Страна III

Страна IV

Страна V

Страна XI

ДЕМОКРАТЕ ДОСТАВИЛЕ ПРЕДЛОГ ЗА САСТАВ ИЗбОРнЕ КОМИСИјЕ

У МЗ ЖУПА ЗАбРИнУТИ ЗбОГ ЛОШЕГ СТАЊА јЕЗЕРА ЛИВЕРОВИЋИ

нЕЗАПАМЋЕнО нЕВРИјЕМЕ ПОГОДИЛО МјЕСнУ ЗАјЕДнИЦУ КОРИТА

ПОЧЕО ФЕСТИВАЛ УМJЕТнИЧКЕ МУЗИКЕ „ESPRESSIVO”

Град све уништио

Ниво воде опада, брана у

пукотинама

За секретарапредлажуВујовића

Саткан од високих умjетничких

домета

regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

РОЖАЈЕ – Више житеља рожајског села Грижице саслушано је јуче у ста-

ници полиције због тога што су у четвртак поставили барикаде на локалном путу, како би сприје-чили концесионаре да извлаче шумске сортименте кроз њихово село. Наиме, они су се одлучили на тај потез зато што је поменути пут до темеља излокан услед чега с тешком муком и уз велике ште-те на возилима долазе до својих кућа.

Након давања изјава у поли-цији, мјештани су за „Дан” ка-зали да пут није саниран деце-нијама, поручивши да их никакве казне неће натјерати да одустану од блокирања поменуте дионице.

– У полицији нам је речено да немамо право да блокирамо пут, нити да бранимо пролаз. Такође нам је речено да ће, ако се не до-говоримо са концесионарима и представницима локалне упра-ве, предузети све мјере како би концесионарима обезбиједили пролаз, јер је то њихова дужност. Ми ћемо по цијену тога да сви будемо похапшени инсистира-ти на блокади из разлога што је пут доведен до катастрофалног стања, па се њиме не може нор-мално саобраћати. Уколико се овако настави, у најскорије врије-ме ни камиони неће моћи овуда да се крећу – казао је Радован Ђуровић, истичући да камиони претоварени грађом свакодневно уништавају и оно мало пута што је ваљало.

Групу од неколико Грижича-на јуче је примио предсједник Општине Ејуп Нурковић. Они су казали да им је Нурковић том приликом казао да Општина не-ма новца за санацију пута, јер су општински рачуни због дуговања у блокади.

– Предсједник Нурковић нам је такође казао да се обратимо концесионарима, јер они наводно не плаћају приход Општини по основу поправке путне инфра-структуре коју користе прили-ком извлачења балвана – казао је Ђуровић.

Нурковић је, након разговора са представницима МЗ Грижица, обишао пут у том селу и обећао улагања од око 5.000 еура у са-нацију. Како тврде житељи Гри-жице, обећао је да ће радови на санацији почети што прије.

И поред тог обећања, Грижича-ни су веома незадовољни одно-сом локалне власти према њима. Истичу да је њихово село једино на подручју рожајске општине у којем нема ниједног метра асфал-та.

– Ми смо једина МЗ у којој не-ма ниједног метра асфалта. Задо-вољни бисмо били кад би сани-

рали овај пут, а због чега локална власт не чини ништа да нам олак-ша живот то само они знају. Ло-кална власт исто тако зна и због чега се за последње три деценије ниједан мјештанин из нашег се-ла није запослио, иако смо има-ли свих профила занимања као и оних са академским звањима. Због немогућности да дође до посла, наша омладина је отишла трбухом за крухом, па је село практично опустјело и у њему су остали само старци. Струја је у катастрофалном стању, а једино чега имамо у изобиљу је чиста изворска вода. И то би нам узели да се пита локална власт. Сумња-мо да појединци желе да нас исе-ле, мада су нас већ и иселили, јер овдје нема ниједног омладинца – огорчени су Грижичани.

О проблемима Грижичана и о немогућности да се нормал-но крећу сеоским путем дугим око четири километра, недавно је говорио Јован Вељовић, чију причу је пренио наш лист. Вељо-вић истиче да својом причом није успио да скрене пажњу локалних власти на њихове проблеме, те да су се због тога одлучили да бло-кирају пут и забране концесиона-

рима да пролазе.– Ако те неко једном превари,

нијеси ти крив, ако те превари други пут криви сте обојица, а ако превара успије и трећи пут, онда си крив само ти. Управо смо ми, Грижичани, безброј пута преварени и криви смо због тога што смо од надлежних тражили само оно што нам по праву при-пада као грађанима ове општине и државе Црне Горе. Одговорно тврдим да је у последњих 10 го-дина кроз нашу МЗ извезено од 15 до 20 хиљада кубика грађе, а да од те количине у нашу МЗ није уложено више него што је вријед-ност 20 кубика. Због тога питамо: како је то могуће да се данас упи-ре прстом на нас као на некакве саботере и дежурне кривце, са-мо због тога што смо, немајући другог избора, а након безброј обраћања писаним и усменим путем, блокирали пут који је за нас од животне важности?! Ми нећемо дозволити концесиона-рима да овуда пролазе и уз помоћ полиције обављају своје уносне послове доводећи нас у безиз-лазно стање и уништавајући нам пут као једину везу са свијетом – огорчен је Вељовић. В.Ра.

ЖИТЕЉИ РОЖАјСКОГ СЕЛА ГРИЖИЦЕ САСЛУШАнИ У ПОЛИЦИјИ ЗбОГ бЛОКИРАЊА ЛОКАЛнОГ ПУТА

Нека нас све похапсе, блокада се наставља

■ У полицији нам је речено да немамо право да блокирамо пут, нити да бранимо пролаз. Такође нам је речено да ће, ако се не договоримо са концесионарима и представницима ло-калне управе, предузети све мјере како би концесионарима обезбиједили пролаз, јер је то њихова дужност, казао је Радован Ђуровић

Вељовић истиче да концесионари тврде да редовно измирују своје обавезе према Општини и држави.

– Ово је жалосно и невјероватно. јавно позивамо министра Ми-лутина Симовића и директора Управе за шуме Нусрета Калача да дођу у Грижицу, гдје бисмо организовали састанак са концесиона-рима, а којем би смо присуствовали и ми како бисмо покушали да ријешимо наше вишегодишње проблеме. Уколико Симовић и Калач нијесу спремни за овај предлог, нека то јавно кажу, а ми ћемо се онда сналазити како знамо и умијемо, јер ћемо се потрудити да трајно пре-кинемо транспорт балвана преко нашег села. Пут којим концесиона-ри пролазе је прошао кроз наше ливаде и њиве којих смо се одрекли како бисмо могли аутомобилима да се довеземо до наших кућа. Ми смо спремни да одблокирамо пут уколико нурковић испоштује своје обећање о санацији. Уколико се и то обећање изјалови, нећемо до-зволити транспорт балвана без обзира на притиске и пријетње од стране полиције – поручује Вељовић.

Мјештани истичу да претежно гласају Демократску партију социјалиста, али да многи од њих не би бјежали и од тога да гласају за бошњачку странку уколико би представници те партије кренули да рјешавају њихове бројне проблеме.

Симовић и Калач да дођу у село

Гласали би и за БС кад би помогло

Грижичани одлучни да се изборе за санацију пута

Концесионарима забранили пролаз

уторак, 17. јул 2018.ПодгорицомII страна

Техничка служба преду-зећа Водовод и канали-зација почела је обилазак

мјештана Шушуње и Балаба-на како би их информисали о могућности прикључења на водоводну мрежу. Водоводне цијеви кроз ова два села про-шле су прошле године, али су се тек сад створили услови за прикључење.

За прикључак на водоводну мрежу грађани ће платити 135 еура, а дата им је могућност да то измире у ратама на двије године, од чега је прва рата пет еура.

– Техничка служба обилази терен и покушава да се испри-ча са грађанима. У Шушуњи имамо спроведену мрежу и ту имамо 60-ак домаћинстава, док су Балабани доста велико се-ло са близу 220 домаћинстава. Гледамо да све што можемо у Зети, поготово сада у љетњем периоду, завршимо. Одлучи-

ли смо да овог љета будемо мало агресивнији по питању прикључења потрошача на во-доводну мрежу јер је водовод ипак, за њих рађен – саопштио је Филип Макрид, замјеник директора Водовода.

Иако су добили могућност да се прикључе на водоводни

систем, поједини мјештани Ба-лабана то не желе.

–Ја сам чуо да је прикључак на водоводну мрежу око 150 еура, а то је мени скупо. Корис-тим бунарску воду, исправна је за пиће па нема потребе да се прикључујем на водоводни систем. Цијеви су прошле го-дине прошле али још нијесмо прикључени. Уколико цијена прикључка буде толико коли-ко сам ја чуо, ја се прикључити нећу. Послије треба да плаћам рачун за утрошену воду, то је нова дажбина - навео је Дра-гиша Кнежевић.

Кнежевић додаје да воду пу-тем хидрофора црпе из бунара дубоког 14 метара.

–Вода је добра, испитивана је и може се користити за пиће па нијесам заинтересован за градски водовод – наводи Дра-гиша Кнежевић.

Да мјештани Балабана није-су заинтересовани за прикљу-

чење на водоводну мрежу сма-тра и Млађан Ћоровић.

–Водовод је прошао кроз Ба-лабане и мјештани су у почетку били заинтересовани. Сада ка-да је дошло до тога да вода тре-ба да се пусти, да се мјештани прикључе на мрежу, мислим да је заинтересовано свега чети-ри, пет домаћинстава. Водовод сигурно за толики број грађана неће пустити воду. Мислим да цијена прикључка није разлог због чега мјештани не желе да се прикључују на мрежу, већ то што сви имају бунаре и користе ту воду –каже Млађан Ћоровић.

Он додаје да је, иако сви имају бунаре, вода са градског водовода пријеко потребна.

–Вода из мог бунара је пје-сковита и није за пиће, па је узимам од родитеља. Њихова вода је испитивана и исправна за пиће – наводи Ћоровић.

Н.С.

мЈЕШТАНи БАЛАБАНА НЕЗАиНТЕрЕСоВАНи ЗА ПриКЉУЧАК НА грАдСКи ВодоВодНи СиСТЕм

мјештани користе воду из бунара

Служба заштите и ове го-дине отворила је ватрогасни пункт у мјесту Томића Уба гдје свакодневно Зету од пожара чувају по два ватрогасца. Од 1. јула када је званично и поче-ла пожарна сезона ватрогасци нијесу имали пуно интервен-ција јер је већи број мјештана испоштовао препоруку Службе заштите да се очисте окућнице, уклоне запаљиви материјали, те да се покоси трава.

– Од почетка сезоне није било пуно интервенција. Пре-тежно су гореле ливаде и пло-тови, а излазили смо и на по-зиве грађана да контролишемо паљевину. Тежих интервенција од почетка мјесеца нијесмо имали. Наше препоруке да се очисте окућнице и ливаде ис-поштовали су они грађани који то раде сваке године. Грађани-ма који желе да очисте имање препоручујемо да прије него запале траву нас контакти-рају да стигнемо на вријеме. Мјештани нас зову обично пошто запале траву и ватра за-пријети комшијским имањима

и тада настаје паника. Може се десити да смо у том тренут-ку на некој интервенцији па да бисмо спријечили да дође до штете, поручујемо им да нас прво позову – причају ва-трогасци Славко Поповић и Дејан Поповић.

Ватрогасци наводе да је пункт у мјесту Томића Уба много важан јер Зета има мно-го становника.

–Грађани нам помажу при-ликом интервенција, а у по-моћ нам пристижу и колеге са пункта у Тузима. Они нама прискачу у помоћ, ми њима, тако да сви стижемо на интер-венцију. Мање више сви имају бунаре па почну да гасе прије него ми дођемо. Иако је поче-ла туристичка сезона, гужви има, али нас грађани поштују и склањају нам се када жури-мо на интервенцију – наводе ватрогасци.

Са водом се снабдијевају са хидранта који је постављен испред објекта. Грађани ва-трогасце могу позвати на број телефона 123. Н.С.

оТВорЕН ВАТрогАСНи ПУНКТ У ЗЕТи

драгиша Кнежевић млађан Ћоровић

Прво зовите 123 па запалите

Поповићи на радном мјесту

На раскрсници ка селу Балабани паркирано је не-колико камиона натоварених буковином.

Дрва су, како кажу прода-вци, стигла из Колашина, а продаја за сада иде одлично.

– Метар дрва продајемо 35 еура. Има грађана који желе да се ценкају и траже јефти-није али ми испод 33 еура ме-тар дрва нећемо дати. Метар цијепаних је 40 еура, а шега-них 37 еура - кажу продавци.

За оне који имају новца, сад је право вријеме да се купују дрва, обзиром да ће како се-зона буде одмицала она бити све скупља.

Н.С.

ПродАЈА огрЕВА

Букова дрва добро пролазе

Буква допремљена из Колашина

Продаваца воћа и поврћа уз магистралу је чини се исто као и претходних година али власници нијесу задовољни продајом јер је мање туриста. Популарне крајпуташке тезге или „витамински пут” је једна од атракција Зете.

–Сезона је ове године ката-строфална и уколико се овако настави, робу ћемо само да ба-цимо. Кренуле су високе тем-пературе, роба је изложена на сунцу па брзо калира. Дневно прође много аутомобила али се ријетки зауставе –кажу прода-вци.

У понуди су, како причају, само домаћи производи. Кило-

грам парадјза може се купити за 80 центи, патлиџана од 0,60 до 0,80 еура колико је потребно издвојити и за килограм тик-вица. Црмнички лук може се пазарити за еуро, док је крас-тавац 40 центи јефтинији па се може купити за 60 центи по килограму. Џак паприка од пет килограма је два еура.

Килограм домаћих јабука кошта еуро, крушка је од еу-ро и по до два, колико се може купити и килограм нектарина или брескве. Лубеница се може купити од 0,25 до 0,30 еура, а килограм грожђа од 1,80 до два еура.� Н.С.

ТЕЗгЕ УЗ мАгиСТрАЛУ

Витамински пут атракција Зете

Тезге препуне воћа и поврћа

Не одричу се бунара

Ученици Основне шко-ле „Нико Мараш” у Бијелом Пољу од септембра ће пити чесмовачу јер ће ова васпит-но-образовна установа бити прикључена на градски во-довод. У овом селу у току је прикључење потрошача на водоводну мрежу.

Директор школе Драгољуб Мараш наводи да ће у врије-ме љетњег распуста у школи

бити радно.–Једна невладина организа-

ција нам је обећала да ће ђач-ки тоалет прилагодити лицима са инвалидитетом. До почетка школске године биће заврше-но фарбање и кречење али и генерално чишћење, тако да ће школа спремно дочекати ђаке у септембру – навео је Мараш.

Н.С.

оШ „НиКо мАрАШ” доБиЈА доНАциЈУ

Реновираће тоалет

Фирма Инком са-нираће равни кров на објекту Основне шко-ле „Зарија Вујоше-вић” у Матагужима. За ове радове Инком је понудио 8.639 еура због чега је изабран за најповољнијег по-нуђача. Понуду је доставила и фирма Неимар инжењеринг али је она вреднована као другорангирана.

Против одлуке мо-же се доставити жал-ба Државној комисији за контролу поступака јавних набавки у на-редних десет дана. Н.С.

оШ „ЗАриЈА ВУЈоШЕВиЋ”

За санацију крова 8.639 еура

уторак, 17. јул 2018. Подгорицом страна III

Вечерас у граду Би­о­скоп­ Си­не­плекс –

те­ле­фон­ за­ ин­фор­ма­ци­је­020 414 424КИЦ­ „Будо­ Томовић“­

-­ Сала­ Додеста­ „Филмски­снови­-­гледаоци­бирају“­у­21­часПерјанички­дом-­Изложба­

Лане­ Никчевић­ и­ Јулија-не­ Хелмшрата­ Модике­ In between Модерна­ галерија-­Из-

ложба­Маје­ Ђурић­ „Од-рази”Галерија­ Арт­ -­ Колек-

тивна­изложба­„Беспослен”Му­зеј­ Мар­ка­ Ми­ља­но­

ва–­Стал­но­отво­рен.­За­ор-га­ни­зо­ва­не­по­сје­те­по­до­го-во­ру­ кон­такт­ те­ле­фон­ 069­616­200

Рок­ за­ изградњу­ доњого-ричког­булевара­је­поче-так­ новембра,­ али­ како­

имовински­односи­нијесу­рије-шени­могли­ би­ се­ значајније­одужити.­ Радници­ Технопу-та-МНЕ­ су­ радове­ почели­ у­фебруару­и­то­од­раскрснице­са­Улицом­Милоја­Павловића,­и­треба­да­раде­до­почетка­треће­траке­у­Кокотима­у­дужини­од­3,3­километра.­Један­од­незадо-вољних­суграђана­чија­је­кућа­саграђена­ на­ земљишту­ које­држава­планира­да­експропри-ше­за­изградњу­булевара­Све-тозар­Глобаревић­истиче­ да­су­се­радови­примакли­његовој­кући­али­да­ће­бранити­маши-нама­и­да­приђу­имању­уколи-ко­му­надлежне­институције­не­одговоре­на­захтјеве-­да­му­се­откупи­цијела­кућа­не­само­дио­јер­не­жели­да­му­булевар­буде­испод­прозора.–­Треба­да­ми­одузму­неких­

50-ак­квадрата­плус­од­брата­дио,­али­ми­не­желимо­булевар­испод­ прозора.­ То­ онда­ није­живот.­Стаћу­испред­машина­и­неће­моћи­да­раде,­без­преко­мене­да­крену.­Обратио­сам­се­институцијама­за­помоћ,­чекам­да­ми­ одговоре­ сад­ по­ други­пут.­ Пошто­ су­ ми­ први­ пут­рекли­да­ми­је­кућа­нелегално­саграђена­и­да­не­могу­ни­да­је­процјењују­нити­откупљују,­само­ могу­ земљиште.­ После­

тога­сам­предао­све­што­је­би-ло­ потребно­ за­ легализацију­објекта­па­док­не­добијем­тај­папир­ да­ имам­ легалну­ кућу­нећу­дозволити­да­се­ишта­ра-ди.­То­је­сигурно.­Предао­сам­у­катастар­и­захтјев­да­ми­сруше­кућу,­љепше­да­је­немам­него­дио­да­ми­узму­ а­ дио­ оставе­буквално­неупотребљив­–­ка-зао­је­Глобаревић.Он­је­подсјетио­и­да­је­ква-

драт­земљишта­на­том­потезу­процјењен­на­120­еура.Ре­кон­струкција­ ма­ги­страл-

ног­ пута­ М-2.3­ Под­го­ри­ца-Це­ти­ње,­ од­ Це­тињ­ских­ се-ма­фо­ра­до­мо­ста­на­Сит­ни­ци­коштаће­ 9.473.074­ еура,­ а­ у­питању­је­пројекат­Дирекције­

за­саобраћај­на­који­ је­Влада­дала­ одобрење.­Дирекциjа­ за­саобраћаj­ће,­према­проjекту,­финансирати­ радове­ на­ тра-си­ као­ што­ су­ припремни­ и­земљани,­пjешачке­стазе­и­бан-кине,­коловоз­и­профилисање,­саобраћаjно-техничка­опрема,­атмосферска­ канализациjа­ за­одвођење­ воде­ са­ коловоза,­обjекти­ потпорне­ конструк-циjе,­мост­преко­риjеке­Ситни-це­и­проjекат­изведеног­стања,­док­ је­ обавеза­ Главног­ града­да­ риjеши­ имовинско-правне­односе­ и­ финансира­ радове­jавне­ расвjете,­ инсталациjе­jаке­и­слабе­струjе,­као­и­хи-дротехничке,­односно­водовод­и­фекалну­канализациjу.­ С.Р.

НЕриЈЕШЕН имоВиНСКи СПор СА СВЕТоЗАрЕм гЛоБАрЕВиЋЕм НА ТрАСи доЊогориЧКог БуЛЕВАрА

Багери све ближе, бригe све веће

глобаревић

Ватра­је­у­недјељу­вече­про-шла­кроз­парк­на­Златици,­а­да­ли­је­и­колико­уништено­ста-бала­из­Зеленила­наводе­да­ће­знати­након­извјештаја­коми-сије­Министарства­пољоприв-реде.­Кажу­да­су­излазили­на­терен­ те­ да­ није­ причињена­већа­ материјална­ штета,­ јер­је­горело­највише­ниско­рас-тиње.–­ Комисија­ за­ процјену­

штете­ при­ Министарству­пољопривреде­ ће­ завршити­свој­дио­посла.­То­ је­њихова­обавеза.­Зеленило­је­предузело­све­превентиве­радње­тако­да­је­ уништено­ углавном­ ниско­растиње­-­кратко­су­саопштили­из­Зеленила.Из­Службе­заштите­наводе­

да­је­пожар­намјерно­изазван.–­У­пожару­коjи­jе­изазван­у­

парку­у­близини­Кампа­Злати-

ца­изгорела­jе­већа­површина.­Услед­деjства­вjетра­ватра­се­брзо­ преносила­ и­ захватила­већу­површину,­а­у­jедном­тре-нутку­проширила­се­и­према­новосаграђеном­ спортском­стадиону­ али­ интервенциjом­ватрогасаца­ и­ захваљуjући­одрађеним­ превентивним­радњама­ штете­ ниjе­ било.­Пожар­jе­намjерно­изазван­на­више­мjеста­у­парку,­а­потом­и­у­близини­Основне­школе­„Др­Драгиша­Ивановић”,­након­че-га­jе­о­свему­обавиjештена­по-лициjа­коjа­jе­упутила­патроле­ради­ константног­ обиласка­критичног­ рејона­ -­ казао­ је­Андрија­Чађеновић,­ коман-дир­Службе­заштите.Он­ је­ навео­ и­ да­ ће­ у­ са-

радњи­ са­ Управом­ полициjе­наставити­ са­ превентивним­

дjеловањем­ на­ свим­ критич-ним­ локациjама­ у­ циљу­ суз-биjања­ намjерног­ изазивања­пожара­и­смањења­штете­коjа­у­њима­настаjе.–­Апелуjемо­и­на­све­грађа-

не­да­допринесу­и­фотографи-

сањем­лица­коjа­врше­намjер-но­паљење­или­на­други­начин­помогну­да­сви­заjедно­смањи-мо­ броj­ пожара­ и­ сачувамо­природну­ околину­ Главног­града­и­читаве­Црне­Горе–­по-ручио­је­Чађеновић.­ С.Р.

ЗА ПроцЈЕНу ШТЕТЕ НА ЗЛАТици ЗАдуЖЕНо миНиСТАрСТВо ПоЉоПриВрЕдЕ

Током празника Служба заштите jе забиљежила 48 интервенциjа на гашењу пожара, а превезли су шест ци-стерни воде.

– у три наврата jе грађанима била неопходна помоћ код отварања заглављених или закључаних врата, а у четири за укљањање гмизаваца из разних простора– наводи Андрија Чађеновић. Н.С.

Хватали змије

Конституисан­ је­ клуб­ од-борника­Демократа­и­за­пред-сједника­ је­именован­Влади-мир­ Чађеновић.­ Клуб­ чине­одборници­Штјефан­Цамај,­Тања­ Џанкић,­ Александар­Божовић,­ Јанко­ Крстовић,­Ивана­Бојовић,­Никола­Ка-жић,­Соња­Радуновић,­Бран-ко­Вуковић,­Милица­Бурић,­Митар­Вуковић,­Марија­Па-вићевић­и­Бошко­Ковачевић.Демократе­су­јуче­Ђорђу­Су-

хиху,­предсједнику­Скупшти-не­Главног­града,­доставиле­и­предлоге­кандидата­за­Избор-ну­комисију­Главног­града,­за­чланство­одборника­у­радним­тијелима­ Скупштине,­ као­ за­матичаре.­ За­ секретара­ Из-борне­комисије­Главног­града­Демократе­су­предложиле­Вла-димира­Вујовића.За­чланове­одбора­за­статут­и­

прописе­предложили­су­Влади-мира­Чађеновића­и­Штјефана­Цамаја,­а­за­чланове­одбора­за­избор­и­именовања­Митра­Ву-ковића­и­Бошка­Ковачевића.­У­одбор­за­финансије,­привреду­и­ развој­ сјешће­ Јанко­Крсто-вић­и­Милица­Бурић,­у­одбор­за­планирање­и­уређење­прос-тора,­комунално-стамбену­дје-латност,­ саобраћај­и­ заштиту­животне­средине­Александар­

Божовић­ и­ Бранко­ Вуковић,­док­ће­у­одбор­за­друштвену­дјелатност,­међуопштинску­и­међународну­ сарадњу­ сјести­одборници­Демократа­Никола­Кажић­и­Марија­Павићевић.За­матичаре­су­предложени­

Митар­ Вуковић,­ Ивана­ Бојо-вић,­ Тања­Џанкић,­ Соња­ Ра-дуновић,­Марија­Павићевић­и­Јанко­Крстовић.–­За­матичаре­је­предложено­

шест­одборника­из­разлога­што­сматрамо­да­нијесте­правилно­израчунали­број­одборника­за­присуствовање­склапању­бра-кова­који­припада­нашој­избор-ној­листи­–пише­у­допису­који­је­Чађеновић­упутио­Сухиху.

Н.С.

дЕмоКрАТЕ доСТАВиЛЕ ПрЕдЛог ЗА САСТАВ иЗБорНЕ КомиСиЈЕ

За секретарапредлажуВујовића

Владимир Вујовић

Пожар у парку подметнут

Чађеновић

Путеви­ су­ за­ набавку­ сао-браћајних­ знакова­ изабрали­подгоричку­фирму­Ретролајн.­Како­ је­предвиђено­тендером­и­наведено­у­ одлуци­Путева,­Ретролајн­ће­245­знакова­у­ком-плету­ са­шелнама­ и­ виjцима­испоручити­за­35.506,45­еура.­Тендером­ је­ прецизирано,­ да­ће­за­ту­своту­новца­Путеви-ма­у­периоду­од­годину­дана­бити­ испоручено­ 15­ знакова­који­означавају­ сужење­пута,­

по­20­за­сужење­пута­са­десне­стране,­сужење­пута­са­лиjеве­стране­и­раскрсницом­са­круж-ним­током­саобраћаjа,­30­који­означавају­нераван­коловоз,­10­за­ клизав­ коловоз,­ пет­ за­ ка-мење­пршти,­50­за­обиљежен­пjешачки­прелаз,­15-­дjеца­на­путу,­по­10­ за­бициклисте­на­путу­и­животиње­на­путу,­док­су­радови­на­путу­саобраћајних­знакова­наручили­40­комада.� �С.Р.

ФирмА рЕТроЛАЈН НАБАВЉА ЗА ПуТЕВЕ

За 245 знакова 35.000

Пилана­Веруша,­Опасаница,­Хан­Гаранчића,­Љеворечки­Ту-зи,­Увач­и­Пајков­вир­данас­ће­од­9.30­до­16­сати­бити­искљу-чени­са­електромреже.­Струју­од­8.30­до­14.30­сати­неће­имати­ни­

мјештани­у­дијелу­око­Арт­бе-тона­Партизанског­ пута­ према­Марези.­Од­9­до­15­сати­струју­неће­имати­Братоножићка­улица­и­дио­насеља­око­гробља­у­Заго-ричу.­­ Н.С.

Насеља без струје

Ванпијачни­продавци­тела-ди­на­Сточној­пијаци­јуче­су­задовољно­трљали­руке.­По­килограму­ живе­ ваге­ телад­су­ се­ могла­ купити­ од­ 3,20­до­3,30­еура­односно­од­350­до­550­еура­по­грлу.­Краве­су­350­до­600­еура­по­грлу­или­1,10­еура­по­килограму­живе­ваге,­бикови­су­цијењени­2,20­еура­по­килограму­живе­ваге,­односно­од­950­до­хиљаду­еу-ра­по­грлу.Овце­су­се­могле­пазарити­

од­50­до­130­еура,­док­је­јагње­продавано­од­2,40­до­2,60­еу-ра­по­килограму,­односно­од­50­до­120­еура­по­грлу.­Козе­су­цијењене­од­50­до­80­еура.У­ понуди­ је­ јуче­ била­ и­

живина.­Коке­ носиље­ су­ се­могле­ купити­ од­ шест­ до­осам­ еура,­ ћурићи­ стари­двије­недјеље­су­осам­еура,­док­су­кокоти­шест­еура.

Н.С.

НА СТоЧНоЈ ПиЈАци

Продавци задовољни продајом

Телад до 550 еура

‣дежурне службеПозив у хитним ситуацијама ................ 112Полиција ................................................ 122Ватрогасци ............................................. 123Хитна помоћ ........................................... 124Тачно вријеме ........................................ 125Телеграми .............................................. 126Сигурност на мору ................................. 129СоС број за жртве трафикинга .... 116-666

‣ информације о бројевима претплатника и CALL центаруниверзална служба за информације ........................................ 1180црногорски Телеком - Call центар .... 1500Пријава сметњи .................................12711Теленор - Call центар .......................... 1700Пријава сметњи .................................12769 м:тел - Call центар............................... 1600Пријава сметњи .................................12768радио-дифузни центар пријава сметњи .............................................................12712Telemach - Call центар ....................... 1800Пријава сметњи .................................12755орион Телеком пријава сметњи ......12777

‣сервисне службеЕлектродистрибуција ................... 633-979Водовод ......................................... 440-388Агенција за становање ................. 623-493 ..................................................067/266-663Чистоћа........................................... 625-349Погребно ........................................ 662-480Погребне услуге „Лазовић” ..067/283-991

‣поЗовитедом наде - ванбрачне мајке ........ 646-090 ..................................................069-077-023Пријава корупције ..................020-245-666Сигурна женска кућа .............069-013-321Ју Какарицка гора ........................ 611-847и СоС инфо о третмануболести зависности ...............0800-82-000СоС-за жене и дјецу жртве насиља ................................ 232-253СоС-за жртве насиља у породици ..............................080-111-111Временска прогноза ..............044-600-200 царинска отвор. линија .........080-081-333центар за зашт. потрош. .............. 244-170управа за антикорупцијску иницијативу ................................... 234-396 рдццг-квар на репетиторима .... 408-021

‣апотекеКрушевац (дежурна) ..................... 241-441Апотека м.С. (нон-стоп)................ 225-444рибница .......................................... 627-739Сахат-кула ...................................... 620-273"радовић" ....................................... 238-633"Лијек"............................................. 633-767"Бона фидес" .................................. 264-497"Подгорица" .................................. 230-798"медеонфарм" ................................ 248-922"SANATHEA" ................................... 248-677Свети Лука...................................... 272-303

‣болницеКлинички центар ........................... 412-412дјечја .............................................. 412-412домоВи ЗдрАВЉА Call центар ..........................................19816

‣ветеринарске станице"монтвет" ........................................ 625-713Јавна вет. станица ......................... 645-300"Анимавет"...................................... 641-651

‣такси службе„Наш такси" ........................................19709"Ало такси" .........................................19700"Хит такси" ..........................................19705"Бум такси" .........................................19703"Лукс" ..................................................19706„ред такси” .........................................19714„Екслузив” ..........................................19721„Сити такси” .......................................19711

‣инспекцијеуправа за инспекцијске послове ........................................... 234-421Комунална инспекција ..........067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

‣Хотели"Костас" ........................................... 610-000"Холидеј" ........................................ 611-411"Подгорица" ................................... 402-500"Амбасадор" ................................... 272-233"Европа" .......................................... 623-444"Ловћен" ......................................... 669-201"Амбијент" ...................................... 235-535”Хотел м” ........................................ 670-111

‣редакције 481-529 481-520

радио "д" ........................................ 481-560радио "д плус" ............................... 481-570маркетинг "дана" ......................... 481-555

020

уторак, 17. јул 2018.РегиониIV страна

ДАН у Никшићу

Вјештачка акумулација језера Ливеровићи, које се налази у истоиме-

ном селу, само је један у низу примјера небриге надлежних према вриједном ресурсу Мјес-не заједнице Жупа никшићка. Већ неколико година из Жупе упозоравају на стање акумула-ције чији ниво у љетњем перио-ду често долази до биолошког минимума, а упитно је и стање бране. Ливеровићко језеро, ис-такао је предсједник Савјета МЗ Жупа Драгољуб Радуловић, направљено је 1957. године за потребе рада тадашње Жељеза-ре „Борис Кидрич“. За изградњу је мјештанима села Ливеровићи одузета најплоднија земља. Не-

колико последњих година ниво воде се константно смањује, али нијесу у питању хидролошке прилике, већ нефункционисање затварачница. Ниво језера у не-дјељу био је свега осам метара изнад биолошког минимума који је на том локалитету по риболов-ној основи одређен на коти 734. Према незваничним процјенама, у последњем периоду ниво Ливе-ровићког језера за 24 сата смањи се за по 30 центиметара.

– Због квара на затварачници, вода из језера немилице отиче, па годинама имамо ситуацију да дође и до биолошког минимума што угрожава богат рибљи фонд. Тим поводом смо прошле године имали састанак са представници-ма Спортско-риболовног клуба „Никшић“ како би се овај про-блем ријешио. Међутим, осим изласка надлежног инспектора, није се кренуло са мртве тачке, па смо се због тога обратили Управи за воде и чекамо њихову реакцију, јер је овакво стање не-одрживо. Упитно је и само стање бране на којој су видиљиве број-не пукотине и није нам познато да ли се неко бавио тим безбјед-носним ризиком, упозорио је Радуловић.

Вода је уз шуму и руду бок-

сита ресурс Жупе никшићке, али то мјесто никада није имало бенефите од тога. Деценијама, појаснио је Радуловић, цјелоку-пан процес производње у Жеље-зари зависио је управо од језера Ливеровићи. Било је и планирано да се воде тог језера користе за хидроцентралу која је дјелимич-

но у сусједном мјесту Озринићи, али тај пројекат никада није за-живио.

– Мјесна заједница нема би-ло какав увид у то ко је власник акумулације, ко њоме газдује,

плаћају ли се концесије. Жупа нема никакве користи од језера и то стање се мора мијењати. У јеку свакодневне приче о об-новљивим изворима енергије, вјероватно је питање дана када ће и потенцијал Ливеровићког језера доћи на ред, али то сигур-но неће бити као досад и Жупа мора имати адекватне бенефите по том основу, категоричан је Радуловић.

Због ситуације на језеру, забри-нути су и у СРК „Никшић“ из којег су нам казали да је власник акумулације држава, а корисни-ци су клуб и Жељезара, односно садашњи „Тошчелик“. Секретар СРК Влајко Симовић рекао је да су, уколико ниво воде буде и наредних дана опадао садашњим темпом, принуђени да уведу ри-боловни забран, а Ливеровићко језеро је један од највећих ре-зервата шарана у Црној Гори. Прошле године ниво језера је био спуштен на биолошки ми-нимум, па је риболовни забран важио скоро два мјесеца.

– Садашња жељезара користи потенцијале језера, истина пери-одично и не у мјери као што су то радили ранијих година. Имају своје базене, а овом водом их допуњују периодично. Проблем

су затварачнице које су старе и неремонтоване. Због спуштања на биолошки минимум, који су такође изазвале покварене затва-рачнице, лани смо се обратили главном инспектору за слатко-водно рибарство који је тада на-ложио „Тошчелику“ да поправе затварач на Лазу, што су они и урадили и ту се конролише про-ток воде, нагласио је Симовић.

Међутим, застарела и необ-нављана опрема попустила је и на другим локацијама, а тренутно највише воде отиче кроз поква-рени затварач који се налази на дну језера, код саме бране. Си-

мовић је истакао да су са руко-водством „Тошчелика“, што нам је и потврђено из те компаније, договорили састанак који ће бити одржан ових дана.

– Затварачу могу прићи само специјализоване екипе ронилаца, и то када се ниво језера још мало спусти. С руководством фабрике ћемо се договорити шта да се учини, а о проблему ћемо оба-вијестити ресорно Министарство пољопривреде и њихов Директо-рат за рибарство, који мора реаго-вати. Све се може када има добре воље, сматра Симовић.

Б.Б.

У МЗ ЖУПА ЗАБРинУТи ЗБог ЛоШег СТАЊА ЈеЗеРА ЛиВеРоВиЋи

■ Због квара на затварачници, вода из језера немилице отиче, па година-ма имамо ситуацију да дође и до био-лошког минимума што угрожава богат рибљи фонд, каже Драгољуб Радуловић

Упорношћу руководства Мјесне заједнице Жупа рјешавају се поједини инфраструктурни проблеми у том мјесту. Међутим, ка-зао је Радуловић, вишедеценијски маћехински однос општине и државе према Жупи довео је до тога да се кључни проблеми још увијек не рјешавају, иако мјештанима ремете свакодневицу.

– Све што се не ријеши на прави начин поново исплива на површину и прави нам велике проблеме. Доказ томе је да је од јуче по ко зна који пут укинут локални превоз према Жупи. општина је била преузела обавезу да ријеши несугласице са превозником, али изгледа да договор који су успоставили није испоштован, па је фирма „Ковачевић“ обуставила линију према нашем мјесту. опет ће мјесна заједница морати да предузме ак-тивности и изврши притисак да се то ријеши – огорчен је био Радуловић.

Опет укинут локални превозЈезеро Ливеровићи

Влајко Симовић

Драгољуб Радуловић

Ниво воде опада, брана у пукотинама

Клуб добровољних давалаца крви „Св. Сава” организовао је јуче у Кабинету за трансфузију традиционалну „Петровданску акцију” на коју се пријавило око 140 давалаца, од којих је 77 дало крв. Акција би имала много боље резултате, казао је предсједник клуба Миодраг Пековић, да кабинету из Ин-ститута за јавно здравље јуче није стигло обавјештење да крв не могу дати гости из Ср-бије због епидемије грознице „западног Нила“. Због тога, 40 давалаца из неколико градова Србије, који су дошли на позив колега из Никшића, јуче нијесу дали крв.

– Задовољни смо одзивом и прикупљеним јединицама с обзиром на забрану за колеге из Србије и на чињеницу да је

наша „Петровданска акција” увијек у вријеме годишњих одмора. Данас смо добили и осам нових чланова, па клуб, који у овој години обиљежа-ва јубилеј – десет година од

оснивања, сада броји преко 800 чланова – истакао је Пе-ковић, додајући да су у акцији учествовале и њихове колеге из неколико клубова Републи-ке Српске, као и из скоро свих

градова Црне Горе.Од самог почетка рада Клуб

„Св. Сава“ био је најбројнији и најактивнији, због чега су и награђивани. Годишње ор-ганизују по двије самосталне акције, а њихови чланови су учесници свих акција других клубова у Никшићу и шире, и одазивају се на позиве када су у питању тзв. породична давања.

– Да има подршку државе, Клуб „Св.Сава“ би могао да организује годишње и више ак-ција, али и да има много више чланова. За сваку активност ми морамо сами да тражимо спон-зорства, па су тако и ову нашу акцију помогли бројни донато-ри, наши пријатељи – рекао је Пековић.

Б.Б.

оДРЖАнА ПеТРоВДАнСКА АКЦиЈА КДДК „СВ.САВА”

Гостима из Србије забрањено да дају крв

Прикупили 77 јединица крви

Невладина организација Цен-тар за безбједносна, социолошка и криминолошка истраживања Црне Горе „Дефендологија” реализовала је нову активност у оквиру пројекта „Корупцију на нулту опцију”. На порталу „Оногошт” постављен је линк за пријаву корупције, као мо-дел анонимног контактирања с грађанима, а с циљем процесу-ирања што већег броја коруптив-них радњи.

– Након што грађани пријаве корупцију, модерација сајта ће размотрити објављивање садр-жаја пријаве, име и и-мејл адре-са неће бити јавно објављени. Садржај који није у непосред-

ној вези са темом корупције неће бити узет у разматрање за објављивање. Модерација задржава право да затражи до-пуну информације у вези са садржајем пријаве. Грађани могу пријавити све оно што претпостављају да је коруп-ција на и-мејл: prijavikorupciju.dendologija@gmail.com – појас-нила је Јелена Милић из центра „Дефендологија“.

Пројекат „Корупцију на нулту опцију” реализују у сарадњи са Центром за политичку едука-цију, активности су подржане кроз програм „Смјестимо ко-рупцију у музеј”, а финансира га Европска унија. Б.Б.

ноВА АКТиВноСТ КРоЗ ПРоЈеКАТ ЦенТРА „ДеФенДоЛогиЈА”

Линк за пријаву корупције

Учесници прве шаранске лиге

Прво коло шаранске лиге Црне Горе за-вршено је на језеру Ливеровићи у Жупи никшићкој, а током три дана такмичења у дисциплини лов на шарана надметало се пет спортско-риболовних клубова. Прво мјесто са освојених 32.745 бодова припало је екипи из Подгорице СРК „Будућност“, коју су чинили Петар Вучковић, Алек-сандар Станић и Ферко Растодер, који су током такмичења уједно упецали и највећег шарана тешког 7.455 килограма. Са освоје-них 21. 885 бодова екипа СРК „Плавско језеро“ из Плава, у саставу Вук Дрецун, Зоран Радуловић, Немања Брајовић и

Живко Јовановић, освојила је друго мјес-то. Пљевљаци Мевлудин Кечевић, Бран-ко Гогић, Драгутин Шестовић и Адин Дурутлић чинили су екипу СРК „Липљен“, којој је са освојених 15.845 бодова припало треће мјесто. Четврту позицију са 13.630 бодова заузела је екипа СРК „Никшић“, која је била домаћин такмичења, а коју су чинили Дражен и Никола Јоковић, Мир-ко Живковић и Александар Радовић. Са три бода подгорички СРК „Водене лисице

ЦГ“ освојио је пето мјесто, а екипу су чи-нили Раде Ђуровић, Младен Којашевић и Марко Брајовић. Такмичење је орга-низовао Савез спортско-риболовних ор-ганизација Црне Горе (ССРОЦГ), главни судија био је Марко Брајовић, а помоћни Мевлудин Кечевић, Бранко Гогић, Ра-дован Драгнић и Предраг Томашевић. Средином августа на Боровичком језеру у Пљевљима биће одржано друго коло ша-ранске лиге. Б.Б.

ЗАВРШено ПРВо КоЛо ШАРАнСКе Лиге ЦРне гоРе

Најбољи риболовци „Будућности”

уторак, 17. јул 2018. Региони страна V

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Мјесну заједницу Корита прекјуче је погодило незапамћено

невријеме. Јака киша, праћена вјетром, донијела је град, који је причинио велику штету и поје-диним селима и засеоцима ове мјесне заједнице, удаљене од гра-да тридесетак километара. Како наводи Милко Ђаловић из села Ђаловићи, лоши временски усло-ви владају већ дуже вријеме. Ки-ша пада скоро сваког дана. Ипак, како истиче, прекјуче око 17 сати било је најтеже.

– Прво је почела да пада киша, а онда да ударају громови на све стране. Након тога, услиједио је град. Невријеме је задесило засеоке Дупљаци, Османбегово село, Ђаловиће и Вукмиће. Па-дао је град величине љешника. Причињена је огромна штета на имањима у овим селима, гдје се становништво углавном бави пољопривредом – истиче Ђало-вић.

Додаје да су потпуно униште-ни вртови, страдало је поврће, а посебно је огромна штета при-чињена на непокошеним лива-дама. Воћњаци су десетковани.

– Невријеме и град оштетили су и кровове на кућама, на штала-ма и сјенике. Има и поломљених електричних дрвених стубова. Струја је нестала, али је срећом дошла брзо. Напон је веома слаб,

али боље и то него да смо у мраку – истиче Ђаловић.

Каже да се доста становника Коритске висоравни одселило, јер су увидјели да, због раз-личитих узрока, нема вајде од бављења пољопривредом.

Предсједник Мјесне заједни-це Корита Алија Дуровић исти-че да је штета прилична, али да комшије једни другима прискачу у помоћ. Очекују и помоћ од ло-калне управе и од Министарства пољопривреде и рурарлног раз-воја.

– Тешко је бавити се сесоким пословима. Пољопривреда нам је основно занимање, од којег издр-жавамо своје фамилије, а овакве временске непогоде зачас униште наш труд и муку. Чини ми се да никад није било горег љета – ка-зао је Дуровић.

Истиче да кубуре с бројним проблемима, нарочито инфра-структурне природе, али је увје-рен да ће многе успјети да рије-ше, уз помоћ локалне управе, али и међународних институција и донатора.

– Ту прије свега мислим на путну инфраструктуру, као и на проблеме са водоснабдијевањем – истакао је Дуровић.

Према његовим ријечима, миг-рација у Коритима није толико изражена као што је то случај с другим мјесним заједницама на

подручју бјелопољске општине.– Истина, има одлазака, али не

као у неким другим срединама, јер је захваљујући подстицајима за пољопривреду и сточарство преко разних пројеката у наше подручје уложено око милион еу-ра. То је задржало и доста младих људи, који су на тај начин засно-вали породице и везали судбину за овај крај – нагласио је Дуро-вић, додајући да очекује да таква врста помоћи буде настављена и у наредном периоду.

Додаје да им је реконструкција најкритичнијих дјелова локалног пута најпречи задатак, јер им тај путни правац много значи.

– То је пут који до нас води од Срђевца, преко Лозне, дужине од око 40 километара. Асфалт који је одавно постављен у веома је лошем стању, па је на поједи-ним дионицама веома тешко саобраћати. Други пројекат који нам је у плану јесте реконструк-ција Сеферског врела. Одатле се водом напаја скоро 200 домаћин-става, која држе већи број грла

стоке. Треба да се угради додатна опрема како би воду с овог врела користили и они који то у сушном периоду досад нијесу могли. Ту се мисли на постројење за де-поновање воде за љетњи период – истакао је Дуровић и нагласио да ће проблем водоснабдијевања бити ријешен реконструкцијом Радичког врела.

Из Савјета Мјесне заједнице Корита истичу да очекују помоћ локалне управе, посебно када је у питању тотална реконструкција пута Срђевац–Корита–Сушица.

– Овај пут је за нас од живот-ног значаја и зато очекујемо од Општине, која је казала да има разумијевања за наше потребе, да пронађе начин да кроз др-жавни капитални буџет коначно крене са рјешавањем овог за нас горућег проблема. Наравно, тре-бало би покренути и неку произ-водњу у нашем крају како бисмо и на тај начин задржали младе на огњиштима – закључио је Дуро-вић.

М.Н.

неЗАПАМЋено неВРиЈеМе ПогоДиЛо МЈеСнУ ЗАЈеДниЦУ КоРиТА

Град све уништио ■ невријеме је задесило засеоке Дупљаци, османбегово село, Ђаловиће и Вукмиће.

Падао је град величине љешника. Причињена је огромна штета на имањима у овим се-лима, гдје се становништво углавном бави пољопривредом – истиче Милко Ђаловић

– Живимо горе него што су живјели наши дједови. Пут од Срђевца и скретање с магистралног пута Бијело Поље–Беране све до Сушице је у катастрофалном стању. Препун је опасних рупа и клизишта па је свако кретање таквим путем авантура с извјесним погубним последицама. Посебна су прича путеви од Сушице до села који су неупотребљиви –казала је мјештанка Сушице Елмаза Међедовић.

Како додаје, кубуре и с вишегодишњим проблемом с напајањем електричном енергијом.

– Слободно могу да кажем да живимо као у најсиромашнијим земљама Јужне Африке – наводи она.

Према ријечима мјештана, већ годинама немају квалитет-но снабдијевање електричном енергијом, водом, а путеви су у лошијем стању него што су били прије Другог свјетског рата.

Путеви никакви, струја лоша

Локални пут у катастрофалном стању

град десетковао усјеве

обилне падавине поплавиле имања

АНДРИЈЕВИЦА – Mост на ријеци Перућици у селу Ко-шутиће свједочи да у андријевичкој општини нијесу до краја ријешени бројни инфраструктурни проблеми. Наиме, прије не-колико година, услед наглог пораста водостаја ријеке, дошло је до оштећења стопе моста. Мјештани наводе да је потребно извршити хитну санацију оштећене стопе моста, чиме би се спријечиле евентуалне нежељене последице.

– Мост у Кошутићима је, захваљујући издвајањима локалне управе, прије десетак година прописно реконструисан. Међу-

тим, у међувремену приликом минулих поплавних таласа дошло је до оштећења стопе моста, односно до одређеног покретања велике стијене која држи његову конструкцију. Зато је неопходно што прије наћи одговарајуће рјешење како би се обезбиједи-ла потпуна стабилност моста. У том правцу и даље очекујемо адекватну реакцију надлежних у локалној управи – навели су мјештани, подсјећајући да поменути мост спаја лијеву страну Кошутића са локалним путем Андријевица–Kоњухе.

Д.Ј.

неоПХоДнА САнАЦиЈА ПРеЛАЗА ПРеКо РиЈеКе ПеРУЋиЦе У КоШУТиЋиМА

Бујица оштетила стопу моста

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Мис Црне Горе, Бјелопољка Наталија Глушчевић, на-ставља са својим хумани-тарним активностима. Овог пута организује хуманитар-ну журку за помоћ младој суграђанки деветогодишњој Лејли Шабановић.

Хуманитарна журка биће одржана у суботу 21. јула у пабу „Библиотека”, у Улици слободе, с почетком у 21 час.

– Позивам све суграђане да отворе срце и помогну Лејли у складу са својим могућностима. Да покажемо колико смо хумани – апелује Наталија, најљепша Црного-рка, која ће те вечери бити уз донаторску кутију.

Подсјетимо, деветого-дишњој Лејли је у петој го-дини дијагоностификован јувенилни артритис. Од та-да, дјевојчица са својом мај-ком Елвиром на свака три мјесеца одлази у Истанбул, гдје реуматолози интервен-цијама помажу Лејли у бор-би с овом болешћу.

Лејла се прије неколико дана вратила са контроле из Турске. Из Истанбула су до-нијели добре вијести, ближи се, каже Елвира, опоравак њене кћерке.

– Лејлина десна нога се подмлађује и добро напреду-је, али лијева мора да се опе-рише. До тада јој је преписа-на још једна врста таблета. Ми 8. октобра морамо бити у Турској. До тада терапију не смијемо прекидати и морамо наставити с инјекцијама које враћају мојој Лејли снагу у

ногама и подмлађују јој кос-ти – каже Лејлина мајка.

Она је захвалила свима на помоћи којом су и при-купљена средства за пут у Турску.

Поред трошкова пута, тромјесечних контрола и интервенција у Истанбулу, Лејла на сваких седам да-на мора примити инјекцију „Хумира”, која кошта око 400 еура и коју набављају углавном из Србије, јер их нема на нашем тржишту. Та-кође, Лејла сваког дана мора користити и лијек „Арава”, који кошта 60 еура по кутији.

То су превелики трош-кови које не покрива Фонд за здравствено осигурање. Лијечење спроводе уз помоћ људи добре воље и поједи-них организација и институ-ција будући да дјевочица и њена мајка живе од 160 еура социјалне помоћи. Елвири-на мајка прима пензију у из-носу од 120 еура, што није довољно ни за основне жи-вотне потребе, а камоли за скупу терапију и лијечење.

Уколико сте у могућности и желите да помогнете Лејли, то можете урадити уплатом на жиро рачун код ЦКБ бан-ке 510-0000000111467202. За уплате из иностранства 08-305-0006397.4 (НЛБ банка), Swift MNBAMEPG, IBAN МЕ 25530083050006397424, на име Елвира Шабановић.

Куповина терапије, инјек-ције „Хумира” и лијека „Арава” је такође помоћ која би Лејли и њеној мајци добродошла. М.Н.

МиС ЦРне гоРе нАТАЛиЈА гЛУШЧеВиЋ У ХУМАниТАРноЈ МиСиЈи

Лејла Шабановић

Журка за помоћ Лејли

Мост у Кошутићима

уторак, 17. јул 2018.РегиониVI страна

ЦЕТИЊЕ – Организација бораца Народноослободилач-ког рата 1941-1945 Цетиња по-ложила је вијенац на споменик на Кошћелама у знак сјећања на легендарну битку која се ту одиграла 15. јула 1941. године. Вијенац су положили и Савез организација бораца НОР-а 1941-1945 Црне Горе, органи-зације бораца Херцег Новог, Тивта, Котора, Будве и Удру-жење бораца ратова 1941-1999.

Бројне присутне, међу који-ма су били и чланови породи-ца учесника битке, поздравио је предсједник Организације бораца Цетиња Велимир Ра-доман, који је подсјетио на величанствену побједу у којој су, како је казао, малобројни ге-рилци овог краја, под командом капетана Краљевске југосло-венске војске Јакова Кусовца и политичког руководиоца Ми-ла С. Лубарде, од стране КПЈ одговорног за организацију ове битке, уништили моторизовани италијански батаљон од преко осам стотина војника.

О Тринаестојулском устанку и Кошћелама говорио је и по-знати црногорски историчар и академик ЦАНУ Зоран Лакић.

Он је истакао да је свенарод-ни устанак један од најсвјет-лијих догађаја не само у исто-

рији Црне Горе и Југославије, већ и Европе.

– Прави бисер нашег устан-ка била је битка и побједа на Кошћелама 15. јула 1941. годи-не. На овом мјесту, мала група устаника нанијела је катастро-фалан пораз окупатору гдје је мртвих, лакше и теже рањених и заробљених било на стотине, укључујући и огроман ратни плијен. Устанак и све његове битке су биле велике, а посеб-но Битка на Кошћелама која је била прави свјетионик који је обасјао тада поробљену Евро-пу – казао је Лакић и позвао да се „одупремо неслози, и да се оваквим окупљањима одужимо борцима са Кошћела који су се Црној Гори одужили на тради-ционалан начин”.

Учесници скупа обишли су и споменик НОБ-а на Љу-ботињу, гдје је Савез бораца Народноослободилачког рата 1941-1945 Црне Горе положио вијенац. Такође, представ-ници Организације бораца Народноослободилачког рата 1941-1945 Цетиња положили су на Дан устанка, 13. јула, вијенац на споменик у близи-ни Биљарде подигнут за преко 130 стријељаних родољуба са територије Цетиња у току Дру-гог свјетског рата. З. П.

оРгАниЗАЦиЈА БоРАЦА ноР-а ПоЛоЖиЛА ВиЈенЦе нА СПоМениК нА КоШЋеЛАМА

Свјетионик историје

Полагање вијенца на Кошћелама

АНДРИЈЕВИЦА – На градском тргу у Андријевици демон-

стрирана је показна вјежба под називом „Пожар на чет-вртом спрату стамбене згра-де и транспорт повријеђених и унесрећених са висине“. Иницијатива за организовање вјежбе је потекла од Одреда извиђача „Милан Перовић“, а у оквиру пројекта „Млади када је важно“, који је подр-жан од Фонда за активно грађанство (ФАКТ). У реали-зацији вјежбе, поред Одреда извиђача „Милан Перовић“, учествовали су: Општински кризни штаб за ванредне си-туације, Служба заштите и спасавања, Подручна једи-ница полиције, Општинска организација Црвеног крста, Завод за хитну медицинску помоћ, Планинарски клуб „Ком“, Дом здравља Андрије-вица, ЦЕДИС и скаути из Белгије који су уједно били гости на извиђачком кампу у Краљима.

– Вјежба је била темељно припремљена, а обједиња-вала је неколико цјелина: поступак јављања о уоченом пожару, поступак јединица по добијању информације о пожару, процедуру гашења

напајања електричном енер-гијом, начин приласка и улазак у објекат, евакуацију и транспорт повријеђених, гашење пожара и подизање

привременог смјештаја за угрожена лица и њихово збрињавање. Најатрактив-нији дио вјежбе је био при-према и транспорт повријеђе-ног са висине у пратњи спасилаца и спуштање уне-срећених тзв. „курирским прелазом“ израђеним од ужа-

ди, такође уз пратњу спасила-ца – казао је Игор Ћировић из Одреда извиђача „Милан Перовић“

Вјежбом је у име Општин-ског кризног штаба за ван-редне ситуације руководио Миодраг Ивановић. У тим за реализацију вјежбе био је укључен и по један пред-ставник сваке организације и институције, било је ангажо-вано 55 учесника, док је ток пратио велики број окупље-

них грађана.По завршетку вјежбе и

„гашењу пожара“, уз кратко дружење са грађанима, извр-шена је смотра тимова који су учествовали, као и приказ коришћене опреме.

–Вјежба је у потпуности оправдала циљ. Најбитније

је то што смо на овом задат-ку окупили све организације и институције на локалном нивоу које имају капацитете и ресурсе за ангажовање у случају ванредних ситуација, природних или вјештачким путем изазваних несрећа. Наша организација је кроз пројекат који је подржао Фонд за активно грађанство опремила извиђачки - спаси-лачки тим и данас смо „на дјелу“ видјели да то и те како

има своју сврху и намјену. У наредном периоду радићемо на едукацији чланова нашег тима и припреми сличних вјежби не само у урбаној сре-дини, него и на теже присту-пачном планинском терену – поручио је Ћировић.

Д.Ј.

У АнДРиЈеВиЦи ДеМонСТРиРАнА ПоКАЗнА ВЈеЖБА

Учесници вјежбе

Спасавање у случају пожара

ГУСИЊЕ – Јака киша, праћена јаким вјетром, која је у недјељу поподне погодила дио Гусиња, за двадесетак минута десетковала је усјеве и воћња-ке. Халиму Гачевићу је вјетар сравнио са земљом кукуруз, а ни остало поврће и воће није-су боље прошли. И комшијска имања су страдала од невремена. Невријеме је захватило и прос-тор Лаза, а житељи истичу да се не надају роду поврћа и воћа.

– Бивало је падавина и раз-них временских непогода, али не памтим да је за тако кратко вријеме причињено оволико штете. Негдје око четири попо-дне грунула је киша као из кабла, уз олујни вјетар. Кукуруз је већ

почео да класа, а сада је поваљан по земљи, а страдали су и пасуљ и остало поврће које сијемо за потребе домаћинства. Воће је омлаћено заједно с листом! А та-ко је година била добро кренула да се очекивало да буде свега у изобиљу, но ето, не да се. Од све-га је остало толико да се може макар пробати, али нам ове годи-не пијаца не гине. Но, нама који не живимо од пољопривреде то и није неки проблем као људима којима је то извор егзистенције. Шта они да раде!? Не могу ни оно што је уложено извући, а да не причамо о заради. Судбина сељака зависи и од временских (не)прилика – истиче Гачевић.

Н.В.

Дио гУСиЊА ПогоДиЛе КРАТКоТРАЈне, АЛи оБиЛне ПАДАВине ПРАЋене оЛУЈниМ ВЈеТРоМ

гачевић показује уништене усјеве

ХЕРЦЕГ НОВИ – Туристи и Новљани, који су данима поку-шавали да угасе жеђ на градској чесми на Тргу Белависта, били су неугодно изненађени чиње-ницом да од неколико месин-ганих лула ради само једна, те да је фонтана-чесма огрезла у жабокречини, а од јуче ујутру, пукла је цијев, па је тај дио по-плављен.

И стање на градској чесми и цијев из које извире вода пречест су призор последњих година, а радници Водовода и канализа-ције које смо затекли на лицу мјеста кажу да на овим објекти-

ма интервенишу и по неколико пута годишње.

Када је ријеч о чесми, објашњавају да су прије мјесец дана промијенили све пипе, али да је убрзо након тога радила са-мо једна, за шта криве вандале.

Објашњење за жабокречину на дну чесме немају, осим да нијесу добили налог да је очис-те.

Кад је ријеч о пуцању цијеви, кажу да је у питању честа хава-рија и да је узрок томе дотраја-лост.

– Цијев пуца пошто је стара и дотрајала. Приде је притисак велики услед висинске разлике

јер вода стиже са Канли куле. Види се и по стању трга и по недостајућим каменим плочама колико пута је цијев крпљена. У последње двије године то је рађено бар шест пута. Да би се овај проблем трајно ријешио, потребно је промијенити ком-плетну трасу, за шта су потреб-на велика средства, објаснили су нам радници предузећа Водовод и канализација.

Они су изразили очекивање да ће од јесени бити измијење-на цијела траса, те да грађани и туристи убудуће неће доживља-вати неугодности, макар када је ријеч о плављењу трга.

Сматрају и да би надлежни морали озбиљније да се позаба-

ве проблемом вандализма.Подсјетићемо да је градска

чесма на Тргу Белависта једна од свега три у граду с које се може пити вода, а њу је прије ви-ше од деценије граду поклонио Новљанин Мирко Чепрнић. Нажалост, баш она је најчешће на удару вандала. С мермер-не грађевине неколико пута је ломљен врх, а месингане луле непознати починиоци непрес-тано ломе и уништавају.

Баш ова чесма највише гаси жеђ туриста који свакодневно долазе бродовима на шквер и степеништима крећу у обилазак Старог Града.

По закону о водама, ЈП Водо-вод и канлизација је дужно да одржава све јавне чесме. К.М.

гРАДСКА ЧеСМА нА ТРгУ БеЛАВиСТА У ХеРЦег ноВоМ КонСТАнТно нА УДАРУ

Цијев дотрајала, вандали неуморни

Невријеме упропастило усјеве

Вандали ломе луле, стара цијев пуца

уторак, 17. јул 2018. Региони страна VII

ПЛУЖИНЕ – Мјештани Горњих и Доњих Бре-зана, који скоро мјесец

дана Црногорском електроп-реносном систему (ЦГЕС) и компанији „Крново енерџи“ блокирају пут према тим сели-ма, прошле седмице одржали су састанак с представницима поменутих фирми и локалне уп-раве Плужина на ком је разгова-рано о могућностима рјешавања проблема. Сеоску цесту, која је иначе једина приступна тим се-лима, мјештани су блокирали јер су поменуте фирме током из-вођења радова на далеководима 410 КВ Чево–Ластва–Пљевља и 110 КВ направиле велике штете како на путу, тако и на имањима житеља. На састанку представ-ници ЦГЕС-а су остали при ра-нијој понуди да ће обезбиједити реконструкцију дијела пута у дужини од три километра, док су из „Крново енерџи“ тражи-ли да им се достави елаборат реконструкције на основу којег би од централе фирме могли да затраже новац.

– Тек када смо блокирали извођење радова, они су нас саслушали и тражили елаборат, иако је њихова законска обавеза била да путну инфраструктуру коју су уништили радовима вра-те у првобитно стање. Тај пут, који су градили мјештани Бре-зана самодоприносом и на својој имовини, није био предвиђен за пролазак на хиљаде тона тешких терета и механизације, а сада је наша егзистенција угрожена

његовим уништењем, саопшти-ли су јуче из мјесног одбора два пивска села.

Предлог за достављање елабо-рата мјештани су прихватили, а израду тог документа, која је при крају, финансираће Општина Плужине. Међутим, из мјесног одбора јуче су поручили да ће блокаду сеоске цесте прекинути тек онда када енергетске компа-није обезбиједе и депонују но-вац за потребну реконструкцију спорног пута.

– Срамно је да ми сељаци мо-рамо на овакав начин да штити-мо Устав и законе Црне Горе и да

чувамо достојанство и међуна-родни кредибилитет државе када је у питању поштовање људских права загарантованих Европском конвенцијом. Црна Гора се хва-ли лидерством у преговорима са Европском унијом, а дозвољава да крупни инвеститори крше законе и људска права, и да се понашају бахато и неодговорно у заједницима у којима изводе радове и остварују профит, ис-такли су из мјесног одбора.

Штета причињена на имањи-ма и путној инфраструктури, на возилима мјештана, на имањима и онима који се баве туристич-

ком дјелатношћу, тврде у мјес-ном одбору, процјењује се на ви-ше од милион еура. Од ЦГЕС-а и фирме „Крново енерџи“ они су затражили и да, осим рекон-струкције сеоске цесте, учест-вују и у изградњи водоводне мреже у Горњим и Доњим Брез-нима, да плате штету насталу на имањима и правично их обеш-тете. О проблему са којим се суоачавају већ неколико година мјесни одбор је обавијестио све надлежне инстанце у Црној Гори, као и стране амбасаде и међународне организације.

Б.Б.

ЦеСТА ПРеМА гоРЊиМ и ДоЊиМ БРеЗниМА БЛоКиРАнА СКоРо МЈеСеЦ ДАнА

наставља се блокада пута у Брезнима

ТИВАТ – Мјештане Крто-ла и госте обрадовало је ми-нулог викенда јато делфина који су се безбрижно и без икаквог страха играли поред обале Ђурашевића и популар-не плићине „Туња“ код острва Страдиоти. Према свједочењу рибара, у Боки је последњих година стално присутно мање јато делфина које с времена на вријеме оживи успомене на ле-гендарног делфина Јоцу, који је био права атракција осамдесе-тих година. Због чињенице да

један делфин дневно поједе и до 50 килограма рибе, делфини су значајна конкуренција риба-рима чије коче често прате. Ко-торски Институт за биологију мора прикључио се „Нетцет“ пројекту који се бави зашти-том морских сисара и морских корњача. Пројекат предвиђа и стратегију за очување морских сисара и морских корњача на нивоу Јадранског мора, које би требало да усвоје све државе Јадрана.

Ж.К.

ПовРАТАК оМиљеног МоРСКог СиСАРА у БоКу

Делфини у Кртолима

ЦЕТИЊЕ – Одборник Де-мократа у Скупштини престо-нице Балша Раковић истакао је да нијесмо чекали превише да се, након локалних избора, суочимо са новим манипула-цијама оних који 27 година уништавају град, оних који су престоницу Црне Горе довели на просјачки штап и на дуг од преко 30 милиона еура.

– У току предизборне кам-пање као један од главних резултата у периоду њихове власти господа из локалне уп-раве наводили су реконструк-цију Његошеве улице и трга, или боље рећи реконструкцијa, јер њихов број вјероватно није запамтио ниједан грађанин Це-тиња. Вјеровали или не, и да-нас, у јеку туристичке сезоне, у току је, сад већ можемо рећи – традиционална замјена плоча у Његошевој. Бројна упозорења да камене плоче постављене у Његошевој улици не подносе изузетно ниске температуре у зимском периоду и да није-су одговарајућег квалитета за њих нијесу била од важности. Не може, а да се не постави пи-тање какав утисак све ово ос-тавља на туристе који посјете наш град?! Да можда и њих, као министра Симовића, Цетиње данас не подсјећа на највеће градилиште у Европи?! Да не

фотографишу цетињски корзо који изгледа као минско поље – пита Раковић.

Према његовим ријечима, све присутнија сумња грађана да уговори са извођачима радова и дилови при склапању прво-битног уговора локалним функ-ционерима служе само као ме-ханизам за пуњење сопствених џепова потпуно је разумљива, ако се зна да је реконструкција коштала право богатство, а сва-ке године слиједе нови радови.

– Нема дилеме да је овај по-сао ДПС локалне управе пред-мет за Специјално државно тужилаштво. Ово је само још један доказ какав однос има локална управа према нашем граду и грађанима. Међутим, оно што је остало и што ника-да неће моћи узети Цетињу је душа овог града и чувени це-тињски хумор, тако да ни ово катастрофално стање Његоше-ве улице није могло избјећи да постане предмет шале. На питање новинарке шта мисли о томе што се Његошева улица ради сваких пола године, наш суграђанин је одговорио да то не треба уопште да чуди јер ми заправо посједујемо зимски и љетњи сет плоча, тако да је та полугодишња замјена сасвим оправдана – истакао је Раковић. З.П.

Плоче мијењају, паре расипају

Одблокираће пут кад добију паре

оДБоРниК ЦеТиЊСКиХ ДеМоКРАТА БАЛША РАКовиЋ ПоРуЧио

Његошева улица зрела за тужиоца

Јато делфина близу обале

ШАВНИК – Великом еколош-ком акцијом чланови Еколошког покрета „Доња Буковица“ сим-болично су поручили надлеж-нима да не одустају од намјере да спријече градњу мини-хидро-централа на водотоку шавничке ријеке Буковице. Око 50 чланова ЕП окупило се на локацији села Доња Буковица, гдје су цјелоднев-ном акцијом очистили дио корита ријеке, као и Ђоков мост.

– Окупљени око своје ријеке с прибором и алатом у рукама, вриједно и сложно дали смо но-ви облик старом мосту. Посјече-не су врбе које су никле из њега, као и оне око њега тако да је опет откривена његова љепота у пот-пуности, а очишћено је и корито

ријеке, навео је Никола Вемић из ЕП „Доња Буковица“, додајући да су акцију чишћења финансирали из својих средстава.

Бисерна Буковица, од свог постанка па до данас, међу ријет-кима је на подручју Црне Горе, чија вода по квалитету припада А1 категорији. Шавнички дра-гуљ, међутим, одлуком Владе одређен је за градњу мини-хи-дроцентрала које треба да гради фирма „Хидра МНЕ“ из Подгори-це. Намјеру државе и инвестито-ра засад онемогућавају мјештани неколико села који живе уз водо-ток Буковице, а који су заједно са бројним љубитељима нетакнуте природе тог краја формирали ЕП „Доња Буковица“. Б.Б.

БАР – На барској ривијери се и ових дана могу видјети грађевин-ске машине и радници који изводе радове, упркос високим темпера-турама. Већ данима се на самом улазу у град под Румијом увелико ради на објекту чији су радови у фебруару активирали клизиште.

Дуго се водила преписка на-длежних служби Општине с на-длежним министарствима ради предузимања најхитнијих мјера у циљу спрјечавања обрушавања магистрале, а тиме и блокаде са-обраћаја између Бара и Сутомо-ра. Санација је подразумијевала изградњу потпорног зида и об-нову коловоза у вриједности од 100.000 еура, а финансирао је ин-веститор, власник парцеле,д.о.о. „Sky development”.

Како се тада чуло, у питању је изградња пословног објек-та – хотела. Са санацијом сe каснило због, како је саопштио Емин Рашкетић, власник фирме

„Рашкетић”, која изводи радове, временских услова, који нијесу дозвољавали да се започне по-сао, и извођач се плашио да би радови могли да проузрокују но-во клизање тла, иако је пројекат за реконструкцију био урађен, припремни радови за изградњу потпорног зида и санацију пута су почели, а материјал је био на-бављен.

Клизиште је санирано, али су и радови настављени. Довољно је подсјетити да се објекат гради уз саму обалу, и да се у његовој близини налази неколико мањих уређених плажа. Свакодневно туристима који одмарају на тим плажама мир ремете грађевин-ски радници. . О инспекторима и њиховим надлежностима не тре-ба ни причати. О контролорима „Морског добра” такође. А нема дана да неко од њих не прође по-ред поменутог градилишта.

Д.С.

ЧЛАнови еП „ДоЊА БуКовиЦА“ оРгАниЗовА-Ли еКоЛоШКу АКЦиЈу

нАСТАвљени РАДови нА уЛАЗу у БАР

учесници акције

Очистили Ђоков мост и корито

БуковицеМашине

дочекују туристе

уторак, 17. јул 2018.РегиониVIII страна

КОТОР – Приганице пос-лужене с медом, „воћни јеж“, поховане куглице

са рижотом од печурака, ри-жото са морским плодовима сервиран у шкољкама, пршут са смоквама, само су дио бо-гате трпезе коју су за коктел приређен поводом отварања КоторАрт-Дон Бранкових дана музике, у атријуму Ко-торске бискупије, припреми-ли маштовити, вјешти млади кувари и куварице, садашњи и бивши ученици Ресурсног центра за слух и говор „Др Перута Ивановић”. Они су се побринули да се званице, му-зичари и пријатељи фестивала осјећају пријатно и да уживају у аромама и укусима разноврс-них делиција. Сестре Шејла и

Шефера Мусић, Семир Ћоро-вић, Драган Шћекић, Марко Вукосављевић, Милан Матић и Илија Мирошевић кажу да им је коктел велика мотивација. Шејла и Семир су прошле годи-не у Ресурсном центру за слух и говор „Др Перута Ивановић“ завршили средњу школу и већ раде у реномираним ресторани-ма, а остали су ученици другог, трећег и четвртог разреда. Да они представе своје вјештине, побринуо се Ратимир Марти-новић, директор КоторАрта, на чију је иницијативу покренута обука ових ђака на академији истакнутог „мајстора малих тајни кухиње” Горана Милића у Америци. Милан Матић каже да је он имао срећу да борави у Америци и да уз Горана Ми-лића стекне драгоцјено иску-ство, на чему му је бескрајно захвалан.

– Прошлог љета сам био у Калифорнији, у Милићевом ресторану „Девино“ у Лос Анђелесу, заједно са двојицом колега, пријатељима Матијом Гргуревићем и Владом Че-шићем. Потом ме је Горан Ми-лић позвао да други пут дођем сам, био сам тамо три мјесеца. Усавршио сам енглески језик и рад у кухињи и све што иде уз то, научио сам за три мјесеца оно што у нашим условима не бих за осам мјесеци. Стекао сам радне навике у послу, што ми много значи. Принципи су

исти, само се ради мало брже и мало више. Припреме су ве-ома важне, он ме је научио да све треба чистити иза себе и да нема „празног хода“, као и у сваком послу. Кад смо послије тога радили у ресторану „Гали-он“ у Котору, припремали смо послужење за 15 гостију који су јахтом дошли из Америке, и ту смо показали своје умијеће стечено на студијском боравку у Калифорнији. Они су након тога донирали средства за сле-деће путовање и боравак наших ученика код Горана Милића – објашњава Матић.

Он и његови другари, који се покажу марљивим и амби-циозним, иду сваке године на домаћа и међународна кулинар-ска такмичења, гдје одмјеравају снаге са колегама из кулинарске бранше.

Седамнаестогодишњи Илија Мирошевић, ученик другог разреда средње школе у Ресур-сном центру, смјер кувар, гдје му је ментор проф. Жељко Ву-касовић, каже да је спреман да иде у Америку, што би од срца волио.

– Сви ми прижељкујемо од-лазак у Америку, у Милићев ресторан „Девино“, гдје се обучавамо мјесец дана и, ако се докажемо, идемо на три мјесеца, па надаље. Ово вече је приређено због тога да би се донирао новац за наш одлазак у Калифорнију. Предност имају

наши другари са сметњама у слуху и говору. Пошто сам савладао гестовни говор, и ја имам прилику да идем с њима, како бих посредовао у кому-никацији и „преводио“ им оно што ће их Горан Милић учити – каже Илија.

Они захваљују Шејли Мус-ић, помоћници шефа кухиње у хотелу „Ла Рош“ у Тивту, под чијом „диригентском палицом“ је све ово одрађено.

– Без ње ово не би овако из-гледало и не би било укусно – кажо Неђељко Мошков, ди-

ректор Ресурсног центра.Маестро Горан Милић ће

крајем љета поново доћи у Цр-ну Гору, биће приређен пријем на неком броду, гдје ће се сви ови млади кулинари поново окупити, чему се неизмјерно радују. М.Д.П.

– Велику пажњу посветили смо млади-ма кроз укључивање дјеце која су похађала Кулинарску академију горана Милића. Већ неколико година уназад кроз побратимску сарадњу Санта Барбаре и Котора, у коју сам и ја укључен, организује се бесплатно школовање младих који бораве у Калифорнији и добијају основна знања из кулинарства у оквиру академије горана Милића. Враћају се у Црну

гору, гдје имају могућност да раде у престиж-ним ресторанима и хотелима. Желимо да им дамо шансу, ова дјеца ће бити задужена за послужење и коктеле након неколико конце-рата, у жељи да покажемо њихово умијеће и дивљења вриједно филантропско понашање нашег горана Милића, који се у овој мисији врло несебично даје – казао је Ратимир Мартиновић.

Делиције карта за пут у Америку ■ Коктел је приређен да би се донирао новац за одлазак на

обуку у Калифорнију,а предност имају ученици са сметњама у слуху и говору

Несебична побратимска подршка

Воћни јеж

Шејла Мусић (у средини) предводи екипу

УЧениЦи РеСУРСног ЦенТРА „ДР ПеРУТА иВАноВиЋ“ оДУШеВиЛи ЗВАниЦе КУЛинАРСКиМ ВЈеШТинАМА

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Четр-наест геронтодомаћица, које су ангажоване преко Центра за социјални рад, наставиле су да пружају помоћ припадници-ма „трећег доба”. Корисници услуга овог сервиса веома су задовољни.

Учеснице пројекта „Помоћ у кући за старе”, који реализује Центар за социјални рад у Бијелом Пољу, уз подршку Министарства рада и социјал-ног старања и УНДП, кроз пројекат „Наставак реформе система социјалне и дјечје заштите”, кажу да све функ-ционише на најбољи могући начин.

Пројекат је у међувремену, због своје успјешности, про-дужен и трајаће до краја ове године. За то вријеме 14 герон-тодомаћица примаће мјесечну накнаду од по 220 еура.

Према ријечима Адмира Мустајбашића, директора Центра за социјални рад, глав-ни циљ пројекта је био пру-жање помоћи старим лицима у циљу побољшања квалите-та њиховог живота и смањења социјалне искључености, али исто тако и ангажовање неза-послених лица за послове ге-ронтодомаћица.

– У потпуности смо оства-рили идеју којом је замишљен овај вид помоћи припадници-ма „трећег доба”. Корисници су изразили велику захвал-ност и казали нам у непо-средном контакту да добијају пуну пажњу и све што им је у старачким данима потреб-

но. Изразиле су захвалност и геронтодомаћице, које се иначе налазе на евиденцији незапослених и којима је овај вид примања пријеко потребан – истиче Мустајбашић.

Основна идеја пројекта је испуњена – да се у општини Бијело Поље омогући пру-жање услуга помоћи у кући старим лицима без средстава за живот и без породичног ста-рања. Овим пројектом дошла је до изражаја међугенера-цијска сарадња и солидарност. Програм је намијењен старим и болесним особама.

– У оквиру пројекта едуко-ване геронтодомаћице пос-премају, кувају корисницима, иду у апотеку, радњу или на пијацу и обављају остале кућ-не послове одржавања хигије-

не стамбеног простора у ком корисник живи. Помажу и у припреми оброка, набавци на-мирница, лијекова, приликом плаћања рачуна и обављања других услуга које су потреб-не корисницима – казала је координаторка пројекта Вања Машковић, дефектолог из Центра за социјални рад.

С корисницима услуга су потписани уговори.

– Задовољство је пружати помоћ ономе коме је потребна. Водимо бригу о десет старих лица, међу којима има и са-мохраних, али и брачних дру-гова и то не само на градском подручју, већ и приградским насељима. У сваком тренутку смо ту да им прискочимо у по-моћ и не либимо се ниједног посла, кажу домаћице. М.Н.

геРонТоДоМАЋиЦе нАСТАВиЛе РАД нА ПоДРУЧЈУ БиЈеЛог ПоЉА

Корист огромна, задовољство обострано

Мустајбашић и Машковић

уторак, 17. јул 2018. Маркетинг страна IX

уторак, 17. јул 2018.КултураX страна

– У свему што радите мора се видjети да сте у то ушли ср-цем. Музика у том смислу ниjе другачиjа од спорта. Узмите за примjер тенис и Новака Ђоковића. То jе човjек коjи игра срцем, да ниjе тако, си-гуран сам да не би стигао тако далеко. Много сам срећан због њега, jер волим такве људе, са џиновским срцем – изjавио jе свjетски виртуоз Наjџел Кене-ди на почетку поноћне конфе-ренциjе за новинаре у хотелу „Авала“, одмах послиjе спек-такуларног концерта коjи су он

и његов оркестар одржали на фестивалу Град театар.

Испред будванског Старог града, британски виолиниста и виолиста коjи своjом музи-ком очарава планету готово три децениjе, и остаjе jедан од наjавангардниjих и наjнеобич-ниjих музичких стваралаца и извођача, приредио jе публици догађаj за памћење.

аjедно са своjим оркестром – гитаристима Ролфом Бу-салбом и Дагом Боjлом, вио-лончелистом Питером Адам-сом, контрабасистом Пjотром Кулаковским, Кенеди нам jе приредио културни догађаj за памћење. Поред Гершвинове музике, чули смо и фантас-

тично извођење композициjе Стефана Грапелиjа, и џез обра-ду македонске пjесме „Jовано, Jованке”.

Објаснио је да ужива и да се забавља на сцени, а пошто је свјестан да никад нема исту публику настоjи да се прилаго-ди и да свира баш за те људе коjи су у публици.

– Волим балканску музику, пjесме коjе смо извели чуо сам

у Београду, jако су ми се до-пале, и ставили смо их на ре-пертоар. А Грапели jе био моj велики ментор, коjи ме jе нау-чио да свираjући класичну му-зику не морам бити озбиљан, да то могу радити са осмjехом на лицу, и да ми jе допуштено да се забављам, и да уживам у тренутку. Људи коjи свираjу класичну музику размишљаjу о прошлости и будућности, а jа волим да уживам у садашњем тренутку – објаснио је он.

Оно што jе Кенедиjа у његов оркестар инспирисало пред будвански концерт била jе уп-раво публика. Рекао је да му се свиђа код људи у Србиjи и Цр-ног Гори што jе народ искрен – „ако му се нешто не свиђа, људи ће вам то показати”.

– Допада ми се таj „цр-но-бjели“ став, гдjе нема сиве зоне. Више волим ако ме људи мрзе, да ми то и покажу, а не да се претвараjу да су љубаз-ни према мени – објаснио је Кенеди.

Кенеди који годинама живи у Пољскоj одушевио jе и ге-стом на краjу концерта, када jе сишао у публику да се рукуjе са публиком.

– Мислим да jе одлика ве-ликих људи да буду реални и стабилни. Ако вам jе музика

важниjа од вас самих, онда сте арогантни. Музика jе изабрала вас, а не ви музику – казао је он.

Наjџел Кенеди је изразио жељу да се када поново дође у Црну Гору сусретне са нашим музичарима, да би му препо-руче црногосрке пjесме, и да, можда, успоставио сарадњу са њима.

С.Ћ.

ВИртуОЗ НаJЏЕл КЕНЕДИ ПрИрЕДИО СПЕКтаКл На ГраДу тЕатру

Кенеди на концерту у Будви

Као мало који крају Боки и шире српска православна црквена општина Бијела и ове године је саборно прославила храмоску славу свог саборног храма Полагање Ризе пресве-те Богородице 15. јула. Све је почело вече раније гдје је тра-диционалном 31. духовном академијом која је ове године посвећена јубилеју Триста го-дина формирања Топаљске ко-мунитади од Топле „Бијела Бо-ка Которска у истраживањима Петра Д. Шеровића” како је на-зив и истоимене књиге чији су издавачи општина Херцег Но-

ви и Црквена општина Бијела. Академији која је одржана под слоганом „Народ траје од оне тачке док његово сјећање дос-еже” су присуствовали митро-лолит Амфилохије, амбасадор БиХ у Црној Гори Винко Ра-довановић, конзул Републике Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић, Стеван Катић предсједник Опшине Херцег Новог са сарадницима и друге званице.

Угледни бијељански до-маћин др Драго Шеровић, један од идејни твораца про-славе у част Топаљске Кому-

нитади, које се одржавају од 1987. године, казао је да је тема овогодишње академије посвећњена великом јубилеју - Триста година од одлуке да се може фомирати Топаљска ко-мунитад, то јест општина, коју је донијела Млетачка Републи-ка власт 14. јула 1718. године.

– Данас када смо свједоци напуштања наше традиције и када је огњиште, као највећи народни и породични универ-зитет, породично училиште, потпуно изгубљено, жели-мо да се на овом академијом сјетимо и обиљежимо велики

јубилеј - 300 година Комуни-тад од Топле - нашим прецима на част, а нама на понос. Дав-но је казано, народ постоји од тачке до које његово памћење досеже. Ми желимо да на овај начин освјетлимо ову тачку која је свакако за памћење А, то не можемо боље него књигом. Сабрали смо 20-ак радова нашег уваженог прет-ка Петра Драговог Шеровића, Бијељанина међу корице. Ра-дови су резултат истраживања историје наше Бијеле и Боке и освјетљавају период за ври-ме и после формирања Тол-паљске комунитади. Радови су објављивани у периоду од 1920. до 1968. године у разним стручним часописима студија тадашњих држава – казао је Шеровић.

У кратком подсјећању на да-не из прошлости учествовали су и историчар Ненад Ше-ровић и Натали Злоковић, ученица осмог разреда ОШ „Орјенски батаљон” из Бијеле, а у чеснике академије поздра-вио је и Петар В. Шеровић, унук Петра Д. Шеровића, који је са братом од стрица Дра-гом Шеровићем приредио књигу која је промовисана. У програму је учествовала и интерпретаторка етно музике Даница Црногорчевић које тадиционалном пјесмом и дивним гласом обогатила ово вече а у програму је учествовао и гуслар Славко Горановић.

З.Ш.

СаБОрНО БИЈЕЉаНИ ПрОСлаВИлИ КрСНу СлаВу СВОГ ХраМа ПОлаГаЊЕ рИЗЕ ПрЕСВЕтЕ БОГОрОДИЦЕ

Историјски знамен за народно памћење

академија у Херцег Новом

Прозни писац Јовица Аћин промовисао је на „Љетопису” свој роман „Сродници”, који је 2017. године издала београд-ска кућа „Лагуна”. Модератор промоције одржане на платоу код „Књажеве баште” била је Николета Дабановић Симо-вић.

Аћин је приповједач и есејиста из Србије, коме је књига „Сродници” заправо пр-ви романескни подухват. Ријеч је о штиву чији главни јунак, сазнавши да прича о његовом поријеклу води све до далеких Пиринеја, заједно са синовима одлази на пут до Шпаније. То је почетак узбудљиве при-повијести о склапању поро-дичног стабла, проналажењу мапа и усмених предања који су путокази у трагању за нес-талим прецима. У занимљи-вом колоплету сижејних токо-ва, мотива потраге, лутања и спознавања, уобличених кроз детективске и елементе фан-тастичне књижевности, овај роман је прича о двоструком трагању, али је у извјесном смислу и „дјело љубави”.

– „Сродници” јесу роман који има двије кичме. Он јесте двострука потрага. Најприје, је то била потрага за неким сродницима, прецима тог приповједача. Међутим, та се потрага мало изобличила и отворила ка другој страни. На крају то постаје и једино пот-рага за извјесним фантомима. А „дјело љубави” у контексту овог романа односи се најго-ре на неку врсту родитељске љубави. Роман је и такав за-то што љубав носи са собом свакојака осјећања. Једно од доминантних овдје је оно осјећање којим роман заврша-ва, а завршава криком самоће.

То је услед тога што љубав не може да добије истински, да-лекосежан одговор. Наравно, љубав је и нека врста спаса из самоће. Рекао бих да љубав у себи има највише различитих могућности свог испољавања, а много њих има у роману – објаснио је Аћин. Пратећи причу романа, читалац и сам постаје трагач, откривајући, између осталог, да се име нара-тора у „Сродницима” подудара са именом аутора и низ других подударности, који недвосмис-лено наводе на запитаност о присуству аутобиографских елемената у роману.

– Вјерујем да у сваком ро-ману постоје аутобиографски елементи писца. Овај не може бити аутобиографија, јер у ње-

му има сувише имагинације и измаштаних дјелова, толико тога што се може лако опипа-ти, провјерити и потврдити као истинито. Али, постоји једна много дубља истина у свему томе, и у њој се писац као та-кав јавља. Признајем у сваком случају да има и реалних еле-мената који се могу везати за мене као појединца – казао је аутор.

Роман „Сродници” ушао је 2017. године у најужи избор за НИН–ову награду. Но, он је за Аћина, како је казао на про-моцији, већ „нека врста само лијепе успомене”, најављујући тако ново дјело на ком ради, а које ће у извјесном смислу имати везе и са Црном Гором.

Д.С.

ЈОВИЦа аЋИН ПрОМОВИСаО рОМаН На „БарСКОМ ЉЕтОПИСу”

Јовица аћин и Николета Дабановић Симовић

Изразио жељу да се сусретнe са црногорским музичарима

Модерни приказ распећа

На тргу пjесника вечерас у 21 час биће одржана панел-дискусиjа поводом прве ликовне изложбе на овогодишњем фестивалу „Икона и ликовна деконструкциjа“, коjу публика може да види до 18. jула. учествоваће др александар Чили-ков, Петар Ћуковић, др Синиша Jелушић и Марат Гељман.

Икона и ликовна деконструкциjа

Роман потраге и дјело љубави

Ново издањеСитничарнице

у ИЗДаЊу „лаГуНЕ”

Волим људе са срцем

Ново издање познатог и вишеструко награђиваног романа Горана Петровића, „Сирничарница код срећне руке”, однедавно је пред чи-таоцима у издању „Лагуне”.

Од 2019. године „Лагуна” наставља са поновљеним издања Петровићевих дје-ла, а прво ће бити објављен „Атлас описан небом”.Када је „Лагуна” први пут објави-ла овај роман 2000. године, добила је све најзначајније књижевне награде, Нинову, Виталову, Награду Народне библиотеке Србије за најчи-танију књигу, и потврдила да је Горан Петровић савремени класик.

Његова нова књига, такође у издању „Лагуне”, биће објављене уочи овогодишњег Сајма књига.

С.Ћ.

уторак, 17. јул 2018. Култура страна XI

Концертом клавирског дуа „Тра Нои” коjи чи-не Jелена Вукићевић

Вукмировић и Ивана Пе-шић, у дворани „Иван Цр-ноjевић” у Владином дому на Цетињу отворено jе 11. издање Фестивала умjетничке музике „Еспрессиво”.

На репертоару су била дjела Петра Илича Чаjковског, Хер-мана Геца и Сергеjа Рахмањи-нова, а сjаjно музицирање црногорских пиjанисткиња броjна публика наградила jе бурним аплаузима.

Након концерта умjетнице ниjесу криле задовољство, а у изjави за „Дан” казале су да су почаствоване што су доби-ле прилику да отворе ового-дишњи „Еспрессиво”.

– Наш клавирски дуо по-стоjи и ради већ десет го-дина, а дугогодишњи рад се наjбоље крунише пред-стављањем на фестивалима коjи су као „Еспрессиво” већ постали традициjа. Отво-рити jедан овакав фестивал jе посебна част и веома смо поносне због тога – казала jе Вукмировић.

Њена колегиница Ивана Пе-шић истакла jе да су програм за оваj концерт врло пажљиво бирале и припремале.

– Одлучиле смо да концерт почнемо опусом бр.2 Чаjковс-ког „Сjећање на Хапса”. Риjеч jе о троставачном циклусу коjи jе иначе клавирска свита али смо дошле до аранжмана за наш ансамбл и то jе било

премиjерно извођење у Црноj Гори. Након тога свирале смо Гецову сонату као добро по-знату Рахмањинову Вокализу. Мислим да jе програм врло атрактиван и занимљив како за лаике тако и за оне коjи се баве класичном музиком – рекла jе Пешић.

Умjетнички директор фес-тивала Миран Бегић истакао jе да jе „Еспрессиво” саткан од високих умjетничких до-мета те да jе његов утицаj у последњоj децениjи при-миjећен на укупну климу цр-ногорске музичке сцене.

– Значаj овог фестивала огледа се и у интеракциjи из-међу врхунских црногорских и свjетских умjетника. То jе била и нека почетна мотива-

циjа да се фестивал направи и да наши људи коjи раде и сви-раjу концерте имаjу прилику да се представе и добиjу jедан додатни вjетар у леђа за њихо-ву концертну кариjеру коjа би у Црноj Гори требала да буде солидниjа или чешћа, а опет да се и на неком интернацио-налном нивоу могу приказати – казао jе Бегић.

Он jе додао ће након кон-церта клавирског дуа „Тра Нои” коjи, како jе рекао, чине умjетнице коjи су поникле и дjелуjу на црногорскоj музич-коj сцени, фестивал бити на-стављен 19. jула у 21 сат када ће у Владином дому наступи-ти свjетски познати пиjаниста Владимир Виардо.

– Риjеч jе о прослављеном умjетнику коjи представља златну генерациjу свjетског пиjанизма и великом педаго-гу коjи jе тренутно професор на конзерваториjуму Чаjков-ски и Музичком факултету у Тексасу. Он jе наш приjатељ и стални гост са коjим осим о концертима и фестивалу, раз-говарамо и о отварању док-торских студиjа на Музичкоj академиjи на Цетињу гдjе би он био ментор, а што би сва-како привукло и значаjн броj страних студената са коjима Виардо ради од сjеверне Аме-рике до Азиjе и Jапана – ис-причао jе Бегић.

Фестивал се организуjе под покровитељством и подрш-ком Министарства културе, Универзитета Црне Горе и Музичке академиjе, Општи-не Цетиње и Народног музеjа Црне Горе, а до 10. августа љубитељи умjетничке музике имаће прилику да чуjу седам концерата. З.П.

ПОЧЕО ФЕСтИВал уМJЕтНИЧКЕ МуЗИКЕ „espressivo”

Саткан од високих умjетничких домета

Почео фестивал умјетничке музике „Еспрессиво”

Време је да сјевер Европе спустимо у нашу чаролију, у међународном кон-тексту. Селекција фимова има фокус на нордијским земљама, али и на ствараоци-ма у свијету за филмове за које мислимо да су занимљиви за концепцију Фестивала – очување традиције и културе у најши-рем смислу те ријечи, као залог за будућ-ност, поручује Јелена Мила, оснивач и директорка Интернационалног филмског фестивала ФОРТЕЦИ Пераст, јединствен за Црну Гору али и Балкан. У програму другог издања Фестивала су 10 међуна-родних дугоментражних, и 10 докумен-тарних и кратких филмова.

– Гост овогодишњег Фестивала је Јан Горансон – шеф преса и медија Швед-ског филмскг института и изузетни по-знавалац како модерног тако и ранијег шведског филмског стваралаштва. Ове године SFI обиљежава 100-годишњицу Бергмановог рођења, тако да ће нам до-лазак г. Горансона бити свакако драгоцјен. Поред Горансона у госте ће нам доћи и двије филмске стваратељке, Карин Фа-хлен и Ана Лон Франко са својим фил-мским остварењима. Позив смо упутили и Лив Улман зато што ће бити приказан и њен филм, али она ове године није у мо-гућности да буде наш гост, што не значи да неће бити наредних година. Наравно, планирамо да представимо и занимљиве госте и из региона уз дружење с публи-ком, филмским ствараоцима из Црне Горе и региона. Чланови жирија су филмски ствараоци из Црне Горе, Ана Мариа Ро-си редитељка, Драшко Ђуровић, реди-тељ и Дејан Дабић – филмски критичар, селектор и публициста. Фестивал је так-мичарског карактера – са четири награде у двије селекције: најбољи филм, најбољи женски рукопис на филму, награда пуб-лике и специјална награда Фестивала у двије селекције - дугометражни играни, и кратки и докуметарни филм – најављује

Јелена Мила.Пројекције ФФИП филмова биће одр-

жаване у Музеју града Пераста, на Пе-рашком тргу и Госпи од Шкрпјела. У пет вечери приказаћемо документране и кратке филмове у Музеју и на Госпи с почетком од 19 сати и десет играних филма – међународних, регионалних и домаћих од 21 сат и 23 сати на Тргу. Ово-годишња селекција филмова садржи један дио ретроспективе шведског филма као „Арн“, прича о Крсташима са сјевера Ев-ропе – спектакл редитеља Петера Флинта из 2007, затим „Исељенике“, Јана Трое-ла из 1971. године, с Лив Улман и Макс фон Сиду и Бергмана из 1955. – „Осмијех љетње ноћи“, с којим обиљежавамо 100 година од Бергмановог рођења. Имаћемо

заступљену најновију шведску продук-цију, као и филмове из Индије, Америке и региона.

ФИФФП организација успоставила је одличну локалну сарадњу с важним ин-ституцијама и појединцима из Пераста - Александра Сименуновић, историчар умјетности у Музеју града Пераста која је одговорна за реализацију Фестивала у Пе-расту; Андро Радуловић, Фестивал клапа дон Срећко Мајић, перашки жупник и за-послени у Музеју и на Мозаицима у Рисну као и хотел „Конте” у Перасту. Партнери ФФИП-а су: фестивали www.baneff.com; www.snowe.se; Si – Swedish institute; NFI – Norwegian Film Institute; SFI – Swedish Film Institut; Nordic Embassies on Balkan region са другим амбасадама; Партнери у Црној Гори суОпштина Котор, Филмски центар Црне Горе, ТО Котор, То Будва, Музеј Пераст, МЗ Пераст, ИК Госпа од Шкрпјела.

– Циљ нам је да сјевер Европе смјес-тимо у Црну Гору, Боку, Пераст. Не само да прикажемо најновије филмско ствара-лаштво сјевера већ да им покажемо које могућности сарадње још постоје – љепоте и специфицности које њена љепота пружа и кроз филмску умјетност и промоцију других вриједности туризма, културе и традиције Црне Горе. Пераст има посеб-ну вриједност као мјесто, које је одвојено, мирно, добар предуслов за добру пројек-цију филма, умјетнички доживљај, а има и свјетски шарм, који ваља показати свијету - нарочито љети, поручују из креативног тима ФФИП-а. М.Д.П.

ДруГИ ФОртЕЦа ИНтЕрНаЦИОНалНИ ФИлМСКИ ФЕСтИВал ПЕраСт 2018, ОД 26. ДО 30. Јула

Јелена Мила

Циклус „Концерт на отво-реном” наставља се вечерас у 23 часа наступом младе ви-олочелисткиње Еден Секуло-вић. Уједно ово је њен први самостални наступ у граду у којем је порасла.

Концерт ће вити одржан, као и први, недалеко од Сахат куле, иза зграде ТЦ Шофранац у наjстариjоj згради у Подго-рици - кући Чубрановића, са-грађеноj 1630. године. Еден Секуловић ће пратити гудач-ки ансамбл којег чине Слађана Цвеjић и Ана Живковић (ви-олина), Илиjана Благоjевиц (виола) и Ана Церовиц Звицер (контрабас). Поноћни концерт jе назив за сериjу музичких догађаjа коjа се организуjе са циљем да се оживи дух Старе Вароши.

Еден Секуловић jе сти-пендисткиња шваjцарске фондациjе Бруно Шхулер Стифтунг а тренутно похађа мастер студиjе на Универ-зитету умjетности у Цириху у класи професора Орфеа

Мандоциjа. Поводом пред-стоjећег догађаjа ова тален-тована умjетница jе истакла да је ово својеврсни повратак Подгорици.

Након првог концерта коjи jе организован у jуну и пози-тивних критика и медиjске пажње коjу jе придобио, ор-ганизатори са задовољством истичу је ТО Подгорице jе већ изразила жељу да нас подржи.

Организаторке Сања Ми-лосављевић и Боjана Минић најављују да ће и у августу бити одржан концерт коjи ће бити за више од 300 људи на новој, необичноj, локациjи. Од септембра ће поноћни концерт постати догађаj коjи ће уврстити у стални програм до краjа године.

– Жеља нам jе да се оваj дио града разбуди. Порука jе jасна: ми желимо да Подго-рица своjу Стару Варош има у пуном сjаjу и акустици, као туристичку атракциjу – иста-кле су оне.

С.Ћ.

ДруГИ ПОНОЋНИ КОНЦЕрт у СтарОJ ВарОШИ

Повратак Подгорици

Наш угледни ликовни стваралац, педагог и декан ФЛУ на Цетињу Ратко Ода-ловић представио се ликов-ној публици у Будви, у гале-рији Спомен дома „Стефан Литров Љубиша”. Ријеч је о поставци цртежа „Констру-кти и конзументи” који се у изложбемом простору буд-ванских Музеjа и галериjа могу видјети до 6. августа. Изложбу је отворио наш уг-ледни историчар умјетности Александар Чиликов.

– Апсолутно бих се сло-жио са квалификациком коjу смо раниjе чули, да jе пред нама jедан од наjбољих савремених црногорских ликовних стваралаца. Само бих додао да jе он и jедан од наjбољих ликовних педаго-га, jер jе дуго професор на Факултету ликовних умјет-ности на Цетињу, а тренут-но jе и декан тог факултета. Мени jе велико задовољство што сам вечерас ту, не само због Ратка коjи jе моj дугого-дишњи приjатељ, и част ми

jе што ми jе повjерио отва-рање своје изложбе цртежа, него што jе у питању баш поставка цртежа. Изложбе цртежа се у Црноj Гори jа-ко риjетко догађају. Постоjи jедна теза међу ликовном публиком, а диjелом и међу моjим колегама историчари-ма умjетности, да jе цртеж jедна помоћна сликарска дисциплина и припрема за озбиљан креативни рад, са чиме се jа уопште не бих сложио. Управо изложба коjа jе пред нама вечерас свjедо-чи да су у питању озбиљни умjетнички радови – навео је Чиликов.

Одаловић jе завршио Фа-култет ликовних уметности у Београду гдjе jе и магис-трирао, а ментор му jе током школовања био професор Живоjин Турински. Поред стваралаштва Одаловић се бави и педагошким радом као редовни професор на Факултету ликовних умjет-ности на Цетињу.

С.Ћ.

ИЗлОЖБа ратКа ОДалОВИЋа у СПОМЕН ДОМу „СтЕФаН МИтрОВ ЉуБИШа”

Цртежима до дубине сликарства

Одаловић и Чиликов, фото. В. Перуновић

На таласима очувања традиције и културе

уторак, 17. јул 2018.КултураXII страна

Чешки камерни трио којег чине виолончелиста Бледар Заjми, флаутиста Мирослав Матеjка и пијанисткиња Или-риjана Ђони наступила је на трћој вечери 35. Међународ-ног фестивала „Дани музике” у Херцег Новом. Ова искусни и угледни камерни трио извео је композиције Грига, Сен-Санса, Дворжака, Вебера и Пиjацоле.

Након концерта Бледар Заjми се присјетио да jе у Херцег Новом наступио приjе десет година, са пиjанистом Борисом Краљевићем и квар-тетом „Глинка”.

– Бориса Краљевића по-знаjем 12 година. Он jе ини-цирао да ове године свирам са Мирославом Матеjком и насту-пам у Херцег Новом. Свиђа ми се овдjе, већ трећи пут сам ту. Било jе дивно сарађивати са Илириjаном и Мирославом. Свирали смо камерни програм

од Грига, Пиjацоле и Вебера. Надамо се да ћемо и следећи пут имати прилику да свирамо оваj или неки други програм. Херцег Нови jе лиjеп град, има пуно туриста. Гледао сам програм фестивала и видио да има пуно инструменталиста, на примјер из Јапана, и то jе

врло добро, јер музика мора да спаjа људе и културе а то jе фантастично – казао jе Заjми.

Лидиjа Скендер, професори-ца Илириjане Ђоне и Андриjе Jововића, коjи jе већ наступио на овогодишњим „Данима му-зике” оциjенила jе да jе ова манифестациjа врло значаjна

за младе музичаре, присjети-вши се да jе и сама као сврше-на студенткиња учествовала на фестивалу.

Посебно jоj jе драго, што су ову праксу наставили ње-ни ученици, и што у том кон-тексту има одличну сарадњу са Борисом Краљевићем, умjет-нички директорм Фестивала.

- Дани музике су значаjан фестивал у Црноj Гори, а ма-нифестациjа се догађа зах-ваљуjући елану и љубави маес-тра Бориса Краљевића.

На овакав начин, наша земља jе богатиjа за нове му-зичке садржаjе.

С обзиром да сам се више година бавила камерном му-зиком, касниjе педагогиjом, драго ми jе што сам ту љубав према камерноj музици пре-ниjела на своjе ђаке – казала jе Скендер.

К.М.

МЕЂуНарОДНИ ФЕСтИВал „ДаНИ МуЗИКЕ” уГОСтИО ЧЕШКИ КаМЕрНИ трИО

Кад музика споји емоцију и континенте

„Љето у вила селу” нова је манифестација у Вилусима код Никшића, чији је организатор овдашња мјесна заједница. Мјештани овог краја моћи ће да уживају у програму до сре-дине августа, до кад постоји утврђен програм ове манифе-стације.

„Љето у вила селу” је поче-ло на љетњој позорници тамо-шњег Спомен дома „Бањским сијелом” у оквиру којег су посјетиоци уживали у програ-му Пјевачке изворне мушке и женске групе „Бањани”.

Вилуси су, истакао је се-кретар Мјесне заједнице То-мислав Булајић, у протеклих четврт вијека имали своју тра-диционалну манифестацију „Вилушко културно љето”, која ове године, због недос-татка средстава, неће бити ор-ганизована.

– Људи из ових крајева на-викли су да сваке године у јулу присуствују низу културних програма. Како „Вилушко кул-турно љето” ове године неће бити организовано, дошли

смо на идеју да организујемо алтернативни програм, под другим називом - „Љето у вила селу”. Све је на добровољној основи, аматерски, без пара. Ово је једна манифестација из народа за народ – рекао је Булајић.

Уз Пјевачку групу „Бања-ни”, манифестацију су отво-рили и гуслари Илија Миља-нић и Радован Копривица, а Булајић је читао стихове и афоризме стваралаца са под-ручја Бањана, као и забиље-жене анегдоте из овог краја. Програм „Љета у вила селу” наредних дана ће се одвијати на љетној позорници вилуш-ког Спомен дома сваке суботе. Сљедећи програм, диско вече, намијењен је младе.

Манифестација је добила подршку потпредсједнице Општине Никшић Соње Ник-чевић и директора ЈУ „За-хумље” Воја Кривокапића, па организатори очекују да у ав-густу „Љето у вила селу” буде увршено у програм Никшићке културне сцене 2018. Б.Б.

у ВИлуСИМа ОтВОрЕНО „ЉЕтО у ВИла СЕлу”

Центар за културу „Ненад Ракочевић” у Моjковцу, у ок-виру манифестациjе „Моjко-вачко културно љето”, а у са-радњи са ЕУ инфо центром и Црногорском кинотеком, орга-низуjе „Дане европског филма 2018“. Манифестацију која ће

се у Моjковцу одржавати од вечерас до 21. августа, утор-ком, сриjедом и четвртком у 20 часова, отвара филм „Љепота порока” Живка Николића. За све проjекциjе улаз jе беспла-тан. У јеку су припреме за Моjковачки ликовни салон,

коjи ће бити организован од 30. jула до 7.августа, сопша-вају из Центра за културу. На салону ће излагати моjковач-ки ликовни ствараоци, а одлу-ку о наjбољем раду дониjеће трочлани жири, којем ће бити уручена награда „Батрић Баћо

Митровић”. На археолошком локалите-

ту Брсково у току су радови. Експонати са налазишта биће изложени у галериjи центра од 9. до 17. августа. Са глумцем Бранком Бабовићем, позна-тиjим као Ђуро Палица, 3. ав-густа биће организовано вече хумора под називом „Моjков-чани са Ђуром и приjатељи-ма”. Ј.Ш.

МОЈКОВаЧКО КултурНО ЉЕтО

Филм, изложбе, хумор

Чешки камерни трио

За почетак „Бањско сијело”

уторак, 17. јул 2018. Маркетинг странаXIII

уторак, 17. јул 2018.ШаренаXIV страна

Еден Секуловић, млада виолончелисткиња одржаће свој први поноћни солистич-ки концерт у Подгорици у вечерас у 23 сата. Концерт ће се одржати недалеко од Сахат куле, иза зграде ТЦ Шофранац у најстаријој кући Чубрановића а њену пратњу чиниће гудачки ансамбл Слађана Цвејић (виолина), Ана Живковић (виолина), Илијана Благојевић (вио-ла) и Ана Церовић Звицер (контрабас).

Еден Секуловић је стипен-дисткиња швајцарске фонда-ције Bruno Schuler Stiftung, а тренутно похађа Мастер сту-дије на Универзитету умјет-ности у Цириху у класи про-

фесора Орфеа Мандоција.- Иако сам рођена у Лондо-

ну, у Подгорици сам одрасла и веома ми је драго што ћу имати могућност да се пред-ставим подгоричкој публици као солиста уз пратњу својих дивних колегиница са којима сам иначе двије године радила у Црногорском симфонијском оркестру. Волим Подгорицу, а у поноћ приватно највише волим да свирам и слушам џез музику - казала је Еден.

Након првог концерта који је организован у јуну мјесе-цу и позитивних критика и медијске пажње коју је при-добио, организатори припре-мају још сличних догађаја.

- У августу припремамо та-

кође концерт који ће бити за више од 300 људи на необич-ној локацији. Од септембра ће поноћни концерт постати догађај који ћемо уврстити у стални програм мјесечно до краја године. Жеља нам је да се овај дио града разбуди. Порука је јасна: ми желимо да Подгорица своју Стару Варош има у пуном сјају и акустици, као туристичку ат-ракцију, баш као што Београд има Скадарлију а Сарајево Баш Чаршију - истакле су Сања Милосављевић и Боја-на Минић, организаторке концерта.

Цијена улазнице је симбо-лична и износи пет еура.

А.Ш.

Завршен је 18. по ре-ду Егзит фестивал са посјетом од готово

200.000 посјетилаца који су током четири ноћи и дана прошли кроз фестивалске капије. Освојена титула ев-ропског шампиона имала је прославу достојну овог исто-ријског успјеха за изједначен дневни рекорд од 55.000 људи на Петроварадинској тврђави и досад највеће финале Ег-зита. За нон-стоп славље на свим бинама и еуфорију как-ва још није виђена лично су се побринули David Guetta, Martin Garrix, Alice Merton, Nina Kraviz, Joseph Capriati, Asian Dub Foundation, ZHU, Tale of Us, Asphyx, DJ Tennis, Red Axes, Elderbrook и бројни други. Овогодишње издање фестивала од старта је према-шило досадашња захваљујући новој продукцији главне бине чију су публику већ од прве ноћи распаметили Мигос, али и америчка рокерка ЛП, те арт-поп икона Февер Раy.

Петак и суботу су обиљежи-ли концерти реге краља Зигија Марлија, репера хитмејкерског додира Frencha Montane, исто-ријски наступ диве бескрајног талента Grace Jones и сјајно расположени Ofenbach. Нови спектакуларни изглед и ове године приказала је мтс Денс арена која је сва четири дана задржала пун капацитет до са-мог затварања уз техно икону Ričija Hawtina, електронског генијалца Macea Plexa, хоусе краља Solomuna и једну, је-дину и увијек другачију, Ninu Kraviz, која је другу годину заредом затворила цио Егзит уз гласне овације публике из преко 70 земаља свијета који су јој извукли и осмијех и сузе на лице.

Традиционално експлозив-на завршница Егзит фестива-ла остаће урезана у памћење захваљујући плејади импре-сивних извођача и хитова, те су тако на главној бини, прије врхунског хаус звука, нумере младе звијезде у ус-пону Alice Merton одјекивале Петроварадинском тврђавом на одушевљење посјетилаца који су управо њен колосални сингл „No Roots” прогласили највећим хитом фестивала. Она је све уједно позвала да јој се придруже крајем авгус-та на Си денс фестивалу, а за-разна енергија младе рокерке

представила је идеалну увер-тиру за спектакл најмлађег и двоструког добитника награ-де за најбољег свјетског DJ-а, Martina Garrixa. Публика је са одушевљењем дочекала до-бро познате нумере „Animals” и „So Far Away”, али и бројне друге у специјално спремље-ним верзијама које су у стопу пратили свјетло, видео и број-ни сценски ефекти.

Громогласне овације проло-

миле су се главном бином ка-да се на њу попео највећи од свих, неприкосновени владар топ листа и велики љубитељ Егзит фестивала David Guett. Уз највеће хитове из свог пре-богатог опуса испоручио је завршницу које ће цијеле ге-нерације младих препричавати још дуго, поручујући са главне бине: Егзите, волим те!

Унапријеђена продукција мтс Денс арене сијала је у свом

пуном сјају пред хиљадама људи који су неуморно ђуска-ли и посљедњег дана фести-вала. Загријавање за још јед-ну фантастичну ноћ на Денс арени почела је берлинска селекторка Dana Ruh, а слије-дио ју је и Kolsch, Данац који пише и брише нова правила у електронској музици. Након тога за DJ пулт је стао напо-литански техно принц Joseph Capriati који је препуну Арену довео у стање апсолутне еуфо-рије. Први јутарњи зраци поз-дравили су дуо Tale of Us, који су уз свој препознатљиви звук савршено припремили публи-ку за завршницу на једној од најбољих фестивалских бина на свијету. Након прошлого-дишњег спектакуларног за-тварања цјелокупног Егзит фестивала, али и овација и враћања на бину више пута, Nina Kraviz се послије невје-роватно успјешне године, вратила назад својој другој кући да је прослави заједно са шампионском титулом Егзит фестивала.

Извођачи су се традицио-нално сјајно проводили на фестивалу, те је тако Grace Jones, импресионирана пуб-ликом и енергијом, продужила свој наступ пуних 45 минута, што је изненадило чак и њен менаџмент, а било јој је толико пријатно да је у бекстејџу про-вела остатак вечери, до јутра ћаскајући са организаторима. У симпатијама јој се придру-жио Maceo Plex, који је на свом Твитер профилу написао: „Најбољи фестивал? Врло мо-гуће”! Boris Brejcha је изјавио да је заљубљен у Егзит, док је истински професионализам показала Anastasia Kristensen, којој је отац преминуо на дан кад је наступила, али изла-зак на бину није отказала већ управо њему посветила „нај-важнији наступ у животу”. Импресионирани овим по-тезом, бројни су јој изразили подршку, међу којима су и из-вођачи са претходних година Егзита, Rebekah, Paul Woolford и Insolate. Мегазвијезда но-ве генерације Amelie Lens је имала фантастичан наступ на мтс Денс арени, након чега је изјавила да је имала огромну трему јер јој је био животни сан да наступи на Егзиту и да је цијело искуство било нест-варно.

А.Ш.

ПОСТаВИЛИ нОВИ реКОрД на ПеТрОВараДИнСКОЈ ТВрЂаВИ

Егзит оправдао титулу најбољег фестивала

Стефан Ђурић, познатији као Раста, наступиће вечерас у будванској дискотеци Топ Хил.

Спрски поп-фолк-хип-хоп пјевач, композитор и проду-цент познат је по бројним хи-товима коју омладина помно прати. Између осталих вече-рас ће се на Топ Хилу чути и пјесма „Случајност” коју је снимио са супругом Аном Николић чији је наступ у по-менутој дискотеци заказан за 7. август.

Након Расте, у оквиру „Superstar Wednesday’’ насту-паће DJ Quintino, 18. јула. У четвртак нас очекује журка New Entertainmenta са врхун-ским перформерима савреме-ног циркуса, док ће у петак у оквиру „Friday madness-а” на Топ Хилу 20. јула госто-вати Protocol, Corey James и

Stadiumx.Карте за предстојеће насту-

пе се могу купити по промо-тивним цијенама у претпро-даји онлајн на gigstix.com или на свим Гигстиксовим продај-ним мјестима у Црној Гори.

А.Ш.

БУДВанСКа ДИСКОТеКа УГОСТИЋе ВеЧераС ПОПУЛарнОГ хИТмеЈКера

Раста долази на Топ Хил

Једна од најпопуларнијих регионалних поп умјетница Гоца Тржан приредиће концерт у оквиру манифестације „Под-горичко културно љето 2018” у четвртак, 19. јула, на платоу испред КИЦ-а „Зета” у Голу-бовцима. Улаз је слободан.

Позната поп умјетница под-горичкој публици предста-виће се са својим старијим и новијим хитовима. Почеци музичке каријере Гоце Тржан везују се за популарну групу„-Тап 011”, која је деведесетих година постављала трендове у музици и имала велики број поклоника. Након одласка из групе услиједио је њен први самостални албум који се звао „У ниском лету”. Издала га је издавачка кућа ПГП РТС.

У том периоду, док је још ак-туелан први албум, настала је и једна књига аутобиогра-фија Гоце Тржан, која се зове „Стоперка”. Затим слиједи други албум „Желим да се промијеним” за Сити рекордс, којим је остала досљедна свом музичком правцу и квалитету. На овом албуму је настао дует „1200 миља” са Тошетом Про-еским. „Пета страна света”, наслов је трећег по реду Гоци-ног албума. Са овог албума из-двајају се пјесме: „Крила анђе-ла”, „Кад кажем не”, „Корак до дна” и „Кад понос убије љубав из нехата”. Након тога слиједе албуми „Отров у чај” и „Плави рам” који је жанровски најраз-ноликији од свих досадашњих.

А.Ш.

на ПЛаТОУ ИСПреД КИЦ-а „ЗеТа” У ГОЛУБОВЦИма 19.ЈУЛа

Концерт Гоце Тржан

Дневне новине „Дан” у сарадњи са дискотеком Топ хил поклања два пу-та по двије карте за рас-тин наступ. Податке (име, презиме и број телефона) са назнаком Карте за Топ хил је потребно послати на мејл адресу zabava@dan.co.me

Поклањамо карте

ДрУГИ ПОнОЋнИ КОнЦерТ ВеЧераС У СТарОЈ ВарОШИ

Наступа Еден Секуловић

Main Stage

Магично свитање на Арени Један од најупечатљивијих артиста на No Sleep нови Сад

бини, Midland, поставио је на свој Твитер профил фотографију са егзита из 2007. године, кад је имао свега 19 година, и рекао да му је то промијенило живот. У конверзацију су се укључили и DJ Tennis, али и перформери из претходних го-дина Nic Fanciulli и Waze & Odyssey, да посвједоче колико је егзит заиста посебан. Ida Engberg, која је наступила са својим изабраником Adamom Beyerom, била је свједок чувеног свитања на арени, назвавши га магичним и прелијепим.

уторак, 17. јул 2018. Маркетинг странаXV

уторак, 17. јул 2018.ФељтонXVI страна

(4)ФИЛМСКО ПРЕИСПИТИВАЊЕ: ФАдИЛ ХАџИћ: „НОВИНАР”

КУЧИ - ТРИ НЕЗАБОРАВНЕ ЛИЧНОСТИ ИЗ БРАТСТВА МИЛИћА СА ОРАХОВА (2)

Пише: др радослав Т. сТанишић,филмски и Тв редиТељ

Пише: др радомир Прелевић

Пошто је тај дио припрема за поход завршен, требало је наћи Куче који ће носећи турску за-ставу показивати пут турској војсци, с обзиром да су Турци имали трауматично стогодишње искуство са кучким беспућима (бојеви на Орљеву: 1688. годи-не звано Мало Орљево, 1738. године звано Веље Орљево или Дебели бој, и други велики боје-ви који су били кобни по турску војску). У ту сврху пожељно је било да улогу предводника узму најугледнији Кучи, тј. најбољи јунаци, како би и то био фактор деморализације бранилаца. О великом значају тог сегмента ратног плана најречитије говори чињеница да су за ту улогу тра-жени најбољи кучки јунаци, као и то да је лично Мехмед-паша, као главнокомандујући, с њима преговарао.

Код Марка Миљанова има-мо детаљну и узбудљиву интер-претацију главнине Ђуљиног разговора са Мехмед-пашом Бушатлијом, који овдје доноси-мо без скраћивања.

„Везир скадарски доша је с

војском у Зету на кулу Беговића. Ту су му дошли два ораовска ју-нака, Ђуља Јованов из Подграда и Ивеза Вуков из Кути. Везир је дава Ђуљи барјак да иде пред Турцима на Дрекаловиће, но Ђуља му је река:

– Не допушта ми православна вјера и част јуначка да војујем против браће.

Послије дужег разговора, ве-зир је спустио кроз прозор низа зид барјак и конопац, говорећи:

– Узми, Ђуља, сад које оћеш: барјак пред војском или коно-пац на грло!

Говорећи ово, везир је био на прозор од повисоке куле Бего-вића, а Ђуља међу војском уло-гореном на поље око куле.

Пошто га је нагонио везир да узме барјак или конопац, ис-кочио је Ђуља између војске и примио се на штицу повисоко намјештену за вјешала, гово-рећи:

– Помози Боже, оћу конопац на грло, а не барјак противу браће!

Додајући још: – Остављам мога свакога на аманет Дрека-

ловићима, а ја весело мрем за њи! Метнуо је намчицу на грло.

Везир му је опет река:– Узми, Ђуља, царско зна-

мење, а макни конопац с грла, да ти не мичу штицу испод но-гу!

Ђуља је одговорио, смије-шећи се, подругљиво:

– Ја ћу, пашо, то учинит сам да се не муче твоји Турци! – па је треснуо ногом и штица се преврнула, а он оста висећи”.

У наставку, Марко Миљанов приповиједа како је потом ска-дарски везир понудио Ђуљином ратном другу, Ивези Вукову ис-те услове, али је Ивеза одабрао да слиједи Ђуљин подвиг и стао под вјешала. Њега је спасио потурчени рођак који је имао уплив код подгоричког паше Османагића. Ивеза је затим преживио страшну прву турску похару Куча која је услиједила наредних дана, а живио је до 1884. године.

Агонални поступак Ђуље Јо-ванова, а затим и Ивезе Вукова, оставили су снажан утисак на све присутне, што Марко Миља-

нов описује овако: „Много се прича да је турска и арбанашка војска говорила и чудила се ка-ко српски јунаци весело иду у смрт, а виша и’ туга спопада кад се од ње избаве! Ово је и велики стра у турску војску улило, и го-ворили су да се залуду на Куче војује, знајући како тамо војске гину, и гледајући како ови радо у смрт иду. Овај стра је попла-шио цијелу војску, те су многи говорили да се натраг враћу, и Бог зна оће ли се ико вратит из тога проклетога крша”.

Народна пјесма опјевала је ненадмашни подвиг Ђуље Јо-ванова Милића, што илуструју следећи стихови који слиједе онима који описују везирово задовољство успјехом који је постигао подмићивањем у Ку-чима:

По овом се везир овесели,/ Па дозива Ђуљу Ораовца/ Да му даде кол‘ко оће пара/ И пред

војском шарен алај- барјак,/ Ко год види, свак да му завиди,/ И да иде пред царевом восјком/ Да удари на Дрекаловиће./ Не шће Ђуља купит се за благо,/ Него рече царевом везиру:/ „ Не мо-гу ти благо прифатити,/ Нити барјак пред војском носити,/Нит се српски издајник назвати,/ Но сам радиј’ данас погинути”.//

Опет везир Ђуљи говораше:„Узми, Ђуља, царево зна-

мење,/ Служи цару нећеш се кајати,/ Дати ћу ти блага ка ка-мења/ И светога дара из султа-на”.//

Ђуља на то одврати везиру:„Што будалиш, скадарски

везиру?/ Ка цијели Стамбол да ми дадеш,/ Издајник се ја нећу назвати,/ Нит ћу себе тако оцр-нити,/ И Србину такав примјер дати,/ Трагу моме укор остави-ти,/ Да га коре и сви да му зборе/ И да ми га пријекором море”./ На Ђуљу се везир наљутио,/

Објеси га на танки конопац,/ Код бијеле куле Беговића,/На-сред Зете у село Махалу.//

Ђуљу је надживио син Јоко, који, међутим, није имао муш-ких потомака, те се, по кучком обичају, каже да је Ђуљина кућа угашена. Али, његов примјер жртвовања за спасење заједнице је жив и вјечито присутан, о ње-му се учи у школама. Успомену на Ђуљу Јованова чува и улица која се зове његовим именом, а која води од Подгорице према Кучима кроз Маслине и Доља-не. На Улицу Ђуље Јованова на-ставља се Улица Ивезе Вукова.

Народна поезија, кроз стихо-ве Хаџи Радована Бећировића проноси славу Ђуље Јованова Милића кад међу источнике слободе црногорске убраја:

„... И Милића Ђуљу Орахов-ца/ Јел’ бољега било Црногор-ца!

(насТавиће се)

■ Сваки у свом времену, ова три незаборавна лика, сви јед-нога рода, сви посвећени борби за слободу и прослављени у своме народу: Ђуља Јованов, Борика Миљанова и Арсо никин својим животом су подигли ненадмашни споменик људској врлини

Панорама орахова

Барјак пред војском или конопац на грло

Ковач није од људи који се плаше и брину за своју каријеру и позицију у листу. Дугого-дишњим новинарским радом настојао је да превазиђе све оно што га отуђује у професији од њега самог, па и истина на које се сви толико позивају. У својој одбрани се не правда за пијанство, али је врло одређен када су у питању његови нови-нарски ставови, и зато и пита своје колеге: да ли новинари једног друштвено ангажова-ног листа морају да се владају као фратри у самостану и по-слушно одобравају све мисли и каноне својих редакцијских главара и мисле једино главом свог главног уредника, или је, ипак, пожељно да понекад мисле и својом главом? Зар је сваки критички чланак одмах доказ опредјељења за анар-хију? Проблеми су много сло-женији јер главни уредник не жели никакве афере око листа и настоји да себи обезбиједи угодну каријеру. Он не може да опрости Ковачу написе о руководиоцима предузећа „Ми-крос”, које је прогласио корум-пираним пљачкашима. Ковач

сматра да је триста људи који су организовали обуставу рада у овом предузећу имало ваљане аргументе, да су били политич-ки врло зрели и да су њихове изјаве такве да их је требало објавити, поготово кад њихови руководиоци нису жељели јав-но да кажу ниједну ријеч.

Расправе које се воде на овом и другим састанцима откривају сву сложеност односа у једном листу и Хаџић на њима гради свој филм како би добио слику о преображењу факта у јавну информацију. Зависе ли наш конформизам и егзистенција и како се односимо према дневној политици?

Шта је са слободом расуђи-вања? Може ли се мимо тог ус-таљеног начина презентирања животних истина, па и себе са-мог, досегнути до сопственог моралног интегритета? Није ли конформизам она разарајућа снага, која у човјеку уништава основне рефлексе и претвара га само у дио једног ужасавајућег механизма? Фадил Хаџић сасвим хладнокрвно поставља и себи и својим актерима та и многа друга питања, испитује

до које је мјере могућ толеран-тан дијалог и супротстављање различитих мишљења.

Није сентименталан према Ковачу и објашњава да је он управо оно што је сам од себе у том механизму створио. Прис-тао је да живи без личног ин-тегритета и када је хтио да код себе и других нешто измијени дошао је у конфликтне ситу-ације. Све се то одразило не само на његов рад у редакцији, већ и на лични живот. Срећан

брак све више се разара тако да Влада Ковача напушта жена. Но он је до те мјере обузет својим опсесијама и разорен изнутра, да није у стању да створи нову везу. Све више пропада, виђа се у друштву алкохоличара и бивших новинара и повлачи у самоћу. О његовом карактеру и ставовима било је доста распра-ва. И сам редитељ је настојао да извјесним рјешењима подстак-не одређене дилеме. Филм је у основи компонован као трагање

за истином, али не трагање лич-но већ заједничко. Шта је исти-на? Ко на њу има право? Шта су то виши интереси, аутоцензура, у којој мјери смо зависили од разних моћника? Да ли јавно заузети ставови морају бити у сагласности са приватним жи-вотом и низ других проблема о којима постоје различита миш-љења. Хаџић се веома смјело упушта у све ове расправе и не остаје само у домену принци-па. Непрекидно током филма

доказује своје тезе, избјегава сваку једностраност и зато до-пушта да и други изнесу своје аргументе. Новинарство је осјетљива област друштвеног дјеловања и он је желио да по-каже анатомију односа између јавно написане ријечи и поли-тике, да објави шта су вруће теме и како се оне обрађују и саопштавају јавности како за-право не би скренуле на себе посебну пажњу нити би иза-звале ексцесе. насТавиће се

Документарност израз потраге за истином

Фадил Хаџић је волио да пише и био је изузетан новинар

■ Сценарио и режија: Фадил Хаџић; фотографија: томислав Пинтер; музика: Алфи Кабиљо; сценографија: Ду-шан Јеричевић; монтажа: Мира Шкрабало; улоге: Раде Шербеџија (Владо Ковач), Милена Зупанчич (Ирена Ко-вач), Вера Зима (нада), Фабијан Шоваговић (Кос), Стево Жигон (томац), Младен Будишчак (Франц), Божидар Смиљанић (Милан), тонко Лонза (Мирко), Изет Хајдархоџић (Иво). Производња: Јадран филм, 1979. године

Стево Жигон је остварио запажену улогу у Хаџићевом филму

Енигматика страна XVIIуторак, 17. јул 2018.

Дјелујете расположено и до-броћудно. код Вас провеја-

ва романтично расположење, а партнер жели искрено да Вам

угоди. на Вама је да спроведете у дјело зајед-ничке идеје или да обезбиједите боље услове за сарадњу. У прилици сте да остварите двоструки добитак. Приуштите себи неку омиљену забаву.

нема разлога да претјерује-те у својим захтјевима пред

вољеном особом. Покажите да имате широко срце и добру

вољу. Уколико Вам се не допада нечија улога у пословној сарадњи, стрпљиво сачекајте пра-ви моманат за акцију. Пријаће Вам забава у друштву пријатеља.

неко у Вама побуђује велико интересовање и асоцира на

пријатне успомене. Прижељкује-те радосне моменте. Постоје

ствари које захтијевају креативан приступ уз фазу инкубације, прије него што донесете коначну одлуку. Емотивна афирмација у Вама покреће скривену енергију.

не дозволите да Вас нечије понашање испровоцира

на погрешну реакцију. Будите стрпљивији него обично. Поку-

шавате да одредите своје мјесто у пословним круговима, али и да сачувате добар однос са провјереним сарадницима. контролишите им-пулсивну страну своје природе.

Прикривање истине пред блиском особом узрокује

нове емотивне сумње. Узајамно повјерење је неопходно и дје-

лује „љековито”. Уколико Вам се не допада нечије понашање, покушајте да контролишете своју професионалну осујећеност или незадо-вољство.

Очекују Вас пријатни догађаји у сусрету са вољеном особом.

нема разлога да тражите емо-тивни изазов са стране. Ваша

интуиција дјелује скоро непогрешиво, нарочи-то у процјени различитих сарадника и послов-них идеја. Будите упорни у намјерама. Сачувај-те присебност духа и самоконтролу.

Партнер вјешто игнорише Ваше идеје, покушавате да

схватите значење скривених мотива. Понекад је тешко са-

гледати истину и одгонетнути нечије намјере. нема разлога да се понашате разметљиво, већ затражите нечију моралну или материјалну подршку. Пријаће Вам дијетална исхрана, кон-зумирајте више течности.

Дјелујете забринуто и прати Вас љубавни несклад. Ва-

шем партнеру недостају раз-умијевање или добра воља, а

Вама упорност. Важно је да употријебите своје дипломатске манире. Останите уздржани пред сарадницима за које Вас не везују заједнички интереси. Обратите пажњу на правилну исхрану и бољу здравствену његу.

Обратите пажњу на особу која Вас посматра заљубљеним

погледом и са топлим осмје-хом на уснама. Сачувајте праве

вриједности. налазите се у креативној фази и имате довољно енергије. Заједнички успјех представља најбољи вид рекламе у разним пословним сусретима. Приуштите себи неку омиљену забаву.

Ослањате се на своју ин-туицију, на основу „ситних

детаља” из заједничког жи-вота примјећујете партнерово

незадовољсто. Сувише очекујете од нечијих обећања и спремни сте да прихватате одређени степен пословног ризика. Будите пажљивији у саобраћају, избјегавајте стресне ситуације.

Важно је да пажљиво бирате ријечи које изговарате пред

партнером. Све може да се са-општи на суптилнији начин.

Ситуација на пословној сцени не зависи од Ваше воље или утицаја. Правилно процијените редослед потеза и не дозволите да Вас неко предухитри. немојте прецјењивати личне мо-гућности, опустите се.

немојте потискивати своје жеље, постоји особа која мо-

же да Вам угоди или да Вам при-ушти добар емотивни третман.

Прихватите нечију идеју за сарадњу, исплатиће Вам се. Покажите више смисла за практичне аспекте и дугорочнија рјешења. Уживајте у ст-варима које Вас инспиришу на позитивно рас-положење.

СТРИ

ПЦ

рта

и пи

ше:

Сим

он В

учко

вић

Хороскоп

како се зове Лондон с угашеним свјетлима?

- Лондоф!

Отишао Хусо у иностран-ство. Питају га тамо

- Одакле си?каже Хусо:- из Босне.- Па гдје је та Босна?а Хусо ће:

- Босна је у Бра-зилу!!!

наилази наставник на Перицу и упита га зашто плаче.

●Плачем због настав-ника математике.

●не брини, Пе-рице, с њим ће бити све у реду!

Перица поче још више да пла-че.

наставник га упита:●Перице, због чега сада

плачеш?●Због наставника!

●Зашто плачеш када ће с њим

бити све у ре-ду?

●Цијело одјељење је видјело како је пао, само ја

нисам!

Увезли су нам месо из средине прошлог вијека. Оправдање им је било да тада није било ових болести.

Црногорац је био комплетан док је био и Србин, а сад је поло-вичан.

Стваралац стално нешто оставља човјечанству, а залудњак са-мо кад чучи.

кад се закони потисну, невоље притисну.

Лакше је низбрдицом него узбрдицом и зато су лијени Црного-рци вазда на дну.

� Јован�Ераковић�из�Бањана.

ВИЦ ДАНА

А ф о р и з м и

ОВАН (21.3-21.4.) ВА ГА (23. 9-22.10.)

БИК (22.4-21.5.) ШКОР ПИ ЈА (23.10-22.11.)

БЛИ ЗАН ЦИ (22.5 - 21.6.) СТРИ ЈЕ ЛАЦ (23.11 - 22.12.)

РАК (22.6-22.7.) ЈА РАЦ (22. 12 - 21. 1.)

ЛАВ (23. 7 - 23. 8.) ВО ДО ЛИ ЈА (21.1-19.2.)

ДЈЕ ВИ ЦА (23. 8 - 23. 9.) РИ БЕ (20. 2 - 21. 3.)

UKRŠTENICA

уторак, 17. јул 2018.МаркетингXVIII страна

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

ТВ програм уторак 17. јул 2018.

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

06:00 доБро јутро Црна горо 07:00 вијести08:00 вијести 07:20 доБро јутро Црна горо, јутарЊи програм 09:00 вијести10:00 вијести10:05 науЧно-оБразовни програм 10:45 топшоп 11:00 вијести11:05 стижу БеБе, р11:45 топшоп 12:00 вијести12:05 дјеЦа кувају 12:30 музика13:00 вијести13:05 серија: госпоЂа, р14:00 вијести14:25 науЧно-оБразовни програм15:00 музика15:30 дневник 116:00 лајмет16:10 топшоп 16:30 серија:госпоЂа17:45 музика18:00 вијести+дневник на знаковном језику18:05 тајна дуговјеЧности 18:55 сат тв19:30 дневник 2 20:05 Филм: ноЋни воз за лисаБон 21:50 сат тв22:30 дневник 3 23:00 серија: ХаниБал23:45 оБразовна емисија00:15 напад на полиЦијску станиЦу Број 13 01:45 док: програм02:35 конЦерт04:00 сат тв04:30 стижу БеБе05:00 науЧно-оБразовнI програм

07:00 воа-глас америке, р 07:30 конЦерт08:05 дјеЧији програм 09:00 анимирани Филмови 09:15 вртирепиЋ10:45 конЦерт10:30 гастрономија11:30 аБс, р 12:05 приЧе из XIX вијека13:00 анимирани Филмови, р13:15 тврЂаве у Црној гори:

13:45 сви голови мундијала, р15:15 конЦерт16:00 Филм: шарада (за слијепе и слаБовиде), р17:50 Флеш спорт18:00 гастрономија 19:00 MONTENEGRO ALL IN ONE, р19:30 конЦерт20:15 документарна емисија 21:00 док. програм:приЦе из XIX вијека22:00 Филм:ст: винсент23:45 воа-глас америке00:15 док. програм:приЧе из XIX вијека01:15 документарна емисија, р01:45 MONTENEGRO ALL IN ONE, р02:15 гастрономија03:10 конЦерт04:30 приЧе из XIX вијека 05:30 документарна емисија,р06:00 MONTENEGRO ALL IN ONE, р06:30 конЦерт

06:00 два и по мушкарЦа (р)07:05 како вријеме пролази (р)08:00 квиз: 100 Људи, 100 Ћуди (р)08:25 практиЧна жена 09:10 јутро са наташом 11:00 студио модерна 11:15 кад лишЋе пада 13:45 студио модерна 14:00 веселе седамдесете 15:00 како вријеме пролази 16:00 повратак лукаса (р)16:50 квиз: 100 Људи, 100 Ћуди17:20 луд, зБуЊен, нормалан 18:05 EXKLUZIV 18:30 два и по мушкарЦа 19:00 журнал 19:30 андрија и анЂелка 20:05 повратак лукаса 21:00 истине и лажи 22:30 Филм, гладијатор 01:00 ноЋни журнал 01:25 EXKLUZIV (р)01:45 како вријеме пролази (р)02:35 ноЋни журнал (р)03:00 Филм, гладијатор (р)

06:30 Бо је ју тра 10:00 ви је сти у 1010:05 ме тео Цен тар у 1010:07 са мра, р 10:50 ал те р на ти ва10:55 сту дио мо дер на

11:15 тв шоп 11:30 Хо Ћу ку Ћи, р 12:00 ви је сти у 1212:05 ме тео Цен тар у 12 12:07 ал тер на ти ва12:12 сту дио мо дер на 12:32 тв шоп 12:47 ал тер на ти ва12:52 Цр на ру жа се ри ја14:00 ви је сти у 214:05 ме тео Цен тар у 214:06 га стро 14:07 ва лан дер, р15:00 Бо је да на 15:30 пје сма жи во та16:30 ви је сти у по ла 516:50 ме тео Цен тар у по ла 516:52 га стро16:55 ве ли ка по ро ди Ца 17:50 Хо Ћу ку Ћи 18:30 ви је сти у по ла 719:07 ме тео Цен тар19:10 са мра19:50 Без гра ни Ца20:20 Част и по што ва Ње22:00 ви је сти у 1022:13 ме тео Цен тар у 1022:15 спорт 22:30 ва лан дер23:20 ве ли ка по ро ди Ца, р00:10 Част и по што ва Ње, р01:45 ва лан дер, р03:05 Бо је да на, р03:40 спорт, р04:05 Хо Ћу ку Ћи, р 04:30 Цр на ру жа, р05:20 са мра, р06:00 пје сма жи во та, р

07:05 спутЊик новости, р08:00 документарни програм08:30 телешопинг09:00 вијести у 909:07 тако су говорили наши преЦи 10:00 документарни програм, р 10:30 дјеЧији програм, р11:00 вијести у 1111:05 тако су говорили наши преЦи 11:07 серијски програм12:00 српско становиште, р13:00 вијести у 1313:07 тако су говорили наши преЦи13:08 Филмски програм, р 15:00 вијести у 1515:05 тако су говорили наши преЦи

15:13 документарни програм16:00 нескривено, р17:00 телешопинг17:30 новости 117:56 тако су говорили наши преЦи18:30 спутЊик новости19:00 телешопинг19:20 оБразовни програм, српски језик19:30 дјеЧији програм20:00 сасвим другаЧије 22:00 новости 223:00 спутЊик новости23:30 Филмски програм 01:35 сасвим другаЧије, р02:35 реприза програма

07:00 ново јутро07:20 CITY KIDS M11:03 тв продаја11:20 CITY KIDS M11:15 тв продаја11:50 спортисимо Цг 1212:03 CITY M12:18 премијера12:33 метео плус12:40 Ћерке14:06 БиЉана за вас, р15:03 тв продаја15:06 премијера15:21 тв продаја16:03 елиФ, р16:44 CITY M17:03 туристиЧки магазин17:12 метео плус17:15 мјешовити Брак18:00 Централни дневник18:30 ексклузивно18:40 метео плус18:43 премијера19:03 M PAY19:06 спортисимо Цг 18.3019:13 елиФ20:00 Ћерке21:03 куЋа од срЦа22:30 ами г шоу23:30 резервисан термин00:15 резервисан термин06:05 метео плус06:10 ексклузивно06:30 CITY M06:45 премијера

07:00 ин Фо прес07:30 ју тар Њи про грам, про дук Ци ја твнк

09:30 Хра на и ви но-р10:00 ин Фо прес ма ли огла си 10:30 Филм-р12:00 ин Фо прес12:35 ма ли огла си13:00 се ри ја-р14:00 ин Фо прес14:20 Филм-р16:00 ин Фо прес16:10 ју тар Њи-р16:30 Хра на и ви но16:50 ма ли огла си18:00 винк 118:50 ма ли огла си19:00 се ри ја 20:00 винк 2 21:00 при вред ни мо за ик22:00 винк 3, ин Фор ма тив на еми си ја 22:20 ма ли огла си22:30 Филм

07:00 јутарЊи програм 09:00 преглед 09:05 мали огласи, инФо09:08 најава програма 09:10 кЊига дана (р) 09:20 тв Будва промо 09.25 дјеЧији програм: CECILE & PEPO 09:55 епп10:00 серија: Бандолера (р) 10:55 епп 11:00 глас америке (р)11:30 Храна и вино (р)11:55 епп12:00 преглед 12:05 спорт тиме (р) 12:55 Биоскопске најаве 13:00 најава програма 13:02 тв Будва промо 13:05 док. програм: широм свијета (р) 13:35 тв Будва промо 13.40 док. серија: подводни свијет 13:50 док. програм: поријекло стила (р) 13:55 епп14:00 јутарЊи програм (р) 16:00 мали огласи16:02 епп16:07 најава програма 16:10 серија: Бандолера 17:10 епп 17:15 морске приЧе / Ћакуле 17:45 преглед17:50 кЊига дана

18:00 док. програм: широм свијета 18:30 тв Будва промо 18:35 док. програм: поријекло стила 18:40 Цртани Филм: ноди 18:52 мали огласи 18:55 епп 19:00 полис19:30 епп 19:35 Храна и вино 19:58 најава програма20:00 епп20:05 медитерранео 21:00 серија21:55 епп 22:00 полис22:30 епп 22:33 мали огласи + инФо 22:35 морске приЧе / Ћакуле (р) 23:05 глас америке 23:35 Биоскопске најаве23:40 серија00:25 конЦерт

08:00 календар08:05 Цртани Филм 08:30 маркетинг08:35 мувиленд09:00 уз ЧашиЦу разговора12:00 инФо 12:15 ријеЧ више13:00 дневник радија светигора (р)13:30 маркетинг13:35 спортски сампиони14:00 стем 01114:30 здравЉе је лијек15:00 календар15:05 зелена патрола 15:30 ординаЦија16:00 актуелно (р)17:55 календар 18:00 нови дан, ЉетЊи дан (р)18:25 маркетинг18:30 Без коментара19:00 дневник радио светигора19:30 пролог19:40 музиЧки микс20:00 календар20:05 инФо арена21:00 на раскршЋу21:55 календар22:00 нови дан ЉетЊи дан (р)23:00 дневник радио светигора23:30 стем 011 24:00 моБил ауто 00:30 отворено о... (р)01:00 инФо арена