Olimpijska revija br.29

Member of Press Publishing Group

SEPTEMBAR 2011. � Broj 29

Supermen izNovog SadaSupermen izNovog Sada

300 DANAd o L o n d o n a

Tema brojaGolf u Srbiji

Mihail Duda{Ko{arka{i bez

olimpijske vizeDivac: Ne zatvarati

vrata strancima u reprezentaciji

Predsedni{tvo OKSMilorad âvi}

kandidat za MOK

[esti desetobojac sveta govori o karijeri, privatnomìvotu, uspehu na SP i èljama za Olimpijadu

KOLUMNA

vlade divac

Osniva~ i izdava~

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

Albanske spomenice 12/2

Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik

svih izdanja \oko Kesi}

Urednik izdanja Milojko Boòvi}

Saradnici Marija Stoji}, Ksenija Maodu{,

Vladimir Tomkovi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Layout Sa{a Gvozdenovi}

[tampa PPG {tamparija

Ovih dana ~esto ~ujem konstatacijuda je letnja pauza zavr{ena. Za sportisteto ne vaì. Imali smo toliko doga|anja

u julu, avgustu i septembru da bi bilo potrebno dostaprostora da se sve samo nabroji: veslanje, kajak, vaterpo-lo, plivanje, odbojka, ko{arka, fudbal, dùdo...

I sve to kada se analizira, dolazimo do stalne dileme irazlike izme|u realnosti i mogu}nosti, izme|u onoga {toèlimo i onoga {to je logi~no i na kraju uz neizostavno pi-tanje {ta je to zapravo uspeh u srpskim razmi{ljanjima.

Hajde malo o realnom i nerealnom. Slu{ali smo dostaoptimisti~na predvi|anja na{ih fudbalskih stru~njaka okoishoda me~eva u evropskim kupovima. Stalno zabora-vljamo da dana{nji fudbalski ambijent nije onaj koji pa-mtimo iz vremena velike Jugoslavije, kada su Zvezda,Partizan i drugi imali daleko vi{u cenu na evropskim ra-ng-listama. I onda se dogodi ono {to nam se doga|a ve}godinama. Nema nas u onom svetlu u kojem bismo è-leli da se pokaèmo, nesvesni da moramo da se zadovo-ljimo daleko slabijim rezultatima, jer to je na{a realnost.A nerealna o~ekivanja ~esto imaju i kontraproduktivnodejstvo, a ona nikome nisu potrebna.

Odbojka{i su svakako junaci, napravili su istinski po-dvig. U startu se njihova realnost svodila na èlju da seide korak po korak, bez optere}enja, uz pripremanje jav-nosti da bi medalja bila pravo ~udo. I tako su delovali, akada im se ukazala {ansa, ne{to {to je izgledalo nemogu-}e postalo je njihovim sjajnim igrama sasvim mogu}e.@ao mi je {to ve} sada nisu u~esnici Igara. Ali, njihov si-stem je takav da }e London imati 12 najboljih svetskihekipa, a siguran sam da }e na jednom od narednih filte-ra Miljkovi} i drugovi obezbediti vizu.

Bilo bi pogre{no ne ukazati na odbojka{e kao primerkojem treba teìti. Imaju kompletan sistem, mu{ki i è-nski sport, pozicije u svetu, ligu, igra~e. To se ne radi pre-ko no}i, ali oni toliko dugu traju da moèmo samo da imskinemo kapu.

Svaka ~ast vesla~ima na medaljama. Vodeni sportovisu uvek na{i aduti. Tu su sada i kajaka{i. Odu{evljen samZlati}em, koji je zahvaljuju}i sjajnim rezultatima cele se-zone osvojio i kristalni globus. Odu{evljen sam i Duda-{em, Toma{evi}evom, zatim Higlovom. Stalno tvrdim dakod nas ne postoji pravilno merilo uspeha. Biti {esti u na-jteòj atletskoj disciplini, sa serijom li~nih rekorda u ra-znim disciplinama desetoboja. Bravo za Duda{a, ali i zasve koje sam pomenuo jer sa punim pokri}em mogu datvrdim da je danas uspeh uop{te sti}i na Olimpijske igre.

U ovakvoj konkurenciji, kroz brojne filtere izboriti do-

lazak u London je velika stvar. Nedavno sam imao razgo-vore sa kolegama iz Ju`ne Afrike, Kipra i zemalja koje suekonomski ja~e od nas, ve}e, a koje nemaju olimpijskemedalje. A mi smo spremni da olako propustimo neka{esta, sedma mesta. I sam bih voleo da kaèm da Srbijavredi 20 medalja na Igrama. Ali, to nas vra}a na po~etak.Nije realno.

Znam da treba da kaèm ne{to i o mojim ko{arka{ima.Bio sam realan i najavio da je medalja za nas ipak nemo-gu}a misija, a da plasman do {estog mesta koji nas vodiu dalje borbe za London predstavlja ne{to sasvim o~eki-vano. Me|utim, ni to se nije dogodilo. Porazila me je ~i-njenica, izjave igra~a da posle poraza od Rusa nisu imalimotiv u duelu sa Grcima. Pazite, nisu imali motiv u due-lu koji ih je ostavljao u trci za Igre. To ne mogu da prihva-tim. Nekada smo posle velikih razo~arenja nalazili sna-gu da u ute{nim finalima stignemo do medalje. A sada...

Najgore }e biti ako nastavimo da patimo. Nema potre-be. I pad moè da bude let ako se izvuku pouke. Imampuno poverenje u nove ljude u savezu, samo mislim dasu kasno do{li. Sada imaju vremena da uspostave pravisistem ne samo u reprezentaciji, nego i u ~itavoj zemlji.Da se zna ko {ta radi, ko nam trenira decu, da razlikuje-mo razne nedefinisane aktivnosti od delovanja u pravomsmislu. Mnogo je posla.

Jo{ ne{to o ko{arka{ima. ûju se mi{ljenja o angaò-vanju naturalizovanih ko{arka{a. Prvo, u ~itavoj sada-{njoj pri~i smo u podre|enom poloàju jer nemamo u ti-mu ni NBA igra~e, ni strance. Moramo ne{to da prome-nimo. Ali, kada se radi o strancima ne kaèm da treba tr-~imo ka tom re{enju, ali kaèm da ne treba da zatvorimovrata.

I ovoga puta }u da pomenem Novaka. Godina za pam-}enje, neverovatno. Bravo, majstore! Sa druge strane, ni-smo uspeli u Dejvis kupu. Novak je hteo, èleo mo`da vi-{e od onoga {to je bilo realno. Nije uspeo, poraèni smo.Ko zna, mo`da bi bilo bolje da nije rizikovao. Ali sada smosvi generali, a teniseri su toliko toga uradili kako treba,da u najmanju ruku zasluùju na{e poverenje i podr{kuza sve poteze koje povuku.

Sport }e uvek biti razapet izme|u velikih o~ekivanja irealnih ishoda koji ne moraju uvek da nam se svide. Na-jva`nije je da sve prihvatimo na pravi na~in.

Na kraju, pomenu}u da ozbiljno analiziramo na nivouStarog kontinenta formiranje Olimpijskih igara zemaljaEvrope. Ne{to poput Azijskih igara ili Pa-nameri~kih igara. To je apsolutna real-nost, ali o tome u narednim brojevima.

nedelja

Porazila me je ~injeni-ca, izjave ko{arka{a daposle poraza od Rusanisu imali motiv uduelu sa Grcima. Pazi-te, nisu imali motiv uduelu koji ih je osta-vljao u trci za Igre. Tone mogu da prihvatim

ûju se mi{ljenja o an-gaòvanju naturalizo-vanih ko{arka{a. Mo-ramo ne{to da prome-nimo. Ali kada se radio strancima, ne kaèmda treba tr~imo katom re{enju, ali kaèmda ne treba da zatvo-rimo vrata

Bilo bi pogre{no neukazati na odbojka{ekao primer kojem tre-ba teìti. Imaju kom-pletan sistem, mu{ki iènski sport, pozicije usvetu, ligu, igra~e. Tose ne radi preko no}i,ali oni toliko dugu tra-ju da moèmo samoda im skinemo kapu

Realno i nerealno

Member of Press Publishing Group

4 �Olimpijska revija septembar 2011.

TEMA BROJA

� Golf }e od 2016. biti ravnopravan ~lan porodice olimpijskih sportova, „Olimpijska revija“ istraùje da li Srbija moè do tada da napravi igra~a koji bi je predstavljao na Igrama u Rio de @aneiru

Traì sesrpski TajgerVuds

Luka

Tra

jkov

i}

septembar 2011. Olimpijska revija� 5

G O L F S R B I J A

Kre}u Subotica i Kraljevo

Trenutno u Srbijipostoje samo dva golfkluba, Beograd i Centar,ali bi vrlo uskoro moglada zaìve jo{ dva, otkrionam je Sa{a Joki}.

- U kontaktu smo sljudima iz Subotice, njih20-ak, koji planiraju daformiraju klub i u tokuje sre|ivanje papirolo-gije. Tamo jo{ uvek ne postoji teren ve} bi-smo dobili dva ve`bali{ta sa po tri rupe(Driving range). Oni bi bili „naslonjeni“ nana{ klub i dolazili bi ovde na turnire. Imalismo ovih dana i goste iz Kraljeva, koji plani-raju isto da u~ine - istakao je Joki}.

gati, ali to jednostavno nije ta~no, nego smootvoreni za sve. Najvi{e se radi na privla~enju{to ve}eg broja mladih ljudi i dece. Generalno,u svetu na 100 klubova eventualno do|e jedanzatvorenog tipa. Oprema za golf, koju koristi-te ~itavog ìvota, ko{ta koliko i oprema za ski-janje, a izlazak na igrali{te jeftinije je od zaku-pa teniskog terena - podvukao je Joki}, ~ijiklub „Centar“ broji oko 70 ~lanova.

Imaju}i u vidu postoje}u infrastrukturu i sveprate}e uslove, ne predstavlja iznena|enje ~i-njenica da su trenutno najbolji srpski golferizapravo momci koji su odrasli daleko od rod-ne grude. O njima trenutno brine selektor go-lferske reprezentacije Srbije Neboj{a Lazi}.

- Nacionalni tim formiran je u ovom trenu-tku od momaka koji su odrasli u inostranstvui bave se golfom od detinjstva, {to ovde nije bi-lo mogu}e. Napravili smo marketin{ku kam-panju u dijaspori i pozvali sve igra~e na{e na-cionalnosti iz sveta da se prijave i da vidimo ~i-me raspolaèmo. Trenutno imamo {est mu-{karaca i tri devojke. Od {estorice mu{karaca~etvorica ìve u Americi, a po jedan u [paniji iFrancuskoj. Sve radimo pod budnim okomEGA koja nam daje logisti~ku podr{ku i pred-loge na kojim turnirima bi trebalo da u~estvu-jemo - naglasio je Lazi}.

Gledaju}i iz stru~nog ugla, Piter êfi nemadilemu ko je srpski „{tap broj jedan“ i ko bi tre-balo da bude lider na{e reprezentacije na Igra-ma u Brazilu 2016. godine.

- Imamo tri odli~na igra~a, ali najbolji je ê-domir Ili}. On je u Dòrdìji, tamo igra za uni-verzitetsku ekipu, kao {to su slu~ajevi u ame-ri~kom fudbalu ili ko{arci. Roditelji mu ìve uBeogradu, pa je ~esto ovde. Osvaja turnire po

TEMA BROJA

�Vladimir Tomkovi}

Golf kao najpopularniji individual-ni sport na svetu i jedan od trinajpoznatija sporta uop{te bi}euvr{ten me|u zvani~ne discipli-ne na Olimpijskim igrama 2016.u Rio de @aneiru. Posle vi{e od

veka ~ekanja vrati}e se na najzna~ajniju spor-tsku manifestaciju na planeti, a Srbija ima rokod pet godina da prona|e ili formira svog gol-fera olimpijca! Nekog svog Tajgera Vudsa kojije sinonim za taj sport.

Trenutno u na{oj zemlji postoje samo dvakluba, Beograd i Centar iz Novog Sada, i oko400 registrovanih igra~a u svim kategorijama.Za egzistenciju i razvoj golfa, kao i svakog dru-gog sporta, neophodna je kvalitetna infrastru-ktura, koju Srbija u ovom trenutku - nema. Una{oj zemlji postoje samo dva terena, i to ma-la sa devet rupa, na beogradskoj Adi i u @ablju,dok se svi turniri i takmi~enja igraju na tereni-ma od 18 rupa. Zbog toga su za razvoj ovog spo-rta kod nas najzaslu`niji nekoliko entuzijasta,koji su pokrenuli ~itavu pri~u i na krilima prvihozbiljnijih pomaka krenuli u proboj na medij-sku scenu i u napad na omasovljavanje golfa.

Da ne bi oni pri~ali o sebi, pozitivnu kritikuna njihov ra~un uputio je Piter êfi, Englez ko-ji ìvi u Beogradu i radi kao komentator na ka-nalu Golf klub, koji se 24 ~asa dnevno bavi sa-mo ovim sportom.

- Organizacija kod nas je najbolja koja moèda bude. Ovde to ljudi rade iz ljubavi premagolfu, no{eni entuzijazmom, dok se za isti tajposao u Engleskoj, Francuskoj, Holandiji, Au-striji dobijaju ogromne pare. Golf u Srbiji jeveoma mlad sport. Prenose na na{em kanalugledaju nekoliko zalu|enika poput mene i jo{toliko igra~a. Kolega Neboj{a Vi{kovi} upore-dio je to s tenisom od pre 10 godina, kada ganiko nije pratio. A sada mu na pijaci kaù da jeNovaku oslabio bekhend. Nadam se da bi go-lf mogao da krene tim stazama jer se ljudi una{oj Golf asocijaciji mnogo trude. Sve se radizbog dece jer je osnovni cilj da do|emo do na-jmla|ih. Na primer, GK „Beograd“ je za mladepolaznike dobio opremu iz Sent Endrjusa, {ko-tskog mesta u kojem je nastao golf. Stiglo je 30torbi, odli~nih {tapova i ostale opreme - kaèêfi, koji se i sam bavi golfom.

Postoje}i temelji iskori{}eni su na najboljimogu}i na~in, ali da bi se napredovalo u razvo-ju kompletnog sporta i formiranju kvalitetnihigra~a, neophodno je da Srbija dobije makar je-dan veliki teren s 18 rupa. Predsednik GK„Centar“ iz Novog Sada Sa{a Joki} dodaje to-me i obavezu da vode}i gradovi regiona u ~i-tavoj zemlji dobiju makar manje terene(takozvane pitch & putt) i kao primer koji bitrebalo slediti navodi Sloveniju.

- Mi smo stekli sve uslove da pro{irimo pos-toje}i teren. Imamo neophodno zemlji{te iplan regulisan u op{tini @abalj, ali problem sufinansije jer smo te{ko i ovaj napravili. Zato po-dr{ka Olimpijskog komiteta Srbije mnogo zna-~i jer se znatno pobolj{ala klima za golf otka-ko smo s OKS-om krenuli u zajedni~ke akcije.Slovenija, recimo, ima 14 terena i 8.000 regi-strovanih igra~a, a broji dva miliona stanovni-ka i prostire se na povr{ini sli~noj Vojvodini.Zato kod nas Beograd mora da poseduje dvaili tri prava golf terena, ali i da makar po jedan

dobiju centri kao {to su Ni{, Kragujevac, Kra-ljevo, Subotica, Novi Sad... - objasnio je Joki}.

Omasovljavanje logi~no obuhvata i boljeupoznavanje „obi~nog sveta“ s golfom, madaje upravo kod nas u javnosti uvreèno mi{lje-nje da je to zabava za „bogatu vlastelu“. Piterêfi je to opisao re~ima da je golf zapravo„skup onoliko koliko èli{ da bude“, poput au-tomobila kojem uvek moè{ da popravlja{ pe-rformanse ako ima{ novca.

S druge strane, Joki} je decidiran u stavu dato nije sport isklju~ivo za bogata{e.

- Golf je sve samo ne elitisti~ki sport! Mno-gi misle da golfom mogu da se bave samo bo-

�

Luka

Tra

jkov

i}

S L O V E N C I 1 4 T E R E N A

Okruènje u prednostiOd zemalja ~lanica biv{e Jugoslavije naj-

naprednija u pogledu razvoja golfa je Slove-nija, koja ima 14 terena i 8.000 registrovanihigra~a. Na drugom mestu je Hrvatska sa {e-st terena, dok mi imamo svega dva. I Bugar-ska, recimo, poseduje ~ak osam terena, a ka-da se krene ka zapadu Evrope, onda te cifrevrtoglavo rastu. ê{ka, koja ne spada me|ugolferske sile, ima ~ak 111 terena, dok Austri-ja kao jedna od vode}ih evropskih dràva natom polju poseduje preko 400 terena.

ÊDA I SERGEJStru~njaci kaù da su na{e najve}e nade êdomir Ili} (na slici) i SergejStojisavljevi}

@ENE U AKCIJI Krajem septembra odràn turnir na golf terenima na Adi Ciganliji

TEMA BROJA

Americi i mislim da bi mogao uskoro da pos-tane profesionalac - jasan je êfi.

Nagrada na amaterskim turnirima ne smeda bude ve}a od 500 funti, dok se kod profe-sionalaca situacija drasti~no menja i oni ne}eimati pravo nastupa na OI.

- Kada si profi, onda mora{ da po~ne{ da ̀ i-vi{ kao golfer i kada dostigne{ taj nivo, onda siMan~ester junajted! Pored Ili}a, imamo jo{ i Ili-ju \ur|evi}a, koji je u [paniji, a tamo igra rag-bi za Barselonu. Njegova ljubav se deli na dvasporta i to ga sputava da eventualno dostigneprofi nivo. Veliki talenat je Ra{a Lazarevi}, ko-ji je jo{ s 12 godina dolazio na Adu i osvajao tu-rnire protiv mnogo starijih od sebe. Ipak, biobih veoma iznena|en da êda ne bude pred-stavnik Srbije na Igrama 2016. - dodao je êfi.

Selektor, odnosno kapiten nacionalnog ti-ma Lazi}, nijednog trenutka nije doveo u pita-

nje ocenu da je Ili} trenutno vode}i na{ golfer,ali srpskog Tajgera Vudsa vidi u nekom sasvimdrugom.

- Trenutno je êda Ili} najbolji igra~. Akome pitate o srpskom Tajgeru Vudsu, onda jeto Sergej Stojisavljevi}! De~ko ima 13 godina i~lan je juniorske reprezentacije. Od njega o~e-kujemo da stasa u vreme odràvanja OI 2016.i bude reprezentativac Srbije. Igra~ kojeg smomi proizveli, koji je izdanak GK „Beograd“ ikoji }e raditi s profesionalnim trenerom.

Prema Lazi}evim re~ima, Golf asocijacija Sr-bije ima velike i ozbiljne planove da od trojicetrenutno najperspektivnijih igra~a zaista stvo-ri budu}e asove ovog sporta.

- Najmla|i i najperspektivniji ~lanovi, poredSergeja, su Ranko Helc i Mihailo Dimitrijevi}.Oni su ve} po~eli da igraju turnire u okruènju,a planiramo i da ih po{aljemo na specijalne tre-


Ako bi se pro{irivalaAda i GK „Beograd“dobio jo{ prostora,stvorili bi se fantasti~ni uslovi za golf turizam

PITER ÊFI,komentator na Golf klubu

êtvorica na{ihreprezentativacaìve u Americi, a po jedan u [paniji i Francuskoj

NEBOJ[A LAZI],selektor Srbije

K A K O P O S T A T I G O L F E R

Golf akademija - oko 150 evra

Da biste postali golfer, morate da dobija-te „zelenu kartu“, a ona se dobija kada zavr-{ite akademiju i steknete osnovna znanja. Po-red teoretskog dela i pravila, na Akademijisavla|ujete tehnike udaraca na 12 ~asova.

Polovna oprema - 200 do 300 evra

Moète uvek da nabavite polovnu opre-mu, koja je za po~etnike sasvim dovoljna. Da-lje je slu~aj kao sa automobilom, ako èlitebolji, moderniji, morate sve vi{e da ulaète.Isto je i kod opreme za golf, ukoliko vam sedopadnu druga~ije palice, ta{na, kolica...

Izlazak na teren - 9 rupa, 1.500, 18 rupa 3.000 dinara

Partija obuhvata igranje na 18 rupa (nana{im terenima to zna~i dva kruga), ma-da nije obavezno.

^lanarina

Da biste postali deo kluba, morate daplatite ~lanarinu, a njen iznos zavisi od pa-keta koji èlite da kupite. Paket se odnosina vreme koje planirate da provede na te-renu, pa moè da obuhvata godi{nju kar-tu ili jedan izlazak na teren.

Turniri

Za u~e{}e na turnirima pla}a se kotiza-cija, koja je razli~ita od takmi~enja do tak-mi~enja. Ono {to je bitno jeste da „zelenukartu“ kod nas izdaje Golf asocijacija Srbi-je, koja je ~lanica Evropske golf asocijacije.S na{om „zelenom kartom“ moète igratina bilo kom terenu u svetu i u~estvovati nasvim turnirima otvorenog tipa...

�

Reprezentacija SrbijeMU[KARCIêdomir Ili}Ilija \ur|evi}Ra{a Lazarevi}Ognjen Radovi}Mladen ôvi}Mihailo Dimitrijevi}

PITER ÊFI

NEBOJ[A LAZI]

Luka

Tra

jkov

i}Lu

ka T

rajk

ovi}

NAJPOPULARNIJI SPORT Golferka s Ade

@ENEAriana Savi}Milena Savi}Tijana Kraljevi}


AKTIVNOSTI OKST R E N E R I Z I N O S T R A N S T V A

Hendrija: Golf je danasnajpristupa~niji sport

Golf klub „Beograd“ angaòvao je profe-sionalnog trenera Roberta Hendiju, koji jeprethodno radio u Kantri klubu „Zagreb“,zatim u Ma|arskoj, na Floridi, u Kaliforniji...

- Ovda{nji igra~i su vrlo entuzijasti~ni i vo-le takmi~enja na svim nivoima. Ve}ina takmi-~enja je internog karaktera, za doma}e igra-~e, sa izuzetkom nekolicine turnira kao {to jeInternacionalno prvenstvo Srbije. Sva takmi-~enja su amaterskog karaktera jer za igranjeprofesionalnih turnira nemamo uslova, nitiimamo potrebe - istakao je Hendija.

On se posebno osvrnuo na opasku da go-lf nije sport za bogate, ve} da u zapadnojEvropi i Americi vaì za sport srednje klase.

- Juniorski program koji se primenjuje uGolf klubu „Beograd“ uz podr{ku Golf asoci-jacije Srbije pruà dva treninga nedeljno saprofesionalnim trenerima, kori{}enje kom-pletne golf opreme, pristupa~nu lokaciju i tosve po ceni od 55 evra na godi{njem nivou.Dakle, danas u Srbiji te{ko moèmo da izdvo-jimo pristupa~niji sport - rekao je Hendija.

âvi} kandidat za Sportsku komisiju MOK

2 4 . S E D N I C A P R E D S E D N I [ T V A O L I M P I J S K O G K O M I T E T A

Najbolji srpski pliva~ Milorad âvi} na{je kandidat za Sportsku komisiju Me|u-narodnog olimpijskog komiteta, jedna jeod najva`nijih odluka prve sednice pred-sedni{tva Olimpijskog komiteta Srbijekoja je odràne posle letnje pauze.

- O na{em najboljem pliva~u ne trebada tro{imo re~i. Sigurno je da }e privu}imnogo glasova samih sportista jer je po-kazao svu veli~inu i posle ~uvene trke iporaza od Felpsa u Pekingu. „Jak“ je i uodnosu na nacionalna pitanja - obrazlo-ìo je ~lan predsedni{tva OKS dr Brani-slav Jevti}.

âvi}a je predloìla Sportska komisijaOKS, na ~ijem ~elu je Nikola Kulja~a.

Predsedni{tvo je jo{ konstatovalo da uovom trenutku Srbija ima 54 takmi~arakoji }e je predstavljati na Olimpijskimigrama u Londonu. Obezbe|eno je 47kvota, a sedmoro tenisera su gotovo stoodsto u~esnici Igara.

- Tu su atleti~ari, pliva~i, strelci, kaja-ka{i, vesla~i i vaterpolisti. Ko{arka{i ni-su uspeli. êkamo odbojka{e, rukometa-{e, svoje {anse i dalje imaju dùdisti, rva-~i, bokseri i biciklisti - naglasio je dr Jev-ti}.

^lanovi Predsedni{tva su informisanio imenima velikih sportista koji su kan-didati Komisije za imenovanje ulica i tr-gova u Beogradu.

ninge s najboljim engleskim i {kotskim stru~-njacima. Ta ideja po~e}e da stupa na snaguve} krajem ove, a u punom jeku bi}e narednesezone. Potrebno im je {to vi{e treninga i tur-nira u stranim zemljama jer su tamo jednos-tavno bolji uslovi nego kod nas.

Dakle, na Olimpijskim igrama u~e{}e moguda uzmu samo amateri. Ima dovoljno vreme-na da Srbija do tada oja~a i formira kvalitetneigra~e, ali kao trenutni parametar snage na{ihgolfera moè delimi~no da posluì pro{logo-di{nje Svetsko prvenstvo amatera odràno uArgentini.

- Od 69 selekcija zauzeli smo 60. mesto. Ve-rujte mi da je to odli~an rezultat i uspeh. Minismo ni imali selektiranje ve} smo pozvalijednostavno tri najbolja na{a takmi~ara. Bi}evam jasnije ako kaèm da Nemci imaju selek-tivne turnire gde se prijavi izme|u 3.000 i5.000 takmi~ara, da bi trojica oti{la na zavr{niturnir. EGA organizuje i timske turnire poEvropi, ali mi do sada nismo imali {est takmi-~ara da bismo sastavili tim. Na{a je èlja dautabamo stazu za one koji dolaze - zaklju~io jeNeboj{a Lazi}.

Pobolj{anje kvaliteta golfa kod nas ne samo{to bi eventualno moglo da pove}a broj ~lano-va srpske delegacije na OI u Ju`noj Americi,nego bi bolja infrastruktura donela jo{ jedanizuzetno bitan i pogodan vid razvoja turizma.

Kao ~est posetilac turnira po Evropi, Piterêfi odli~no je svestan {ta bi za prestonicu Sr-bije zna~ila izgradnja velikog golf terena.

- Ako bi se pro{irivala Ada i GK „Beograd“dobio jo{ prostora, onda bismo mogli teren dapro{irimo na 18 rupa. To bi zna~ilo da Beogradmoè da ugosti svetske turnire i najbolje igra-~e. Imamo medije, imamo kanal Golf klub, ko-ji je 24 ~asa posve}en ovom sportu, a to poredNovog Beograda postoji samo u Americi i Azi-ji. Isto tako, stvorili bi se fantasti~ni uslovi zagolf turizam. Bio bi to tek drugi teren u celojEvropi koji je od centra grada udaljen samo 10minuta! To ima u Francuskoj i nigde vi{e. Za-mislite samo takvu ponudu za grad Beograd,koji ina~e privla~i turiste. Verujem da bi ljudi izzapadne Evrope dolazili na vikend izlete u Beo-grad samo zbog golf terena - objasnio je êfi.��

8 �Olimpijska revija 2011. septembar

�Milojko Boòvi}

Mihail Duda{, zvani~no {estidesetobojac sveta, za sebe ka-è da je ro|en za sport kojimje izabrao da se bavi. U razgo-voru za Olimpijsku revijudvadesetdvogodi{nji atleti~ar

iz Novog Sada konstatuje da je imao sre}e dase prona|e u atletici i nagla{ava da uìva usvakoj od deset disciplina desetoboja.

Mihail je na nedavno zavr{enom Svetskomprvenstvu u Daeguu ostvario fantasti~an rezu-ltat, ~ime je najavio da bi predstoje}im Olim-pijskim igrama u Londonu mo`da mogao daostvari svoje (i na{e) najlu|e snove i eventual-no do|e do medalje. A da je ovo njegova godi-na najavio je jo{ na EP za takmi~are do 23 go-dine u Ostravi, gde je osvojio bronzu sa tadanajboljim rezultatom u karijeri (8.117 bodova).Tada je oborio dràvni rekord Sa{e Karana,star 21 godinu, da bi u Daeguu nadma{io sa-mog sebe dosegnuv{i 8.256 bodova.

��Pro{lo je skoro mesec dana od Svetskogprvenstva u Daeguu na kojem ste osvojili {e-sto mesto, postavili novi dràvni rekord,ostvarili A olimpijsku normu za igre u Londo-nu. Sad kad se osvrnete na to takmi~enje ka-ko biste ga ocenili?

- Iskren da budem, mo`da tek sad po~injemda pridajem neki veliki zna~aj i teìnu tom ta-kmi~enju. Sada kad se osvrnem i podsetim ne-kih sitnica koje su ozna~ile Svetsko prvenstvo,zaista mi je drago. Ovaj rezultat, a i plasman,daje mi motiv za slede}u sezonu, koja je zamene veoma bitna.

��Da li ste mogli do medalje?- Do medalje nisam mogao. Ove godine sam

mo`da bio spreman za 50-ak bodova vi{e ne-go {to sam u Koreji napravio, ali to opet nije bi-lo dovoljno za odli~je. Bilo bi dovoljno za ~e-tvrto mesto, ali ostavi}emo to za budu}a tak-mi~enja.

��Ove godine ste dva puta popravljali svoj idràvni rekord. Koliko moète bolje u odno-su na ovih 8.256 bodova?

- Smatram da sam sposoban da u karijeri na-pravim preko 8.500 bodova. 8.256 je tek po~e-tak.

��U vreme Olimpijade u Londonu ima}etenepune 23 godine, da li je prerano da od vaso~ekujemo medalju na najve}em svetskomsportskom takmi~enju, ili vi mo`da mislitedruga~ije?

- Olimpijske igre su najve}e takmi~enje zanas sportiste. Zaista }u se ove godine posveti-ti treninzima i podi}i formu {to je vi{e mogu-}e. Nadam se da }e to biti dovoljno za jedanplasman vi{e nego na Svetskom prvenstvu, ~i-me bih ja tako|e bio prezadovoljan. Ukolikose otvori mesto za medalju, da}u sve od sebeda je uhvatim.

��Pitao sam i Asmira Kola{inca, sad pitam ivas {ta vam nedostaje da biste postali svetskii olimpijski prvak? U desotoboju ili sedmobo-ju, svejedno?

- Biti olimpijski prvak je zaista te{ko. Nikadnije isklju~eno, ali je te{ko. Smatram da je po-trebno mnogo ulaganja, truda, rada i po`rtvo-vanosti. Tako|e i sre}e. Ali u Srbiji, na prvommestu, prilago|avanje sistemu i prihvatanjepozicije. Pravila su takva kakva jesu, nismo

RE^ SPORTISTA

Ro|en kaodesetobojac�Svi smo mi ro|eni za ne{to, neko za nauku, neko za slikanje, nego za pecanje, a neko za desetoboj.Veliki trud i sre}a su potrebni da se ~ovek prona|e... I Supermen je nekako otkrio da je Supermen

Intervju Mihail Duda{

Fot

o w

ww

.stu

dio

kam

asi.

com


Amerika ili Nema~ka. Moèmo ih prihvatiti, amoèmo se i povu}i. Ja sam odlu~io da ih pri-hvatim.

��Kad se kaè desetobojac, to zvu~i kao Su-permen. Kako ~ovek shvati da ima snagu, od-nosno da je spreman da se takmi~i u desetatletskih disciplina?

- Jednostavno shvati. Svi smo mi ro|eni zane{to. Neko za nauku, neko za slikanje, negoza pecanje, a neko za desetoboj. Veliki trud a isre}a su potrebni da se ~ovek prona|e. To istovaì za desetoboj. I Supermen je nekako otkrioda je Supermen, e sad pitanje je na koji na~in...

��Od koje ste discipline krenuli na po~etkubavljenja atletikom?

- Po~eo sam da se bavim tr~anjem na 400 m.Potom sam krenuo sa skokom udalj, pa baca-njem koplja i na kraju zavr{io na vi{eboju.

��Da li mislite da ste se posvetili samo jed-noj disciplini da biste mo`da postigli mnogo

bolje rezultate?- Da sam se posvetio jednoj discipli-

ni, sigurno bih postigao boljerezultate, ali samo u toj di-sciplini. U vi{eboju, naà-lost, ne bih.

��Koja vam je omiljenadisciplina, a gde se najvi{emu~ite?

- Omiljena disciplina mije desetoboj. Volim sve di-scipline podjednako, zaista.

Ne mu~im se ni u jednoj, jersve radim sa velikim uìvanjem.

��[ta je „Duda{ deca tim“?- „Duda{ deca tim“ je tim ljudi koji radi sa

mnom. To su moji treneri, medicinski stru~-njaci, psiholog i ljudi koji se bave odnosom sajavno{}u. Bez njih bi se ose}ao kao da nemamoslonac. U ovom timu svako ima svoj deo po-sla, ali je to u stvari sve jedna ma{ina.

��Da li imate ili ste imali uzore me|u atleti-~arima ili drugim sportistima?

- Uzore nikad nisam imao. Uvek sam imaostav da smo svi mi isti. Rezultate ili postignu-}a nikad nisam koristio kao materijal za klasi-fikaciju.

��Va{e kolege sportisti koji ulaze u programfinansiranja sportista za predstoje}e Igre uLondonu koje sprovodi Olimpijski komitet Sr-bije zadovoljni su sredstvima i uop{te podr-{kom koju dobijaju od krovne organizacijena{eg sporta. Kakva su va{a iskustva, da li stevi zadovoljni saradnjom sa OKS?

- Olimpijski komitet je za mene primer kakotreba da se finansira i na koji na~in treba da seulaè u sportiste. Program koji je mene „za-hvatio“ sada je savr{en. Poku{a}u da ga isko-ristim maksimalno u ovoj olimpijskoj godini.

��Jeste li vi atletski profesionalac ili imateneki dodatni izvor prihoda van atletike?

- Nemam nikakav dodatni izvor. Zara|ujemsamo od atletike, ali pored toga i studiram

RE^ SPORTISTA

OKS SAVR[ENOlimpijski komitet je primer kako bitrebalo da se ulaè u sportiste.Program koji jemene „zahvatio“je savr{en

V R L I N E A T L E T I K E

Najfer sport svih vremena

��Ima li ne{to {to vam se ne svi|a u savre-menoj atletici, ne{to {to biste promenili damoète?

- [to je modernija atletika, postaje sve eg-zaktnija. Smatram da je to veliki plus i da jeto karakteri{e kao najfer sport svih vremena.

poslovnu ekonomiju na EDUCONS univerzite-tu, koji mi izlazi u susret zaista mnogo i preza-dovoljan sam {to sam njihov student.

��Moè li u Srbiji da se ìvi od atletike?- U Srbiji moè da se ìvi od atletike, ali sa-

mo ukoliko imate visok nivo rezultata. Naà-lost, srednji sloj sportista ne prolazi dobro.

��Trenutno ste na odmoru. Koliko smete dase opustite a da to ne ugrozi va{ napredak usportu?

- Trenutno sam na odmoru, ali dosta radimna tome da re{im sve {to mogu i sve {to trebada ne bih imao problema u slede}oj godini.Veoma je bitno da se u trening u|e potpunorastere}eno. Odmor moè samo da mi pomo-gne u pravljenju rezultata jer kao {to znamo:odmor je sastavni deo treninga.

��Imate li neki hobi?- Hobi mi je da pravim fotografije, da kroz

objektiv pa na papir prenesem ne{to {to ljudisvakodnevno vide, ali na mnogo lep{i ili ~ud-niji na~in.

��Koliko privatni ìvot trpi zbog atletike,imate li devojku?

- Privatni ìvot trpi zaista mnogo, ali hvalabogu imam porodicu koja mi je najve}a podr-{ka i koja to razume. Prijatelji su tu uvek tako-|e, a devojku nemam. Zaista je te{ko uskladi-ti sa treninzima bilo {ta drugo.

��Odakle su Duda{i?- Moji roditelji su iz Ruskog Krstura, sela po-

red Kule. Ja sam ro|en u Novom Sadu. ��

[ESTI NA SVETU Duda{ na SPostvario najbolji rezultat u karijeri

10 �Olimpijska revija 2011. septembar

Olimpijski komitet Srbije bio jedoma}in dvodnevnog Regional-nog marketing seminara koji jeodràn 15. i 16. septembra uBeogradu. Seminar ovakvog ti-pa prvi put je organizovan u

Evropi, a prisustvovali su mu i Elizabet Ala-man, direktorka komercijalnog odeljenja Me-

|unarodnog olimpijskog komiteta, i MelindaMej, direktora marketing odeljenja MOK-a,kao i najvi{i predstavnici marketinga 13 zema-lja: BiH, Hrvatske, ê{ke, Gr~ke, Ma|arske,Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Poljske,Slova~ke, Slovenije i Turske. Zbog ranije preu-zetih obaveza izostali su predstavnici Albani-je, Kipra i Rumunije.

Otvaraju}i seminar Vlade Divac, predsednikOKS, rekao je:

- O~ekujem uspeh od ovog skupa, kao {to jeto bilo u slu~aju kada smo organizovali Gene-ralnu skup{tinu EOK.

Generalni sekretar \or|e Vi{acki se zahva-lio MOK-u na podr{ci, i dodao:

- Moramo da objedinimo sve institucije i svepotencijale i stvorimo platformu koja }e obez-bediti sredstva za rad olimpijskih timova.

Na seminaru se razgovaralo o novoj platfo-rmi MOK - kori{}enje olimpijskog brenda. Me-linda Mej je govorila na temu olimpijska plat-forma i pozicioniranje Olimpijskih igara“. U

Akcija Fonda za olimpizam Olimpijskog ko-miteta Srbije „Olimpijski ~as“, koja se sprovo-di uz podr{ku MOK-a, u septembru je odrànau Petrovcu na Mlavi, rodnom mestu Draguti-na Toma{evi}a, jednog od dvojice prvih olim-pijaca Srbije.

Akcija koja ima za cilj promovisanje olimpi-jskih vrednosti kod na{ih najmla|ih sugra|a-na sprovedena je u saradnji sa Sportskim sa-vezom Petrovca.

Osnovci u Petrovcu na Mlavi imali su prili-ku da kroz niz radionica organizovanih krozpet stanica, koje simbolizuju pet kontinenata

i pet olimpijskih krugova, nau~e pet va`nih oli-mpijskih vrednosti koje se sti~u kroz bavljenjesportom - uìvanje u sportu, fer-plej, po{tova-nje, izvrsnost i jedinstvo duha, tela i uma.

Na po~etku „Olimpijskog ~asa“ polaznike jepozdravio Vlade Divac, predsednik OKS.

�Olimpijski komitet Srbije u Beogradu organizovaoskup na kojem su u~estvovali marketing stru~njaciiz trinaest zemalja i predstavnici MOK-a

AKTIVNOSTI OKS

Odràn regionalni marketing seminar

Olimpijski ~as u Petrovcu na Mlavi -Za bolji svet u duhu olimpijskih vrednosti

UGLEDNA GO[]AElizabet Alaman iz MOK-a sa Divcem i Vi{ackim

AKTIVNOSTI OKS


ime OK Srbije govorio je Dejan Kozlina, mar-keting menadèr OK Srbije, o problematicistvaranja olimpijskog pula i brenda nacional-nog olimpijskog komiteta.

Sumiraju}i rezultate rada, Dejan Kozlina po-hvalio je u~esnike i MOK, koji je imao sluha zaovakvu ideju.

- Ose}a se svuda finansijska kriza, dràve ni-su u mogu}nosti da pomaù kao ranije.

Razmena iskustava vi{e jenego potrebna.

U~esnici seminara su ra-dili po grupama, {to se po-kazalo kao pun pogodak.

- I sami smo bili iznena-|eni energijom u radu, bro-jnim idejama. Zaklju~ci }e

biti poslati MOK-u. Ovde subili predstavnici oko 100 miliona

ljudi sa brojnim olimpijskim medaljama - re-kao je Kozlina.

Interesantni su bili projekti Hrvatske u vezisa olimpijskom TV, zatim Slova~ke koja ima uplanu da organizuje sopstvenu olimpijsku ku-}u u Londonu.

Novi skup }e biti odràn posle Olimpijskihigra u Londonu i tada }e se napraviti strategi-ja za naredni olimpijski ciklus. �

U Bratislavi je odràn sastanak vode}ihljudi Olimpijskih komiteta Centralne i Jugoi-sto~ne Evrope. Izostali su Austrija, Bugar-ska i Gr~ka, a prisutni su bili BiH, Hrvatska,ê{ka, Poljska, Crna Gora, Makedonija, Ru-munija, Slovenija, Turska i Srbija, koju supredvodili Vlade Divac i \or|e Vi{acki.

Najvi{e se govorilo o saradnji sa EU kao iorganizovanjem prvih olimpijskih igaraEvrope.

- Srbija podràva ovakve igre. Ina~e su za-stupljene na svim kontinentima i imaju ve-liki zna~aj. Pomenu}u Azijske igre i Pana-meri~ke igre - istakao je Divac. �

Sastanak Izvr{nog odbora Evropskih oli-mpijskih komiteta odràn je 7. septembrau Minsku. U radu ove organizacije u~estvo-vao je i predsednik Olimpijskog komitetaSrbije Vlade Divac u svojstvu ~lana Izvr-

{nog odbora Asocijacije nacionalnih olim-pijskih komiteta. U isto vreme organizova-na je sve~anost povodom postojanja 20 go-dina OK Belorusije, a odràn je i seminar -@ene lideri u Evropi. �

Izvr{ni odbor EOK zasedao u MinskuS T R A T E G I J A Z A B U D U ] N O S T

Delegacija Egipta i grada Aleksandrije, kan-didata za doma}ina Mediteranskih igara 2017,bila je nedavno u poseti OKS-u. Gosti su svo-jim doma}inima Vladi Divcu, \or|u Vi{ackomi @arku Paspalju u duèm razgovoru izneli ar-gumente za svoju kandidaturu.

- Egipat u svom radu u velikom broju kori-sti mlade i to moè da nam bude dobar puto-kaz - rekao je Divac.

Protivkandidat Egiptu bi}e [panija, a odlu-ka o doma}inu MI 2017. bi}e doneta 15. okto-bra u turskom gradu Mersenu. �

Aleksandrija se predstavila OKS-uU S K O R O O D L U K A O D O M A ] I N U M E D I T E R A N S K I H I G A R A 2 0 1 7 . G O D I N E

Srbija podràva Evropske olimpijske igreS A S T A N A K O K C E N T R A L N E I J U G O I S T O ^ N E E V R O P E U B R A T I S L A V I

NA VISOKOM NIVOU U~esnici seminara

IDOL MLADIH Vlade Divac sa decom

- Budite dobri daci i dobri drugari. Bavite sesportom i verujete u ostvarenje svojih snovajer }e se jedino tako i ostvariti - rekao je pred-sednik OKS od kojeg su deca èlela da sazna-ju koje su mu pobede u ko{arka{koj karijeri bi-le najdraè, a koje utakmice najteè.

Predsednik op{tine Petrovac na Mlavi Radi-{a Dragovi} poèleo je deci da uìvaju u radio-nicama i druènju, a gostima iz Olimpijskogkomiteta Srbije poèleo je dobrodo{licu.

- Hvala vam {to ste ponovo u Petrovcu naMlavi i {to po{tujete olimpijsku tradiciju na-{eg mesta - rekao je Dragovi}. �

Ovde su bilipredstavnicioko 100 milionaljudi sa brojnimolimpijskim medaljamaDejan Kozlina,OKS

P O S E T A D E L E G A C I J E I Z K I N EPredstavnici Olimpijskog komiteta

Srbije poslednjih dana septembra uolimpijskoj ku}i ugostili su delegacijuOlimpijskog komiteta Kine. GospodinLIU Peng, predsednik Olimpijskog ko-miteta Kine, rekao je da ceni tradicio-nalno prijateljske odnose sa Srbijom ipredloìo uspostavljanje saradnje i nanivoima sportskih saveza po ugledu nave} veoma dobru saradnju olimpijskihkomiteta dveju zemalja. Naglasio je datreba ja~ati saradnju u svakoj discipli-ni sporta i da su veoma zainteresovaniza saradnju u odbojci, fudbalu i ko{ar-ci jer smatra da mogu mnogo da nau~eod na{ih vrsnih stru~njaka. Tako|e jepredloìo i organizovanje egzibicionogteniskog me~a izme|u Novaka \okovi-}a i najbolje kineske teniserke Li Na.Ispred OKS, sastanku su prisustvovalipredsednik Vlade Divac, potpredsed-nici Ivan Todorov i @arko Paspalj, kaoi predsednik Sportske komisije OKSNikola Kulja~a.

D O B R A S A R A D N J A S AS P O R T I S T I M A V O J S K E S R B I J E

Olimpijsku ku}u posetili su pred-stavnici vojnih sportista. PredsednikOKS Vlade Divac i generalni sekretar\or|e Vi{acki bili su doma}ini delega-ciji koju je predvodio {ef srpske dele-gacije pri CISM, dràvni sekretar mini-starstva odbrane dr Zoran Jefti}. Raz-govaralo se o u~e{}u na{ih predstavni-ka na Svetskim vojnim igrama u Rio de@aneiru.

- Postoji prostor da unapredimo sa-radnju izme|u dve institucije. I namakoji smo izvan institucija sistema od-brane va`ni su sportisti vojnici - rekaoje Vlade Divac.

Dr Zoran Jefti} je dodao:- Ministarstva odbrane i vojska ima-

ju zna~ajne resurse za podr{ku i razvojsporta. Pomenu}u kapacitete u oblastivojne medicine na VMA.

Teniseri posetili OKS

AKTIVNOSTI OKS


D O G O V O R Z A L O N D O N

ji pretenduju na ostvarenje vrhunskih rezulta-ta na me|unarodnim takmi~enjima i OI.

- Potpisivanje Protokola je nova stranica urazvoju vrhunskog sporta i obezbe|ivanjuuslova neophodnih za stvaranje novih asova -rekao je Divac. Vi{acki je dodao da Olimpijskicentar sistemski doprinosi razvoju sporta u Sr-biji. �

O L I M P I J S K I K O M I T E T I G R A D N A T A M I [ U P O T P I S A L I U G O V O R O S A R A D N J I

Na konkurs Olimpijskog komiteta Srbije zavolontere, koji je trajao od 1. do 14. septembra,prijavilo se 1.050 kandidata.

- Ovakav odziv je sjajan i pokazuje da smona pravom putu u radu. Mladi }e nam biti ve-lika podr{ka - rekao je Vlade Divac. Izabranivolonteri u~estvova}e u promociji olimpijskihvrednosti i {irenja olimpijskog duha u Srbiji.�

Vi{e od 1.000 kandidata za volontere

U S P E [ N O S P R O V E D E N A A K C I J A

EkOlimpijada u Pan~evu

Najbolji teniseri Srbije posetili su u petak,23. septembra, sedi{te Olimpijskog komitetaSrbije i tom prilikom sa predstavnicima krov-ne organizacije srpskog sporta razgovarali ou~e{}u na predstoje}im Igrama u Londonu2012. godine.

Novak \okovi}, Nenad Zimonji} i ViktorTroicki razgovarali su o detaljima organizaci-je misije Srbije u Londonu sa predsednikomOKS Vladom Divcem, generalnim sekretarom\or|em Vi{ackim i predsednikom Sportskekomisije Nikolom Kulja~om. Dogovorene supotrebe, kao i rokovi koji }e biti pra}eni u sle-de}ih deset meseci kako bi teniski tim Srbijeneometano mogao da se fokusira na {to boljiplasman na Olimpijadi. �

Olimpijska pri~a je sredinom septembra te-ma dana u Pan~evu kada je karavan EkOlim-pijade posetio grad na Tami{u. Doma}in Vla-di Divcu, \or|u Vi{ackom i u~esnicima mani-festacije bila je Vesna Martinovi}, gradona~e-lnica Pan~eva.

- Bavite se sportom, ali i ~uvajte prirodu. Ve-rujte u sebe i ne obazirite se ko je odakle. Va-ma su snovi najva`niji, verujte u njih i teìteda ih ostvarite - poru~io je Divac mali{anima.

Gradona~elnica Vesna Martinovi} istakla jeda je budu}nost na mladima.

- Ovde sigurno ima budu}ih olimpijaca, ali ili~nosti koji }e i na druge na~ine pomo}i svo-joj zemlji.

Predstavnici OKS i grada Pan~eva ovom pri-likom su potpisali ugovor o saradnji ~ija je na-jva`nija ta~ka gradnja Olimpijskog centra u Pa-n~evu.

Ideja je da se sport razvija kod mladih, da seobezbede uslovi za pripreme posebno onih ko-

DO LONDONA


Mesec velikih uspeha

�Ksenija Maodu{

Srpski sportisti su krajem avgusta itokom septembra imali beri}etnedane, a broj na{ih u~esnika na pred-stoje}im Olimpijskim igrama pove-}ao se na 56. Mnogo doga|anja nakraju leta i mnogo vi{e radosnih od

�Evropsko zlato odbojka{a i trijumf Novaka \okovi}ana US openu sportski su doga|aji septembra. Sjajni su bili i kajaka{i, koji su ostvarili jo{ {est olimpijskih viza, kao i atleti~ari na SP u Daeguu

razo~aravaju}ih vesti. Novak, odbojka{i, ve-sla~i, atleti~ari opravdali su o~ekivanja. Naà-lost, nisu uspeli ko{arka{i i posle Pekinga, Lo-ndon }e biti druga olimpijska pri~a u kojoj ne-}e biti srpskih asova.

Osmo mesto u Litvaniji je razo~aralo naciju,jo{ vi{e odnos i slaba igra u duelu sa Gr~kom.Eventualna pobeda ih je ostavljala u trci zaIgre. Ali ubedljiv i zasluèn poraz je sru{io sve

{to se radilo u protekle tri godine.Nisu za sada uspeli ni rva~i. Jedan od naj-

trofejnijih olimpijskih sportova za sada nemasvoje predstavnike. Na Svetskom prvenstvuu Istanbulu nisu uspeli: Davor [tefanek, Ale-ksandar Maksimovi}, Goran Bulatovi}, PetarBalo, Dejan Franjkovi} i Milo{ Spasi}. Za njihima nade na narednim takmi~enjima.

Zlatni odbojka{iSrbija je prvak Evrope. U ovom trenutku to

nije olimpijska viza, ali u narednim filter tur-nirima kvalitetom i samopouzdanjem sa {am-pionata Starog kontinenta odbojka ima vi{enego realne izglede da se pridruì vaterpoli-stima, jedinom ekipnom sportu koji je stigaodo Londona.


DO LONDONA

S T A T U S M I S I J E O K S - O I L O N D O N 2 0 1 2

Oti{li su na EP bez pompe i od mnogih una-pred preàljeni. Kapiten Ivan Miljkovi} je na-javom rasteretio ekipu rekav{i da je {esto me-sto realnost, ali kada su krenuli on i njegovisaigra~i stali se tek na pobedni~kom postolju,na mesto namenjenom najboljima. Posle sigu-rnih pobeda u grupi stigli su me~evi zavr{niceu kojima srpski sastav na papiru nije imao {tada izgubi. I tako rastere}eni nastavili su da ru-{e. U spektakularnom polufinalu pobe|en jenajve}i favorit turnira Rusija 3:2 a u finalu pred10.000 gledalaca pala je Italija 3:1.

Za Srbiju su igrali: N. Kova~evi}, U. Kova~e-vi}, Petkovi}, Terzi}, Stankovi}, Niki}, Mati},Ra{i}, Miljkovi}, Starovi}, Podra{~anin, Rosi},Atanasijevi}, Vujin. Treneri su bili Igor Kola-kovi} i @eljko Bulatovi}.

Ivan Miljkovi} je progla{en za MVP {ampio-nata, Nikola Rosi} je najbolji libero, a MarkoPodra{~anin najbolji bloker.

Naravno, u Beogradu sjajan do~ek, preko10.000 ljudi ispred legendarnog balkona sku-p{tine glavnog grada.

Ostala je zapam}ena izjava Ivana Miljkovi-}a:

- Ne igramo za novac. Grb nije samo na ma-jici, on je daleko dublje u srcu. Ponosan sam{to sam deo ove ekipe koja moè mnogo.

Kralj NovakNema kraja seriji Novaka \okovi}a. Ve} nas

je toliko navikao na trijumfe da niko ne pita

da li je pobedio nego koga je i sa koliko slistio.Nole je briljantnu i u svetu sporta nezapam}e-nu seriju nastavio i na Otvorenom prvenstvuAmerike.

Igrao je savr{eno, u poslednja dva duela pa-li su do ju~e najve}i igra~i sada{njice. Federerje u polufinalu vodio 2:0, imao me~ loptu na5:3u petom setu. I tada je Novak uradio ne{to{to ga definitivno izdvaja od svih ostalih. Nastrahovit servis odgovorio je rizi~no, jako, ri-tern za anale. Federer je ostao zabezeknut, ne-mo}an i do kraja ga vi{e nije bilo. Poku{ao jena konferenciji za medije da nipoda{tava No-vakove poteze, ali je valjda i njemu samom bi-lo jasno da je sve bilo vidljivo. Novak je kralj

Sport Ime Prezime Discip. Norma Ostvaren rezultat Status sportiste Status Misije OKS Milorad âvi} 100 delfin 0:52,36 0:52,10 A norma kvalifikovan 1Ivan Len|er 0:52,29 A norma kvalifikovan 1Velimir Stjepanovi} 100 slo. 0:50,53 0:49,56 B norma selektovan

100 delfin 0:54,19 0:53,79 B norma selektovan200 delfin 2:00,95 01:57,40 B norma selektovan200 slob. 0:51,59 01:50,78 B norma selektovan400 slob. 03:54,13 03:52,85 B norma selektovan

Miroslava Najdanovski 50 slob. 0:26,15 0:26,09 B norma selektovan100 slob. 0:56,48 0:56,42 B norma selektovan

\or|e Markovi} 200 slob. 01:51,59 01:49,59 B norma selektovan400 slob. 03:54,13 03:53,09 B norma selektovan

Radovan Siljevski 200 slob. 01:51,59 01:49,79 B norma selektovanNa|a Higl 200 prsno 2:26,89 2:25,56 A norma kvalifikovan 1Sila|i âba 100 prsno 01:02,92 01:01,59 B norma selektovanDragana Toma{evi} Disk 62.00m 62,48m A norma 1Nenad Filipovi} 50 km hod. 4:09:00 3:59:17 B normaVladimir Savanovi} 4:02:07 B normaPredrag Filipovi} 4:07:54 B normaAsmir Kola{inac kugla 20.50m 20.50m A norma 1Predrag Filipovi} 20 km hod. 1:23:30 1:23:47 B norma 1Ivana [panovi} skok udalj 6,65m 6,71m B norma 1Emir Bekri} 400m prep. 49,80 sec 49,55 sec B norma 1Mihail Duda{ desetoboj 8200 bod. 8256 bod. A norma 1Biljana Topi} troskok 14.10m 14.21m B norma 1Tatjana Jela~a koplje 59.00m 59,61m B norma 1Zorana Arunovi} pi{toljIvana Maksimovi} pu{kaAndrea Arsovi} pu{kaAndrija Zlati} pi{toljDamir Mikec pi{toljNemanja Mirosavljev pu{kaDimitrije Grgi} pi{tolj

Nikolina MoldovanOlivera MoldovanAntonija Na|Antonija PandaMilenko Zori}Ervin HolpertAleksandar Aleksi}Dejan Terzi}Marko Tomi}evi}

Vaterpolo Mu{ka vaterpolo reprezentacija osvojena Svetska liga 13

Ukupno sportista 54

Plivanje

Atletika

Strelja{tvo

Kajak

Tenis

Veslanje

77

4

2

4

4

111

1111

1

7 u~esni~kih kvota

4 u~esni~ke kvote

4 u~esni~ke kvote

2 u~esni~ke kvote

k-4 500m

M4-

M2-

k-4 1000m

k-1 1000m

4 u~esni~ke kvote

1 u~esni~ke kvote

1

�

Milo{ Vasi}Radoje \eri}Miljan Vukovi}Goran JagarJovan Popovi}Nikola Stoji}

Novak \okovi}Janko Tipsarevi}Viktor TroickiNenad Zimonji}Jelena Jankovi}Ana Ivanovi}Bojana Jovanovski

0:52,36

50 km hod. 4:09:00

DO LONDONA

{a Ili}.Dan kasnije jo{ jedan razlog za zadovolj-

stvo. Dvojcu se pridruìo i ~etverac. Milo{Vasi}, Goran Jagar, Miljan Vukovi} i Radoje\eri} su u B finalu bili peti, dovoljno za Lo-ndon.

- Neverovatna trka, sa razlikama u nijan-sama od prvog do petog mesta. Debitantisu, najmla|i i ve} uspe{ni. Jagar ima 27 go-dina, ostali 20 i 21. Imaju potencijal i tek }e-mo da se radujemo njihovim uspesima - re-kao je Ili}.

Za London }e biti jo{ jedna prilika da seizbore vize. Re~ je o regati u [vajcarskoj u

teniskih terena.Uverio se u to i Nadal, {esti put u sezoni. No-

vak je finale dobio 3:1 i pored povrede rame-na, primetne pri servisima u poslednjem setu.

- Presre}an sam, ide mi zaista sjajno. Ostaoje jo{ Rolan Garos i to je slede}i cilj - rekao jepo op{tim ocenama najbolji sportista sveta u2011. godini.

Odmah posle velikog trijumfa pridruìo sereprezentaciji u polufinalu Dejvis kupa protivArgentine. Nije igrao prvog dana, posle 1:2po-ku{ao je da stvori uslove za preokret protiv DelPotra. Ali povreda je u~inila svoje, Novak jemorao da preda, Srbija se oprostila od „salata-re“.

- Mladi smo, pred nama je jo{ dosta ovakvihme~eva. Nisam ljut, samo sam razo~aran - re-kao je Novak \okovi}.

Veslali do vizeNije bilo medalja na Svetskom prvenstvu

vesla~a na Bledu, ali su stigle dve olimpij-ske vize. Dvojac Jovan Popovi} - Nikola Sto-ji} je ~etvrtim mesto u B finalu obezbediopravo da naredne godine bude u~esnik oli-mpijskog doga|aja. Zabeleìli su vreme6:39,12.

- Posada je formirana u poslednjem tre-nutku i ostvarili su sjajan rezultat. [tedelisu se u polufinalu da bi u najva`nijoj trciodveslali najbolje - rekao je selektor Neboj-


maju idu}e godine. Dubl skulovi i laki ~e-tverac bi}e srpski aduti. Sjajna forma nasta-vljena je i na Evropskom prvenstvu u buga-rskom gradu Plovdivu. Srbi su se vratili udomovinu sa po dva srebra i bronze.

Dubl skulovi Mirko Marjanovi} - Du{anBogi~evi}, odnosno Iva Obradovi} - IvanaFilipovi} su zavr{ili takmi~enje na drugommestu. Do bronze su stigli Jovan Popovi} iNikola Stoji} u dvojcu bez kormilara i lako~etverac Nemanja Ne{i}, Milo{ Stanojevi},Nenad Babovi} i Milo{ Tomi}.

- Prema{ili smo plan i na fantasti~an na~inzatvorili sezonu. Na svakom takmi~enju smo

SEDMA NA SVETSKOM PRVENSTVU U DAEGUU Dragana Toma{evi} bacila disk 62,96 metara

�


DO LONDONA

osvajali medalju, pokazali veliki prostor zanapredak - konstatacija je Neboj{e Ili}a.

Sjajni atleti~ariAtleti~ari su u potpunosti opravdali o~eki-

vanja pred SP u Daeguu. Ostvarili su ~etiri pla-smana u finale, izborili dve A i tri B olimpijskenorme. U konkurenciji blizu 200 takmi~ara iz213 zemalja pokazali su da na{a „kraljica spo-rtova“ ima potencijal.

Odu{evio je Mihai Duda{. U desetoboju jebio fantasti~an, {esti, sa 8.256 bodova. Nacio-nalni rekord i A norma sa ~etiri rekorda u di-sciplinama. Dragana Toma{evi} sa diskomodli~na sedma sa 62,96. Izborena A norma,potvrda da pripada prvoj klasi svetskih diska-{ica. Biljana Topi} je posle povrede u trosko-ku sa 14,03 m u finalu bila deseta. To je vred-no B norme, ali je Bilja pokazala da }e uskoroponovo biti ona stara. Asmir Kola{inac je u ku-gli bio 11. sa 19.84. U kvalifikacijama je za 30cm bio bolji. Sada ima B normu. Na kraju,Emir Bekri} je u polufinalu imao 19. vreme sa49,94 m. U grupi je bio brì 49.67. I to je B no-rma.

Kona~na ocena odli~na. Odavno nismo ima-li toliko razloga za zadovoljstvo kao u Dageuu.Na najve}oj smotri srpski atleti~ari su se pred-stavili na najlep{i na~in.

Gerasimenko na pravom putuDùdista Crvene zvezde Dmitrij Gerasi-

menko je na pravom putu za London. Osvo-jio je veliki broj bodova osvajanjem bronzena Svetskom kupu u Ta{kentu. U kategori-ji do 90 kg pobedio je iponom [vajcarcaGrosklausa, zatim je pao Francuz Lainje. Po-raz je stigao u duelu sa Uzbekistancem ô-rijevim, ali je u repesaù savladao [vajcar-ca Hi~heira i doma}eg takmi~ara Ka{a~eva.

- Sjajan rezultat je ostvario i sada moè dase nada u~e{}u na Igrama. U dùdou je kaou tenisu, skupljaju se bodovi, vodi ra~una oturnirima. Sada je Gerasimenko u odli~nojsituaciji i samo treba da nastavi ovako - ka-è predsednik OKS Vlade Divac.

Prvog dana u K-1 1000 m Marko Tomi}evi}je bio sedmi, dok je dvosed Stanojevi} - Paji}bio peti u K-2 1.000 m.

Nikolina Moldovan i Antonija Na| bile supete u K-2 500 m. Ukupno je u~estvovalo 200takmi~ara iz 32 zemlje.

- Zadovoljan sam pokazanim. Tomi}evi}uje pala forma posle SP u Ma|arskoj, i to je o~e-kivano. Dvojac Stanojevi} i Paji} bio je odli~an.Vodili su do 750 metara i nadam se da bi onimogli naredne godine do vize. Devojke su bi-le sjajne, u fini{u su izgubile medalje - kaètrener Dragan Plav{i}.

Bilo je i propusta, lo{a staza, jak vetar, favo-rizovanje odre|enih staza.

- Sme{taj mora da bude mnogo bolji. Bilismo u {atorima bez klime, kao u studentskomdomu. Mora}e da bude sve daleko kvalitetni-je idu}e godine. �DVOJAC IDE U LONDON Stoji} i Popovi}

OBEZBEDILI OLIMPIJSKU VIZU Milo{ Vasi}, Goran Jagar, Miljan Vukovi} i Radoje \eri}

KRALJ NJUJORKA\okovi} pozira sapeharom dan posleosvajanja US opena

Proba staze u ItonuZahvaljuju}i sporazumu OKS i organizatora

igara u Londonu, na{i sportisti imaju mogu}-nost da „probaju“ atmosferu koja }e ih pratitina Igrama. Tako su po~etkom septembra u Ito-nu bili kajaka{i.


ostvariti ukupan prihod ve}i od dve milija-rde funti (oko 2,3 milijarde evra) narednegodine!

U tom cilju pre nekoliko dana zaokruènje doma}i sponzorski pul, koji }e gradu da-ti preko 700 miliona funti. Poslednja kom-panija koja se pridruìla odabranom dru-P

are, pare pokre}u svet... Organi-zatori Olimpijskih igara u Londo-nu poru~ili su da uprkos ekonom-skoj krizi i lo{oj finansijskoj klimiu celom svetu o~ekuju da }e

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

{tvu je „Vestfild“, koji }e biti zvani~ni tr-`ni centar Igara. „Vestfild“ je 44. doma}isponzor, a spada u sponzore tre}eg reda,{to je status koji se obi~no dodeljuje zaulog vredan oko 10 miliona funti.

Tr`ni centar „Vestfild“ bi}e sme{ten naivici Olimpijskog parka u isto~nom Londo-nu, ima}e 175.000 kvadratnih metara i pro-gla{en je najve}im tr`nim centrom u Evro-pi. Smatra se da }e 75 odsto svih posetila-ca Igara pro}i kroz taj centar na putu doborili{ta.

Organizator o~ekuje da }e od Me|una-rodnog olimpijskog komiteta dobiti jo{preko 600 miliona funti na ime internacio-nalnih sponzora i od televizijskih prava, odprodaje ulaznica o~ekuje se dobit od oko450 miliona, dok se procenjuje da }e zara-da od prodaje marketin{kog materijaladosti}i cifru od 86 miliona funti.

S tim u vezi olimpijski tim Velike Brita-nije dobio je svoju maskotu. Tako se jed-nookima Mandevilu i Venloku pridruìobeli lav Prajd (ponos), sa grivom u bojamazastave Ujedinjenog Kraljevstva (plavom icrvenom).

London o~ekujedve milijarde funti

Prvi put u istoriji gledaoci {irom svetabi}e u prilici da prenose me~eve Olimpi-jskih igara gledaju u 3D tehnologiji. Ovoje epilog dogovora izme|u japanskog„Panasonika“ i ~elnika Me|unarodnogolimpijskog komiteta (MOK), pa }e Oli-mpijski servis premijerno u Londonuproizvoditi HD-3D (visoka rezolucija) si-gnal sa Igara. Vi{e od 200 sati ovakvogprograma bi}e proizvedeno za vremetrajanja OI.

U @ I V A N J E Z A G L E D A O C E

Prve Igre u 3D tehnologiji

ZA SVAKOGA PO NE[TO Vestfild - zvani~ni tr`ni centar Olimpijskih igara u Londonu

�Organizatori Olimpijskih igara 2012. godine ra~unaju da }e uprkos svetskoj ekonomskoj krizi ostvariti odli~an profit

BROJKE

700miliona funti gradu

}e dati doma}i sponzorski pul

600miliona funti dobi}e

od MOK-a na ime internacionalnih

sponzora i TV prava

461milion funti

potro{en do sada na organizaciju Igara

450miliona funti odprodaje ulaznica

10miliona funti

izdvajaju sponzoritre}eg reda

3miliona funti ko{ta

kampanja za popravljanje imidà

posle nereda

Reu

ters

Reu

ters

�Vladimir Tomkovi}


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

Trostruki olimpijski {ampion Jusein Bolt iostali ~lanovi reprezentacije Jamajke na Oli-mpijskim igrama u Londonu 2012. nosi}ekreacije Sedel Marli, jedne od }erki legendar-nog rege peva~a Boba Marlija, pi{e britanski„Tajms“.

- Bolt }e tr~ati tako brzo da }ete ga na sta-zi verovatno videti kra}e od 10 sekundi. Za-to sam sre}na {to mi je naru~eno da kreiramode}u i za ceremonije otvaranja i uru~ivanja

medalja - izjavila je 44-godi{nja Sedel. Onanije jedina }erka nekog muzi~ara koja }eobu}i reprezentaciju svoje zemlje na slede-}oj olimpijadi. ]erka Pola Makartnija, Stela,angaòvana je da kreira ode}u za britanskuekipu.

Kinezi izborili vizu za Olimpijske igreK O [ A R K A [ K I T U R N I R

Ko{arka{ka reprezentacija Kine izborila jeplasman na Olimpijske igre u Londonu na-redne godine. Kinezi su uz dosta sre}e savla-dali u finalu {ampionata Azije selekciju Jor-dana sa 70:69 i tako po 15. put u svojoj istori-ji postali prvaci Azije. U finalnoj utakmici Ki-na je pobedila Jordan sa 70:69, a ko{ odlukepostigao je zvani~no najbolji igra~ {ampiona-ta Ji Jianlian 28 sekundi pre kraja. Ko{arka{iJordana, kao i tre}eplasirana Ju`na Koreja,

pokau{a}e da u~e{}e na Olimpijadi izbore nakvalifikacionom turniru. Pored Kine, olimpi-jske vize su obezbedili doma}in, Velika Bri-tanija, [panija, Francuska, Australija, Brazil,Tunis, SAD i Argentina. Na kvalifikacionomturniru krajem jula slede}e godine za preos-tala tri mesta bori}e se reprezentacije Gr~ke,Litvanije, Makedonije, Rusije, DominikanskeRepublike, Portorika, Venecuele, Jordana, Ju-`na Koreje, Angole, Nigerije i Novog Zelanda.

]erka Boba Marlija obla~i Jamaj~ane

R E G E O L I M P I J A D AS druge strane, London je pro{le godinepotro{io oko 209 miliona funti na pripre-me Igara, {to ra~unaju}i od 2005. godine,kada je dobio organizaciju, zaokruùje ulo-ènu svotu novca na 491 milion funti. Da-kle, ni ~etvrtina o~ekivane zarade!

Da bi London opravdao o~ekivanja i dos-tigao zaradu koja se procenjuje i o~ekuje,

organizatori su posle burnog leta naulicama glavnog grada

Engleske morali da kre-nu u novu kampanju.Naime, svesni su naOstrvu da su problemikoji su letos potresaliulice prestonice i vi{egradova u Engleskojznatno pogor{ali raspo-loènje turista i onihkoji su planirali dola-zak na Igre. Zato su dr-àvni zvani~nici pokre-

nuli kampanju vrednu tri miliona funti.Ministar za kulturu, medije i sport Dère-mi Hant rekao je da kampanja ima za cilj dapopravi sliku Londona u svetu posle nasi-lnih protesta u tom gradu tokom avgusta.On je rekao da kampanja „treba da vratistvari na svoje mesto“ i pokaè svetu danedavni nemiri na ulicama nisu slika i pri-lika Velike Britanije. �

TRE]I RED„Vestfild“ je nedavno postao44. doma}i sponzor i on }e biti zvani~ni tr`ni centar Igara. Ubraja se u sponzore tre}eg reda


Intervju Vasilis Panagopulos, generalni direktor „EKO Srbija“

Vasilis Panagopulos, generalnidirektor „EKO Srbija“, jednogod partnera Olimpijskog komi-teta Srbije, u razgovoru za sep-tembarsko izdanje Olimpijskerevije isti~e da sponzorstvo u

sportu predstavlja na~in da se pokaè odgo-vornost prema dru{tvenoj zajednici u kojojjedna kompanija deluje.

Govore}i o te{koj ekonomskoj krizi koja iztemelja drma njegovu domovinu Gr~ku, go-spodin Panagopulos nagla{ava da treba u~i-ti iz gre{aka koje su pravljene i izraàva na-du da }e se stanje stabilizovati.

��Poznato je da srpski i gr~ki narod veètradicionalno prijateljstvo. Koliko je ta ~i-njenica bila od uticaja za uspostavljanje sa-radnje izme|u kompanije „EKO Srbija“ i Oli-mpijskog komiteta Srbije?

- Prijateljstvo ova dva naroda zalazi dubo-ko u pro{lost... ipak, na{a odluka da sponzo-ri{emo olimpijski tim Srbije vi{e je baziranana ~injenici da smo sna`no emotivno veza-ni za olimpijske vrednosti. Kao {to smo ve-

zani i za Srbiju, pa smo kombinu-ju}i ove dve ~injenice smatrali da

moèmo doprineti zajednicikao dru{tveno odgovorna

kompanija.��Gr~ka je kolevka oli-

mpizma. Srbija Olimpij-skim igrama daje najve}imogu}i zna~aj. Kao Grk,ose}ate li se privilegova-nim da firmu koju voditeuklju~ite u program ko-jem je krajnji cilj kvalite-tno predstavljanje na Oli-mpijskim igrama?

- Siguran sam da }e oli-mpijski tim Srbije u~initi

sve {to je u njegovoj mo}ikako bi se prikazao u {to boljem svetlu naigrama u Londonu, a kao ~ovek koji vodi gr-~ku kompaniju ose}am se privilegovanim{to }emo dati doprinos svemu tome.

��Da li kompanija „EKO“ u drugim ze-mljama tako|e pomaè olimpijski pokret ida li ste u Srbiji zastupljeni jo{ u nekim spo-rtskim granama?

- „EKO Srbija“ je prva u grupaciji „Helenikpetroleum“ koja }e podràti neki nacionalnitim na Olimpijskim igrama. Sa~uvali smoovu privilegiju ba{ za Srbiju! Pored sponzo-risanja Olimpijskog komiteta, podràvamo iFudbalski savez u kvalifikacijama za Evrop-sko prvenstvo 2012. Dalje, vrlo smo aktivnina polju organizovanja i podr{ke auto i mo-to trka, kroz sponzortsvo „EKO rejsing ti-ma“.

��Gr~ka zbog finansijske krize prolazikroz te{ko vreme. Srbija je odavno dalekood stanja u kojem bi èlela da bude. Dve te-{ke situacije povezuju dva naroda. Koji suto momenti koji vam daju veru u bolje su-tra?

- Gr~ka kriza }e biti velika lekcija iz koje bitrebalo u~iti na gre{kama koje su pravljene upro{losti, kao i o tome koji model bi trebalokreirati i slediti dalje u budu}nosti. To nijejednostavan proces i neizbe`no je da }e mno-go ljudi biti pogo|eno. Ipak, moramo gleda-ti unapred, velika je re{enost u samoj Gr~koj

PRVOSPONZORSTVOEKO Srbija jeprva u grupaciji„Helenik petroleum“ koja }e podràti nekinacionalni timna Olimpijskimigrama. Sa~uvali smoovu privilegijuba{ za Srbiju

�Trebalo bi u~iti na gre{kama koje su pravljene u pro{losti, neizbe`no je da }e mnogo ljudi biti pogo|eno. Ponekad kaèm da su reforme kroz koje Gr~ka sada mora da pro|e ono {to ste vi kao zemlja pro{li 2000. godine

Gr~ka kriza jevelikalekcija


EKO SRBIJASPONZORSKI PUL

S A M O R E P R E Z E N T A C I J A

Ni PAO ni Olimpijakos

��U Srbiji su u prvom planu Zvezda iPartizan. U Gr~koj Olimpijakos i Panati-naikos. Da li ste crveno-beli ili zeleni?

- U tom smislu nisam opredeljen, na-vijam samo za gr~ki nacionalni tim, alipo{to su boje na{e kompanije EKO - cr-vena, plava i bela, tako|e navijam i zasrpski tim.

i van da treba ostati u evrozoni i preduzima-ju}i odre|ene korake, treba dovesti u redekonomiju zemlje. [to se ti~e Srbije, verujemda je va{a zemlja napravila neverovatan po-mak poslednjih godina, a svi pokazatelji uka-zuju na ekonomski oporavak, a sa perspekti-vom ulaska u Evropsku uniju ima}ete dobrubudu}nost. Ponekad kaèm da su reformekroz koje Gr~ka sada mora da pro|e ono {toste vi kao zemlja pro{li 2000. godine.

��Kako ocenjujete saradnju sa OKS i nje-govim ~elnicima? Da li ste razgovarali u svo-joj zemlji o mogu}nostima ~vr{}eg povezi-vanja Srbije i Gr~ke po pitanju sporta?

- Mi smo uklju~eni koliko je to potrebnokao sponzori. Ipak, siguran sam da postojesna`ni dijalozi izme|u oba tima po pitanjusaradnje na polju sporta izme|u dve zemlje.

��Da li pratite sport u Srbiji?- Ja volim sport i pratim, kada god mogu,

i fudbal i odbojku i ko{arku. Atletika mi je ta-ko|e zanimljiva jer ima dugu istoriju kaosport.

��Imate li neke ljubimce me|u na{im spo-rtistima, idete li na sportske doga|aje?

- Moj favorit je, naravno, tenis, i potrudimse da uvek odgledam me~ kad igra neko odva{ih {ampiona. Novak \okovi}, Ana Ivano-vi} i Jelena Jankovi} su jako puno doprinelipozitivnom imidù i prepoznatljivosti Srbi-je.

��Od kojih sportista Srbije najvi{e o~eku-jete na Igrama?

- Srbija je poznata po uspehu u timskimsportovima i uvek velikim o~ekivanjima na-vija~a, tako da verujem da }e i odbojka{i i va-terpolisti ostvariti dobre rezultate. S drugestrane, teniseri su velika nada, ali i vesla~i.Mislim da treba da budete ponosni na velikibroj kvalifikovanih sportista i da ih sve tre-ba maksimalno podràti.

��[ta moète da poru~ite srpskim navija-~ima koji su po temperamentu sli~ni Grci-ma?

- Moja poruka navija~ima je je jednostav-

na - podrìte svoj tim i uìvajte u sportu. Oli-mpijske igre su fantasti~an doga|aj, vrlo za-nimljiv „ivent“, na kome je najva`nije u~e-stvovati. Pobeda, ukoliko se desi, doprinosi

da u~e{}e bude jo{ ve}e uìvanje. Zato kogod to bude mogao, trebalo bi da ide, podr-ì tim u njihovim naporima i divno se prove-de u Londonu. ��

DUGO U SRBIJI EKO pumpana Novom Beogradu

2222 �Olimpijska revija sseepptteemmbbaarr 22001111..

OLIMPIJSKA ÎTANKA

�Tri godine nakon okon~anja Drugog svetskog rata svet jesmogao snage da u skoro nemogu}im uslovima u Londonu organizuje Olimpijadu. Samo 48 sati pre polaska reprezentacije Tito doneo odluku da i na{i sportisti u~estvuju na Igrama

�Marija Stoji}

êtrnaeste olimpijske igre odrànesu od 29. jula do 14. avgusta 1948.godine u Londonu u Velikoj Brita-niji nakon pauze od 12 godinazbog Drugog svetskog rata. Izistog razloga 12. i 13. igre nikada

nisu odràne. Dvanaeste igre trebalo je da bu-du odràne od 21. septembra do 6. oktobra1940. godine u Tokiju.

Me|utim, zbog po~etka Drugog kinesko-ja-panskog rata 1937. godine, MOK je jednogla-sno usvojio predlog da igre dodeli prethod-nom doma}inu Berlinu. Nakon napada Nema-~ke na Poljsku, MOK igre dodeljuje Helsinki-ju, koji je bio drugoplasirani grad u nadmeta-nju grada doma}ina. Zbog po~etka Drugog

svetskog rata i te su Igre odloène.London je, posle Pariza, postao drugi grad

koji je drugi put organizovao Igre, a za organi-zaciju ovih Igara kandidovao se i na{ glavnigrad. Bila je to prva od tri kandidature Beogra-da.

U London je u~e{}e uzelo 4.099 sportista(3.714 mu{karaca i samo 385 èna) koji su setakmi~ili u 17 sportova i 136 disciplina. Igre jeotvorio engleski kralj Dòrd` VI, a uz njega suna otvaranju bili i njegova majka Meri, }erkaElizabeta, sada{nja kraljica Elizabeta II i ostali~lanovi kraljevske porodice.

Kako su u to vreme uspomene na tek zavr-{eni rat jo{ bile vrlo sveè, Nema~ka i Japan ni-su bili pozvani da u~estvuju na olimpijskimigrama. Pripreme za Olimpijske igre pro{le suu znaku velikih pote{ko}a za engleski narod.Nakon vi{egodi{njih ratnih razaranja i pusto-

Prve igreposle rata

{enja, zima pred Igre je bila jedna od najhlad-nijih, dok je prole}e donelo velike poplave. Ni-je izgra|eno nijedno novo borili{te, stari ba-zen je renoviran, ali po{to je bio preduga~akza olimpijska merila, preko bazena su posta-vljeni nosa~i na koje je postavljena drvena na-dgradnja na kojoj su bila mesta za sudije. A bi-li su postavljani i ringovi za boks.

Ko{arka se igrala u dvorani „Haringej“, u ko-joj pod nije bio u sjajnom stanju, zbog ~ega sumajstori stalno deùrali i menjali razglavljeneletve izme|u utakmica, pa ~ak i u toku me~a.Stadion „Vembli“ je za dve nedelje pretvorenod arene za trke pasa u sportsku arenu sa atle-tskim borili{tima i terenom za fudbal i hokejna travi. Biciklisti~ke trke su se odràvale u za-dnjem dvori{tu Vindzorskog dvorca, u kojemje ìveo kralj.

Umesto u olimpijskom selu, sportisti su bi-li sme{teni u {kole, barake, manje hotele,pansione i napu{tene vojne logore. Sa svihstrana zemlje su stizali skroman name{taj iposteljina, ali za pe{kire nije bilo para, pa su ihu~esnici sami donosili. Svi su dobili propusni-ce za gradski saobra}aj, koji je potpuno sta-vljen u slu`bu Igara, i ~ak ni visoki funkcione-ri nisu se vozili limuzinama. Zemlje u~esnice

SREBRNI JUGOSLOVENSKI FUDBALERI Detalj sapolufinalne utakmice V. Britanija - Jugoslavija 1:3

SREBRO U BACANJU KLADIVA Ivan Gubijan

OLIMPIJSKA ÎTANKA


atletski {ampion svih vremena, a desetobojomje po~eo da se bavi ~etiri meseca pre Igara.

Na Igrama u Londonu prvi put su upotre-bljeni startni blokovi, a pi{tolj za start je bio po-vezan sa elektronskim mera~em vremena.Naime, na svim takmi~enjima, „Omega“ je in-stalirala prve u svetu foto-fini{ kamere, kakosu je nazivali „kamera koja snima vreme“, ko-ja je zamenjivala ograni~ene mogu}nosti okavisoko osvetljivim foto-}elijama. Princip se ba-zira na svetlosnom zraku koji se projektujedu` ciljne linije i nazad do ure|aja. îm trka~prekine svetlosni zrak, {toperice se zaustavlja-ju. Nivo ta~nosti se meri do jednog hiljaditogdela sekunde. Na ovim Igrama foto-fini{ jeustanovljen kao obavezan deo opreme.

Jugoslavija je u London poslala 96 sporti-sta u sedam sportova. Mali broj povla{}enihrukovodilaca olimpijskog tima znao je da jeodlazak sportista pod znakom pitanja, jer senova Jugoslavija na{la potpuno sama. Doju~e-ra{nja bra}a su je odbacila zbog rezolucije In-formbiroa, zapadni kapitalisti~ki svet je bio ne-prijateljski nastrojen zbog komunisti~kog ure-|enja koje je bilo uspostavljeno nakon rata, au Londonu je na{ao uto~i{te i na{ izgnani kra-lj Petar II. Samo 48 sati pre zakazanog polaskareprezentacije Tito je doneo odluku da „plavi“putuju u London.

Na ovim Olimpijskim igrama Jugoslavija jeosvojila dve srebrne medalje. Bio je to ogro-man rezultat, ako se uzme u obzir ~injenica daje na prethodnim Igrama 1936. u Berlinu usvim disciplinama na{a reprezentacija igralatre}erazrednu ulogu, izuzev gimnasti~ara Leo-na [tukelja, koji je osvojio srebro.

Atleti~ar Ivan Gubijan osvojio je srebrnumedalju u bacanju kladiva i to je bila prva ju-goslovenska olimpijska medalja u atletici. U fi-nale je u{ao zahvaljuju}i intervenciji ArturaTaka~a i Milana Kova~evi}a, rukovodilaca na-{e ekipe, jer su sudije zaboravile da mu uknji-è hitac kojim je izborio {esto mesto u kvalifi-kacijama i plasman u finale.

Gubijan je u finalu bacio kladivo 54,27 m, abolji od njega bio je samo Ma|ar Imre Nemet,baciv{i 56,07. Imre je samo dve nedelje preIgara postigao svetski rekord sa 59,02 m. Gu-bijan je ujedno prvi kladiva{ koji je na Igramaspravu bacao posle ~etiri okreta. Ostali baca~i,znatno vi{i i sna`niji od njega, bacali su posledva ili tri okreta, a tehnika koju je on lansiraokoristi se i danas.

Srebrnu medalju osvojila je i fudbalska re-prezentacija. Jugoslavija je zabeleìla prvupobedu nakon ~etvrtog u~e{}a na Igrama, po-bediv{i Luksemburg sa 6:0. Nakon toga pobe-|uje Tursku sa 3:1, zatim Veliku Britaniju saistim rezultatom, ali u finalnoj utakmici pro-tiv [ve|ana gubi rezultatom 3:1, a jedini gol sana{e strane postigao je legendarni Stjepan Bo-bek.

Sastav na{e fudbalske reprezentacije u Lo-ndonu ~inili su: Franjo [o{tari}, Miroslav Bro-zovi}, Branko Stankovi}, Zlatko âjkovski, Ale-ksandar Atanackovi}, Prvoslav Mihajlovi}, Ra-jko Miti}, Franjo Velfl, Stjepan Bobek, @eljkoâjkovski, Ljubomir Lovri}, Zvonko Cimerma-n~i}, Bernard Vukas, Ivan-Oskar Jazbin{ek, Ra-tko Kacijan, Frane Mato{i}, Bela Palfi, MiodragJovanovi}, Kosta Toma{evi}, Josip Taka~, Bo-ò Broketa i Aleksandar Petrovi}. �

su pomogle dono{enjem hrane za u~esnike,pa je tako Kina poslala bambusove mladice izeleni ~aj. Ma|arska mak, paprike i 20.000 ko-mada limuna, Amerika 15.000 tabli ~okoladei 5.000 bifteka, Holandija 100 tona sveèg po-vr}a, Danska 160.000 komada jaja, a Irska i ê-hoslova~ka 25.000 boca mineralne vode.

Organizatori su odlu~ili da nastave tradicijupreno{enja baklje, koja je upaljena u Olimpiji,nakon ~ega je pro{la kroz evropske dràve i pr-vi put pre{la Laman{ na putu do Londona. Poprvi put je uveden obi~aj dodele olimpijskihdiploma za {est prvoplasiranih takmi~ara iliekipa u svakoj disciplini.

Zvezda Igara je bila holandska atleti~arkaFani Blankers Kun, koja je osvojila ~etiri zlat-ne medalje u sprinterskim disciplinama. Oli-mpijska pravila su odre|ivala u koliko discipli-na je dozvoljeno takmi~enje za jednog sporti-stu, tako da nije mogla da se takmi~i u skokuudalj i uvis, iako je u obe discipline dràla sve-

tski rekord.U karijeri je postavila 16

svetskih rekorda u 8 razli~i-tih disciplina, osvojila petevropskih {ampionata, a 58puta je bila prvakinja Ho-landije. Kada se vratila ku-}i sa Igara, kom{ije su joj u{ali kupile bicikl da ne mo-ra vi{e toliko da tr~i. Kadaje vi{e od pola veka kasnije,1999. primila trofej Me|u-narodne atletske federacije

iz ruku princa Alberta odMonaka kao najbolja atleti~ar-

ka 20. veka, ostala je upam}ena po re~ima dase se}a svake trke, sekunde i suza iz Londona,koje je prolila nakon dve pobede posle kojih jehtela da se vrati ku}i zbog dece, a mu` joj nijedozvolio.

Na ovim Olimpijskim igrama jo{ jedna ènabila je u ìì interesovanja. Tri meseca nakondiplomiranja klavira na pariskom konzervato-rijumu, Mi{len Ostermajer osvojila je zlato ubacanju diska i kugle i bronzu u skoku uvis.Me|utim, dve godine kasnije potpuno }e na-pustiti sport i okrenuti se muzici.

Amerikanci su osvojili u plivanju sva prvamesta, zahvaljuju}i ~injenici da Japancima,dotada{njim {ampionima, nije bilo dozvolje-no u~estvovanje. U atletskim disciplinamaAmerikanci su osvojili 10 zlatnih medalja, a[ve|ani {est. Medu mu{karcima, izuzetnuizdr`ljivost je pokazao êh Emil Zatopek, kojije na 10.000 metara izbio na ~elo ve} u dese-tom od 25 krugova, stigav{i na cilj sa vi{e od300 metara prednosti. Bio je briljantan i na5.000 metara, kada je u{ao u poslednji krug 50metara iza vode}eg Belgijanca Gastona Rajfa,primi~u}i se velikom brzinom. Ipak, Gaston jeuspeo poslednjim atomima snage da ga pobe-di sa jedva 1,5 metara prednosti.

Jo{ jedan neverovatan sportista istakao sena ovim Olimpijskim igrama. Ma|ar Karolj Ta-kac, predratni {ampion, bez obzira na ~injeni-cu da je u Drugom svetskom ratu izgubio de-snu ruku, za kratko vreme je nau~io da koristilevu ruku i osvojio zlato u pi{tolju. To je biogotovo nat~ove~anski podvig, s obzirom na ~i-njenicu da je potrebno najmanje deset godinave`banja da bi se dostigao nivo za svetske

Z A R O B L J E N I C I O R G A N I Z O V A L I I G R E

Mala olimpijada u logoru

Veoma je zanimlji-vo napomenuti da supoljski ratni zaroblje-nici u Voldenbergu, uzdozvolu nema~kih ofi-cira, odràli Olimpijskeigre ratnih zarobljeni-ka od 23. jula do 13.avgusta 1944. godine.Olimpijska zastava jebila napravljena od~ar{ava sa delovima raznobojnih {alova. U[vajcarskoj, kao neutralnoj zemlji, 1944.godine odràne su Male olimpijske igre rat-nih zarobljenika izbeglica. U toku pripremaza proslavu 50 godina od osnivanja mode-rnih olimpijskih igara, oìvela je ideja da seu Lozani organizuje sportsko takmi~enje uzu~e{}e izbeglih ratnih zarobljenika, kojih jebilo preko 20.000 u [vajcarskoj.

Od na{ih ljudi, koji su u~estvovali na ovimigrama, najpoznatiji je Artur Taka~ (na slici),kasnije istaknuti funkcioner u MOK-u, koji jepobedio u trkama na 400 i 1.500 metara.Jugosloveni su bili apsolutno dominantni uatletici. U bacanju koplja pobedio je Alek-sandar [kori} iz Bosne, kasnije fudbalski su-dija u SFRJ, u bacanju kugle Slovenac Poli~,a u bacanju diska dominirao je Mihajlo Vu-jovi}. Na ovim igrama nije svirana himna i ni-je bilo medalja ni dizanja zastava na jarbol,ali je sa~uvana nit Olimpijskih igara.

standarde.Zapaèna je bila i takmi~arka u ma~evanju

Ilona Elek iz Ma|arske, ali i kanuista Jan Brzakiz êhoslova~ke, koji su uspe{no odbranilizlatne olimpijske medalje osvojene 12 godinaranije na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936.

Prvi put zlatnu medalju na Igrama osvojilaje jedna crna olimpijka. Bila je to Afroameri-kanka Elis Kou~men iz Dòrdìje, koja je osvo-jila prvo mesto u skoku uvis, presko~iv{i iz pr-vog poku{aja 1,68 m. Amerikanac Robert Ma-tijas sa 17 godina i devet meseci osvojio je zlat-nu medalju u desetoboju i postao najmla|i

BEOGRADZa organizaciju ovih Igara kandidovao se i Beograd. Bila je to prva od tri kandidature na{eg glavnog grada

Olimpijska revija br.29

Documents

Transcript of Olimpijska revija br.29