni život. Gospodar gaisporučuje. On će zaista podići mrtve. Predsedavaće strašnim sudom. Uspostavićesvoje carstvo na zemlji."

„Šta ste vi? Tvorac careva? Meni se čini da ste samo jedan od trutova kojiizvršavaju njegova naređenja."

Palmer je napućio suve usne, razmišljajući. „Shvatam. Još jedan nespretanpokušaj da mi usadite sumnju. Doktor Barns me je upozorio da ste tvrdoglavi.Pretpostavljam da morate da pokušavate iznova i izno...“

„Ništa ja ne pokušavam. Ako ne vidite da vas on zavlači, zaslužujete dadobijete nož u leđa."

Palmer nije menjao izraz lica. Šta se iza te maske dešavalo - to je već drugopitanje. „Sutra je taj dan“, rekao je.

„Zašto bi izvoleo da deli vlast?", pitao je Ef. Uspravio se na stolici, ruke sumu pale ispod stola. Nagađao je, ali činilo mu se da je u pravu. „Razmislite o tome.Kakav ugovor ga obavezuje? Šta ste vas dvojica uradili, rukovali se? Niste braćapo krvi. Još niste. U najboljem slučaju, vi ćete sutra u ovo vreme biti samo jednaod mnogih krvopija u njegovoj košnici. Verujte epidemiologu na reč. Virusi nesklapaju dogovore."

„Bez mene ne bi uspeo."„Bez vašeg novca. Bez vašeg svetovnog uticaja, da. Ali sve to“, Ef je klimnuo

ka anarhiji ispod njih, „više ne postoji."Gospodin Ficvilijam je zakoračio ka njima i stao pokraj Efa. „Helikopter se

vratio.”„Poželeću vam laku noč, doktore Gudvedere", odvratio je Palmer odgurnuvši

se od stola. „I do viđenja."„Gospodar besplatno preobražava ljude na sve strane. Postavite sebi ovo

pitanje. Ako ste tako prokleto bitni, Palmere - zašto vas je naterao da čekate uredu?"

Palmer se polako odvozio. Gospodin Ficvilijam je grubo podigao Efa nanoge. Ef je imao sreće: srebrni nož koji je sakrio unutar opasača samo mu jeokrznuo butinu.

„Šta ti dobijaš?", pitao je Ef gospodina Ficvilijama. „Suviše si zdrav da bisanjao o večnom životu jednog krvopije."

Ficvilijam je ćutao. Oružje je ostalo čvrsto stisnuto uz Efov kuk dok su gaizvodili nazad na krov.

PADAVINE

TRAS-BUM!Nora je zadrhtala pri prvom udaru. Svi su ga osetili, ali samo je nekoliko ljudi

shvatilo šta je u pitanju. Ona nije znala bogzna šta o Nort River tunelima kojipovezuju Menhetn sa Nju Džerzijem. Nagađala je da bi u normalnim uslovima -koji, treba se suočiti s tim, više ne postoje - putovali kroz njih možda dva-triminuta, putujući duboko ispod reke Hadson. Put u jednom smeru, bez stajanja.Jedini put unutra ili napolje vodio je kroz površinski ulaz i izlaz. Verovatno jošnisu stigli ni do sredine, do najdubljeg dela.

Bam-BAMM-bam-bam-bam.Začuo se još jedan udarac, kao i zvuk i vibracija škripe ispod šasije voza.

Buka je stigla od napred, poskakujući pod njenim nogama sve do zadnjeg dela vozai potom nestala. Njen otac je, pre mnogo godina, vozeći kadilak svog bratapregazio krupnog jazavca u Adirondaksu; zvuk je bio skoro identičan, samo jači.

Ovo nije jazavac.Sumnjala je da je čovek u pitanju.Obuzeo ju je užas. Truckanje je probudilo njenu majku i Nora ju je

instinktivno uhvatila za krhku ruku. Zauzvrat je dobila bled osmeh i prazan pogled.Bolje je tako, pomislila je Nora naježivši se. Bolje je što ne mora da se nosi s

njenim pitanjima, njenim sumnjama, njenim strahovima. Imala je sasvim dovoljnosvojih.

Zak je i dalje imao slušalice na ušima, oči su mu bile zatvorene, a glava mu seblago klatila napred-nazad preko ranca u krilu - ili u ritmu muzike, ili je moždazadremao. Kako god, nije bio svestan džombi na putu, niti sve veće zabrinutostiljudi u vagonu. Ali, ne zadugo...

Bum-KRC.Čulo se brektanje. Udari su sada bili sve češći, buka sve glasnija. Nora se

pomolila za to da izađu iz tunela na vreme. Kod vozova i podzemne železnice uvekje mrzela to što ne može da gleda kroz prednje staklo. Ne može da vidi ono štovozač vidi. Samo nejasne mrlje. Ne vidi ono što dolazi.

Još udara. Pomislila je da čuje krckanje kostiju - pa još jednom! - kao i nekoneljudsko skvičanje, slično oglašavanju svinja.

Kondukteru je očigledno bilo dosta. Zaškripale su kočnice za hitne slučajeve,stružući poput čeličnih noktiju po tabli Norinog straha.

Putnici koji stoje pridržali su se za naslone sedišta i šipke iznad glava.Poskakivanje se usporilo i postalo znatno naglašenije i mučnije. Težina voza jekrčkala tela pod njima. Zak je podigao glavu, otvorio oči i pogledao Noru.

Voz se zaneo, a točkovi zavrištali - zatim je usledio snažan trzaj. Vagon setako jako potresao da je nekoliko ljudi palo na pod.

Voz se zaustavio, nagnut nadesno.Izbačeni su iz koloseka.Iskliznuli.Unutar voza svetla su zatreperila i ugasila se. Začulo se jecanje sa notom

panike.Upalila su se pomoćna svetla, ali bila su veoma slaba.Nora je podigla Zaka na noge. Vreme je da se pokrenu. Privukla je majku sebi

i krenula ka prednjem delu vagona pre nego što su se ostali oporavili. Želela je dapogleda tunel osvetljen farovima lokomotive. Međutim, odmah je shvatila da je putneprohodan. Suviše ljudi, suviše nabacanog prtljaga.

Nora je prebacila remen torbe sa oružjem preko grudi i gurnula ih u suprotnompravcu, ka izlazu između vagona. Bila je uljudna, čekala je da putnici sklone torbes puta, kada je čula vrištanje iz prvog vagona.

Sve glave su se okrenule.„Hajdemo", uzviknula je Nora i povukla ih oboje, gurajući se kroz tela ka

izlazu. Neka ostali gledaju; ona je morala da zaštiti dvoje ljudi, ne računajući sebe.U dnu vagona, dok je čekala da neki čovek na silu otvori automatska vrata,

Nora je bacila pogled iza sebe.Preko glava zbunjenih putnika, ugledala je pomamno kretanje u prethodnom

vagonu... tamne figure koje se izuzetno brzo kreću... a zatim i mlaz krvi iz arterijekako zasipa staklena vrata koja razdvajaju jedan kupe od drugog.

Lovci su Gasa i njegovu ekipu opremili oklopljenim hamerima, crnim sahromiranim ivicama. Najveći deo hroma je nestao, zato što su prelaz preko mosta ikretanje gradskim ulicama podrazumevali vožnju s mnogo češanja.

Gas je vozio u pogrešnoj traci duž 59. ulice. Njegovi farovi bili su jedinosvetlo na putu. Fet je sedeo napred, zbog svoje orijaške veličine. Torba s oružjemstajala mu je kraj nogu. Angel je sa ostalima bio u drugom vozilu.

Radio je bio uključen, voditelj sportske emisije pustio je muziku kako bi svomglasu, a možda i svojoj bešici, obezbedio malo olakšanja. Dok je Gas oštro skretaoka trotoaru kako bi izbegao splet napuštenih vozila, Fet je shvatio da sluša pesmuEltona Džona Ne dozvoli da sunce padne na mene.

Isključio je radio uz komentar: „Nije smešno."Naglo su se zaustavili u podnožju zgrade s pogledom na Central park.

Izgledala je upravo onako kako je Fet zamišljao obitavalište vampira. Gledanoodozdo sa pločnika, ocrtavala se na zadimljenom nebu poput gotske kule.

Fet je ušao na glavni ulaz sa Setrakijanom pored sebe. Obojica su nosilimačeve. Angel se vukao za njima, a Gas je zviždukao kraj njega.

Predvorje oblepljeno skupocenim smeđim zidnim oblogama bilo je slaboosvetljeno i prazno. Gas je imao ključ za putnički lift, mali kavez od zelenogkovanog gvožđa sa izloženim kablovima. Viktorijanski stil spolja i iznutra.

Poslednji sprat je bio u izgradnji, ili se bar tako činilo. Gas je položio oružje

na sto napravljen od skela. „Ovde se svi razoružajte", rekao je.Fet je pogledao Setrakijana. Setrakijan nije odlagao štap, tako da je i Fet

čvrsto stegnuo svoj mač.„Dobro, neka bude po vašem", rekao je Gas.Angel je ostao u toj prostoriji, dok ih je Gas vodio kroz vrata, uz tri stepenika

do mračnog predsoblja. Osećala se uobičajena blaga aroma amonijaka i zemlje,kao i toplota koja nije veštački proizvedena. Gas je razmaknuo tešku zavesu iotkrio prostranu sobu sa tri prozora koji gledaju na park.

Ispred svakog prozora stajala je po jedna silueta. Bića su bila bez kose, bezodeće, nepomična poput same zgrade, nalik statuama koje čuvaju stražu iznadkanjona u Central parku.

Fet je podigao srebrni mač. Sečivo se izvilo nagore poput merača kojiodmerava prisustvo zla. Odjednom je osetio kako mu nešto udara ruku i drška mačamu je ispala iz stiska. Druga ruka, ona u kojoj je nosio torbu s oružjem, poskočilaje u ramenu iznenada ostavši bez tereta.

Drške torbe su presečene. Okrenuo se tačno na vreme da ugleda svoje sečivokako probija zid i podrhtava dok torba visi na njemu.

Osetio je nož pokraj svog grla. Nije bilo u pitanju srebrno sečivo, većdugačak gvozdeni šiljak.

Lice koje se našlo kraj njega bilo je toliko bledo da je svetlucalo u tami. Očisu nosile pečat tamnocrvene vampirske boje, usta izvijena u bezubu, gnevnugrimasu.

Natečeno grlo mu je pulsiralo, ne zbog protoka krvi, već od iščekivanja.„Hej...“, rekao je Fet dok mu se glas gubio.Gotov je. Ovo stvorenje se kretalo neverovatnom brzinom. Mnogo brže nego

one životinje napolju.Međutim, kreature kraj prozora nisu se pomerale.Setrakijane.Glas mu se javio unutar uma, praćen osećanjem utrnuća koje zamračuje

njegove misli.Fet je pogledao starog profesora. Još je držao štap, sečivo je bilo u koricama.

Drugi lovac je stajao kraj njega i držao mu slično sečivo uz slepoočnicu.Gas je prošao pored njih. „Sa mnom su“, rekao je.Naoružani su srebrom. Glas lovca nije bio u tolikoj meri iznurujuć kao prvi

glas.„Nisam došao da vas uništim. Ovaj put.“ Rekao je Setrakijan.Nikada ne bi prišao tako blizu.„Prilazio sam posve blizu u prošlosti, i vi to znate. Hajde da ne prežvakavamo

stare bitke. Trenutno želim da sve to gurnem u stranu. Predajem vam se na milost inemilost samo iz jednog razloga. Želim da se nagodim."

Da se nagodiš? Šta bi ti mogao da nam ponudiš?„Knjigu. I Gospodara." Fet je osetio kako vampir popušta stisak na njegovom

vratu za nekoliko milimetara. Vrh noža je i dalje dodirivao njegovu kožu, ali nijemu se više zabadao u grlo.

Bića kraj prozora nisu se pomerala, zapovedni glas u njegovoj glavi nije sepokolebao.

Šta želiš zauzvrat?„Svet." Odgovorio je Setrakijan.

Nora je primetila da tamne figure izvlače putnike iz zadnjeg vagona. Šutnula ječoveka pred sobom u pregib sa zadnje strane kolena i provukla Zaka i svoju majkukraj njega, odgurnuvši ramenom ženu u poslovnom odelu i patikama kako bi izašlaiz voza.

Nekako je uspela da spusti majku niz stepenice, a da je ne ispusti. Nora jebacila pogled napred ka mestu gde je prednji vagon izleteo iz šina i bio nagnut kazidu tunela. Shvatila je da mora da krene u suprotnom pravcu.

Zamenila je klaustrofobiju zaustavljenog voza za klaustrofobiju tunela ispodreke.

Nora je otkopčala džep svoje putne torbe i izvadila luma-lampu. Uključila juje i baterija je oživela. UVC sijalica je zapucketala užarenim svetlom boje indiga.

Osvetlila je šine pred sobom. Vampirski izmet je bio svuda unaokolo,fluorescentne izlučevine prekrivale su pod i zidove. Očigledno su danima prolaziliovuda ka kopnu. Hiljade njih. Savršeno okruženje: mračno, prljavo i skriveno odočiju sa površine.

Za njima su se iskrcali drugi. Neki su uključili mobilne telefone da osvetleput. „Oh, moj Bože!“, vrisnuo je neko.

Nora se okrenula i ugledala, pod svetlošću telefona, kako su točkovi vozaulepljeni belom vampirskom krvlju. Komadići blede kože i crnih krhotinasamlevenih kostiju visile su sa šasije. Nora se pitala da li su slučajno pregaženi -ili su se bacili pred zahuktali voz.

Verovatnije je da su se bacili. Ako je zaista tako - zbog čega su to učinili?Nora je pomislila da verovatno zna odgovor. Dok joj se prizor Keli Gudveder

još snažno oslikavao u umu, zagrlila je Zaka jednom rukom, uzela majku pod drugui potrčala ka kraju voza.

Nju Džerzi je daleko, a nisu sami u tunelu.Sada se čulo vrištanje iz voza. Bleda stvorenja su ozleđivala putnike harajući

kroz vagone. Nora se trudila da spreči Zaka da podigne pogled i vidi lica putnikaprilepljena uz prozore dok im iz usta cure pljuvačka i krv.

Kada su stigli do repa voza i obišli ga - koračajući preko smrskanih leševavampira na šinama, dok je Nora koristila UV lampu da uništi preostale krvavegliste - krenuli su ka drugoj strani gde ih je čekala čista staza do lokomotive.

Tuneli prenose i iskrivljuju tonove. Nora nije bila sigurna šta zapravo čuje,ali prisustvo te buke dodatno ju je plašilo. Rekla je ljudima koji su ih pratili dazastanu na trenutak i budu tihi.

Čula je zvuke nalik na trčkaranje, samo mnogo puta ponovljene i pojačaneprolaskom kroz tunel. Dopirali su nekud iza njih, iz istog pravca u kojem se kretaovoz. Koraci horde.

Svetla mobilnih telefona i Norine UV lampe imala su veoma kratak domet.Nešto se kretalo ka njima kroz mračnu prazninu. Nora je uhvatila Zaka i majku ipočela da trči u suprotnom pravcu.

Lovac se povukao dalje od Feta, mada je vrh bodeža i dalje bio uperen uFetov vrat. Setrakijan je počeo da priča Drevnima o savezu Eldriča Palmera saGospodarem.

Već znamo za to. Obratio nam se pre nekog vremena moleći za besmrtnost.„Odbili ste ga. Obratio se na drugu adresu."Nije ispunio naše kriterijume. Večnost je predivan dar, prijem u aristokratiju

besmrtnika. Rigorozno smo izbirljivi.Glas koji je odjekivao u Fetovoj glavi zvučao je poput roditelja koji grdi dete,

ali stotinu puta jače. Zatim je pogledao lovca kraj sebe i zapitao se da li je to nekidavno preminuli evropski kralj. Aleksandar Veliki? Hauard Hjuz?

Ne - ne ovi lovci. Fet je nagađao da je vampir kraj njega bio pripadnik elitnevojne jedinice u prošlom životu. Otrgnut sa bojnog polja, možda tokom neke tajnemisije. Regrutovan od strane krajnje selektivne službe. Međutim, ko bi znao kojojje vojsci pripadao? Kojoj eri? Vijetnam? Normandija? Termopili?

Setrakijan je govorio - potvrđujući teorije koje je stvarao čitavog života dokje iznosio činjenice: „Drevni su povezani sa svetom ljudi na njegovim najvišimnivoima. Preuzimaju bogatstvo novih članova, što im pomaže da se izoluju iuspostave svoj uticaj širom planete."

Da je u pitanju jednostavna poslovna transakcija, njegovo bogatstvo bi bilodovoljno. Međutim, potrebno nam je više od imetka. Mi želimo moć, pristup ipokornost. Njemu nedostaje ovo poslednje.

„Palmer se razgnevio kada mu je dar uskraćen. Potražio je odmetnutogGospodara, mladog..."

Želiš sve da znaš, Setrakijane. Pohlepan si do kraja. Hajde da se složimo okotoga da si donekle u pravu. Da, Palmer je možda tražio Sedmog. Međutim, budisiguran u to da je Sedmi taj koji je njega pronašao.

„Znate li šta on želi?"Znamo.„Onda sigurno znate da ste u nevolji. Gospodar stvara na hiljade podanika.

Previše ih je da bi vaši lovci uspeli da ih poseku. Njegov soj je sve brojniji. To subića koje ne možete da kontrolišete, niti svojom moći, niti preko uticaja."

Govorio si o Srebrnom Kodeksu.Moć njihovih glasova naterala je Feta da žmirne.Setrakijan je zakoračio napred. „Potrebna mi je vaša neograničena finansijska

potpora. Potrebna mi je odmah."

Aukcija. Zar misliš da mi o tome nikada nismo razmišljali?„Lično licitiranje, upošljavanje ljudskog predstavnika, to sa sobom nosi rizik

od otkrivanja. Nemoguće je garantovati motive. Mnogo je bolje osujećivati svakupotencijalnu prodaju tokom godina. Ovog puta to neće biti moguće. Siguran sam dase vreme ovog sveopšteg napada, pomračenje sunca i ponovno pojavljivanje knjigenije slučajno poklopilo. Događaji su centrirani. Negirate li ovu kosmičkusimetriju?" Ne. Doduše, ishod će pratiti kosmički plan bez obzira na akcije koje mipreduzmemo.

„Nepreduzimanje akcije izgleda mi kao loš plan."Šta želiš zauzvrat?„Želim samo da bacim kratak pogled na njen sadržaj. Okovana srebrom, ona

je jedina ljudska kreacija koju ne možete posedovati. Video sam Srebrni Kodeks,kako ga vi nazivate. Sadrži mnoga otkrovenja, to vam garantujem. Mudro ćetepostupiti ako se potrudite da saznate šta čovečanstvo zna o vašem poreklu."

Poluistine i špekulacije.„Da li je zaista tako? Smete li da rizikujete? Mal’akh Elohim?"Nastupila je pauza. Fet je osetio kako mu pritisak u glavi popušta. Mogao bi

se zakleti da su Drevni nabrali usne s gađenjem.Neverovatni savezi često su najproduktivniji.„Dopustite mi da budem jasan. Ne nudim vam savez. Ovo je samo primirje u

vihoru rata. Neprijatelj mog neprijatelja u ovom trenutku nije ni moj prijatelj, nivaš. Ne obećavam ništa više od toga da ću pogledati knjigu i preko nje moždapronaći način da uništim odmetnutog Gospodara pre nego što on uništi vas. Kadadogovor bude izvršen, obećavam vam da će se borba nastaviti. Ponovo ću vasprogoniti. Kao i vi mene...“

Kada pregledaš knjigu, Setrakijane, ne možemo ti dozvoliti da preživiš.Sigurno si svestan toga. To se odnosi na svako ljudsko biće.

Fet je progutao pljuvačku i odvratio: „Nikada nisam naročito mnogo čitao..."„Prihvatam." Rekao je Setrakijan. „Sada kada smo to razjasnili, postoji još

jedna stvar koja mi je potrebna. Ne od vas, već od ovog mladića ovde. Od Gasa."Gas je stao pred starca i Feta. „Dokle god je u pitanju ubijanje."

Nije bilo ceremonije sa presecanjem trake. Nije bilo velikih makaza,dostojanstvenika ili političara. Nikakvih fanfara.

Nuklearna elektrana Lokus Veli počela je sa radom u pet sati i dvadeset triminuta ujutru. Lokalni predstavnici Komisije za nadzor nuklearnih kapacitetanadgledali su proceduru iz kontrolne sobe postrojenja koje je koštalo 17 milijardidolara.

Lokus Veli je postrojenje nuklearne fisije. Pokreću ge dva toplotna reaktora IIIgeneracije, koja koriste laku vodu. Sve bezbednosne provere su sprovedene prenego što su snopovi uranijuma-235 i kontrolni štapovi spušteni u vodu unutar jezgrapod pritiskom.

Principi kontrolisane fisije mogu se uporediti sa nuklearnom bombom čija seeksplozija odvija polaganim, postojanim ritmom, umesto u jednoj milisekundi.Vrelina stvara struju koja se potom sakuplja i isporučuje na sličan način kao ukonvencionalnim elektranama.

Palmer je dovoljno dobro shvatao koncept fisije da bi znao da se sličanproces odigrava prilikom podele ćelija u biologiji. Tokom podele stvara seenergija: u tome je vrednost i čarolija nuklearnog goriva.

Napolju, dva identična tornja za hlađenje ispuštala su paru poput orijaškihpehara od betona.

Palmer je bio zadivljen. Ovo je poslednji deo zagonetke. Poslednja puzla jeuglavljena na svoje mesto.

Reza je skliznula u stranu, samo trenutak pre nego što su se velika zasvođenavrata otvorila.

Dok je posmatrao oblake pare kako plutaju ka zloslutnom nebu, poput duhovakoji izviru iz ključalih kotlova, prisetio se Černobila. Crnog sela Pripjat, u kojemse prvi put susreo sa Gospodarem. Ljudska rasa je Gospodaru pokazala put.Sačinili su alatke za sopstveni pad.

Međutim, sve to je zajemčio Eldrič Palmer.Gospodar besplatno preobražava ljude na sve strane.Ah, doktore Gudvedere. Prvi će biti poslednji i poslednji će biti prvi. Prema

Bibliji, tako stvari funkcionišu.Ali, ovo nije Biblija. Ovo je Amerika.Prvi treba da bude prvi.Palmer je naprasno shvatio kako se osećaju poslovni partneri nakon što sklope

posao sa njim. Kao da ih je u stomak udarila ista ruka sa kojom su se upravorukovali.

Misliš da sarađuješ sa nekim, dok ne shvatiš da zapravo radiš za njega.Zašto vas je naterao da čekate u redu?Zaista.

Zak se otrgnuo Nori kada mu je ajpod ispao na pod tunela. To je bilo glupo,učinio je to refleksno, ali majka mu ga je kupila plativši čak i muziku koja joj senije dopadala i koju je ponekad čak i mrzela. Kada bi držao taj magični uređaj uruci, gubeći se u muzici, u isto vreme se gubio u njoj.

„Zakarije!"Bilo mu je čudno što Nora koristi njegovo puno ime, međutim upalilo je. Brzo

se uspravio. Izgledala je izbezumljeno dok se pridržavala za majku blizulokomotive. Zak je u ovom trenutku osetio nešto prema Nori, shvatajući koliko jojje majka bolesna. Imali su nešto zajedničko: oboje su izgubili majke, mada su one idalje bile delimično prisutne.

Zak je zgrabio muzički uređaj i spustio ga u džep farmerki, ostavivši upetljaneslušalice za sobom. Izbačen iz šina, voz se blago ljuljao od ekstremnog nasilja koje

se u njemu odvijalo i koje je Nora pokušala da zakloni od njegovog pogleda. Ali,znao je. Video je krvavocrvene prozore. Video je lica. Bio je napola u šoku, kao dase našao u užasnom snu.

Nora je stala, zureći iza njega sa užasnutim izrazom lica.Iz tame tunela izašle su sitne figure krećući se neverovatnom brzinom. Uz

neljudsku gipkost, ova donedavno ljudska deca, nijedno starije od ranihtinejdžerskih godina, jurila su ka njima duž šina.

Predvodila ih je falanga slepe vampirske dece, pregorelih crnih očiju. Slepisu se kretali još čudnije. Druga deca su ih prestigla kada su stigli do voza,ispuštajući užasnu ciku neljudske radosti.

Odmah su se bacili na putnike koji beže od pokolja u vozu. Ostali su potrčaliuz zidove tunela i bacili se na krov poput tek rođenih paukova koji su upravoispuzali iz jaja.

Među njima se jedna odrasla figura kretala sa zloslutnom odlučnošću. Ženskafigura, osvetljena prigušenim svetlom, kao da je rukovodila napadom. Sumanutamajka koja predvodi armiju demonske dece.

Neka ruka je zgrabila kapuljaču njegove jakne - bila je to Nora - i povukla ga.Zateturao se i okrenuo da beži, stavivši ruku Norine majke preko svog ramena,vukući staricu od olupine voza prepunog mahnite vampirske dece.

Norino svetlo boje indiga jedva im je osvetljavalo put duž šina, pojačavajućikaleidoskop mnogobojnog i bolesno psihodeličnog vampirskog izmeta. Drugiputnici ih nisu pratili.

„Pogledaj!", uzviknuo je Zak.Mlade oči ugledale su dva stepenika koji vode do vrata u zidu s leve strane.

Nora je skrenula i potrčala ka kvaki. Zapela je, ili su vrata bila zaključana.Zakoračila je unazad i šutirala ih petom cipele sve dok kvaka nije otpala a vrata seotvorila.

Sa druge strane nalazili su se identična platforma i dva stepenika koji vode dodrugog tunela. To je bio južni tunel koji vodi ka istoku, iz Nju Džerzija kaMenhetnu.

Nora je zalupila vrata, zatvorivši ih što je bolje mogla, a zatim ih povukladole ka šinama.

„Požurite” , rekla je. „Moramo da nastavimo da se krećemo. Ne možemo da seborimo sa svima njima.“

Zašli su dublje u mračni tunel. Zak je pomagao Nori, pridržavajući njenumajku. Međutim, bilo je jasno da neće moći dugo da se kreću na taj način.

Nisu ništa čuli iza sebe - nisu čuli da se vrata otvaraju - ali ipak su se kretalikao da su im vampiri za petama. Svaka sekunda im se činila poput pozajmljenogvremena.

Norina majka je izgubila obe cipele, najlonke su joj bile pocepane, stopalaizgrebana i krvava. Neprestano je ponavljala sve jačim glasom: „Moram da seodmorim. Želim da idem kući.”

Nora to najzad više nije mogla da sluša tako da je usporila. Zak je usporio sanjom. Nora je položila ruku preko usta svoje majke kako bi je utišala.

Zak je video Norino lice pod svetlošću lampe. Prepoznao je bol na njenomlicu dok se mučila da u isto vreme nosi i utišava svoju majku.

Tada je shvatio da Nora mora da donese tešku odluku.Majka je pokušavala da skloni ruku svoje ćerke sa usta. Nora je spustila

platnenu torbu sa ramena. „Otvori je”, rekla mu je. „Uzmi nož.”„Imam nož.“ Zak je zavukao ruku u džep, izvadio smeđu dršku od kosti i

otvorio srebrno sečivo dugo deset centimetara.„Odakle ti to?“„Dao mi ga je profesor Setrakijan."„Odlično. Zak. Molim te, saslušaj me. Veruješ li mi?“Čudno pitanje. „Da." Odgovorio je.„Slušaj me. Moraš da se sakriješ. Sagni se i uvuci ispod ovog ispusta.” Šine

su bile podignute na podupirače nekih pola metra od zemlje, prostor pod njima bioje obavijen senkom. „Lezi dole i drži nož uz grudi. Ostani u senci. Znarn da jeopasno. Neću dugo... brzo ću se vratiti, obećavam. Ako neko dođe i stane blizutebe, bilo ko osim mene - bilo ko - iskasapi ga nožem. Jesi li me razumeo?"

„Ja...“, video je lica putnika u vozu, priljubljena uz prozore. „Razumeo sam.”„Grlo, vrat - bilo gde, Seci dok ne padnu. Onda potrči i sakrij se ponovo.

Razumeš li?“Klimnuo je glavom dok su mu suze klizile niz lice.„Obećaj mi.“Zak je ponovo klimnuo.„Odmah se vraćam. Znaćeš ako se zadržim suviše dugo. Tada počni da trčiš."

Pokazala je ka Nju Džerziju. „U onom pravcu. Do kraja. N,e zaustavljaj se ni zbogčega. Čak ni zbog mene. U redu?”

„Šta ćeš uraditi?"Ali, već je znao. Bio je siguran. Kao i Nora.Noru je majka grizla za ruku, primoravala Noru da skloni šaku sa njenih usta.

Zgrabila ga je u poluzagrljaj, priljubivši njegovo lice uz sebe. Osetio je poljubacna temenu. Tada je njena majka nastavila da urla i Nora joj je ponovo zapušilausta. „Budi hrabar", rekla mu je. „Idi."

Zak se spustio na leđa i zavukao pod ispust, uopšte ne razmišljajući opacovima i miševima. Čvrsto je stegnuo ručku od kosti, držeći nož na grudimapoput raspeća, i slušao kako se Nora muči da odvede svoju majku dublje u mrak.

Fet je sedeo u kombiju sa upaljenim motorom. Nosio je prsluk sakatadiopterima preko svog uobičajenog radnog kombinezona i građevinarski šlem.Pregledao je mapu kanalizacije pod svetlom vozačke table.

Pozadi se nalazilo starčevo improvizovano hemijsko oružje, obavijenopeškirima da ne bi klizilo unaokolo. Brinuo ga je plan. Suviše neizvesnosti.

Proverio je zadnja vrata radnje, čekajući da se stari pojavi.Unutra, Setrakijan je podešavao kragnu svoje najčistije košulje i zatezao

kvrgavim prstima petlju leptir mašne. Uzeo je jedno od svojih malih, srebrompremazanih ogledala da bi proverio kako izgleda. Obukao je svoje najbolje odelo.

Spustio je ogledalo i još jednom sve proverio. Tablete! Pronašao je limenukutiju i blago protresao njen sadržaj, sreće radi. Opsovao je sebe zbogzaboravnosti i spustio je u džep sakoa. Eto. Spreman je.

Na putu ka vratima još jednom je pogledao ka tegli u kojoj su se nalaziliostaci viviseciranog srca njegove supruge. Osvetlio ih je UV lampom, najzadubivši krvavu glistu jednom za svagda. Organ koji je tako dugo bio u kandžamaparazitskog virusa sada je trulio i polagano se raspadao.

Setrakijan ga je pogledao kao što bi neko pogledao grob voljene osobe. Želeoje da to bude poslednje što će videti na ovom mestu. Bio je siguran da se nikadaneće vratiti.

Ef je sedeo sam na dugačkoj, drvenoj klupi postavljenoj uz zid odeljenja.Agent FBI-ja prezivao se Liš. Njegova stolica i sto nalazili su se čitav metar

van Efovog domašaja. Efov levi ručni zglob bio je vezan za nisko postavljenučeličnu šipku koja se pružala duž zida iznad klupe, poput sigurnosne šipke ukupatilima za hendikepirane. Ef je morao da sedi pognuto i da drži desnu noguispruženom kako bi nož i dalje ostao skriven za njegovim pojasom. Niko ga nijepretresao nakon povratka od Palmera.

Agent Liš je imao facijalni tik. Obraz mu je igrao zbog povremenognamigivanja levog oka, ali to mu nije smetalo u govoru. Fotografije dece koja suveć pošla u školu stajale su u skupim okvirima na stolu u njegovoj pregradi.

„Znači", rekao je agent. „Ne shvatam. Ova stvar - da li je virus ili parazit?"„I jedno i drugo", odvratio je Ef, trudeći se da zvuči razumno, nadajući se da

će pričom uspeti da se dočepa slobode. „Virus se prenosi preko parazita u oblikukrvave gliste. Parazit se prenosi putem infekcije, preko žaoke u grlu.“

Agent Liš je nehotično namignuo i zapisao nešto u blok.Znači, FBI je konačno počeo da kapira stvari - malo prekasno. Dobri

policajci poput agenta Liša rade na dnu piramide i nemaju pojma o tome da su ljudis vrha odavno doneli odluke o svemu.

„Gde su ona druga dva agenta?", pitao je EF.„Koja dva agenta?"„Oni koji su me odveli u grad helikopterom."Agent Liš je ustao kako bi bolje osmotrio ostale pregrade u prostoriji. I dalje

je radilo svega nekoliko posvećenih agenata. „Hej, da li je neko vodio doktoraGudvedera helikopterom u grad?"

Gunđanje i negiranje. Ef je shvatio da nije video onu dvojicu još od povratka.„Rekao bih da su izašli na ručak."

„Neće biti", odvratio je agent Liš. „Naređeno nam je da ostanemo ovde do

daljeg."To uopšte nije dobro zvučalo. Ef je ponovo pogledao fotografije na

agentovom stolu. „Sklonili ste porodicu van grada?"„Ne živimo u gradu. Suviše je skupo. Svaki dan se vozim ovamo iz Džerzija.

Ali, u pravu ste, van grada su. Škola je zatvorena, a žena ih je odvela do svojihprijatelja na jezeru Kinelon."

To nije dovoljno daleko, pomislio je Ef. „I ja sam svoje poslao van grada",rekao je. Nagnuo se napred koliko su mu lisice dopuštale - kao i nož za pojasom.„Slušajte, agente Liše", rekao je Ef, trudeći se da zvuči poverljivo. „Sve što sedešava... Znam da izgleda haotično, poput apsolutne anarhije. Nije tako. Okej?Nije. Ovo je pažljivo isplaniran, koordiniran napad. A danas... danas stvari dostižuvrhunac. Još nisam siguran šta će se tačno desiti niti na koji način će se to desiti.Ali, desiće se danas. Mi, vi i ja - moramo da se izvučemo odavde."

Agent Liš je dva puta namignuo. „Uhapšeni ste, doktore. Pucali ste na čovekausred bela dana, pred desetak svedoka. Bili biste pred federalnom optužbom dasituacija nije tako luda u ovom trenutku i da većina vladinih kancelarija nijezatvorena. Tako da ne možete nigde da odete, a zbog vas, ne mogu ni ja. A sada -šta mi možete reći o ovome?"

Agent Liš mu je pokazao neke odštampane strane. Fotografije oznaka urezanihna zidove zgrada. Predstava šestonogog stvorenja nalik bubi.

„Snimljene su u Bostonu", rekao je agent Laš. Premestio ih je sa vrha gomilena dno. „Ova je iz Pitsburga, iz okoline Klivlenda, Atlante, Portlanda, Oregona, pethiljada kilometara odavde."

„Nisam siguran", odvratio je Ef, „ali, mislim da je u pitanju neka vrsta šifre.Ne komuniciraju govorom. Potreban im je jezički sistem. Obeležavaju teritoriju,obeležavaju svoje napredovanje... nešto tog tipa."

„A ovaj crtež bube?"„Shvatam šta želite da kažete. Pomalo podseća na... jeste li čuli za automatsko

pisanje? Podsvesni um? Vidite, oni su svi povezani na mentalnom nivou. Nerazumem kako to funkcioniše - samo znam da postoji. Kao kod bilo koje visokeinteligencije, mislim da postoji segment podsvesti iz kojeg se preliva ovaj...maltene umetnički sadržaj. Izražavanje. Vidite isti dizajn na zgradama širomdržave. Sada se već verovatno mogu videti širom sveta."

Agent Liš je spustio fotografije nazad na sto. Uhvatio se za vrat i počeo da gamasira. „Srebro, kažete? Ultraljubičasta svetlost? Sunce?"

„Proverite pištolj koji sam koristio. Ovde je, zar ne? Proverite metke. Čistosrebro. Ne zbog toga što je Palmer vampir. Nije - još nije. Ali, rečeno mi je..."

„Da? Nastavite. Ko vam je rekao? Voleo bih da znam kako to da znate sve...“Svetla su se ugasila. Klima je utihnula. Zastenjali su svi u prostoriji.„Ne ponovo”, uzdahnuo je agent Liš i ustao.Upalila su se pomoćna svetla, znak za IZLAZ iznad vrata, kao i svaka peta ili

šesta sijalica, ali samo s pola snage. Ili s četvrtinom.

„Divno“, rekao je agent Liš, skidajući baterijsku lampu sa kuke na zidu svogodeljka.

Tada se oglasio alarm za požar, urlajući preko zvučnika iznad njihovih glava.„Ah!”, uzviknuo je agent. „Sve bolje od boljeg!”Ef je čuo vrisak negde u zgradi.„Hej”, uzviknuo je i povukao šipku za lisice. „Skini mi lisice. Dolaze po nas.”„A?“ Agent Leš je ostao na mestu, osluškujući da li se čuju novi vrisci.

„Dolaze po nas?”Zatim se čuo neki tresak, kao da se lome vrata.„Dolaze po mene!”, odvratio je Ef. „Moj pištolj. Moram ga se dočepati!”Agent Liš se usredsredio na osluškivanje. Krenuo je napred i otkopčao futrolu

za oružje.„Ne! To ništa ne vredi! U mom pištolju je srebro! Zar ne razumete? Donesite

ga!“Začula se pucnjava. Samo jedan sprat niže.„Sranje!” Agent je počeo da se udaljava, potežući oružje.Ef je opsovao i usredsredio se na šipku i svoje lisice. Cimnuo je šipku obema

rukama - nije se ni mrdnula. Spustio je lisice do jednog, a zatim do drugog krajanadajući se da će pronaći neku slabu tačku. Međutim, šrafovi su bili debeli a šipkadobro pričvršćena za zid. Šutirao ju je, ali nije mogao da je otkine.

Začuo je vrisak - sada znatno bliže - i još hitaca. Pokušao je da ustane, ali nijeuspeo u potpunosti da se ispravi. Pokušao je da sruši zid.

Sada je pucnjava odzvanjala u ovoj prostoriji. Pregrade su mu zaklanjalepogled. Video je samo sevanje plamena iz oružja agenata - i čuo njihove vriske.

Ef je zakopao po pantalonama u potrazi za srebrnim nožem. U ruci mu se činioznatno manjim nego u Palmerovom apartmanu. Zabio je tup kraj pod uglom izaklupe i snažno ga povukao unazad. Vrh se slomio, stvorivši kratko ali oštro sečivopoput noževa koje prave zatvorenici.

Nešto je skočilo na vrh pregrade. Balansiralo je na sva četiri uda. Činilo semajušno pri slaboj svetlosti prostorije, okretalo je glavu na čudan način,pretražujući bez čula vida, njuškajući bez čula mirisa.

Kada se lice okrenulo ka Efu, shvatio je da otkriven.Sišlo je s vrha pregrade uz mačju okretnost. Ef je video da su oči vampirskog

deteta crne poput vrelog kraja pregorele sijalice. Lice stvorenja je bilo okrenuto ustranu, slepe oči nisu bile uperene ka njegovom telu - ipak, nekako je bio viđen, uto je bio siguran.

Efa je užasavala fizička spremnost stvorenja. Kao da se nalazi pred jaguaromu kavezu - s tim što je vezan za kavez. Ef je stajao postrance, uzalud se nadajući daće na taj način zaštititi grlo. Ispružio je srebrno sečivo ka osetivaču, koji je osetiooružje. Ef se kretao bočno, koliko mu je šipka dozvoljavala. Stvorenje ga je pratilonalevo, a zatim nazad nadesno, sa zmijolikom glavom iznad nabreklog vrata.

Tada je napalo, sevnuvši žaokom, kraćom nego kod odraslih vampira. Ef je

reagovao na vreme i zamahnuo sečivom. Bez obzira da li ga je posekao ili ne,ostavio je utisak. Odbio je napad, a osetivač se povukao unazad poput šutnutog psa.

„MARŠ ODAVDE!”, zaurlao je Ef, pokušavajući da mu izda zapovest kaoživotinji, ali osetivač ga je samo gledao svojim mrtvim očima. Kada su još dvavampira - prava čudovišta, u košuljama umrljanim ljudskom krvlju - prišla s obestrane pregrade, Ef je shvatio da je osetivač pozvao pomoć.

Ef je zamahivao malim srebrnim nožem, urlajući poput luđaka. Pokušavao jeda ih uplaši više nego što oni plaše njega.

Nije upalilo.Stvorenja su se razdvojila i skočila na njega sa obe strane. Ef je zamahivao ka

ruci jednog, a zatim ka ruci drugog. Srebro ih je povređivalo, dovoljno da imposeče udove i da potekne bela krv.

Potom ga je jedan od njih zgrabio za ruku u kojoj drži nož. Drugi ga je uhvatioza suprotno rame i povukao za kosu.

Nisu odmah počeli da ga cede. Čekali su osetivača. Ef se borio koliko god jemogao, ali bio je nadjačan i prikovan za zid. Smučilo mu se od vreline ovih zveri ismrada njihove mrtvosti. Pokušao je da baci nož, hitnuvši sečivo ka jednom odnjih, ali skliznulo mu je iz stiska.

Osetivač mu je polako prilazio, poput predatora koji uživa u ubijanju. Ef seborio da spusti bradu, ali mu je vampir koji ga drži za kosu povlačio glavu unazad,nudeći vrat sićušnom stvorenju.

Ef je zavijao u znak prkosa - do poslednjeg trenutka - tada je zadnji deo glaveosetivača eksplodirao u oblaku bele izmaglice. Telo mu je palo pravo napred,trzajući se. Ef je osetio da stisak vampira popušta.

Jednog je odgurnuo, a drugog šutnuo sa klupe.Tada su se iza ćoška pojavili ljudi, par Latinosa do zuba naoružanih alatima

kojima mogu dobrano da sjebu veče vampirima. Jedan od vampova je nataknut nasrebrni ražanj dok je pokušavao da se osovi na noge i preskoči pregradu, bežeći odUVC lampe. Drugi je pružio otpor, pokušavajući da se bori. Primio je šut u kolena,što ga je odmah oborilo, a zatim i srebrnu strelu u lobanju.

Tada je naišao treći čovek, glomazan Meksikanac od svojih šezdesetakgodina. Mada je izgledao matoro, uništavao je vampire na sve strane neverovatnodelotvorno.

Ef je podigao noge na klupu kako bi izbegao belu krv na podu i gliste kojetraže domaćina.

Vođa je zakoračio napred. Mladi Meksikanac u kožnim rukavicama, jasnogpogleda i s redenikom srebrnih strela preko grudi. Njegove crne čizme, primetio jeEf, na prstima su bile okovane srebrom poprskanim belom krvlju.

„Ti si doktor Gudveder?", pitao je.Ef je klimnuo glavom.„Zovem se Avguštin Elizalde", rekao je momak. „Zalagaoničar nas je poslao

po tebe.“

Uz Feta, Setrakijan je ušao u foaje Sotebija na uglu 77. i ulice Jork, zamolivšida ga upute ka prostoriji za registraciju. Predao je ček, ispisan na sumu kojupokriva račun u Švajcarskoj banci, što je potvrđeno jednim telefonskim pozivom.

„Dobro došli u Sotebi, gospodine Setrakijane."Dobio je lopaticu sa brojem 23, a pratilac ga je odveo do lifta koji vođi na

deseti sprat. Zaustavili su ga na ulazu prostorije u kojoj se odvija aukcija,zahtevajući da ostavi sako i štap s vučjom glavom. Setrakijan se nevoljnopovinovao, prihvatio zauzvrat plastični tiket i spustio ga u džep za sat na prsluku.Feta su odveli na galeriju, pošto su samo kupci s lopaticama mogli da sede upublici i licitiraju. Fet je ostao u pozadini kako bi držao celu prostoriju na oku,razmišljajući da je tako možda i bolje.

Aukcija se održavala uz pojačane mere obezbeđenja. Setrakijan je seo učetvrti red. Ni preblizu, ni predaleko. Seo je do prolaza i spustio lopaticu na nogu.Pred njim, pozornica je bila osvetljena. Poslužitelj s belim rukavicama sipao jevodu u čašu voditelja aukcije, a zatim nestao prošavši kroz skriveni ulaz zaposlugu. Na levom delu pozornice nalazio se izložbeni prostor, mesingane nogaresu čekale prvi predmet iz kataloga. Na ekranu iznad glava bilo je ispisano imeSotebija.

Od petnaest redova, prvih deset su bili gotovo puni, s ponekom praznomstolicom u zadnjim redovima. Ipak, neki od učesnika su očigledno bili tu samo dapopune mesta, unajmljeni da ispune publiku. Nisu imali čelično pažljiv pogledpravog kupca. Prostor s obe strane, između redova i prenosivih zidova -postavljenih najdalje moguće kako bi se maksimalno iskoristio prostor - bio jeprepun, kao i prostor iza sedišta. Mnogi posmatrači su nosili maske i rukavice.

Aukcija je pozorište koliko i tržište. Čitav prizor je izrazito odražavao osećajkraja jedne ere: poslednji izliv kitnjastog trošenja, poslednji dah kapitalizma predpotpunom ekonomskom propašću. Najveći deo ljudi okupio se samo da bi videopredstavu. Kao fino obučeni članovi ožalošćene porodice na sahrani.

Uzbuđenje je dostiglo vrhunac kada se pojavio voditelj. Očekivanje jeprostrujalo prostorijom dok je izgovarao uvodne komentare i iznosio pravila za onekoji će učestvovati u licitaciji. Zatim je udario čekićem o sto kako bi označiopočetak aukcije.

Prvi predmeti bile su barokne slike od manjeg značaja, tek predjelo, kako biučesnici nešto pregrizli pre glavnog jela.

Zašto je Setrakijan tako napet? Zašto je iznenada tako nervozan, čakparanoičan? Duboki džepovi Drevnih danas su njegovi duboki džepovi. Knjigakoju je dugo tražio danas će se neizbežno naći u njegovim rukama.

Imao je čudan osećaj izloženosti, dok sedi tu gde jeste. Imao je osećaj... da ganeko posmatra. Ne pasivno, već znalačkim pogledom. Prodornim i poznatim.

Otkrio je izvor svoje paranoje iza zasenčenih naočara, tri sedišta i2a sebe sadruge strane prolaza. Oči su pripadale figuri obučenoj u odelo od tamnog

materijala, sa crnim kožnim rukavicama.Tomas Ajkhorst.Lice mu je izgledalo glatko i zategnuto, celo telo je bilo dobro očuvano. U

pitanju su, naravno, šminka i perika... ipak, bilo je tu još nečega. Da nije u pitanjuhirurgija? Da li je neki ludi doktor unajmljen da održava njegov izgled štopribližnije ljudskom, kako bi mogao da korača među živima i da se meša s njima?Mada su bile skrivene iza naočara naciste, Setrakijan je osetio jezu znajući dagleda Ajkhorsta u oči.

Abraham je bio tek tinejdžer kada je došao u logor - zato je sada mladimočima posmatrao bivšeg komandanta Treblinke. Osetio je isti onaj strah, onunerazumnu paniku. Ovo zlo biće - dok je bio samo običan čovek - gospodarilo ježivotom i smrću ljudi u fabrici smrti. Pre šezdeset četiri godine... užas je preplavioSetrakijana kao da se to desilo juče. Ovo čudovište, ova zver - sada se ustostručila.

Starcu je žuč pržila grlo, prosto ga gušeći.Ajkhorst je blago klimnuo glavom ka Setrakijanu. Srdačno. Činilo se kao da

se smeje - mada to zapravo nije bio osmeh, već izgovor da otvori usta tek toliko daSetrakijan može da razabere vrh žaoke koja svetluca među njegovim našminkanimusnama.

Setrakijan se okrenuo nazad ka podijumu. Sakrio je drhtanje krivih šaka.Starac se stideo svog dečačkog užasa.

Ajkhorst je došao po knjigu. On će se boriti za nju u Gospodarevo ime,novcem Eldriča Palmera.

Setrakijan je posegnuo rukom u džep u potrazi za kutijom s pilulama. Kriviprsti su nespretno mlatili. Moraće dobro da se potrudi ako ne želi da Ajkhorst uočinjegovu muku i počne da uživa u njoj.

Stavio je pilulu nitroglicerina direktno pod jezik i sačekao da počne da deluje.Zarekao se da će pobediti ovog nacistu, makar mu to bilo poslednje.

Srce ti brzo kuca, Jevrejine.Setrakijan nije otvoreno reagovao na glas u svom umu. Trudio se da ignoriše

nezvanog gosta.Pred njegovim očima nestali su pozornica, voditelj kao i ceo Menhetn i

Severna Amerika. Setrakijan je na trenutak video samo žičane ograde logora.Video je prašinu pomešanu s krvlju i mršava lica svojih kolega zanatlija.

Video je Ajkhorsta kako sedi na svom omiljenom konju. Ta životinja je bilajedini živi stvor u logoru prema kojem je nacista ispoljavao naklonost,šargarepama i jabukama - uživajući u tome da ga hrani pred gladnim zatvorenicima.Ajkhorst je voleo da zarije, pete u slabine konja kako bi ovaj zanjištao i propeo se.Takođe je uživao u tome da vežba gađanje iz puške marke ruger, dok sedi nagnevnom konju. Tokom svakog okupljanja, nasumice bi pogubio jednog od radnika.Tri puta je ubio osobu tik pored Setrakijana.

Primetio sam tvog telohranitelja kada si ušao.Da li on to misli na Feta? Setrakijan se okrenuo i ugledao Vasilija među

posmatračima u pozadini, pored dvojice telohranitelja u skupim odelima koji stojes obe strane izlaza. U kombinezonu istrebljivača izgledao je kao neko ko se nalazina pogrešnom mestu.

Fetorski, zar ne? Čistokrvni Ukrajinac izuzetno je retka berba. Gorak, slan,ali sa snažnim finišom. Treba da znaš, Jevrejine, ja sam dobar poznavalacljudske krvi. Moj nos nikada nije pogrešio. Prepoznao sam njegov buke čim steušli. Kao i liniju njegove vilice. Ne sećaš se?

Setrakijana su rastrojile reči ove zveri. Zato što je mrzeo stvorenje koje ihizgovara i zato što su mu zvučale istinito.

Prisečajući se logora, ugledao je krupnog čoveka u crnoj uniformi ukrajinskihstražara kako predano steže uzde Ajkhorstovog konja rukama u crnim kožnimrukavicama i dodaje komandantu ruger.

Sigurno nisi slučajno ovde sa potomkom jednog od tvojih mučitelja?Setrakijan je zatvorio oči pred Ajkhorstovim izrugivanjem. Ispraznio je um i

usredsredio se na zadatak. Pomislio je, što je snažnije mogao, nadajući se da će gavampir čuti: Tek ćeš se iznenaditi kada otkriješ s kim sam danas još u savezu.

Nora je iskopala monokular za gledanje u mraku i obesila ga preko bejzbolkape sa znakom Metsa na glavi. Zatvorila je jedno oko i tunel Nort River jepozeleneo. „Pacovski vid“, tako ga je Fet nazivao, ali ona je u ovom trenutku bilaveoma zadovoljna zbog tog izuma.

Neposredno pred njom, tunel je bio čist. Ali, nije videla izlaz. Skrovište.Ništa.

Sada je bila sama s majkom, pošto se dovoljno udaljila od Zaka. Nora setrudila da je ne gleda, čak ni kroz monokular. Majka je teško disala, jedvasposobna da održi korak. Nora ju je držala za ruku, praktično je noseći prekokamenja između šina, osećajući vampire za leđima.

Shvatila je da traži odgovarajuće mesto na kojem će ovo obaviti. Najboljemesto. Razmišljala je da uradi nešto užasno. Glasovi u umu - njeni sopstveni -nudili su protivargumente.

Ne možeš ovo da uradiš.Ne možeš se nadati da ćeš spasiti i majku i Zaka. Moraš da odabereš.Kako možeš da odabereš dečaka umesto sopstvene majke?Odaberi jedno od njih ili ćeš izgubiti oboje.Imala je dobar život.Gluposti. Svi imamo dobre živote sve do trenutka kada se završe.Ona te je rodila.Ako ovo ne uradiš odmah, predaćeš je pravo vampirima u ruke. Proklećeš je

zauvek.Ni za Alchajmerovu bolest ne postoji lek. Sve joj je gore i gore. Već se

promenila. Više nije ista ona žena koja te je rodila. Zar je to drugačije od

vampirizma?Ne predstavlja pretnju za druge.Samo za tebe - i Zaka.Ionako ćeš morati da je uništiš kada se vrati po tebe, po svoju Voljenu.Rekla si Efu da mora da uništi Keli.Njena demencija je toliko odmakla da neće ni znati šta se dešava.Ali, ti ćeš znati.Na kraju krajeva, da li bi uništila sebe pre nego što se preobraziš?Da.Ali, to je tvoj izbor.Nikada nije ili-ili situacija. Izbor nikada nije očigledan. Sve se dešava

suviše brzo; napadaju i već si gotov. Moraš delovati unapred, pre preobražaja.Moraš da ga preduhitriš.

Ipak, garancije ne postoje.Ne možeš osloboditi osobu pre nego što je preobražena. Možeš govoriti sebi

da se nadaš da si to učinila. I zauvek se pitati da li si bila u pravu.To je ipak ubistvo.Da li bi krenula nožem na Zaka ako bi kraj bio blizu?Možda. Da.Oklevala bi.Zak ima bolje izglede da preživi napad.Znači, menjaš staro za novo.Možda. Da.Gospođa Martinez se oglasila: „Do đavola, kada će se onaj tvoj beskorisni

otac pojaviti?”Nora se vratila u stvarnost. Bila je suviše zgađena da bi zaplakala. Svet je

zaista okrutno mesto.Začuo se urlik u tunelu. Nori je prošla jeza niz kičmu.Stala je majci iza leđa. Nije mogla da je gleda u lice. Stegnula je nož i podigla

ga kako bi starici presekla grlo.Međutim, sve je bilo uzalud.Nije imala srca da to da učini i dobro je to znala.Ljubav će nas dokrajčiti.Vampiri ne osećaju krivicu. To je njihova velika prednost. Oni nikada ne

oklevaju.Poput zlokobnog dokaza ove hipoteze, Nora je podigla pogled i shvatila da je

vampiri vrebaju s oba kraja tunela. Prikrali su joj se dok je bila udubljena u misli.Oči su im sijale beličastozelenom bojom dok ih je posmatrala kroz monokular.

Nisu bili svesni toga da ih ona vidi. Nisu razumeli tehnologiju kojaomogućava gledanje u mraku. Pretpostavili su da je poput ostalih putnika - slepa iizgubljena u tami.

„Sedi ovde, mama”, rekla je Nora, ispružila joj kolena i spustila je na šine.

Inače bi odlutala. „Tata će brzo doći.“Nora se okrenula i pošla ka dvojici vampira. Stala je tačno između njih, ne

gledajući ih. Gipkim pokretima su skliznuli sa kamenih zidova.Nora je duboko udahnula pre usmrćivanja.Njen ubilački gnev sručio se na vampire. Bacila se ka onom levo od sebe,

posekavši ga brže nego što je stvorenje uspelo da skoči. Vampirov gorki vrisakodzvanjao joj je u ušima dok se okretala ka drugom stvoru koji je odmeravao njenumajku na šini. Vampir se iz čučnja okrenuo nazad ka Nori, otvorenih ušta i spremnežaoke.

Nalet beline ispunio je monokular poput besa koji joj je buktao u glavi.Pogubila je svog nesuđenog napadača teško dišući, dok su je oči pekle od suza.

Pogledala je unazad ka pravcu iz kojeg je došla. Da li su prošli pored Zaka dabi došli do nje? Nijedan nije bio rumen, kao da je upravo jeo, mada joj monokularza gledanje u mraku nije obezbeđivao preciznu sliku njihovog bledila.

Nora je zgrabila lampu i uperila je ka leševima, pržeći krvave gliste pre negošto uspeju da se dokoprcaju preko kamenja ka njenoj majci. Osvetlila je i svoj nož,a zatim isključila lampu i vratila se da pomogne majci da ustane.

„Da li je tvoj otac stigao?", pitala je.„Uskoro će doći, mama“, odvratila je Nora, žureći nazad ka Zaku dok su joj se

suze slivale niz obraze. „Uskoro.”

Setrakijan se nije trudio da učestvuje u licitiranju Occido Lumena dok cenanije dostigla prag od deset miliona dolara. Brz tempo licitiranja nije bio podstaknutsamo time što je u pitanju izuzetno redak predmet, već i okolnostima u kojima seaukcija odvijala - osećanjem da će grad svakog trenutka propasti i da se svet menjazauvek.

Kod petnaest miliona dolara, cena je počela da skače za po trista hiljadadolara.

Kod dvadeset miliona, za po petsto hiljada.Setrakijan nije morao da se okreće. Znao je protiv koga se nadmeće. Privučeni

„ukletom” prirodom knjige, ostali su se prerano bacili na licitiranje, međutim svisu otpali kada je cena dostigla osam cifara.

Voditelj aukcije je zatražio kratku pauzu kada je cena dogurala do dvadesetpet miliona dolara i posegnuo za čašom s vodom - ali, zapravo je samo podsticaodramu. Iskoristio je trenutak da podseti sve prisutne na najvišu cenu koju je nekaknjiga ikada postigla na aukciji: 30,8 miliona dolara za Da Vinčijev KodeksLester, 1994. godine.

Setrakijan je osećao da ga posmatra svaki par očiju u prostoriji. Usmerio jepažnju na Lumen, tešku, srebrom okovanu knjigu izloženu pod staklom. Bila jeotvorena, a slika strana projektovana na dva velika video-ekrana. Na jednoj stranise nalazio rukom ispisan tekst, a na drugoj slika u srebrno obojene ljudske figure saširokim belim krilima dok u daljini posmatra grad koji nestaje u oluji žuto-crvenog

plamena.Licitiranje se nastavilo, brzim tempom. Setrakijan je ponovo uhvatio ritam

podizanja i spuštanja lopatice.Iz publike se začuo iskren uzdah kada su prešli trideset miliona.Voditelj je preko prolaza pokazao ka Setrakijanu kod sume od trideset i po

miliona. Setrakijan je podigao cenu na trideset jedan milion. Ovo je sada postalanajskuplja knjiga u istoriji - ali, šta su ti reperi značili Setrakijanu? Šta su značiličovečanstvu?

Voditelj je tražio trideset jedan i po milion i dobio ga.Setrakijan je uzvratio s ponudom od trideset dva miliona pre nego što. je bio

upitan.Voditelj je ponovo pogledao Ajkhorsta, ali pre nego što je uspeo da zatraži

novu ponudu, prišla mu je pomoćnica i prekinula ga. Ispoljivši tačno odmerenukoličinu radoznalosti, voditelj se udaljio od podijuma da porazgovara s njom.

Vidno se ukrutio kada je čuo vest, a zatim klimnuo glavom.Setrakijan se zapitao šta se dešava.Pomoćnica je potom sišla s podijuma i krenula ka njemu. Setrakijan ju je

zbunjeno posmatrao dok se približavala - prolazila kraj njega i nastavila još trireda niže do Ajkhorsta.

Kleknula je kraj njega i nešto mu šapnula.„Možemo i ovde da razgovaramo", rekao je Ajkhorst - dok su mu se usne

pomerale imitirajući ljudski govor.Pomoćnica je nastavila da govori, trudeći se da zaštiti privatnost učesnika u

licitaciji što je bolje mogla.„Besmislica. Sigurno je greška u pitanju."Pomoćnica se izvinila, ali ostala je pri svome.„Nemoguće." Ajkhorst je ustao. „Zaustavićete licitaciju dok ne raščistim ovu

situaciju."Bacila je pogled ka voditelju aukcije, zatim ka zvaničniku Sotebija koji je sve

posmatrao iza stakla balkona, visoko gore duž zida, poput ljudi koji posmatrajuoperaciju.

Zatim se okrenula ka Ajkhorstu i rekla: „Gospodine, plašim se da to nijemoguće."

„Insistiram."„Gospodine..."Ajkhorst se okrenuo ka voditelju, pokazujući ka njemu lopaticom. „Nećete

udariti čekićem dok mi ne bude dozvoljeno da kontaktiram svog dobročinitelja."Voditelj aukcije se vratio do mikrofona. „Pravila aukcije su prilično jasna po

ovom pitanju, gospodine. Plašim se da bez odgovarajućeg pokrića..."„Imam pokriće."„Gospodine, imamo informaciju da vam je kredit upravo ukinut. Žao mi je.

Moraćete da raspravite to sa svojom bankom..."

„Sa svojom bankom! Naprotiv, zaključićemo licitaciju ovde i sada, a ja ćurazjasniti ovu zbrku!"

„Žao mi je, gospodine. Pravila kuće su ista već dekadama i ne mogu semenjati, ni zbog koga." Voditelj je pogledao publiku, nastavivši sa licitiranjem.„Imam ponudu od trideset dva miliona dolara."

Ajkhorst je podigao lopaticu. „Trideset pet miliona!"„Žao mi je, gospodine. Ponuđeno je trideset dva miliona. Da li neko nudi

trideset dva i po miliona?"Setrakijan je spremno sedeo s lopaticom na kolenu.„Trideset dva i po miliona?"Ništa.„Trideset dva miliona prvi put.“„Četrdeset miliona!", uzviknuo je Ajkhorst. Stajao je na prolazu između

sedišta.„Trideset dva miliona drugi put.“„Ulažem prigovor! Ova aukcija mora biti poništena. Morate mi dati još

vremena..."„Trideset dva miliona. Prodato kupcu s brojem 23. Čestitam."Udarac čekića je ratifikovao prodaju; prostorijom se razlegao aplauz. Mnogi

su pružili ruke ka Setrakijanu kako bi mu čestitali, ali starac je ustao što je bržemogao i krenuo ka prednjem delu prostorije gde ga je dočekala druga pomoćnica.

„Želim odmah da preuzmem knjigu", obavestio ju je.„Ali, gospodine, papirologija..."„Izvršite naplatu, uključujući proviziju kuće, ali ja knjigu preuzimam odmah."

Gasov izubijani hamer krivudao je i probijao se udarajući napuštena vozila naputu preko Kvinsboro mosta. Dok su se vraćali na Menhetn, Ef je ugledao nadesetine vojnih vozila na uglu 59. ulice i Druge avenije, ispred ulaza na žičaruRuzvelt Ajland. 15 Na većim kamionima sa ceradom crnim slovima je pisalo FortDram, a na dva bela autobusa i par džipova pisalo je MARINCI SJEDINJENIHDRŽAVA VEST POINT.

„Zatvaraju most?“, pitao je Gas, čvrsto stegnuvši volan rukama u rukavicama.„Možda primenjuju karantin", odvratio je Ef.„Misliš li da su na našoj strani?"Ef je ugledao osoblje u borbenim uniformama kako svlači ceradu sa velike

mašinke na kamionu - i malo se obodrio. „Čini mi se da su na našoj strani."„Nadam se", odvratio je Gas, naglo skrenuvši ka centru grada. „Zato što će u

suprotnom ova zbrka postati još jebeno interesantnija."Stigli su do ugla 72. ulice i Jork avenije baš u trenutku kada je počinjala

ulična borba. Vampovi su nadirali iz staračkog doma preko puta Sotebija -vremešni stanari bili su okrepljeni obnovljenom pokretljivošću i snagom strigoja.

Gas je isključio motor i otvorio prtljažnik. Ef je iskočio zajedno sa Angelom i

dva Safira. Počeli su da se oružaju srebrom.„Izgleda da je ipak pobedio“, rekao je Gas, otvorivši kartonsku kutiju. Dodao

je Efu dve staklene vaze s uskim grlom. Unutra se bućkao benzin.„Pobedio u čemu?“, pitao je Ef.Gas je nabio krpe u vaze. otvorio srebrom okovan zipo i zapalio ih. Uzeo je

jednu vazu od Efa i izašao na ulicu, udaljivši se od hamera. „Zamahnite iz kuka,momci“, rekao je Gas. „Na tri. Jedan. Dva. Šibaaaj!“

Katapultirali su Molotovljeve koktele srednje veličine preko glava vampira ujurišu. Vaze su se raspršile i odmah zapalile. Tečni plamen se brzo razlio poputdva paklena jezera. Prve su se zapalile dve sestre iz Karmelitskog reda, njihovebraon-bele odore buknule su poput starih novina. Odmah za njima, u plamenu su uzciku nestali brojni vampiri u bademantilima i kućnim haljinama. Tada su Safiriizvršili juriš, probadajući zapaljene kreature, krateći im muke - samo da bi ugledalinove kako pristižu niz 71. ulicu, poput manijakalnih vatrogasaca koji odgovaraju namentalni alarm.

Nekoliko zapaljenih vampira nastavilo je da juriša dok se plamen vukao zanjima. Zastali su na samo tridesetak centimetara od Gasa nakon što ih je izrešetaosrebrnim mecima.

„Gde su već jednom, do đavola?!”, uzviknuo je Gas, posmatrajući ulaz uSotebi. Visoka, vitka stabla na trotoaru gorela su poput paklenih stražara ispredaukcijske kuće.

Ef je video da pripadnici obezbeđenja zgrade jure da zaključaju obrtna vrataunutar staklenog foajea. „Hajdemo!”, doviknuo je. Probili su se pokraj zapaljenogdrveća. Gas je ispalio rafal srebrnih metaka ka vratima, probijajući i oštećujućistaklo pre nego što se Angel probio kroz njih.

Dok su se spuštali liftom Setrakijan se naslanjao na preveliki štap za hodanje.Aukcija ga je iscrpela, a još toliko toga je morao da uradi. Fet je stajao porednjega, s oružjem na leđima i knjigom vrednom trideset dva miliona dolara podmiškom.

Desno od Setrakijana, jedan pripadnik obezbeđenja Sotebija čekao je srukama zadenutim za pojas.

Iz zvučnika se čula ambijentalna muzika. Gudački kvartet. Dvoržak.„Čestitam, gospodine", rekao je čuvar, tek da prekine tišinu.„Hvala", odvratio je Setrakijan. Primetio je žicu u čovekovom braon uvu. „Da

li vaš radio slučajno funkcioniše unutar lifta?"„Ne, gospodine. Ne radi.“Lift je naglo stao i sva trojica su posegnula ka zidovima kako bi se održali na

nogama. Lift je ponovo krenuo nadole, a potom ponovo stao. Displej iznad njihovihglava pokazivao je da su na četvrtom spratu.

Radnik obezbeđenja pritisnuo je dugme za dole, a zatim dugme za četvrtisprat, po nekoliko puta.

Dok se zabavljao time, Fet je izvukao mač iz ranca i okrenuo se ka vratimalifta. Setrakijan je okrenuo dršku štapa, otkrivajući srebrno kopljište skrivenogsečiva.

Prvi udarac u vrata potresao je čuvara i naterao ga da odskoči unazad.Drugi udarac je proizveo ispupčenje veličine činije.Čuvar je ispružio ruku da opipa konveksiju. Započeo je rečenicu: „Šta se...?“Tada su vrata skliznula u stranu, blede ruke prodrle unutra i izvukle ga.Fet je izjurio za njim s knjigom pod rukom, spustio rame i zaleteo se poput

beka koji se probija kroz celu odbrambenu liniju. Pribio je vampire uza zid.Setrakijan je izašao za njim, sevajući srebrnim mačem, ubijanjem probijajući putka prizemlju.

Fet je udarao i sekao, boreći se na uskom prostoru sa stvorenjima, osećajućinjihovu neljudsku toplotu i njihovu kiselinsku krv kako mu se razliva po jakni.Posegnuo je ka čuvaru prstima ruke u kojoj je držao mač, ali otkrio je da za njegaviše ništa ne može da učini. Čuvar je pao na pod i nestao pod gomilom gladnihvampira.

Uz široke zamahe, Setrakijan je očistio put do ograde iznad unutrašnjeg hola,čija tavanica dopire do visine četvrtog sprata. Napolju, tela su gorela na ulici,drveće je bilo zapaljeno, na ulazu se vodila borba prsa u prsa. Unutra, gledajućipravo dole, ugledao je Gasa i njegovog starijeg prijatelja Meksikanca. Upravo jehromi bivši rvač pogledao gore i pokazao ka Setrakijanu.

„Ovamo!“, doviknuo je Setrakijan Fetu. Fet se ispetljao iz gomile i proverioda li na odeći ima krvavih glista dok je dotrčavao. Setrakijan je pokazao ka rvaču.

„Da li ste sigurni?", pitao je Fet.Setrakijan je klimnuo i Fet je, mršteći se, ispružio Occido Lumen preko

ograde. Dao je rvaču vremena da dohrama ispod njih. Gas je posekao demona kojise rvaču našao na putu, a Setrakijan je ugledao još nekog - da, bio je to Efraim -kako ostalima preprečuje put ultraljubičastom svetlošću.

Fet je pustio dragocenu knjigu, gledajući kako se polako okreće dok pada.Četiri sprata niže, Angel ju je uhvatio kao da hvata bebu bačenu iz zapaljene

zgrade.Fet se okrenuo, sada sposoban da se bori obema rukama. Izvukao je bodež sa

dna torbe i poveo Setrakijana ka stepenicama. Pokretne stepenice bile supostavljene u cik-cak, jedne pored drugih. Vampiri koji su se peli gore - pozvani ubitku voljom Gospodara - preskočili su na njihove silazne stepenice tamo gde su seukrštale. Fet ih je obarao đonom i vrhom mača. Padali su i kotrljali se niz pokretnestepenice.

Odozdo, Setrakijan je pogledao gore kroz pukotinu. Ugledao je Ajkhorsta najednom od gornjih spratova. Nacista je gledao dole.

Ostali su obavili većinu posla u foajeu. Leševi oslobođenih vampira ležali suzgrčeni na podu, lica i kandži zaleđenih u živoj slici agonije, isprskani belomkrvlju. Novi vampirski trutovi već su udarali po staklenim vratima, a još mnogo ih

je bilo na putu.Gas ih je poveo kroz slomljena vrata nazad na trotoar. Vampiri su nadirali u

rojevima iz 71. i 72. ulice sa zapada i avenije Jork sa severa i juga. Izlazili su izulica, uzdizali se iz šahtova na raskrsnicama. Borba sa njima ličila je naspasavanje broda koji tone; na svakog uništenog vampira pristizala su još dva.

Iza ugla su se pojavila dva crna hamera gnevnih farova, obarajući vampireprednjim rešetkama dok su im grube gume gnječile tela. Iz njih su izleteli lovci ukapuljačama, naoružani samostrelima i odmah objavili svoje prisustvo. Vampirikoji ubijaju vampire. Elitni lovci prosto su kosili trutove.

Setrakijan je znao da su stigli da ga otprate direktno do Drevnih, ili da odmahpreuzmu Srebrni Kodeks. Nije mu odgovarala nijedna od te dve opcije. Ostao je uzrvača koji je nosio knjigu pod rukom. Njegovi spori koraci odgovarali suSetrakijanovim umornim nogama. Nakon što je saznao rvačev nadimak, „Srebrnianđeo", Setrakijan je morao da se nasmeje.

Fet ih je vodio ka uglu 72. ulice i avenije Jork. Šaht ka kojem se kretao već jebio otvoren. Zgrabio je Krima i prvo njega bacio dole, kako bi očistio rupu odvampira. Zatim je spustio Angela i Setrakijana. Rvač je jedva prošao kroz šaht.Tada je, bez ikakvih pitanja, Ef sišao niz gvozdene merdevine. Gas i ostali Safiriostali su neko vreme na površini kako bi ostali vampiri stegli obruč oko njih. Zatimsu se i sami spustili. Fet je nestao ispod površine dok se lavina nasilja survavalana njega.

„Na drugu stranu!“, dovikivao im je. „Na drugu stranu!"Krenuli su na zapad duž kanalizacionog tunela, ka srcu ostrva, ali Fet se

spustio i poveo ih na istok, ispod dugačkog bloka koji se završava ćorsokakomiznad autoputa Frenklin Delano Ruzvelt. Kroz tunel je tekao potočić; manjakljudske aktivnosti na površini Menhetna značio je da se manje ljudi tušira, da manjeljudi pušta vodu.

„Sve do kraja!”, rekao je Fet. Glas mu je odzvanjao u kamenoj tubi.Ef je prišao Setrakijanu. Starac je usporavao, šljapkajući štapom po vodi.

„Možete li?“, pitao je Ef.„Moram", odvratio je Setrakijan.„Video sam se s Palmerom. Danas je taj dan. Poslednji dan.“„Znam." Odvratio je starac.Ef je potapšao Angela po ruci kojom je držao knjigu uvijenu u zaštitni papir.

„Dodaj mi je.“ Ef je preuzeo zamotuljak, a hromi meksikanski džin je uzeoSetrakijana za ruku, pomažući mu da lakše korača.

Ef je gledao rvača dok su žurno koračali. Opsedala su ga pitanja koja nijeznao kako da postavi.

„Evo ih, dolaze!", objavio je Fet.Ef je pogledao unazad, jedva je uočavao oblike u mračnom tunelu.

Približavali su im se poput naleta tamne vode.Dva Safira su se okrenula da se bore. „Ne!“, uzviknuo je Fet. „Nemojte se

mučiti! Samo prođite ovuda!"Fet je usporio između dva duga drvena rama zavezana za cevi duž zidova

tunela. Izgledali su poput zvučnika, postavljenih vertikalno i uperenih ka tunelu. Zasvaki je prikačio jednostavan prekidač. Sada je oba uzeo u ruke.

„Uz bok!", doviknuo je ostalima. „Prođite kroz panel."Ali, niko nije skrenuo za ugao. Prizor nadirućih vampira i Feta koji sam stoji

pred njima sa prekidačima Setrakijanove naprave u rukama bio je neodoljiv.Iz tame su se pojavila prva lica, crvenih očiju i širom otvorenih usta.

Saplićući se jedni preko drugih u sveopštem utrkivanju ko će pre napasti ljude,strigoji su jurili ka njima, nemajući obzira prema sebi, niti prema svojimdrugovima vampirima. Stampedo bolesti i izopačenosti, uz gnev oborene košnice.

Fet je čekao i čekao i čekao, dok se nisu našli gotovo na njemu. Glas mu sepodigao do urlika. Dopirao je iz grla, ali izgledalo je kao da dopire pravo iznjegovog uma. Urlik ljuske istrajnosti pred licem surove snage uragana.

Šakama su posegnuli za njim. Vampirska plima samo što ga nije poklopila.Tada je uključio oba prekidača.

Efekat je bio poput paljenja orijaškog blica. Dva uređaja su se istovremenouključila u jedinstvenoj eksploziji srebra. Izbacivanje hemijske materije raznelo jeutrobe vampira u talasu pustošenja. Oni iz pozadine nestali su istom brzinom kao ioni sa čela zato što nije bilo senke u kojoj su se mogli sakriti. Srebrne čestice su ihspržile poput radijacije, razdirući DNK virusa.

Srebrne čestice koje su se zadržale nakon pročišćenja padale su poputsvetlucavih pahuljica. Fetov urlik je zamro u praznom tunelu dok se pepeo onogašto su nekada bili ljudi, sada vampiri, slegao po podu.

Nestali su. Kao da ih je transportovao na neko drugo mesto. Kao da ih jefotografisao, ali kada se blic ugasio, više nikoga nije bilo.

Bar nikoga u jednom komadu.Fet je pustio prekidače i okrenuo se ka Setrakijanu.„Dobro obavljeno", rekao je starac.Sišli su niz merdevine koje vode ka hodniku sa ogradom. Na drugom kraju su

bila vrata koje vode ka rešetki ispod trotoara. Iznad sebe su videli površinu. Fet sepopeo na kutije koje je postavio umesto stepenika i ramenom otvorio rešetku.

Izašli su u 73. ulici, kod ulične ulazne rampe, na autoput FDR. Naleteli su napar lutalica dok su žurili preko širokog puta od šest traka i betonskih barijera kojega dele, koračajući oko napuštenih vozila ka Ist Riveru.

Ef se okrenuo i ugledao vampire kako skaču sa visokog balkona u dvorište nakraju 72. ulice. Izvirali su iz 73. ulice, duž širokog autoputa. Ef se zabrinuo zbogtoga što se povlače ka reci, dok ih krvožedni leševi okružuju sa svih strana.

Međutim, sa druge strane niske gvozdene ograde nalazilo se pristanište, nekavrsta gradskog doka, mada je bilo suviše mračno da bi Ef procenio čemu služi. Fetje prvi preskočio ogradu, krećući se prilično samouvereno, tako da ga je Ef pratiozajedno s ostalima.

Fet je potrčao ka kraju pristaništa i Ef je konačno ugledao remorker s velikimgumama privezanim za bokove koje su služile kao odbojnici. Popeli su se na glavnupalubu. Fet je potrčao do komandne kabine. Motor se pokrenuo uz riku ikašljucanje. Ef je odvezao uže na krmi. Brod se najpre nagnuo, pošto ga je Fetpoterao suviše snažno, a zatim se otisnuo s ostrva.

Plutali su desetak metara od Menhetna, na Zapadnom kanalu. Ef je posmatraohorde vampira kako bučno negoduju kraj ivice autoputa FDR. Okupili su se, pratećibrod duž južnog puta, nesposobni da pređu preko vode.

Reka je bezbedna zona. Zemlja bez vampova.Iza progonitelja, Ef je osmotrio građevine koje se naziru širom zamračenog

grada. Iza sebe, iznad Ruzvelt Ajlanda, na sredini Ist Rivera, ugledao je džepovednevne svetlosti - to nisu bili sunčevi zraci, bilo je jasno da je dan oblačan, većčistine - između dimom obavijenih kopnenih masa Menhetna i Kvinsa.

Prišli su mostu Kvinsboro, klizeći ispod visokih nosača. Jak blesak osvetlioje nebo iznad Menhetna i naterao Efa da okrene glavu. Još jedan blesak. Poputskromnog vatrometa. Potom i treći.

Svetleče rakete, narandžaste i bele.Vozilo je gutalo kilometre jureći ka masi vampira koji prate brod. Vojnici u

maskirnim uniformama izvirivali su iz zadnjeg dela džipa, pucajući automatskimoružjem ka gomili.

„Vojska!", uzviknuo je Ef. Obuzelo ga je osećanje koje dugo nije iskusio:nada. Potražio je pogledom Setrakijana. Pošto ga nije video, krenuo je ka glavnojkabini.

Nora je najzad pronašla vrata. To nije bio izlaz iz tunela već prostran plakarza skladištenje. Nije bilo brave - dizajneri nisu predvideli pešake koji se šetajutrideset metara ispod reke Hadson. Unutra je pronašla bezbednosnu opremu, poputrezervnih sijalica za signalna svetla, narandžastih zastava i prsluka i starukartonsku kutiju sa signalnim raketama. Pronašla je i baterijske lampe, ali baterijesu korodirale.

Poravnala je gomilu vreća s peskom u uglu i smestila svoju majku na njih.Zatim je zgrabila rakete i ubacila ih u torbu.

„Mama. Molim te, molim te, budi tiha. Ostani ovde. Vratiču se. Obećavam."Norina majka je sedela na hladnom prestolu od peska i radoznalo razgledala

plakar.„Gde si stavila keks?"„Nema više keksa, mama. Spavaj. Odmori se." „Ovde? U ostavi?" „Molim te.

To je iznenađenje - za tatu." Nora se provukla kroz vrata. „Nemoj izlaziti dok nedođe po tebe."

Brzo je zatvorila vrata i osmotrila tunel kroz monokular kako bi proverila imali vampira. Zatim je spustila dve vreče s peskom pred vrata i zatvorila ih. Potrčalaje nazad ka Zaku, u isto vreme odvlačeći svoj miris od majke.

Verovatno je postupila kukavički - uguravši svoju sirotu majku u ostavu - alisada bar ima nade.

Nastavila je da se kreće ka istoku, tražeći mesto na kojem se sakrio Zak. Sveje izgledalo drugačije kada se posmatra kroz zelenkasto svetlo monokulara. Prugaizvučena belom farbom bila joj je putokaz, međutim, sada nije mogla da jepronađe. Prisetila se vampira koji su je malopre napali i uznemireno zadrhtala.

„Zak!“, prošaputala je. „Ludo odvažna reakcija, ali briga je nadvladala razum.Sigurno je blizu mesta na kojem ga je ostavila. „Zak, Nora je! Gde...?"

Ugledala je nešto zbog čega joj je zamro glas u grlu. Osvetljen njenimmonokularem, na širokom zidu tunela nalazio se grafit čovekolikog bića bez lica, sdve ruke, dve noge i veličanstvenim krilima.

Shvatila je da je to konačan oblik crteža sa šest latica koji su viđali širomgrada. Ti prvi oblici, cveće ili bube, bili su zapravo ikone, analogoni, apstrakcije.Karikature ovog užasnog bića.

Crtež stvorenja sa širokim krilima, urađen u isto vreme naturalistički i krajnjeizazivački, užasavao ju je na način koji još nije u potpunosti razumela. Kolikojezivo izgleda ovaj ambiciozni primer ulične umetnosti u mračnom tunelu takoduboko ispod površine zemlje. Briljantna tetovaža, izuzetno lepa i preteča, iscrtanau utrobi civilizacije.

Iznenada je shvatila da je ova slika namenjena isključivo vampirskim očima.Začula je pisak i brzo se okrenula. Kroz monokular je ugledala Keli

Gudveder, lica izvijenog u izraz koji gotovo da nalikuje bolu. Kroz tanku pukotinunjenih usta, dok je šištala, nazirao se vrh žaoke koja je palacala poput jezikaguštera.

Pocepana odeća bila je natopljena od kiše i visila je sa njenog mršavog tela.Niz lice za koje joj se zalepila kosa slivala se prljavština. Oči, koje kao da suvrištale belinom u zelenom okruženju Norinog monokulara, gorele su od žudnje.

Nora je nespretno dohvatila UVC lampu. Morala je da se udalji od bivšenemrtve supruge svog ljubavnika - međutim, Keli je neverovatnom brzinom krenulaka njoj, otevši joj lampu iz ruke pre nego što je Nora uspela da je upali.

Lampa je udarila u zid i pala na zemlju.Samo je srebrni nož držao Keli podalje od Nore. Vampirica je skočila unazad

na niski ispust u tunelu. Zatim je poterala Noru ka drugoj strani. Nora ju je pratilapomerajući svoj dugi nož. Keli je izvela lažni napad, a zatim joj ponovo skočilaiznad glave. Ovog puta, Nora je zamahnula ka njoj. Zavrtelo joj se u glavi odposmatranja gipkog stvorenja kroz monokular.

Keli je doskočila sa druge strane tunela. Niz vrat joj je curila bela tečnost.Površinska rana, ali ipak joj je privukla pažnju. Keli je osmotrila svoju belu krv nadugoj ruci, a zatim ošinula Noru svirepim, zlim pogledom.

Nora se povukla i potražila u torbi jednu od signalnih raketa. Čula jetabananje stopala preko kamenja i nije morala da skrene pogled sa Keli da bi znalako je u pitanju.

Keli je dozvala troje sitne vampirske dece, dva dečaka i devojčicu, da jojpomognu da savlada Noru.

„Okej“, rekla je Nora, odvrćući plastičnu kapislu rakete. „Znači, na ovaj načinželiš da obavimo stvari?" Zagrebala je kapislom po crvenom štapu i raketa sezapalila. Crveni plamen je rasekao tamu. Nora je zabacila monokular, pošto je sadavidela sopstvenim očima. Plamen je ovu sekciju tunela obasjao gnevnim crvenimnimbusom od poda do plafona.

Deca su skočila unazad, zgrožena jarkom crvenom svetlošću. Nora jezamahnula raketom ka Keli, koja je spustila bradu ali nije se povukla.

Jedan od dečaka je prilazio Nori s boka, oštro cičeći. Nora je, s nožem u ruci,zakoračila ka detetu - zabijajući mu oštricu do balčaka u grudi. Dete se savilo izakoračilo unazad, oslabljeno i ošamućeno. Nora je brzo izvukla sečivo. Dete jeotvorilo usta i pokušalo poslednji put da izbaci žaoku. Nora mu je zabila vreli krajrakete u usta.

Stvorenje se divlje ritalo, Nora je zamahivala nožem, vrišteći sve vreme.Kada je vampirsko dete najzad palo, Nora je izvukla i dalje zapaljenu raketu.

Okrenula se, predviđajući da će je Keli napasti s leđa.Međutim, Keli je nestala. Nije je bilo na vidiku.Nora je mahnula plamenom ka dvoje preostale dece koja su čučala kraj svog

palog drugara. Pogledala je da li se Keli krije na plafonu ili ispod ispusta.Neizvesnost je užasna. Deca su se razdvojila, kružeći oko nje. Nora se

povukla ka zidu, ispod gigantskog murala, spremna za borbu, čvrsto rešena da neuleti u zasedu.

Eldrič Palmer je posmatrao signalne rakete kako osvetljavaju krovove ucentru grada. Slabašan vatromet. Šibica u svetu tame. Helikopter je prilazio sasevera, usporavajući. Čekao je posetioce na sedamdeset osmom spratu zdanjaStounhart.

Ajkhorst je prvi izašao. Vampir u odelu od tvida - poput pitbula koji nosipleteni džemper. Pridržao je vrata, Gospodar se sagnuo dok je ulazio, koračajućipreko krova obavijen ogrtačem.

Palmer je sve to posmatrao u odrazu na prozoru.Objasni.Zagrobni glas je bio oivičen gnevom.Palmer se, prikupivši snagu da ustane, okrenuo na slabim nogama. „Ukinuo

sam vam kredit. Zatvorio protok novca. Jednostavno."Ajkhorst je stajao po strani i posmatrao ga s pokrštenim rukama u rukavicama.

Gospodar je spustio pogled ka Palmeru. Njegova ranjava crvena koža bila jezagnojena, oči tamnocrvene i prodorne.

Palmer je nastavio: „To je bila demonstracija toga koliko je mojeučestvovanje bitno za vaš uspeh. Postalo je očigledno da moram da vas podsetimna svoju vrednost."

Dočepali su se knjige.Ovo je poteklo od Ajkhorsta, koji je oduvek prezirao Palmera i to mu je bilo

uzvraćeno u podjednakoj meri. Međutim, Palmer se obratio Gospodaru.„Zar je to bitno u ovom momentu? Preobrazite me i drage volje ću lično

dokrajčiti profesora Setrakijana."Tako malo toga razumeš. Doduše, uvek si me posmatrao kao sredstvo uz

pomoć kojeg se dolazi do cilja. Tvog cilja.„Mogu to isto da kažem za vas! Tolike godine ste mi uskraćivali nagradu. Ja

sam vama dao sve. Ništa vam nisam uskratio. Do ovog trenutka!"Knjiga nije običan trofej. To je zbirka informacija. To je poslednja nada

ljudskih svinja. Poslednji roptaj vaše rase. Nisu u stanju to da shvatiš. Tvojaljudska perspektiva suviše je uska.

„Onda mi dopustite da vidim." Palmer je zakoračio ka njemu. Zastao je napola puta do Gospodarevih grudi obavijenih ogrtačem. „Vreme je. Dajte mi ono štoje po pravu moje i dobićete sve što vam je potrebno."

Gospodar nije ništa izgovorio u Palmerovom umu. Nije se pomakao.Međutim, Palmer je bio neustrašiv. „Imamo dogovor."Da li si obustavio još nešto? Da li si poremetio bilo koji od ostalih planova?„Ništa. Svi preostali dogovori stoje. A sada - imamo li dogovor?"Imamo.Gospodar se tako naglo nagnuo ka njemu da se Palmer šokirao; njegovo krhko

srce je poskočilo. Ugledao je izbliza njegovo lice, krvave gliste koje plutajuvenama i kapilarima ispod njegove kože rumene poput rotkvice. Palmerov mozak jeispustio davno zaboravljene hormone u trenutku kada se našao pred preobražajem.Mentalno je odavno spakovao kofere, ali ipak je zastrepeo pred prvim korakomkoji če ga odvesti na putovanje bez povratka. Nisu mu smetala poboljšanja koja ćeto doneti njegovom telu; samo se pitao kako će se to odraziti na njegovonajstrašnije oružje i najveću utehu - na njegov um.

Gospodareva ruka je pritisnula Palmerovo rame poput lešinarskih kandži kojestežu grančicu. Drugom rukom je zgrabio Palmerovu glavu, okrenuo je u stranu,razvukavši starčev vrat i grlo.

Palmer je zurio ka tavanici dok mu se pogled maglio. Čuo je glasove u glavi.U životu ga niko nikada nije na ovaj način držao u naručju. Opustio se.

Spreman je. Disao je plitko i uzbuđeno dok je tvrdi nokat Gospodarevogdugačkog srednjeg prsta probadao kožu njegovog ispruženog vrata.

Gospodar je posmatrao pulsiranje vrata bolesnog čoveka i srce koje bije sočekivanjem. Osetio poziv duboko u svojoj žaoki. Želeo je krv.

Međutim, zanemario je poziv prirode i jednim trzajem odvojio glavu EldričaPalmera od njegovog torza. Ispustio je glavu, zgrabio telo i pokidao ga napola.Razdvojilo se lako na mestu gde se kosti kukova sužavaju ka struku. Bacio jekrvave komade mesa ka zidu, gde su pogodili uramljena remek-dela ljudskeapstraktne umetnosti i najzad pala na pod.

Gospodar se brzo okrenuo, osetivši još jedan izvor krvi u prostoriji. Palmerovtelohranitelj, gospodin Ficvilijam, stajao je na vratima. Ovaj čovek širokih ramenanosio je odelo sašiveno tako da se u njega može smestiti arsenal za samoodbranu.

Palmer je želeo telo ovog čoveka za svoj preobražaj. Žudeo je za snagomsvog telohranitelja, njegovim stasom. Zeleo je u njegovom obličju da proživivečnost.

Gospodin Ficvilijam je išao u paketu s Palmerom.Gospodar mu je to pokazao, zagledavši mu se u um, pre nego što se u

magnovenju bacio na njega. Gospodin Ficvilijam je u prvom trenutku videoGospodara na drugom kraju prostorije. Krv mu je curila s ogromnih šaka. Usledečem trenutku, Gospodar se već nadneo nad njim. Osetio je ubod i crpljenje,kao da mu je vatreni štap zaboden u grlo.

Nakon nekog vremena bol je izbledela. Kao i pogled gospodina Ficvilijamaka tavanici.

Gospodar je ispustio čoveka tu gde ga je i popio.Životinje.Ajkhorst je ostao na drugom kraju prostrane sobe, strpljiv poput advokata.Gospodar mu se obratio:Hajde da pokrenemo Večnu noč.

Remorker je plutao Ist Riverom bez farova, ka zgradi Ujedinjenih nacija. Fetje upravljao brodom, navodeći ga duž opkoljenog ostrva, držeći se par stotinametara od obale. Nije bio mornar, ali nije bilo teško upravljati ventilom za dovodgoriva. Kao što je naučio dok je zaustavljao brod na pristaništu u 72. ulici, debelegume su mnogo toga podnosile.

Iza njega je, za stolom za navigaciju, sedeo Setrakijan pred otvorenim OccidoLumenom. Pod zracima jake lampe, ilustracije od srebrnih listića blistale su salistova. Setrakijan se udubio u rad, proučavajući knjigu prosto u transu. Pored sebeje držao malu beležnicu. Išpartana sveska bila je skoro do polovine ispunjenastarčevim beleškama.

Lumen je bio ispisan zbijenim ali prelepim rukopisom, po stotinu redova nasvakoj strani. Njegovi stari, odavno skršeni prsti okretali su svaku stranu pažljivo ibrzo.

Analizirao je crteže, osvetljavao listove, tražio vodene znake i brzo ihskicirao ako bi se pojavili. Navodio je njihovu tačnu poziciju i raspored na strani,pošto su to bile ključne šifre za dekodiranje teksta.

Ef mu je stajao uz rame, naizmenično posmatrajući fantazmagorične ilustracijei zapaljeno ostrvo kroz prozor kabine. Primetio je radio pored Feta i uključio ga,trudeći se da ne uznemirava Setrakijana. Bio je to satelitski radio i Ef se bacio upotragu za vestima sve dok nije začuo glas.

Umoran ženski glas, glas voditeljke skrivene u štabu Sirijus XM-a, kojiemituje program preko neke vrste pomoćnog generatora. Nepotpune vesti je

preuzimala sa raznih strana - interneta, telefona, i-mejla - sakupljajući izveštaje izsvih krajeva države i sveta, iznova objašnjavajući da nema načina da potvrdi da lisu informacije tačne.

Otvoreno je govorila o vampirizmu kao virusu koji se prenosi od osobe doosobe. Detaljno je opisivala krah domaće infrastrukture: nesreće, od kojih su nekekatastrofalne, koje onesposobljavaju ili na drugi način ometaju saobraćaj dužključnih mostova u Konektikatu, Floridi, Ohaju, državi Vašington i Kaliforniji.Nestašica struje izolovala je određene oblasti, uglavnom duž obale, kao igasovodne linije na Srednjem zapadu. Nacionalnoj gardi i različitim odredimavojske naređeno je da održavaju red i mir u većim gradskim centrima. Izveštava seo vojnoj aktivnosti u Njujorku i Vašingtonu. Borbe su izbile duž granice Severne iJužne Koreje. Zapaljene džamije u Iraku dovele su do pobuna, pojačanihprisustvom američkih mirovnih snaga. Serija nerazjašnjenih eksplozija ukatakombama pod Parizom paralizovale su grad. Jeziva serija izveštaja o grupnimsamoubistvima kod Viktorijinih vodopada u Zimbabveu, Iguacu vodopada nagranici Brazila i Argentine i Nijagarinih vodopada u državi Njujork.

Ef je odmahivao glavom na tu zbunjujuću noćnu moru, Rat svetova koji seostvaruje, dok nije čuo izveštaj o Amtrakovom vozu koji je izleteo iz koloseka utunelu Nort River i dodatno izolovao ostrvo Menhetn. Voditeljka je prešla naizveštaj o pobunama u Meksiko Sitiju, ostavivši Efa da zuri u radio.

„Izbačen iz šina", rekao je.Radio nije mogao da mu odgovori.„Nije rekla kad. Možda su se probili." Rekao je Fet.Efu je strah presekao grudi. Pripala mu je muka. „Nisu se probili", odvratio

je. Osećao je. Nije bilo u pitanju\|esto čulo: jednostavno je znao. Sada mu je sinuloda je njihovo bekstvo ionako zvučalo suviše dobro da bi bilo istinito. Nestalo jeolakšanje koje je osećao, kao i bistrina u glavi. Preko uma mu se spustila tamnakoprena.

„Moram da odem tamo.“ Okrenuo se ka Efu nesposoban da vidi bilo šta drugoosim voza izbačenog iz šina i napada vampira. „Pristani. Moram da se iskrcam.Idem po Zaka i Noru.“

Fet se nije bunio, zamajavajući se kontrolama. „Pronaći ću mesto zapristajanje."

Ef je potražio oružje. Gas i Krim, bivši članovi rivalskih bandi, jeli su lošuhranu iz papirne kese. Gas je čizmom šutnuo torbu s oružjem ka Efu.

Promena u tonu glasa voditeljke ponovo im je skrenula pažnju ka radiju.Prijavljena je nesreća u nuklearnoj elektrani na istočnoj obali Kine. Vest nije stiglapreko kineskih novinskih agencija, već su očevici iz Tajvana prijavili oblak uobliku pečurke. Seizmološki zavod u blizini Kvangdonga izmerio je podrhtavanjezemlje slično zemljotresu jačine 6,6 stepeni Rihterove skale. Nedostatak izveštajaiz Hong Konga pripisan je nuklearnom elektromagnetnom udaru, koji pretvarakablove za struju u gromobrane ili antene i prži svaki uređaj povezan sa njima.

„Vampiri izvode nuklearne napade. Jebeno." rekao je Gas, a zatim preveo toAngelu koji je popravljao improvizovanu udlagu oko kolena.

„Madre de Dios“, odvratio je Angel, prekrstivši se.„Čekaj malo", oglasio se Fet. „Nesreća u nuklearnoj elektrani? U pitanju je

topljenje jezgra a ne bomba. Možda se desila neka eksplozija u okolini - kao uČernobilu - ali nije bilo detonacije. Napravljene su tako da to bude nemoguće."

„Ko ih je napravio?" Ovo pitanje je postavio Setrakijan, podigavši glavu saknjige.

Fet je zamucao. „Ne znam - kako to misliš?"„Ko ih je konstruisao?"„Stounhart", odvratio je Ef. „Eldrič Palmer."„Šta?", rekao je Fet. „Ali - nuklearne eksplozije? Zašto bi to uradili kada su

skoro osvojili svet?"„Biće ih još", rekao je Setrakijan. Izgovorio je to bez daha, glasom vantelesno

intoniranim.„Kako to misliš, još?", pitao je Fet.„Biće ih još četiri", odvratio je Setrakijan. „Drevni su se rodili iz svetlosti.

Pale svetlosti - Occido Lumen - samo ih svetlost može uništiti..."Gas je ustao i stao iznad starca. Preko obe strane otvorene knjige rasprostirala

se slika. Kompleksna mandala srebrne, crne i crvene boje. Povrh nje, Setrakijan jepoložio crtež šestokrilog anđela na providnom papiru. „To piše u knjizi?", pitao jeGas.

Setrakijan je zatvorio knjigu i ustao. „Moramo se vratiti nazad kod Drevnih.Odmah."

„Okej", rekao je Gas, mada je bio zbunjen zbog nagle promene kursa. „Da impredamo knjigu?"

„Ne“, odvratio je Setrakijan, pronašavši kutiju s pilulama u džepu prsluka.Otvorio ju je drhtavim prstima. „Knjiga će prekasno stići do njih."

„Prekasno?", žmirnuo je Gas.Setrakijan se mučio da izvadi nitroglicerin iz kutije. Fet je umirio starčevu

ruku, uzeo pilulu i položio je na njegov izboran dlan. „Profesore", rekao je,„shvatate li da je Palmer upravo otvorio nuklearnu elektranu na Long Ajlandu."

Starac se zamislio, pogled mu nije bio usredsređen, kao da mu se zavrtelo uglavi od koncentrične geometrije mandale. Zatim je stavio pilulu pod jezik izatvorio oči, čekajući da počne da deluje i umiri otkucaje njegovog srca.

Nakon što je Nora otišla s majkom, Zak je ležao u prljavštini ispod kratkogispusta koji se pružao duž južne tube tunela Nort River, privijajući srebrno sečivouz grudi. Odmah će se vratiti. Morao je da osluškuje očekujući njen povratak.Međutim, slabo je šta čuo zbog svog šištanja. Tek sada je to shvatio i opipaodžepove, pronašavši inhalator.

Prineo ga je ustima i udahnuo dva puta, odmah osetivši olakšanje. Razmišljao

je o vazduhu u svojim plućima kao o čoveku zarobljenom u mreži. Kada je Zaknervozan, čovek se bori protiv mreže i vuče je upetljavajući se sve gore i gore dokse gotovo ne pridavi. Vazduh iz Zakovog inhalatora deluje poput gasa zaošamućivanje. Čovek oslabi, opusti se i mreža se opusti sa njim.

Vratio je inhalator u džep i čvršće stegao nož. Nadeni mu ime i biće tvojzauvek. Profesor mu je to rekao. Zak je grozničavo kopao po umu u potrazi zaimenom. Pokušavajući da se usredsredi na bilo šta osim na tunel.

Kolima se daju ženska imena, puškama muška. Kakva imena se dajunoževima?

Setio se kako mu je profesor, starac sa slomljenim prstima, predao oružje.Abraham.Tako se profesor zove.Tako će se zvati i nož.„U pomoć!"Bio je to muški glas. Neko je trčao kroz tunel - približavao se. Glas mu je

odjekivao.„Pomozite mi! Ima li koga?"Zak se nije micao. Nije pomerio čak ni glavu, samo oči. Čuo je kako čovek

zapinje i pada. Tada je čuo i druge korake. Neko je progonio čoveka. Ponovo jeustao i ponovo pao. Ili je oboren. Zak nije shvatio koliko je čovek blizu. Šutirao jei zavijao nerazumljivim glasom poput ludaka. Puzao je duž jedne od šina. Zak ga jetada ugledao. Oblik u tami grabio je rukama napred i šutirao svoje progonitelje.Nalazio se tako blizu da je dečak mogao da oseti čovekov užas. Tako blizu da jeZak pripremio Abrahama, ističući njegovo sečivo.

Jedan je skočio čoveku na leđa. Presekao mu je urlik, tako što je posegnuorukom za njegovim otvorenim ustima i povukao ga za obraz. Sada su se mnoge rukenašle na njemu - preveliki prsti zgrabili su ga za meso i odeću i odvukli.

Zak je osetio kako se čovekovo ludilo prenosi na njega. Ležao je tu, drhtećitako snažno da je bio siguran da će se odati. Čovek je ispustio još jedan mučanjecaj i to je Zaku bilo dovoljno da shvati da ga - dečje ruke - odvlače na drugustranu.

Morao je da beži. Morao je da beži i potraži Noru. Setio se kako se jednomigrao žmurke u starom kraju. Sakrio se iza žbuna i slušao sporo odbrojavanjetragača. Zaka je pronašao poslednjeg, odnosno pretposlednjeg. Shvatili su da jednodete nedostaje, mlađi dečak koji se kasnije priključio igri. Neko vreme su ga tražilii dozivali po imenu. Najzad su izgubili interesovanje i odustali, pretpostavljajućida je otišao kući. Međutim, Zak je sumnjao u to. Video je sjaj u oku dečaka kada jepotrčao da se sakrije, prosto zlobnu želju plena da nadmudri lovca. Snažnijeosećanje od lovačkog uzbuđenja: saznanje o zaista lukavom mestu za skrivanje.

Zaista lukavom za petogodišnjaka. Zak je tada shvatio. Otišao je niz ulicu dokuće u kojoj živi starac koji uvek urla na decu kada mu prolaze kroz dvorište. Zakje prišao frižideru koji je bio položen postrance, i dalje na kraju prilaza, čitav dan

nakon dana kada se odnosi smeće. Vrata su nešto ranije bila otvorena, ali sada suležala povrh žutog električnog uređaja. Zak ih je otvorio, slomivši pečat. Dečak jebio unutra i već je počeo da plavi. Petogodišnjak je, uz hulkovsku snagu koju čuvaisključivo za žmurke, nekako uspeo da zatvori vrata frižidera iznad sebe. Sadečakom je bilo sve u redu, samo što se ispovraćao na travnjak nakon što mu je Zakpomogao da izađe. Starac je izašao na vrata i zaurlao na njih da se gube odatle.

Gubi se.Zak je na leđima skliznuo napolje i, prekriven garežom, počeo da trči.

Uključio je razbijeni ajpod. Napukli ekran je mekom plavom svetlošću obasjavaometar tla ispred njega.

Ništa nije čuo, čak ni svoje korake, toliko je bila glasna panika u njegovojglavi. Pretpostavio je da ga neko juri - mogao je da oseti ruke kako ga grabe zavrat; bilo da je to istina ili ne, trčao je kao da jeste.

Želeo je da doziva Norino ime, ali to ipak nije učinio, shvatajući da će na tajnačin otkriti svoju poziciju, Sečivo Abrahama okrznulo je zid tunela, ukazujući muna to da je skrenuo suviše nadesno.

Zak je ugledao crveni plamen pred sobom. To nije bila baklja, već snažnasvetlost, poput raketa. To ga je uplašilo. Trebalo je da beži od nevolje, a ne kanjoj. Usporio je, ne želeći da nastavi napred, ali nesposoban da se vrati nazad.

Setio se dečaka koji se krio u frižideru. Bez svetla, bez zvuka, bez vazduha.Na mračnim vratima u zidu koji odvaja jedan tunel od drugog stajao je natpis,

ali Zak se nije potrudio da ga pročita. Okrenuo je ručku i prošao kroz njih, vrativšise u prvi tunel. Namirisao je dim i smrad od trenja koje je voz izazvao kada jesleteo sa šina, kao i užasan vonj amonijaka.

Ovo je greška - treba da sačeka Noru, ona će ga tražiti - ali, ipak je nastavioda beži.

Ispred sebe je ugledao figuru. Najpre je pomislio da je to Nora. Međutim, ovaosoba je nosila ranac, a Nora je nosila torbu.

Takva vrsta optimizma samo je trik njegovog pred-tinejdžerskog uma.Zvuk šištanja najpre ga je uplašio. Ali, Zak je uz blede obode svog izvora

svetlosti dovoljno dobro osmatrao da bi procenio kako se ova osoba ne bavi ničimnasilnim. Pratio je graciozne pokrete rukom i shvatio da osoba crta sprejom po zidutunela.

Zak je načinio još jedan korak napred. Osoba nije bila mnogo viša od njega.Preko glave je imala navučenu kapuljaču. Laktovi i rubovi crne kapuljače bili suisprskani farbom, kao i maskirne pantalone i patike konvers. Oslikavao je zid,mada je Zak video sam ćošak slike, srebrne i uznemirujuće. Vandal se potpisaoispod slike - FEJD.

Sve se to desilo za nekoliko trenutaka - zbog čega Zaku nije bilo čudno štoneko crta u apsolutnom mraku.

Fejd je spustio ruku kada je završio s potpisom i tada se okrenuo ka Zaku.„Zdravo, ne znam koliko znaš o onome što se dešava, ali bolje da pobegneš

iz...“, započeo je Zak.Fejd je spustio kapuljaču koja mu je skrivala lice. To uopšte nije bio dečak.

Fejd je devojčica, tačnije nekada je bila devojčica u ranim tinejdžerskimgodinama. Lice joj je bilo inertno, neprirodno nepokretno, poput maske od mrtvogmesa obmotane oko maligne izrasline koja iza nje truli. Pod svetlošću Zakovogajpoda, koža joj je bila bleda poput ukiseljenog mesa, iste boje kao fetus svinje utegli za uzorke. Zak je ugledao tragove crvene boje koja je tekla stvorenju nizbradu, vrat i duksericu. To nije bila farba.

Iza sebe, Zak je čuo vrisak. Okrenuo se na trenutak - a zatim brzo vratio upočetni položaj, shvatajući da je upravo okrenuo leđa vampiru. Dok se okretao kaFejd, ispružio je ruku s nožem, ne znajući da je skočila pravo k njemu.

Abraham joj se zario u grlo. Zak je brzo povukao ruku, kao da se dogodilatragična nesreća. Bela tečnost je potekla iz njenog vrata. Fejd je preteče zakolutalaočima i pre nego što je Zak shvatio šta radi, još četiri puta ju je zasekao po grlu.Sprej je zašištao kraj njenih nogu pre nego što ga je ispustila.

Vampirica je pala.Zak je stajao s oružjem u ruci, držeći Abrahama kao da drži nešto što je

upravo slomio i sada ne zna šta da radi s tim.Osvestio ga je topot stopala nadirućih vampira. Nije ih video, ali znao je da

nadiru ka njemu iz tame. Zak je ispustio ajpod i posegnuo za sprejom sa srebrnomfarbom. Uzeo je bocu i postavio prst na pumpicu baš kada su paukolika vampirskadeca vrišteći izjurila iz mraka, dok su im žaoke iskakale iz usta. Kretali su se naneverovatno pogrešan način, veoma brzo, iskorišćavajući do maksimuma gipkostsvojih mladih udova, iščašene ruke i kolena, krećući se nemoguće nisko, gotovo uzsam pod.

Zak je naciljao žaoke. Isprskao je oba stvorenja po licu - ustima, nosu i očima- pre nego što su uspeli da ga dohvate. Preko očiju su već imali navučenu nekuvrstu opne, farba se razlila preko nje, zaklonivši im vid. Povukli su se,pokušavajući da obrišu oči rukama prevelikim za njihova mala tela, ali nisu uspeli.

To je bila prilika za Zaka da skoči i ubije ih - međutim, još vampova jedolazilo. Sagnuo se da pokupi svoj ajpod i potrči pre nego što ga farbom isprskanivampiri osete drugim čulima.

Ugledao je stepenice i vrata sa znakom upozorenja. Bila su zatvorena ali ne izabravljena. Niko nije očekivao pljačkaše duboko ispod nivoa vode. Zak je uvukaovrh Abrahamovog sečiva u pukotinu vrata, gurajući njime rezu. Unutra ga je prepaozvuk transformatora. Nije video druga vrata i počeo je da paniči, misleći da senašao u ćorsokaku. Međutim, levo od vrata, na nekih tridesetak centimetara odpoda, iz zida je izlazila cev, skretala i spajala se sa mašinerijom. Zak je osmotrioprostor ispod cevi i nije video suprotan zid. Razmišljao je nekoliko trenutaka,zatim položio ajpod na pod i upalio ekran osvetlivši metalno dno cevi. Tada jepustio ajpod da klizi ispod cevi, kao da baca pak preko stola za vazdušni hokej.Svetlo je kliznulo po podu, blago se okrenuvši, međutim, prevalilo je priličnu

razdaljinu pre nego što se zaustavilo udarivši u nešto čvrsto. Svetlo se više nijeodbijalo o metalnu cev.

Zak nije oklevao. Spustio se na stomak i zavukao pod cev. Međutim, ispuzaoje shvativši da će se mnogo brže kretati na svojim već prljavim leđima. Ponovo sezavukao u uzan prostor, glavom napred, i klizio nekih petnaestak metara. Tu i tamo,majica bi mu zapela za pod i nešto bi mu se useklo u leđa. Najzad je stigao dopraznine, gde je cev skretala nagore pored merdevina ugrađenih u zid.

Zak je uzeo ajpod i okrenuo ga nagore. Nije ništa video. Međutim, čuo jeudarce o cev: vampirska deca su ga pratila, krećući se sa lakoćom.

Zak je počeo da se penje sa sprejom u ruci i Abrahamom zadenutim za pojas.Kretao se ruku pred ruku uz gvozdene šipke dok su iza njega odjekivali tupi udarcipo cevima. Zastao je na trenutak obesivši lakat preko šipke i izvukao ajpod daproveri situaciju ispod sebe.

Ispustio ga je. Pokušao je da ga uhvati i zamalo pao s merdevina, a zatimposmatrao kako pada.

Upaljeni ekran se okrenuo usred pada i proleteo pokraj figure na merdevinamaobasjavši jednog od njegovih zlih progonitelja.

Zak je nastavio da se penje, brže nego što je mislio da je u stanju. Ali, ne idovoljno brzo. Osetio je da se merdevine tresu, stao i okrenuo se tačno na vreme.Detinji vampir mu je bio bukvalno za petama kada ga je Zak poprskao farbom izspreja, zapanjio, oslepeo - a zatim šutnuo petom tako da je, cičeći, pao nizstepenice.

Nastavio je da se penje, poželevši da ne mora stalno da se okreće. Svetloajpoda je bilo slabašno, a pod veoma, veoma daleko ispod njega. Merdevine su sezatresle - ovoga puta snažnije. Više od jednog tela pelo se uz šipke. Zak je čuoprigušen zvuk laveža - buka koja dopire spolja - i znao da se nalazi u blizini izlaza.To mu je dalo snage da požuri i stigne do ravnog, kružnog krova.

Šaht. Glatka donja strana poklopca, hladna na dodir. Površina je na samonekoliko centimetara od njega. Zak je gurnuo poklopac dlanom. Svom snagom.

Nije vredelo.Osetio je nekog u blizini, na merdevinama, i naslepo prsnuo farbom ispod

sebe. Čuo je buku, nešto nalik stenjanju i šutnuo to, ali stvorenje nije odmah palo.Zadržalo se i sada se ljuljalo. Zak je ponovo šutnuo, ali neka ruka ga je zgrabila začlanak. Vrela ruka sa snažnim stiskom. Vampirsko dete se držalo za njega,pokušavajući da ga povuče. Zak je ispustio sprej, pošto su mu obe ruke bilepotrebne za držanje. Šutirao je, pokušavajući da nabije prste stvorenja uz šipke, alistisak nije popuštao. Odjednom - to se ipak desilo.

Zak je čuo kako telo udara u zid dok pada.Još jedno biće mu je prišlo pre nego što je uspeo da reaguje. Osetio je vrelinu

vampira koji miriše na zemlju. Ruka ga je zgrabila pod pazuh i podigla do šahta. Uzdva snažna udarca ramenom stvorenje je razlabavilo poklopac i odbacilo ga ustranu. Popelo se gore na hladan vazduh vukući Zaka sa sobom.

Izvukao je nož iz pojasa, skoro presekavši kaiš u pokušaju da ga se dočepa.Međutim, ruka vampira se zatvorila preko njegove i čvrsto je stisnula. Zak jezatvorio oči ne želeći da pogleda stvorenje. Međutim, kreatura nije popuštala stisaki nije se pomerala. Kao da čeka.

Zak je otvorio oči. Polako je podigao pogled, užasavajući se pomisli daosmotri to zlokobno lice.

Oči stvorenja bile su vatrenocrvene, kosa slepljena i mrtva oko lica. Natečenvrat se napinjao dok je žaoka palacala u ustima. Pogledalo ga je s mešavinomvampirske žudnje i zadovoljstva.

Abraham je skliznuo iz Zakove ruke.Rekao je:„Mama.“

Stigli su do zgrade pokraj Central parka automobilima ukradenim iz hotela, nenailazeći usput na vojne prepreke. Unutra nije bilo struje, lift nije radio. Gas iSafiri krenuli su ka stepenicama, ali Setrakijan nije mogao da se popne na vrh. Fetse nije ponudio da ga ponese; Setrakijan je bio suviše ponosan da to uzme u obzir.Ova prepreka je izgledala nesavladivo, a Setrakijan sa srebrnom knjigom u rukamastarije nego ikada.

Fet je primetio da je lift star, s vratima na preklapanje. Krenuo je ka vratimapored stepenica i pronašao staromodni lift za hranu obložen tapetama. Bez ijednereći protesta, Setrakijan je dodao Fetu svoj štap, popeo se u majušni lift i seo sknjigom na kolenima. Angel je dohvatio kotur s protivtegom i postepeno ga vukaonagore.

Setrakijan se uzdizao kroz mračnu zgradu unutar prevoznog sredstva nalikkovčegu, s rukama na srebrnoj oblozi starog toma.

Trudio se da diše i da se smiri, ali neka vrsta prozivke nepozvana mu jekolala kroz um: lice svakog vampira kojeg je ikada ubio. Sva bela krv koju jeprolio, sve gliste koje je izbacio iz prokletih tela. Godinama je mozgao o porekluovih čudovišta na Zemlji. Pitao se odakle su došli Drevni. Kako je došlo doprvobitnog zla koje je stvorilo ova bića.

Fet je stigao do praznog poslednjeg sprata u izgradnji i pronašao vrataservisnog lifta. Otvorio ih je i posmatrao naizgled ošamućenog Setrakijana kako seokreće i proverava pod đonovima pre nego što je izašao iz lifta. Fet mu je dodaoštap, a starac je trepnuo i pogledao ga uz tračak prepoznavanja.

Uz par stepenica, vrata praznog stana na poslednjem spratu bila supoluotvorena. Gas ih je uveo unutra. Na ulazu je stajao gospodin Kvinlan snekoliko lovaca. Samo su ih posmatrali. Nisu ih pretražili, nisu im prilazili niti suih oslovljavali. Iza njih, Drevni su stajali kao i ranije, nepomični poput statua,gledajući grad koji propada.

U apsolutnoj tišini, Kvinlan se smestio pored uskih vrata od slonovače nasuprotnom kraju prostorije, levo od Drevnih. Fet je tada shvatio da su tu samo dva

Drevna. Sasvim desno, tamo gde je ranije stajao treći, preostala je samo gomilicabelog pepela u maloj, drvenoj urni.

Setrakijan im je prišao bliže nego što su mu lovci dozvolili tokom prethodneposete. Zastao je na sredini prostorije. Preko Central parka je preletala signalnaraketa, osvetljavajući stan i dva preostala Drevna magnezijumski belom svetlošću.

Setrakijan je rekao: „Znači, znate.“Nije dobio odgovor.„Osim Sardua - bilo je šest Drevnih, tri u Starom svetu, tri u Novom. Šest

rodnih mesta.“Rođenje je ljudski čin. Šest mesta porekla.„Jedno se nalazi u Bugarskoj. Zatim, tu je Kina. Zašto ih niste čuvali?"Možda je oholost u pitanju. Ili nešto veoma slično tome. Kada smo shvatili

da smo u opasnosti, već je bilo prekasno. Mladi nas je prevario. Černobil -njegovo mesto, trebalo je samo da nas dovede u zabludu. Dugo je uspeo daostane tih, hraneči se strvinama. Sada je prvi napao... ,

„Znači da ste osuđeni na propast."Tada je onaj s leve strane ispario u blesku fine, bele svetlosti. Njegov fizički

oblik se pretvorio u prah i pao na pod uz oštar zvuk, nešto poput piskavog uzdaha.Delimično električan, delimično psihički šok, potresao je sve ljude u prostoriji.

Gotovo istog trenutka, dva lovca zbrisana su na isti način. Nestali su u oblakudima finijeg od najfinije magle, ne ostavivši za sobom ni pepeo ni prah - samoodeću koja se skršila u toplu gomilu na podu.

S Drevnim je nestajala i njegova sveta loza.Gospodar je eliminisao svoje jedine rivale za kontrolu nad planetom. Da li je

to u pitanju?Ironija je u tome što je ovo oduvek bio naš plan za svet. Da dozvolimo stoki

da izgradi sopstvene obore, da stvori i umnoži oružja i razloge za samouništenje.Kada efekat staklene bašte postane nepovratan, otkrili bismo se pred svetom ipreuzeli vlast.

„Pretvarali ste svet u vampirsko gnezdo“, rekao je Setrakijan.Nuklearna zima je savršeno okruženje. Dugačke noći, kratki dani. Mogli

bismo da opstajemo na površini, zaklonjeni od sunca zagađenom atmosferom.Gotovo da smo uspeli. Ali, on je to predvideo. Predvideo je da će, kada topostignemo, morati da deli s nama planetu i njene bogate izvore hrane. A on tone želi da radi.

„Šta želi?“, pitao je Setrakijan.Bol. Mladi želi sav bol kojeg može da se dočepa. Sto brže, to bolje. Nije u

stanju da se zaustavi. Ta zavisnost... ta glad za bolom leži u korenu našegporekla...

Setrakijan je zakoračio ka preostalom Drevnom. „Brzo. Ako ste vi ranjivimestom svog porekla - onda je i on.“

Sada znaš šta piše u knjizi - moraš naučiti da je interpretiraš...„Lokacija njegovog porekla? O tome se radi?“Verovao si da smo mi najveće zlo. Napast za tvoj rod. Mislio si da smo

najveća pošast za tvoj svet, a mi smo zapravo lepak koji sve drži na okupu. Sadaćete osetiti bič pravog gospodara.

„Nećemo ako nam kažete gde je ranjiv..."Ništa vam ne dugujemo. Završili smo.„Bar se osvetite. Uništava vas dok stojite tu preda mnom!"Kao i obično, ljudska perspektiva je skučena. Bitka je izgubljena, ali ništa

nije uništeno zauvek. U svakom slučaju, sada kada se odao, možeš biti siguranda je dobro utvrdio svoje zemaljsko mesto porekla.

„Pomenuli ste Černobil", reče Setrakijan.Sadum. Amurah.„Šta je to? Ne razumem", rekao je Setrakijan podižući knjigu. „Ta informacija

je ovde. Siguran sam u to. Međutim, potrebno mi je vreme da dešifrujem knjigu. Avremena nemamo.

Nismo ni rođeni ni stvoreni. Posejani smo iz varvarskog čina. Iz grehaprema višem redu. Mi smo grozota. A ono što je posejano može biti i požnjeveno.

„Na koji način se on razlikuje od vas?"Jači je. On je poput nas; mi smo on - ali on nije mi.Za manje vremena nego što mu je bilo potrebno da trepne, Drevni se okrenuo

k njemu. Vreme mu je uglačalo glavu i lice, izlizalo sve crte, sa uleglim crvenimočima, blagim ispupčenjem gde je nekada bio nos i kutovima usta okrenutimnadole, otvorenih ka bezuboj tami.

Jedno moraš učiniti. Sakupi svaku trunku našeg pepela. Smesti ga urelikvijar od srebra i bele hrastovine. To je neophodno. Za nas, ali i za tebe.

„Zašto? Reci mi."Bela hrastovina. Neka to neizostavno bude bela hrastovina, Setrakijane.„Neću to učiniti", odvratio je Setrakijan, „ako me ne uveriš da to neće doneti

više štete."Učinićeš to. Sada više ne postoji veća šteta.Setrakijan je shvatio da je Drevni u pravu.Fet je progovorio iza Setrakijana. „Sakupićemo pepeo - i smestiti ga u kantu

za đubre.“Drevni je na trenutak skrenuo pogled sa Setrakijana i pogledao istrebljivača.

U njegovim uleglim očima ogledao se prezir, ali i nešto nalik sažaljenju.Sadum. Amurah. A njegovo ime... naše ime...I tada je Setrakijanu sinulo. „Ozrijel... Anđeo smrti.“ I shvatio je sve, i

zamislio sva prava pitanja koja bi postavio. Ali bilo je prekasno. Blesak belesvetlosti i nalet energije, i telo poslednjeg Drevnog iz Novog sveta pretočilo se u

snežnobeli pepeo.Preostali lovci zgrčili su se kao da ih je pogodio bol - a potom nestali iz svoje

odeće.Setrakijan je osetio da mu je nalet jonizovanog vazduha zatalasao odeću i

nestao.Zgurio se i naslonio na štap. Nema više Drevnih. Ipak, veće zlo je preostalo.U atomizaciji Drevnih nazreo je sopstvenu sudbinu.Fet se našao kraj njega. „Šta da radimo?"Setrakijan je najzad pronašao svoj glas. „Sakupite ostatke."„Sigurni ste?Setrakijan je klimnuo glavom. „Iskoristite urnu. Kasnije ćemo obezbediti

relikvijar."Okrenuo se da potraži Gasa, pronašavši ga kako prebira po odeći lovaca

vrhom srebrnog mača.Gas je po sobi tražio gospodina Kvinlana - ili njegove ostatke - ali od glavnog

lovca Drevnih nije preostalo ni traga.Međutim, uska vrata na levom kraju prostorije, vrata od abonosa ka kojima se

Kvinlan povukao kada su ušli, bila su odškrinuta.Gas se prisetio nečega što su mu Drevni rekli kada ih je prvi put video:On je naš najbolji lovac. Delotvoran i odan. Jedinstven na mnogo načina.Da li je Kvinlan pošteđen na neki čudesan način? Zašto nije nestao poput

ostalih?„U čemu je stvar?", pitao je Setrakijan, prišavši Gasu.Gas je odvratio, „Jedan od lovaca, Kvinlan... nije mu se desilo isto što i

ostalima... Gde je otišao?"„To više nije bitno. Sada si slobodan", rekao je Setrakijan. „Slobodan od

njihove kontrole."Gas je pogledao starca. „Niko od nas neće dugo biti slobodan."„Imaćeš priliku da oslobodiš svoju majku." „Ako je pronađem."„Nećeš morati", odvratio je Setrakijan. „Ona će pronaći tebe."Gas je klimnuo glavom. „Znači - ništa se nije promenilo."„Samo jedna stvar. Pretvorili bi te u jednog od svojih lovaca da si uspeo da

poraziš Gospodara. Toga si pošteđen."„Mi idemo", rekao je Krim. „Ako je to u redu. Znamo šta treba da radimo i

čini mi se da ćemo nastaviti dobro da obavljamo posao. Međutim, svi imamoporodice. Ili ih više nemamo. U svakom slučaju, moramo da se pobrinemo za nekestvari. Gase, ako ti ikada zatrebaju Safiri - potraži nas."

Krim se rukovao s Gasom. Angel je nesigurno stajao po strani. Odmerio jejednog vođu bande, a zatim drugog. Klimnuo je glavom ka Gasu. Ogromni rvač jeodlučio da ostane.

Gas se okrenuo ka Setrakijanu. „Sada sam jedan od vaših lovaca."„Od mene ti više ništa nije potrebno", odvratio je Setrakijan. „Ali, meni je

potrebno nešto od tebe."„Samo kažite."„Vožnja. I to brza.“„Brza vožnja je moja specijalnost. Ima još hamera u garaži ispod ove kuće

zabave. Pod uslovom da i ta sranja nisu isparila."Gas je krenuo po vozilo. Unutar ormana sa fiokama u susednoj sobi, Fet je

pronašao kofer pun novca. Prosuo je papirne novčanice da bi Angel imao gde dasmesti pepeo Drevnih. Čuo je ceo razgovor sa Gasom. „Mislim da znam kuda smokrenuli."

„Ne svi“, odvratio je Setrakijan, delujući rastrojeno, samo delimično prisutno.„Samo ja.“ Predao je Fetu Occido Lumen i svoju beležnicu.

„Ne želim ih“, rekao je Fet.„Moraš ih uzeti. Zapamti. Sadum. Amurah. Hoćeš li zapamtiti, Vasilij?"„Ne moram ništa da pamtim - idem s vama."„Ne. Knjiga je naš spas. Mora biti na sigurnom, daleko od Gospodarevih

šaka. Ne smemo da je izgubimo.„Ne smemo da izgubimo vas."Setrakijan je samo odmahnuo. „Ja sam ionako već skoro izgubljen."„Zato sam vam i potreban."„Sadum. Amurah. Izgovori to", rekao je Setrakijan. „Uradi to za mene. Daj da

te čujem - uveri me da ćeš zapamtiti te reči..."„Sadum. Amurah.“ Poslušno je izgovorio Fet. „Znam ih."Setrakijan je klimnuo glavom. „Ovaj svet će neko vreme biti užasno mesto,

praktično beznadežno. Čuvaj te reči - tu knjigu - kao plamen. Čitaj je. Ključ začitanje nalazi se u mojim beleškama. Njihova priroda, njihovo poreklo, njihovoime - bili su jedno..."

„Znate da ne znam ništa o... “„Obrati se Efraimu, zajedno ćete uspeti. Sada ga potraži." Glas ga je izdao.

„Vas dvojica morate ostati zajedno."„Nas dvojica ne možemo zameniti jednog vas. Dajte ovo Gasu. Dopustite mi

da pođem s vama, molim vas..." Oči istrebljivača napunile su se suzama.Setrakijan je sve slabijom kvrgavom šakom zgrabio Fetovu podlakticu. „To je

sada tvoja odgovornost, Vasilij. Beskrajno ti verujem... Budi hrabar."Srebrna oplata bila je hladna na dodir. Najzad je prihvatio knjigu, zato što je

starac insistirao, poput umirućeg čoveka koji gura svoj dnevnik u ruke nevoljnognaslednika. „Šta ćete učiniti?", pitao je Fet, shvativši da sada poslednji put vidiSetrakijana. „Šta možete da učinite?"

Setrakijan je pustio njegovu ruku. „Samo jednu stvar, sine moj."Ta reč, ’sine’, dotakla je Feta snažnije od bilo čega drugog. Gušio je bol dok

je posmatrao starca kako odlazi.

Ef je pretrčao kilometar i po tunela, ali činilo mu se kao da je pretrčao deset.

Navodio ga je Fetov monokular, dok je jurio preko svetlucavozelenog inepromenljivog krajolika voznih šina. Efovo spuštanje ispod reke Hadsonnalikovalo je putovanju u ludilo. Izbezumljeno je dahtao dok mu se vrtelo u glavi.Tada je ugledao svetlucave bele mrlje duž spojeva šina.

Usporio je tek toliko da izvuče luma-lampu iz ranca na leđima. Ultraljubičastosvetlo je zapalilo vatromet boja biološke materije koju su vampiri izbacili. Mrljesu bile sveže, amonijak je štipao za oči. Ovolika količina otpada ukazivala je namasovno hranjenje.

Ef je trčao dok nije ugledao vagone voza iskliznulog iz šina. Nije bilo buke;vladala je savršena tišina. Ef je krenuo sa desne strane, gledajući napred kalokomotivi ili prvom vagonu koji je iskočio iz šina i nagnuo se na zid tunela. Ušaoje kroz otvorena vrata u mračan voz. Osmotrio je pokolj obojen zelenom bojommonokulara. Tela su visila preko stolica, preko drugih tela, bila ispružena po podu.Sve sami mladi vampiri. Ustaće s prvim sumrakom. Sada nema vremena da ih sveoslobodi. Ili da ih pregleda, lice po lice.

Ne. Nora nije glupa.Iskočio je napolje, skrenuo iza ugla i osmotrio grupu vrebača. Četvoro, po

dvoje sa svake strane. Sjaj njihovih očiju odbijao se od monokulara poput stakla.Zaledio ih je prizor luma-lampe. Gladna lica pohotno su ga posmatrala dok suuzmicala, dozvoljavajući mu da prođe.

Ef se nije dao prevariti. Prošao je između dva para i odbrojao do tri dok jeizvlačio mač iz ranca i zamahivao.

Zahvatio ih je dok su prilazili, posekavši prva dva napadača. Zatim se baciona preostalu dvojicu i oborio ih bez oklevanja.

Pre nego što su tela pala na šine, Ef se već vratio tragovima vlažnihvampirskih otpadaka. Vodili su ka prolazu u zidu, ka tunelu koji vodi ka Menhetnu.Ef je pratio kovitlac boja, ignorišući gađenje, i jurio kroz tunel. Prošao je poreddva raskomadana leša - bleštanje njihove krvi pod crnim svetlom ukazivalo je na toda su strigoji u pitanju - zatim je pred sobom začuo metež.

Naišao je na desetak stvorenja okupljenih ispred vrata. Raspršili su se kada suga osetili. Ef je zamahnuo luma-lampom kako mu se ne bi prikrali iza leđa.

Vrata. Zak je unutra, pomislio je Ef.Počeo je da ubija, zamahujući ka vampirima pre nego što su uspeli da

organizuju zajednički napad. Sekao je i palio. Njegova životinjska brutalnostnadilazila je njihovu. Njegova očinska potreba prevazišla je njihovu glad za krvlju.Borio se za život svog sina. Otac koji je doteran do ivice, brzo se odlučuje naubistvo. Ubija s lakoćom.

Prišao je vratima, udarajući po njima mačem klizavim od bele krvi. „Zak! Jasam! Otvori!"

Ruka koja je čvrsto držala kvaku s unutrašnje strane popustila je stisak. Ef jeotvorio vrata. Pred njim je stajala Nora, dok su joj oči gorele poput plamena unjenoj ruci. Zurila je u njega par trenutaka, kao da želi da se uveri da je to zaista on

- čovek, a ne vampir - a zatim mu je pojurila u naručje. Iza nje, gledajući tugaljivou ćošak, na kutiji je sedela Norina majka u kućnoj haljini.

Ef je pažljivo zagrlio Noru, pazeći da je ne dotakne vlažnim sečivom. Zatim juje naglo odgurnuo, shvativši da je ostatak ormana za skladištenje prazan.

„Gde je Zak?“, pitao je.

Gas je projurio kroz otvorenu kapiju. Tamne siluete kula za hlađenje naziralesu se u daljini. Kamere sa senzorima za pokret bile su posađene na visoke belestubove poput glava na kočeve.

Nisu pratile hamer dok je prolazio. Put je bio dug i širok, niko ih nijedočekao.

Setrakijan je sedeo na suvozačkom mestu s rukom položenom preko srca. Navrhu visoke ograde nalazila se bodljikava žica; kule su izbacivale paru sličnu dimu.Sećanje na logor protreslo ga je poput naleta mučnine.

„Federales“, oglasio se Angel sa zadnjeg sedišta.Kamioni Nacionalne garde bili su poredani pred ulazom u unutrašnju zonu

bezbednosti. Gas je usporio, čekajući znak ili naređenje koje će potom smislitikako da ne posluša.

Pošto se ništa nije desilo, dovezao se pravo do kapije i stao. Izašao je izhamera ne isključujući motor i proverio prvi kamion. Bio je prazan. Kao i drugi.Prazni, ali staklo i upravljačka tabla bili su poprskani crvenom krvlju, dok se lokvakrvi sušila na prednjem sedištu.

Gas je prišao zadnjem delu kamiona i podigao ceradu. Mahnuo je Angelu kojije odmah dohramao. Zajedno su pregledali raf s oružjem. Angel je prebacio pojednu automatsku pušku preko svakog ramena, uzevši jurišnu pušku u naručje.Dodatnu municiju je smestio u džepove košulje. Gas je odneo u hamer dveautomatske puške marke kolt.

Probili su se pored kamiona i prišli prvim zgradama. Izlazeći, Setrakijan ječuo glasnu huku motora i shvatio da generatori elektrane rade na dizel gorivo.Dodatni sigurnosni sistemi rade automatski, sprečavajući napušteni reaktor da seisključi.

Unutar prve zgrade dočekali su ih preobraženi vojnici - vampiri uuniformama. S Gasom na čelu i hromim Angelom na začelju, probijali su se krozzombije, komadajući njihova tela bez milosti. Meci su mogli da obore vampire, alinisu ostajali na zemlji ako kičmeni stub nije prekinut na vratu.

„Znate li kuda idete?“, pitao je Gas preko ramena.„Ne znam", odvratio je Setrakijan.Pratio je kontrolne punktove obezbeđenja, otvarajući vrata na kojima je bilo

najviše znakova upozorenja. Tu više nije bilo vojnika vampira, samo radnikapretvorenih u čuvare i stražare.

Setrakijan je znao da se približavaju kontrolnoj sobi zato što su nailazili nasve jači otpor.

Setrakijane.Starac se pridržao za zid.Gospodar. Ovde...Koliko je njegov „glas“ moćniji od glasova Drevnih u njegovoj glavi. Poput

ruke koja mu steže kičmenu moždinu i bičuje kičmu.Angel je pridržao Setrakijana mesnatom rukom i pozvao Gasa.„Šta je bilo?”, pitao je Gas, plašeći se da je u pitanju srčani napad.Oni ga nisu čuli. Gospodar se obraćao samo Setrakijanu.„On je sada ovde“, objasnio je Setrakijan. „Gospodar.”Gas je pogledao levo-desno u stanju pune borbene gotovosti. „Ovde je?

Odlično. Hajde da ga sredimo.”„Ne. Ne razumeš. Nisi se suočio sa njim. On nije poput Drevnih. Ove puške

mu ništa ne mogu. Plesače oko metaka.”Gas je napunio svoje oružje i rekao: „Suviše sam toga video. Više me ništa ne

može uplašiti."„Znam, ali ne možemo ga pobediti na ovaj način. Ne možemo ga pobediti na

ovom mestu, oružjem napravljenim za ubijanje ljudi.” Setrakijan je poravnaoprsluk. „Znam šta on želi.”

„Okej. Šta je u pitanju?"„Nešto što samo ja mogu da mu dam."„Prokletu knjigu?"„Ne. Slušaj me, Gase. Vrati se na Menhetn. Ako odmah kreneš, ima nade da

ćeš stići na vreme. Pridruži se Efu i Fetu, ako možeš. Kako god bilo, moraćeš da sespustiš duboko pod zemlju."

„Ovo mesto će odleteti u vazduh?” Gas je pogledao Angela, koji je teškodisao i stezao koleno. „Onda se vratite s nama. Hajdemo, ako već ne možete da gapobedite ovde."

„Ne mogu da zaustavim nuklearnu lančanu reakciju. Ali - možda mogu daporemetim lančanu reakciju vampirske infekcije."

Oglasio se alarm - prodorni krici s razmakom od jedne sekunde - i prepaoAngela koji je odmah proverio obe strane hodnika.

„Čini mi se da pomoćni generatori otkazuju", obavestio ih je Setrakijan.Zgrabio je Gasa za majicu, pokušavajući da nadjača sirenu. „Zar želiš da budešspržen? Polazite - obojica!"

Gas je ostao s Angelom dok je starac koračao napred izvukavši mač iz štapa.Gas je pogledao drugog starca kojeg je imao na brizi, skrhanog rvača oblivenogznojem, s nesigurnim pogledom u očima. Čekao je da mu se kaže šta da radi.

„Hajdemo", rekao je Gas. „Čuo si čoveka."Angelova ruka ga je zaustavila. „Tek tako ćemo ga ostaviti?"Gas je odmahnuo glavom, svestan toga da ne postoji dobro rešenje. „Živ sam

samo zato što mi je on pomogao. Reč zalagaoničara za mene je zakon. Hajde daodemo što dalje odavde, ako ne želiš da vidiš sopstveni skelet." Angel je i dalje

gledao za Setrakijanom, te je Gas morao da ga odvuče.

Setrakijan je ušao u komandnu sobu i ugledao usamljeno stvorenje u staromodelu ispred niza panela. Posmatralo je brojčanike mernih instrumenata kako seobrću unazad dok je sistem otkazivao. Crvena svetla za slučaj opasnosti sevala suiz svakog ćoška prostorije, mada je ton alarma bio isključen.

Ajkhorst je okrenuo samo glavu, uperivši crvene oči u svog bivšegzatvorenika iz logora. Nije bio zabrinut - to stvorenje nije bilo sposobno za fineemocije, jedva je uspevalo da izrazi snažnije reakcije, poput iznenađenja.

Stižeš tačno na vreme, obratilo mu se, vrativši se monitorima.S mačem uz telo, Setrakijan je stao iza stvorenja.Čini mi se da ti nisam čestitao na osvajanju knjige. Dobro si obradio Palmera.

Mudar potez.„Očekivao sam da ću se ovde sresti s njim."Nećeš ga ponovo videti. Nikada nije razumeo veliki san, zato što nikada nije

razumeo da njegove težnje nisu bitne. Bitne su samo težnje Gospodara. Vi i vašepatetične nade.

„A ti? Zašto je zadržao tebe?“, pitao je Setrakijan.Gospodar uči od ljudi. To je ključni element njegove veličine. Posmatra i

vidi. Vaša vrsta mu je pokazala put za sopstveno konačno rešenje. Ja vidim samočopor životinja, ali on vidi obrasce ponašanja. Sluša šta mu govorite dok, kako mise čini, nemate pojma da ste bilo šta rekli.

„Kažeš da je nešto naučio od nas? Šta je naučio?" Setrakijan je čvršće stisnuodršku mača dok se Ajkhorst okretao. Pogledao je svog bivšeg komandanta logora -i iznenada je shvatio.

Nije lako uspostaviti i voditi funkcionalan logor. Neophodna je posebna vrstaljudskog intelekta koji će nadgledati sistematsko uništenje ljudi s maksimalnomdelotvornošću. Crpeo je moje jedinstveno znanje.

Setrakijan je ostao bez reči. Osetio se kao da mu se meso drobi s kostiju.Logori. Ljudski obori. Farme krvi rasprostranjene širom države, širom sveta.Setrakijan je, na neki način, oduvek bio svestan toga. Uvek je to znao, ali nije

želeo da veruje. Video je to u očima Gospodara prilikom njihovog prvog susreta ubaraci Treblinke. Čovekova nehumanost prema čoveku podstakla je apetit ovogčudovišta prema pustošenju. Putem sopstvene svireposti pokazali smo neprijateljuu čemu leži naša propast, dočekavši ga dobrodošlicom kao da je proročanstvonajavilo njegov dolazak.

Zgrada se zatresla dok su se monitori gasili.Setrakijan je pročistio grlo kako bi došao do glasa. „Gde je tvoj Gospodar

sada?“On je svuda, zar ne znaš to? Ovde je. Posmatra te. Kroz mene.Setrakijan se pripremio i zakoračio napred. Njegov put je bio jasan. „Siguran

sam da je zadovoljan tvojim ručnim radom. Ali, više mu nisi koristan. Kao ni

meni.“ Potcenjuješ me, Jevrejine.Ajkhorst je skočio na obližnju konzolu naizgled bez napora, pomerivši se van

Setrakijanovog domašaja. Starac je podigao srebrno sečivo, uperivši vrh kanacistinom grlu. Ajkhorst je držao ruke uz telo, izduženim prstima trljao je dlanove.Izveo je lažni napad; Setrakijan je uzvratio, bez milosti. Stari vampir je skočio nadrugu konzolu, gazeći cipelama po osetljivim kontrolama ove veoma delikatneprostorije. Setrakijan se okretao, prateći ga - dok se nije spotakao.

Setrakijan je uz grudi, preko srca, prislonio krive zglobove šake kojom jedržao drvene korice mača.

Puls ti je veoma nepravilan.Setrakijan se trgnuo i zateturao. Preuveličavao je bol, ali ne zbog Ajkhorsta.

Savio je ruku u kojoj drži mač, ali sečivo je podigao visoko.Ajkhorst je skočio na pod, posmatrajući Setrakijana s nečim veoma nalik

nostalgiji.Ja više ne znam za podrhtavanje srca. Za udisaj plućima. Za jeftin mehanizam

i polagano otkucavanje ljudskog sata.Setrakijan se naslonio na konzolu. Čekajući da mu se snaga vrati.Ti bi radije iščezao nego postojao u uzvišenijoj formi?„Bolje je umreti kao čovek nego živeti kao čudovište." Odvratio je Setrakijan.Zar ne vidiš da ste, za niže vrste, upravo vi čudovišta? Vi ste preuzeli planetu.

Sada je tlačenima prekipelo.Ajkhorst je zatreptao. Zaštitni kapci su mu se suzili na trenutak.On mi naređuje da te preobrazim. Ne radujem se tvojoj krvi. Hebrejski običaj

venčavanja bliskih rođaka pretvorio je krv u berbu izuzetne slanoće, punublatnjavih minerala, poput reke Jordan.

„Nećeš me preobraziti. Čak ni Gospodar lično ne bi mogao da me preobrazi."Ajkhorst se kretao postrance, još ne pokušavajući da smanji razdaljinu među

njima.Tvoja supruga se otimala, ali nije vrištala. Pomislio sam da je to čudno. Nije

čak ni zaječala. Izgovorila je samo jednu jedinu reč. „Abraham. “Setrakijan je dozvolio da bude isprovociran, želeći da mu vampir priđe bliže.

„Videla je kraj. Našla je utehu u tom trenutku, znajući da ću je jednog danaosvetiti.“

Dozivala je tvoje ime, ali ti nisi bio tu. Pitam se da li ćeš ti uskliknuti kadakraj dođe.

Setrakijan se srozao maltene na koleno i spustio sečivo, koristeći vrh kao nekuvrstu štake da ne bi pao.

Odloži oružje, jevrejine.Setrakijan je podigao mač, zahvativši ručku tako da može da pregleda liniju

starog srebrnog sečiva. Pogledao je dršku s vučjom glavom, osetivši pod rukomnjenu težinu koja stvara protivtežu sečivu.

Prihvati svoju sudbinu.

„Ah“, odvratio je Setrakijan, gledajući Ajkhorsta koji je stajao samo metardalje. „Ali, ja sam je već prihvatio."

Setrakijan je uložio svu svoju snagu u taj jedan udarac. Mač je premostioprostor između njih i proburazio Ajkhorsta ispod grudnog oklopa, pravo krozsredinu torza, između đugmića na prsluku. Vampir je pao na konzolu savijenih rukuokrenutih unazad, kao da pokušava da održi ravnotežu. Ubilačko srebro nalazilo muse u telu. Nije mogao da ga dotakne kako bi izvukao sečivo. Počeo je da se trza doksu se otrovna antivirusna svojstva srebra širila njegovim telom poput raka. Belakrv se pojavila oko sečiva, s prvim odbeglim glistama.

Setrakijan se osovio na noge i stao, teturajući se, pred Ajkhorsta. Nije toučinio uz osećaj trijumfa, niti zadovoljstva. Pobrinuo se da ga vampir gleda - asamim tim i Gospodar - i rekao: „Preko njega si mi oduzeo ljubav. Sada ćeš moratilično da me preobraziš." Zatim je uhvatio dršku mača i polako je izvukao izAjkhorstovih grudi.

Telo vampira se smirilo na konzoli, mada je i dalje grabio rukama povazduhu. Počeo je da klizi nadesno, kruto padajući.

Setrakijan je, iako slab, predvideo ugao Ajkhorstovog pada i postavio vrhmača na pod. Sečivo je stajalo pod uglom od četrdeset stepeni. Pod uglom sečivagiljotine.

Ajkhorstovo telo je u padu prevuklo vrat preko ivice sečiva i nacista jekonačno uništen.

Setrakijan je obrisao obe strane svog srebrnog sečiva o rukave vampirovogkaputa, čisteči ih. Zatim se povukao pred krvavim glistama koje su bežale izAjkhorstovog presečenog vrata. Grudi su mu se stezale poput čvora. Posegnuo je.za kutijom s pilulama i prosuo sadržaj po podu kontrolne sobe, pokušavajući da jeotvori krivim prstima.

Gas je zakoračio iz nuklearne elektrane pre Angela, pravo u oblačni, tamni,poslednji dan. Između upornih eksplozija, vladala je zaglušujuća tišina. Generatoriviše nisu radili. Osetio je pucketanje niske voltaže u vazduhu, poput statičkogelektriciteta, ali možda je prosto u pitanju bilo to što je znao šta dolazi.

Tada je poznata buka zasekla vazduh. Helikopter. Gas je pronašao svetla,ugledavši elisu iza kula obavijenih parom. Znao je da nije u pitanju konjica.Shvatio je da helikopter sigurno dolazi po Gospodara kako se ne bi skuvao sostatkom Long Ajlanda.

Gas je ušao u kamion Nacionalne garde. Video je projektile stinger kada suprvi put pregledali oružje, ali se ipak odlučio za manji kalibar. Za upotrebuprojektila bio mu je potreban samo dobar razlog.

Izneo ga je i proverio da li ga je okrenuo na pravu stranu. Fino mu jebalansirao na ramenu i bio iznenađujuće lagan za protivavionsko oružje, neštomanje od dvadeset kilograma. Protrčao je pored hromog Angela do boka zgrade.Helikopter se spustio nisko, uputivši se ka čistini na koju će sleteti.

Bilo je lako pronaći okidač, kao i nišan. Pogledao je kroz njega i čim je raketadetektovala vrelu izduvnu cev helikoptera, emitovala je visok ton nalik zvižduku.Gas je pritisnuo okidač i lansirna raketa je izbacila projektil iz cevi. Lansirnamašina je pala, a glavna čvrsta raketa se zapalila i stinger je odleteo poput oblakadima koji putuje duž strune.

Helikopter nije znao šta ga je snašlo. Projektil ga je pogodio par stotinametara od zemlje i letelica se raspala nakon udara. Eksplozija je oborila helikopterka obližnjem drveću.

Gas je odbacio prazan lansirni uređaj. Vatra je dobra. Osvetliće mu put dovode. Rukavac Long Ajland Saund najbrži je i najsigurniji put do kuće.

Rekao je to Angelu, ali je po načinu na koji je plamen igrao preko lica starogkavgadžije znao da se nešto promenilo.

„Ja ostajem", rekao je Angel.Gas je pokušao da mu objasni ono što je i sam jedva razumeo. „Čitava

elektrana će eksplodirati. Biće to nuklearna eksplozija."„Ne mogu da se povučem iz ove borbe." Angel je potapšao nogu kako bi

objasnio da to misli i bukvalno i figurativno. „Osim toga, već sam bio ovde."„Ovde?"„U svojim filmovima. Znam kako se završavaju. Loš momak se suočava sa

dobrim i sve izgleda izgubljeno."„Angele", prekinuo ga je Gas pošto je bilo krajnje vreme da se pođe.„Sve se dobro završi - na kraju."Gas je primetio da se bivši rvač ponaša sve rasejanije. Vampirska opsada

pomračila mu je um, pomračila perspektivu. „Ovde se to neće desiti. Ne protivovog užasa."

Angel je iz prednjeg džepa izvadio komad tkanine. Navukao ga je preko glavei spustio srebrnu masku tako da su mu se videle samo oči i usta. „Ti idi, odvratioje. „Vrati se na ostrvo sa doktorom. Uradi ono što ti je starac rekao. A ja? Janemam plan za sebe. Zato ću ostati. I boriti se."

Gas se nasmešio zbog Meksikančeve hrabrosti. Prvi put je prepoznao Angela.Sada je sve razumeo - snagu i hrabrost starca. Kao dete je odgledao sve njegovefilmove na televiziji.

Tokom vikenda su ih puštali u beskrajnom nizu. Sada je stajao rame uz ramesa svojim herojem. „Ovaj svet je prava kučka, zar ne?“

Angel je klimnuo i odvratio: „Ali to je jedini svet koji imamo."Gas je osetio nalet ljubavi prema sjebanom zemljaku. Prema svom matine

idolu. Oči su mu se ispunile suzama dok je spuštao šake na ramena krupnog čoveka.„ Que viva el Angel de Plata, culeros!“, rekao je.

Angel je klimnuo glavom. „Que viva!"Uz to, Srebrni anđeo se okrenuo i hramajući krenuo ka ukletoj elektrani.

Pomoćna svetla su se upalila, a spoljni alarm se nije čuo unutar kontrolne

sobe. Na zidnom panelu su treptala svetla, preklinjući ljudske ruke da preduzmuneku akciju.

Setrakijan je kleknuo na pod preko puta Ajkhorstovog nepomičnog tela. Glavamu se otkotrljala skoro do ugla. Jedno od Setrakijanovih džepnih ogledala jenapuklo. Iskoristio ga je tako što je smrvio krvavu glistu koja se uputila ka njemu.Drugom rukom je pokušavao da podigne pilule za srce, ali čvornovatim prstima iartritičnim zglobovima nije uspevao da zahvati sićušne tablete.

Tada je postao svestan njegovog prisustva. Iznenadni dolazak promenio je većpreopterećenu atmosferu u prostoriji. Nije bilo dima, pucanja groma. Mentalniudarac je oduzimao dah, snažnije od bilo kakve scenske veštine. Setrakijan nijemorao da podigne pogled kako bi se uverio da je to Gospodar - međutim, ipak ga jeosmotrio, od poruba tamnog ogrtača do zapovednog lica.

Koža mu se oljuštila do potkožnog sloja, osim nekoliko suncem oprljenihostrvaca. Ognjena, crvena zver s crnim mrljama. Oči su mu gorele od žestine,najkrvavijom nijansom crvene boje. Gliste su se migoljile ispod površine poputnerava koji se trzaju od ludila.

Učinjeno je.Gospodar je zgrabio vučju glavu Setrakijanovog mača pre nego što je starac

uspeo da reaguje. Stvorenje je držalo mač, kao što bi čovek držao vreli žarač.Svet je moj.Gospodar se pokrenuo poput senke i uzeo drvene korice s poda pored

Setrakijana. Spojio ih je, zakopavajući sečivo unutar šupljine štapa za hodanje ipričvrstio dršku naglim okretom šake.

Zatim je spustio kraj štapa na zemlju. Predugačka palica mu je, naravno,savršeno odgovarala. Pripadala je ljudskom džinu Sarduu, u čijem telu je Gospodartrenutno obitavao.

Nuklearno gorivo unutar reaktora počinje da se pregreva i topi. Ova fabrika jeizgrađena uz sve moderne mere obezbeđenja, ali automatske procedure samoodlažu neizbežno. Doći će do topljenja, kvarenja i uništenja mesta porekla šestog ijedinog preostalog člana mog klana. Koncentracija pare će dovesti do katastrofalneeksplozije reaktora koja će izbaciti gomilu radioaktivnog otpada.

Gospodar je krajem štapa udario Setrakijana u rebra. Starac je čuo i osetiokrckanje i savio se u klupko na podu.

Dok moja senka pada preko tebe, Setrakjjane, ona u isto vreme pada prekočitave planete. Najpre sam inficirao tvoje ljude, a sada sam inficirao zemaljskukuglu. Vaš delimično taman svet nije bio dovoljan. Koliko dugo sam se radovaoovom trajnom, večnom sumraku. Ova topla, plavo-zelena kugla drhti pod mojimdodirom, postaje hladan, crni kamen inja i truleža. Sumrak čovečanstva pretvara seu zoru krvave žetve.

Gospodar je okrenuo glavu za par stepeni, ka vratima. Nije bio uznemiren nitiuzbuđen, pre će biti radoznao. Setrakijan se takođe okrenuo. U srcu mu jezatreperila nada. Vrata su se otvorila i unutra je hramajući zakoračio Angel. Nosio

je blistavu masku od srebrnog najlona sa crnim porubom.„Ne“, zadahtao je Setrakijan.Angel je nosio automatsko oružje. Ugledavši dva i po metra visoko stvorenje

u ogrtaču iznad Setrakijana, zapucao je ka kralju vampira.Stvorenje je na trenutak samo stajalo, zureći u ovog očigledno smešnog

protivnika. Dok su meci prštali, Gospodar se instinktivno pretvorio u senku -olovne kugle su nastavile da zuje preko prostorije zarivajući se u osetljivu opremuna zidovima. Gospodar je zastao na drugom kraju prostorije, vidljiv samo natrenutak. Kada se Angel okrenuo i ponovo zapucao, vampir se već ponovopokrenuo. Meci su udarili u kontrolnu tablu, varnice su suknule iz zida.

Setrakijan se ponovo usredsredio na pod, izbezumljeno nabadajući majušnepilule.

Gospodar je ponovo usporio, uz efekat materijalizovanja pred Angelom.Maskirani rvač je ispustio pušku koja je uz klepet pala na pod i bacio se nastvorenje.

Gospodar je primetio slabo koleno krupnog čoveka, međutim to se možepopraviti. Telo je staro, ali veličina je odgovarajuća. Podesna za privremenismeštaj.

Gospodar je izmicao Angelu. Rvač je zamahivao, ali Gospodar se već ponovonašao iza njega. Dok je procenjivao Angela, Gospodar ga je udario po zadnjemdelu vrata, tamo gde rub maske dodiruje kožu. Rvač se ponovo naglo trgnuounazad.

Poigravao se Angelom i to se rvaču nimalo nije dopadalo. Brzo se okrenuo islobodnom rukom zahvatio Gospodara po bradi otvorenim dlanom. Poljubacanđela.

Glava stvorenja se trgnula unazad. Angel je samog sebe iznenadio uspešnimudarcem. Gospodar je spustio oči ka maskiranom osvetniku dok su mu se glistežustro koprcale pod kožom, što je bio znak gneva.

Ispod maske, Angel se uzbuđeno nasmešio.„Voleo bi da skinem masku, zar ne?“, upitao je. „Tajna umire sa mnom. Moje

lice ostaje skriveno."To je bila poznata fraza iz svih filmova koje je Angel snimio, sinhronizovana

na mnoge jezike širom sveta - rvač je decenijama čekao da izgovori te reči ustvarnosti. Međutim, Gospodar je završio s igrom.

Udario je Angela zadnjom stranom svoje ogromne šake. Vilica i levajagodična kost eksplodirale su unutar maske, a rvačevo levo oko je nastradalozajedno s njima.

Ali, Angel nije odustao. Uz neverovatan napor podigao se na noge. Drhteći,dok ga je koleno krvnički bolelo, dok se gušio u sopstvenoj krvi... ipak, u mislimase vratio do vremena kada je bio mlađi i srećniji.

Osetio je vrtoglavicu, toplotu i sokove kako mu struje telom. Setio se da je nafilmskoj pozornici. Naravno - snima film. Čudovište pred njim stvoreno je uz

pomoć specijalnih efekata - običan statista u odelu. Zašto ga je onda tolikozabolelo? I maska mu je čudno mirisala. Na neopranu kosu i znoj. Mirisala je nastvar smeštenu u skladište zaborava. Mirisala je na njega.

Mehur krvi stvorio mu se u grlu i raspukao uz tečni jecaj. Vilica i leva stranalica bile su mu smrvljene, samo je smrdljiva maska držala lice starog rvača naokupu.

Angel je zagroktao i skočio ka protivniku. Gospodar je ispustio štap kako bizgrabio krupnog čoveka obema rukama i u trenutku ga pokidao na komade.

Setrakijan je ugušio krik. Gurao je pilule pod jezik - zaustavivši se u trenutkukada se Gospodar ponovo okrenuo k njemu.

Gospodar je zgrabio tananog starca za ramena i podigao ga sa poda.Setrakijan je visio pred Gospodarem, stisnut vampirovim krvavim rukama.Gospodar ga je privukao bliže. Setrakijan je zurio u to užasno lice, lice pijavicekoje kipti od drevnog zla.

Verujem da si na neki način ovo oduvek želeo, profesore. Mislim da siradoznao da saznaš kako je na drugoj strani.

Setrakijan nije mogao da odgovori dok su mu se pilule rastapale pod jezikom.Ali, Gospodaru nije morao verbalno da odgovori. Moj mač peva o srebru,pomislio je.

Ošamutio se kada je lek počeo da deluje, zamaglivši mu misli - skrivajućinjegovu pravu nameru od Gospodara. Mnogo toga smo naučili iz knjige. Znamo daje Černobil bila obična zabluda... Video je Gospodarevo lice. Silno je žudeo da nanjemu razabere strah. Tvoje ime. Znam tvoje pravo ime. Želiš li da ga čuješ...Ozrijele?

Tada je Gospodar otvorio usta i žaoka je razjareno sevnula, škljocnula iprobila Setrakijanov vrat, kidajući mu glasne žice i zabijajući se u karotidu. Dok jegubio glas, Setrakijan nije osećao peckanje žaoke, već bol od ceđenja u celom telu.Kolaps sistema cirkulacije krvi i organa koje ta krv opslužuje vodio je ka šoku.

Gospodareve oči kraljevski crvene boje zurile su u lice svog plena dok je piouz neizmerno zadovoljstvo. Setrakijan nije skretao pogled. Nije bio prkos u pitanju,prosto je gledao i čekao znake nelagodnosti. Osetio je vibracije dok su se krvavegliste migoljile kroz njegovo telo, pohlepno ga napadajući i pregledajući.

Odjednom, Gospodar se trgnuo kao da se davi. Glava mu se cimnula unazad azaštitni kapci zatreptali. Ipak, čvrsto ga je držao i tvrdoglavo nastavljao da pije dokraja. Najzad se odvojio - čitav proces je trajao manje od pola minuta - a crvenažaoka se povukla. Gospodar je zurio u Setrakijana, ugledavši interesovanje unjegovim očima. Zatim se zateturao korak unazad. Lice mu se zgrčilo, krvave glisteusporile, a debeli vrat zagrcnuo.

Ispustio je Setrakijana na pod i nastavio da se tetura, zgađen obrokom koji muje starac obezbedio. Osetio je vatru u stomačnoj duplji.

Setrakijan je ležao na podu kontrolne sobe u mračnoj izmaglici dok mu je ranakrvarila. Najzad je opustio jezik, osetivši da se i poslednja tableta pod njegovim

jezikom istopila. Uzeo je kombinaciju nitroglicerina koji opušta krvne sudove iderivate razređivača krvi iz Fetovog otrova za pacove u ogromnim količinama ipreneo ih Gospodaru.

Fet je zaista bio u pravu: stvorenje nema mehanizam za čišćenje. Kada unesesupstancu, ne može da je povrati.

Goreći iznutra, Gospodar je kroz vrata prošao u vidu senke, odjurivši uzzavijanje alarma.

Svemirski centar Džonson utihnuo je na polovini tamnog dela orbitalnog putastanice, dok je prolazila iznad mračne strane Zemlje. Izgubila je Hjuston.

Ubrzo nakon toga, Talija je osetila prve udare. Svemirski otpad udarao je ustanicu. To, samo po sebi, nije bilo neobično, ali učestalost sudara jeste.

Suviše ih je. Stižu jedan za drugim.Plutala je što je nepokretnije mogla, trudeći se da se smiri, da razmisli. Nešto

nije u redu. Probila se do prozora i pogledala Zemlju. Sa noćne strane planete bilesu vidljive dve velike svetle tačke. Jedna na samoj ivici, na grebenu sumraka.Druga se nalazila bliže istočnoj strani.

Nikada nije videla ništa slično, obuka i brojni priručnici koje je pročitala nisuje pripremili za ovaj prizor. Intenzitet svetla, njegova očigledna vrelina - samotačke na planeti, ali njeno obučeno oko znalo je da su u pitanju eksplozije ogromnejačine.

Stanicu je zaljuljao još jedan snažan sudar. Ovo nije uobičajen mali, metalnipozdrav svemirske krhotine. Uključio se indikator opasnosti, žuto svetlo jezatreperilo kraj vrata. Nešto je probilo solarne ploče. Kao da neko puca usvemirsku stanicu. Sada će morati da obuče odelo i...

BAAAM! Nešto je udarilo u trup. Otplutala je do kompjutera i odmahugledala upozorenje o isticanju kiseonika. Brzom isticanju. Probijen je tank.Dozivala je ostatak posade, uputivši se ka vazdušnoj ustavi.

Još snažniji udar potresao je trup. Talija je obukla odelo najbrže što je mogla,ali sama stanica je probijena. Mučila se da pričvrsti šlem, trkajući se sasmrtonosnim vakuumom. Poslednjom trunkom snage, otvorila je ventil za kiseonik.

Talija je utonula u tamu, izgubivši svest. Pre nego što se onesvestila nijepomislila na muža, već na svog psa. U tišini svemira, nekako je uspela da čujenjegov lavež.

Uskoro se Međunarodna svemirska stanica pridružila preostalim olupinamakoje jure kroz svemir, postepeno klizeći iz orbite, plutajući neumoljivo ka Zemlji.

Setrakijanu se vrtelo u glavi dok je ležao na podu nuklearne elektrane LokusVeli.

Preobražavao se. Osećao je to.Bolno sužavanje grla bilo je samo početak. U grudima mu je vrvelo od

aktivnosti. Krvave gliste su se smestile i oslobodile tovar: virus se brzo množio u

njemu, preobražavajući mu ćelije. Menjajući ga. Pokušavajući da ga prepravi.Njegovo telo nije moglo da podnese preobražaj. Čak i da mu vene nisu

oslabljene, suviše je star, suviše slab. Bio je poput suncokreta tanke stabljike kojise povija pod težinom cveta. Ili poput fetusa koji se razvija iz loših hromozoma.

Glasovi. Čuo ih je. Zujanje više svesti. Sadejstvo bića. Koncertnu kakofoniju.Osetio je vrelinu - od podizanja telesne temperature, ali i onu koja je dopirala

iz uzdrhtalog poda. Zakazao je sistem koji treba da spreči topljenje vrelognuklearnog goriva - nije zakazao slučajno. Gorivo je progorelo dno jezgra reaktora.Kada stigne do vode, zemlja će pod elektranom eruptirati i raspršiti smrtonosnukoličinu pare.

Setrakijane.Čuo je Gospodarev glas u glavi. Stapao se i odvajao od njegovog sopstvenog.

Setrakijan je tada imao viziju nečega što izgleda kao zadnji deo kamiona - kamionaNacionalne garde ispred ulaza u elektranu. Pogled s poda, maglovit i u crno-belojtehnici, viđen očima bića čiji noćni vid daleko prevazilazi ljudsko opažanje.

Setrakijan je ugledao svoj štap za hodanje - Sarduov štap - kako čangrljasamo pola metra dalje. Činilo mu se da može da ispruži ruku i da ga dotakne,poslednji put.

Tap - tap - tap...Video je ono što vidi Gospodar.Setrakijane, budalo.Pod kamiona je zadrhtao dok se odvozio. Prizor se zaljuljao pred starcem, kao

da gleda očima stvorenja koje se previja od bola.Mislio si da ćeš me ubiti trovanjem krvi?Setrakijan se podigao na sve četiri, iskorišćavajući privremenu snagu kojom

ga je preobražaj prožimao.Tap - tap...Muka ti je zbog mene, strigoje, pomislio je Setrakijan. Ponovo sam te

oslabio.Znao je da ga Gospodar sada čuje.Preobražen si.Konačno sam oslobodio Sardua. Uskoro ću i sam biti oslobođen.Nije više ništa rekao. Novorođeni vampir Setrakijan odvukao se bliže do

jezgra.Pritisak je nastavio da raste unutar strukture. Mehur toksičnog Vodonika širio

se van kontrole. Čelikom ojačan betonski štit samo će pogoršati dejstvo eksplozije.Setrakijan se vukao ruku po ruku, nogu po nogu. Telo mu se menjalo iznutra,

um su mu preplavili prizori koje gledaju hiljade očiju, u glavi mu je bučalo odhiljadu glasova.

Nulti sat samo što nije nastupio. Svi su krenuli u podzemlje.Tap...Ćuti, strigoje.

Tada je nuklearno gorivo doseglo nivo vode. Pod elektranom, zemlja jeeruptirala i uništila mesto porekla poslednjeg Drevnog - kao i Setrakijana, u istomtrenutku.

Ništa nije preostalo.Zdanje se raspuklo pod pritiskom i ispustilo radioaktivan oblak iznad Long

Ajland Saunda.

Gabrijel Bolivar, bivša rok zvezda i jedini preostali član originalne četvorkeputnika koji su preživeli let 753 Ridžis era, čekao je duboko ispod fabrike zapreradu mesa. Gospodar je stupio u kontakt s njim i poručio mu da bude spreman.

Gabrijele, dete moje.Glasovi su pevušili, brujeći u savršenom jedinstvu. Glas starca, Setrakijana -

zauvek je utihnuo.Gabrijel. Ime arhanđela... Veoma primereno...Bolivar je čekao mračnog oca. Osećao je njegovu blizinu. Znao za njegovu

pobedu na površini. Sada im je preostalo samo da sačekaju da se novi svet staloži iizleći.

Gospodar je ušao u odaju sa crnom zemljom. Gospodar je stao pred Bolivara,pognuvši glavu zbog niske tavanice. Bolivar je osećao Gospodarevu telesnunelagodnost, ali u umu - njegova reč je odzvanjala istinito kao i uvek.

U meni ćeš živeti. U mojoj gladi i mom glasu i mom dahu - i mi ćemo živetiu tebi. Naši umovi će obitavati u tvom, a naša krv će zajedno kolati.

Gospodar je odbacio ogrtač, pružio svoju dugu ruku ka kovčegu, zahvatiopregršt bogate, crne zemlje i stavio je u Bolivarova usta, nesposobna za gutanje.

Bićeš moj sin, a ja tvoj otac i vladaćemo kao ja i mi, zauvek.Gospodar je stegao Bolivara u snažan zagrljaj. Bolivar je bio uznemirujuće

mršav, krhak i majušan naspram Gospodarevog kolosalnog oblika. Osetio seprogutanim, posedovanim. Osetio se prihvaćenim. Prvi put u životu i u smrti,Gabrijel Bolivar se osetio kao da je stigao kući.

Gliste su počele da se izlivaju iz Gospodara. Stotine i stotine glista curilo jeiz pocrvenelog mesa. Pomamne gliste vijugale su svuda oko njih, ulazeći i izlazećiiz njihovog mesa, stapajući dva bića tamnocrvenim vezom.

Najzad, Gospodar je odbacio staru ljušturu davno preminulog džina, koja sesmrvila i rasturila kada je pala na pod. Dok je to činila, duša dečaka lovca takodeje pronašla mir. Nestala je iz hora glasova, iz pesme koja oživotvoruje Gospodara.

Sardu više nije postojao. Gabrijel Bolivar je nešto novo.Bolivar/Gospodar ispljunuo je zemlju. Otvorio je usta i testirao žaoku.

Mesnata izraslina izletela je uz snažno škljocanje i povukla se nazad uz trzaj.Gospodar je ponovo rođen.Ovo telo mu je bilo nepoznato, Gospodar se navikao na Sardua, dugo je

boravio u njemu. Međutim, ovo novo prelazno telo bilo je gipko i sveže. Gospodarće ga uskoro iskušati.

U svakom slučaju, ljudska fizikalnost više nije brinula Gospodara. Divovotelo je odgovaralo stvorenju dok je živelo u senci. Sada, veličina i izdržljivostdomaćina više nisu od značaja, u ovom novom svetu koji je stvorio po svom liku.

Gospodar je osetio ljudsko prisustvo. Snažno srce, brz puls. Dečak.Keli Gudveder je izašla iz obližnjeg tunela sa sinom, Zakarijem, stežući ga

čvrsto rukom. Dečak je drhteći stajao u zgrčenom odbrambenom stavu. Nije ništavideo u tami, samo je osećao prisustva, topla tela u hladnom podzemlju. Namirisaoje amonijak, vlažnu zemlju i nešto trulo.

Keli je prišla kao ponosna mačka koja ostavlja miša na prag svog gospodara.Promena u fizičkom izgledu Gospodara koju je registrovala očima prilagođenimgledanju u tami podzemne odaje nije je ni najmanje zbunila. Videla je prisustvounutar Bolivara i nije postavljala pitanja.

Gospodar je sastrugao malo magnezijuma sa zida i bacio ga na korpu baklje.Zatim je zagrebao po kamenom zidu dugačkim srednjim noktom i napravio varnicekoje su upalile malu baklju, osvetlivši odaju narandžastom svetlošću.

Zak je pred sobom ugledao koščatog vampira svetlucavih crvenih očiju inehajnog izraza lica. Napad panike mu je gotovo zaledio um, ali mali deo njega idalje je verovao majci i nalazio utehu u njenoj blizini.

Tada je Zak ugledao leš na podu pored suvonjavog vampira. Suncem oprljenomeso glatko poput vinila i dalje je sijalo. Koža stvorenja.

Video je i štap za hodanje naslonjen na zid pećine. Vučja glava je svetlucaladok je plamen titrao po njoj.

Profesor Setrakijan.Ne.Da.Glas unutar njegovog uma. Obratio mu se uz moć i autoritet za koje je Zak

pretpostavljao da će Bog upotrebiti kada mu jednog dana bude odgovarao namolitvu.

Ali, ovo nije glas Boga. Ovo je zapovedno prisustvo stvorenja pred njim.„Tata“, prošaputao je Zak. Njegov otac je bio sa profesorom. Suze su mu

navirale. „Tata.“Zakove usne su se pomerale, ali iza njih nije bilo glasa. Pluća su mu zakazala.

Opipavao je džepove u potrazi za inhalatorom. Pošto su mu kolena klecnula, Zak jeskliznuo na zemlju.

Keli je neosetljivo posmatrala patnju svog sina. Gospodar je bio spreman daje uništi. Gospodar nije navikao na otpor i nije mogao da pojmi razlog zbog kojegKeli nije odmah preobrazila dečaka.

Sada je shvatio zašto. Njena veza s dečakom bila je tako snažna, privrženosttako moćna, da ga je dovela kod Gospodara kako bi ga on preobrazio.

Ovo je čin odanosti. Žrtva rođena iz ljubavi - ljudskog prethodnika vampirskepotrebe, koja zapravo prevazilazi tu potrebu.

Gospodar je zaista bio gladan. Dečak je dobar primerak. Biće mu čast da

primi Gospodara.Međutim... stvari izgledaju drugačije u tami nove noći.Gospodar je shvatio da će imati više koristi od čekanja.Osetio je bol u dečakovim grudima; srce mu je najpre žestoko tuklo, ali sada

je počelo da usporava. Dečak je ležao na zemlji stežući grlo, a Gospodar je stajaoiznad njega. Bocnuo je svoj palac oštrim noktom istaknutog srednjeg prsta i pazećida ne ispusti nijednu glistu, pustio kap bele krvi da padne u dečakova otvorena ustai sleti na jezik.

Dečak je iznenada zastenjao, uvlačeći vazduh. U ustima je osetio ukus bakra ivrelog kamfora — ali disanje mu je postalo normalno za samo nekoliko sekundi.Jednom je zbog izazova polizao bateriju od devet volti. Takav udarac je i sadaosetio pre nego što su mu se pluća otvorila. Pogledao je Gospodara - to stvorenje,njegovo prisustvo - uz strahopoštovanje izlečenog.

EPILOG

Izvod iz dnevnika Efraima Gudvedera

Nedelja, 28, novembarSvaki grad i provincija širom planete - već dovoljno uznemireni izveštajima

iz Njujorka - sada se suočavaju s talasima neočekivanih nestanaka...Uz glasine idu i fantastične priče - o tome da se nestali vraćaju kući nakon

mraka opsednuti neljudskim porivima - koje se šire brže od same pandemije...Uz termine poput „vampirizma“ i „kuge“ koje konačno izgovaraju ljudi od

moći i uticaja...Dok ekonomski, medijski i transportni sistemi zakazuju širom planete...... svet se već zaklatio preko ivice i uleteo u apsolutnu paniku.Tada je nastupilo topljenje jezgara nuklearnih elektrana. Jedne za drugom.Zvaničan izveštaj o nizu događaja i vremenskim razmacima tokom kojih su se

odvijali, nije, niti će biti potvrđen zbog masovnog uništenja i potonjeg pustošenja.Ono što sledi jeste prihvaćena hipoteza, mada je po opštem shvatanju u pitanju„najpribližnije nagađanje" zasnovano uglavnom na rasporedu pločica pre nego štoje prva domina pala.

Nakon Kine, otkazivanje reaktora nuklearne elektrane koju je Stounhart grupaizgradila u Haderi, na zapadnoj obali Izraela, dovelo je do narednog topljenjajezgra. Ispušten je oblak pare i radioaktivnosti koji sadrži masivne česticeradioizotopa kao i cezijuma i telura u aerosolnom obliku. Topli mediteranskivetrovi razneli su kontaminaciju na severoistok u Siriju i Tursku, preko Crnog morau Rusiju i na istok ka Iraku i severnom Iranu.

Posumnjalo se na terorističku sabotažu. Uperen je prst u Pakistan. Pakistan jeporekao umešanost. Sastanak izraelskog kabineta koji je usledio nakon hitnesednice Kneseta, u svetu je posmatran kao sastanak ratnog saveta. U međuvremenu,Sirija i Kipar su zahtevali međunarodnu osudu Izraela kao i finansijske reparacije,a Iran je objavio da je vampirska pretnja po poreklu očigledno jevrejska.

Verujući da je topljenje jezgra reaktora samo izgovor Izraela za početaknapada, predsednik i premijer Pakistana navode parlament da odobri preventivninuklearni napad sa šest nuklearnih bojevih glava.

Izrael je uzvratio preko sposobnosti drugog udara. 16

Iran je bombardovao Izrael i odmah proglasio pobedu. Indija je u znakodmazde lansirala bojeve glave od petnaest kilotona na Pakistan i Iran.

Severna Koreja je podstaknuta strahom od kuge i sve izraženije nestašice,napala Južnu Koreju i poslala trupe preko trideset osme paralele.

Kina je dozvolila sebi da bude uvučena u sukob, u pokušaju da odvratimeđunarodnu zajednicu od svoje katastrofe sa nuklearnim reaktorom.

Nuklearne eksplozije su pokrenule zemljotrese i vulkanske erupcije. Tone i

tone pepela izbačeno je u stratosferu, zajedno sa sumpornom kiselinom i ogromnomkoličinom ugljen-dioksida, gasa koji stvara efekat staklene bašte.

Gradovi su goreli, zapalila su se i naftna polja, satirući milione barela naftednevno. Tu vatru ljudi nisu bili u stanju da ugase. Ovi nepresušni dimnjaci bacalisu mračan, gust dim u pepelom zasićenu stratosferu, okružujući planetu, prigušujući80-90% sunčeve svetlosti.

Hladna čađ obavila je Zemlju poput plašta.To je uticalo na svako ljudsko naselje, donoseći haos i izvesnost Raspada.

Gradovi su se pretvorili u otrovne zatvore, autoputevi su postali stovarištasaobraćajnog đubreta. Granice s Kanadom i Meksikom zatvorene su, a građaniSjedinjenih Država koji ilegalno prelaze Rio Grande dočekivani su odlučnompaljbom iz vatrenog oružja. Mada ni ove međe neće potrajati.

Iznad Menhetna lebdi masivan radioaktivni oblak. Nebo je postajalo svetamnije, dok atmosferska garež nije zaklonila sunce. Sumrak je stvoren veštački -svi satovi su pokazivali da je još dan - ipak, mrak je bio više nego stvaran.

Pri obali, okean je dobio srebrnocrnu boju, odražavajući boju neba.Kasnije je počeo da pada pepeo. To nije pročistilo vazduh, samo je pogoršalo

stvari. Uskoro su alarmi utihnuli i horde vampira su izronile iz podzemlja... daprisvoje svoj novi svet.

Tunel Nort River

Fet je pronašao Noru kako sedi na šinama u tunelu ispod reke Hadson. Majkajoj je položila glavu na krilo. Nora ju je mazila po sedoj kosi dok je bolesna ženaspavala.

„Nora“, rekao je Fet, sedajući pored nje, „hajde, dopusti mi da ti pomognem, itvojoj majci..."

„Marijela", odvratila je Nora. „Zove se Marijela." Tada se konačno slomila ipočela da plače. Telo su joj potresali duboki jecaji dok je zarivala lice u Fetovorame.

Ef se ubrzo vratio iz tunela koji vodi na istok, gde je otišao da traži Zaka.Nora se okrenula ka njemu, istrošena, prazna... Ustala bi da nije držala majku nakrilu. Na licu su joj se preplitali nada i bol.

Ef je spustio monokular za gledanje u mraku i odmahnuo glavom. Ništa.Fet je osetio napetost između Efa i Nore. Oboje su bili toliko emotivno

opustošeni i nesposobni da progovore. Fet je znao da Ef ne krivi Noru, da nemasumnje da je Nora učinila sve što je mogla za Zaka u tim okolnostima. Ali je takođeosetio da je izgubivši Zaka, Nora izgubila i Efa.

Fet im je prepričao šta se desilo do Setrakijanovog odlaska u Lokus Veli sa

Gasom. „Rekao mi je da ostanem - da dođem ovamo.“ Pogledao je Efa. „Da tepronađem."

Ef je izvukao pljosku iz džepa, onu koju je pronašao u kabini remorkera. Otpioje gutljaj i pogledao unaokolo po tunelu s izrazom besnog gađenja. „Pa, evo nas“,rekao je.

Fet je osetio da se Nora kraj njega nakostrešila. Zatim je tunel ispunila gnevnarika. Fet najpre nije mogao da je prati, zvuk je razbijalo neprestano zujanje unjegovom povređenom uvu.

Prema njima se kretala mašina, motor - buka, hučanje užasa unutar dugačkekamene tube.

Svetla su se približila. Nemoguće je da je u pitanju voz - zar ne?Dva svetla. Farovi. Automobil.Fet je privukao mač, spreman za sve. Veliko vozilo se zaustavilo, šine su

isekle debele gume tako da je hamer čegrtao po naplacima.Prednja rešetka je bila bela od vampirske krvi.Iz kola je izašao Gas. S plavom maramom vezanom oko glave. Fet je pojurio

do suvozačkih vrata, tražeći putnika.Hamer je bio prazan.Gas je shvatio koga Fet traži i odmahnuo glavom.„Ispričaj mi“, rekao je Fet.Gas je to i učinio. Ispričao mu je kako je ostavio Setrakijana u nuklearnoj

elektrani.„Ostavio si ga?“, pitao je Fet.Gasov osmeh je nosio u sebi tračak gneva. „Zahtevao je da ga ostavim. Kao

što je učinio s tobom."Fet je progutao bes. Shvatio je da je mladić u pravu.„Mrtav je?“, pitala je Nora.„Ne vidim kako je mogao da preživi", odvratio je Gas. „Bio je spreman da se

bori do kraja. Angel je ostao. Ludi kučkin sin.Nemoguće je da je Gospodar pobegao toj dvojici a da nije osetio bol. Makar

samo radijaciju."„Topljenje", rekla je Nora.Gas je klimnuo glavom. „Čuo sam udar i sirene. Zagađeni oblak se uputio

ovamo. Starac mi je rekao da siđem dole do vas."„Sve nas je poslao ovde", oglasio se Fet. „Da nas zaštiti od radioaktivnih

padavina."Fet je pogledao unaokolo. Podzemna jazbina. Navikao je da ima odrešene

ruke pod ovakvim uslovima: istrebljivao koji truje štetočine po njihovim rupama.Gledao je unaokolo, razmišljajući o tome šta bi pacovi, od svih bića najveštiji upreživljavanju, učinili u ovoj situaciji - u daljini je ugledao voz izbačen iz šina.Krvavi prozori su odbijali svetlost Gasovih farova.

„Raščistićemo vagone", rekao je. „Možemo da zaključamo vrata i da spavamo

tamo u smenama. Za sada možemo da se hranimo onim što pronađemo u kafe-vagonu. Imamo vodu. Toalet."

„Nekoliko dana, možda", rekla je Nora.„Koliko god budemo mogli", odvratio je Fet. Osetio je nalet emocija - ponos,

rešenost, zahvalnost, tugu - udarile su ga kao pesnica. Starac je mrtav; ali nastavioje da živi. „Dovoljno dugo da se na površini raziđe najgora radijacija."

„Šta ćemo onda?" Nora je bila više nego istrošena. Završila je s ovim. Sasvim ovim. Ali, nije bilo kraja. Nije imala gde da ode, morala je da ostane u ovomnovom paklu na zemlji. „Setrakijan je najverovatnije mrtav, ili nešto još gore.Iznad nas se dešava pravi holokaust. Pobedili su. Strigoji su preovladali. Gotovoje. Sve je gotovo.

Svi su ćutali. U dugačkom tunelu vazduh je bio nepomičan i tih.Fet je svukao torbu sa ramena. Otvorio ju je i počeo da kopa po njoj prljavim

rukama. Izvukao je srebrom okovanu knjigu. „Možda je tako", rekao je. „A možda inije."

Ef je zgrabio jednu od Gasovih jakih baterijskih lampi i ponovo odlutao sam,prateći tragove vampirskih izlučevina do kraja.

Nijedan nije vodio do Zaka. Ipak je nastavio da doziva ime svog sina dok muje glas prazno odjekivao kroz tunel, vraćajući mu se kao poruga. Ispraznio jepljosku, a zatim je bacio debelo staklo ka zidu tunela. Zvuk slamanja je odjeknuopoput psovke.

Tada je pronašao Zakov inhalator.Ležao je pored šine u inače ni po čemu posebnom delu tunela. Na njemu se i

dalje nalazila etiketa: Zakarije Gudveder, ulica Kitlon, Vudsajd, Njujork. Iznenada,svaka od tih reči mu se obratila, pričajući o stvarima koje je izgubio: o imenu,ulici, komšiluku.

Sve su izgubili. Ti pojmovi više ništa ne znače.Dok je stajao u mračnoj jami, Ef je stegnuo inhalator. Stegnuo ga je tako

čvrsto da je plastični omot počeo da puca.Tada je prestao. Sačuvaj ovo, pomislio je. Privukao je inhalator do srca i

ugasio baterijsku lampu. Stajao je mirno, podrhtavajući od besa u mrklom mraku.Svet je izgubio sunce. Ef je izgubio sina.Počeo je da se priprema za najgore.Vratiće se do ostalih. Očistiće voz, držati stražu i čekati.Dok ostali čekaju da se na površini vazduh raščisti, Ef će čekati nešto drugo.Čekaće da mu se Zak vrati kao vampir.Učio je na svojim greškama. Ne sme biti uzdržan, kao sa Keli.Oslobodiće svog jedinog sina. Biće to dar i privilegija.

Međutim, ispostavilo se da najgora stvar koju je Ef mogao da zamisli - da muse Zak vrati kao vampir u potrazi za dušom svog oca - uopšte nije bila najgorastvar.

Ne.Najgore je bilo to što se Zak uopšte nije pojavio.Najgore je bilo postepeno shvatanje da Efova budnost neće imati kraja. Da

neće pronaći olakšanje za svoj bol.Večna Noč je započela.

www.balkandownload.orgvolter i lena29

ZAHVALNICA

Autori žele da se zahvale na pomoći doktorki Iloni Žolnai iz Vavilonskogodeljenja Univerzitetskog muzeja na Pensilvanijskom univerzitetu.

1 Magovi koji prizivaju duhove preminule osobe. (Prim. prev.)2 Engl. Silence - tišina, ćutanje. (Prim. prev.)3 Fr. Affaire des Poisons - tokom ove afere izvestan broj istaknutih aristokrata

bio je optužen za trovanje i veštičarenje, od kojih su neki bili i poverljividražbenici kralja Luja XIV. (Prim, prev.)

4 Engl. Ground Zero - mesto na kojem su se nalazile dve kule Svetskogtrgovinskog centra u Njujorku, uništene 11. septembra 2001. godine. (Prim. prev.)

5 Delovi sistema podzemne železnice grada Njujorka. (Prim. prev.)6 Tolenkopfverbande (srp. Jedinica mrtvačke glave ) - SS jedinica

odgovorna za administraciju nacističkih logora smrti. (Prim. prev.)7 Akademija na kojoj se izučavaju tradicionalni tekstovi: Tora, Talmud,

Biblija, rabinika, jevrcjska filozofija... (Prim. prev.)8 La-Z-Boy - proizvođač nameštaja koji između ostalog proizvodi reklajnere-

fotelje čiji se naslon9 Providni, zaštitni kapak koji se sreće kod nekih životinja. (Prim. prev!)10 Gospodina. (Prim. prev.)11 Spaljivanje. (Prim. prev.)12 Three Mile Island (srp. Ostrvo Tri milje) - nuklearna elektrana u

Pensilvaniji u kojoj je 1978. godine došlo do delimičnog topljenja nuklearnogjezgra. (Prim. prev.)

13 Okultni jezik ili jezik anđela u tektstovima Džona Dija i Edvarda Kelija.(Prim. prev.)

14 Anđeo smrti. (Prim. prev.)15 Povezuje Ruzvelt Ajland sa Menhetnom. (Prim. prev.)16 Garantovana sposobnost neke države da na nuklearni napad odgovori

snažnom nuklearnom odmazdom. (Prim. prev.)