Milan Pesic SRT.pdf

8/18/2019 Milan Pesic SRT.pdf

1/31

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLASTUKOVNIH STUDIJA NIŠ

DIPLOMSKI RADVirtuelizacija desktop i serverskih

mašina Hyper-VPredmet: Računarske mreže

Mentor: Student:

dr Mirko Kosanović Milan Pešić

REr 36/11

April 2016.


2/31


3/31

ZAHVALNICA

Zahvaljujem se svim profesorima Visoke tehničke škole u Nišu, koji su mi predavali tokomstudija, a čiji je trud i veliko zalaganje da nam obezbede što bolje znanje kako bi rezultiralouspešnim završetkom studija.

Posebno se zahvaljujem svom mentoru dr Mirku Kosanoviću na izboru teme, kao i pomoći pri realizaciji rada. Takođe zahvaljujem profesorima u komisiji, dr Zoranu Millivojeviću i drSlavimiru Stošoviću. Veliku zahvalnost dugujem i kolegama za nezaboravne studentske dane,

svojim cimerima, devojci, prijateljima, bratu, rodbini, a posebno roditeljima koji su mi bilineumorljiva moralna i finansijska podrška.


4/31

SADRŽAJ

1.Uvod ............................................................................................................................................. 2

2. Virtuelizacija .............................................................................................................................. 3

2.1 Pojam virtuelizacije................................................................................................................. 3

2.2 Istorija virtuelizacije ............................................................................................................... 4

2.3 Tipovi virtuelizacije................................................................................................................. 5

2.3.1 Virtuelizacija hardvera ........................................................................................................ 6

2.3.2 Virtuelizacija desktopa ........................................................................................................ 8

2.4 Značaj virtuelizacije ................................................................................................................ 9

3. Hyper-V .................................................................................................................................... 10

3.1 Tehnologija ............................................................................................................................ 10

3.2 Prednosti ................................................................................................................................ 113.4 Iskorišćavanje hardvera prilagođenog virtuelizaciji ......................................................... 12

4.Windows Server 2012............................................................................................................... 14

5. Instalacija ................................................................................................................................. 15

5.1 Uslovi u kojima je izvršena instalacija ................................................................................ 15

5.2 Instalacija Hyper-V ............................................................................................................... 15

5.3 Kreiranje virtuelne mašine ................................................................................................... 20

5.4 Analiza Hyper-V .................................................................................................................... 24

6.Zaključak .................................................................................................................................. 25

7.Literatura .................................................................................................................................. 26

8.Sažetak/Abstract ....................................................................................................................... 27

9.Biografija ................................................................................................................................... 28


5/31

Virtuelizacija desktop i serverskih mašina Hyper -V Milan Pešic REr 36/11

- 2 -

1.UVOD

U ovom radu je opisan pojam virtuelizacije, tipovi virtuelizacije, softverska rešenja i

arhitektura, kao i prednosti koje ona pruža. Virtuelizacija računara je koncept koji se prvi put

pojavio sredinom prošlog veka. Ona predstavlja novu revoluciju u svetu IT tehnologije i služi za

postizanje bolje iskorišćenosti računarskih resursa, jer omogućuje njihovo korišćenje u različitim

sistemima istovremeno. Postižu se i drugi efekti kao što su bezbednost, ušteda, pouzdanost.

Prava primena je pri virtuelizaciji računarskih mreža, operativnih sistema, programa i drugo.

Takođe je u radu opisan Microsoftov pro jekat za virtuelizaciju, Hyper-V. Reč je o relativno,

u odnosu na konkurente, mladoj grani u svetu virtuelizacije koju je Microsoft lansirao 2008

godine ( VMware 1998, Cetrix System Xen 2007, VirtualBox 2007 i drigi ). Hyper-V danas

predstavlja jedno od najboljih rešenja za virtuelizovanje, kako u manjim tako i u većim

preduzećima. Objašnjene su njegove karakterstike, arhitektura kao i prednosti i mane koje

Hyper-V nosi sa sobom.

Nesumnjivo je da su virtuelizacija i Hyper-V, kao jedan od načina virtuelizacije, sadašnjost, a

i budućnost u svetu IT industrije. Njihova primena je sve veća i veća. Što zbog jednostavnosti, to

i zbog uštede u mnogo čemu ( o tome cu govoriti u toku rada ).

U radu je detaljno objašnjen i instaliran Hyper -V. Instalacija je vršena na personalnom

računaru.

Nakon uvoda u poglavlju 2 objašnjena je virtuelizacija u globalu, kao i tipovi virtuelizacije.

U poglavlju 3 je objašnjen Hyper -V, njegove tehnologije, prednosti itd. U poglavlju 4 sam pisao

o Windows serveru 2012. Poglavlje 5 nam prikazuje instalaciju Hyper-V, kao i kreiranje

virtuelne mašine na njemu. U poglavlju 6 sam dao zaključak. Na kraju rada sam stavio literaturu

( poglavlje 7 ), sažetak/abstrack ( poglavlje 8 ) i svoju biografiju (poglavlje 9 ).


6/31


- 3 -

2. VIRTUELIZACIJA

2.1 Pojam virtuelizacije

Za početak ću krenuti sa jednostavnom definicijom virtuelizacije preuzetom sa Vikipedije:

“Virtuelizacija je simulacija softvera ili hardvera na kome drugi softver radi”.

Ova definicija predstavlja sr ž virtuelizacije. Moram naglasiti da se deljenje našeg hard diska

na particije u neku ruku smatra najjednostavnijom virtuelizacijom. To objašnjavamo na taj način

što operativni sistem gleda na particiju kao na posebni hard disk. Što je u osnovi to i glavni cilj

virtuelizacije. Kao što je navedeno, ovo je najjednostavniji vid virtuelizacije, u suštini,

virtuelizacija predstavlja mnogo više od samog deljenja našeg diska na particije. Upotrebom ove

tehnologije u domenu virtuelizacije serverskih i klijentskih operativnih sistema, jednostavno

rečeno, postižemo da više operativnih sistema radi paralelno na istoj mašini. Ovakvim načinom

se umnogome olakšava administriranje, zbog toga što se sve svodi na održavanju i

administriranju jednog računara. Nije vise potrebno drzati se starog pravila “jedan server -jedna

mašina”. U ovakvom sličaju je moguće imati više servera sa razlićitim operativnim sistemima,

koji se pokreću na istom računaru.

Virtuelizacija je danas već dokazana softverska grana, koja ima veliki uticaj na IT

infrastrukturu i na način koji se računari upotrebljavaju. Zbog sve veće krize u svetu, a i kod nas,

ulaganja u IT infrastrukturu u srednjim i manjim preduzećima su sve manja i manja. Ograničeni

su budžeti i sve češće se uvode mere štednje u svim granama, tako da je sve manje preduzeća

koja imaju novac za obnavljanje i usavršavanje IT tehnologije.

Upravo iz tih razloga virtuelizacija je pravo rešenje za uštedu. Primenom virtuelizacije

preduzeća mogu uštedeti direktno i indirektno. Direktna ušteda je u tome što nema potrebe za

drugim serverima na kojima se pokreću operativni sistemi i aplikacije. S druge strane, indirektna

ušteda se svodi na smanjivanju troškova održavanja, prostora za ćuvanje opreme, kao i energije.

Korišćeni termini u virtuelizaciji su:

- Računar domaćin ( Host machine ), je mašina na kojoj se efektivno izvršava

virtuelizacija;

- Gost računar ( Guest machine ), je virtuelna mašina;

-

Hipervizor ( Hypervisor ), je softver koji upravlja hardverskim resursima i virtuelnim

mašinama, obezbeđujući okruženje u kojem se različiti gosti izvršavaju nesmetano na

domaćinu. Postoje dva tipa hipervizora, nativni ( izvršava se direktno na hardverudomaćina ) i hostovani ( izvršava se unutar operativnog sistema ).


7/31


- 4 -

2.2 Istorija virtuelizacije

Kada se je 60-ih godina prošlog veka pojavila, virtuelizacija je bila samo reč, uobličena

misao nepoznatog autora. Međutim, kada se u ovu „reč“ krenula ulaganja od strane velikih

kompanija, onda je postala stvarnost. Zasto je krenulo ulaganje kompanija?

Iz razloga uštede novca, obzirom da je u to vreme hardverska oprema bila veoma skupa,

virtuelizacija se nametnula kao isplativije rečenje u odnosu na kupovinu velikih mainframe

računara. IBM je jedna od firmi koja je dala najveći doprinos u razvoju tehnologija virtuelizacije.

Prvi projekat je bio M44/44X, gde je glavna mašina bila IBM 7044 ( M44 ). Ovaj centralni

sistem podržavao je izvršavanje većeg broja programa, što je nagoveštavala da ovaj projekat

može biti pun pogodak.

IBM je nastavio da bude važan pokretač u ovom polju, tako da je razvio nekoliko sistema savirtuelnim mašinama na bazi IBM-ovih računara kao sto su: CP-40, CP-67, VM/370 ( smatra se

najsličnijoj savremenoj virtuelizaciji ) i drugi. Na ovim računarima se izvršavala komponenta

koja je nosila naziv Virtual machine monitor ( VMM ), koja je pružala mogućnost kreiranja više

virtuelnih mašina, a svaka od njih pokretala svoj operativni sistem.

Iako je u to vreme važila za ozbiljnu investiciju, virtuelizacija 70-tih i 80-tih godina prošlog

veka nailazi na smanjenje interesovanja. Osnovni razlog tome je pojava nešto jeftinije 32-bitne

arhitekture, kao i široko prihvatanje Windowsa i pojava Linuxa kao serverskog operativnogsistema. Rasla je fizička iskorišćenost računara pa se distribuirano programiranje i klijent-server

arhitektura na više umreženih računara pokazalo kao bolje rešenje od virtuelizacije.

Međutim, pojavom x86-bitne arhitekture i ponovnim rastom cena hardvera, kompaniji

VMware je bio izazov napraviti virtuelnu mašinu za x86 arhitekturu računara. Tako da je ova

kompanija 1999. godine na tržištu iznela proizvod VDI ( Virtual Desktop Infrastructure ), koji se

smatra prekretnicom u virtuelizaciji. Poslednjih desetak godina beleži se stalni rast razvoja

virtuelizacije. Smatra se da će do kraja 20-tig godina ovog veka virtuelizacija biti standard u ITsvetu i težiti ka tome da bude zastupljena u svim oblicima poslovanja. Cloud computing se

smatra poslednjim korakom u razvoju virtueliuzacije.


8/31


- 5 -

2.3 Tipovi virtuelizacije

Generalno gledano, postoje nekoliko osnovnih tipova virtuelizacije, a to su:

- Virtuelizacija hardvera;

-

Virtuelizacija desktopa;

-

Virtuelizacija softvera, u okviru kog postoji virtuelizacija operativnog sistema,

virtuelizacija aplikacija i virtuelizacija servisa;

-

Virtuelizacija memorije, sistem posmatra ovu memoriju kao dodatni RAM i kada se

resursi fizičke RAM memorije iskoriste, procesi se ne prekidaju, već se prelazi na

korišćenje virtuelne memorije;

- Virtuelizacija skladištenja, postoje dva tipa, virtuelizacija blokova i virtuelizacija fajlova;

- Virtuelizacija podataka, takođe postoje dva tipa, virtuelizacija podataka i virtuelizaci ja

baza podataka;

- Virtuelizacija mreže, uspostavlja virtuelni mrežni prostor. Postoji interna i eksterna

virtuelizacija mreže.

U dal jem tekstu ćemo objasniti dva tipa virtuelizacije sa kojima se najčešće srećemo, a to su

virtuelizacija hardvera i virtuelizacija desktopa.


9/31


- 6 -

2.3.1 Virtuelizacija hardvera

Ovakav vid virtuelizacije je najpopularniji i najrasprostranjeniji u svetu virtuelizacije. Bavi se

razdvajanjem operativnih sistema i hardverskih resursa koje operativni sistem koristi. Koncept se

zasniva na korišćenju virtuelnih mašina. Suština je da se operativni sistemi u ovakvom scenariju

pokreću u virtuelnim mašinama, odnosno izolovanim okruženjima u kojima „misle“ da rade

potpuno samostalno, kao da su na sopstvenom fizičkom računaru. Hypervisor ili virtual machine

monitor ( VMM ) je softver koji konrtoliše vir tuelizaciju. Proces kreiranja i upravljanja

virtuelnim mašinama naziva se i serverska virtuelizacija.

Kao što je rečeno da se korišćenjem ove tehnologi je mogu pokretati više operativnih sistema

(OS) paralelno. Mašina na kojoj se primenjuje virtuelizacija naziva se domaćin mašina ( Host ), a

OS koji je instaliran na host mašini i na kome se izvršava softver za virtuelizaciju je host OS. Na

ovom sisemu se kreira virtuelna mašina. OS koji je instaliran i koji se izvršava na virtuelnoj

mašini naziva se gost OS ( Guest ). Gost OS koristi virtuelne sistemske resurse koje obezbežije

hypervisor. Hypervisor je veza izmežu fizičkih resursa host mašine i virtuelne gost mašine.

Postoji više tehnika za ovaj vid virtuelizacije. Neke od njih su:

-

Potpuna virtuelizacija ( Full );

- Hardverski podržana virtuelizacija;

- Parcijalna ( delimična ) virtuelizacija;

-

Paravirtuelizacija;

- Virtuelizacija na nivou operativnog sistema.

Potpuna virtuelizacija ( Full ). Ovakva tehnika u potpunosti virtuelizuje fizički server i

obezbežuje virtuelizaciju hardvera dovoljnu za normalni rad guest OS. Guest OS, tj. virtuelni OS

je u potpunosti izolovan od fizičkog sloja hosta slojem hypervisor-a. Prednost je to što je

povećana sigurnost, skalabilnost i fleksibilnost sistema. Sa ovim vidom virtuelizacije moguće je

na jednom fizičkom serveru po potrebi iskombinovati više virtuelnih operativnih sistema. Ovaj

tip virtuelizacije je najlakši za korišćenje, ali je njegova negativna strana brzina izvršavanja

virtuelizovanih operativnih sistema i programa. Performanse ove konfiguracije su sporije zbog

toga što centralni procesor mora da simulira i dodatan hardver. Full virtuelizacija se moze sresti

kod VMware Workstation, Oracle VM, Hyper-V, VirtualBox i drugi.

Parcijalna ( delimična ) virtuelizacija. Kod ovog vida je samo deo okruženja simuliran.

Operativni sistem gosta potencijalno treba modifikovati da bi se izvršavao u ovom okruženju.

Karakteristike ove vrste virtuelizacije je odvajanje adresnih prostora, odnosno dodeljivanje


10/31


- 7 -

zasebnog virtuelnog prostora svakoj virtuelnoj mašini. Ovaj tip koristan je kod deljenja

memorijskih resursa među različitim korisnicima.

Paravirtuelizacija. U odnosu na punu virtuelizaciju, paravirtuelizacija podrazumeva sistem

gde gost OS komunicira sa matičnim operativnim sistemom preko hipervizora. Kod ove

metodologije gost operativni sistem je svestan virtuelizacije. Prednost ove tehnike je poboljšane

performanse, i mogućnost rada mnogo više gost operativnih sistema. Dolazi do izražaja tamo gde

su bitne performanse bez obzira na cenu operativnog sistema. Ovu tehniku uglavnom koriste

VMware, Citrix Xen, Oracle i drugi.

Hardverski podržana virtuelizacija. Uvidevši prednosti virtuelizacije, proizvođači

hardvera su počeli da modifikuju svoje proizvode kako bi se postigao veći učinak i

funkcionalnost u korišćenju virtuelizacije. Tu se pre svega misli na Intel, AMD i Oracle. To se

odnosi na poboljšanje procesora i memorije za podršku virtuelizacije. Problem kod ove vrste

virtuelizacije je zahtev za posebnim hardverom koji povećava efikasnost rada u virtuelnim

okruženjima, ali smanjuje efikasnost kod drugih primena. Neka od virtuelnih rešenja koja koriste

prednosti ovakve virtuelizacije su: VMware Workstation, VirtualBox, Linux KVM, Hyper-V i

drugi.

Virtuelizacija na nivou operativnog sistema. K ao što i samo ime kaže, virtuelizacija se

radi na nivou operativnog sistema. To je metod kada sam operativni sistem ima ugrađene

mogućnosti za virtuelizaciju. Ovaj vid virtuelizacije donosi najbolje performanse u poređenju sa

ostalim rešenjima kao i dinamičko upravljanje resursima. U ovom vidu virtuelizacije fizički

server je virtuelizovan na nivou operativnog sistema, omogućujući pokrtanje više odvojenih i

sigurnih virtuelizovanih servera na jednom fizičkom sreveru. Koristi se od strane: Linux-

VServer, FreeBSD Jails, Virtuozzo.

U tabeli 2.1 navedene su prednosti i nedostaci osnovnih tehnika virtuelizacije hardvera.

Tabela 2.1 Prednosti i nedostaci osnovnih tehnika virtuelizacije hardveraPrednosti Nedostaci

Puna virtuelizacija Omogućuje instalaciju originalnogoperativnog sistema na virtuelnu mašinu

Nije moguće na svim mestima

Delimična virtuelizacija Omogućava deljenje memorije izmeđukorisnika

Samo deo programa može da sevirtuelno pokreće

Para-virtuelizacija Omogućuje instalaciju OS-a na virtuelnumašinu

Zahteva izmene u OS koji se instaliraju

Hardverski podržana virtuelizacija Brži i efikasniji rad za virtuelne sisteme Moguća smanjnena efikasnost koddrugih primena

Virtuelizacija na nivou OS-a Efikasno korišćenje hardvera OSdomaćina Svi operativni sistemi moraju biti isti


11/31


- 8 -

2.3.2 Virtuelizacija desktopa

Uporedo sa serverskom virtuelizacijom veliki pomak u IT okruženjima zauzima i desktop

virtuelizacija. Virtuelizacija desktop okruženja se sve više i više širi u velikim kompanijama koje

prepoznaju zaradu i imaju mogućnost da ulažu u potrebnu tehnologiju. Brzi prodor tehnologije

virtuelizacije servera u moderne datacentre uslovilo je do pojave snažnog trenda virtuelizacije

desktop računara. Pokretač trenda desktop virtuelizacije ( VDI – virtual desktop infrastructure )

u osnovi je isti kao i za serversku virtuelizaciju. A to znači da virtuelizacija deskopa ima za cilj

da kreira okruženja koja su ekonomičnija za nabavku i iskorišćenje resursa. Drugim rečima, cilj

je da se ostvari destop okruženje koje nije “zarobljeno” u uređaju sa kojeg mu pristupamo, već

nezavisno u odnosu na njega.

Na serverskim računarima izvršava se veliki broj virtuelnih desktop instanci ( nekoliko

desetina po serveru ), a korisnik radnog mesta kao interfejs za pristup koristi uređaj pod nazivom

tanki klijent. Ime je dobio po jednostavnosti računara u kome je ubačen skromni procesor i mala

količina memorije na koga se fizički priključuju tastatura, miš i monitor. Tanki klijent ima ulogu

da obezbedi radnu konzolu, a takodje i da preko mreže uspostavi vezu sa odgovarajućom

virtuelnom mašinom. Ovakvim postupkom korisnički interfejs je indentičan kao i u slučaju

standardnog desktop računara, pri čemu korisniku nije potrebna nikakva obuka za rad sto je u

mnogome ekonomski isplativije. U obzir treba uzeti faktor početnog ulaganja, troškove

implementacije rešenja i njegovog održavanja, troškove električne energije za njegovo napajanje,

troškove unapređenja i dogradnje i troškove upravljanja. Sve ove troškove trebamo uporediti sa

opcijom standardnog desktop sistema i vedećemo da je ovakav vid virtuelizacije u mnogo čemu

ispativiji.

Po mnogima najveća prednost virtual desktop infrastructure ( VDI ) se nalazi u sferama

upravljanja okruženjem. Naime virtuelna mašina se lako bekapuje i ima veću sigurnost, jer se

upotreba USB portova i diskova od strane klijenta može efikasno kontrolisati. Tako da je

umanjena mogućnost da oni koji pogreše ili neiskusni korisnici instalacijom neželjenih sadržaja

ugroze bezbednost celog okruženja.

U praksi su istrazivanja pokazala da se standardni desktop računari menjaju na 4 do 5 godina

zbog povećanja zahteva softvera. Primenom VDI tehnologije nije potrebno menjati računare.

Imajući u vidu da na jednom serveru mogu biti i do nekoliko desetina virtuelnih desktop mašina

značajno je jeftinije unaprediti servere nego li menjati desktop računare. U tabeli 2.2 su prikazani

toškovi VDI projekta koje je realizovao Coming - Computer Engineering prilikom ogranizovanja

Eurosonga. Zaključeno je da su ovi efekti vidljivi i ostvarivi uz uštedu i do 50% novca.


12/31


- 9 -

Tabela 2.2 Poređenje standardnog desktop rešenja sa VDI

Standardno desktop rešenje VDI

Početno ulaganje 87.500 € 84.500 € Održavanje i implementacija 70.000 € 32.000 €

Troškovi energije 45.000 € 8.000 €

Troškovi unapređenja idogradnje

87.500 € 20.000 €

Troškovi upravljanja 44.000 € 12.000 €

Ukupno 334.000 € 156.500 € Uštede 53%

Nedostatak ovakvog vida bi bio to što ovaj tip virtuelizacije zahteva veoma moćnu centranu

mašinu ili mašine i zahteva obučeno osoblje za implementaciju i održavanje, ali se na

dugoročnom planu u većim poslovnim okruženjima virtuelizacija desktopa može višestruko

isplatiti.

Pored VDI virtuelizacije, treba napomenuti još i Blade PC, OS Streaming virtuelizaciju, kao i

virtuelizaciju putem terminal sesije.

2.4 Značaj virtuelizacije

O značaju virtuelizacije je dosta toga rečeno u prethodnim poglavljima. Običnom korisniku

računara ona donosi pre svega flksibilnost u korišćenju više operativnih sistema, bez

restartovanja ili složene instalacione procedure. Pravi smisao virtuelizacije se ogleda u uslovima

poslovne primene, pre svega u velikim mr ežnim okruženjima, internet provajdera i drugih firmi

koje pružaju neku vrstu mrežnih IT usluga. Pored organizacijskih ušteda u vremenu, prostoru i

novcu, nisu zanemarljivi ni troškovi hlađenja i električne energije ( primer, umesto 100 fizčkih

računara mogu se koristiti 10 računara na kojima se izvršava 100 nezavisnih virtuelizovanih

operativnih sistema ).

Pored pomenutih, navešću jos još nekoliko ključnih prednosti virtuelizacije, a to su:

-

Smanjenje broja fizičkih servera od 8 do 30 puta,

- Smanjenje kompleksnosti IT infrastukture,

- Jednostavnija i jeftinija administracija,

- Lakše proširavanje i bolje iskorišćavanje sistema,

- Visoka dostupnost,

- Fleksibilnost IT servisa koji se nalaze na virtuelnoj infrastrukturi,

- Visoka otpornost na otkaze fizičke infrastrukture,

-

Konsolidacija i efikasno k orišćenje postojećih IT resursa i drugo.


13/31


- 10 -

3. HYPER-V

3.1 Istorija Hyper-V

Microsoft je nakon lansiranja proizvoda poput Virtual Servera 2005 i Virtual PC 2007,

predstavio Hyper-V kao platformu za virtuelizaciju juna 2008 godine [11]. Hyper-V se prvi put

pojavljuje kao beta verzija Windows servera 2008, a nešto kasnije dopunjena verzija koja je bila

dostupna putem Windows Update. Reč je o besplatnoj platformi, tako da se uve k moze

instalirati. On se instalira u okviru Windows Servera kao i bilo koji drugi program. Hipervizor je

tanak sloj softvera koji omogućava da se istovremeno izvršava više operativnih sistema na

jednom računaru. Hipervizor se izvršava direktno na hardveru ispod bilo kojeg operativnog

sistema koji se nalazi na toj mašini. On upravlja memorijom, virtuelnim procesima i ostalo.

Treba napomenuti da postoje dve grupe hipervizor arhitrekture, a to su Monolitna i

Mikrokernel arhitekture. Monolitni hipervizor sadrži veliki programski kod između hardvera i

virtuelnih mašina i ređe se koristi. Hyper -V koristi mikrokernel model hipervizora i kod njega je

hipervizor jedini koji razdvaja gostujuci operativni sistem od hardvera. Ovakav vid modela pored

poboljšanih performansi, izloženost sistema napadima je svedeno na minimum.

Hyper-V je takođe dostupan i kao posebni proizvod pod nazivom Hyper -v Server. Uglavnom

je samostalan i to je u suštini skraćena verzija Windows servera. Izbačene su neke nebitne stvari,

kao i usluga za grafičko prikazivanje ( GUI ), kako bi se napravio sto je manje mogući server.

Razlog tome je manje vremena potrebno za odrzavanje, i pouzdaniji je rad sa manje

komponenata. Instalira se direktno na hardver, a po instalaciji iz konzole se podešavaju osnovni

parametri sistema koji treba da omoguće funkcionisanje i u pravljanje hypervisorom. Upravljanje

se vrši udaljeno, sa klijentskog ili serverskog operativnog sistema putem Hyper-V Manager

(MMC) konzole.

Za sada posto je četiri verzije, Windows server 2008, Windows server 2008 R2, Windows

server 2012, Windows server 2012 R2 [10].

Hyper-V arhitektura je prikazana na slici 3.1


14/31


- 11 -

Slika 3.1 Hyper-V arhitektura

3.2 Prednosti

Kada su u pitanju platforme za virtuelizaciju Hyper-V je dosta „mlađi“ u odnosu na svoje

konkurente, kao sto je VMware, ali može se reći da brzo napreduju. Od njegovog izdanja

2008god. Hyper-V je pokazao da moze da se nosi sa konkurentima i pokazuje svoju vernost usvemu. Tako da je od beta verzije narastao u glavnu platformu za viruelizaciju u velikim

preduzećima.

Glavne karakteristike i prednosti Hyper-V su u mnogo čemu, a neke od njih su:

- Bezbednost. Kao u svim stavkama pa i ovde je bezbednost veoma vazna. Imajući u vidu

da se virtuelni serveri u jednakoj meri izloženi opasnosti kao i samostalni, ponekad i više.

Primer je da se na jednom računaru prijavljuju vise administratora, Softver i drajveri

drugih dobavljača takođe mogu da predstavljaju rizik, tako da je važno, da u slučaju

problema na jednoj virtuelnoj mašini, obezbediti da se taj problem ne šir i i na ostale

virtuelne mašine. Svojstva koja Hyper-V koristi za unapređenje bezbednosti su:

korišćenje bita za onemogućavanje izvršenja, koji postoji na novijem serverskom

hardveru, koristi mrežnu barijeru i zaštitu politikom mrežnog pristupa-karantin, smanjuje

površinu izloženu napadima pomoću jednostavne arhitekture i druge.

-

Čini više sa manje. Takođe vašna stavka, a znači da umesto sto servera na isto toliko

mašina, koristi svega dve mašine za servere. Što u mnogome olakšava rad.


15/31


- 12 -

- Fleksibilnost. Hyper-V je u mnogome skalabilan, pogotovo novije verzije. Glavni

akcenat se stavlja na premeštaj podataka sa jednog virtuelnog skladištenja u drugo, bez

ikakvih poteškoća.

- Skalabilnost. Napredak i integrisanje performansi pomoću hardvera projektovanog za

virtuelizaciju omogućavaju da Hyper -V virtuelizuje mnogo zahtevnije poslove od ranijihrešenja virtuelizacije i pruži im više resursa za veću skalabilnost. To se postiže

povećanjem brzine zahvaljujući jednostavnoj hipervizor arhitekturi sa malo dodatnih

opterećenja, podršku za više jezgra, pa svaka virtuelna mašina može da koristi i do četiri

logička procesora i drugo.

- Izolovanost. Hyper-V omogućava da aplikacije sa intezivnim korišćenjem resursa i

kontrole funkcionišu paralelno na istom serveru bez konflikta. One vrše svoj posao sa što

vise fleksibilnosti, koristeći hardverske kapacitete samo prema potrebi. Cilj je da sevirtuelne mašine izoluju tako da imaju vrlo ograničenu izloženost sa drugim virtuelnim

mašinama na istom računaru ili mreži.

- Brza migracija. Migracijom se omogućuje selidba virtuelne mašine sa jednog domaćin

sistema na drugi. Pri premeštanju brza migracija čuva podatke gostujuće virtuelne

mašine, premešta vezu sa jednog fizičkog na drugi server i vrši se resetovanje gostujuće

virtuelne mašine na drugom serveru. Brzina migracije zavisi od toga koliko je podataka

potrebno zapisati na disk, kao i od brzine konekcije sa eksternom memorijom. Migracija

u suštini se vrši za svega nekoliko sekundi.

- Pouzdanost

-

Jednostavna instalacija, i druge…

3.3 Iskorišćavanje hardvera prilagođenog virtuelizaciji

Kao što sa već ranije naveo u tekstu, Hyper-V zahteva procesor sa hardverski podržanom

virtuelizacijom, omogućavajući bolje performanse i efektivniju virtuelizaciju. Nova generacija

64- bitnog serverskog hardvera uključuje procesore prilagođene virtuelizaciji. Intel i AMD

omogućavaju mehanizme upravljanja memorijom i hardverom koje bi implementirao VMM

softver. Procesori sa ovakvim mogućnostima i novom hipervizor baziranom arhitekturom

softvera za virtuelizaciju, virtuelizovane aplikacije hardveru Hyper-V približava što je više

moguće. Zahvalost tome duguje razvitkom procesora sa više jezgra, tako da Hyper -V koristi

neke od naprednijih funkcija koje do tada nisu mogle koristiti virtuelne mašine.

U tabeli 3.2 je prikazano poređenje Hyper -V sa ranijim rešenjima virtuelizacije.


16/31


- 13 -

Ovakav novi pristup ima dosta prednosti kao što su korišćenje do 4 jezgra po virtuelnoj

mašini, ali i posledice od kojih je potiskivanje ranijih rešenja za jednoprocesorske-jednojezgrane

sisteme.

Tabela 3.2 Poređenje Virtual Server i Hyper-V

Podrška zaprocesore

Tip podržanihvirtuelnih mašina

Maksimalnomemorije po

virtuelnoj mašini

Virtual Server 1 procesor / 1 jezgro 32-bitne 3,6 GB

Hyper-V Do 4 logička procesora po VM

Do 16 procesorskih

jezgara fizičke mašine

32-bitne ili

64-bitne

32-bitne i 64-bitne

istovremeno

64 GB


17/31


- 14 -

4.WINDOWS SERVER 2012

Vremenom Windows Server 2008 je evoluirao, da bi u seprembru 2012.godine Microsoft

objavio novu verziju servera pod nazivom Windows Server 2012 [8]. Neke od promena koje je

ova nova verzija donela jesu: izmenjen Windows Powershell ( u ovoj verziji ima preko 2300

komandi, u poređenju sa oko 200 u operativnom sistemu Windows Server 2008 R2 ), zatim novu

verziju Hyper-V rešenja, koja donosi mogućnost bolje mrežne virtuelizacije, mogućnost rada, u

odnosi na prethodnike, u dva režima Server Core i Server sa GUI, bez kompletne reinstalacije

sistema, zatim Task Manager, a glavni akcenat je stavljen na Cloud computing-u, i dr.

Hyper-V tehnologija koja je u početku bila probno rešenje, a potom sastavni deo Windows

Servera 2008, u novoj verziji serverskog operativnog sistema 2012 je dodatno unapređena i

donosi mnoge novine, od kojih možemo izdvojiti virtuelizaciju i Cloud Backup, kao i podršku za

novi format za virtuelne hard diskove ( .vhdx ) koji podržava veličine i do 64TB. Takođe su

povećane mogućnosti dodeljivanja resursa, tako da sada po host računaru možemo dodeliti i do

1024 virtuelnih mašina.

Windows Server 2012 je dobio mogućnost rada na još jačem hardveru nego ranije, tako da

sada podržava i do 640 logičkih procesora, kao i 4TB RAM-a. Postoje četiri različitih verzija:

1. Foundation, koji je namenjen malim serverima koji imaju do 15 klijenata;

2.

Essentials, koja je namenjena malim firmama koje imaju do 25 klijenata i 50 uređaja; 3. Standard, namenjena je većim firmama;

4. Datacenter, namenjena vrlo velikim virtuelizovanim sistemima.

Ubrzo nakon pojave Windows Servera 2012, od strane Microsofta, u oktobru 2013.godine uz

Windows 8.1 je k orisnicima predstavnjena poboljšana verzija Windows servera 2012 pod

nazivom R2. Windows Server 2012 R2 donosi poboljšanja poput novih funkcija, poboljšanja u

virtuelizaciji, u upravljanju, skladištenju, umrežavanju, virtuelne desktop infrastrukture, zatim

pristup i zaštita informacija, i vise. Ovo je trenutno jedno od nekoliko top rešenja zavirtuelizaciju produkcionog ili test okruženja.


18/31


- 15 -

5. INSTALACIJA

5.1 Uslovi u kojima je izvršena instalacija

Instalacija Hyper-V je vršena na VMware Workstation koja je instalirala na personalnom

računaru sledećih performansi:

- 64-bitni AMD Athlon X4 840 Quad Core Processor

- 8.00GB DDR 3 RAM

-

1 Tb HD

- AMD Radeon R7 250 1GB GDDR5

5.2 Instalacija Hyper-V

Minimalni hardverski zahtevi za Hyper-V Server 2012 (prema navodima sa TechNet-a) su: -

Procesor: 1.4 GHz 64- bitni ( sa podrškom za virtuelizaciju. Intel ili AMD );

- Hardverski omogućena Data Execution Prevention ( DEP );

- RAM: 512 MB ( preporučuje se preko 800 MB );

- Jedan mrežni adapret.

Takođe se preporučuje da trebamo imati i:

- DVD uređaj;

-

Monitor 1024x768;

- Internet konekciju.

Prilikom instalacije Windows Sever 2012 R2 operativnog sistema, potrebno je konfigurisati

osnovna podešavanja Servera preko Server Manager prozora.

Potrebno je da uradimo sledeće:

-

proverimo da li je ime servera podešeno da bude kao željeno ime virtuelnog severa,

- konfigurišemo server da ima statičku IP adresu,

- pokrenućemo alatku Windows update, da bi utvrdili da su sve stavke i ispravke

instalirane i primenjene na serveru.

Nakon završetka instalacije Windows Servera 2012 R2 ( GUI ), Server Manager se

automatski pokreće ( slika 5.1 ). Da bismo uspešno započeli instalaciju Hyper -V potrebno je u

Serever Manager-u ići na opciju Manage, zatim na Add Roles and Features.


19/31


- 16 -

Slika 5.1 Dodavanje uloge i osobine

Dalje biramo prvu ponuđenu opciju ( Role-based or feature-baset instalation ), zatim

kliknemo Next .

Slika 5.2 Tip instalacije


20/31


- 17 -

Potrebno je zatim izabrati na kom serveru ili virtuelnom disku želimo da instaliramo

Hyper-V

Slika 5.3 Izbor servera

U sledećem koraku vrši se izbor uloge ( Server Roles ) koja se instalira, tj. selektujemo

Hyper-V Server , i biramo opciju Add features, a onda Next .

Slika 5.4 Dodavanje funkcije Hyper-V


21/31


- 18 -

U daljem postupku biramo koji će network adapter koristiti, zatim biramo Next .

Slika 5.5 Biranje mrežnog adaptera

Sledećim korakom biramo lokaciju gde ćemo instalirati Hyper -V, onda idemo Next .

Slika 5.6 Lokacija instalacije

Nakon odabira lokacije potrebno je potvrditi da se nakon završetka instalacije odabranih

karakteristika Server sam po potrebi resetuje. Po završetku instalacije, pojavljuje nam se prozor

koji ukazuje na to da je instalacija protekla bez problema i da je Hyper-V instaliran ( slika 5.7 ).


22/31


- 19 -

Slika 5.7 Rezultat instalacije

Nakon drugog resetovanja Servera, ukazuje nam se prozor koji nam potvrđuje završnu fazu

instalacije Hyper-V. Kao rezultat toga, na našoj kontrolnoj tabli je dodat Hyper-V ( slika 5.8 ).

Slika 5.8 Hyper-V


23/31


- 20 -

5.3 Kreiranje virtuelne mašine

Da bismo dodali novu gostujuću virtuelnu mašinu , potrebno je pokrenuti Hyper-V Manager

iz Administrative Tools ( slika 5.9 ).

Slika 5.9 Pokretanje Hyper-V menadžera

Kako bi u Hyper-V dodali virtuelnu mašinu, potrebno je kliknuti desni taster miša, zatim

odabrati opciju New, zatim Virtual Machine kao što je prikazano na slici ( slika5.10 ).

Slika 5.10 Početak kreiranja virtuelne mašine


24/31


- 21 -

U sledećem prozoru potrebno je dodatni naziv virtuelne mašine i lokaciju instalacije iste.

Slika 5.11 Ime i lokacija virtuelne mašine

Zatim biramo koju od generacija želimo da instaliramo. Iako Generacija 2 ima više opcija i

funkcija, mi smo zbog jednostavnosti odabrali Generaciju 1 ( Ovaj prozor se pojavljuje samo na

Windows server 2012 R2 ).

Slika 5.12 Odabir generacije

Nakon izabrane generacije, u Assing Memory dodeljujemo koliko će RAM memorije naša

Virtuelna mašina koristiti, zatim u Configure Networking biramo kojoj mreži će pripadati.


25/31


- 22 -

Na slici 5.13 prikazan je postupak odabira imena Virtuelne mašine na virtuelnom hard disku,

zatim lokacije operativnog sistema gde će se instalirati, kao i količine memorije na hard disku.

Po difoltu je 127GB, tako ce i u našem slučaju ostati. Potom biramo opciju Next .

Slika 5.13 Kreiranje virtuelnog hard diska

Na sledećoj slici je prikazan postupak odabira operativnog sistema koji će se instalirati ( u

pitanju je Windows 8.1 ), kao i odabir lokacije gde se instalacija istog nalazi. Može bitiCD/DVD, ISO file. U našem slučaju je Image file ( .iso ).

Slika 5.14 Opcije instalacije


26/31


- 23 -

Nakon što u prozoru Installation Options kliknemo Finish ( slika5.14 ), otpočinje proces

instalacije.

Slika 5.15 Instalacija Win 8.1

Krajnji rezultat instalacije je prikazan na slici 5.16. iz koje mozemo videti da je na našem

Hyper-v uspešno instalirana gost mašina pod nazivom „Pesic WIN8“.

Slika 5.16 Prikazivanje gost mašine


27/31


- 24 -

5.4 Analiza Hyper-V

Instalacija Windows servera i Hyper-V je veoma jednostavna, što se moglo primetiti iz priloženog do sada. Prilikom instalacije Windows servera naveo sam da je veličina virtuelnoghard diska svega 30GB. To je u sustini malo, ali meni za probne potrebe je bilo sasvim dovoljno.

Instalacija Hyper-V –a i OS Win8 na njemu, zauzela je oko 11GB, koliko bi inače zauzela i da jesve to instalirano na fizičkom računaru. Važno je pomenuti i to da prilikom instaliranjaMicrosoft Office na gost ( Guest ) OS, instalacija zauzela isto toliko memorije kao i pri

instalaciji na domaćin ( Host ) računaru. Tako da je virtuelizacija u tom pogledu sasvim prihvatljivo rešenje.

O perativna memorija je nešto više potrebnija pri virtuelizaciji nego obično. Prilikominstaliranja sam naveo 4GB RAM-a, od kojih su 3GB bila zauzeta konstantno, a nekad i sva 4.

Tako da bi bilo poželjno da pri virtuelizovanju računar bude dosta opremljen operativnommemorijom, što je donekle i loša strana virtuelizacije. Što se tiče CPU, u mom slučaju nije bila

neka prevelika zahtevnost, ali to ne znači da nije bitna pri virtuelizaciji.

Sve u svemu, virtuelizacija je i pored loših osobina, kao što je zahtev za veoma jakimrašunarom-serverom i pored možda lošijih performansi, veoma isplatljiva za ljude i kompanijekoje se ozbiljnije bave IT industrijom.


28/31


- 25 -

6.ZAKLJUČAK

Na kraju rada moram napomenuti da se prvu put srećem Hyper -V platformom. Prvi utisci su

veoma pozitivni i čitajući komentare i literaturu sa Interneta mogu zaključiti da Hyper-V drži

korak sa VMware i da je vSphere 5.0 dobio konkurenciju u virtuelizaciji, a mi kao obični

korisnici dobili potpuno skalabilno, primenljivo i kompletno rešenje za vitruelizaciju. Da dodam

i to da je veliki plus što je proizvod integrisan u Windows 8 klijentski OS.

U radu je objašnjena virtuelizacija u globalu, kao i Windows server Hyper-V. S tim što je

Hyper-V i praktično instaliran na Windows serveru 2012 R2. Fizička mašina u odnosu na

virtuelne brže pristupa podacima, jer ima direktni pristup hardveru. Mada se primećuje da su

razlike u performansama male i da će uz razvitak hardvera i softvera sa podrškom za

virtuelizaciju te razlike biti sve manje i manje.

Nakon ovih instalacija, možemo zaključiti da je virtuelizacija opravdana u svakom pogledu i

da je nesumnjivo budućnost, te svakako postaje nezamenljivi alat koji doprinosi povećanju

efikasnosti. Razvojem novih tehnologija i ugrađivanjem podrške u softver za virtuelizaciju,

virtuelizacija će se sve više i više širiti i dolaziće do sve veće uštede u svim poljima IT industrije,

uostalom tako je bilo i najavljeno u početku razvitka virtuelizacione industrije.

Moram napomenuti da virtuelizacija ima i lošu stranu, a to je u pogledu na performanse

servera. Naime, pokretanje više virtuelnih mašina na jednoj fizičkoj dolazi do pada performansina nekim virtuelnim mašinama u odnosu na performanse samostalne fizičke mašine. Ali je to

zanemarljivo u pogledau na uštede prilikom virtuelizacije.


29/31


- 26 -

7.LITERATURA

[1] Mladen Veinović i Aleksandar Jevremović, Uvod u računarske mreže, Beograd, Univerzitet

Singidunum, 2009.

[2] Rand Morimoto, Jeff Guillet, Windows server 2008 Hyper-V Unleashed , USA, SamsPublishung, 2008.

[3] Virtuelizacija http://www.coming.rs , februar 2016.

[4] Hyper-v server 2012 http://www.it-modul.rs/12/2012/hyper-v-server-2012/, februar 2016.

[5] How to create Virtual machines with Hyper-v, http://www.howtogeek.com/196158/how-to-

create-and-run-virtual-machines-with-hyper-v/, februar 2016.

[6] Desktop virtuelization, http://www.microsoft.com/en-us/server-cloud/solutions/desktop-virtualization.aspx, februar 2016.

[7] Pojan virtuelizacije i osnovni termini, http://www.it-modul.rs/01/2013/pojam-virtuelizacije-i-

osnovni-termini/, februar 2016.

[8] Windows server 2012, Wikipedia https://sr.wikipedia.org/sr/Windows_Server_2012, mart

2016 .

[9] Windows server 2012, budućnost u oblaku, http://msacademic.hr/windows-server-2012-

buducnost-posluzitelja-u-oblaku/, Mart 2016.

[10] Hyper-V Tehnology https://hyperv.veeam.com/blog/what-is-hyper-v-technology/, mart

2016.

[11] Hyper-V Wikipedia https://en.wikipedia.org/wiki/Hyper-V, mart 2016.

http://www.coming.rs/http://www.coming.rs/http://www.it-modul.rs/12/2012/hyper-v-server-2012/http://www.it-modul.rs/12/2012/hyper-v-server-2012/http://www.howtogeek.com/196158/how-to-create-and-run-virtual-machines-with-hyper-v/http://www.howtogeek.com/196158/how-to-create-and-run-virtual-machines-with-hyper-v/http://www.microsoft.com/en-us/server-cloud/solutions/desktop-virtualization.aspxhttp://www.microsoft.com/en-us/server-cloud/solutions/desktop-virtualization.aspxhttp://www.it-modul.rs/01/2013/pojam-virtuelizacije-i-osnovni-termini/http://www.it-modul.rs/01/2013/pojam-virtuelizacije-i-osnovni-termini/https://sr.wikipedia.org/sr/Windows_Server_2012http://msacademic.hr/windows-server-2012-buducnost-posluzitelja-u-oblaku/http://msacademic.hr/windows-server-2012-buducnost-posluzitelja-u-oblaku/https://hyperv.veeam.com/blog/what-is-hyper-v-technology/https://en.wikipedia.org/wiki/Hyper-Vhttps://en.wikipedia.org/wiki/Hyper-Vhttps://hyperv.veeam.com/blog/what-is-hyper-v-technology/http://msacademic.hr/windows-server-2012-buducnost-posluzitelja-u-oblaku/http://msacademic.hr/windows-server-2012-buducnost-posluzitelja-u-oblaku/https://sr.wikipedia.org/sr/Windows_Server_2012http://www.it-modul.rs/01/2013/pojam-virtuelizacije-i-osnovni-termini/http://www.it-modul.rs/01/2013/pojam-virtuelizacije-i-osnovni-termini/http://www.microsoft.com/en-us/server-cloud/solutions/desktop-virtualization.aspxhttp://www.microsoft.com/en-us/server-cloud/solutions/desktop-virtualization.aspxhttp://www.howtogeek.com/196158/how-to-create-and-run-virtual-machines-with-hyper-v/http://www.howtogeek.com/196158/how-to-create-and-run-virtual-machines-with-hyper-v/http://www.it-modul.rs/12/2012/hyper-v-server-2012/http://www.coming.rs/


30/31


- 27 -

8.SAŽETAK/ABSTRACT

Naziv rada: Virtuelizacija deskop i servisnih mašina Hyper -V

Student: Milan Pešić / Mentor: dr Mirko Kosanović

Abstrakt: Predmet ovog rada je virtuelizacija Hyper-V. R ad objašnjava osnove virtuelizacije,

detaljnije objašnjava Hyper -v i pokazuje prednosti i mane u odnosu na druga rešenja.

Subjects: Virualuzation desktop and service machines Hyper-V

Student: Milan Pesic / Mentor: dr Mirko Kosanovic

Abstact: The subject of this paper is Hyper-V virtualization. The work explains the basics of

virtualization, explains details of the Hyper-v and shows advantages compared to other solutions.


31/31


9.BIOGRAFIJA

Milan Pešic rođen 01.06.1990. godine u Leskovcu, Republika Srbija. Osnovnu školu završio

u svom selu Brza, srednju Tehničku školu u Leskovcu. Iz osnovne škole nosilac nekoliko

diploma iz fizičkog vaspitanja, kao i zahvalnica iz predmeta srpski jezik i književnosti i istorije,

za učešća na raznim gradskim i republičkim takmičenjima.

Visoku tehničku skolu u Nišu, smer Savremene računarske tehnologije, upisao je školske

2011/2012.

Milan Pesic SRT.pdf

Documents

Transcript of Milan Pesic SRT.pdf