NormaBase Plus

1

NormaBase Plus Program za izradu predmera, predrauna i kalkulaciju cena

Copyright (c) Radimpex software

Novembar, 2005

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail:[email protected] * Tel 011 3809-158

2

Sadraj 1. Uvod 4 1.1 Potrebna konfiguracija raunara 4 1.2 Instalacija programa 4 1.2.1 Pojedinana instalacija programa 5 1.2.2 Mrena instalacija 10 1.3 De-instalacija programa 20 1.4 Pokretanje programa 21 2. Baze podataka 22 2.1 Baza resursa (Resursi) 22 2.1.1 Promena podataka o resursima 23 2.1.2 Sortiranje resursa 25 2.1.3 Filter za brzo pronalaenje resursa 25 2.1.4 Selektovanje resursa 27 2.1.5 Rad sa cenovnicima 28 2.1.6 Dodavanje novih i brisanje postojeih resursa 32 2.1.7 Provera zauzetosti resurs 33 2.1.8 Eksport/Import baze resursa 33 2.2 Baza normi (Norme) 35 2.2.1 Struktura radova 35 2.2.2 Kreiranje kataloga normativa 37 2.2.3 Rad sa stablom 40 2.2.3.1 Dodavanje naslova 40 2.2.3.2 Ubacivanje pod-naslova 40 2.2.3.3 Brisanje naslova, pod-naslova i normativa 41 2.2.3.4 Promena naziva naslova i podnaslova 41 2.2.3.5 Promena poloaja naslova, pod-naslova i normativa u stablu 42 2.2.3.6 Privju sadraja elemenata stabla 42 2.2.4 Rad sa normativima 44 2.2.4.1 Dodavanje novih normativa 45 2.2.4.2 Editovanje postojeih normativa 46 2.2.5 Filter za brzo pronalaenje normativa 48 2.2.6 Eksport-Import baze normativa 50 2.3 Baza pozicija (Pozicije) 53 2.3.1 Struktura radova 53 2.3.2 Kreiranje baza pozicija 55 2.3.3 Rad sa stablom 57 2.3.3.1 Dodavanje naslova 57 2.3.3.2 Ubacivanje pod-naslova 57 2.3.3.3 Brisanje naslova, pod-naslova i normativa 57 2.3.3.4 Promena naziva naslova i podnaslova 58 2.3.3.5 Promena poloaja naslova, pod-naslova i pozicija u stablu 58 2.3.3.6 Privju sadraja elemenata stabla 59 2.3.3.7 Kopiranje pozicija 60 2.3.4 Rad sa pozicijama 61 2.3.4.1 Dodavanje novih pozicija 61 2.3.4.2 Editovanje postojeih pozicija 63 2.3.4.3 Analiza cene za poziciju 65 2.3.5 Filter za brzo pronalaenje pozicija 70 2.3.6 Eksport-Import baze pozicija 72 2.4 Jedinice mera 75 2.5 Valute 76


3

3. Projekti 78 3.1 Otvaranje novog projekta (Novi) 78 3.2 Otvaranje starog projekta (Otvori) 78 3.3 Pravljenje kopija ve postojeih projekata (Snimi kao) 79 3.4 Brisanje projekata (Brisanje) 79 3.5 Eksport projekta (Eksport) 80 3.6 Import projekta (Import) 81 4. Izvetaji 84 4.1 Formiranje izvetaja 84 4.1.1 Promena poetne baze pozicija 88 4.1.2 Ubacivanje pozicija u izvetaj 90 4.1.3 Numeriki podaci 92 4.1.4 Dokaznice mera 94 4.1.5 Preuzimanje dokaznica iz AutoCad-ovih crtea 98 4.1.6 Ubacivanje sklopova normi u poziciju izvetaja 118 4.1.7 Obrada izvetaja 119 4.1.7.1 Editovanje pozicija izvetaja 120 4.1.7.2 Postavljanje uslova za analizu cene u poziciji izvetaja 121 4.1.7.3 Analiza cena za pozicije izvetaja 125 4.1.7.4 Oznaavanje pozicija 129 4.1.7.5 Lokalna baza resursa 135 4.1.7.6 Specifikacija 138 4.1.7.7 Rekapitulacija 140 4.2 Podaci o projektu (Podaci) 142 4.3 tampanje izvetaja (tampa) 143 4.4 Primeri formiranja izvetaja koji se mogu desiti u praksi 151 4.4.1 Projektantski predmer i predraun 151 4.4.1.1 Potpuno nov izvetaj 151 4.4.1.2 Kreiranje novog izvetaja na osnovu kopije postojeeg 158 4.4.2 Elaborat analize cena 159 4.4.2.1 Potpuno nov izvetaj 159 4.4.2.2 Kreiranje novog izvetaja na osnovu kopije postojeeg 169 4.4.2.3 Analiza cena za tui predmer 172 4.4.3 Spajanje izvetaja 177 5. Setup 180 5.1 Stilovi tampe 180 5.2 Podeavanje rada programa 193 5.3 Pravljenje kopije baze podataka (Backup) 193 6. Situacije 196 6.1 Otvaranje realizacije projekta 196 6.2 Formiranje situacija 197 6.2.1 Naknadni radovi 201 6.2.2 Rekapitulacija 203 6.2.3 Specifikacija 204 6.2.4 Uslovi za naplatu situacija 206 6.3 Formiranje graevinske knjige 206 6.4 Naknadno editovanje sadraja izvetaja 213 6.5 tampanje situacija i graevinske knjige 214


4

1. Uvod

1.1 Potrebna konfiguracija raunara Program NormaBase Plus je potpuno samostalan program koji radi pod operativnim sistemima: Windows 2000 i Windows XP. Minimalna konfiguracija raunara je praktino odreena minimalnim zahtevima ovih operativnih sistema, pa e program raditi na svim raunarima na kojima su instalirani i rade ovi operativni sistemi. Program sa svim bazama, nakon instalacije, na disku zauzima oko 100 MB prostora, pa je to ujedno i teoretski minimum potrebnog slobodnog prostora. Za sam rad programa e biti potrebno jo prostora i njegova veliina zavisi od veliine i broja projekata koje ete raditi. Od izlaznih ureaja za tampu, program podrava sve ureaje koji su podrani samim Windows operativnim sistemom i instaliranim drajverima.

1.2 Instalacija programa Za ispravnu instalaciju programa neophodno je da imate instalacioni CD i odgovarajui hardlock. Kako postoje i pojedinane i mrene verzije naih programa, a i razliiti tipovi hardlock-ova (pojedinani, mreni, vremenski ogranieni), to morate znati i serijski broj instalacije. Uloga ovog serijskog broja je da sa univerzalnog instalacionog CD-a pripremi instalaciju za Va hardlock. Svaki korisnik ima jedinstven serijski broj instalacije i on odreuje kako tip instalacije tako i reim rada programa. Pre instalacije programa, neophodno je da hardlock postavite na raunar. U zavisnosti od tipa hardlock-a koji posedujete, prikljuite ga na paralelni (LPT), odnosno USB port Vaeg raunara. Hardlock-ovi za paralelni port, imaju na svojoj zadnjoj strani enski deo, koji omoguava i prikljuenje printera iza njega.

Postavljanje LPT harldock-a na paralelni port raunara


5

Postavljanje USB harldock-a na USB port raunara

Vano: Kako Windows ima poseban tretman prema USB ureajima, to u sluaju da ste uz program dobili USB hardlock, nakon njegovog prvog postavljanja na raunar (na hardlock-u ne gori lampica), Windows e automatski pokrenuti wizard za instalaciju svojih drajvera. Ovu automatsku proceduru Windows-ove instalacije drajvera obavezno prekinite. Indikator da je USB hardlock i njegov originalni, a ne Windows-ov drajver ispravno instaliran, je upaljena lampica na hardlock-u. Znai, pri prvom postavljanju hardlock-a na raunar, lampica nee goreti, sve dok ne spovedete instalaciju programa u okviru koje se automatski vri i instalacija originalnog drajvera. 1.2.1 Pojedinana instalacija programa Kada ste hardlock prikljuili na Va raunar, sa instalacionog CD-a pokrenete program \NormaBase Plus\Setup.exe, nakon ega e program prvo proveriti da li je ranije ve instaliran drajver za hardlock, i ako nije automatski e ga instalirati. U sluaju da imate USB hardlock, i da prvi put radite instalaciju programa na dati raunar (na hardlock-u ne gori lampica), program ce izdati sledeu poruku:

Ovom porukom se od Vas oekuje da USB hardlock prvo izvuete, a odmah zatim ponovo postavite na raunar (resetovanje porta). Nakon ove operacija aktivirajte dugme OK, nakon ega e lampa na hardlock-u zasvetleti to je znak da je hardlock i njegov originalni drajver ispravno instaliran. U sluaju da se ne radi o prvoj instalaciji programa na dati raunar, ili da umesto USB, imate LPT hardlock, program e preskoiti prethodno opisanu proceduru i odmah otpoeti sa instalacijom programa. Na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.


6

Iz zatvorene liste, izaberite jezik instalacije, i nakon toga aktivirajte dugme OK.

Za nastavak instalacije, aktivirajte dugme Next.

U centralnom delu dijalog box-a, nalazi se ugovor koji propisuje uslove korienja programa. Dobro ga prouite, i samo u sluaju da se slaete sa njim, postavite na ukljueno stanje prekida Slaem se sa ugovorom. Nakon toga, bie dostupno i dugme Next, ijim aktiviranjem e procedura instalacije biti nastavljena.


7

U ovom dijalog box-u, odreuje se da li se radi o pojedinanoj ili pak mrenoj instalaciji programa. Klikom mia na ikonu Pojedinana, postavite ovaj tip instalacije za tekui, i aktivirajte dugme Next.

U edit box-u Vlasnik licence: upiite taan naziv Vae firme, obzirom da e se taj podataka ispisivati na svakoj strani hartije vaeg projekta. Napomenuemo da ste se ugovorom prethodno obavezali da napiete ispravno ime korisnika licence. Kompletne podatke o projektantu, kao i o korisniku Vaih usluga, imaete mogunost da potpuno proizvoljno definiete u zaglavlju projektne dokumentacije. U edit box-u Registracioni broj: paljivo zadajte taan serijski broj inatalacije, koji ste dobili od Vaeg distributera. Nakon ovoga, aktivirajte dugme Next.


8

U ovom dijalog box-u se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako niste zadovoljni ponuenom putanjom, imate mogunost ili da u edit box-u Instalacioni direktorijum: zadate potpuno proizvoljno mesto na disku, ili da klikom na dugme, koje se nalazi sa desne strane ovog edit box-a, odaberete eljenu putanju. U sluaju da je na raunaru ve instaliran program NormaBase Plus, tada e se umesto prethodno prikazanog dijalog box-a pojaviti sledei.

Kako je program ve instaliran, to neete moi da zadate novo mesto na disku za instalaciju programa. U gornjem delu ovog dijalog box-a, imate mogunost da izborom jednog od ponuena dva prekidaa, ili instalirate samo izvrni program, ili pak i kompletnu bazu programa. Vodite rauna da e izbor ove druge opcije dovesti do gubitka svih podataka iz baze koje ste imali u prethodnom radu sa programom. Radni podaci se uvaju u dve datoteke i obe su smetene u direktorijum (pod uslovom da ste odabrali defalt putanju za instalaciju): C:\Program Files\Radimpex\NormaBase Plus\Normabase\DB Source\ NormaBaseDB.mdb globalna baza pozicija, globalna baza normativa, globalna baza resursa, baza valuta, baza

jedinica mera, lokalne baze svih projekata (praktino svi podaci koji se mogu menjati u toku rada sa programom izuzev stilova tampe)

NBReportDB.mdb stilovi tampe (podaci koji su zadati u okviru naredbe Stilovi tampe vidi poglavlje 5.1) Kada ste odredili mesto na disku, odnosno eljeni nain inastalacije, za nastavak aktivirajte dugme Next.


9

Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na dugme Finish, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj instalaciji.

Aktivranjem dugmeta OK, instalacioni program e otpoeti instalaciju dodatnih komponenti. Saekajte par minuta, sve dok se na ekranu ne pojavi poruka o uspenoj instalaciji dodatnih komponenti.

Ako ste u toku instalacije programa pogreili pri zadavanju registracionog broja, dugme Finish e biti nedostupno za aktiviranje. U samom djalog box-u, program e napisati informaciju da je zadat pogrean registacioni broj.


10

U ovom sluaju Vam preostaje, da se pomou dugmeta Back, vratite na dijalog box za zadavanje registracionog broja, i da ga zadate ispravno. Napomena: U sluaju da prilikom instalacije, program ne uspe da instalira drajver za hardlock, o emu ete biti upozoreni odgovarajuom porukom, neophodno je da prekinete proces instalacije i da sami instalirate drajver za hardlock. To se postie tako to ete sa instalacionog CD-a, iz direktorijuma \Hasp, fajl hdd32.exe iskopirati na disk Vaeg raunara. Nakon toga, sa diska pokrenite program hdd32.exe koji e izvriti instalaciju drajvera. Po uspeno zavrenoj instalaciji drajvera, sa instalacionog CD-a opet pokrenite program \NormaBase Plus\Setup.exe, i onda vie neete imati problema sa instalacijom programa. 1.2.2 Mrena instalacija Da bi program mogao da radi na svim raunarima u mrei, neophodno je da meu njima bude uspostavljen barem jedan od protokola: TCP/IP, NETBIOS ili IPX. Sam postupak mrene instalacije, odvija se u dva koraka. U prvom se na disk servera instalira serverska instalacija, a u drugom se sa diska servera vri klijentska instalacija, na svim terminalima na kojima je potrebno izvravati program. Pored toga, na serveru mora biti stalno podignut (aktivan) Licence menager, program koji kontrolie rad mrenog hardlock-a. Kako server slui samo za postavljanje hardlock-a, i smetanje izvrnih programa, to performanse servera uopte ne utiu na brzinu rada programa. Mnogo je vanije da sama mrea bude dovoljno brza, kako bi se provera prisustva hardlock-a to bre odvijala. Instalacija HASP License Manager-a Obzirom da pri instalaciji, program u Registry upisuje niz podataka koji su neophodni za rad, to je potrebno da se na server log-ujete kao Administrator. Na serveru je prvo potrebno instalirati program HASP License Manager. Sa instalacionog CD-a pokrenite program \Hasp\LMSETUP.EXE.


11

Aktiviranjem komandnog polja Next, otvara se sledei dijalog box:

Ponuena su dva naina instalacije: - Application (nhsrvw32.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows aplikaciju - Service (nhsrvice.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows servis. Preporuujemo da, ako je to na Vaem raunaru ikako mogue, licence menager instalirate kao servis. Instalacija HASP License Manager-a kao Windows aplikacije Ukoliko se izabere nain instalacije Application (nhsrvw32.exe) i aktivira komandno polje Next, pojavie se dijalog box u kome se moe podesiti (ili prihvatiti predloeni) instalacioni direktorijum HASP License Manager-a.


12

Izborom komandnog polja Next, otvorie se dijalog box u kome se moe izabrati da se program stavi u Startup Folder i automatski startuje pri svakom pokretanju Windows-a (a nakon Login-a). Ukoliko se to ne izabere, onda se HASP License Manager mora svaki put startovati preko: Start Programs HASP License Manager HASP License Manager.

Izborom komandnog polja Next, u ovom ali i u nekoliko narednih dijalog box-ova, doi e se do kraja instalacije HASP License Manager-a. Instalacija HASP License Manager-a kao Windows servisa Ovaj nain instalacije omoguava automatsko startovanje HASP License Manager-a pri svakom podizanju (restartu) raunara i to pre Login procedure. Ovaj nain je naroito pogodan za prave servere jer eliminie potrebu za bilo kakvom administracijom. Rad sa HASP License Manager-om Znak da je HASP License Manager aktivan je postojanje ikone u Taskbar-u:


13

Crvena ikona oznaava da je

HASP License Manager aktivan Duplim klikom mia preko ove ikone, pojavie se maksimizovani prozor HASP License Manager-a.

Izborom ikone X u gornjem desnom uglu ovog dijalog box-a, prozor HASP License Manager-a moete opet minimizovati. U sluaju da ovaj program nije stratovan na serveru, neete moi da pristupite mrenom hardlock-u ni sa jednog od povezanih raunara u mrei, ime e biti onemoguen i sam rad izvrnog programa. Serverska instalacija na Windows mrei Kada ste instalirali licence menager i mreni hardlock prikljuili na server, sa instalacionog CD-a pokrenete program \NormaBase Plus\Setup.exe. Na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.



14

Za nastavak instalacije, aktivirajte dugme Next.

U centralnom delu dijalog box-a, nalazi se ugovor koji propisuje uslove korienja programa. Dobro ga prouite, i samo u sluaju da se slaete sa njim, postavite na ukljueno stanje prekida Slaem se sa ugovorom. Nakon toga, bie dostupno i dugme Next, ijim aktiviranjem e procedura instalacije biti nastavljena.


15

Klikom mia na ikonu Mrena, postavite ovaj tip instalacije za tekui, i aktivirajte dugme Next.

U edit box-u Vlasnik licence: upiite taan naziv Vae firme, obzirom da e se taj podataka ispisivati na svakoj strani hartije vaeg projekta. Napomenuemo da ste se ugovorom prethodno obavezali da napiete ispravno ime korisnika licence. Kompletne podatke o projektantu, kao i o korisniku Vaih usluga, imaete mogunost da potpuno proizvoljno definiete u zaglavlju projektne dokumentacije. U edit box-u Registracioni broj: paljivo zadajte taan serijski broj inatalacije, koji ste dobili od Vaeg distributera. Nakon ovoga, aktivirajte dugme Next.


16

U ovom dijalog box-u se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako niste zadovoljni ponuenom putanjom, imate mogunost ili da u edit box-u Instalacioni direktorijum: zadate potpuno proizvoljno mesto na disku, ili da klikom na dugme, koje se nalazi sa desne strane ovog edit box-a, odaberete eljenu putanju. Kada ste odredili mesto na disku, za nastavak aktivirajte dugme Next.

Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na dugme Finish, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj instalaciji.


17

Ako ste u toku instalacije programa pogreili pri zadavanju registracionog broja, dugme Finish e biti nedostupno za aktiviranje. U samom djalog box-u, program e napisati informaciju da je zadat pogrean registacioni broj.

U ovom sluaju Vam preostaje, da se pomou dugmeta Back, vratite na dijalog box za zadavanje registracionog broja, i da ga zadate ispravno. Napomenuemo da ukoliko elite da program izvravate i na serveru, morate i na njemu izvriti klijentsku instalaciju programa, na isti nain kao i na ostalim raunarima. Klijentska instalacija Sa raunara na kome elite da radite sa programom potrebno je da se pozicionirate na disk servera, i iz direktorijuma gde je prethodno izvrena serverska instalacija pokrenete instalacioni program Setup.exe. Znai klijentska instalacija se ne vri sa instalacionog CD-a, ve sa diska servera, i to iz direktorijuma gde je izvrena serverska instalacija. Ako niste menjali default putanju koju je instalacioni program ponudio pri serverskoj instalaciji, onda se ona nalazi na disku servera u direktorijumu \NormaBase Plus Server\.


18


Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte dugme Next.

U ovom dijalog box-u potrebno je zadati mesto na disku, gde e biti instalirana klijentska instalacija, i aktivirati dugme Next.


19

Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku klijentske instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na dugme Finish, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj klijentskoj instalaciji.

Aktivranjem dugmeta OK, instalacioni program e otpoeti instalaciju dodatnih komponenti. Saekajte par minuta, sve dok se na ekranu ne pojavi poruka o uspenoj instalaciji dodatnih komponenti.

Prethodno opisani postupak klijentske instalacije sproveditie i na ostalim raunarima u mrei, na kojima elite da koristire program.


20

1.3 De-instalacija programa U sluaju da elite da ponitite instalaciju programa, tada je potrebno da iz Start menija aktivirajte opciju Settings => Control Panel.

U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu Add/Remove Programs, i otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.

U prikazanoj listi svih instaliranih programa, selektujte program NormaBase Plus, i aktivirajte dugme Change/Remove. U sluaju da elite da uklonite serversku instalaciju, selektujte program NormaBase Plus Sevrer. Kako je ovo destrutivna akcija, to e program zahtevati njenu potvrdu.


21

Aktiviranjem dugmeta Yes, otpoee postupak de-instalacije, a na ekranu e se ubrzo pojaviti informacija o uspenom deinstaliranju programa.

Aktiviranjem dugmeta OK , program NormaBase Plus e biti definitivno uklonjen sa raunara, a Windows e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za de-instalaciju ranije instaliranih programa.

1.4 Pokretanje programa Kako program u svom radu stalno proverava prisustvo hardlock-a, to ga pre samog pokretanja programa obavezno stavite na LPT, odnosno USB port vaeg raunara. Sam program se pokree iz Start menija izborom opcije: Programs -> Radimpex -> NormaBase Plus. U start meniju, u okviru grupe Radimpex nalazi se i program Normabase Plus Wizard koji slui za ureenje stilova tampe o emu e biti vie rei u poglavlju 5.1. Napomena za korisnike starog programa NormaBase Kako ste u radu sa naim starim programom sigurno menjali sadraj baza pozicija i normativa, a svakako imate i niz uraenih projekata, to je pre poetka rada sa novim programom, potrebno da sve podatke iz starog programa prekonvertujete i ubacite ih u novi program. Procedure konverzije su detljano opisane u poglavljima: 2.1.8,2.2.6,2.3.6 i 3.6.


22

2. Baze podataka Kako je koncepcija programa da se prilikom formiranja izvetaja koriste ve ranije kreirane pozicije, to baze podataka predstavljaju vrlo vaan deo programa. Pre nego to krenemo sa objanjavanjem kao se radi sa njima, objasniemo osnovne pojmove. Izvetaj, bez obzira da li on predstavlja predmer i predraun ili eleborat analize cena, sastoji se od niza pozicija. Sama pozicija u sebi moe sadrati proizvoljan broj normativa, a opet svaki od normativa moe sadrati proizvoljan broj resursa. Iz ovoga proizilazi, da je po dubini, pozicija najiri pojam, normativ neto ui a resurs najui.

Glavna baza pozicija

23

Klikom mia na kartoteku Materijal, u dijalog box-u je prikazana lista svih materijala

Nain rada sa listom, za sva tri tipa resursa je potpuno isti. Oni su u programu jasno razdvojeni zbog preglednosti i razliitog tretmana koji imaju pri analizi cena. Jedan resurs definiu sledei podaci: - ifra resursa - naziv resursa - jedinica mere u kojoj se on izraava - cena resursa. - datum kada je vrena poslednja promena cena 2.1.1 Promena podataka o resursima Svi podaci o postojeim resursima se mogu lako promeniti izmenama u odgovarajuim elijama liste. Postupak izmene podataka se vri tako, to se prvo miem klikne na eliju iji podatak se eli promeniti, tako da ona postane selektovana, i potom sa tastature zada novi podatak.


24

Za promenu je selektovan naziv resursa koji ima ifru 070100

Ovde je vano napomenuti, da se ifre resursa mogu slobodno menjati, bez posledica da e sadraj normativa u kojima se ti resursi pojavljuju biti poremenjen. Svakako da je jedini uslov da novo zadata ifra nije ve zauzeta nekim drugim resursom. Klikom mia na neku od elija u okviru kolone J.m, pojavie se zatvorena lista, to znai da se ovaj podataka ne zadaje slobodnim kucanjem sa tastature, ve izborom iz zatvorene liste.

Zatvorena lista iz koje se moe odabrati jedna od jedinica mera koja postoji u bazi

U sluaju da jedinica mera koju elite da zadate ne postoji u bazi, potrebno je da aktivirate naredbu Opti podaci => Jedinice mera, i da je tamo prvo dodate u bazu (vidi poglavlje 2.4). Jedini podatak koji se ne moe menjati u tabeli je datum poslednjeg auriranja cena (kolona Datum), obzirom da se on automatski generie pri promeni cene datog resursa.


25

2.1.2 Sortiranje resursa Zbog preglednosti i breg pronalaenja eljenog resursa, programom je omogueno i sortiranje po bilo kojoj od kolona u tabeli. Sortiranje se odvija tako to se miem klikne na naziv eljene kolone, nakon ega e svi podaci biti sortirani po datoj koloni. Uzastopni klk mia preko naziva iste kolone, dovodi do naizmeninog sortitanja po uzlaznom, odnosno padajuem redosledu.

Mala strelica sa desne strane polja rezervisanog za naziv kolone J,m,

oznaava da je treuntno zadat kriterijum sortiranja po ovoj koloni, i to u padajuem redosledu. 2.1.3 Filter za brzo pronalaenje resursa U cilju lakeg pronalaenja eljenih resursa, programom je pored sortiranja, omogueno i brzo pretraivanje baze resursa. Aktiviranjem dugmeta Filter, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

Izgled dijalog box-a za postavljanje tekueg filtera

Filter se postavlja tako to se u odgovarajuim poljima zadaje uslov koji prikazani resursi u listi moraju da ispune. Postavljeni (aktivni) filteri su naznaeni plavim ispisom njegovog naziva.


26

Programom su predvieni sledei filteri ... koji sadre zadavanjem proizvoljnog stringa u ovom edit box-u, u tabeli e biti prikazani

samo resursi koji u sebi sade zadati string. Ako elite da se pretrauje vie stringova, tada ih treba meusobno razdvojiti zarezom. Na primer: malt, cem. Za ovako zadati filter, u listi e biti prikazani svi cementni malteri. Svakako da redosled zadavanja stiringova razdvojenih zarezom, uopte nije bitan.

... ija ifra poinje sa zadavanjem proizvoljnog stringa u ovom edit box-u, u tabeli e biti prikazani

samo resursi ija ifra otpoinje sa zadatim stringom. Ako u ovom edit box-u ispred eljenog stringa zadate znak % tada e u tabeli biti prikazani svi resursi ija ifra sadri zadati string na bilo kom mestu u ifri. Ako na primer zadate 13 tada e u tabeli biti prikazani svi resusrsi ija ifra otpoinje sa 13. Ako pak zadate %13 tada u u tabeli biti prikazani svi resursi ija ifra sadri 13 na bilo kom mestu u ifri.

... sa jednicom mere izborom eljene jedinice mera iz ove zatvorene liste, u tabeli e biti prikazani

samo resursi sa ovde odabranom jedinicom mera. Na poetku ove liste se nalazi prazno polje bez jedinice mera, koje slui za ponitavanje prethodno odabrane jedinice mera iz liste. Na ovaj nain e ovaj filter biti poniten.

... ija je cena u rasponu ovaj filter sadri dva para podataka. U prvom edit box-u se zadaje poetna, a u

sledeem, krajnja vrednost opsega u kome se mora cena nalaziti. Da bi interval bio jasno definisan, potrebno je da iz dve zatvorne liste odaberete odgovarajue matematike operatore. Na primer: > 100 < 200. Ovako postavljeni filter dovee do prikaza u tabeli samo resursa ija je cena vea od 100 a manja od 200. Svakako da filter moete postaviti i korienjem samo jednog operatora i samo jedne vrednosti. Na primer: < 200. Ovako postavljeni filter dovee do prikaza u tabeli samo resursa ija je cena manja od 200. Ponitavanje ovog filtera se vri izborom praznog polja, koje se nalazi na poetku obe zatvorene liste za izbor matematikih operatora.

... ija je cena postavljena u periodu ovaj filter funkcionie na potpuno isti nain kao prethodno opisani, stim to se

ovde u edit box-u ne zadaje granina cena, ve datum, koji definie eljeni vremenski interval. Klikom mia na strelicu koja se nalazi sa desne strane ovih edit box.ova, otvara se kalendar za laki izbor eljenog datuma. Na primer: > 11/17/2004 < 2/11/2005. Ovako postavljeni filter dovee do prikaza u tabeli samo resursa ija je cena zadate posle 17-tog novembra 2004-te godine, a pre 11-tog februara 2005-te godine. I ovde moete filter postaviti korienjem samo jednog operatora i samo jedne vrednosti. Na primer: =11/17/2004. Ovako postavljeni filter dovee do prikaza u tabeli samo resursa ija je cena zadata 17-tog novembra 2004-te godine. Ponitavanje ovog filtera se vri izborom praznog polja, koje se nalazi na poetku obe zatvorene liste sa matematikim operatorima.

... koji su u upotrebi postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u tabeli e biti prikazani

samo resursi koji su upotrebljeni u normama. Znai, iz tabele e biti izbaeni svi mrtvi resursi, odnosno oni koji se ne upotrebljavaju ni u jednoj normi. Ovaj filter radi zajedno sa filterom ... koji nisu u upotrebi, i jedan drugi iskluuju.

... koji nisu u upotrebi postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u tabeli e biti prikazani

samo mrtvi resursi, odnosno oni koji se ne upotrebljavaju ni u jednoj normi. Ovaj filter radi zajedno sa filterom ... koji su u upotrebi, i jedan drugi iskluuju.

Svi ponueni filteri se mogu koristiti kako pojedinano, odnosno samostalno, tako i zajedno sa ostalim postavljenim filterima.


27

Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a u tabeli e biti prikazani samo resursi koji ispunjavaju zadati filter.

U tabeli su prikazani svi resursi koji ispunjavaju jedini postavljeni filter: ... koji sadre: cem, malt

Uzastopni klik mia na check box Aktivan, dovodi do naizmeninog prikaza resursa sa trenutno postavljenim filterom, ili bez njega. Kada je check box Aktivan postavljen na iskljueno stanje, tada e u tabeli biti prikazani svi resursi koji postoje u bazi. 2.1.4 Selektovanje resursa U ovom dijalog box-u postoji niz komandi koje se odnose samo na selektovane resurse. Iz tog razloga, programom je omoguena kako pojedinana, tako i viestruka selekcija. Pojedinana selekcija se odvija klikom mia na eljeni red, u okviru kolone koja se nalazi ispred ifara resursa.

Klik mia u okviru obeleene kolone, izaziva selekciju datog resursa


28

Red u kome se nalaze podaci za trenutno selektovan resurs, naznaen je posebnom bojom. Za viestruku selekciju su predvieni tasteri Ctrl i Shift, dok jednovremeni pritisak na tastere Ctrl + A, dovodi do selekcije svih resursa koji pripadaju trenutno aktivnoj kartoteci (Materijal/Radna snaga/Mehanizacija). Znai, viestruka selekcija je omoguena samo u okviru jedne (tekue) kartoteke. 2.1.5 Rad sa cenovnicima Programom je omogueno da u bazi imate proizvoljan broj cenovnika, odnosno da za svaki resurs imate proizvoljan broj cena. U tabeli se prikazuju cene iz tekueg cenovnika, a promena tekueg cenovnika se vri iz zatvorene liste u gornjem desnom uglu dijalog box-a.

Zatvorena lista za promenu tekueg cenovnika

Aktiviranjem dugmeta Edit otvara se dijalog box za promenu podataka o tekuem cenovniku.

Izgled dijalog box-a za editovanje tekueg cenovnika


29

U edit box-u Naziv cenovnika imate mogucnost da zadate proizvoljan naziv cenovnika. Zadati naziv e se pojaviti u zatvorenoj listi za promenu tekueg cenovnika. Iz zatvorene liste Valuta bira se jedna od valuta koje postoje u bazi programa. U sluaju da valuta koju elite da zadate ne postoji u bazi, potrebno je da aktivirate naredbu Opti podaci => Valute, i da je tamo prvo dodate u bazu (vidi poglavlje 2.5). U polju Datum je prikazan datum koji je program sam izgenerisao u trenutku pravljenja ovog cenovnika. Ovaj podatak se ne moe menjati. Veliko edit polje u donjem delu dijalog box-a je predvieno za zadavanje eventulanih komentara koji e blie odrediti sadraj cenovnika. Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a sve eventualno zadate izmene e biti prihvaene od strane programa. Kako svaki od cenovnika ima definisanu i valutu, to se u koloni Cena, uz cenu ispisuje i oznaka date valute. Pored toga, u donjem delu djalog box-a predvien je i prostor za prikaz naziva i datuma kreiranja cenovnika, kao i prostor rezervisan za prikaz komentara koji je eventualno pridruen cenovniku.

Deo dijalog box-a za prikaz eventualno zadatih komentara o tekuem cenovniku

Dugme Brii je predvieno za brisanje tekueg cenovnika iz baze, dok se aktiviranjem dugmeta Dodaj otvara dijalog box za kreiranje novog cenovnika.

Izgled dijalog box-a za definisanje podataka o novom cenovniku


30

Ovaj dijalog box je gotovo isti kao i prethodno opisani za editovanje podataka o tekuem cenovniku. Jedina razlika je u tome to ovde postoji i check box pomou koga imate mogunost da preuzmete cene iz cenovnika, koji je bio tekui neposredno pre aktiviranja naredbe za dodavanje novog cenovnika. Postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, za promenu e biti dostupan i edit box Faktor promene.

Deo dijalog box-a za kopiranje cena iz tekueg cenovnika

U zavisnosti od odabrane valute novog, i postojee valute tekueg cenovnika, za faktor promene program po default-u nudi koeficient koji predstavlja meusobni odnos ovih valuta. Koliki je odnos ovih valta iskljuivo zavisi od kursa koji je definisan u okviru naredbe Opti podaci =>Valute (vidi poglavlje 2.5). Svakako da za faktor promene moete zadati proizvoljnu vrednost. Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a novo kreirani cenovnik postavljen za tekui. Ako je check box za kopiranje cena bio postavljen na iskljueno stanje tada e sve cene biti prazne, a ako je bio postavljen na ukljueno stanje, tada e sve cene iz prethodno tekueg cenovnika, biti preuzete i pomnoene sa zadatim faktorom promene.

Cene u novo kreiranom cenovniku Dinarski su kreirane teko sto su cene iz cenovnika Default linearno pomnoene sa zadatim faktorom promene 85 (1 Euro=85 Dinara)


31

Sledea grupa komandi za rad sa tekuim cenovnikom, odnosi se samo na grupu selektovanih resursa. Ako aktivirate dugme Promeni cene, nakon to ste prethodno selektovali eljenu grupu resursa (jedan ili vie njih), otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.

Izgled dijalog box-a za promenu cena

Kako je viestruka selekcija omoguena samo unutar jedne (tekue) kartoteke, to u sluaju da elite da promenite odjedanput cene za sve resurse u bazi, potrebno je da check box Promeni za ceo cenovnik, postavite na ukljueno stanje. Znai, ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, tada e se promena odnositi samo na slelektovane resurse, a ako je postavljen na ukljueno stanje, tada e se promena odnositi na sve resurse (svi resursi iz svih kartoteka). Dva check box-a u gornjem delu dijalog box-a ukazuju na mogunosti koje imate u ovoj naredbi. Naime, zadati faktor u edit box-u Faktor promene, e uticati na cene selektovanih resursa na nain kako je to zadato aktivnim check box-om. Ako je check box Procentualno postavljen na ukljueno stanje, tada e zadati faktor predstavljati procenat za koji e cene biti korigovane. U suprotnom sluaju, ako je na ukljueno stanje postavljen check box Linerano, cene svih selektovanih resursa e biti pomnoene sa zadatim faktorom. Za faktor promene se moe zadati negativan broj, jedino ako on prestavlja procentualno smanjenje cene. Napomenuemo jo jedanput da se promene odnose samo na tekui cenovnik, odnosno na cene koje su bile prikazane u tabeli neposredno pre aktiviranja ove naredbe. Pored prethodno opisanog naina auriranja cena, predviena je i mogunost uspostavljanja meusobne veze izmeu svih globalnih cenovnika u bazi. Izborom dugmeta Prebaci cene, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

Izgled dijalog box-a za prebacivanje cena iz jednog u drugi cenovnik

I ova naredba se moe odnositi ili na ceo cenovnik (na sve resurse iz svih kartoteka), ili pak samo na grupu prethodno selektovanih resursa. Stanje check box-a Prebaci ceo cenovnik, regulie nain rada programa po ovom pitanju.


32

U gornjem delu dijalog box-a su prikazani nazivi cenovnika izmeu kojih se vri prebacivanje cena, dok dugme => odreuje smer prebacivanja. Uzastopnim klikom mia na dugme =>, ono menja svoj izgled i jasno ukazuje na odabrani smer prebacivanja.

Dugme koje regulie smer prebacivanja cena

Levo se nalazi naziv tekueg cenovnika, i on se ne moe menjati, dok se iz zatvorene liste na desnoj strani, za prebacivanje moe odabrati bilo koji od cenovnika koji postoji u glavnoj bazi. Ispod naziva cenovnika, ispisane su i sve informacije koje ukazuju na karakter tih cenovnika. U edit box-u Faktor promene, zadaje se vrednost sa kojom e cene iz izvornog cenovnika biti linearno pomnoene i postavljene u odredini cenovnik. U zavisnosti od valuta u kojima su ovi cenovnici izraeni, za faktor promene program po default-u nudi koeficient koji predstavlja meusobni odnos ovih valuta. Koliki je odnos ovih valta iskljuivo zavisi od kursa koji je definisan u okviru naredbe Opti podaci => Valute (vidi poglavlje 2.5). Svakako da za faktor promene moete zadati proizvoljnu vrednost. Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a cene u odredinom cenovniku e biti postavljene na nain kako je to zadato u ovom dijalog box-u. Pomou dugmeta Brii cene, imate mogunost da za grupu selektovanih resursa uklonite cene iz tekueg cenovnika. Znai, ovo je samo alat da se brzo uklone sve suvine, i eventualno pogreno zadate cene. 2.1.6 Dodavanje novih i brisanje postojeih resursa Dodavanje novog resursa u glavnu bazu se odvija pomou dugmeta Dodaj resurs. Njegovim aktiviranjem, otvara se dijalog nox sledeeg izgleda.

Izgled dijalog box-a za definisanje podataka o novom resursu


33

Postupak ubacivanja novog resursa u bazu se sastoji u tome da se u edit box-ovima zadaju eljeni podaci, a zatim aktivira dugme OK. Pri ovoj operaciji, program e iskontrolisati da li u bazi ve postoji zadata ifra, i ako postoji spreie dodavanje resursa izdavanjem odgovarajue poruke. U sluaju da zadata ifra ne postoje u bazi, novo dodati resurs e biti trajno smeten u bazu. Ovde emo napomenuti da pre aktiviranja naredbe Dodaj, vodite rauna koja je kartoteka trenutno aktivna, jer e novo dodati resurs, pri kasnijoj analizi cena, imati karkter koji je odreen tekuom kartotekom (Materijal/Radna snaga/Mehanizacija). Za brisanje resursa iz baze, potrebno je prvo dati resurs (jedan ili vie njih) selektovati, a zatim aktivirati dugme Brii resurs. Obzirom da je ova naredba destruktivna, odnosno dovodi do trajnog gubljenja podataka o izbrisanom resursu, to e program uvek izdati i poruku kojom se od korisnika zahteva potvrda brisanja. Ukoliko se selektovani resurs za brisanje koristi barem u jednoj od normi, program e spreiti brisanje i opet izdati odgovarjuu poruku. Znai, da bi neki od resursa uklonili iz baze, potrebno je i da ga izbacite iz svih normi u kojima on uestvuje. 2.1.7 Provera zauzetosti resurs Ako se odluite da neki od resursa trajno uklonite iz baze, bilo bi dobro da prethodno proverite u kojim sve normativima je on upotrebljen. Za ovu namenu je i razvijena naredba Zauzetost resursa, ijim aktiviranjem se pojavljuje lista svih normativa u kojima se selektovani resurs pojavljuje.

Izgled dijalog box-a za prikaz liste normativa u kojima selektovani resurs uestvuje

2.1.8 Eksport/Import baze resursa Ove dve komande omoguavaju dvosmernu vezu sa drugim korisnicima programa Normabase Plus. Naime, imate mogunost da razmenjujete, kako resurse tako i njihove cene sa drugim kolegama. Izborom naredbe Eksport, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

Izgled dijalog box-a za eksport baze resursa


34

Kako se i ova naredbe moe odnositi ili na sve resurse (svi resursi iz svih kartoteka), ili pak samo na prethodno selektovanu grupu resursa, to stanje prekidaa u gornjem delu dijalog box-a regulie ponaanje programa po ovom pitanju. Stanje check box-a Eksportuj cenovnike, odreuje da li elite da eksportujete samo resurse ili pak i njihove cene. Ako se odluite za eksportovanje i cena, tada sa sledea dva prekidaa definiete da li elite da eksportujete samo cene iz tekueg cenovnika ili pak iz svih cenovnika koji se nalaze u bazi. Aktiviranjem dugmeta OK, ubrzo e se pojaviti i dijalog box za snimanje datoteka.

Izgled dijalog box-a za snimanje baze resursa

Sada je potrebno u edit box-u Ime fajla zadati naziv datoteke, i odabrati mesto na disku gde e datoteka sa zadatim imenom biti snimljena. Aktiviranjem dugmeta Snimi, datoteka e biti kreirana i svi poptrebni podaci smeteni u nju. Izborom naredbe Import, otvara se dijalog box za uitavanje datoteka sa diska.

Izgled dijalog box-a za uitavanje baze resursa

Selektovanjem eljenog fajla, i aktiviranjem dugmeta Uitaj, otvorie se jo jedan dijalog box.


35

Kako baza koja se uitava moe sadrati iste ifre resursa, kao i baza u koju se ovi resursi uitavaju, to pomou gornja dva prekidaa definiete ponaanje programa u ovakvim situacijama. Ako baza koja se uitava u sebi sadri i cene, tada e za promenu biti dostupan i check box Prebaci cene. Postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, i aktiviranjem dugmeta OK, naredba e biti zavena, a u glavnoj bazi resursa e biti dodati i svi novi cenovnici koji su sadrani u uitanoj datoteci. Ako naziv cenovnika koji se uitava ve postoji u glavnoj bazi resursa, tada e on dobiti novo indeksirano ime. Na primer: Devizni (1).

2.2 Baza normi (Norme) Nakon izbora naredbe Baza => Norme, ekran e dobiti sledei izgled.

Izgled dijalog box-a za rad sa bazom normi

Ceo prozor je podeljen na dva dela. U levom se nalazi razgranata struktura stabla, dok je desni rezervisan za prikaz sadraja tekueg normativa. Meusoban odnos veliine ova dva prozora se moe podeavati razvlaenjem njihove meusobne granice u levo, odnosno u desno. 2.2.1 Struktura radova Kako je baza normi jako velika, to je sutinski problem u funkcionisanju ovakvog programa, obezbediti nain za brzo pronalaenje eljenog normativa. Zbog toga je u programu napravljena razgranata struktura, tipa stabla, koja ima ulogu brzog pronalaenja eljene grupe normativa u zavisnosti od sadraja koji se u njima pojavljuje. Na prvom nivou strukture radova, svi radovi su podeljeni na odreeni broj glavnih grupa (najiri pojmovi), a potom svaka od njih na odreeni broj podgrupa (neto ui pojmovi). Otvaranje podgrupa se vri duplim klikom mia preko naziva grupe radova na prvom nivou.


36

Prikaz drugog nivoa podele

Ova podela glavnih grupa na odreeni broj podgrupa, predstavlja drugi nivo podele. Opet, svaka od ovih podgrupa moe biti podeljena na odreeni broj jo sitnijih podela (jo ui pojmovi), i tako redom.

Prikaz treeg nivoa podele

Uopte uzevi, struktura radova po dubini moe imati proizvoljan broj nivoa podele, stim to se za neke grupe radova, struktura moe zavriti i na prvom nivou.


37

Prikaz poslednjeg nivoa podele

Ispred imena svakog od naslova iz strukture radova se nalaze grafiki simboli koji ukazuju na to da li data podela ima po dubini jo pod-podela ili ne. Simboli u vidu bele kjnige predstvaljaju prvi nivo podele, dok simboli u vidu plave knjige, predstavljaju naslove iz pod-podele. Na krajevima strukture radova, za svaki od najuih pojmova, nalaze se delovi baze podataka u kojoj su sadrani normativi koji se odnose samo na taj najui pojam (ispred normativa se nalaze simboli belog lista hartije). Iz ovoga proizilazi i uloga strukture radova, koja omoguava da se prostom logikom od najireg ide ka najuem pojmu, i iz tog dela baze podataka vri izbor eljenog normativa. 2.2.2 Kreiranje kataloga normativa Kako je baza normativa jako velika i jedinstvena za sve vrste radova, to je programom predvien alat za lako grupisanje normativa, odnosno sakrivanje grupa normativa koje korisniku nisu potrebne. Ispod stabla sa razgranatom strukturom radova, nalazi se zatvorena lista za izbor tekueg kataloga.

Zatovrena lista za izbor tekueg kataloga


38

Na prvom mestu ove liste, nalazi se stvaka , koja obezbeuje prikaz svih grupa radova iz baze normativa (naslovi na prvom nivou podele koji su oznaeni simbolima belih knjiga). Izborom nekog drugog kataloga, spisak glavnih grupa radova (belih knjiga) e biti suen.

Za tekui je postavljen katalog Vodovod i kanalizacija

Znai, katalog praktino predstavlja neku vrstu filtera vidljivosti, odnosno regulie koja od glavnih grupa radova (bele knjige), e biti vidljiva na ekranu, a koja ne. Sledeom grupom naredbi, koje se odnose na rad sa katalozima, imate mogunost da program prilagodite svojim potrebama. Aktiviranjem dugmeta Brii katalog, trenutno prikazani katalog e biti uklonjen. Napomenuemo da brisanje kataloga ne podrazumeva brisanje grupa radova i pripadajuih normativa iz baze, ve samo brisanje tog stanja vidljivosti. Izborom dugmeta Ukljui grupu, otavara se lista sa svim glavnim grupama radova koje nisu ve ukljuene u tekui katalog.

Lista za dodavanje novih glavnih grupa radova u tekui katalog

Ubacivanje nove glavne grupe radova u tekui katalog, vri se jednostavnim selektovanjem eljene grupe i aktiviranjem dugmeta OK. Svakako da je i u ovoj listi omoguena viestruka selekcija pomou tastera Ctrl i Shift. Dugme Dodaj katalog slui za kreiranje potpuno novog kataloga. Njegovim izborom, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.


39

Izgled dijalog box-a za kreiranje novog kataloga

U edit box-u Naziv kataloga, potrebno je da mu zadate ime, a pomou check box-a Kopiraj Vodovod i Kanalizacija, imate mogunost da kreirate kopiju tekueg kataloga. Jasno da e naziv ovog check box-a menjati svoj naziv, u zavisnosti od imena tekueg kataloga. Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, novi katalog e biti potpuno prazan, te ete pomou dugmeta Ukljui grupu imati mogunost da u njega naknadno ukljuite sve eljene glavne grupe radova. Ako je pak ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, tada e novo kreirani katalog predstavljati kopiju tekueg. Naknadnim dodavanjem, ili pak uklanjanjem glavnih grupa radova, novi katalog moe dobiti drugaiji sadraj. O nainu uklanjanja glavnih grupa radova (belih knjiga) iz tekueg kataloga, bie vie rei u sledeem poglavlju. Ovde emo napomenuti da se novi katalog moe napraviti i kao kopija svih glavnih grupa radova koje se nalaze u bazi normativa. Ako elite da na taj nain napravite novi katalog, tada je potrebno da pre aktiviranja naredbe Dodaj katalog, za tekui prikaz postavite stanje Pikai sve grupe radova. Naknadnim uklanjanjem svih nepotrebnih glavnih grupa radova iz ovako napravljene kopije svih grupa radova, i na ovaj nain moete definisati sadraj novog kataloga. Za promenu naziva postojeih kataloga, predviena je ikona koja se nalzi sa leve strane zatvorene liste za promenu tekueg kataloga.

Ikona za promenu naziva tekueg kataloga

Njenim aktiviranjem, naziv tekueg kataloga u listi, postae dostupan za promenu. Zadavanjem novog imena i pritiskom na taster Enter ili Tab, novo zadato ime kataloga e biti prihvaeno.


40

2.2.3 Rad sa stablom Pored toga to je u bazi mogue pravljenje novih i menjanje postojeih normativa, korisniku je omoguena i izmena same strukture radova. Kako su katalozi samo filter za vidljivost, odnosno definiu koja glavna grupa radova (bele knjige), e biti prikazana u stablu a koje ne, to e se sve izmene u stablu odraziti direktno na bazu normativa. Znai, bilo koja izmena u stablu nekog od kataloga, videe se i u ostalim katalozima, ako oni sadre datu glavnu grupu radova. Jasno da e se napravljene izmene videti i kada su na ekranu prikazane sve glavne grupe radova (stanje vidljivosti: Prikai sve grupe radova). Za rad sa stablom je predvien ceo sistem naredbi iz padajueg menija, koji se otvara na desni klik mia preko eljenog dela stabla.

Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia preko eljene stavke u stablu

U zavisnosti od grane u stablu, koja je selektovana desnim klikom mia, izbor ponuenih naredbi u padajuem meniju e imati razliito dejstvo. 2.2.3.1 Dodavanje naslova Aktivranje komande Dodaj naslov, otvorie novu granu u stablu, na istom nivou na kome se nalazi i prethodno selektovani naslov. Znai ako je selektovan naslov na prvom nivou podele i aktivirana naredba Dodaj naslov, novo dodati naslov e takoe biti na prvom nivou podele. Ako se pak prvo selektuje naslov na drugom nivou podele, i potom aktivira naredba Dodaj naslov, novo dodati naslov e sada biti na drugom nivou podele. Analogija vai i za sve ostale dubine u strukturi stabla. Novo dodati naslov, bez obzira na kom je nivou u stablu dodat, dobie default naziv Nova grupa, koji je potebno odmah promeniti zadavanjem eljenog imena. Napomenuemo da je dodavanje naslova na prvom nivou podele (bela knjiga), mogue jedino kada je na ekranu prikazano stablo nekog od kataloga. 2.2.3.2 Ubacivanje pod-naslova Aktivranje komande Ubaci podnaslov, otvorie novu granu u stablu, na prvom nivou ispod trenutno selektovanog. I novo dodati pod-naslov, bez obzira na kom je nivou u stablu dodat, dobie default naziv Nova grupa, koji je potebno odmah promeniti zadavanjem eljenog imena. Napomenuemo da ubcivanje pod-nalsova nee biti mogue, jedino ako je selektovan neki od normativa.


41

2.2.3.3 Brisanje naslova, pod-naslova i normativa Naredba Brii slui za uklanjanje naslova i normi iz baze. Brisanje naslova na prvom nivou podele (bele knjige), ima razliite posledice, u zavisnosti od toga da li je na ekranu prikazan neki od kataloga, ili je pak za tekui prikaz odabarno: Prikai sve grupe radova. Ako je na ekranu prikazano stanje Prikai sve grupe radova, tada e brisanje belih knjiga za posledicu imati njihovo definitivno uklanjanje iz baze, bez mogunosti povratka. Obzirom da je ovo destruktivna naredba, program e zahtevati njenu potvrdu.

Izbor dugmeta OK, trajno e ukloniti celu selektovanu grupu radova (bele knjige), njene pripadajue pod-naslove i normative. Samim tim, obrisane glavne grupe radova e biti uklonjene i iz svih kataloga u kojima su se eventualno nalazile. Ako je pak na ekranu prikazan neki od kataloga, program e selektovanu glavnu grupu radova za brisanje, bez ikakvog upozorenja ukloniti iz datog kataloga, dok e njen kompletan sadraj ostati u bazi, i bie vidljiv u stanju prikaza Prikai sve grupe radova, i svim ostalim katalozima u kojima se eventualno koristi. Sve ostale stavke u stablu (pod-naslovi i normativi), na zahtev za brisanje, uvek e biti trajno uklonjeni iz baze, bez mogunosti povratka podataka. Iz tog razloga, program e uvek izdati odgovarajue upozorenje i zahtevati potvrdu ove desturktivne operacije. Ako se za brisanje selektuje pod-naslov, tada program otvara dijalog box sledeeg izgleda, i nudi dve mogunosti.

Postavljanje prvog prekidaa na ukljueno stanje dovee do brisanja datog pod-naslova i svih pod-naslova i normativa koji mu pripadaju. Ako pak na ukljueno stanje postavite drugi prekida, tada e iz stabla biti obrisan samo selektovani pod-naslov, a svi pod-naslovi i normativi koji mu pripadaju, bie pomereni za jedan nivo ulevo. U sluaju da se odluite za viestruku selekciju stavki u stablu, korienjem taster Ctrl i Shift, tada e u otvorenom padajuem meniju biti dostupna samo naredba za brisanje. Program e i u ovom sluaju izdati odgovarajue upozorenje, ali ipak budite obazrivi sa ovom naredbom jer moete nepovratno izgubiti podatke. 2.2.3.4 Promena naziva naslova i podnaslova Pomou naredbe Edit, moe se editovati kako sadraj naslova i pod-naslova, tako i samog normativa. Ako je u stablu selektovan neki od naslova, odnosno pod-naslova, izbor ove naredbe e na datom mestu u stablu otvoriti edit box, unutar koga moete izvriti eljene izmene. Ako je pak selekotvan neki od normativa, naredba Edit e otvoriti dijalog box za promenu njegovog sadraja. O radu programa u ovom reimu, bie vie rei u poglavlju 2.2.4.2.


42

2.2.3.5 Promena poloaja naslova, pod-naslova i normativa u stablu Pre nego to krenemo sa obajnjavanjem ove naredbe, napomenuemo da premetanje naslova i pod-naslova (stavke u stablu koje su oznaene simbolima belih i plavih knjiga), podrazumeva premetanje i svih njihovih pod-nivoa, odnosno svih elemenata unutar njih. Promena poloaja naslova, pod-naslova i normativa u strukturi radova, odvija se drag-ovanjem. Za sve ove elemente u strukturi radova, postupak je isti, te emo ih u daljem tekstu nazvati zajednikim imenom element. Znai, prvo se miem selektuje eljeni element (jedan ili vie njih), i zatim ne otputajui levi taster mia, on dovede na eljeno mesto. U trenutku drag-ovanja, u zavosnosti od trenutnog poloaja mia, program e specijalnim simbolima oznaiti mesto gde bi selektvani element bio smeten, ako bi se levi taster mia u tom trenutku otpustio: - Ako je trenutni poloaj mia takav da se nalazi tano na sredini ispisanog naziva datog elementa u stablu, tada e

program u toku dragovanja prikazati ili simbol precrtanog kruga ili pak simbol malog prevougaonika. Simbol precrtanog kruga oznaava da selektovani element ne moe biti smeten unutar elementa iznad koga se trenutno nalazi mi, dok simbol malog prevougaonika oznaava da e selektovani element biti smeten unutar elementa iznad ijeg naziva se trenutno nalazi mi. Simbol precrtanog kruga e se pojaviti uvek kada mi u toku drag-ovanja pokazuje tano na sredinu sadraja normativa, obzirom da normativ ne predstavlja pod-naslov i unutar njega se ne moe nita smestiti. Simbol precrtanog kruga e se pojaviti i u situaciji kada pokuate da glavni naslov sa prve podele (bela knjiga), smestite unutar nekog drugog glavnog naslova na prvom nivou podele, to programom nije dozvoljeno.

- Ako je trenutni poloaj mia takav da se nalazi neposredno iznad ili ispod naziva nekog elementa u stablu, tada e

program u toku dragovanja prikazati simbol horizontalne crtkaste linije, to oznaava da e na tom mesu selektovani element za premetanje biti postavljen. Znai, na istom nivou podele kao i element u stablu iznad ili ispod koga se mi trenutno nalazi.

Kako je premetanje naslova, pod-naslova i normativa omogueno na potpuno proizvoljno mesto u strukturi, to ako elite da ih prebacite na neki pod-nivo, pre aktiviranja ove naredbe morate prvo otvoriti taj nivo (naslov ispod koga treba da se izvri premetanje mora biti prikazan na ekranu), a tek onda selektovati eljeni element za premetanje. Ako se odredite za premetanje nalazi na delu stabla koji se trenutno ne vidi na ekranu, tada je potrebno da u toku drag-ovanja, znai bez otputanja levog tastera, mi dovedete u okolinu gornje ili pak donje ivice trenutno prikazanog dela strukture, u zavisnosti od toga da li se odredini deo stabla nalazi iznad ili ispod trenutno prikazanog dela. Program e scroll-ovati listu na dole, odnosno na gore, sve dok mie ne pomerite van okoline donje, odnosno gornje ivice, trenutno prikazanog dela strukture. 2.2.3.6 Privju sadraja elemenata stabla Kako duina naslova i podnaslova moe biti velika, a prozor za prikaz sadraja strukture radova konane veliine, to je napravljen mehanizam za prikazivanje kompletnog sadraja svih stavki u stablu. Jednostavnim dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na dugaak naslov (bez klika na taster mia), program e otvoriti mali prozor u kome e biti prikazan sadraj datog naslova, odnosno pod-naslova.


43

U otvorenom prozoru se vidi kompletan sadraj pod-naslova na koji mi pokazuje

Kako je normativ u stablu prikazan konanim brojem poetnih karaktera, to dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na njega (bez klika na taster mia), u otvorenom prozoru moete dobiti i njegov kompletan sadraj.

U otvorenom prozoru se vidi kompletan sadraj normativa na koji mi pokazuje

Za detaljan prikaz sadraja normativa, potrebno je da ga selektujete klikom na levi taster mia. Naime, selektovanjem eljenog normativa, u desnom prozoru e biti prikazan njegov kompletan sadraj.


44

Kompletan sadraj trenutno selektovanog normativa.

Na desni klik mia preko desnog prozora, otvorie se mali prozor za podaavanje stanja ovog privju-a.

Padajui meni za podeavanje stanja privju-a u desnom prozoru

Prikazani check box-ovi predstavljaju kolone iz prikazane tabele, te njihovim postavljanjem na iskljueno, odnosno ukljueno stanje, definiete koje e se kolone prikazivati, a koje ne. Levi klik mia na bilo koju poziciju van prikanog prozora, dovee do njegovog zatvaranja, a novi privju e odgovarati stanju postavljenih check box-ova.. 2.2.4 Rad sa normativima U ovom poglavlju emo opisati nain promene sadraja postojeih normativa u bazi, kao i mogunost kreiranja potpuno novih normativa. Broj normativa u bazi je neogranien, a jedini uslov je da oni moraju imati, meusobno razliite ifre.


45

2.2.4.1 Dodavanje novih normativa Za dodavanje novih normativa postoje dva naina. Prvi je da desnim klikom mia selektujete podnalov unutar koga elite da smestite novi normativ, i iz otvorenog padajueg menija aktivirate naredbu Dodaj Normu.

Izborom ove naredbe, kreira se nova norma potpuno praznog sadraja

Drugi nain je zgodan kada elite da napravite novu normu koja je slina sa ve postojeom. U tom sluaju je potrebno da desnim klikom mia selektujete normativ koji je slian, i iz otvorenog padajueg menija aktivirate naredbu Kopiraj Normu ....

Izborom ove naredbe, kreira se nova norma potpuno istog sadraja kao i selektovana

Bez obzira za koju ste se od ove dve naredbe odluili, otvorie se dijalog box potpuno istog sadraja kao i kada se eli editovanje postojee norme, a jedina razlika e biti u tome, da li e podaci o novoj normi biti popunjeni ili ne.


46

Izgled dijalog box-a za dodavanje nove norme

U svakom sluaju, neophodno je da zadate ifru nove norme, koja nije ve zauzeta u bazi, dok ostale podatke o noramativu moete zadati potpuno proizvoljno, bez ikakvih ogranienja. 2.2.4.2 Editovanje postojeih normativa Duplim klikom mia preko prikazanog normativa u stablu, ili pak izborom naredbe Edit iz padajueg menija koja se pojavljuje na desni klik mia preko eljenog normativa, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

Izgled dijalog box-a za editovanje sadraja normativa


47

Sam normativ sadri sledee podatke: - ifru - jedinicu mere - tekstualni opis i - grupu resursa koji uestvuju u izvrenju opisanog normativa, po jedinici mere.. Ovi podaci su prikazani na ekranu za tekuu normu, i njihov sadraj se moe menjati u odgovarajuim edit box-ovima. Za ifru norme je predvieno sedam znakova iako su one standardno ifrovane sa est brojeva. Sa sedmim karakterom u ifri, koji moe biti i slovo abc-ede, imate mogunost da pravite varijacije postojeih normativa, stim to ete zadrati prvih est brojeva u ifri, koji e ukazivati na poetni normativ iz koga je izveden novi. Pomou dva dugmeta, sa desne strane edit box-a predvienog za zadavanje jedinice mere, imate mogunost da u ovaj edit box ubacite specijalne karaktere: 2 i 3 koji se esto koriste pri zadavanju jednice mera (na primer m2 i m3). Napomenuemo da pri zadavanju tekstualnih opisa, za prelazak u drugi red ne koristite taster Enter kako bi zadati tekst mogao biti lepo prelomljen za bilo koju zadatu irinu kolone pri tampi. Lista resursa koji uestvuju u izvrenju datog normativa, nalazi se u donjem delu dijalog box-a. Svakom redu u listi odgovaraju podaci za jedan resurs. U prvoj kolni se nalazi ifra resursa, a u drugoj podatak o koliini utroka datog resursa po jedinici mere opisanog posla. Na osnovu zadate ifre resursa, u produetku se ispisuje jedinica mere i naziv samog resursa. U poslednjoj koloni se nalazi komentar koji se moe pridruiti bilo kom resursu, ali je njegova prevashodna uloga da opie koju vrstu posla obavlja radna snaga. Primetiete da se u pojedinim normativima jedan isti radnik pojavljuje vie puta u listi resursa, radei razliite vrste poslova. Otuda je i proistekla potreba za ubacivanjem komentara o vrsti posla koju obavlja radna snaga. Podaci u kolonama ifra, Utroak i Operacija se mogu slobodno menjati, dok se sadraj kolona J.m. i Naziv ne moe menjati jer je odreen iskljuivo zadatom irfrom resursa. Izmena bilo kog od ovih podataka se vri tako to se u odgovarajuoj eliji tabele zada nova vrednost i unos potvrdi pritiskom na taster Enter ili Tab. Pored editovanja podataka, mogue je u normativ ubacivati nove resurse, a takoe i obrisati neke od postojeih. Za ubacivanje resursa u normativ postoje dva naina, u zavisnosti od toga da li znate ifru resursa ili ne. Ako je znate, tada je dovoljno da u poslednjem (praznom redu tabele), zadate ifru, a potom unos potvrditi pritiskom na tester Enter ili Tab. U sluaju da ne znate ifru, to e svakako biti ei sluaj, potrebno je da aktivirate dugme Dodaj resurs. Tada e Vas program prebaciti u glavnu bazu resursa.

Glavna baza resursa koja je pozvana pritiskom na dugme Dodaj resurs


48

Koristei mogunosti pretraivanja ove baze, kako je to ve opisano u poglavlju 2.1, lako ete pronai odgovarajui resurs. Kada ga klikom mia selektujete, potrebno je da aktivirate i dugme Ubaci u normu. Tada e glavna baza resursa biti zatvorena, a izabrani resurs smeten u listu resursa koji uestvuju u datom normativu. Napomenuemo da je i u proceduri ubacivanja resursa u normativ, omoguena viestruka selekcija. Brisanje resursa iz liste se odvija tako to se prvo klikom mia selektuje red u kome su sadrani njegovi podaci, a zatim aktivira dugme Brii resurs. Kako je ovo destruktivna naredba, program e izdati i odgovarajue upozorenje. Ispod tabele sa resursima koji uestvuju u izvrenju datog normativa, ispisana je informacija Ukupno vreme:, koja govori o pottebnom broju norma sati za izvrenje datog posla.

Za izvrenje posla opisanog ovim normativom, po jedinici mere,

potrebno je: 0.948+4.411+0.89+4.655=12.716 norma asova Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a sve izvrene izmene trajno snimljene u bazu. 2.2.5 Filter za brzo pronalaenje normativa U cilju lakeg pronalaenja eljenih normativa, aktiviranjem dugmeta Filter, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

Izgled dijalog box-a za postavljanje tekueg filtera


49

Filter se postavlja tako to se u odgovarajuim poljima zadaje uslov koji prikazani normativi u stablu moraju da ispune. Postavljeni filteri su naznaeni plavim ispisom njegovog naziva. Prikai norme iz grupa - U ovom delu dijalog box-a postoji samo jedan filter, i on se odnosi na sadraj naslova i pod-naslova u stablu. ... koje sadre zadavanjem proizvoljnog stringa u ovom edit box-u, u stablu e biti prikazani

samo naslovi i pod-naslovi, koji u sebi sadre zadati string. Ako elite da se pretrauje vie stringova, tada ih treba meusobno razdvojiti zarezom. Na primer: opek, zid. Za ovako zadati filter, u listi e biti prikazani svi naslovi i podnalsovi koji se odnose na zidanje opekom.. Svakako da redosled zadavanja stiringova razdvojenih zarezom, uopte nije bitan.

Prikai norme U ovom delu dijalog box-a postoji vie filtera, i oni se svi odnose na sadraj normativa ... koje sadre zadavanjem proizvoljnog stringa u ovom edit box-u, u stablu e biti prikazani

samo normativi koji u svom tekstualnom opisu sadre zadati string. Ako elite da se pretrauje vie stringova, tada ih treba meusobno razdvojiti zarezom. Na primer: zem, prebac. Za ovako zadati filter, u listi e biti prikazani svi normativi koji se odnose na prebacivanje zemlje. Svakako da redosled zadavanja stiringova razdvojenih zarezom, uopte nije bitan.

... ija ifra poinje sa zadavanjem proizvoljnog stringa u ovom edit box-u, u stablu e biti prikazani

samo normativi ija ifra otpoinje sa zadatim stringom. Ako u ovom edit box-u ispred eljenog stringa zadate znak %, tada e u stablu biti prikazani svi normativi ija ifra sadri zadati string na bilo kom mestu u ifri. Ako na primer zadate 13 tada e u listi biti prikazani svi normativi ija ifra otpoinje sa 13. Ako pak zadate %13 tada u u stablu biti prikazani svi normativi ija ifra sadri 13 na bilo kom mestu u ifri.

... koje su u upotrebi postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u stablu e biti prikazani

samo normativi koji su upotrebljeni u pozicijama (o bazi pozicija e biti vie rei u poglavlju 2.3). Znai, iz stabla e biti izbaeni svi mrtvi normativi, odnosno oni koji se ne upotrebljavaju ni u jednoj poziciji. Ovaj filter radi zajedno sa filterom ... koje nisu u upotrebi, i jedan drugi iskluuju.

... koje nisu u upotrebi postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u stablu e biti prikazani

samo mrtvi normativi, odnosno oni koji se ne upotrebljavaju ni u jednoj poziciji. Ovaj filter radi zajedno sa filterom ... koje su u upotrebi, i jedan drugi iskluuju.

Svi ponueni filteri se mogu koristiti kako pojedinano, odnosno samostalno, tako i zajedno sa ostalim postavljenim filterima. Aktiviranjem dugmeta OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a u stablu e biti prikazani samo normativi, i njima pripadajui naslovi i pod-naslovi, koji ispunjavaju zadati filter.


50

U stablu su prikazani svi normativi koji ispunjavaju jedini postavljeni filter: ... ija ifra poinje sa: 1212.

Uzastopni klik mia na check box Aktivan, dovodi do naizmeninog prikaza normativa sa trenutno postavljenim filterom, ili bez njega. Kada je check box Aktivan postavljen na iskljueno stanje, tada e u stablu biti prikazani svi normativi koji postoje u tekuem katalogu. 2.2.6 Eksport-Import baze normativa Ove dve komande omoguavaju dvosmernu vezu sa drugim korisnicima programa: Normabase Plus. Naime, imate mogunost da razmenjujete normative sa drugim kolegama. Izborom naredbe Eksport, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

Izgled dijalog box-a za eksport baze normativa

Kako se ova naredbe moe odnositi ili na sve normative u bazi, ili pak samo na prethodno selektovanu grupu normativa, to stanje prekidaa u ovom dijalog box-a regulie ponaanje programa po ovom pitanju. Aktiviranjem dugmeta OK, ubrzo e se pojaviti i dijalog box za snimanje datoteka.


51

Izgled dijalog box-a za snimanje baze normativa

Sada je potrebno u edit box-u Ime fajla, zadati naziv datoteke, i odabrati mesto na disku gde e datoteka sa zadatim imenom biti snimljena. Aktiviranjem dugmeta Snimi, datoteka e biti kreirana i svi poptrebni podaci smeteni u nju. Izborom naredbe Import, otvara se prvo dijalog box za uitavanje datoteka sa diska.

Izgled dijalog box-a za uitavanje baze normativa

Kako je programom podrano uitavanje baze normativa i iz stare verzije programa NormaBase, to je potrebno da u ovom sluaju prvo iz zatvorne liste Tip fajla, odaberete eljeni format datoteke za uitavanje i da se pozicionirate na mesto na disku gde je instalirana stara verzija programa.

Za uitavanje je odabrana baza normativa iz stare verzije programa


52

Kako baza normativa u straroj verziji programa nije bila jedinstvena, ve podeljene u vie datoteka prema vrsti poslova, to u sluaju da ste na stari korisnik, i da elite da sve normative iz stare, prebacite u novu verziju programa, potrebno je da redom uitate sve eljene datoteke. Bez obzira na to da li ste se odluili za uitavanje datoteke starog ili novog formata, aktiviranjem dugmeta Uitaj, otvorie se jo jedan dijalog box.

Izgled dijalog box-a za import baze normativa

Ponueni prekidai definiu nain na koji e normativi biti smeteni u glavnu bazu programa. Oni imaju sledee znaenje: Ubaci stablo zajedno sa normama Postavljenjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, u glavnu bazu nromativa e

biti ubaeni i svi naslovi i podnaslovi koji vode do normi koje se ubacuju. U protivnom, na prvom nivou stabla e biti kreirana bela knjiga sa indeksiranim nazivom Import (1), i sve novo ubaene norme e biti smetene unutar nje.

Ne zamenjuj postojee norme - Ovaj prekida radi zajedno sa prekidaem Postojee norme zameni, odnosno

jedan drugi iskljuuju. Stanje ova dva prekidaa definie ponaanje programa u situaciji kada pronee da ifra normativa koji su ubacuje, ve postoji u glavnoj bazi normativa. Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, sadraj postojee norme e ostati nepromenjen, odnosno ubacivanje normi ije su ifre ve zauzete e biti preskoeno.

Postojee norme zameni - Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, sadraj postojee norme e

biti zamenjen sa normom koja se ubacuje. U ovom sluaju e aktivan postati i prekida Zadri postojei poloaj u stablu, koji regulie poloaj nove norme u stablu. Ako je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada e nova norma biti smetena na isti poloaj u stablu koji je imala i stara norma. U suprotnom, nova norma e dobiti novi poloaj u zavisnosti od stanja prekidaa Ubaci stablo zajedno sa normama.

Ne zamenjuj postojee resurse - Ovaj prekida radi zajedno sa prekidaem Postojee resurse zameni, odnosno

jedan drugi iskljuuju. Stanje ova dva prekidaa definie ponaanje programa u situaciji kada pronee da ifra resursa koji je sadran u normativu koji su ubacuje, ve postoji u glavnoj bazi. Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, sadraj postojeeg resursa e ostati nepromenjen, odnosno ubacivanje resursa ije su ifre ve zauzete e biti preskoen.

Postojee resurse zameni - Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, sadraj postojeeg resursa e

biti zamenjen sa resursom koja se ubacuje.


53

Prebaci cene - Ovaj prekida e biti aktivan samo kada se uitava baza normativa iz stare verzije programa NormaBase. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, zajedno sa svim ubaenim resursima e biti ubaene i njihove cene. Naime, u glavnoj bazi programa e biti kreirana i dva nova cenovnika: Dinarski i Devizni.

Ukloni prelome iz tekstova - Ovaj prekida e biti aktivan samo kada se uitava baza normativa iz stare

verzije programa NormaBase. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, iz starih opisa normativa e biti uklonjeni svi zadati Enter-i koji su regulisali prelazak u drugi red. Na ovaj nain e svi uitani opisi normativa, biti lepo prelomljeni za bilo koju zadatu irinu kolone pri tampi.

2.3 Baza pozicija (Pozicije) Izborom naredbe Baza => Pozicije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

Izgled dijalog box-a za rad sa bazom pozicija

Isto kao i kod baze normativa, ceo prozor je podeljen na dva dela. U levom se nalazi razgranata struktura stabla, dok je desni rezervisan za prikaz sadraja tekue pozicije. Logika rada sa bazom pozicija je gotovo ista kao i kod baze normativa, stim to jasno postoje neke specifinosti, koje su proistekle iz same razlike u karakteru normativa i pozicija. Zbog preglednosti ovog uputstva, prinueni smo da neka objanjena, koja su ve napisani u poglavlju 2.2, a vae i u radu sa bazom pozicija, ponovimo. 2.3.1 Struktura radova Kako baza pozicija moe biti jako velika, to je sutinski problem u funkcionisanju ovakvog programa, obezbediti nain za brzo pronalaenje eljene pozicije. Zbog toga je u programu napravljena razgranata struktura, tipa stabla, koja ima ulogu brzog pronalaenja eljene grupe pozicija u zavisnosti od sadraja koji se u njima pojavljuje. Na prvom nivou strukture radova, svi radovi su podeljeni na odreeni broj glavnih grupa (najiri pojmovi), a potom svaka od njih na odreeni broj podgrupa (neto ui pojmovi). Otvaranje podgrupa se vri duplim klikom mia preko naziva grupe radova na prvom nivou.


54

Prikaz drugog nivoa podele

Ova podela glavnih grupa na odreeni broj podgrupa, predstavlja drugi nivo podele. Opet svaka od ovih podgrupa moe biti podeljena na odreeni broj jo sitnijih podela (jo ui pojmovi), i tako redom.

Prikaz treeg nivoa podele

Uopte uzevi, struktura radova po dubini moe imati proizvoljan broj nivoa podele, stim to se za neke grupe radova, struktura moe zavriti i na prvom nivou.


55

Prikaz poslednjeg nivoa podele

Ispred imena svakog od naslova i pod-naslova iz strukture radova, nalaze se grafiki simboli koji ukazuju na to da li data podela ima po dubini jo pod-podela ili ne. Simboli u vidu tri mala prvougaonika predstvaljaju naslove, odnosno pod-naslove. Na krajevima strukture radova, za svaki od najuih pojmova, nalaze se delovi baze podataka u kojima su sadrane pozicije koji se odnose samo na taj najui pojam (ispred pozicija se nalaze simboli belog lista hartije). Iz ovoga proizilazi i uloga strukture radova, koja omoguava da se prostom logikom od najireg ide ka najuem pojmu, i iz tog dela baze podataka vri izbor eljene pozicije. 2.3.2 Kreiranje baza pozicija Sutinska razlika izmeu baze pozicija, i baze normatiiva je u tome, to pozicije nemaju jedinstvenu ifru kao normativi, te program dozvoljava postojanje vie, meusobno ne povezanih baza pozicija. Postavljanje tekue baze pozicije se vri izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi ispod stabla.

Zatvorena lista za promenu tekue baze pozicija


56

Sledeom grupom naredbi, koje se odnose na rad sa bazom pozicija, imate mogunost da program prilagodite svojim potrebama. Aktiviranjem dugmeta Brii bazu pozicija, tekua baza pozicija e biti obrisana. Kako je ovo destruktivna naredba, odnosno obrisanu bazu vie neete moi da vratite, to e program zahtevati potvrdu ove destruktivne akcije. Dugme Dodaj bazu pozicija slui za kreiranje potpuno nove baze pozicija. Njegovim izborom, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

Izgled dijalog box-a za dodavanje nove baze pozicija

U edit box-u Naziv baze pozicija, potrebno je da joj zadate ime, a pomou check box-a Kopiraj bazu pozicija ANALIZA, imate mogunost da kreirate kopiju tekue baze pozicija. Jasno da e naziv ovog check box-a menjati svoj naziv, u zavisnosti od imena tekue baze pozicija. Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, nova baza pozicija e biti potpuno prazna, te ete pomou programom predvienih naredbi, imati mogunost da kreirate, kako potpuno proizvoljno stablo, tako i potpuno proizvoljan sadraj pozicija. Ako je pak ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, tada e novo kreirana baza pozicija predstavljati kopiju tekue. Za promenu naziva postojeih baza pozicija, predviena je ikona koja se nalazi sa leve strane zatvorene liste za promenu tekue baze pozicija.

Ikona za promenu naziva tekue baze pozicija

Njenim aktiviranjem, naziv tekue baze pozicija u listi, postae dostupan za promenu. Zadavanjem novog imena i pritiskom na taster Enter ili Tab, novo zadato ime e biti prihvaeno.


57

2.3.3 Rad sa stablom Sama logika strukture radova, kao i mogunosti koje se pruaju u manipulaciji sa stablom, je potpuno ista kao i u radu sa bazom normi. Znai, sve to je opisano u poglavlju 2.2.3 vai i ovde. Svakako da e ovde sve te mogunosti imati i veu primenu, obzirom da e se ova baza tokom rada sa programom sigurno proirivati mnogo ee i bre nego baza normativa. Pored toga to je u bazi mogue pravljenje novih i menjanje postojeih pozicija, korisniku je omoguena i izmena same strukture radova. Za rad sa stablom je predvien ceo sistem naredbi iz padajueg menija, koji se otvara na desni klik mia preko eljenog dela stabla.

Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia preko eljene stavke u stablu

U zavisnosti od grane u stablu, koja je selektovana desnim klikom mia, izbor ponuenih naredbi u padajuem meniju e imati razliito dejstvo. 2.3.3.1 Dodavanje naslova Aktivranje komande Dodaj naslov, otvorie novu granu u stablu, na istom nivou na kome se nalazi i prethodno selektovani naslov. Znai ako je selektovan naslov na prvom nivou podele i aktivirana naredba Dodaj naslov, novo dodati naslov e takoe biti na prvom nivou podele. Ako se pak prvo selektuje naslov na drugom nivou podele, i potom aktivira naredba Dodaj naslov, novo dodati naslov e sada biti na drugom nivou podele. Analogija vai i za sve ostale dubine u strukturi stabla. Novo dodati naslov, bez obzira na kom je nivou u stablu dodat, dobie default naziv Nova grupa, koji je potebno odmah promeniti zadavanjem eljenog imena. 2.3.3.2 Ubacivanje pod-naslova Aktivranje komande Ubaci podnaslov, otvorie novu granu u stablu, na prvom nivou ispod trenutno selektovanog. I novo dodati pod-naslov, bez obzira na kom je nivou u stablu dodat, dobie default naziv Nova grupa, koji je potebno odmah promeniti zadavanjem eljenog imena. Napomenuemo da ubacivanje pod-nalsova nee biti mogue, jedino ako je selektovana neka od pozicija. 2.3.3.3 Brisanje naslova, pod-naslova i normativa Naredba Brii slui za trajno uklanjanje naslova i pozicija iz baze, bez mogunosti povratka podataka. Iz tog razloga, program e uvek izdati odgovarajue upozorenje i zahtevati potvrdu ove desturktivne operacije. Ako se za brisanje selektuje pod-naslov, tada program otvara dijalog box sledeeg izgleda, i nudi dve mogunosti.


58

Postavljanje prvog prekidaa na ukljueno stanje, dovee do brisanja datog pod-naslova i svih pod-naslova i pozicija koji mu pripadaju. Ako pak na ukljueno stanje postavite drugi prekida, tada e iz stabla biti obrisan samo selektovani pod-naslov, a svi pod-naslovi i pozicije koji mu pripadaju, bie pomereni za jedan nivo ulevo. U sluaju da se odluite za viestruku selekciju stavki u stablu, korienjem taster Ctrl i Shift, tada e u otvorenom padajuem meniju biti dostupna samo naredba za brisanje. Program e i u ovom sluaju izdati odgovarajue upozorenje, ali ipak budite obazrivi sa ovom naredbom jer moete nepovratno izgubiti podatke. 2.3.3.4 Promena naziva naslova i podnaslova Pomou naredbe Edit, moe se editovati kako sadraj naslova i pod-naslova, tako i same pozicije. Ako je u stablu selektovan neki od naslova, odnosno pod-naslova, izbor ove naredbe e na datom mestu u stablu otvoriti edit box, unutar koga moete izvriti eljene izmene. Ako je pak selekotvana neka od pozicija, naredba Edit e otvoriti dijalog box za promenu njegovog sadraja. O radu programa u ovom reimu, bie vie rei u poglavlju 2.3.4.2. 2.3.3.5 Promena poloaja naslova, pod-naslova i pozicija u stablu Promena poloaja naslova, pod-naslova i pozicija u strukturi radova, odvija se drag-ovanjem. Za sve ove elemente u strukturi radova, postupak je isti, te emo ih u daljem tekstu nazvati zajednikim imenom element. Znai, prvo se miem selektuje eljeni element (jedan ili vie njih), i zatim ne otputajui levi taster mia, on dovede na eljeno mesto. U trenutku drag-ovanja, u zavosnosti od trenutnog poloaja mia, program e specijalnim simbolima oznaiti mesto gde bi selektvani element bio smeten, ako bi se levi taster mia u tom trenutku otpustio: - Ako je trenutni poloaj mia takav da se nalazi tano na sredini ispisanog naziva datog elementa u stablu, tada e

program u toku dragovanja prikazati ili simbol precrtanog kruga ili pak simbol malog prevougaonika. Simbol precrtanog kruga oznaava da selektivani element ne moe biti smeten unutar elementa iznad koga se trenutno nalazi mi, dok simbol malog prevougaonika oznaava da e selektovani element biti smeten unutar elementa iznad ijeg naziva se trenutno nalazi mi. Simbol precrtanog kruga e se pojaviti uvek kada mi u toku drag-ovanja pokazuje tano na sredinu sadraja pozicije, obzirom da pozicija ne predstavlja pod-naslov i unutar nje se ne moe nita smestiti.

- Ako je trenutni poloaj mia takav da se nalazi neposredno iznad ili ispod naziva nekog elementa u stablu, tada e

program u toku dragovanja prikazati simbol horizontalne crtkaste linije, to oznaava da e na tom mesu selektovani element za premetanje biti postavljen. Znai, na istom nivou podele kao i element u stablu iznad ili ispod koga se mi trenutno nalazi.

Kako je premetanje naslova, pod-naslova i pozicija omogueno na potpuno proizvoljno mesto u strukturi, to ako elite da ih prebacite na neki pod-nivo, pre aktiviranja ove naredbe morate prvo otvoriti taj nivo (naslov ispod koga treba da se izvri premetanje mora biti prikazan na ekranu), a tek onda selektovati eljeni element za premetanje. Ako se odredite za premetanje nalazi na delu stabla koji se trenutno ne vidi na ekranu, tada je potrebno da u toku drag-ovanja, znai bez otputanja levog tastera, mi dovedete u okolinu gornje ili pak donje ivice trenutno prikazanog dela strukture, u zavisnosti od toga da li se odredini deo stabla nalazi iznad ili ispod trenutno prikazanog dela. Program e scroll-ovati listu na dole, odnosno na gore, sve dok mie ne pomerite van okoline donje, odnosno gornje ivice, trenutno prikazanog dela strukture.


59

2.3.3.6 Privju sadraja elemenata stabla Kako duina naslova i podnaslova moe biti velika, a prozor za prikaz sadraja strukture radova konane veliine, to je napravljen mehanizam za prikazivanje kompletnog sadraja svih stavki u stablu. Jednostavnim dovoenjem mia u poloaj da pokazje na dugaak naslov (bez klika na taster mia), program e otvoriti mali prozor u kome e biti prikazan sadraj datog naslova, odnosno pod-naslova.

U otvorenom prozoru se vidi kompletan sadraj pod-naslova na koji mi pokazuje

Kako je pozicija u stablu prikazana konanim brojem poetnih karaktera, to dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na nju (bez klika na taster mia), u otvorenom prozoru moete dobiti i njen kompletan sadraj.

U otvorenom prozoru se vidi kompletan sadraj teksta pozicije na koju mi pokazuje

Za detaljan prikaz sadraja pozicije, potrebno je da je selektujete klikom na levi taster mia. Naime, selektovanjem eljene pozicije, u desnom prozoru e biti prikazan njen kompletan sadraj.


60

Kompletan sadraj trenutno selektovane pozicije.

Na desni klik mia preko desnog prozora, otvorie se mali prozor za podaavanje stanja ovog privju-a.

Padajui meni za podeavanje stanja privju-a u desnom prozoru

Izborom jedne od stavki u padajuem meniju, imate mogunost da odaberete eljenu vrstu prikaza sadraja pozicije. Znaenje ponuenih opcija e Vam biti mnogo jasnije, kada se u poglavlju 2.3.4, upoznate sa samim nainom rada sa pozicijama. 2.3.3.7 Kopiranje pozicija Kako pozicije nemaju jedinstvenu ifru kao normativi, to su u padajuem meniju koji se otvara na desni klik mia preko bilo kog elementa u stablu, dodate i dve nove naredbe Copy i Paste, pomou kojih imate mogunost da pravite kopije postojeih pozicija.


61

Naredbe za pravljenje kopija postojeih pozicija

Napomenuemo da se pomou naredbi za kopiranje, delovi stabla i njima pripadajue pozicije, mogu kopirati i iz jedne baze pozicija u drugu. To je praktino i jedini nain da se grupa pozicija iz jedne, prebaci u drugu bazu pozicija. 2.3.4 Rad sa pozicijama U ovom poglavlju emo opisati nain promene sadraja postojeih pozicija u bazi, kao i mogunost kreiranja potpuno novih pozicija. 2.3.4.1 Dodavanje novih pozicija Za dodavanje novih pozicija postoje dva naina. Prvi je da desnim klikom mia selektujete podnalov unutar koga elite da smestite novu poziciju, i iz otvorenog padajueg menija aktivirate naredbu Dodaj Poziciju.

Izborom ove naredbe kreira se nova pozicija potpuno praznog sadraja


62

Pored toga, dodavanje pozicija se moe vriti i u samom korenu stabla, odnosno pozicije ne moraju pripadati ni jednom naslovu na prvom nivou podele. To se postie tako to se desnik klikom mia oznai prazan deo stabla.

Desnim klikom mia preko praznog dela stabla, i izborom ove naredbe,

program e u korenu stabla kreirati potpuno praznu poziciju Drugi nain je zgodan kada elite da napravite novu poziciju koja je slina sa ve postojeom. U tom sluaju je potrebno da desnim klikom mia selektujete poziciju koja je slina, i iz otvorenog padajueg menija aktivirate naredbu Kopiraj Poziciju.

Izborom ove naredbe kreira se nova pozicija potpuno istog sadraja kao i selektovana

Bez obzira za koju ste se od ove dve naredbe odluili, otvorie se dijalog box potpuno istog sadraja kao i kada se eli editovanje postojee pozicije, a jedina razlika e biti u tome, da li e podaci o novoj poziciji biti popunjen

NormaBase Plus

Documents

Transcript of NormaBase Plus