Nindja 014 - Derek Finegan - Crveni Pesak Smrti (Panoramiks & Emeri)(2.5 MB)

8/13/2019 Nindja 014 - Derek Finegan - Crveni Pesak Smrti (Panoramiks & Emeri)(2.5 MB)

1/100


2/100


3/100

Derek Finegan

CRVENI PESAK SMRTI


4/100

SERIJABorila ke vetine

NI NO A

Naslov romana:CRVENI PESAK SMRTI

Autor:Derek Finegan

Recenzent:Slobodan Luki

Lektor:Mirjana terijevski

Korektura:Fotoslog NIRO De je novine

DEN PRESS

PONY WEST BORILA KE VETINE - NIN A 14 - VANREDNO IZDANJE - JUL 1984. godine. Cena 50 dinara. Izdaje NIRO De je novine,32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevi a br. 4. Glavni i odgovorniurednik Mirjana terijevski. Izdava ki savet: Milica Bogojevi (pred-sednik), Mileta Obradovi , Vera Smreki , Dragan Simi , Milisav lli ,Miodrag Vu i evi , Miljana Tomi , Nada Mijatovi , Nikola Maslovara,

Ljiljana Milovanovi , Ljiljana pajakovi , Petar Jerkovi , Gojko tulo-vi . Telefoni: (032) 711-549 urednitvo i 714-250 prodaja. Teleks:13731. tampa Glas, Beograd.


5/100

Derek Finegan

CRVENI PESAK SMRTI

Za ukus i bogatstvo koji je raskoni nametaj pokazivao svakom svojom linijom taj salon (radna soba) bio je odista premali, i to

je smetalo oku naviknutom na naizgled beskrajne prostore salona iradnih soba u kojima se njihov

vlasnik obi no kretao.Ipak, zaklju i ovek sa jednimokom, ovo nije loe, nimalo nijeloe. Pukovnik je ovek od ukusa,to priznanje mu se mora odati, a uodnosu na sve prednosti koje ovaprostorija prua njene dimenzijezaista ne igraju nikakvu ulogu. .. Najzad, sve ovo ne e valjda

dugo trajat i. . .-J o nisam uo kako vam seovde svi a, Farele?

Pukovnik je govorio okrenutih

le a, preciznim pokretima mea-ju i sadraje nekoliko f laa sa poznatim etiketama, ali je Farel video da su u ogledalu ispred barasive o i uperene pravo u njega inelagodno se promekoljio. Ovaudobna atmosfera navodila je o-

veka na oputanje, a to sa Pukovnikom sebi nipoto nije smeo dadozvol i . . .

-P rijatn o, pukovni e - usiljenose osmehnu Farel, zaokruivi pogledom oko sebe. - Veoma prijatno. Naravno.

-Naravno, nema dovoljno prostora i dovoljno posluge - govorio

je Pukovnik svojim kultivisanimglasom nose i ae sa koktelimana malom posluavniku - a li . . . -on izraajno slee ramenima.


6/100

4 Pony West- Borilake vetine 14

- 1to ima svojih prednosti - sloise Farel ozbiljno. - U vae zdravlje, Pukovni e...

-Zaboravimo na inove, bar naovom mestu - promrmlja doma inzadovoljno njukaju i oko svojeae. - Hmmm . . . miris je divan,

danas sam bio raspoloen za koktele ... generale ...

- Taj in sam previe kratko nosio da bi neto vredeo - prezrivo

se isceri Farel. - Pogotovu ovde.Dobro ste rekli, najbolje da zaboravimo inove...

- Da, da - zamiljeno re e doma in, ali su hladne, sive o i i dalje fiksirale Farelovo lice. - Pa, uredu, da pre emo nastvar... pretpostavljam da znatezbog ega sam vas zvao?

- Potrebne su vam moje usluge.-Veoma.- Drago mi je da to ujem - Farel

dozvoli sebi zadovoljan osmeh. -Ta re staja e vas neto vie oduobi ajene tarife, a verujem daznate i kolika je.

- Da. Kao to znam i koliko ste

dobar trgovac. to se novca ti e,ne e biti nikakvih problema, Fare-le . . . . svaka razumna cena bi evaa.

- Razumna? - podie Farel obrve i oiljak na desnom obrazumalo izobli i njegovo grubo, glatko izbrijano lice. - ta je razumno

u onom dananjem aavom svetu, Pukovni e.

Zavaljen u fotelji, doma in je_prou avao to lice koje nije odava

lo nikakva ose anja; njegov precizni mozak se jo jednom vrationa hrpu podataka iz podebelog

dosijea koji je paljivo prou avaonekoliko dana pre ovog sastanka.Dems Rodni Farel, etrdeset

dve godine, ro en nije vano gde,profesionalni vojnik u nekoliko armija, uglavnom onih koje su u da-tom trenutku najbolje pla ale, biloto u Africi, Aziji ili Junoj Americi,

na* svakom mestu gde politi kapreviranja ne obezbe uju sigurnesaveznike u borbi za vlast.

Farel je bio najsigurniji savezniku takvim situacijama. Naravno, zasvoju nimalo nisku cenu koja sena kraju, ipak, ispla ivala. Njegovo ime bilo je poznato; grubi kodeks vojni ke asti nije mu, a ninjegovim ljudima, doputao da izdaju poslodavca, bez obzira nakasnije ponu enu cenu od drugestrane. . .

-Kako ste se izvukli poslednjiput? - zainteresovano upita pukovnik obr u i au me u dugim,vitkim prstima.

- Bilo je tvrdo - priznade Farel ibora na elu postade malo dublja.On malo pomeri svoje ogromnotelo u fotelji kao da ne moe mirnoda razmilja o svemu to se nedavno dogodilo. - Predsednik jenekako nanjuio da se sprema dravni udar i garda je podigla utvr

enja oko rezidencije i opkolila jetenkovima. Sre om, o ekivaosam to, moja dva helikoptera nosila su protivtenkovske rakete i sve


7/100

Pony West- Borilake vetine 14 5

bi se tepo zavrilo da su predsed-nikovi oficiri bili malo disciplinova-n iji . . . I pored najstroih nare e

nja komandanta vazduhoplov-stva, lovci su se podigli sa najblieg aerodroma da brane palatu.Dalje ve 'znate - Farel slee ramenima.

-Izgubili ste mnogo ljudi?- Prili no. Sre om ne onoliko

koliko je pisalo po novinama - onse prezrivo osmehnu. - A i to jeimalo svojih prednosti...

- Da, suma je podeljena na manje zainteresovanih. Lepa suma.

- Lepa suma - klimnu Farel glavom. - Naravno, nije bilo bonusa,

jer udar nije uspeo, a l i . . .-A li to nije bilo vaom krivicom.

Recite, da li bi vam za ovaj posaoodgovarao dvostruki iznos?

Farel ga pogleda prora unatimpogledom poluzatvorenih o iju.

-Nisam siguran da ste dobroobaveteni o toj sumi, Pukovni e.Dvostruka cifra prili no je visoka,znate. Bar na prvi pogled ... naravno, jo nisam uo o kakvom se

poslu radi.- U pitanju je jedan ovek, Fare-

le.-Je dan ovek? - isceri se Fa

rel. - ao mi je, ali time se ne bavim, Pukovni e, kao to znate. Imadovoljno pla enih ubica za takveposlove, vi ste odabrali pogre

nog.Preko Pukovnikovog lica prele

te izraz trenutnog nestrpljenja.- Dozvolite da dovrim, Farele.

Mislim da e vas posao ipak zanimati ...

Farel oprezno srknu iz svoje

ae, ube en da e na kraju ipakodbiti posao. Jedno od njegovihpravila bilo je da ne pije dok je naposlu ili samo pregovara o njemu.Ovoga puta se od tog pravila moglo odstupiti...

- Verovatno ste mislili da je u pitanju ef drave ili krunisana glava? - bledo se osmehnu Pukovnik. - Nita od toga, Farele . . . zapoliti ka ubistva postoje drugi,kako rekoste, mnogo kvalifikova-niji od vas. Posao, na alost, ni izbliza nije tako jednostavan ...

- Je li? - nezainteresovano upita Farel. - Ipak, Pukovni e, jedan

ovek? U svakom obezbe enjupostoji rupa, to ste nau ili jo uDalasu.

- Ovo nije obi an ovek, Farele,niti koristi uobi ajene mere bez-bednosti . . .

Pukovnik je natmurenog lica zurio u svoju au i Farel se nelagodno promekolji u fotelji. Prok

letstvo, ovek koji toliko moe dauplai njegovog doma ina svakako nije obi no ljudsko bi e. Ali,ipak. . .

- Koliko ljudi ga uva?- Ne znam. Ne znam ak ni gde

se moe na i, njegovo ime,opis ... bukvalno nita!

-V i?-D a - bledo se osmehnu Pu

kovnik. - Ja to ne znam, Farele.Samo po sebi veoma zanimljiv


8/100

6 Pony West-Borittk \/etine 14

podatak, zar ne? Ali ni ja nisamsvemo an, ina e mi vae uslugene bi ni bile potrebne ...

- Da - sloi se Farel. - Teko jeubiti oveka o kome ne znate nita. Ali, do avola, mora da postojineki trag! Prvo i prvo, ta je u inioda vam se toliko zameri?

Farelova aa je sada mirovalana niskom sto i u pored fotelje.Bio je to znak da posao po inje da

ga zanima ...Pukovnik je nekoliko trenutaka utao, a onda podie pogled. Siveo i bile su jo hladnije nego malo as.

- Nazvao sam ga Servka, Farele.Nevidljivi ovek bio bi, moda,

jo bolji naziv . . . on za sobom ostavlja samo jedan trag - mrtvatela!

-Takv ih ima dosta - isceri seFarel. - ak i talentovanih amatera, zar ne?

-Amater nije ii svakom slu aju-pukovn ik odmahnu glavom, i Farel zainteresovano primeti da sumu prsti pobledeli od snanog

stiska oko kristalne ae. - Ubijabrzo, tiho, veto... hladnim oruT

jem, rukama, svejedno. I nestajebez traga.

- Zbog ega se upravo vama toliko zamerio?

-Dokaza, naravno, nemam, alisam ube en da su polednja dva

poduhvata propala zbog njega. Ato nisu bili sitni poslovi, Farele! Dane govorimo o tome koliko je mojojorganizaciji vano da odri ste e

ni ugled i v ze . . . prokletstvo,prodava a oruija na ovoj planetiima koliko hoel

Farel kllmnu glavom. ak je ipsovka na Pukovnikovim usnamamnogo govorila. Taj ovek . .. Senka .. . zaista nije mogao da bude obi an ovek ako jesve to uspeo da izvede - sam ...

- Sigurni ste da je bio sam?Pukovnik ga bespomo no po

gleda. - Kako bih, do avola, mogao da budem siguran? Ipak jenajverovatnije da radi sam, suvie

je strano i pomisliti da postojivie toliko sposobnih ljudi na ovojplaneti!

- H m m m . . .-T a ko stoje stvari, Farele - uz

dahnu Pukovnik. - Moram ga seotresti, i to brzo. Plan veimam ... potreban mi je pouzdanovek koji e ga izvesti. Razmisli

te ... ali brzo!Spustivi au pukovnik je hit

rim, elasti nim korakom priaozidu i pritisnuo jedno dugme. Jedna plo a skliznula je u stranu i

kroz elipsasti prozor u prostorijuprodre svetlost sunca, neobi nonisko na horizontu, privla e i i Fa-relov pogled, Kroz prozor se nijevidelo nita drugo, ali Farel to nijeni o ekivao.

Nekoliko trenutaka Pukovnik jebuljio u prazni okean dvadesetak

hiljada stopa ispod sebe. Morli,njegov pilot, znao je svoj posao.Po tihom vremenu ogromni DC-10klizio je nebom bez najmanjeg po


9/100

Pony W est- Borilake vetine 14 7

tresa, obezbe uju i za njega i Fa-rela najidealnije mesto za pover-Ijiv razgovor.

Okrenuo se lagano i Farel sa iznena enjem shvati da mu je liceizobli eno maskom gneva. I jone eg. . .

Straha?- Farele . . . - Pukovnikov glas

bio je jedva ujan. - Farele, skorosam siguran da je taj oo-vek .. . NIN A!

* * *

Po prirodi svog posla Lija Ansonje sretala mnogo mukaraca, iskusnim okom procenjuju i stepennjihovog interesovanja za nju,koje nije uvek bilo u skladu sa bro

jem nula na njihovim ra unima ubanci. Korelacija izme u te dve injenice nije nikada bila naro itovisoka; relativno mladi i zgodnimukarci naj e e nisu imali dovoljno novca za njene elje. Onidrugi, opet, uglavnom su preva-zili fazu u kojoj bi ih vitko telo i

krupne o i Lije Anson mogle tolikozaludeti da ne vode ra una o nulama pri pisanju ekova. Ukratko,Lija Anson ih prakti no se srela sazakonom sve manjih profita o ko

jem je neto maglovito na ula urazgovoru svojih bogatih prijatelja.

Sve u svemu, ku ica na obalimora, njena sopstvena, sa nekoliko lanova posluge i prihodimadovoljnim za pristojan i zanimljiv

ivot nije izgledala nimalo blienego nekoliko godina ranije, kada

je kona no shvatila da titu la mis

Ajdaho nije automatski propusnica za Holivud i da je reklama zaprovidne spava ice na televizijinajvie do ega bi mogla dospeti.

Naravno, mukaraca je uvekbilo oko nje i ona je sebi obezbe- ivala udoban ivot, bez mnogoraskoi.

Samo, koliko to jo moe da traje?

Sa lakim uzdahom Lija zbacilaku ku nu haljinu s nagog tela ikriti ki se zagleda u svoju sliku uvelikom ogledalu. Statistika je tvrdila da sedamdeset odsto mukaraca yoli plavue. U redu, ona jesada bila plavua, ugodne i pri-vla ne boje zrelog ita koja je lepoisticala tamne o i i svetao ten okopunih jogunastih usana. Prstima

je oprezno dotakla podo njake;ne tu jo nije bilo razloga za uzbu- ivanje, lice joj je bilo mnogo sve-ije nego to bi se to moglo o ekivati uzimaju i u obzir datum nje

nog ro enja, jedan od najbriljivijeskrivenih podataka jo iz vremenakada je postala mis Ajdaho.

Svakodnevna gimnastika i masaa bili su zamoran i skup sport,ali i sport koji se isplatio; Lija sazadovoljstvom pre e rukama preko vrstih, krukastih grudi ije su

bradavice jo uvek prkosno gledale navie, preko tvrdog, glatkog"trbuha i vitkih, dugih bokova kojima je u hodu znala ki njihala.


10/100

8 Pony W e s t-Borilake vestirte 14

Duge noge i dalje su ostale njenprvi adut; sre om, mini se ponovovra a u modu, to e znatno uma

njiti konkurenciju na ulicama SanFranciska.Nije bilo razloga da bude neza

dovoljna govorila je sebi dok setuirala. A opet...

Istina, Kroker je sve e e i sveupadljivije nalgaavao kako mu

/poslovi ne idu ba najbolje i kako

prodaja poljoprivrednih mainanije zanimanje koje odgovara njegovoj stru nosti i talentu, ali je idalje revnosno ispunjavao ekoveza stanarinu, haljine, vikende naobali. Lija se nije zavaravala; ta j"mali trgova ki putnik svakako jeimao enu i troje dece negde uFresnu, ili odakle je ve dolazio,pre ili kasnije njegova ena eotkriti da on dobar deo svoje zarade ostavlja kod jedne plavue uSan Franeisku, ali dotle ...

A tu je bio i Zik ...ivotinja, pomisli ona sa ui

vanjem trljaju i telo pod mlazevi-ma vode. Ogromna, snana mu

ka zver koja je prosto unitavala ukrevetu, a to je ipak tako dobro itako lepo ... oh, kako lepo ...

i Zik ima para, vratila se prakti nijim razmiljanjima, ak viepara od Krokera, iako jo ne znamni ime se bavi. Do avola, uoptemalo znam o tom oveku. Jednos

tavno je seo pored mene u onombaru i pitao ta pijem, onim dubokim, promuklim glasom od kojegsam se odmah najeila. Pola sata

kasnije bili smo u hoteluonda.. .

Odmahnula je glavom i izala

ispod tua, energi no se trljaju igrubim pekirom, kao da eli daspere sa sebe elju koju je iznenada osetila. Prema Ziku su svimukarci, s kojima je do tada bila,bili pravi po etnici.

A opet, vodio je ljubav s njomtako nezainteresovano, kao uz

gred, razmaen od mnogih lepihena koje je do sada svakakoimao. Suvie je lako dolazio donjih, zaklju ila je Lija im ga je srela. I to je razlog zbog kojeg od njega nikada ne e izvu i nita vieod ve ere i pi a, moda ponekehaljine ... ako bude izuzetno dobro raspoloen.

Prela je naga preko mekog tepiha u svom apartmanu i klonulana divan, odgurnuvi od sebe roman sa arenim koricama. Dosadno je. Kroker e tek prekosutrasti i sa jednog od svojih putovanja, a za Zika nikada ne zna kada e se javiti. I da li e se ikada javiti,

proklet bio! Nijednom jo nije pristao da zakau naredni sastanak .. . ak ni da joj ostavi telefonski broj ili adresu.

Zagonetan ovek. Nikada nire i o sebi i svom poslu ... Lija jepostajala sve ube enija da je ongangster ili neto sli no ...

Lenim pokretom je prela prekotastera za daljinsku komandu televizora. Reklame . . . dis-ko .. . v e s ti.. . reklame .. . ves-


11/100


tem ...to da ne? I to je na in da se

ubije vreme. Udobnije se smestiv-

i, Lija dohvati cigaretu sa sto i ai poja a ton. Vriska i rzanje konja,uriici i pucnjava ispunie prostoroko nje ...

Gotovo da nije ula telefon.Sko ila je kao oparena i podiglaslualicu.

-Da?

- Kod tebe je izgleda po eo tre i svetski rat? - u se priguenglas sa druge strane. Zik!

-G ledam neki glupi vestern -nasmeja se Lija. - Sa ekaj, sad uut iat i . . .

- Ne trudi se - len, nemaran, ne-zainteresovan glas zbog kojegona gnevno stisnu usne. - Samoproveravam da li si kodku e ... do i u do tebe.

Kratak, otar zvuk koji je ozna avao da je veza prekinuta. Onasa psovkom tresnu slualicu naaparat. Prokleta bila ako je danasonako lako dobije kao obi no! Tajprokleti mukarac mora da shvati

da mora malo da se potrudi okonje, da nije dovoljno samo da onako leno prui ruku ...

Prkosno zabacivi kosu unazad, ona gnevnim pokretom isklju i televizor i pri e plakaru. Da, ovaspava ica mora da uzbudi svakogpunoletnog mukarca . . . malo

minke, cipele sa visokim potpeticama koje e njene noge u in iti,jo duim .. .

Sa nadmo nim osmehom na

licu'prila je da otvori vrata sa kojih ulo zvono svega nekolikominuta kasnije. I ovoga puta zvao

je da se najavi tek iz neposredneblizine njenog apartmana. Na trenutak se zabavljala pomilju da jeZik ljubomoran i proverava da li eneko urno iza i od nje posle njegovog poziva...

Otklju ala je vrata i oprezno ihodkrinula, ne skidaju i lanac.

-Z ik !-Zdravo, devoj ice - klimnu onravnoduno glavom. - Doveo sami jednog prijatelja ...

- ta?Zik stupi korak u stranu i njego

va iroka ple a otkrie omanjegoveka sede kose i mravog lica,

obu enog sa neupadljivom elegancijom. Liji se nije dopadao pogled njegovih hladnih o iju.

- ta je, devoj ice, ne e naspustiti da u emo? -Z ikov glas bio

je podsmeljiv.- Oh .. . izv ini.. . - ona nervoz

no po e da petlja oko lanca.Zik sa lakim osmehom pre e

pogledom preko tela u providnojspava ici. - Danas si u formi,mala.

Ona obori pogled izmi u i se ustranu. Kao i obi no, pored ogromnog Zikovog tela inilo joj seda nema dovoljno prostora za nju,da je samo mala devoj ica u nera

zumljivom svetu odraslih koji imaju neke druge elje i namere, zanju daleke i neshvatljive.

- Mis Anson - progovori mirnim


12/100

10 Pony W e s t-Borilake vetine 14

glasom Zikov prijatelj - oprostiteto sam upao ovako bez najave.Moje ime je Karlton, Deremi Karl-

ton.-Z a ista , nisam znala - osmeh-nu se ona. - Ina e bih obukla neto .. . pr istojni je.. .

- Ne smeta - dobaci Zik. On seve srrietao u fotelju k ja zakri-pa pod njegovom teinom, gleda

ju i je svojim crnim o ima pod ne

mirnim pramenom kose. - Derivoli zgodne enske koliko i ja. taima da se popije?

-K a o i obi no. Mister Karlton?-V is k i sa sodom bi e sasvim

dovoljan - odgovori stariji oveksa bledim osmehom. Malo se pri-bravi, Lija je ve procenjivala brojnula na njegovom ra unu. Hmmm,posetilac koji obe ava . . .

I to u pravom trenutku, pomisli prkosno Lija. Posluivi pi e,smestila se ponovo na divan, alitako da ostane poluokrenutaKarltonu, a ne Ziku. Vreme je dashvati, de ko, kako nisi' jedinimukarac na ovom svetu.

Ako je Karltona uzbu ivao pogled na nju, to svakako nije pokazivao. Oprezno je srknuo pi e izae, a zatim skrenuo pogled na

Zika.-N e znam - po e nesigurnim

glasom - da li bi ti heo da po ne ...

- to da ne? - brundao je Zik. -rMister Karlton eli da ti ponudi jedan posao, Lija.

- Posao? - ona se promekolji

na divanu. Nimalo slu ajno, spa-va ica se malo otvori otkrivaju irui astu kou punih grudi. Ga-

rantovan na in da se dekoncen-triu mukarci koji po inju razgovor o poslu.

-D a , posao - klimnu Karltonglavom. - Vidite, potrebna nam jeinteligentna, snalaljiva i zgodnaenska osoba. U ovo poslednjeve sam se uverio - on se lako na

kloni prema devojci - a Zik meuverava i u ove prve dve osobine,koje e moda biti ak i vanije odtre e . ..

- O? - podie Lija obrve. - Zvu izanimlj ivo...

Karlton je dobovao. prstima posvojoj fotelji. - Ta no. Posao ebiti zanimljiv, premda...

- Nastavite - ohrabri ga Lija, bacaju i ispod oka pogled na Zika.Ovaj je rasejano zurio nekud uugao prostorije, to je nju zbogne eg ljutilo.

- Pa evo, bi u otvoren - osmeh-nu se Karlton, ali pogled njegoviho iju ostade hladan. - Potrebno je

da stupite u vezu sa jednim ove-kom i doznate to vie oTaj ovek, me utim, veoma jeopasan, pa e vam biti neophodnasva vaa inteligencija i snalaljivost. Naravno, spremni smo daisplatimo svaku razumnu sumu,plus bonus, kada posao bude

obavljen na nae zadovoljstvo.Lija srknu pi e iz ae, zatvaraju i spava icu na grudima. Posaoo kojem je star i govorio zaslui


13/100

Pony West- Borilake vestine 14 11

vao je svu njenu panju. Semtoga, ve joj je b ilo jasno da njeniaduti kod Karltona ne e upaliti

tako lako i brzo.-M i? - upita mirnim glasom. -Ko je to - mi? Vi i Zik?

-N a s dvojica smo samo deojedne ve te organizacije - objasniKarlton. - Vie detalja za sadavam zaista nije ni potrebno, misAnson.

- ta treba da u inim s tim o-vekom?

- Rekao sam - strpljivo ponoviKarlton. - Da o njemu doznate tovie . . . Kada jednom stupite uvezu s njim, dobi ete specifi nijeinstrukcije. Za sada jedino moguda vas pitam prihvatate li ili ne?

- Koliko?

Zik se kratko nasmeja i Liji seu ini da u tom zvuku ima i malodivljenja prema njoj. Najzad!

- Deset hiljada. I jo toliki bonusako posao uspe.

Lija tiho zviznu.-T a j ovek je, zna i, zaista

opasan.

- Izvestan rizik postoji - prizna-de Karlton obaraju i pogled.- Naravno, procenili smo da je

za enu taj rizik daleko manji negoza mukarca...

Lija duboko udahnu. Ovo je bilaprilika kakva se u ivotu pruasamo jednom ...

- Dvadeset - re e hladno. - 1bonus na kraju.Karltonu se na licu ne pomeri

nijedna crta.

- U redu, mis Anson.Trebalo je da traim pedeset,

pomisli Lija. Dao bi bez re i, ovaj

matori klipan! Ali, do avola, ni trideset hiljada nije mala cifra.-Dakle, ta treba da u inim?

Ko je taj ovek i gde mogu da ga- na em?

Karlton se vrpoljio u fotelji, obaraju i pogled.

-V id ite , mis Anson, to nije takojednostavno . . . mi ne znamo ko jeon i gde ga moemo n a i. . . on naneki na in mora da do e dovas . . .

-A h a - klimnu Lija glavom. - Utom vaem poslu, gospodo, jasam, dakle - mamac?

- Malo grubo - tre se Karlton -a li . . . ali je to moda ipak najbolji

izraz . . . Niste se predomislili,nadam se?

- Ne, nisam - osmehnu se onaustaju i. - Verujem da ete biti zadovoljni, mister Karlton.

Zik se nasmeja svojim dubokimglasom.

-Drago mi je to si prihvatila,

devoj ice. Mister Karlton se plaio da ne e odgovarati njegovimspecifikacijama, a li . . .

- Mogu ti re i, Zik, da je mis Anson arobna ena - osmehnu seKarlton i o i mu po prvi put pomi-lovae telo pod providnom spava- icom. - Sve sam uvereniji u us

peh naeg poduhvata. Da popijemo u to ime!Sve troje podigoe ae i bez

re i ispie njihov sadraj. Na Ziko-


14/100


vom licu lebdeo je zagonetan os-meh.

- Sluaj, mala - po e lenim gla

som - govorio sam Deriju o tvojojvetin i. . . veruje mi, ali bi ipak e-leo da se i sam uveri u to ...

- Oh? Je li to ta no, mister Karl-ton?

Mali starac gotovo posti enoobori pogled.

-Ta no je, mis Anson . . . naravno, moje . ah . . . godine nedoputaju mi da to li no proverim,na alost...

-P a onda? - glas mla e enebio je leden.

Zik se lagano uspravljao, ire isvoje ogromne grudi.

-N e brini, mala. Pravi emo seda Deri uopte nije ovde . . . bi enam lepo kao i uvek ...

* * *

Poru nik Toland iz policije SanFranciska za u eno podie pogled. Ovakav poziv svakako je doao neo ekivano od kolege Mor-

tona, s kojim se ve nekoliko putasukobio zbog dijametralno suprotnih miljenja u vo enju dve ili triistrage njihovog odeljenja.

-D a pre emo kod Sema napi e? - ponovi kao da nije dobrouo. - Ti i ja?- A to da ne? - podsmeljivo

ga je merio Morton stoje i krajstola. - Prokletstvo, Sendi, nismoneprijatelji ako smo se koji put izaka ili! A imam i jedan razgovor s

tobom, verujem da e te stvari zanimati ...

Toland odmahnu glavom, u po

gledu mu se jo uvek videla neve-rica. U itavom odeljenju Mortonje bio poslednji s kim bi poao napi e, ali posle ovoga to je uo doefa . . . Boga mu, to i nije takoloa ideja ...

- Pa dobro - re e, slegnuvi irokim rameima, ustaju i od radnog stola pretrpanog hartijama. -Bog zna da e mi jedan gutljaj dobro d o i. . .

-Posle razgovora sa matorim,a? - dobaci Motron sa svojim poznatim ljigavim osmehom. Otvorio

je vrata i propustio Tolanda dapro e, to nije nimalo bilo nalik nanjegovo drsko, gotovo prezrivoponaanje prema starijem kolegi.

Morton jednostavno nije biosimpati an nikome u odeljenju,

.dobro uhodanoj ekipi iskusnih detektiva koja se nekako borila saplimama kriminala koje su bezneke naro ite zakonitosti zapljuskivale grad. Novo lice teko se uk

lapa u svaki intimniji krug, to je Toland iz iskustva znao. Naro itokada je, kao Morton, u pitanju o-vek pun arogancije, neproverenihideja i neskrivenog prezira premadotadanjem metodu rada, i poredsvog relativno neiskustva na tomposlu.

On misli da zna sve o zlo incima, gor inom je jednom prilikomprimetio Korenski, jedan od naj-

' starijih u odeljenju. Nikako ne


15/100


moe da shvati ta mi veteraniovde traimo kad se on sam moeobra unati s celokupnim krimina

lom na Zupadnoj obali! Uveren jeda mu mi samo smetamo, do avola!

Ali je Mortonova lud sre a zakratko vreme postala zatitni znaknaeg odeljenja, sa uzdahompomisli Toland dok su se utkesputali rasklimanim, kripavim

liftom. Tom oveku kriminalci suprosto sami uletali u ake . . . ilipred cev revolvera. U poslednja trimeseca ubio je etvoricu. Trojicuvie od Tolanda koji se ovim poslom bavio petnaest godina.

- udi te moj poziv? - dobaciMorton gledaju i iskosa Tolandooumorno lice i ode u koja je gotovovisila na njemu, izlizana od dugognoenja. On sam' predstavljao jesutu suprotnost starijem kolegi:visok, vitak, svee izbrijan, u odelukakvo su obi ni detektivi nosilisamo nedeljom, i to kad nisu bilina poslu.

- Prili no - slee Toland rame

nima. - Premda u ovom poslu preIII kasnije prestane da se ud i . . .

Kod Sema, u malom bistrou gotovo preko puta stanice, u ovodoba dana nije bilo mnogo sveta.Na Mortonov znak rukom pred njima su se stvorila dva viskija i To

land zadovoljno otpi dug gutljaj,kllmnuvi glavom kolegi koji ga jeposmatrao sa nekom vrstom pod-meha u o ima.

Nieka te nosi ao, pomisli miroljubivije Toland. Pla a viski,ima prava i da se podsmeva.

Samo . . . nemoj da pretera utome.. .Nije mu promakao pogled kojim

je Morton okruio po bistrou prenego to se poverljivo nagnuopreko stola.

- Sluaj, S end i.. . kapetan ti jegovorio o pacovima, zar ne?

- Kapetan mi je rekao da o naem malopre anjem razgovoruniko ne sme da dozna ni jedne jedine re i - suvo odvrati Toland.

- Znam - nadmo no se osmeh-nu Morton, ali mu se u glasu ose- alo nestrpljenje. - Vidi, ja sammu savetovao da tako u ini...

-T i?

- Ne verujo mi?- to da ne - slee Toland ra

menima. - Onda je to kapetan zaboravio da pOmene ... to zna ida u se drati njegovog nare enja.

Mortonov glas postao je tii, pogled gotovo mole iv.

- Ne budi aav, Sendi! Ho e lida ti ponovim ta ti je sve kapetanrekao?

-A k o nema pametnija posla -Toland je ve pomalo uivao u uzbu enju obi no tako nadmo nog inepopustljivog Mortona, ne trude i se da prona e motive za takvo

ponaanje. Uostalom, motiv je ve-/ovatno bio veoma jasan: Mortonje na uo da se neto sprema i elitakvu priliku da iskoristi i da gurne


16/100


svoj radoznali nos u Tolandoveposlove. Sve u cilju novog uspehai nove slave za detektiva - nared

nika Dozefa Mortona, naravno.- U pitanju je stvar koja me jakozanima - nastavljao je Morton t ihim, uzbu enim glasom. - Zatosam i preporu io kapetanu da setime pozabavi, zna ...

- Samo to nisi o ekivao da etaj zadatak poveriti meni - nasme-

ja se Toland. - ao mi je, Doi, deava se...

Instinkt policajca u njemu lagano se budio, i pored umora i prijatne topline koja se posle prvog jutarnjeg viskija razlivala njegovimtelom. Zbog ega se Morton tolikouzbu uje?

- Bojim se da se vara - produi

Toland, smekaju i se. - Ovone e biti posao koji donosi slavu,odlikovanja i unapre enja, Morto-ne. Malo as si dobro rekao - u pitanju su obi ni pacovi. Sitni kriminalci, preprodavci droge, uli neenske.

- Ali kapetan eli da dozna zbog

ega je toliko njih poubijano u po-slednja tri meseca, zar ne?

- Normalno. To mu je posao -slee Toland ramenima. - Kao itebi i meni.

-O b i no se ne uzbu ujemomnogo zbog ljudi iz polusveta.Obra un bandi, uobi ajena for

mulacija za tampu, je li tako?-Naravno. Dovoljan je posaoto nekako titimo miran svet.Pa?

- O tome i govorim. Zbog egakapetan insistira da se sada otkriju ubice tih ljudi?

Toland se zacereka.-T o e mi ti re i, Doi. Ja nemam pojma. Sam si tvrdio kako sikapetanu preporu io da se timslu ajevima pozabavi.

-Kapetan ti nije pomenuo dame u tim ljudima ima ne eg za

jedni kog? Me u rtvama, mislim.- Ne - odmahnu Toland glavom.

- 1ne zaboravi: nisam ti rekao nita. Jasno?

- Sendi, do avola, ja znam sve!- pobuni se Morton. - Jo jedanviski ?

utali ,su nekoliko trenutakadok se pred njima nisu pojaviledve nove pune ae.

-D akle? - prvi progovori Toland.

Morton se ponovo osvrte okosebe.

-Postoji jedna grupa ljudi uovom gradu - mo nih ljudi - Sendi,koja eli da se ubica tih ljudina e .. .

Ubica?-D a , Sendi. Ubica. Sve vie je

onih koji misle da je ta ubistva izvrio jedan jedini ovek.

- Oho? Neka vrsta Deka Trbo-seka, misli?

- Upravo tako. ovek koji tolikomrzi zlo ince da ih ubija sopstve-

nim rukama. S endi. . . prou io simaterijal?-Kada? Tek sam preuzeo slu

aj, do avola . . . mada se pone-


17/100


eg se am iz novina . . . udno, izgleda da si u pravu. Ubijeni su nadosta neobi an na in, zar ne?

-Veoma neobi an na in, Sen-di. Tome se mora stati na kraj.Toland se zavali u svojoj stolici,

prou avaju i Mortonovo lice zamiljenim pogledom.

- D o i. . . za koga ti radi?Nervozan osmeh.- ta ti je, Sendi? Kakvo je to pi

tanje?- Jednostavno. Voleo bih da doznam kakav je odgovor.

Morton pre e rukom preko ela.- Lukav si, Sendi - re e sa ble-

dim osmehom. - Pa u redu . . . visoki krugovi u gradu i dravi smatraju da je epidemija loa reklama za San Francisko. Kapetan jedobio izri ito nare enje da preuzme istragu, ali stara budala nijedovoljno pametna da bi umela daita izme u redova. Prihvatio je to

kao rutinski slu aj, umesto da an-gauje najbolje detektive i . . .

-Angaovao je mene, umestotebe - prezrivo se osmehnu Toland. - To si hteo da kae, zarne? Hmmm ... kapetan je zabrljao, dakle. Zato mu se to nekae?

- Ne budi aav, Sendi - apatom re e Morton. - To su ugledniljudi, boga mu ... ta bi se pomislilo kada bi neko doznao koliko se

zalau da se otkrije ubica zlo inaca?

- Da i oni uzimaju deo profita odprljavih poslova, ta bi drugo? -

isceri se Toland. - Kao to i jeste,Do. Nismo deca .. .-

- U to ne elim da ulazim - izraz

na Mortonovom licu bio je tvrdoglav. - Re i u ti neto to ak nikapetan ne zna, Sendi... zainte-resovani ljudi dogovorili su se daisplate lepu nagradu oveku kojiim obavi taj posao. U gotovom bezprijave poreza i tako to ...

- Lepo - klimnu Toland glavom.

- I ti predlae da ti i ja podelimotu nagradu, zar ne? Koliko je parau pitanju? Hiljadu dolara, dve?

Morton se nadmo no nasmei,kao da se najzad naao na sigurnijem tlu.

- Deset hiljada, Sendi. Deset hiljada. ta kae na tu cifru?

- lepa cifra .. . naro ito za policajca sa bednom platom - re eToland ustaju i. - Hvala na pi u,Doi. I na ponudi...

- Hvala ne, ili hala da? - izraz naMortonovom licu sada je bio prora unat, hladan.

- Uvek e ostati lo policajac,Doi - osmehnu se Toland. - Caki uz tu tvoju neverovatnu sre u .. . trebalo je odmah da shvatida si odabrao pogrenog oveka!

* * *

Sve se odvijalo kao u dobro reiranom filmu i na tu pomisao Laki

Perkins dopusti da mu se tankeusne na trenutak razvuku u osmeh. I mnogo bolje nego na filmu,de ko, podseti sebe. Ovde nema


18/100


prilike da se kae stop, pa sveispo etka...

Ni u filmu nema opasnosti da esvakog trenutka zaurlati policijske sirene i ljudi u plavom preplaviti prazan mra an prostor na dokovima ...

Perkins se toga, u stvri, nije naro ito bojao. Ove no i se policijane e pojaviti u blizini, sem modaslu ajno. Njihov ovek je dobroobavljao svoj posao, a ekipa je filozofski prihvatala ne mali troakza njegove potrebe. Sve je to dobra investicija, momci, ponavljao

je ef. Nemojte aliti pare, do avola, i policajci od ne ega morajuda ive, a bolje da ive od naihpara, nego od slave koju bi im do-nelo hvatanje ekipe ...

ef nije vie ono to je bio,mislio je Perkins, ali mu jo uveknema ravnog u ovom poslu. Neisputaju i iz vida prizor pred sobom, sagao se i prineo upalja cigareti koju je ve dugo drao u ustima. Ni tra ka svetlosti ne pojavise iz velikih crnih kola koja su bila

pravilno parkirana na prostoru ozna enom uz slepi zid ogromnogskladita.

Prigueno brundaju i motorima,kamioni su u ravnomernom tempuprilazili ne ujnoj i jedva vidljivojapi dizalice. Hitri, okretni ljudi utamnoj ode i bez jedne jedine

re i, bez nepotrebnog uma, prebacivali su teke sanduke na platformu koja bi nekoliko trenutakakasnije nestala u mra nom otvoru

brodskog skladita neupadljivogobalskog teretnjaka koji je videove i bolje dane.

Jo dva kamiona i gotovo, pomisli Perkins bacaju i pogled nasvetle i broj anik sata. Ta no usekund, boga mu! sve je trebaloda bude gotovo za osam minuta,to je zna ilo da je sada red nanjega.

Lenim pokretom izvukao se sasedita, ne trude i se da priguizvuk zatvaranja vrata na kolima.Ljudi kraj kamiona nisu ni podigliglave kada je proao pored njih izakora io na uski drveni mostipreba en izme u keja i boka broda. Nad njegovom glavom dizalica

je u avetinjskoj tiin i prebacivalajo jednu gomilu tekih jednakih

drvenih sanduka.Benigsen je bio nervozan, to je

Laki odmah primetio. I ne samo to;i kada je bio nervozan, a i kadanije, Benigsen je pio. Suvie zaovaj posao, pomisli Laki. Moramporazgovarati sa efom ... madau krajnjoj liniji Benigsen nije naa

briga. U trenutku kad i poslednjisanduk pre e u skladite, na posao je zaren, a Benigsenov tekpo inje.

U prostoriji koju su neno os-vetljavali samo instrumenti natabli i neto svetlosti koja je dopirala kroz ogromne staklene pro

zore, bilo je zaguljivo i Laki s ga enjem nabra nos. Benigsen seznoji kao konj, boga mu, a i nije veliki ljubitelj vode.


19/100

Pony West - Borilake vetine 14 17

-K o liko jo ima? - protenjakapetan i Laki se nadmo no na-smei.

- Zar nisi brojao? - upita podrugljivo.Idi do avola . ..

- Pre ili kasnije to me i eka - sfilozofskim mirom dobaci Perkinspale i novu cigaretu. - Ne brini,sve ce biti u redu. Jo dva minutai moe da krene ...

Benigsen neto nerazgovetnopromrmlja. Ljudi su se po palubikretali oko njih ne ujno, kao sen-ke, a lica su im bila bleda u svet-losti koja je dopirala kroz veliki o tvor skladita.

- ta si rekao?- Rekao sam da jedva ekam da

krenem - gun ao je kapetan. Kaoda prkosi Lakiju, on otrim pokretom otvori ormar i pred svojimnogama i prinese flau ustima.Uzdah olakanja izazva novi os-meh na Perkinsovim tankim usnama.

- Ne pij previe - isceri se - ina e e promaiti mesto sastanka,

pn e biti guve . . .- To se tebe ne ti e ...- Ta no - Laki ponovo baci po

gled na sat. - Moji momci su zavrili posao, kao to vidi, Benigse-n, Gde su pare?

Tu su tvoje proklete pare -progunda kapetan. Nogom je iz

mra nog ugla gurnuo prema Laki-ju tefiku konu tanu sa specijalnom bravom za koju su postojalaurno dva klju a, po jedna tamo

gde e otvarala da se novac stavii ponovo izvadi. Nije bilo nikakveopasnosti da kuriri, a bilo ih je

mnogo, padnu u iskuenje i izvukubar nekoliko krupnih nov anica.Naravno, bilo je na ina da se

tana otvori i bez klju a, ali takvumogu nost niko nije shvatao ozbiljno. Sve pare na svetu nita nevrede mrtvima . . . a kuriri su to dobro znali.

- E, pa, sre an put, Benigsene -podrugljivo dobaci Laki. - Vidimose ponovo za etrdeset dana, zarne?

Lbe kapetana bilo je napeto iLaki se tre. Neto nije bilo uredu. . .

- ta se dogodilo? - apnu, pre-metaju i tanu u levu ruku. Desna mu skliznu u dep kaputa.

- Otvor skladita . . . jo nije zatvoren ...

Paluba je odzvanjala pod brzimkoracima nekoliko ljudi, i Laki utom kretanju oseti strah. Na keju

je nestajao poslednji kamion izaugla i Laki odahnu. Bar su njegovi

ljudi bili na sigurnom ...- Kapetane .. . neko je u skla

ditu . . . - proaputa ovek koji jegotovo odgurnuo Lakija da bi ule-teo u kabinu. U polumraku lice muje izgledalo izobii eno od straha.

- Policija? - zastraeno upitaBenigsen.

- Ne znam . . . ne verujem . . . je dan ovek...

- Sto mu gromova! Jedan ovek! - zaurla Benigson. - A vas je


20/100

18 PonyWesf- Borilake vetine 14

est!-L e n i i M arinjo. .. ubio ih

je . . . - cedio je ovek.

Iz fioke pod kapetanovom rukom pojavi se ogroman revolver.Steu i zube, kroz koje je cediopsovke, Benigsen se zateturaprema izlazu.

Laki odmahnu glavom. Ovo gase zaista vie nije ticalo, a li . . .

-Jesu li ti ljudi naoruani, Be-

nigsene? - proaputa idu i za kapetanom.- Sada jesmo - potvrdi ovek

koji je doao po njih. Nervozno oblizuju i usne, on pokaza revolverkoji je, ko zna zbog ega, dotleskrivao pod kratkom mornarskom

jaknicom.Na mra noj palubi Laki se osvr

te oko sebe, neupadljivo zaosta-ju i korak-dva za kapetanom i tro jicom ljudi koji su mu se beumnopriklju ili izlaze i iz nekog zaklona.

-H ajde , Arki - procedi Benigsen oveku koji je ostao uz Lakija.- ta eka?

Odmahnuvi glavom, Perkinsneodlu nim korakom po e premamosti u, ka svojim udobnim kolima koja su ga ekala. ta ga seti e ovaj obra un u mraku, do avola . . . pare su kod njega i njegovposao je devedeset devet odstoobavljen.,

-Pouri, Pe rkinse .. . - sada jekapetanov glas bio ispunjen prezirom. - Ako onaj momak dole znata smo utovarili, stara Betsi e

odieteti u vazduh tako brzo da ne e sti i ni da se pomoli!

Perkins se jo jednom osvrnu

na mosti u, jedva odravaju i ravnoteu. Noge su mu zbog ne egdrhtale. Oko nejasno osvetljenogotvora skladita naslu ivali su sepokreti Benigsenovih ljudi. NetoIjutito fijuknu kroz vazduh, kao bii za u se mek, teak udar tela ometalno palubu. Neko glasno op

sova i tiinu keja razori dug rafal izautomatskog oruja.- O-ho - protenja Laki - to nije

dobro, momci, nije dobro ...Brzim koracima je hitao prema

kolima, zastavi samo na trenutakda debeli lanac tane obavije sebioko ruke i zaklju a bravicu klju em koji je ve bio spreman na pri-vesku oka enom o pojas njegovihelegantnih pantalona.

Zalupio je vrata za sobom i urno okrenuo klju motora koji jeneno zabrundao. Nije mogao daodoli da ne baci jo jedan pogledprema zamra enom brodu.

Tamo je sada vladala neugodna, zloslutna tiina i Laki Perkinsse najei. Jedan ovek, bogamu . . . a njih e tir i. . . ne sadsamo tr i . . .

Jedna krupna prilika istetura seu neto osvetljeniji deo palube nakoji je padao tra ak svetlosti saudaljene velike lu ke dizalice. Be

nigsen ...Kapetan zastade, njiu i se kao

pijan na iroko rairenim nogama,steu i ogromnim akama grudi.


21/100


Laki proguta pljuva ku. arenakapetanova majica sada je bi!apotpuno crna.

Od krvi...Nije ekao da vidi kako se kapetan s tupim treskom stropotaona palubu. Steu i zube, prineo jeruku menja u s jednom jedinommilju ... dalje, to dalje sa ovogopasnog rriesta!

Suprotna vrata se otvorie i jed

no teko telo baci sena seditepored njega. Perkins kriknu odstraha: to telo nije imalo lica, prema njemu je bila okrenuta samoprazna crna povrina glave, prekrivena glatkom crnom tkaninom ...

Desna ruka koja je poletela prema depu kaputa utrnu od otrogkratkog udarca i Perkins vrinu,shvataju i ipak s nekom vrstomolakanja da ovek kraj njegaipak ima lice; iz uskih proreza nacrnoj kapulja i sada su u njegagledala dva ledena svetla oka.

Ko .. ,ko ...? ovek je utao, ali su pokreti

njegovih ruku bili neverovatnobrzi. Pre nego to je Perkins ishvatio ta se doga a, protivnik jepronaao klju od lanca i oslobodio njegovu levu ruku tane. Samorta trenutak; lanac se ponovo obavio oko ruke, zahvataju i sada ivolan. U magnovenju Perkins po

novo pokua da se do epa revol-vora, ali ga desna ruka je nostav- ,no vie nije sluala.

Otrim pokretom nepoznati otr-

e privezak sa Perkinsovog pojasa i za u se tih metalni zvuk kada

je klju skliznuo po asfaltu keja,

Sta on to radi? Kao da ne elinovac, do avola!Odgovor na Lakijevo neizre e-

no pitanje je ve stizao. U ruci nepoznatog stvori se kratak noneobi nog oblika. Sa nekolikovetih pokreta on uniti jednu odtri brave na tani. Perkins zaurla

od straha!- Ne, lu a e! Zaboga, u tani jebomba .., eksplodira e za trideset se ku nd i.. . ne diraj bravu.. neeeei

Pogled o iju u uskim prorezimamaske ostao je nepokretan.

-Z nam - re e nepoznati tiho.isto onako ne ujno, kako je i uao,nepoznati izlete iz kola, nose i sasobom i njihove klju eve. Perkins

je i dalje urlao od straha, ose aju- i kako mu se niz le a sliva potokhladnog znoja...

O ajni ki je trzao ruku prikovanu vrstim lancem za volan i smrtonosnu tanu Nemogu e .to

ne moe da bude istina ... njemu,Lakiju Perkinsu se ne sme dogoditi da umre , da umre ovakoglupo. . .

iroko otvorene Perkinsove o istigle su da registruju plamen koji

je liznuo iz jo uvek otvorenogskladita broda, ali do njega nije

doprla mo na, potmula eksplozija,niti udar koji je potresao kamenitotle pod njim i njegovim kolima

Okrutna, mala bomba u tani


22/100

20 Pony West-Borilake vestirte 14

pod njegovom rukom eksplodiralaje samo deli sekunde kasnije . . .

* * *

Toland s ga enjem baci posled-nji pogled na krvave ostatke koje

je neko nemarno pokrio skupim,lepim betom sa nedirnutog zadnjeg sedita kola.

- Covek koji je postavio bombuznao je svoj posao - dobaci Dodig,policijski fotograf. Vrativi svojuglomaznu opremu u kola, sada jestajao i hladnokrvno povla io dimove iz cigarete. Kravi prizor prednjim nije mogao da uzbudi ovekakoji je mnogo ta video kroz ob

jektiv svog foto-aparata.-S tru n jak - potvrdi Toland

glavom. - Minimum eksploziva,maksimalan efekt.

-Taj momak svakako nije niznao ta se dogodilo. Sre a zanjega.

Toland se isceri. Bila je to jednaod retkih prilika kada se ak i iskusni Dodig prevario.

- Ne bih voleo da umrem na ovajna in - re e prilaze i fotografu. -Zapazio si onaj lanac na podu?

Dodig ga uvre eno pogleda.-Jesam, pa?- Momak je bio vezan za volan.

Sigurno je znao da e bomba utani eksplodirati. Mora da je ose-

deo za tih nekoliko sekundi.- To emo.teko utvrditi - iscerise Dodig - kad bolje pogleda tamu je ostalo od glave . . . - on za-

uta i snano povu e dim iz cigarete.

Policijski amci, ispunjeni ljudi

ma u uniformama i civilu, vrteli suse oko olupine koja je trcala krajkeja. Prostor oko njih bio je posutmetalnim krhotinama koje su ljudiu belim mantilima paljivo skupljali, obeleavaju i kredom na asfaltu svako pojedino mesto.

- Pogledaj ove stru njake - poluglasno dobaci Dodig, pokazuju i glavom. - Mainerija .. . izgubi- e tri dana skupljaju i par ad zakoju im odmah mogu re i od egapot i u . . .

- Verovatno je veoma vano dautvrde da li su u skladitu tog broda eksplodirale hiljadu dve ili hiljadu tri mine - nasmeja se Toland.

- Sva sre a da je ono bilo otvoreno, pa se snaga eksplozije prene-la navie; ova fasada ovde ne biizgledala ovako lepo kao sad.

- Misli da ovaj momak imaveze s tim? - pokaza Dodig glavom na Perkinsa.

- A ti ne misli?

- Dva i dva - uzdahnu Dodig bacaju i cigaretu. - Eksplozija nabrodu koji je neko napunio hranom za minobaca e, a sto jardidalje mrtav momak u kolima satanom punom dolara. vercoruja, naravno. teta to verovatno ne emo doznati kojem su

malom prljavom ratu bile name-njene ove mine ...- Da, odmah bismo znali i kome

nije odgovaralo da one stignu do


23/100

Pony West- Borilake vesti ne 14 21

minobaca a - nasmeja se Toiand.- 1dobro je to je tako . . . za sat ilidva u centralu e stici nalog odoz

go da istraga preuzima FBI ili nekodrugi, a ja u mo i da se vratim nasvoj redovni mirni posao. Sve tvo

je lepe snimke pokupi e neki finoobu eni momak sa diplomom Jelaili Harvarda, a tebi e ostati samopar e hartije s kojim moe dauradi zna ta ...

-Len tino ! - odmahnu Dodigglavom. - Zato ti ne uri da pieizvetaj!

- Naravno. Ne verujem da bi ikapetan stigao da g apro ita sie-e Toiand ramenima. - Ho emo li?

- to se mene ti e, moemo, alibojim se da smo zakasnili - uzdahnu Dodig.

Toiand klimnu glavom. Premanjihovim kolima ve je dolazio krupan, kratko oian ovek gruboglica i irokih ramena koje je s mukom sputavao elegantni sako.

- Dodson - re e on kratko klim-nuvi glavom. - Mornari ka oba-vetajna sluba. Gospodo, moram

vas obavestiti da sada mi preuzimamo ovaj slu aj.

- Jasno, admirale - isceri se To-land sa uivanjem. - Nemam nitaprotiv, ali znate kako toIde ... memorandumi, pe ati i ostalo.

- Potrebni koraci ve su pre-

duzeti - hladno odvrati Doson. -Molio bih vas takode da sve materijale predate naem oveku ko ji' e do i po njih. Naravno, podra-

umeva se apsolutna tajnost, tove svakako znate.

- Naravno, naravno - ozbiljnog

lica klimnu glavom Dodig.Dodson hladno klimnu glavom i ,vrati se prema keju, a njih dvojicau oe u kola, ve usijana na vrelom suncu.

-K uda, poru nice? - leno zev-nu voza .

- U stanicu . . . Da ostavimo Do-

diga i pogledamo ta se sve u me uvremenu doga alo.S mukom su se probili kroz go

milu ljudi i kola kojasu se naizgledbesciljno muvala oko ovog delaluke, odvojenog ve preprekama ipolicijskim straama. Za udo, nijebilo mnogo radoznalaca oko prepreka, ali su zato dve ili tri TV kamere sa teleobjektivima bile uperene prema olupini Betsi sa krovova vozila ivih boja.

-V oz i bre - procedi Toiand. -Pre nego to novinari vide da samto ja i zaustave kola ...

Dodig je veselo mahao rukomkolegama sa foto-aparatima oko

vrata koji su tumarali unaokolo,bacaju i razo arane poglede prema mestu zbivanja.

Voza opsova, jer se jedna kolanaglo ispre ie ispred njih, izlaze i sa parkinga. Tolandu nije pomoglo to je oborio glavu i malozaklonio lice rukom, jer je kolima

ve energi nim koracima prilazilaoniska, puna ena ra upane crvene kose, sa debelim slojemminke na licu. Haljina na njoj, i-


24/100

22 Pony W e s t-Borilake vetine 14

vena za daleko mla u enu, previe je otkrivala oputene grudi, ali

itava ta neuredna sflka nije zavaravala policajca: Meri Andersonbila je jedan od najsposobnijih reportera u gradu i nije biraia sredstva da do e do svog cilja, to jepokazivala i epizoda sa kolimakoja su im prepre ila put.

Toland umorno uzdahnu i spustistaklo na svojoj stani.

- Meri, duo, moe ii danas dame zaobi e? - zamoli on tihimglasom. - Ionako ne e mo i daobjavi ni re i.

- Tako ti postupa sa starim prijateljima, Sendi - odgovori ena,ali je ispod oka ve motrila kolegekoje su se u trku pribliavale zaustavljenim Tolandovim kolima. -

Zaista?- asna re . Stvar za koji minut

ne e imati nikakve veze sa policijom, ve je preuzima neka od slavnih i potovanih obavetajnihslubi - cerio se Toland. - U stvar i .. . zato da ti ne kaem - doda-de osvetni ki. - Mornari ka oba-

vetajna sluba, neki Dodson; po-zna e ga po tome to mu i odelostoji kao uniforma.

- Hvala, Sendi - razvu e enapune usne na kojima su se naziraliostaci napadnog rua, u osmeh. -Misli da se isplati da jo ovde ostanem?

- Ne mislim - odmahnu on glavom. - O evidaca nije bilo, kolikoja znam, teko da e ita novodoznati. A to vai iza vas-dodade

malo otrijim tonom reporterimakoji su se naginjali nad kola, doksu neki iznad glava ve izdizalifoto-aparate. - Dobi ete za kojidan uredno otkucanu izjavu te i teslube o itavom doga aju, pamoete pisati koliko god ho ete.Mnogo sre e!

Toland dade znak voza u i onoprezno krete kroz sve ve u gom!-lu.

- Retka prilika, a? - cerio se Do-ding u svom uglu. - Obi no ti neuspeva tako lako da ih se oslobodi.

- Ljudi rade svoj posao, sre om,jo uvek ve inom poteno . . .

- U to ponekad nisam siguran -promrmlja Dodig. - Prema namaesto nisu fer...

Toland slee ramenima.-Nita drugo nisi smeo ni da

o ekuje. Ko voli policiju? Niko,naravno. tampa to samo lepo is-kori ava, ponavljaju i ljudimaono to i sami ele da uju. I nikada ne treba mnogo tragati za krivcem to je stanje ovakvo - krivac

je policija, nesposobna, podmitljiva, zastarela . . . - u Tolandovomglasu zazvu a gor ina i Dodig gapaljivije pogleda.

- Ogor en si onako uopteno, iliima neki poseban razlog? - upitatiho.

- ubre matoro. Od tebe se ni

ta ne moe sakriti!- i ne pokuavaj - dostojanstveno re e Dodig. - Bolji sam detektivod tebe, ma ta mislio tvoj kape-


25/100


tan. O emu se radi?- Drugi put - suvo odgovori To-

lartd. - Tek to nismo stigli.

Sedeo je oputen u uglu; poluzatvorenih o iju, kao da drema.Me utim, to je bila samo njegovauobi ajena maska; nije mu promaklo da voza esto baca pogled u ogledalo nad sobom, nastoje i da sa Tolandovih i Dodigo-vih usana pro ita o emu to tako

tiho razgovaraju.Obi na radoznalost?, pomislipolicajac, ili pla ena radoznalost?

* * *

Ovo je ivot, pomisli Lija An-son, bacaju i neupadljiv pogledniz ve ernju haljinu od ije joj secenejo uvek yrtelo u glavi. No tonije bio jedini pogled koji se zaustavio na njenom telu; .mnogi muevi i verenici za susednim stolovima jednog od najboljih lokala ugradu ve su zasluili mrke poglede svojih pratilja zbog te savrenogra ene plavue koja je nemarnonaru ivala najbolja jela i pi a,Itvari o kojima je godinama samoanjala.

teta to Zik nije ovde, mislilaje Lija. Ili bar onaj trapavko Kro-k e r . . . dosadno mi je. Kao za inat,ve eras ba niko da mi pri

e .. kao da su se uplaili mojeIep0*e I svih onih dolara koje tako^nemarno razbacujem ...

Dvo nedelje su prole kao san.

Kao bajka u kojoj se sve elje s a-ko om ispunjavaju. Luksuznaku a na obali, posluga, ogromna

kola sa voza em, skupe haljine,nakit, jo skuplji lokali po kojima jehladnokrvno potpisivala ekovena sume od kojih je nekada mese-cima ivela. Sa Krokerom je odmah prekinula, naravno, ali je nevolja bila u tome to je i Zika sverede vi ala. Naj e e bi ga samo

ula, telefonom; nekoliko suvihre i u kojima su se nalazile njeneinstrukcije za naredni dan.

Kao i jutros kada je zvao . . . Izme u 10 i 12 asova, Koreli -rekao je Zik. - Budi dobra, devoj-iceI nita vie, ali je ona ve znala

t- l reba da radi. Uskoro e se po-jav.j Deri Karlton, se e,za jedan od svakako unapred rezervi-sanih susednih stolova i uigranapredstava e po eti. Ona e pri-metiti njegove poglede pune divljenja, s lakim naklonom prihvatitiampanjac koji e ef sale donetiza njen sto uz nekoliko diskretnih

re i na uho. Mukarci e zavidljivim i prezrivim pogledom pratitiKarltona dok bude prelazio zanjen sto . . . a zatim e oti i zajedno, naj e e u njen stan.

Zik ih je samo jednom tamo ekao i njih dvoje su za Karltona ponovili svoju ljubavnu igru ... Ina e

bi Karlton obi no seo za sto, izvukao neke papire iz tane i hladnokrvno radio jo sat ili dva, a ondabi klimnuo glavom i izaao.


26/100

24 Pony W est- Borilake vesti ne 14

Lija je znala emu slui ta predstava; neko - ona jo nije znala kotreba da je povee sa Karltonom,

Njena inteligencija joj je govorilada mamac nije samo ona, ve istarac; ona je najverovatnije morala da bude put koji e taj nekoodabrati kako bi se pribliio Karl-tonu ...

S kakvim namerama?Ta pomisao joj se sve e e

vra ala i svaki put je ose ala sveve u nelagodnost. Koli ina novcakoja je bila uloena u njene trokove i obe anu nagradu odavala

je krupnu igru. A u krupnoj igri netede se ni ivoti, to je dobro znala ...

Lak osmeh pre e joj preko licadok je sa uivanjem otpijala izvrsni koktel iz duge ae. Lija Ansonnije glupa a; i sama je preduzelaizvesne mere, a poseban ra un u

jednoj maloj banci na kojem je vebio najve i deo onih prvih desethiljada dolara bio je samo jednaod tih mera ...

Karlton se pojavio na ulazu u lo

kal i Lija ga toboe nezaintereso-vano pogleda, iako je ponizan naklon efa sale prisutnima ve odavao da se radi o vanoj li nosti.Ovoga puta, me utim, igra nijekrenula uobi ajenim tokom: Karlton joj se jo izdaleka nakloniokao staroj poznanici, a ona mu je

mahnula rukom.- Stvar je najzad krenula - os-mehivao se Karlton sedaju i preko puta nje - pa moemo da pre

emo na slede u fazu. Od ve eras ce nas e e vi ati zajedno ito ne samo po punim lokalima; po

trebno je da potraimo neko mirnije i t ie mesto . . .Njegovo lice se uozbilji kad se

ef sale kona no udaljio sa primljenom narudbinom, - Nadamse da ste shvatili, mis Anson?

- Potpuno - klimnu ona glavom.- Znate li ve gde emo se vi ati?

- Naravno -- lice mu je bilo gotovo uvre eno. - Zakupio sam jednuku u u predgra u, dosta prijatnomesto.

Neno je gledaju i, on pruiruku preko stola i ona mu prepustisvoju, osetivi glatki metalni predmet me u prstima. Klju je nekoliko trenutaka kasnije neupadljivonestao u njenoj tani.

-Z a r je ovo bilo potrebno? -upita Lija radoznalo. - Mislila samda na prijatelj treba da vidi kakomi dajete klju ?

- On ima dobre o i ..Paljivom pogledu ene nije

promakao tra ak straha koji je na

trenutak preleteo Karltonovim licem.

-U blizini je?- Verovatno .. .Ostatak ve eri protekao je u

nevezanom i ne naro ito zanimljivom razgovoru, iako je Karlton idalje veoma veto igrao ulogu za

ljubljenog starca. Lija se u jednomtrenutku iznenadi kada je on po-zva da igraju. To se jo nijednomnije dogodilo ...


27/100

Pony W est- Borilake vesti ne 14 25

- Ovo je najbolji na in da se dogovorimo - promrmlja Karltonpodiu i usne prema njenom uhu,

skrivenom pramenom kose. -Znate, veti ljudi mogu da itajure i i sa usana . . .

Aha - kiimnu ona glavomk. Naneki udan na in uivala je u opreznom, lakom dodiru Karltonovihnenih ruku oko svog tela i stalnom nastojanju da izbegne blii

dodir sa njom. - Pa?- Uskoro emo se rastati - a-putao je on. - Po ite taksijem uku u, adresa je na karton i u prika enom uz klju . Ja u uskorodoci za vama ...

Zamka e se no as zatvoriti?- Nadajmo se ...

Vratili su se za sto zamiljenihlica, kao da oboje tek od tog trenutka shvataju koliko je opasnaIgra u koju su ih uvukle neke nepoznate, nevidljive sile. Karlton seoprostio s mnogo ceremonija, poljubivi joj dostojanstveno ispruenu ruku, a onda nestao u pravcuIzlaza hitrim korakom oveka kojiuri na zakazani sastanak.

Lija je povla ila dimove iz duge,mlriljave cigarete, zure i u blistavi kristal pred sobom, ali joj duvanvie nije prijao. ak su i onih obe anih trideset hiljada dolara gubitiukus pred sve realnijom opasno u da ih nikada ne potroi.

Karlton, pa i Zik, bili su gangsteri velikog formata; u to je sada bila rpotpuno uverena. Opasni ljudin ve ono to su inili govorilo je

da je njihov protivnik jo opasnij i . . .

Uzdahnula je i nervoznim po

kretom ugasila cigaretu. Do avola, sada ne u pobe i, pomisli.Samo da se sve ovo to pre zavri ...

Usluni portir na ulazu ve jedavao znak taksiju kada je izala.Zavalila se i dobacila voza u nekoliko re i, obr u i me u prstima

klju Karltonovog stana. U svakom slu aju, ku a je bila u mirnom, potovanom kraju. Moda cesve jo uvek zavriti na najboljina in. . .

Kola su se beumno zaustavilapred ku icom utonuiom u gusto,suptropske zelenilo i Lija rairiusne u osmeh. Ipak taj Karltonnema mate. Sve ovo je izgledalokao ljubavno gnezdo iz jeftinih filmova, to je, uostalom, i trebaloda bude. Samo, to ovaj film nijebio nimalo jeftin ...

Taksista ljubazno isko i kako bijoj otvorio vrata i ona ga prvi putbolje pogleda, pruaju i nov anicu od deset dolara.

Boga mu, pomisli, zgodanmomak . , . teta to e Karltonuskoro s t i i .. .

Visok i vitak ovek tridesetihgodina izmakao se u stranu da jepropusti, dok je ona kao op injenazurila u svetle o i na preplanulom

licu tvrdih, ali i veoma privla nihcrta ispod kratke crne kose. Jednostavna ode a nije skrivalaskladno gra eno telo ma jih po


28/100

26 Pony West- Borilake vestirte 14

kreta iz kojih je izbijala ogromnasnaga.

- Ne piaite se ovako kasno

sami? - upita voza mirnim, dubokim glasom.- Ne, zato? - osmehnu se ona.

- Ovo je miran k ra j.. .- Ipak,-bolje bi bilo da vas otpra

tim do ulaza. Mrak je me u svimovim drve em.

Da li sam mu se samo dopala,

i i i . . .Lija se jedva primetno tre, aliuspe da savlada iznenadni strah.

Ili je to ovek koga Karlton i Ziktrae?

Sad zaradi svoje lepe zelenenov anice, devojko, re e sebi,neno se osmehuju i tom takoprivla nom mladi u koji je jouvek s potovanjem stajao korak alje_ od nje.

- te ta - re e promuklim glasom ena. - O ekujem jednu po-setu, ina e ...

-Ina e?- Ina e bih vas pozvala, recimo,

na pi e .. .

Iznenadni osmeh je u inio njegovo lice desetak godina mla im.

- Prihvatio bih bez oklevanja -re e. - U svakom slu aju, otprati- u vas do ulaza .. .

- Hvala,,ali. . .-T o je zaista potrebno - tiho

re e on i oko Lijine nadlaktice

obavie se eli ni prsti. Krenula jekao automat, vo ena njegovomvrstom rukom.Ako nita drugo, sada je bar

znala da poteno zara uje svakidolar koji joj je Karlton obe ao . . .

* *

Svet Nikodemusa Krejna bio jeveoma jednostavan. Izme u njegove dve polovine, crne i bele, postojalo je samo nekoliko nijansisivog, tako da mu nikada nije bilo

jasno zbog ega se ostali toliko

uzbu uju oko tih takozvanih boja.ene naro ito; uvek su spremneda na ine itavu uzbunu zbogtoga to je jedna haljina u ovoj, ane u onoj boji ...

Daltonizam Nikodemusa Krejnaza njega je bio normalno stanjestvari koje je naj e e imalo samodobre strane. Kao onda kada je iz-begao regrutaciju za Vijetnam, naprimer. U svakom slu aju pomogao mu je da se izdvoji od drugihi uzdigne se iznad njihovih sitnihelja i prohteva, koje je nesvesnopripisivao njihovom oduevljava-nju bojama za koje nije znao. Zato

je znao da je bolji od ostalih, zar

ne?Posao kojim se bavio donosio je

lepe prihode, naro ito onaj deo okojem poreznici nisu znali nita.Njegovi veti prsti i bezgrani nostrpljenje u inili su ga najboljimopti arem na Zapadnoj obali i pored uro enog siepila za boje, a e

li ni ivci verovatno jednim od najboljih strelaca na svetu. Rezultateoko kojih su se na zvani nim takmi enjima svi uzbu ivali Krejn je


29/100


postizao s lako om na svojim uobi ajenim treninzima u savrenoopremljenom privatnom strelitu.

Ure aj kroz koji je sada zurio namra nu ulicu bio je njegov sopst-veni izum; kroz snana ista so i-va s lako om je itao i telefonskibroj taksi slube na kolima zaustavljenim gotovo pola milje dalje.

Da li da pucam?Ta ga je misao mu ila ve goto

vo pola minuta, istina, nare enjenije bilo ba najjasnije; ef je rekao da puca na svakog ko mu seu ini sumnjiv, ako oko ku e do edo guve, i dao mu da prou i fotografije svih njihovih ljudi koji eu estvovati u akciji.

Visoki, vitki taksista nije spadao

me u njih, svakako, ali Krejn jonije bio siguran da ima razloga dapuca ...

Njegove misli nisu ni najmanjeuticale na ruke koje su vrsto stezale kundak; ukrteni tanki kon i- i presecali su se ta no na levojstrani le a taksiste, onde gde senalazi srce. Bio je dovoljan jedanledini laki dodir prsta i teko zrnogotovo beumno e izleteti izduge, fino obra ene c e v i. . .

Do avola, taj ovek kao da jeneto osetio ...

Krejn stisnu zube, jer je pravitrenutak nepovratno proao. Taksista je kro io korak u stranu, sa

druge strane ene koju je vodio zaruku, gotovo potpuno zaklonjennjenim telom. Jo uvek je mogaoda puca u glavu, naravno, a li . . .

Ali'prilike i za to vie nije bilo, jerse ovek malo pogriuo, ak saviou kolenima kako se Krejnu u inilo,

samo da bi njemu meta bila tomanja.Gluposti, pomisli on. Nema

na ina da dozna da ga neko drina nianu . . . sem ako nije telepa-ta, ili raspolae estim ulomspremnim da ga upozori na svakuopasnost.

Pri e za decu, podsmehnu seKrejn u sebi. Koji ti je avo, Nikodemuse? Pa ta ako ga sada nisisredio? Bi e jo dovoljno prilikeza to kada se bude vra ao dokola. . .

Na trenutak je sklopio o i da biih odmorio od dugotrajnog napre

zanja i malo se opustio u foteljizgodno nametenoj uz sam prozor kroz koji je u mraku trcala cevnjegove puke. Ovo moe da potraje jo dugo...

Nije, me utim, potrajalo dugo.Gotovo u istom trenutku kada se uholu ku e upalilo svetio, odjeknula su tri potmula pucnja. Revolvervelikog kalibra, zaklju i Krejn.Takav nosi onaj glupan Zik Holden, koji se nalazio u ku i po veutvr enom planu.

Krejn procedi psovku kroz zube.Istina, nije stajao finansijski loe,ali bi mu hiljadu dolara bonusa dolo mnogo bolje nego Holdenu koji

sav novac troi na ene. Ali, on jesvoju priliku imao...

Uro ena opreznost nije mu dozvolila da se odvoji od okulara.


30/100


iako jeb io gotovo ube en da je Zikve likvidirao taksistu. Zbog togase, uostalom, i nalazio ovde: ako

se dogodi neto neo ekivano.Tri senke pojavile su se me u

drve em oko ku e i Krejn saodobravanjem klimnu glavom. efzaista nita ne preputa slu aju,iako se Krejnu inilo da je to prevelika opreznost za jednog obi nog tak sis tu.. .

-N e budi glup, Nikodemuse .. .to nije obi an taksista, ina e sveovo ne bi ni bilo potrebn o. . . -re e sebi.

Iznena eno je otvorio usta,snano uvukavi vazduh. Do a vola, Holden nije uspeo!

Taksista je stajao na vratima,oprezno se osvr u i oko sebe,nesvestan da je potpuno vidljiv usvetlosti koja je dopirala iz hola.Krejn se isceri; onaj bonus od hiljadu dolara jo je mogao biti njegov, naravno ako bude bri od onetrojice revolveraa.

Malo je pomerio cev puke dase kon i i ponovo ukrste na gru

dima oveka. Tako . . .Deli sekunde pre nego to je

dospeo da pritisne obara , oveka nestade iz njegovog vidnog polja i on glasno opsova. ta se dogodilo?

Dva plami ka sevnue medumra nim drve em i do Krejna po

novo dopree revolverski pucnji,ali je on sada s novim potovanjem mislio o oveku koji je trebalo da postane njegova nova rtva.

Nije bio nimalo siguran da e onatrojica uspeti da dovre posao.

Vitka prilika je tako brzo izbila iz

mraka da Krejn ponovo nije imaovremena da puca. Vrata taksija sezalupie i snani motor zauria. Nepale i svetla, vozilo otro skrete ipreko irokog travnjaka, veto obilaze i retko drve e, po e pravoprema ku i u kojoj se skrivaoKrejn.

-Ah... sada si moj - glasnore e on, cere i se. U kolima je, istina, bilo mra no, ali njemu svetionije bilo potrebno . . . dovoljno ebiti da naniani neto iznad donjeivice vetrobrana i .. .

Izvrsni priguiva obavio je svojposao i pucanj se jedva uo. Navetrobranu kola koja su sada jurilapunom brzinom pojavi se karakteristi na zvezda od metka koji jeprobio pleksiglas.

Me utim, kola nisu po ela dakrivudaju, kako je Krejn o ekivao,nisu naglo skrenula, niti se prevr-nula. Kao da se nita nije dogodilo, i dalje su gutala prostor pred

sobom ... Jo svega oko dve stotine jardi

Krejn drhtavim prstima ubacinovi metak u cev. Nije mogu e da

je promaio . . .Sada je pucao brzo, mahnito,

cepte i od straha i uzbu enja, za-sipaju i mecima itav prostor iz

nad volana . . . drugi, tre i, etvrtihitac. Ose aj rasnog strelca i u tojbrzini govorio mu je da meci leteupravo onamo kamo ih je i name-


31/100

Pony W est-Borilake vetine 14 29

nio, a li. ..Ali su kola i dalje jurila prema

njemu ... sto jardi ...

Krejn kriknu od bola i pokri licerukama. Bletava svetlost farova,kojoj se nije nadao, potpuno ga jezaslepila. Taksi se ve uz kripuguma zaustavljao na irokom par-kingu ispod samog njegovog prozora.

Krejn sko i na noge, bore i se

da vidi kroz suze koje su mu zamutile pogled. Cev puke hitro sedie prema senci koja je isko ila izkola i bacila se u stranu ...

Prekasno...Kao usijani no neto se zari

Krejnu u grudi i on dospe da spustipogled prema tom mestu, isputa

ju i iz ruku iznenada otealo oruje. Neto tanko, sa tupim metalnim sjajem virilo mu je iz leve strane grudi. Neto strano, vrelo ihladno, neto to ubija ...

Vitki mladi je s lako om presko io nevisoki prozor i nekolikotrenutaka posmatrao telo predsvojim nogama. Panju mu privu

e oruje neobi nog oblika i on gauze u ruke, prou avaju i pogledom ugra eni ure aj. Sa odobravanjem je klimnuo glavom; ovekkoji je ovo na inio svakako je znaosvoj posao.

Odbacivi oruje, on bez okle-vanja zavu e prste u usku ranu na

Krejnovim grudima i u aci mu sestvori tanka eli na zvezda, sa ivicama otrijim od otrice brija a.'Paljivo je obrisao o Krejnovu

ode u i spustio u dep, opreznomotre i oko sebe kroz otvoreniprozor.

Negde u daljini ulo se tunozavijanje policijske sirene. Sa lakim osmehom na usnama, mladiponovo isko i kroz prozor i nestade u mraku me u okolnim ku ama. Pred vilom, u koju je samo triminuta ranije uao sa enom, za-ustavie se policijska kola, oba

sjavaju i itavu ulicu avetinjsko-plavom svetlo u sa svog krov a . . .

* * *

Meri Anderson gurnu novu cigaretu u usta, prezrivo okre u i le aToniju koji je, zelen u licu, povra ao kraj jednog drveta. Ovi mladifoto-reporteri nisu ni za ta, pomisli. ta bi tek u inio da je trebalo da slika rtve nekog poara, ilieksplozije?

- Hej, mali! - dobaci promuklo. -Za koga radi?

Momak sa odli nim foto-apa-

ratom oko vrata iznena eno seokrete.

- Mene pitate?-Tebe, do avola! Sve ostale

poznajem ... za koga radi?Visoki mladi nelagodno se

premetao s noge na nogu, izbe-gavaju i njen pogled. Svud unao

kolo muvali su se policajci, trae ineke tragove po mekom zelenomtravnjaku oko male vile u predgra u.


32/100

30 Pony West- Borilake vestine 14

- Ni za koga . . . mislio samd a . . .

- Nije ti lo taj kr oko vrata . . .

ume li da barata njime?Mali joj se dopadao, to je Merizaklju ila im je videla njegoveiskrene, svetle o i i nervozne pokrete ruku sa dugim snanim prstima. udno, ovako zgodan i krupan mladi , a tako nesiguran usebe . . .

- U redu - re e poslovno. - Snimi mi ovde nekoliko dobrih slika, aposle pre i preko parka.

- Preko parka? Zato?- Gde su ti o i, do avola? - gru

bo re e Meri. - Tamo su jednakola, taksi sa izreetanim vetrob-ranom. I jo jedan mrtvac u ku i.Kao da ih ovde nema dovoljno -dodade mrzovoljno, gaze i cigaretu od koje su je pekla usta. - Posle do i ovamo, eka u te . ..Kako se zove?

-E le ri - stidljivo odgovori on,smee i se. - Feris Eleri.

-Koliko godina ima?On hitro skrete pogled sa ras

kop ane bluze koja je otkrivalanjene ogromne, oputene grudi.

- Dvadeset.. . dvadesetosam. . .

- Dvadeset osam - podrugljivoponovi ona. - Pravi klipan! Hajde,snimi mi te slike, posle emo razgovarati! Hej, Sendi!

Toland pre e rukom preko ela.Trebalo je da zna da ne moe tektako lako da izmakne pogleduMeri Anderson.

- ta ima da mi kae, Sendi?- poslovno upita ona. U rukama jojse stvori tanka olovka i belenica

sa izguvanim, zaprljanim listovima.- ta da ti kaem? Ovde su tro

jica mrtvih, unutra je bio jo jedani enska koju smo odmah prebaciliu bolnicu ...

- Povre ena?- Neee . . . samo ok. Strah, ve-

rovatno. Preko puta je jo jedanmomak sa snajperkom, tako eveoma mrtav. To ti je, u tri re i,sve . . .

Ona se promuklo nasmeja.- Istraga je u toku, naravno.- istraga je u toku, naravno - is

ceri se i Toland. - I ne verujem da e ita novo doznati ni danas, niuskoro. Nema gotovo nikakvih tragova ...

- Sendi! - prekorno re e ona sanametenim osmehom na licu. -Nas dvoje smo prijatelji, zar ne?

- Da smo desetak godina mla i,moda bi ti i uspelo da izvu e joneto iz mene - odmahnu Toland

rukom. - Ovako .. .- T i si jo uvek veoma zgodan

mukaraa, Sendi - promuklim glasom re e ona.

- Ne pali, M e ri.. . suvie te dobro poznajem ...

-I d i do avola! - besno re eona trpaju i belenicu u prepunu

tanu. - Gde mi je fotograf, bogamu?

-Toni? Malo as sam ga video,traio je negde pi e da vrati elu


33/100


dac na mesto, tako neto re e . . .- Kukavica! - procedi Meri. - Ne

traim njega... nala sam dru

gog, visok, trapav momak. Morada je otiao preko - ona glavompokaza prema drugoj strani parka.

- Moe biti - slee Toland ramenima. - Ko e sve te momke po-pam titi. . . Zna i, nala si sebi novog klinca, a Meri?

- Od ovoga ne e biti nita - pre

zrivo re e ona. - Stidljiv je . . . mislim da bi umro kada bih ga samoprstom dotakla ...

-T i stidljivi su najgori - smejaose Toland. - Hajde, M eri. . . akobudem imao neto novo za tebe,

javi u ti. Pusti moje ljude da radena miru, verovatno upravo sadastoji na najboljem tragu u ovojtravulj ini...

Prezrivo pljunuvi, Meri se vratina ulicu, zadovoljno primetivi danovinari iz najve ih konkurentskihlistova jo nisu stigli na mesto doga aja. Zapalila je novu cigaretuoslonivi se irokim, mekim bokovima na svoj prljavi mini-moris

svetlocrvene boje.Onaj dugonja se lenim korakomvra ao preko travnjaka i ona munestrpljivo domahnu rukom.

-Ovaj, mis Anderson, snimiosam sve ... uasan prizor...

- Sedaj - dobaci ona kratko otvaraju i vrata sa svoje strane. -

Idemo odmah u laboratoriju da vidimo ta je ispalo od toga.Motor rnini-morisa se protes-

tuju i zakalja kada ga ona nestr

pljivom rukom stavi u pogon.-O dakle me poznaje? - upita

nekoliko trenutaka kasnije bacivi

ispod oka pogled na mladi a pored sebe. Kao i svi mukarci kojisu ikada s njom seli u kola, i on sevrsto drao sa obe ruke za sedi-

te, odupiru i se nogama o pod ibulje i kroz staklo. Mukarciuopte nemaju odgovaraju e reflekse za vonju, to je Meri ve

odavno zaklju ila ...- Zgodan si - re e, poloivi mudesnu ruku na butinu koja se nervozno tre. - Kako ono re e da sezove?

- Feris Eleri - tiho odgovori mladi .

-Zgodno ime. Nisi mi jo rekaoodakle me poznaje ...

- Ko vas ne poznaje .. . o va j...mis Anderson ...

-Z ov i me Meri, slobodno - os-mehnu se ena. - Treba biti na tisa slavnim li nostima, to ti je uslovu ovom poslu. Zaista, zanima li teposao foto-reportera ...?

- Kako da ne! - oduevljeno

re e mladi . -T o mi je ho b i.. . kadgod imam vremena lutam po gradu trae i da snimim neto dob ro . . .

- 1ta radi sa slikama?On obori pogled.- Slao sam ih mnogim redakci

jama . . . nikada mi nita nisu obja

vili ...- Mnogo si naivan, Ferise - os-, mehnu se ena. - Redakcije sva

kog dana primaju gomilu pisama


34/100


sa fotografijama i bez njih. Nikonema vremena da ih pregleda, takav je to posao. Vide emo danasda li neto zna o fotografiji...

kripe i gumama, mali auto sezaustavi na parkingu ispred visoke, sive zgrade sa arenim vertikalnim natpisom Klarion. Merise s mukom izvu e sa sedita,procenjuju i pogledom da li e voza ispred nje uspeti da se izvu esa parkinga.

-T ako mu i treba, ku kinomsinu - promrmlja tiho. - Ko ga jeterao da se parkira ispred mene!

- Hajde, Ferise - dobaci prekoramena, hitaju i prema ulazu nasvojim kratkim, punim nogama. -Idemo najpre u laboratoriju da ostavimo tvoj film, a onda kod mene

u redakciju. Treba da napiemdvestotinak re i o onom pokoljutamo, boga mu, a nemam gotovonita da kaem!

- Nita? etiri mrtva oveka, av i . . .

- etiri! - frknu Meri pritiskuju idugme lifta u prepunom holu. - To

nije nita, de ko, naro ito kadaniko ne zna zbog ega su umrli,ak ni njihova imena. etiri mrtva

u obra unu, to je dovoljno samoza naslov i nita vie!

- Videli ste . . . oni nisu ubijeni izrevolvera. Dosta neobi an na in,zar ne?

- A ne! - odmahnu ona otroglavom. - Krvavi detalji ne dolazeu obzir! Nae novine ljudi itaju zave erom, boga mu! Mada si dobro

rekao, ima tu neka misterija kojase lepo moe iskoristiti. Nita bolje od zapletenog slu aja o kojemovek moe da razmilja pred

spavanje. To naim dragim sugra anima stvara iluziju da ive zanimljivim ivotom, zar ne?

-Z bog ega sam onda snimiosve one fotografije? - iznenadi seFeris. I pored svojih dugih nogu,

jedva je dostizao Meri, koja je gotovo tr ala dugim, uskim hodni

kom sa nizom otvorenih vrata izakojih su se nazirali ljudi i ene kojisu kucali na mainama, telefonirali, bu no razgovarali sa nekim ilibuljili kroz prozore na ulicu podsobom.

- Daj to ovamo - zapovedi Merizastavi pred jednim vratima na

kojima je bilo nakrabano Foto-laboratorija. Idi sprat vie, onimstepenicama tamo, i sa ekaj me usobi broj 322, odmah dolazim ...

Posluno klimnuvi glavom,mladi produi hodnikom. Sobu322 naao je lako .i oprezno zakucao na zatvorena vrata. Niko mu

ne odgovori, pa on odgurnu vratai u e u usku prostoriju kojom jedominirao veliki pisa i sto sa telefonom i neuredno razbacanimhartijama oko ogromne stare pisa e maine.

Prou io je sve oko sebe otrimpogledom suenih o iju, kao dase trudi da zapamti svaki detalj.Crte lica iznenada su mu postaletvr e, opasnije, kao da je iznenada bio stariji za punih desetak go


35/100

Pony West-Borilake vetine 14 33

dina. . .

* * *

Farei zaslade pred jednim odvrata u dugom hodniku jeftinoghoteta. Ako onaj momak dole nijeslagao, onda je Homa u ovoj sobi.

Nimalo nije sumnjao u portira,jer ljudi u principu nisu lagali predledenim pogledom jedinog oka

Demsa Farela. Cere i se, onpodie ruku i zakuca. Za Homu ijo nekoliko njegovih najpouzdanijih ljudi bio je to znak koji je iden-tifikovao samo njega. Zato ga nijeni iznenadilo to su se vrata takobrzo otvorila.

-U i, kapetane - cerio seHoma, pokazuju i ogromne rupeme u zubima. Niz obrijanu glavu iizborano lice curio mu je znoj, sli-vaju i se preko ogromnih golihgrudi. Njegovo telo je Farela uvekpodse alo na slona - zbog ogromne snage i neo ekivano velike brzine kojom su se odlikovali svisumo-rva i. A Homa je nekada bio

najbolji me u njima . . .Pekir, nemarno opasan okoogromnog trbuha, odmah je odaoFarelu da je Homa sa enama. Da,sa enama, jer dinovskom Japancu jedna ena nikada nije biladovoljna.

-Izvin i to te prekidam - na-

smeja se Farel. - Stvar je prili nohitna, zna.-Znam, ina e me ne bi traio u .

ovoj rupi - progun a Japanac. Od-

gurnue je zavesu sa prozora isvetlost dana otkri nove detalje uzbrci nagih udova na irokoj po

stelji: tri ne tako mlade uli nedame jakih bokova i ogromnihgrudi, upravo po Hominom ukusu,sve tri u razli itom stepenu iscrpljenosti.

- Napolje! - tihim otrim glasomdobaci Japanac i one se uurbaeoko svoje ode e. Zbacivi pekir,

Homa nestade u pravcu kupatila,odakle trenutak docnije dopreum vode.

Farel je sve to pratio nezainte-resovanim pogledom, otpijaju i izflae odli nog viskija koju je zatekao na stolu. ene su se hitroobukle i sada stajale, neodlu nose zgledaju i.

- Nije vam platio, a? - iscerio seFarel.

Crnka koja je s mukom sapinja-la tanku bluzu na grudima, prkosno podie glavu.

- Za ovo to je radio treba da munaplatimo duplo, do avola!

-P usti, Kej - odmahnu druga

glavom. - Neka ku kin sin zadrisvoje prljave pare ... sve me boli,

jedva ekam da kidnem odavde!- Da, Homa ume da bude i grub

ponekad - sloi se Farel klimaju iglavom. - Driute ovo - dodade,dobacivi im hrpu nov anica nemarno izvu enih iz depa. - I ki

dajte, ho u da razgovaram s njim!Saaptavaju i se, one nestado-e na vratima. Trenutak docnije iJapanac se vrati iz kupatila, sa


36/100


uivanjem trljaju i ogromno telogrubim pekirom.

- Dakle, kapetane?

Titula kojom je oslovljavao Fa-rela poticala je s po etka njihovogdruenja i Homa nije nalazio zashodno da je menja prema inukoji bi Farel dobio u ovoj ili onoj armiji. Postojao je jo jedan razlogza to: on sam uvek se drao svogina, tvrde i da su narednici kos

tur svake vojske.- Prihvatio sam jedan dostaneobi an posao ...

- Je li? A kada smo se mi to bavili obi nim poslovima?

- Neobi an ak i za nas - os-mehnu se Farel. - Treba da sredimo jednog ov ek a. ..

- Jednog jedinog?

-Jednog jedinog.Homa se grleno nasmeja uvla

e i se u kimono koji je blistao odisto e.-Tog momka bih voleo da

vidim, kapetane.- Nadaj se da emo ga videti Je r

njegova koa vredi pedeset hiljada.

Na licu Japanca ne pomeri senijedna crta, ali je Farelu dovoljnogovorio i prora unati pogled sitniho iju zaraslih u salo. Homa je voleo novac, gotov novac koji se mogao troiti na dobro jelo, pi e ikrupna, vrsta enska tela.

- Kolika mu je garda?

- Nema nikakve garde. Radi potpuno sam.Stolica zakripa pod Hominom

telesinom. Niz Japan evo grlo slio

se gotovo sav preostali viski iz flae na stolu.

-Znam li ga?

- Ne zna ga niko. Najpre ga moramo prona i.- emu onda tolika lova?-Pukovnik Defords misli da je

on ninda.Farel je to izgovorio nemarno,

kao da ne pridaje vanosti japan-skoji re i koja je nenadano uletelau njegov precizni, vojni ki engleski jezik, ali je utoliko otrije pratiosvak pokret na Hominom licu.

Ako je o ekivao nekakvu reakciju, onda se morao razo arati.Homa nije voleo karte i to je bilodobro; sa takvim nervima bio bi izvanredan pokera. . .

- Ninda, a? - re e Japanac zamiljeno. - Hmmm. ..

- Ideja ti se ve manje dopada?- nasmeja se Farel. .

-T ek o je ubiti nin u, kapetane, a li. . .

-A l i ? v- Ali ne i nemogu e - nasmeja

se Homa. - Naravno, treba na i

pravi na in za to.-Zbog toga sam i doao do

tebe - klimnu Farel glavom. - Pretpostavljam da o nin ama znavie od mene.

- To svakako, mada je malo ljudina svetu koji uopte znaju mnogoo nin ama. Sem njih samih, na

ravno.Farel ustade, zavukavi rukeduboko u depove pantalona. Priao je prozoru i zagledao se u uli


37/100


cu pod sobom.- Da ii je ta no sve ono to se

pri a o njima? - upita preko rame

na.- Sve nije, ali mnogo toga jeste.- udno . . . do pre neki dan bio

sam spreman da se kladim da nin- e vie ne postoje.

- Izgubio bi opkladu, kapetane -grleno se nasmeja Homa, ali jenjegovu nervozu odala flaa koju

je ponovo prineo usnama. - Ima ih,i to vie nego to se misli.- U Japanu?-Da .- Pukovnik je uveren da je ovaj

na u Americi. I to negde ovde, naZapadnoj obali.

- Moe biti - Homa slee ramenima. - Ovde ima mnogo Japana

ca, kao to zna, ali do sada nijedan nije vredeo pedeset hiljadadolara . . . A . . . kad smo ve kodtoga ... koliki je moj deo?

Farel se zavali u stolici, gleda ju i suenim o ima Homino lice.

-S v e zavisi od toga koliko enam ljudi biti potrebno ...

- Samo nas dvojica.- T i zna da ja ne radim tako,

Homa.-Znam. Tvoja koa je suvie

dragocena - cerio se sumo-rva . -Ipak nin e se ne hvataju tako, kapetane. Gruba sila tu ne pomae . . . Ne bi ti bio dovoljan ni itav

puk.-M a hajde! - nestrpljivo odmahnu Farel rukom .-To su bajke,do avola. U redu, prihvatam da je

toliko brz i vet da moe da savlada dvojicu, trojicu, pa i etvoriculjudi. Sve preko toga - on slee ra

menima - bajke, Homa.-Nisu bajke, kapetane. Bata-Ijon ljudi ne moe da uhvati nin u

jednostavno zato to nikada nemoe da obezbedi da oni deluju

jedinstveno. Dva oveka to mogu,ponekad i tri, etiri veoma retko.Pet ljudi su gomila ije ponaanjene moe da predvidi. Nin e suobu ene da u svakom takvom lancu otkriju najslabiju kariku i nemilosrdno je iskoriste. Zbog toga ti ikaem ... nas dvojica i niko vie.

-Im a ne eg u tome - uzdahnuFarei, nervozno ekaju i kouoko izgubljenog oka. - Nas dvojicasmo dobar tim . . . svako ko bi nam

se sada pridruio ne bi mogaolako da se uhod a . . . Hmmm . . . uveren si da moemo da iza emo s njim na kraj?

-H a ! - pobedonosno graknuHoma i upavi nena etu flauviskija sa dna ormara. - Daj au,kapetane. . .

Farel je znao da iza nedoku ivog lica Japanca sada radi mozakkoji je i sam izuzetno potovao.Homino ogromno telo, elava glava i prividno spori pokreti umeli suda zavaraju neoprezne; iza sitniho iju, me utim, krila se inteligencija koja je Farela i njegove ljude

ne retko izvla ila i iz najteih situacija., - Dakle? - upita sa osmehomkada je Homa utke klimnuo gla


38/100


vom kao da je sebe uverio u neto.- Pita da li emo iza i na kraj

sa nin om, kapetane? Zaista eli

da uje odgovor?- Ne bih te pitao, do avola!-D a ujem najpre koliki je moj

deo - isceri se rva .- Ako radimo samo nas dvojica,

onda se zna - nasmeja se Farelpodiu i au. Fifti-fifti, naravno!

Homa ponovo klimnu glavom.

- Hvala, kapetane. Nita manjenisam ni o ekivao od te b e . . . asada ono to te zanima: moemoda savladamo nin u, ali su nam izgledi otprilike jednaki...

- ali se?- Ne, kapetane . . . nimalo. Pod

jednaka je verovatno a da e onubiti nas ...

* * *

Toland podie pogled kada sevrata tiho otvorie. Devojka nabolni koj postelji pored njega i dalje je ravnomerno disala, u dubokom snu koji donose najbolji se

dativi.- Kog avola ti ovde trai, Mo

reno? - prosikta poru nik. - Napolje!

Tamnoputo lice njegovog voza a bilo je nesigurno. - Izvinite, poru nice . . . narednik Morton se javio radijem i zamolio da vam pre

nesem da e uskoro s ti i.. .- Morton? Ni on ovde nema nikakvog posla, kao ni ti - estio seToland. - Hajde, izlazi. . . ovo dete

je 'u oku, potreban joj je mir, do avola!

-Z bog ega vi mene ne volite,

poru nice?Meksikan evo lice je sada biloizobli eno u masku gneva, ali jeiskusno Tolandovo oko osetilo unjegovom ponaanju neto lano,loe odglumljeno. Mozak mu jehitro radio. Za takvo Morenovo ponaanje postojao je samo jedan

odgovor.. .- Morton te alje sa uputstvomda se ne odmi e od devojke, zarne? Kako bi uo sve to e re iako se osvesti?

Moreno se tre, ali odmah po-tom prezrivo odmahnu glavom.

-T o su pri e, poru nice. Stvarje u tome to vi mene jednostavnone vo lite . . . to je zato to samMeksikanac, zar ne?

-T o ti ne e upaliti, Moreno! Izlazi! - prete i re e Toland uspravljaju i se. - Ili ho e da te izbacimodavde!

-Pokuajte! - tvrdoglavo re evoza . Desna ruka jedva primetno

se pomeri prema zadnjem depupantalona.

- ta ima tu? - isceri se Toland. - Revolver? Ne, pre e bitino, s obzirom da si Meksikanac . . . Napolje, Moreno, dok tenisam naterao da ga proguta,kao oni momci u cirkusu!

Telo Lije Anson na krevetu grevito se zatrese i ona neto protenja. Besno odmahnuvi rukom,Toland se nae nad nju.


39/100

Pony W e s t-Borilake vesti ne 14 37

-M is Anson .. .Lija otvori o i, s nerazumeva-

njem gledaju i u nepoznato iice

nad sobom.- D a . . . ?-V i ste Lija.Anson, zar ne?Ona s mukom klimnu glavom.- Gde se ovo nalazim . . . ? -

proaputa tiho.- U bolnici. Pretrpeli ste ok. Ja

sam Toland, policijski poru nik.Zanima me da li se se ate onogato se dogodilo?

Ispod oka baci pogled premavoza u koji je rairenih usta prosto gutao svaku izgovorenu re .Prokleti Morton! A i Moreno e miplatiti za ovo, pomisli, krgu u izubima. Ali mu se prokleto urilo,lekari su tvrdili da e devojka, ako

se i probudi, veoma brzo ponovopobe i u nesvesticu, nesposobnada se suo i sa uasnom uspomenom na pokolj koji se pred njenimo ima odigrao u mirnoj vili u predgra u.

- ta .. . ta se dogodilo?- U vili na Bolton Kreentu - str

pljivo je podse ao Toland. - Doloje do obra una, nekoliko ljudi jeubijeno . . . se ate se ko je to u inio?

Devoj ino lice izobli i grimasastraha i ona se snano ujede zapunu usnicu.

-Z ik . . . - proaputa.-Zik? Ubica se zove Zik?- Ne, n e . . . on je ubio

Zika . . . ohhh!-Ko, mis Anson?

Nagnuo se nisko nad devojku upokuaju da svojim telom spre iMorena da uje njene re i, ose a-

ju i kako se voza oklevaju i pribliava korak po korak. - Ko jeubio Zika?

- T a k s i s t a . . .-Taksista? Njegovo ime, mis

Anson?- Ne znam . . . dovezao me, do

pratio do vrata . . . Zik u holu . . . sapitoljem ...

- 1onda?- Zik je pucao .. . t r i. . . da, tri

puta ... nije pogodio ...- I onda ga je taksista ubio?Ispod zatvorenih trepavica po

javie se dve krupne suze. Lijaklimnu glavom.

- Uasno. . .

- Znam, video sam - klimnu Toland glavom. - Glava mu je skoroodvojena od tela. ime je to u inio?

- Rukama .. .- Golim rukama?

itavo telo devojke se treslo, alije Toland vrsto stezao njenu

aku. - Mis Anson, morate mi re i,morate! I vama e biti lake ako tuuasnu uspomenu vie ne budetepo tiskivali.. . ta se dogodilo?

- Ne znam ta no . . . dohvatio jeZika rukama za grudi i za bradu,ini mi s e . . . Zik je pao, a

k rv .. . oh boe .. .- U redu . . . - promrmlja Toland.

- Mogu da zamislim. - ta ste vi, u inili?

- Pobegla sam . . . tamo su bila

8/13/2019 Ni

Nindja 014 - Derek Finegan - Crveni Pesak Smrti (Panoramiks & Emeri)(2.5 MB)

Documents

Transcript of Nindja 014 - Derek Finegan - Crveni Pesak Smrti (Panoramiks & Emeri)(2.5 MB)