Naslov originala:"India, My Love" by Osho

© Copyright na prevod za SrbijuBABUN

Sva prava objavljivanja za Srbiju zadr`ava izdava~

Prevod: Ana Be{li}Lektura: Dragan Paripovi}

[tampa: Luka{tampa, BeogradTira`: 418

Drugo izdanjeBeograd 2012.

ISBN 978-86-873737-18-5

SADRŽAJ

Uvod u 9

Indija nije samo geografija ili istorija... U njoj vibriraju energetska polja kakva se ne mogu prona}i ni u jednoj drugoj zemlji.

Univerzalni san u 15

San buda je uvek bio da vas podseti na ono {to je bilo zaboravljeno, da probudi ono {to je u vama uspavano

PlaMen svesTi u 35

Meditacija je stanje. Vi ste prosto tihi – bez misli na koje biste se usredsredili, bez subjekta o kome biste kontemplirali, bez objekta na koji biste meditirali.

zlaTne KUle svesnosTi u 61

Istok ima toliko mnogo tajnih klju~eva, ali je samo jedan klju~ dovoljan zato {to jedan klju~ mo`e otvoriti na hiljade lokota.

Miris isToKa u 97

^itava povest Istoka je pri~a o nenasilju... Nijedna druga zemlja na svetu nije tako `enstvena kao Indija.

PesMe U TiŠini: sUTre U KaMenU u 129

Na Istoku, statua se ne pravi radi nje same: ona je {ifrovani jezik namenjen budu}im vekovima.

SEV MUNJE U TAMNOJ NOĆI u 173

Ono {to mi u Indiji nazivamo iskustvom, intuicijom, to je ne{to {to razotkriva sve stvari istovremeno, poput seva munje. Zato je istina vi|ena u njenoj sveukupnosti,

kakva zaista jeste.

rosvetljena Indija, mra~na i su{na

Indija, drevna Indija sa svojim

kolicima kao prevoznim sredstvom i

savremena Indija sa svojim raketama. [ta je

Indija? Je li to mesto? Ideja? „Zlatna ptica”

koja jednom be{e? Kako razumeti Indiju? Na

hiljade tokova i pritoka prosecaju ovu zem­

lju mistika, careva, besprekornih zanatlija i

nebeskih muzi~ara. A, ~ak i ako „znam” Indiju,

mogu li je uzaptiti u re~i? Koliko se moja ma{ta

mo`e razmahnuti slikaju}i Indiju.

Indija je paradoks, neprekidni niz

protivure~nih slika. Ako se oslonite na logiku,

u njoj skoro ni{ta nema smisla, a ipak, na jed­

nom drugom nivou, sve izgleda kao da je na

svom mestu. Otuda, ako je neko `iveo u Indiji

jednu sedmicu, lako mo`e napisati knjigu

o njoj; ako je `iveo ovde jedan mesec, mo`e

poku{ati da napi{e ~lanak o njoj, ali ako se

zadr`ao godinu ili vi{e u ovoj zemlji, jedva }e

uspeti da napi{e jedan pasus – eto koliko je

slo`ena Indija. Protivure~nosti se daju sagle­

dati na nekoliko nivoa. ^ovek, na primer,

na jednoj strani mo`e videti posvema{nje

siroma{tvo, dok na drugoj strani vidi bujanje

sredjeg stale`a potro{a~a. Uistinu, Indija je

naj{ira demokratija u svetu, ali je politi~ki

proces tako|e naru{en kastinskim sistemom,

nepotizmom, politi~kim strastima itd. Ali,

negde u dubini, u korenu ovih bolesti le`i

opsesivna privr`enost ideji karme i reinkarna­

cije. Vekovima, protivre~nosti Indije potekle

su usled izbegavanja individualne i kolek­

tivne odgovornosti duguju}i fatalisti~kom

tuma~enju jednog tako zna~ajnog koncepta

kao {to je reinkarnacija. Poenta je u tome {to

se Indija ne mo`e opisati u bilo kojim kategori­

jama, zbog toga {to Indija nije samo zemlja

– Indija je tajna.

Mo`da je Indija poput tajne banijan drveta

– plemenitog drveta, dostojanstvenog izgleda

ukorenjenog masivnim izdancima koji podse­

}aju na stubove katedrale. Ili, poput tajne

rastu}eg lotosa ~istog poput jutarnje rose,

ne`nog i tananog. Indija je imanentno i transce­

dentno manifestovano istovremeno, {to izaziva

duboka ose}anja za~u|enosti i zapanjenosti

ba{ kao ona koje do`ivljava dete.

PPredgovor: ošova IndI ja

7

f r a g m e n t i i z z l a t n e p r o š l o s t i

Kada pripoveda o Indiji, re~i prosvetljenog

mistika O{a teku lagano ali sa autoritetom,

otkrivaju}i sr` Indije. Njega ne zanima geo­

grafija niti istorija zemlje. On otvara svoje srce

da bi pokazao unutra{nju lepotu Indije – tako

daleke i visoke kao {to su Himalaji i tako bliske

kao {to je sam dah; prozra~ne poput duge, a

ipak tako opipljive i `ive – to je Indija kakvu

on voli.

Njegovi originalni i pronicljivi uvidi razotkrivaju

samu su{tinu prosvetljenih u~itelja – ljudi

i `ena – koji su obogatili duhovnu tradiciju

Indije. Njegovo saose}ajno vi|enje uspona i

padova Indije u pro{losti pru`a uverenje da

se, i pored ushi}enosti materijanim progresom

i trenutnim postignu}ima ove zemlje danas,

istinska mudrost nije izgubila. Uostalom, nje­

govo vi|enje je da su materijalni ciljevi neraski­

divi deo ljudskog rasta. Me|utim, on `eli da

veruje kako dana{nja Indija nije odustala od

ve~itog spiritualnog pitanja koje predstavlja

njen jedinstven doprinos ljudskoj civilizaciji.

O{o obo`ava Indiju kao {to mlado`enja obo`ava

svoju mladu – ne`no je dodiruju}i. Njegovi

dodiri su poput melodije koja izvire iz svirale.

Njegove o~i po~ivaju na svetlu koje obasjava

njeno stidljivo lice – dopola zaklonjeno velom.

On vidi Indiju {iroku poput mora, beskrajno

raznoliku. On vidi Indiju kao pojavu samo­

stvaraju}e energije. On obasjava svojim duhom

skrivene cvetove – prosvetljene mistike – koji su

utrli put milionima koji su hodili ovom drevnom

zemljom. O{ova ljubav prema Indiji prote`e se

iznad vremena i prostora. Njegovi uvidi izviru

iz li~nih i egzistencijalnih dimenzija njegovog

prou~avanja Indije kao duhovne tvornice.

On ne prosle|uje informacije samo na kogni­

tivnoj ravni. U stvari, on neposredno istra`uje

njenu evoluciju kroz nekoliko nivoa celovitom

sve{}u, rastere}enom svih predube|enja. U

O{u se ogleda su{tina Indije zbog toga {to je on

oli~enje su{te svesnosti Indije!

Budu}i majstor pripovedanja, O{o se slu`i

pri~ama krcatim zna~enjima kako bi nam

pomogao da otkrijemo, vidimo, ~ujemo i osetimo

Indiju. Opisuju}i Indiju kroz anegdote i uvide,

on otkriva svaku tananu razliku, svaku boju, i

to sa neverovatnom jasno}om i razigrano{}u.

Tako on otvara mno{tvo avenija ka boljem

razumevanju Indije.

O{o voli Indiju, zato {to on poznaje Indiju.

Svami Satja Vedant

uvod

Indija nije istorija

ili geografija

U njoj vibriraju

energetska polja

kakve se ne mogu

na}i ni u jednoj

drugoj zemlji

ndija nije samo geografija ili istorija. Ona nije samo jedan narod, jedna dr`ava, jedno par~e zemlje. Ona je vi{e od toga: metafora,

poezija, ne{to istovremeno nevidljivo i opipljivo. U njoj vibriraju energetska polja kakva se ne mogu prona}i ni u jednoj drugoj zemlji.U proteklih deset hiljada godina na hiljade ljudi je ovde do`ivelo krajnju eksploziju svesti. Njihove vibracije jo{ nisu zamrle, njihov upliv se jo{ ose}a tu negde u vazduhu; da biste osetili nevidljivu atmosferu ove neobi~ne zemlje morate da budete obdareni izvesnom mo}i zapa`anja, jednim naro~i-tim ume}em. Ka`em neobi~ne, jer ova zemlja se odrekla svega u korist jedne jedine potrage, potrage za isti-nom. Ona nije dala velike filozofe – {to }e vas iznenaditi - jednog Platona, Aristotela, Tomu Akvinskog, Kanta, Hegela, Bradlija, Bertrana Rasela. Celokupna istorija Indije nije iznedrila ni jednog jedinog “velikog” filozofa - a svi su tragali za istinom!

Dodu{e, njihova potraga znatno se razlikovala od one u kakvu su se upu{tali u drugim zem-

ljama. U drugim zemljama ljudi su mislili o istini.

U Indiji, ljudi nisu mislili o istini - jer, kako se uop{te mo`e misliti o istini? Istinu ili zna{ ili ne zna{; mi{ljenje nije mogu}e, filozofija nije mogu}a. Re~ je o jednoj apsurdnoj i zaludnoj ve`bi. To je kao kada slepac razmi{lja o svetlosti - o ~emu taj uop{te mo`e da razmi{lja? On mo`e da bude veliki genije, veliki logi~ar – sve to mu ne mo`e mnogo pomo}i. Njemu nije potrebna logika, niti genijal-nost; avaj, njemu su potrebne o~i.Svetlost se mo`e videti, a ne misliti. Istina se mo`e videti, a ne misliti; zbog toga mi u Indiji nemamo odgovaraju}u re~ za “filozofiju”. Potraga za istinom kod nas se zove dar{an, a “dar{an” zna~i vi|enje.“Filozofija” je mi{ljenje, a mi{ljenje je kru`an pro-ces - misao se vrti u krug i nikada ne dospeva do ta~ke kada }e se preto~iti u iskustvo.Zvu~i ~udnovato, ali Indija je jedina zemlja na ~itavom svetu koja je sve svoje talente `rtvovala zarad neodoljivog nagona da se istina vidi i da se istina bude.

U ~itavoj istoriji Indije vi ne mo`ete prona}i ni jednog jedinog velikog nau~nika. To ne

zna~i da u njoj nije bilo talentovanih, pa i genijal-nih ljudi. Matematika je potekla iz Indije, ali ona

I

10

Uvod

m o j a l j u b a v i n d i j a

f r a g m e n t i i z z l a t n e p r o š l o s t i

nije dala jednog Alberta Ajn{tajna. Zvu~i nevero-vatno, ali ta zemlja u celini nije pokazala nikakvo interesovanje za bilo kakvo objektivno istra`ivanje. Ovde niko nikad nije ciljao na to da upozna bilo {ta drugo osim samog sebe. Deset hiljada godina milioni ljudi ovde uporno ula`u napore u jednom jedinom pravcu, `rtvuju}i sve - nauku, tehnolo{ki razvoj, bogatstva - podnose}i siroma{tvo, neprilike, bolest, smrt, ali ni po koju cenu ne napu{taju}i svoju potragu... eto, upravo to je proiz-velo posebnu sferu ljudske svesti, okean vibracija.

Ako je va{ um za vreme va{e posete Indiji barem delimi~no meditativan, uspostavi}ete

vezu sa njom. Ako do|ete kao turista, to vam ne}e po}i za rukom. Vide}ete ru{evine, palate, Ta| Mahal, hramove, Ka|urao, Himalaje, ali ne}ete videti Indiju - pro{eta}ete se Indijom bez pravog upoznavanja. Ona je bila svuda oko vas, ali vi niste bili senzitivni, niste bili dobar primalac. Do{li ste da vidite ne{to {to uistinu nije Indija, videli ste njen kostur - ali ne i du{u. Ima}ete fotografije njenog kostura i slagati albume od njega, misle}i da ste bili u Indiji i da pozna-jete Indiju, zavaravaju}i pritom sami sebe. Postoji duhovna strana Indije. Va{e kamere je ne mogu zabele`iti; ma koliko ve{ti bili, ma koliko obrazovani, vi je ne mo`ete uloviti.Borave}i u nekoj drugoj zemlji, vi ste potpuno pri-

premljeni da se susretnete sa ljudima, zemljom, njenom istorijom, njenom pro{lo{}u – bilo da se radi o Nema~koj, Italiji, Francuskoj ili Engleskoj. To ne va`i i za Indiju. Pogre{i}ete ako poku{ate da je svrstate u istu kategoriju sa ostalim zemljama, jer one ne poseduju duhovnu auru. One nisu dale jednog Gotama Budu, Mahaviru, Neminata, Adi-nata... nisu dale jednog Kabira, jednog Farida, jed-nog Dadua. One su dale nau~nike, dale su pesnike, dale su velike umetnike, slikare, talentovane ljude svih profesija. Me|utim, Indija dr`i monopol kada su u pitanju mistici, makar do sada je bilo tako.

Mistik je jedno sasvim druga~ije ljudsko bi}e. On nije prosto genije, veliki slikar ili veliki

pesnik - on je posrednik bo`anskog, izazov, poziv bo`anskom. On otvara vrata da bi bo`ansko u{lo unutra. Tako su, hiljadama godina, milioni ljudi otvarali vrata bo`anskom i ono je ispunilo atmo-sferu ove zemlje. Za mene je ta atmosfera prava Indija. A da biste je upoznali, potrebno je da se nalazite u odre|enom stanju svesti.Dok meditirate, nastoje}i da ostvarite ti{inu, vi dopu{tate pravoj Indiji da uspostavi kontakt sa vama. U ovoj siroma{noj zemlji mo`ete otkriti istinu kao ni na jednom drugom mestu. Ona je skroz-naskroz siroma{na, ali i pored toga poseduje tako bogato duhovno nasle|e da biste, ako biste

11

m o j a l j u b a v i n d i j a

samo otvorili o~i i videli svu rasko{ njenog nasle|a, bili ne malo iznena|eni. Ona je mo`da jedina zem-lja koja je tako duboko zaokupljena evolucijom svesti i ni sa ~im izvan toga. Svaka druga zemlja se bavila hiljadama drugih stvari. A ova zemlja je odu-vek bila usmerena, usredsre|ena na jedan jedini cilj: kako da ~ovek razvije svest do ta~ke kada se ona susre}e sa bo`anskim; kako da pribli`i ljudsko i bo`ansko.Ovde nije re~ o jednoj osobi, ve} o milionima ljudi; ne o jednom danu, jednom mesecu ili jednoj godini, ve} o hiljadama godina. Prirodno, vremenom je do{lo do stvaranja ogromnog energetskog polja oko te zemlje. Ono je posvuda, samo vi morate da budete pripremljeni za njega.

Nije slu~ajno da svako ko oseti `e| za istinom odjednom po~ne da se interesuje za Indiju,

okre}e se prema Istoku. Ne samo danas, ve} i u drevnim vremenima. Pitagora je pre dvadeset i pet vekova u potrazi za istinom stigao u Indiju. Isus Hrist je do{ao u Indiju......Vekovima unazad tragaoci su stizali u ovu zemlju iz svih krajeva sveta. Ova zemlja je siroma{na, ona nema {ta da ponudi, ali za senzitivne ljude ona je najbogatije mesto na kugli zemaljskoj. Ali, to je bogatstvo unutra{njeg. Ova siroma{na zemlja vam mo`e pokloniti najve}e blago koje su ljudska bi}a u stanju da prime.

12