Игор М. Ђурић МЕТОХИЈА И КОСОВО ( записи ) ''....гробови наши бориће се с' вама...'' Алекса Шантић

www.djuricigor.net www.djuricigor.com

2

ПОСВЕЋЕНО МОЈОЈ ГОРДАНИ

3

"Do you still want to be Serb?"

''Да ли још хоћете да будете Срби?''*

* (написано на бомби која је пала на Дуванску индустрију Ниш)

4

Ова књига садржи дневничке забелешке, записе, моје текстове објављене у новинама обилно допуњене, забелешке из књига и чланака о Космету које сам прочитао, слике, записе аутора на интернет страницама и коментаре истог по разним интернет форумима. То је мешавина личног и опште познатог, уопштеног и конкретног. Тај синкретизам између личног и општег треба да поред чисте аналитике подвуче и емоционални приступ аутора, да се цело питање не сведе само на голе чињенице јер Космет и није само гола чињеница већ је за српски народ, а и мене самога, пре свега емоција.

У скоро свим текстовима користим синтагму Космет, појам који означава Косово и Метохију, реч настала од прва три слова сваког топонима односно географског и историјског појма и подневља. Користим и реч Косово у пренесеним текстовима због жеље да се што верније то јест потпуно верно прикаже преузети текст, најзад користим и најисправнији назив Косово и Метохија.

За Шиптаре некад користим термин Албанци а некад изворни и њихов: Шиптар. На тај начин желим да покажем да је и једно и друго име устаљен назив а не никакво погрдно називање каквим коришћење реч ''Шиптар'' хоће сада да прикажу сами Албанци и западни медији, па и сам Хашки трибунал оптужујући нас чак и за то. Доказ за мој аргуменат да је назив Шиптар правилнији и изворнији јесте и то да се скоро у свим списима страних званичника и медија користи синтагма ''косовски Албанац'' а не само Албанац, што само по себи говори да и они осећају неприродност тога назива, док на шиптарском језику управо они и немају други назив до ''shqiptar'' али протурају фашистичку тезу да то само они могу сами себе тако да називају. Који од назива је употребљен у појединим реченицама ствар је случајног, синтактичког или естетског порива аутора и ту не треба тражити посебних законитости нити порука.

Кад користим термин ''међународна заједница'' или ''запад'' при томе мислим искључиво на државе које су учествовале у агресији на Србију и које су допринеле распаду СФРЈ.

Уколико у току читања читалац примети неке контрадикторне ставове самог аутора разлог томе је период у коме су мисли настајале то јест политички и историјски контексти, односно односи снага и тренутне ситуације. До таквих ситуација може евентуално доћи у дневничким забелешкама и интернет коментарима јер су такви записи често емоционално писани. Наравно у питању су по некад и узбуркане страсти, осећај повређености и безнадежности, некад је у питању и реаговање на конкретни случај када ''крв прокључа''. Све сам пренео онако како је изгледало у изворном облику. Треба, такође узети у обзир и то да је књига настајала пре неколико година, да су се многе ствари од тада измениле тако да ако и има анахроних контекста то је зато што је књига чекала на штампање толико времена.

5

УВОД

Космет ће ући у све могуће светске историје: политичке, војне, међународно-правне, филозофско-етичке, психолошко-медицинске итд. као преседан и као феномен, као парадокс и као нешто што је из темеља променило или макар битно утицало на односе који су већ неко време били устаљени и колико толико бивали поштовани у међународним и унутар државним релацијама. ''После Космета'' више ништа неће бити исто. Ни ''пре Космета'' многима ништа није било јасно. А за ''време Космета'' (које узгред буди речено још траје) не може бити речи о било каквој законитости или моралној основи на било којем пољу, нарочито у делокругу значења речи као што су: истина, право, здрав разум или морал.

Ништа у вези Космета у данашње време а посредством масовних медија није онако како је представљено да изгледа и ништа ни не личи на оно што у ствари јесте, на истину или макар приближно њој. Самим тим ни епилог ове драме неће бити ни приближно праведан нити политичко-историјски оправдан. ''Домино ефекат'' који ће свету донети преседани везани за Космет годинама ће изазивати кризе и крвопролића. И не сме да завара утисак да ако под притиском одређених фактора буде изгледало да је питање на неки начин питање решено.

Немогуће је поверовати да ће сви светски проблеми сличне природе занемети пред апсурдом подршке сепаратизму. Нема ни теоретских шанси да се нико неће позвати на преседан звани ''Косово'' при жељи да реши своје сецесионистичке намере и оправда своје етничке нетрпељивости. Заблуда Американаца да својом силом и специјалним службама могу све то да држе под контролом убрзо ће се показати као велика и на жалост непоправљива грешка.

Слично мисли и први командант мисије УН у бившој Југославији индијски генерал Сатиш Намбијар када говори о косовској кризи и њеном епилогу: ''Где све ово ставља међународну заједницу која се не састоји од САД, Запада и њихових нових савезника - муслимана? Наговештаји будућности, бар оне блиске, су заиста мрачни. Уједињене нације су постале сувишне, пасивне и неефикасне. Западни свет, предвођен САД, поставиће моралне вредности којима ће остатак света морати да се повинује; није важно што они сами не поштују те вредности

6

када им то не одговара. Државни суверенитет и интегритет није више светиња. И коначно, сецесионистички покрети, које често започињу терористи, биће још више охрабрени''.

Ја прихватам чињеницу да свако има своју ''истину'', да су некада нијансе у питању, најчешће историјски контексти, некада угао из којег се догађај посматра, прихватам да актери имају своје виђење чак и да су искрено уверени да је њихова страна у праву али кад су догађаји у вези Космета у питању ни једна од ових пређашњих констатација не стоји из простог разлога што се ситуација на Космету није развијала према току догађаја него су се догађаји фабриковали према жељеном току ситуације.

Прво, ретко се која област у свету и било ком народу, као што је случај са Косметом и Србима, толико издигла изнад обичног и земаљског и претворила у мит и онострано. Зачудо, и наши непријатељи слично приступише проблему Космета: стварајући нове, посебне и своје митове, а уједно, генерално критикујући мит, поготово ''косовски мит'' као нешто ретроградно и затуцано, превазиђено и ''антиевропско'', и специфично за Србе.

Понајмање је Космет за Србе територија државе за коју се морају борити. Понајмање је. Духовна је то ствар, круцијална за постојање и опстанак српског народа. Космет је есенција српског идентитета. Без Космета, макар и у миту, Срби се не могу лигитимисати као посебност, Срби престају да буду народ и постају само једна етничка скупина без посебних карактеристика. Таква скупина по правилу нема своју државу и на крају крајева и не заслужује је.

(Али...... и да Космет никада није био наш, да не полажемо никакво право на њега, и да није центар наше духовне и верске културе и историје, да није саставни део Србије- да све то није (а јесте): ми би смо морали ако желимо да будемо озбиљна држава и озбиљан народ због својих стратешких циљева да планирамо и да радимо како да га узмемо за себе).

Отуд је бол већа што нам Космет не отимају ''мушки'', лицем у лице, један на један, по закону јачег, по закону који је од Бога и који је важио од када је века и света и који ти оставља простора за витешку жртву или чекање на боље дане, већ нам га отимају курвински, с' леђа, уз мноштво интрига и лажи, уз здушно поправљање историје и богами, у задње време, уз софистицирано-пропагандно-психолошки инжињеринг српских

7

душа, то јест духа, и то врло темељито а све уз помоћ појединаца из редова самих нас, да не кажем самих Срба или Српкиња.

Наш историјски и духовно утемељени мит они руше својим новоконпонованим, мондијалистичким митовима о колективној кривици и колективном лудилу. Проглашавају ''националистичком хистеријом'' и ''фашистичким дивљаштвом'' нашу идентификацију са сопственом нацијом и нашу намеру и жељу да се боримо за Космет и да га сачувамо а са друге стране сматрају сасвим легитимним тежње и акције друге стране да нам га отму и њихово ''националовање'' сматрају вредном посебношћу коју треба поштовати по европејским стандардима. Наше је, по том изрођеном и покондиреном делу популације, ''балкански примитивно'' а њихово је ''европски напредно''.

Али то није новост. Није новост намера. Новост је метод а богами и ефекти које тај нови метод постиже. Новост је и међународна консталација силе која никада као до сада није била концетрисано окупљена само око једне стране и једне идеје. Новост је степен немоћи оних који се, не својом вољом, нађу наспрам те силе.

Још од Косовског боја, од када и постоји ''косовски мит'' (али и завет) који и јесте главна тапија нашег духовног поседовања Космета, није постојала сила на свету а да није мерила своју моћ преко леђа Срба а на рачун Космета: Отоманска империја, Аустроугарска монархија, царска и комунистичка Русија, фашистичка Италија, нацистичка Немачка, најзад и данас сви они под палицом садашњег светског господара САД и њених сервиса као што су НАТО, ЕУ, Хашки трибунал, муслимански фундаментализам и др.

И увек сличне намере, слични методи, слични изговори. Тако и данас: светска сила број један удружила се са

наркодилерима и бандом убица па ствара ''демократију'' и ''демократско друштво'' на Космету. И када су стварали Велику Албанију за време Другог светског рата фашисти су такође говорили да стварају праведно друштво и да су ослободили ''косовски народ од великосрпске хегемоније''. И када је Хитлер нападао Чехословачу и Пољску говорио је да то чини због светског мира и угрожених људских права. Скоро сам на једном шиптарском сајту прочитао коментар једног очито образованог Шиптара који гласи од прилике овако: ''1941 године Италијани и

8

Немци су ослободили Косово а Албанце спасили од угњетавања Срба и донели им слободу, чекали смо скоро шездесет година да нам се то поново догоди''.

Енглески писац и одскора нобеловац Харолд Пинтер рекао је у време бомбардовања Србије: ''Када је подметнута бомба експлодирала у улици Олд Комптон, господин Блер је то назвао варварским чином. Када касетне бомбе експлодирају по српским пијацама и разносе дечија тела, кажу нам да је то учињено у име ''цивилизације'' а против ''варваризма''''.

Деветнаест земаља је учествовало у бомбардовању Србије а због отимања Космета. Скоро све су по први пут после Другог светског рата покренуле своје војне машинерије зарад неког магловитог циља који им и није био важан колико је било важно показати лојаност према Американцима па и Немцима. Отуд и толико ситних и лешинарских помагача из окружења који су ''као'' представљали неки демократски свет а Србија то тада и по њима није била. Албанија је демократски свет а Србија то није: хвала лепо и нека хвала.

Деветнаест држава је морало да се скупи да би се разбио Србима ''косовски мит'': Белгија, Канада, Чешка, Данска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Исланд (Исландски рибари су били посебно забринути по питању људских права на Космету и у Србији), Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Пољска, Португалија, Шпанија, Турска (са њима је и почело на ''Пољу Косову''), Велика Британија и Сједињене Америчке Државе.

Мало је било и то па су припомогле у статусу савезника и све суседне земље, неке као Албанија директном агресијом копненим снагама а друге као Македонија, Хрватска, Бугарска, Босна и Црна Гора индиректно. Већина тих земаља на скоро исти начин припомагала је и 1914-е и 1941- агресоре на Србију па је се тешко отети утиску да су сада у праву ако је већ историја доказала да тада нису били- јер Србија је у оба светска рата била на страни ''добрих момака''.

Поштено: зар све ово не изгледа сулудо да би било истинито и основано?! Зар се у свету нигде не дешавају неправде које би покренуле оволику машинерију осим на Космету?! Зар свакодневно не чујемо вести које су стотинама пута горе и крвавије од оних косовских исфабрикованих па нико

9

прстом ни да мрдне?! Понављам: зар стварно све ово не делује мало сулудо?!

Мени делује. Јер знам. А знам из више разлога. Живео сам у Метохији, осетио на кожи све недаће које је рат донео, упоређивао оно што сам читао и чуо са оним што сам видео и осетио. Знам макар делић за разлику од оних који не знају ништа а труде се да ми свакодневно ''соле памет''. Труде се да ме убеде како сам крвник и злочинац а не жртва и то мене који сам истеран из свога дома, којем је тај исти дом опљачкан и спаљен и мене који бих био убијен кад би само ногом крочио на своју бабовину и у свој завичај. Мени су књиге запалили али ми нису памћење тиме избрисали.

Али, да би се организовала и скупила сва та сила од земаља и људи морала је да се поведе кампања огромних размера како би се пред јавним мњењем утемељила оправданост агресије на једну суверену земљу. Невиђен медијски рат, мноштво лажи које су биле толико невероватне да је свет у њих морао поверовати (нико није могао да верује да је могуће измислити такве глупости па су самим тим изгледале реалне): концетрациони логори, масовна силовања на трговима и пред публиком, медицински експерименти над Албанцима, стрељања стотина хиљада цивила, гасне коморе и много још чега. Матрица је јасна: свет је већ знао за холокауст требало га је поново подсетити али сада са другим актерима.

Ханс Кристијан Зеиге публициста и новинар је за немачки радио у току бомбардовања изјавио ''да је НАТО сатанизацијом Срба десет година припремао јавност за рат''.

Мислим да је по том питању, по питању медијске припреме јавног мњења дотичних земаља за бомбардовање Србије из којег је директно произашло отимање Космета, најбољу дефиницију правог стања ствари дао демохришћански посланик у Бундестагу Вили Вилмер. Он је казао: ''Никада до сада се није десило да тако мали број људи лаже толико много људи, и то на суштински начин , као у погледу рата на Косову''.

Шта се све говорило о Србима у свету тешко је просечно информисаном човеку и замислити. Из обилног матерјала који сам ја проучио (а који је само мали делић свега што је изречено или написано) ја у овој књизи износим само мрвицу. Колика је та мрвица схватиће они који прочитају књигу. Неке од изјава иду толико далеко у бестијалност и поганлук да представљају чист

10

нацизам и продукт болесних умова. Поставља се само питање зар је степен манипулације људима достигао толики ниво да више нема смисла говорити о било каквим људским вредностима и слободама?

Говорило се о Србима као разбојницима, убицама, силеџијама, первертитима, садистима, дупеглавцима, агресорима, варварима, болесним умовима, народу који треба побити, којег треба бацити на колена, збрисати са лица земље, затворити у карантин..... Немачки министар в(а)ојни Рудолф Шарпинг говорио је о расецању трудница и печењу нерођених беба, говорио је о новом начину клађења српских војника где се кладе који је пол детета па после расецају трбух трудним Албанкама ваде фетус и тако утврде ко је добио опкладу. Говорило се да српски војници систематски силују све женско и мушко на шта наиђу , али да жене држе после затворене по неколико месеци да би родиле српску децу, а да албанске мушкарце силују полицајци заражени ''сидом''. Желим да већина од вас не прочита све то. Били би сте дубоко поколебани у сваки систем вредности цивилизованог света.

Опет, са друге стране, држим, ако ћутимо ми признајемо индиректно то за шта су нас оптуживали за разлику од неких који све то мазохистички прихватају и директно. Ради илустрације, за почетак, пренећу само делић онога што се могло чути и прочитати а касније у току књиге сусрешћете се са још много сличних примера. Ово је скинуто са интернета а представља избор из књиге Зорана Петровића Пироћанца ''Избрисати српски вирус'':

-''Требало би да бомбардујете Србе '', Папа Јован Павле; -''Срби су народ без закона и вере. То је народ разбојника и

терориста'', Жак Ширак; -''Молим да се ватра небеска обруши на Србе'', опат Пјер,

француски свештеник-хуманитарац; -''..што се Срба тиче...То је данас један болестан народ'',

генерал Жан Кот; -''Срби нису нарочито паметни... српска се деца неће више

смејати'', Лоренс Иглбергер; -''Срби тргују људским органима својих жртава како би

обезбедили новац за свој рат... требало би ђаволски да бомбардујемо Београд'', Пол Џексон, уредник листа ''Калгари сан'';

11

-''Ми бисмо требали да Србију осудимо на карантин, све док се вирус који они носе не избрише'', Давид Гомперт из Бушове администрације;

-''Србе треба бацити на колена'', Клаус Кинкел; -''Срби су злочиначки дупеглавци'', Ричард Холбрук; -''Зауставите Србе. Одмах. Заувек'', Маргарет Тачер; -''Нема мира док Србија не буде војно поражена'', Срђа

Поповић, адвокат; -''Уосталом, босански Срби су за нас увек били и остали

само банда разбојника и убица'', Јохан Фриц, директор ''Ди пресе'';

-''Срби су дводимензионални народ са тежњом ка простаклуку... Животиње користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу...'', Питер Јустинов;

-''Србија је несумњиви агресор'', Јосиф Бродски; -''Предлажем да се српској деци забрани у школама учење

националне поезије'', Ролф-Дитер Клуге директор универзитета Тибинген;

-''Срби су немилосрдни људи, спремни заклати ножем, што могу захвалити свом словенском пореклу...'', Франсоа Кремио, француски војник;

-''На несрећу, нисам побио све Србе...'', Томислав Мерчеп; -''Нека се Срби подаве у сопственом смраду'', Хелмут Кол; -''Водићемо против Срба рат- дипломатски, економски,

политички, пропагандни и психолошки'', Џемс Бејкер; -''Ово је борба између добра и зла, и НАТО неће дозволити

да зло надвлада'', Вилијем Коен; -''Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка

између добра и зла, између цивилизације и варварстава'', Тони Блер;

-''Срби спроводе терор и силују албанску децу'', Бил Клинтон;

-''Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити...'', Џејмс Шеј;

-''Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље- осморо. То је јасан напредак'', Бернар Кушнер.

И заиста, та кампања је до тада била невиђена и у размерама и у садржају. Гебелс од тада више није синоним за медијско манипулисање масама. Гебелс може полако у

12

историјски заборав. Исписане су нове странице историје које би се могле подвести под појам: медијски геноцид.

Било је и противника НАТО бомбардовања у Европи и САД. Мало њих правих и искрених који су схватили лажи и манипулације и крајње циљеве бомбардовања а више, много више, оних чији су мотиви за побуну били посве различити. Оглашавали су се по медијима и пре и док је трајало бомбардовање. Кажем, већина њих, скоро 90% нису били против зато што су мислили да је Србија невина, да то не заслужује већ из сасвим других побуда и мотива: пре свега политичких а затим и етичких, етничких, тактичких, правних, економских, пацифистичких, верских, антиглобалистичких итд. Нико од тих 90% није доводио у питање тезу да су Срби зликовци и да се на Косову дешава геноцид него су развијали свак своју тезу због чега је бомбардовање погрешно. Углавном су то била политичка и интересна препуцавања која нису имала никакве везе са правдом и истином. Некад се тако нешто једноставно медијски креирало да би се створио утисак слободе медија и демократског плурализма.

Протести који су одржавани, а да нису Срби на њима учествовали, били су углавном антиратни, антиглобалистички или антиамерички протести или протести ултралевичара или ултрадесничара, било у Европи, било у САД или у Русији. Већина тих протестаната, а било их много мање него кад је Ирак био у питању, није ни знала кога то и због чега бомбардују. Бомбардовање је само било повод да изнесу свој став.

Било је и оних који су схватали бесмисленост НАТО бомбардовања, који су знали шта се уистину дешава и који су схватили о чему се ради. И њих је било доста. Писали су, говорили, излазили на улице. Не може се слобода и истина никада до краја угушити. Неке од њих ћемо уз велику захвалност за све што су учинили за Србију поменути у овој књизи.

Много пре авиона и крстарећих ракета, пре осиромашеног уранијума и касетних бомби, новинарска пера и њихове камере почеле су да убијају Србе и Србију. Космет је полигон на коме су испробане нове технологије: технологије лажи и технологије убијања. Сваки ''томахавк'' послат на Србију морао је бити медијски оправдан наводним српским злочинима. Космет је постао највеће позориште трагедије на свету. Позориште апсурда. Милион статиста изашло је на бину. Авиони НАТО-а

13

осветљавали су позорницу. Цео свет је уживо посматрао премијеру представе. Представа још траје само са много мање публике но тада. Космет дакле улази и у историју и теорију театра.

А било је стварних проблема. То нико нормалан не може да спори. И требало их је решавати пре свега демократским приступом и методама. Али и силом. Као што раде све нормалне и стабилне државе на свету када се суоче са тероризмом. Демократске потинцијале ми нисмо имали у довољној мери и ту нам је била потребна помоћ. Нисмо је добили. Силу смо имали али нам нису дали да је за добробит грађана Космета употребимо. Они су је употребили. Силом су нас одвикавали од силе убеђујући нас да није добро употребљавати силу.

Вековни сукоби и неразумевања између Срба и Албанаца кулминирали су крајем прошлог века. Распад СФРЈ и ратови које је тај распад изазван споља донео нису могли заобићи ни јужне српске територије. Осећало се на све стране да несрећа куца на наша врата. Признајем, ниоткуда није било искреног гласа разума. И српски и албански народ је био уплашен. Тај страх код Албанаца су искористили непријатељи српске државе оличени у шиптарским терористима и њиховим помагачима да интензивирају сукобе. Сукоби су били узрок а не последица. Сукоби су били намера вешто испланирана и обилато потпомагана са стране. Тај страх покренуо је Србе у неке непромишљене акције и када оне нису биле потребне а са друге стране парализовао је неке акције које су биле потребне и очекиване а нису се догодиле или се бар нису догодиле на време и уз потребну жестину. У доброј мери корумпирани државни апарат није имао квалитета (због десетогодишње негативне селекције кадрова која је вршена искључиво по партијској линији) ни знања да се истински ухвати у коштац са проблемима и да искрено приступи пројекту интеграције Албанаца у државне и друштвене структуре. Искрено, они то нису ни хтели али то није оправдање за непокушавање. Није био државни апарат ни спреман да покаже снагу и озбиљност државе кад се зло заметало, на самом почетку.

Шиптари потпомогнути нарко-новцем и организационо-логистички (па и матерјално) пре свега од Немаца и Американаца проценили су исправно по њих да је дошло њихових ''пет минута распада СФРЈ''. Схватили су да се

14

''њихов'' проблем Космета мора решавати у пакету растурања СФРЈ и грађанско-верских ратова који су вођени као последица тог распада. Убеђење Шиптара да треба да дигну буну појачавала је подршка споља и велика помоћ у сваком погледу. Нису Шиптари ти који утицали на расплет косметске кризе. Они су само пиони, само топовско месо неких већих сила.

Срби су пак осећали да се ствари неће повољно одвијати по њих. Имали су већ искуства са севера и ратова који су тамо вођени. Сатанизовани и медијски растргнути али и физички опкољени а са унутрашњим непријатељем они нису имали никаквог маневарског простора. Врло често ни довољно памети да не наседну на провокације. Нису имали ни правог вођства. Срби су све то осећали али су били уморни већ а Србија није имала довољно демократског потенцијала којим се могло макар нешто још покушати пре рата. На крају, свима у Србији је, баш као и данас, било већ ''мало Косова преко главе''. Дефетизам и дезертерство су узимали маха и имали су јако упориште у одређеним политичким структурама.

Сад је јасно да се рат није могао избећи, да је он планиран дуго пре икакве кулминације кризе, да је све било изрежирано- без обзира на то, ради наше моралне сатисфакције требали смо да покушамо, али искрено да покушамо, сва могућа решења. Али то је могло бити урађено доста пре. Кад су сукоби почели Србија више није имала никаквог, ама баш никавог, маневарског простора, никакве тактичке резерве, нити стратегијског положаја за било шта осим за оно што је већ било припремљено и изрежирано.

Кренули су тероризам, смрт и оспоравња права једној сувереној држави да се на сопственој територији супростави тероризму. Наша страна често и незграпно делује, јер је шиптарски тероризам специфичан, он је комбинација тероризма и гериле, бандита и паприкара, то је побуна широких размера у коју је милом или силом укључен добар део народа. Врло често је немогуће одвојити цивиле од наоружаних побуњеника јер су стално измешани и делују из насељених места па често страдају и једни и други. ОВК је у истину и била формација наоружаних цивила. Врло често терористи и свесно жртвују цивиле јер су тако научени од својих помагача са стране желели да створе слику страдања народа. И успева им то.

15

Страдају и Срби, полицајци, војници и много, много цивила. Терористичка ОВК убија много цивила на обе стране: и Србе и много више Шиптаре. Свет о српским жртвама ћути, игнорише их али зато све друге жртве приписује српском терору. Онда све редно: Рамбује, Рачак, бомбардовање..... све по плану. Ђаво је дошао по своје. Имао је доста шегрта па му није било тешко.

На крају, било је и жртава у том рату. Било је и невиних жртава како то воле да кажу силници да би оправдали своја дела. Као да постоје оправдане жртве. Било је и ратних злочина и пљачке. Било је свега што носе ратови од када је века и света. Били су на удару подједнако и Срби и Албанци, уједно су подједнако у том рату били крвници и једни и други. Само су Срби више пострадали јер је српских непријатеља било много више. Процентуално су Срби страдали десет пута више: око 1% Срба са Космета је погинуло према 0.16% Албанаца. Бројчано подједнако. Ту су и цивили у централној Србији који су страдали од НАТО бомбардовања.

Није дакле питање је ли било патње и смрти, већ је питање: ко је довео до ситуације рата која неминовно доноси безакоње и патњу? Зар није постојало другог решења тог такозваног демократског света осим распламсавања рата? Жртве иду на душу ''Милосрдног анђела''. Јер да неко себи да за право да са другог краја света силом решава проблеме у једној сувереној држави оспоравајући право тој истој земљи да своје проблеме са тероризмом решава силом- то је заиста апсурдно али и са катастрофалном последицама. Нема томе логичне утемељености ни у праву, нити у здравом разуму. Понављам по стоти пут: Србији су по питању проблема Космета биле потребне ''добре услуге'' и мирољубиви напори па чак и дипломатски притисци према свим странама у сукобу а не ратно хушкање и на крају и само учешће у рату , у међуетничком рату где две стране полажу право на једну територију, и то на страни једне од зараћених страна.

Наравно, те услуге су требале бити искрене и поштене а не оне које су нуђене у Рамбујеу и које су представљале фарсу ради стварања привида да се жели мирно решење. Сву си знали, од политичара до медија, да ни један Србин неће потписати споразум из Рамбујеа. Тај споразум је и писан тако да

16

не постоји ни минимум шанси да буде прихваћен од српске стране.

Нико, нико, не може да правда тај срамни акт агресије. Нити у свету, нити овде код нас. Урадили су управо оно за шта су нас оптуживали и казнили: употребили су силу и терор према слабијој страни.

Наравно, овај проблем се може посматрати са различитих страна. То је проблем дефиниције. За нас је ОВК терористичка организација а за ''њих'' је ослободилачка војска (читај ратни савезници). За нас је АлКаида терористичка организација за њих је била неко време ослободилачка војска а сад је терористичка организација. Бар се у нечему данас слажемо. Зашто нисмо могли да се сложимо око ОВК? Из истог разлога због којег нису могли да се сложе и са Русијом. За Русе је чеченски тероризам ''тероризам'' а за запад је то ''борба за слободу''.

Сада, после свега, па и тада у релевантно време, мене највише запањује плиткоумност западних режисера и њихових шиптарских статиста и њихова заблуда да тако лако, лажима и голом силом, могу суштински да промене ствари и да из колективног памћења и духа српског народа уистину могу да избришу Космет?! Зар је могуће да ико од њих мисли да ће се ико од нас стварно одрећи Космета?! Зар су то могли да поверују само на основу иступања одређених протува из Србије које би се за новац и лагодности одрекли и властитих родитеља, који би попљували порекло и име?! Нису ваљда на основу тог узорка помислили да су Срби толико пропали?! Разбацане кости петовековне отоманске владавине, уходане стазе преко албанских врлети и јуначка одбрана српске границе на планинама према Албанији 1999-е нек им је увек на уму као доказ и упозорење.

Мора се од почетка. Од човека до човека, од лажи до лажи, све истином до истине, од рова до рова. Морамо се наравно суочити и са својим грешкама, злоделима и заблудама. Нема нам друге, чека нас дуг и мукотрпан пут и да парафразирам Черчила: пуно суза, зноја и крви.

Великих истина овде нећете наћи. Нећете их наћи нигде, јер истине не постоје без нијанси и позиције са које посматрамо на њих. Можете пронаћи тек по коју чињеницу, моје виђење или тумачење, што као човека који се родио и живео у Метохији до 1999-те што као аналитичара (баш ружно звучи и реч и звање) и

17

истраживача догађаја у и око Космета. Овде наступам и као борац за српску ствар и уопште ми не пада на памет да перем руке од тога. Срамио бих се својих потомака када би било другачије.

Кад човек боље размисли: истине и нису више потребне- потребна је борба.

КОНТИНУИТЕТ СТРАДАЊА И СЕОБА КОСМЕТСКИХ СРБА (уводне паралеле) Злонамерни у свету, али и код нас, данас најчешће

приступају косметском проблему једнострано и користећи се неистинама или произвољним тумачењима историјских чињеница. Често ''посегну'' и ка измишљању или дописивању историје. Најчешће их је брига за посматрање проблема са историјског становишта.

Није тај свет ''блесав'' или неспособан да проникне у истину или да је потражи ако му треба. Није. Имају они своје Кембриџе и Оксфорде, своје Колумбије и Јеилове. На крају крајева имају: своје Београде и Приштине. Кад им је до истине они је и нађу. Али кад им не одговара они онда једноставно раде оно што су зацртали, оно из чега би извукли своје стратешке циљеве и користи и не воде много рачуна о истинама, поготово о историјским истинама јер најчешће историју презиру из дна душе и мере њену вредност једино бројем добијених ратова и опљачканих колонија. Ми се мало разликујемо од њих- и ми бројимо ратове али и једне и друге: и добијене и изгубљене.

Мислим да је већи проблем што делови наше јавности прихватају анализу косметских збивања тако као да је проблем настао почетком деведестих година прошлог века, као да су се тада ''зли'' Срби острвили на ''недужне'' и ''ничим изазване'' Шиптаре па се ето ''демократски свет'' нашао ту при руци да помогне демократији и људским правима. И они имају сличне мотиве као и они први: то је корист, било каква и било колика да је и не обазиру се што је та корист по некад несразмерно много мала у односу на штету коју наносе својој земљи, ако хоћемо право: и себи.

18

Зашто део света гледа на Косметске проблеме једнострано и плитко? Тако им треба и одговара. Није то ништа ново. И није то зато што смо ми много важни и велики, више зато што смо пробали да им одупремо. Што смо им стали на пут. Не улазим у то јесмо ли требали то да чинимо или нисмо али ми је итекако важно имамо ли права на то или немамо. Ако хоћете, и поносан сам што смо то право искористили како год то може да делује будаласто по некад. Али шта нама треба то право? Без тога права онда више нисмо слободна земља. Ни једна земља на свету није слободна ако нема право да се некад и по нечему не сложи са моћницима и да због тога не буде кажњена. И када бива кажњавана да има прво да се брани. Ко даје право на одбрану? То право мораш дати сам себи. То не разумеју врло често ни они споља ни ови њихови унутра: како смо се дрзнули да сами себи, без њихове сагласности, дамо право да се бранимо. Највише нам заправо то и спочитавају.

Ми смо створили ''косовски мит'' баш око тог права. Право да изађемо ''на црту'' далеко моћнијој сили , право да бирамо ''у које ћемо царство''- то право не разумеју они који у принципу не разумеју Србе. И кад су Срби. Јер нема никакве разлике, осим историјског и технолошког контекста, између Отоманске империје на Косову 1389. и НАТО империје на Косову 1999.

Како би се могао дефинисати став тог дела света и наших незналица према проблему Космета? Па њихов став би отприлике гласио овако: ''дошли Срби од некуд 1989. године и угрозили права недужних и невиних Албанаца на њиховој вековној прадедовини''. Звучи апсурдно и приглупо али је на жалост тако. Тај манир је преузет из западњачког вокабулара почетком деведесетих када су многи инострани медији јављали ''да је Србија анектирала Косово 1989 ''.

Овим текстом желим да макар за мало разбијем те предрасуде и да покажем да је страдања на Космету било, и то страдања Срба и да та страдања трају још од 1389. и да никада нису престајала па чак и да се метод и форма терора није много разликовала кроз векове. Ово је историјски увод у тезу да је побуна Шиптара и НАТО агресија само наставак континуиране акције која траје вековима. Даље, желим само да у цртицама подвучем откуд то ми полажемо право на Космет и да покажем како ово данашње није ништа ново, да Космет покушавају да нам отму већ неколико векова увек истим методама само у

19

различитим околностима. Затим, овај текст је и потребан као увод у разјашњење каснијих и блиских догађаја пре свега због схватања контекста или цикличности историјских догађања.

Рећи ће неко: све је већ речено, све се зна, нема потребе посезати сада за застарелим и превазиђеним теоријама. Нема времена за патетику, стигло је ново време. Је ли? Па лепо онда у том новом времену нека се окану Космета и нас нека оставе на миру, нека живе новим европским животом, па онда је у реду. Чим нас оставе на миру више нећемо посезати за историјом осим у школским клупама и народним светковинама.

Ми данашњи, кривци или страдалници, није ни важно, памтимо мало и кратко. Ако смо кривци– криви смо највише себи и својима. Ако смо страдалници– то је зато што смо готово затворили круг страдања. Ако памтимо мало– то је зато што мало знамо. Ако памтимо кратко– то је зато што децу морамо да хранимо и родитеље сахрањујемо.

Није ни чудо што причамо само о нашим страдањима. Тако треба. Десило се за нашега вакта, о наше се главе разбило. Понекад помислимо да смо први, да смо ми измислили бежање пред ножем и крвником, да нико пре нас није страдао због крста и вере. А бежање никада није престајало. Од оног дана кад се испоставило да је Урош Нејаки нејак да сачува силно царство.

Колико смо бежали право је чудо да је неко и остао да бежи задњега времена и муке?! Колико нас задњи пут побеже чудо је над чудима да нас још на Космету има?! А има нас!! Опет се душманин пребројао. Или нас је било толико много, некада, и толико смо волели ову земљу да увек некога остане да се траг не затре и огањ не истули?!

Кад се помену сељења и бежаније они, што кобојаги мало више знају, помену и ''Велику сеобу'' са Чарнојевићем, нешто мало стидљиво и ону са Јовановићем и ту стану. Нема више, ништа се није дешавало што би могло да нам укаже да смо ми у праву ма колико нас убеђивали са свих страна да нисмо.

Данашње доба је брзо доба. Технологија је, брајко, изнапредовала. Брже се гине, брже се бежи и брже се заборавља. Не дајмо ово задње, ако нас има где и куд.

Да би, колико толико, направили некакве темеље овог нашег писанија и анализе (и да би наша систематичност олакшала онима који ће све ово оспоравати) треба поћи (ваљда) од неких поставки које ћемо доказивати и сутра бранити.

20

Те поставке би биле следеће: - континуитет сеоба Срба са Космета; - континуитет терора на Србима од стране Шиптара; - увек су сеобе и терор протежиране и потпомогнуте од стране неке силе непријатељски расположене према Србији и Србима (увек под разним изговорима и увек са ''разумевањем'' од дела српске јавности). Кад помињемо сеобе , треба узети у обзир да је велики део

Срба нестао са Космета и исламизирањем као и убиствима. Овде ће се углавном помињати бројке одсељених тако да је слика страдања још већа када се узму друга два фактора у обзир.

Кључне године или временски периоди када је долазило до највећих миграција Срба са Космета или које су касније прозроковале исто поделио бих у следеће фазе или године:

-1389 , после Косовске битке; -1448 па на даље, после коначног пада Србије и

обустављања рада Пећке патријаршије 1459; -1690 Велика сеоба после аустро-турских ратова; -1737 и после у времену такозване Друге сеобе; -1878 – 1918; -1941 – 1945; -1945 – 1989; -1999 до дана данашњег. Оваква подела периода егзодуса је мање више устаљена у

научној литератури, наравно са мањим разликама зависно од аутора, али и да је речено ''да исељавање Срба са Космета и терор над њима траје од 1389-е до данас'' ништа се не би погрешило. И само једна фаза, али која никада не престаје, доста је.

Косовска битка и година у којој се одиграла можда имају више симболичан карактер него што би се могло доказати да је било великих миграција у неком правцу. Ако изузмемо чињеницу да је пуно Срба погинуло, да су ''отишли'' у ''небеску'' Србију, да смо потпали под страну власт само по себи је довољно као доказ да је то иницијална каписла будућих сеоба и страдaња. Друга империја и друга вера постала је господар Србије. Тада више правно а нешто касније и фактички.

Исто тако и период од 1448-е (крсташи на челу са Јанком Хуњадијем губе битку на Косову од Турака) када Србија престаје

21

да постоји, када падају градови један за другим и кад Пећка патријаршија као симбол српске духовности и постојања престаје са радом (1459), елем, тај период је и даље релативно миран и поред страдања, погибије и сеоба, још се не назиру размере катастрофе која ће уследити са вековима који долазе а која ће бити уско повезана са почецима појаве Арбанаса у тим крајевима. У том првом периоду носиоци терора су Турци који и поред тога што су били познати по суровости према побеђенима ипак колико-толико воде рачуна да сви не побегну или буду убијени. Разлог је прост: огромно царство треба издражавати радом раје и порезима које треба убрати. А порез не можеш сакупити на ненасељеном месту или од мртвога. Друго, Турци су увек гледали да после победничких дивљања војске којој је требало ''мало пустити на вољу'' организују релативно миран живот своје раје из горе наведених разлога али и због преко потребног мира једној империји која стално негде мора да ратује и гуши буне. Наравно не треба схватити тај живот као неку идилу али ће се касније испоставити да је ипак на нешто личио док Шиптари нису почели да се спуштају са брда и док, ово је најважније, нису почели да примају ислам. Међутим период од Косовске битке па до потпуне окупације Србије јесте почетак страдања и сеоба Срба са Космета. Мање фактички а више као узрок који ће изазвати касније последице.

Врло је важно узети у обзир да је прихватање ислама од стране албанских племена која су постепено насељавала Космет и потискивала Србе , или су долазили на напуштена огњишта, кључни моменат који ће предодредити карактер насиља над Србима. Узимајући нову веру мухамеданску Арбанаси почињу свој историјски манир да стално буду уз окупатора и непријатеље Срба. Али овога пута они су направили један корак који се неће више понављати: узели су веру нових господара која ће остати њихова до дана данашњег. Касније су мењали господаре али никада нису више променили веру. На исламизирање Арбанаса благонаклоно је гледала и Порта и Ватикан. Свако из својих разлога и стратешких планова али увек на рачун и штету православаца.

Ипак главнину становништва данашњег подручја Истока (и целог подручја Косова и Метохије) према Скадарском дефтеру 1485 чине Срби. Има ту и тамо помена и о другим етничким припадностима. Тако у Ђураковцу има једна породица Влаха и у

22

Белици једна породица Арбанаса. Према турским пописима из периода од 1520-1535, дакле скоро стошездесет година пре велике сеобе, у Вучитрнском , Скадарском и Призренском санџаку било је између 2% и 4,6% муслимана. Док је у Дукађинском санџаку тај проценат износио 0%.

1690-а година и пораз аустријске војске код Качаника представља прекретницу у сеобама Срба. Оне постају масовне и све више фаталне за опстанак Срба на Космету. Нису тада Срби бежали од Турака колико од Черкеза и Шиптара и њихових крволочних зверстава. И нико боље није искористио ситуацију од Шиптара који су населили и запосели опустеле пределе. Тада је Космет напустило око 40.000 Срба што је стравична цифра ако се узме временска димензија у обзир. И то је бројка која је прешла Саву и Дунав и нашла се на подручијима Аустрије: док се број убијених, заробљених или расељених на друге стране овде уопште не узима у обзир , а који је вероватно најмање још толики. Има додуше различитих података о томе колико је Срба тада прешло Дунав. Овај број је најреалнији и најчешће се понавља јер га је изрекао сам Патријарх Арсеније Чарнојевић редигујући свој први став из писма бечком двору када је тврдио да је с њиме дошло око 30.000 људи, жена и деце. Монах Стефан Дискал из Раванице говори о броју 37.000 породица. Историчар Душан Поповић о цифри од 60-70.000 људи. Ћоровић у својој ''Историји српског народа'' каже да се не може поуздано утврдити тачан број ''али је цифра од 30.000 душа најприближнија''. Гиљфердин говори о цифри од 37.000 али и он као и монах Дискал говори о породицама а не броју људи. Највероватније је да је Стару Србију напустило око 100.000 људи али да је Дунав прешло око 40.000. Други су отишли у друге пределе, крили се по брдима па се постепено враћали ако су имали где, велики број је побијен а један део је послат у робље.

Друга сеоба под Арсенијем Јовановићем је само наставак процеса који је започео у првој, и која је такође настала као последица аустро-турских трвења које се највише разбило о главу Србима. Али се већ овде примећује континуитет сеоба. Срби одлазе, и одлазе, само да би сачували голи живот и то ће се понављати до дана данашњег.

У време српских устанака против Турака који су почели 1804-е године терор и исељавање се настављају. Како су устаници јачали и ређали успехе на бојном пољу тако је гнев

23

Турака и Арбанаса према Србима у Старој Србији био већи. И како је устанак слабио то је жеља за терором остајала иста.

Горе поменути Александар Гиљфердинг је обишао Косово и Метохију средином деветнаестог века тачније 1857-е године и описао је страшно стање Срба и терор над њима. У једном делу свог путописа он каже: ''Гориочка црква припада Дечанском манастиру. .... Парохијана је врло мало, и то све сиромашни људи које Албанци страховито угњетавају. Чак и гориочки монах може доживети свакога дана да му Албанци као незвани гости дођу, поједу и попију све залихе на које наиђу и да, у знак захвалности, још и његове ћелије опљачкају''.

(1941-е године Албанци су убили неколико свештеника, опљачкали манастир Гориоч и претворили га у затвор за Србе. Почетком осамдесетих Албанци су напаствовали једну монахињу из манастира Гориоч и константно су пљачкали стоку и секли манастирску шуму током целог периода од краја рата до почетка деведесетих. 1999-е насртали су на исти манастир и игумана Оца Саву и само је долазак италијанских снага манастир спасио најгорег. 2004-е Шпанци су крајњим напорима успели да спасу манастир али не и цркву подно њега у Истоку која је демолирана и оскрнављена).

Драматичне (можда најпогубније) су биле и сеобе у периоду од српско-турских ратова и проглашења самосталности Србије 1878-е до ослобођења 1912-1918. Те сеобе нису карактеристичне као оне раније када се маса народа окупљала под нечијим вођством и бежала него се први пут у историји (на жалост не и задњи пут) изводи егзодус константан и у дугом низу година. Не без разлога се сумња да је у том периоду Космет напустило око 200.000 Срба а све због неподношљивог терора који су трпели пре свега од Шиптара. Тада и велики број Срба због несносних услова за живот прихвата ислам и арбанаши се, у почетку прибегавајући мимикрији али се касније код тих људи губи идентитет и они постају гори Шиптари од оних изворних. Доказано је и проверено на властитој кожи да су највећи зликовци међу Шиптарима били управо они који су примањем ислама то постали. Мимикрија се гасила већ у следећој генерацији због разноразних разлога. Деца нису схватала двојно веровање, женидбама и удајама морали су да прекину са исповедањем старе вере итд .

24

Радован Самарџић у књизи ''Косово и Метохија у српској историји'' каже на ту тему: ''Мимикрија Срба сељака била је, међутим, најизразитија на Косову. Прилагоћавајући се арбанашкој средини, временом су изменили готово све, и куће, и оно мало сиротиње по њима, и одело на себи и својој чељади, и држање, чак и изглед; трудили су се да бар домаћин говори оба, или сва три језика; иконе и кандила крили су по долапима. Требало је да промене још и душу. Поред принудног и добровољног узимања друге вере, мимикрија је, као и отимање жена, била поуздан пут ка исламизацији и арбанашењу. Назив АРНАУТАШ давали су Срби онима за које се знало кад су променили веру и народност. Уколико се историјски подаци могу претворити у бројчане односе, 30-40% Арбанаса у Југославији непосредног су словенског порекла. Упоредо са тим подаци добијени антропогеографским и историјском истраживањима своде се на број од око 150.000 избеглица које су између 1878-е и 1912-е године, напустивши шире подручије Косова и Метохије, прешле у Србију...''.

Татомир Вукановић у књизи ''Дреница - друга српска Света Гора'', пише: ''.....М. С. Милојевић српски списатељ из доба романтизма истиче како у једном делу Дренице у 431-ој кући живи ''све сам Србин потурчен, који врло мало зна арнаутски и који више српски но арнаутски говоре''. Затим наводи: ''у 258 такође потурчени Србин, али који подједнако говоре и једним и другим језиком''. Слично Милојевићу, наставља Вукановић, разлаже и други српски списатељ Т. Станковић, који наводи: ''Дренички Арнауташи, сви знају дан своје славе- свога крсног имена и тога дана ништа не раде''.

Јевто Дедијер у књизи ''Стара Србија'' говори о 60.000 протераних са Космета у периоду од 1880-е до 1900-е године. И он говори о другом аспекту смањења броја Срба, о мимикрији: ''Српско становништво које је остало у Старој Србији довијало се на разне начине како ће да спасе живот. Најпре је промењена ношња. Сви су мушкарци примили арбанашко одело, обријали су главе и носили перчине''.

Константин Јиричек је наводио да је од 1878-е до 1912-е са Косова протерано око 150.000 Срба. И Јован Цвијић је био сличног мишљења. Неколико извода из ''Балканског полуострва'' Јована Цвијића: ''Метохија је у Средњем веку густо насељена па до краја 17-ог века. После Велике сеобе Срба 1690-е године,

25

метохијско становништво врло је разређено..... Изгледа да је косовско-метохијска струја најстарија од свих. Немамо до сада доказа да се динарско насељавање (централне Србије прим.аут.) као струја развило пре друге половине 17-ог века....... Метанастазички покрети су однели много српског становништва с Југа на Север; у неким областима (Метохија, Косово, скопски крај) остале су празнине; у свима су ослабиле појаве српског живота и духа. Услед тога, поред других узрока, настало је продирање Арбанаса у центре старе српске државе и превлађивање бугарских утицаја у Македонији......... Још од почетка турске владавине већина Арбанаса је примила ислам; они су били потпора турском режиму и најсвирепији угњетачи..... После српских сеоба из Метохије, са Косова и из Јужне Мораве, почели су Арбанаси у масама силазити у те жупне крајеве...... Од многобројних рајинских особина централног типа највише падају у очи оне особине које потичу од моралне мимикрије. Под тим подразумевамо утицај суровости и насиља господара на менталитет овога становништва.... Први је знак мимикрије у овим областима био примање арбанашког одела. Затим је дошло усвајање њихових покрета, понашања и самог језика, тако да се на путу и на тргу нису могли раликовати Срби од Арбанаса......'' .

Шта закључујемо из ових навода? Срби се мимикријом не идентификују са Турцима као официјалним господарима него са онима од којих им долази главни терор. Зар то није чудно али и симптоматично?

Сава Дечанац се запутио у Берлин 1878-е са петицијом коју је потписало око 2.000 народних представника (сличан број потписника је и на оној петицији која се потписивала осамдесетих година прошлог века). Ова преставка је предата Оту фон Бизмарку. У том меморандуму је писало: ''Овај народ трпео је до данас нечувене патње, јер је био препуштен милости и немилости турских и арбанашких ренегата. Сад, када је свима народима Балканског полуострава побољшан положај, да ли је право да ми останемо у ланцима тешке тираније, да ли је право да нас Турци и даље кољу, а Арбанаси пале наше домове, да ли је право да смо и даље потчињени поступцима који су гори од поступака према стоци у Европи....''.

Проблеми кроз целу историју српског народа на Космету се понављају. Зар ово писмо Саве Дечанца не би могло и данас да

26

буде актуелно. Зар не може ово писмо Саве Дечанца без икаквих исправки да потпише Сава Јањић и да то пошаље у свет?!

Владан Ђорђевић, ондашњи председник српске владе, у писму Стојану Новаковићу посланику у Цариграду пише ''да је само у периоду од 1880-е до 1899-е у Србију побегло 60.000 Срба са Космета''.

Кратак период паузе од сеоба у времену од 1918-е до 1941-е, па онда поново колоне избеглица главом без обзира спашавају само голи живот свој и своје деце. Стигли су нови господари: Немци и Италијани. У пракси се остварује вековни сан Шиптара о Великој Албанији. Нико то данас не помиње. Србе оптужују за великосрпске аспирације а не говори се да су Шиптари остварили тај сан.

Рачуна се да је за време Другог светског рата убијено око 10.000 Срба на Космету (Душан Батаковић). Славенко Терзић тврди да је 10.000 Срба убијено само прве године окупације. У исто време је протерано око 100.000 Срба. За тај период, дакле у исто време приближан број Албанаца из Албаније доселио се на Космет. У овај број нису урачунати Срби који су интернирани у разне логоре у Албанији и Италији. Алек Драгнић и Славко Тодоровић баратају цифрама од 70.000 да 100.000 хиљада исељених у том периоду, Димитрије Богдановић око 100.000 а професор Смиља Аврамов износи податак да је у Комесаријату за избеглице било регистровано 70.000 избеглица. Али сигурно нису сви регистровани. Она даље наводи да је у истом периоду усељено око 200.000 Албанаца на Космет из Албаније.

Вођа албанских фашиста Мустафа Краја изјавио је јуна 1942-е ''да српски живаљ на Косову треба протерати што пре а све српске досељенике побити ''.

После рата, и слома фашистичких земаља, Шиптари опет масовно мењају страну и махом прилазе комунистима. Њима није падало на памет да као Срби воде грађанске и идеолошке ратове који до дана данашњег нису престали.

Од 1945-е па до краја осамдесетих година прошлог века настаје најпогубнији и најперфиднији облик терора и исељавања Срба. Срби се исељавају тихо, без великих колона или помпе али годинама константно. Шездесете године прошлог века су године када почиње да се захуктава то тихо исељавање. Према извештају комисије СИВ-а између година 1961–1971 иселило се 34.227 Срба. Наравно овај податак треба узети са резервом

27

обзиром на то на који је начин функционисала комунистичка машинерија која се годинама трудила да минимизира и прикрије страдања Срба. Овде нису побројани нити они који се званично нису иселили а који у суштини нису живели на Космету. То су људи који још једину везу са Косметом имају преко породице која је остала тамо, и то углавном остарелих родитеља, који имају имања на Космету али који фактички већ стварају нови живот у Србији и другим крајевима света и који немају намере да се са децом више враћају. Према писању Политике од 20. августа 1988 најреалнији податак је да се у периоду од 1966-е до 1980-е са Космета иселило око 220.000 Срба.

Можда је најсликовитије позабавити се егзактним подацима као што је попис становништва да би се схватила тенденција и континуитет. Овде ћу приказати само резултате за три пописа у општини Исток где ће се видети да су 1961-е Срби и Црногорци чинили близу половину становништва да би после две деценије њихов број спао на испод 10%.

Пописи становништва из 1961, 1971, 1981 за Исток: Срби: 1961 - 9097 - 26,9 %

1971 - 8944 - 21,8 % 1981 - 7736 - 15,4 %

Црногорци : 1961 - 3804 - 11,3 % 1971 - 2420 - 5,9 % 1981 - 1856 - 3,7 %

Албанци : 1961 - 19067 - 56,4 % 1971 - 27371 - 66,7 % 1981 - 35972 - 71,8 %

Са друге стране, у периоду 1991-е до 1997-е на територији републике Србије свеукупно Срба има мање 57.859 а Шиптара више 285.158. Срба је рођено 572.795 а умрло је 630.654. Шиптара је рођено 332.973 а умрло је 47.815. Доста добар наталитет и ниска стопа смртности за једну угрожену и ''геноцидом'' уништену врсту. По овим подацима за десет година, а овим темпом, Срба ће бити мање за око 500.000 а Шиптара више за 2,5 милиона, и ово су најоптимистичкије претпоставке јер многи фактори нису узети у обзир. Отуд није ни чудо шта се све догодило на Космету кад су Шиптари својим енормним наталитетом успели да есенцијално угрозе и целу Србију, па слободно се може рећи и добар део Балкана.

28

Али да наставимо са исељавањем: од 1980-е до 1987-е још нових 50.000 исељених. Онда се догодио рат 1999-е и бомбардовање које је убијало људе и затровало земљу. Поново крећу колоне као под Чарнојевићем и Јовановићем. Према подацима УНХЦР око 200.000 Срба је расељено. Према подацима УН ОЦХА 231.000. Док кординациони Центар барата са цифром од 280.000. Која год да је тачна подједнако је катастрофална.

Сеобе и бежаније Срба са Космета нису престајале од 1389-е и у континуитету трају до дана данашњег. Само су сеобе мењале некад темпо и обим, некада и облик. Једном је то бивао масовни егзодус, колонално и за кратко време а некад се тај просец дешавао у дужем временском периоду и константно. Континуитет сеоба је наравно проузрокован континуитетом терора. Да би постајале и сеобе и терор кључно у свему је што су Шиптари константно имали ''спонзора'' за тако нешто. Друго, кад год би били сатерани у ћошак, углавном недостатком помоћи са стране, одмах и као по правилу стали би да кукају и туже над својом злом судбином и ''несносним угњетавањем од стране Срба ''. Тако би убрзо нашли савезнике углавном регрутоване од стране српских непријатеља. Још је и друга ствар временом постајала очигледна: увек међу делом српске популације долазило до ''разумевања'' за ''патње'' Шиптара и до осуде ''српског угњетавања''.

Методи терора крџалија, качака, затим балиста и на крају ОВК у потпуности су исти само се временом мењала средства (напредовањем технологије) којима су се служили ти бандити. Углавном се убијају цивили, отимају и силују жене, скрнаве се цркве и манастири, раскопавају се гробља, убијају полицајци из заседе. Као што је крџалија у мраку пре много година нападао усамљену српску породицу негде у неком метохијском селу тако је и терориста ОВК исто радио. Само је друга пушка била у истим рукама.

Можда је најбоље упоредити извештаје руског конзула Ивана Степановича Јастребова са скорашњим дешавањима и ситуација ће бити куд и камо јаснија. Шта говоре његови извештаји? После Берлинског конгреса настаје побуна Шиптара, Срби беже а Порта подржава Призренску лигу а Лига слуша Порту. (Данас НАТО формира такозвану Косовску владу и та влада слуша НАТО, Срби су побегли или беже). Шиптари убијају,

29

силују, пљачкају. Турци не реагују. (И данас Шиптари убијају, силују и пљачкају а НАТО не реагује). Шиптари нападају Плав и Гусиње. Турци то коментаришу као ''ненамеран'' напад а уствари оружјем помажу исте. (Данас Шиптари нападају Македонију а НАТО им помаже. Или као кад је пред рат ОВК нападала српске државне снаге). Даље, извештава Јастребов, који Шиптар неће на Црногорце мора да плати за то новцем. (Као код ОВК). Када се страни конзули жале због терора Шиптара над православним и католицима Муфтар паша их правда говорећи да је то излив огорчења Шиптара због Гусиња. (Олбрајтова је казала после бомбардовања ''да схвата да има злочина Шиптара али да разуме ту њихову потребу за осветом (излив потреба)''). Чим се сусретну са српском или црногорском војском, пише Јастребов, Албанци беже пљачкајући у том бегу све испред себе. (ОВК) . И могло би овако још дуго правити паралеле.

Арбанашка национална и људска свест се у време турске владавине формирала на темељима некажњеног чињења злочина. Они су тада научили да могу чинити злочине и да не буду кажњени за то. И никада неће више то заборавити а на жалост историјски догађаји ће им ићи на руку да им се такво понашање и исплати. Ни до дана данашњег се нису ослободили тог елемента у својој свести. Сви непријатељи Срба и окупатори ишли су им на руку у том науму.

Понављам, како су увек пролазили некажњено за злодела тако су увек кад би их која власт довела у ред стали да се понашају у духу синдрома ''малог детета којем се узела играчка''. Кад би им се забранило да некажњено убијају дурили су се и кукали над својим угроженим правима. Међутим основно право које они кроз векове траже јесте право на слободни и некажњени одстрел Срба. Француски путописац и новинар Жорж Толис који је пропутовао Стару Србију каже: ''Стара Србија је уз Јерменију најнесрећнија земља на свету''. О Арбанасима пише: ''Они из Дебра убијају да краду, они пак из Ђаковице убијају из лудог фанатизма, они из Пећи убијају из задовољства, они из Призрена убијају због својих рђавих нагона, а они из Тетова убијају да опробају своје карабине''.

На сваки покушај успостављања каквог таквог реда, или макар и вербалне заштите Шиптари су одговарали терором. Тако 1890-е, у јуну месецу, убијају српског конзула у Приштини Луку Маринковић. 1903-е у Мутровици убијају руског конзула Григорија

30

Степановича Шчербина. 1920-е у Паризу убијају и Есад Пашу Топтанија јединог поборника сарадње са Србима.

Ево још једног примера и доказа о константној и цикличној употреби терора од стране Шиптара. На скупу у великој џамији у Призрену 1907-е Арбанаси из Љуме захтевају да се приступи истребљењу Срба. Милан Ракић је сазнао да су Љумани тражили ''....да збор одреди један дан кад сви Арнаути треба да устану на оружје и изврше општи покољ Срба...''. То пише Милан Ракић у ''Конзулским писмима''. Више је него очита паралела са 17. мартом 2004-е и доказ континуитета организованог насиља Албанаца над Србима. Скоро сто година касније остварила се жеља Арбанса из Љуме и обистинила слутња српског конзула. Слична је затим и хистерична одмазда после априлског слома 1941-е. И она по свему подсећа на догађаје из 1999-е и 2004-е. Или групице бандита иду редом убијајући и пљачкајући или руља креће у линч и паљевину. И тада 1941-е паљене су цркве и куће, пљачкане су и цркве и куће а и тада је разбијен ћивот са моштима Светог Јанићија у Девичу. Убијено је 14 свештеника. Само је у Дреници првог дана терора убијено 90 Срба. Чак су и избегличке колоне 1941-е и 1999-е пратили војници исте стране земље. И 1941-е преко Руговске клисуре и 1999-е преко Савиних вода српске мученике прате италијанске трупе.

Српски непријатељи већ дуже времена знају која је наслабија и најболнија српска тачка. Знају ''ахилову пету'' српског постојања. То је Космет. Зато су одвајкада ту ударали и ту изазивали немире а увек су у Шиптарима имали поузданог партнера за то. Арбанашка мржња према Србима чинила је то да су се они удруживали са свим и сваким само да би остварили своје циљеве. Прво су служили Турцима, па Аустријанцима, затим Италијанима, Немцима, ратовали су у саставу хрватске и босанске војске у свим ратовима, најзад данас су у служби Американаца и Немаца. Можда у задње време и исламских фундаменталиста оличених у АлКаиди Осаме Бин Ладена.

Увек су знали на коју карту треба да одиграју. За време Турака то је карта мухамеданско-османлијске солидарности. За време Немаца и Италијана то је фашизам. За време комуниста то су полазишта ''марксистичко-лењинистичка''. Од деведесетих они кобојаги инсистирају на демократским принципима. Данас опет очијукају са верским фанатизмом.

31

Њима стране силе такође константно кроз историју разним међународним или домаћим актима помажу да остваре своје циљеве. Турци са својим хатишерифима стално потврђују њихове привилегије, Аустријанци их својим актима соколе да се одупру Србима, Италија и Немци својим актима стварају Велику Албанију. Комунисти, и то наши српски, својим актима потпомажу да се што више Срба исели. И на крају данашња међународна заједница својим актима признаје етничко насиље и чишћење.

У прилог томе ево једнога примера: 6. марта 1945-е године донето је решење којим се забрањује повратак расељених Срба. Апсурд!!! Док сви досељени из Албаније остају на Космету. Према попису становништва из 1931-е године на Косову и Метохији је живело 230.916 Срба и 381.666 Шиптара. Тада се значајно ремети етничка слика Космета која је уочи рата била у односу скоро пола-пола. Однос власништва земљишта по катастерским књигама је и тада увелико на страни Срба. И то ће се мењати после последица примене Закона о ревизији аграрне реформе из 1945.

Зар се нешто слично том комунистичком акту није догодило и Кумановским споразумом где се у тачки 3. став 3. каже ко све мора да напусти Косово и Метохију: ''Снаге СРЈ укључују сво особље и организације СРЈ и Републике Србије са војним способностима. То укључује редовне војне и поморске снаге, наоружане цивилне групе, њима придружене паравојне групе, ваздухопловне снаге, националну гарду, граничну полицију, војне резервисте, војну полицију, обавештајне службе, савезно и републичко министарство унутрашњих послова, локалну, специјалну полицију, јединице полиције за сузбијање нереда и антитерористичке јединице и све друге групе или појединце које као такве означи комадант КФОР-а ''. Другим речима: сви радно и војно способни мушкарци и жене имају да иду напоље и да се више никад не врате. Јер има мало тих који не потпадају под неку од набројаних категорија. На пример ''наоружане цивилне групе'' или ''војне резевисте''. Па по нашим законима ми смо сви војни резервисти. Да не говорим о великом броју владиних службеника. А и командант КФОР-а може да именује било кога као непожељног. Као што су комунисти забранили повратак избеглима, тако су међународне снаге омогућиле да дође до расељавања. Тим актима, и претходним бомбардовањем, скоро је 300.000 Срба отишло са Космета.

32

Значи непријатељи већ дуже времена знају за ''српску ахилову пету''. У изводима из Зборника докумената ''Априлски рат 1941.'' књ. 1 Београд 1969. на једном месту стоји: ''У разговору, који је имао са грофом Ћаном 23. јануара 1940. године, Павелић је тражио од Италије 30.000 људи, који би упали на Косово и изазвали нереде ''. Дакле и Павелић схвата где је најлакше изазвати нереде и напасти Југославију иако је са његове позиције усташтва логичније било да тако нешто уради у Хрватској. Будући поглавник НДХ међутим има више поверења у Шиптаре као непријатеље Срба него у своје Хрвате.

У кратким периодима функционисања закона на Космету Шиптари су као по правилу одмах на друге начине скретали светску пажњу на себе. Чим је дошло до ослобођења Космета 1912-е па после и 1918-е одмах је почела пропаганда о наводним српским злочинима. Баш као и 1999-е. И тада су у свету доказани непријатељи Србије дизали галаму о ''злочинима'' над народом који већ неколико векова уназад ништа друго не ради него чини злочине према Србима и који је етничким чишћењем променио етничку структуру Космета.

Међутим, чињеница је да су први терористички акти у савременој историји почињени управо од стране Албанаца 1912-1913-е и да су били потпомогнути из Албаније, Аустроугарске, Италије и Бугарске. Ти терористички акти су основа и темељ за настајање качачког покрета (само на територији Истока после 1918-е године било их је 4500) као војног крила Косовског комитета 1918-е. Као што је из тога произашао и ''Бали комбтар'' 1942-е и ''Друга призренска лига'' 1943-е а који је био основа за стварање, прво косовског пука ''Регимента косова'' у новембру 1943-е а затим и средином 1944-е 21.СС дивизије ''Скендебег''. Командант те злогласне дивизије обергрупенфирер Аугуст Шмитхуберт казао је једном приликом: ''Војник Албанац у напад одлази само дотле док не нађе нешто што може да отме или украде''. Ова дивизија је поред Косова направила велике злочине и у Црној Гори. Зар речи немачког официра и деловање дивизије не подсећају на извештаје Јастребова пола века пре тога?

После рата 1945-е наставља се са хистеријом против ''велико-српског хегемонизма'', оптужује се Ранковић да је чинио невиђене злочине према Шиптарима, изврће се истина о томе да је он био комунистички полицајац који је затварао све подједнако. Упоредо се чека и повољан политички тренутак за

33

предају Космета Албанији. У документу који је на увид јавности дао Владета Кошутић 4. марта 1989-те у Београду а који је открио Вук Винавер може се видети како ништа није почело од јуче (мрачне деведесете) већ процеси трају (и трају) и кулминирали су данас у време када је Србија изродила најнеспособније људе у својој историји. Поред непријатеља са стране, у редовима Срба је увек било анационалних креатура које су биле спремне да ураде све зарад личних интереса. Има их и данас, било их је и јуче. Дијалог се води у Москви 19-ог априла 1947-е између Едварда Кардеља, Станоја Симића и Владимира Поповића са једне стране и Стаљина те Вјечеслава Молотова са друге:

Стаљин: Каквог су порекла Албанци? Кардељ: Они су потомци Илира. Стаљин: Тај народ изгледа да је доста заостао и

примитиван. Поповић: Али су врло храбри и верни. Стаљин: Да, они могу бити верни као пси, то је одлика

примитиваца. Код нас су тако били верни Чуваши. Руски цареви су их узимали за личну стражу... А како су се Албанци нашли на тој територији?

Кардељ: За време Турака запосели су тај крај, а део становништва денационализовали.

Стаљин: Како то да примитиван народ успе у томе? Чиме се то објашњава?

Кардељ: И околна племена су примитивна, као на пример Црногорци.

Поповић: Не, нису они денационализовали Црногорце. У тим крајевима живели су Срби.

Стаљин: Вот какој! (Смех) Кардељ: Код нас, на територији Косова и Метохије има и

данас више Албанаца него Срба. Ми мислимо касније, кад се још боље повежемо са Албанцима, да им уступимо те територије.

Стаљин (То му је било врло мило): Врло добро, то је правилно.

То је варијанта: страна сила, непријатељски став околних народа и српски изроди. Тако се одвајкада радило. А ми мислимо да присуствујемо нечем новом.

У земљи где још тада нису биле залечене ''голооточке'' ране, где су писци и интелектуалци само због једне обичне

34

алузије одлазили на вишегодишње тешке робије, где се због запеване песме ишло у букагије, организатори и учесници антидржавних шиптарских демонстрација 1968-е прошли су са по једном годином затвора и то њих деветоро?!?

У књизи владике Атанасија Јевтића ''Страдање Срба на Косову и у Метохији (1941-1988)'' могу се наћи управо докази и паралеле о терору Шиптара који никада не престаје, о ''спонзорисању'' терора и о константном исељавању. У књизи се констатује да одмах после капитулације 1941-е креће масовни и хистерични терор уз благонаклоно гледање Немаца на то и уз покушаје Италијана да колико толико држе ситуацију под контролом. Зар то није иста ситуација од 1999-е и 2004-е када су Немци окретали главу и бежали а Италијани се ето трудили колико су могли. Пале се цркве и куће, пљачка је невиђена, убијају се људи где год се затекну. Терор се наставља и после 1945-е сада са другим менторима, са комунистима, који не покрећу ни један кривични поступак, баш као и УМНИК, и који својим актима забрањују повратак расељеним лицима. Изјаве сведока из књиге владике Атанасија се могу апсолутно односити на данашње стање само ако се занемаре датуми. Ништа се није променило. По Јевтићу у време Другог светског рата убијено је неколико десетина хиљада Срба и исељено око 100.000. И опет кад држава проба да функционише они кукају о грађанским правима у време Ранковића и опет свет и Београд верују лажима. Цео овај документ у виду књиге проткан је описом терора и исељавања, убијања и силовања, раскопавања гробова и рушења надгробних споменика, паљења и пљачкања цркава и домова, без обзира јесу ли на власти Немци, Италијани или комунисти. Или, додао бих ја: УМНИК и КФОР.

И најзад исти сценарио од 1990-е па до данас где се ''грактало'' о угроженим људским правима и ''злочинима Милошевићевог режима''. Али нико да објаснио како то да је ''жртава'' на Космету све више и више а да ''злочинаца'' скоро и да нема. И као и данас, и тада се међу Србима јављали они који су подржавали такве приче из разних разлога. Пре свега су идеолошки разлози у питању. Од Димитрија Туцовића који је нападао ''великосрпски хегемонизам'' и ''злочине'' над Шиптарима, преко комунистичких апаратчика Срба па до данашњих представника невладиних организација, скоро се ништа није променило у вокабулару напада на Србе. Једина је

35

разлика што је Димитрије Туцовић погинуо бранећи своју земљу док ови данашањи пљују по своме народу из удобних и амнестираних дезертерских фотеља.

Није угњетавање људских права разлог зашто су Шиптари дигли побуну. Они су буне увек дизали. И под турском влашћу и под српском. Када је фашизам био на издисају они су дигли буну у Дреници 1944-е.

Нису само ''угрожени'' и ''јадни'' Албанци прелазили границу деведесетих година да се ''боре за слободу'' против ''диктаторског режима''. Па само 1947-1948-е забележено је 615 граничних инцидената а у земљу је требало да уђе (а били су ухваћени, што значи да је број био већи) 675 диверзаната. Зар и ово не доказује континуитет намере.

Правдајући злочине Шиптара над Србима после јуна 1999-е године поједини међународни званичници (сама Олбрајтова) говорили су како је тешко зауставити освету једног ''напаћеног и угњетаног народа''. Шта је са српским правом да поравна вековне рачуне? Хоће ли то схватити икад макар онај део српског народа који све кривице приписује Србима.

Нисмо ми измислили овакав крај или почетак краја. Проблем Космета је вековни проблем. Ми смо само део тог процеса. Ово што смо ми доживели можда је увод у епилог. Можда је епилог косметске драме започео са словеначким бананама. Банане из Словеније послате шиптарским демонстрантима су одвод за бомбе НАТО снага. Између тих банана и бомби, као и пре и после тога, ништа се случајно није догодило на Космету и скоро ништа није исто са оним што нам се сервира као истина.

За геноцид над Србима на Космету подједнако су криви турски хатишерифи, Мусолинијеви декрети, банане из Цанкарјевог дома, томахавци из Бриселског дома, продане српске протуве и ми: ако ћутимо истину.

КУКАВИЧЈА ЈАЈА И ФЕНОМЕН БУМЕРАНГА

Кукавица (Cuculus canorus) је шумска птица селица, из рода пузавица. Јаја полаже у гнезда других птица које касније излегу и хране њене врло прождрљиве младунце. Појам

36

''кукавичје јаје'' у пренесеном значењу отприлике значи да неко потура проблем или обману код другога са циљем да га превари (и њега и друге) а да тај коме се потура није свестан тога него то правда неким другим разлозима.

Бумеранг (boomerang) оружје аустралијских урођеника, баца се па ако не погоди циљ враћа се бацачу. Симболички би то значило да се потурени проблеми и лажи углавном враћају онима који су их потурили, на овај или онај начин.

Подметали су нам: много су нам подметали!! Ништа друго нису радили но су нам подметали. Није их интересовала истина, није им било важно кад смо стварно грешили, а камоли кад смо били у праву. Само је било важно да постигну своје циљеве. Али..... бумеранг још лети. Није још ни на пола пута кад је наш случај у питању. Онај који га је бацио није свестан да ће му се вратити. Вратиће се сигурно. Ја то знам. Али немам никакве користи од тога.

А сад о лажима и последицама. Читава косметска криза, односно њен епилог у задњој

деценији прошлог века, са становишта албанске стране и западних земаља почивао је на лажи и обмани. Ништа није онако како је представљано по дипломатским, политичким и медијским круговима. Или су у питању полуистине, искривљене историјске чињенице или најгнусније лажи за које се увек утврђивало да су лажи али увек касно, кад су ефекти тих лажи већ били видљиви.

Најприближнију дефиницију односа међународне заједнице оличене у САД према Србији дао је Џеред Израел у тексту ''Сузан Сонтаг - силовање америчког интелекта'' речима: ''Кардинално правило Новог светског поретка гласи: 'Ако немаш ништа ружно да кажеш против Србије, онда радије и немој ништа да кажеш'''. Или су можда речи једног НАТО службеника још сликовитије: ''Наша метода је следећа- кад знамо да су то урадили Срби, кажемо да су то урадили Срби. Кад не знамо ко је био, кажемо да су то урадили Срби, кад знамо да то нису били Срби, кажемо да не знамо ко је то урадио''.

Наводна угроженост људских права Албанаца, која је била иницијална каписла за западне притиске и на крају за бомбардовање, увек је гледана једнострано и без анализе. Баратало се само огољеним и искривљеним виђењима онога што су хтели да се види. Јесу Албанци почетком деведесетих остајали без посла. То је истина. Али нико није стварно

37

анализирао због чега је то тако. Нико није хтео да призна да им је то била стратегија скретања пажње на себе као и вид бојкота државних институција. Не, увек и увек је српска страна оптуживана да је ради дискриминације најурила мирне и недужне Албанце са посла. Нико се касније није бавио тиме зашто албански покрет убија оне који су остали у служби, било у некој фирми, било у државним органима. Нико се на крају крајева није питао: како то да су неки ипак остали и радили. Значи: била је то ствар избора, осим у неким екстремним случајевима којих има свуда и данас. На само том примеру можемо доказати колико је западно јавно мњење изманипулисано и доведено у заблуду и колико је Србија изгубила од свог кредибилитета.

(Са манипулацијама се никада није ни стајало. Албанска страна је одувек користила лажи да би скренула пажњу света на себе. Још од 1918-е су почели да се јадају и кукају над својим правима. Касније су карактеристичне и неке инфантилније обмане које су пролазиле на западу ''к'о алва''. На пример ''једнонационално тровање гасом'' или штрајк глађу рудара који су се за неколико дана више најели и подгојили него код куће за десет година, итд, итд.).

Да се не лажемо, западне дипломатије и њихове државе никада није ни интересовала истина. Они су навикли да сами праве сопствену истину по правилу само ону која њима одговара. Они некад можда и нису креирали догађаје али су их увек тумачили према њиховим потребама. Дајана Џонстон, амерички новинар и публициста, која је дуго радила у Европи, и која познаје проблеме на Балкану о томе пише у тексту ''Кад казна одређује злочин'': ''Покрет Ибрахима Ругове није био покрет за једнака политичка права већ за отцепљење... Само циљ Албанаца није било укључење у друштво, већ потпуна независност од постојеће државе. Како би показали своје одрицање од Србије косовски су се Албанци у периоду Ругове одрекли демократских права која су им била загарантована, бојкотујући изборе, одбијајући да плате порез, чак успостављајући паралелне системе образовања и здравства. Зачуђујуће је да је на овај покрет пасивног отпора Србија реаговала својим пасивним отпором дозвољавајући Ругови да се слободно креће и обавља своје послове...''.

Ово је дакле суштина која се крије иза тих наводних угрожености људских права Албанаца од којих је све и почело. И

38

то је истина. Свако ко је живео на Космету зна под каквим су притисцима екстремиста били изложени Албанци да напусте посао. Свако од нас је имао макар по један пример или разговор са колегама где су уплакани људи говорили да морају то да ураде иначе им следи бојкот и нешто још горе. И поред тога, не мали број је остао на послу. Треба још додати да се Шиптари никада нису одрекли принадлежности које је исплаћивала ''мрска и зликовачка'' држава Србија. Уредно су попуњавали захтеве за дечије додатке, социјалну помоћ, пензије, откуп станова, здравствено осигурање, лечење и операције у Београду итд. И дан данас они имају поверења у београдске лекаре и хирурге, и дан данас најпре дођу у Београд кад хоће квалитетно да се лече. Нису бојкотовали ни пословне контакте са фирмама у Србији. Нису им били мрски прехрамбени производи из Србије и квалитетан грађевински матерјал.

Интересантни су двоструки аршини и кукавичја јаја која нам међународна заједница поставља по сличним ситуацијама . И по ситуацији бојкота државних органа и по ситуацији бојкота избора . Када су Шиптари бојкотовали изборе, правдајући то угроженим људским правама и недемократским условима, та међународна заједница је говорила: ''морају се Албанци интегрисати, не могу бити изопштени, власт није легитимна ако они не изађу на изборе, ни једна одлука Скупштине није валидна због тога'' итд, итд. Када су Срби бојкотовали изборе , не због недемократских услова, него зато што их убијају где год стигну, што као у данима најгорег фашизма не смеју да иду без пратње, та иста међународна заједница каже: ''изашли или не, институције и Скупштина ће бити конституисане, одлучиваћемо о коначном статусу, учествовали на изборима или не ништа се неће променити, ми ћемо доносити одлуке, неизлажењем на изборе само ви губите''. Исто кажу и за органе власти на Косову који сада тамо функционишу: ''укључујте се у њих за ваше добро али ће они радити и ако се ви не укључите''.

Кад је подметано кукавичје јаје ''забринутости за људска права'' оно је тада требало тако да изгледа, онда кад се излегло више није јаје него је птица која се наждрала и одлетела, сада људска права нико и не помиње. А истина?!?

Све то није било довољно. Бојкот избора, пописа и учествовања у раду државних органа није доносио жељене резултате пре свега у жељи да се заоштре односи између Срба и

39

Шиптара. Требало је начинити радикалније кораке. Зато су Американци и Немци формирали терористичку организацију ОВК. Онда су ови започели рат на Космету. Тако је навећи преседан који је у ери борбе против тероризма учинила међународна заједница у вези Космета и који ће се као бумеранг тим истим земљама вратити у главу (већ се враћа).

Они су послали поруку Албанцима: ''будите терористи и ако преживите бићете преседници владе и министри, бићете награђени''; ''убијајте званичнике једне регуларне власти, једне међународно признате земље и ништа вам се неће десити, ми ћемо вас штитити''; ''шверцујте хероин и наоружавајте се, затворићемо очи''; ''глумите несрећу и ми ћемо вам помоћи без обзира ко је у праву а ко не''.

Тероризам је добио легитимитет. Зашто би неко више поштовао законе? Али?!? Када су Американци помагали Авганистанце, будуће талибане, и док су обучавали Осаму Бин Ладена како да убија Русе, нису слутили да ће их ''њихово чедо'' једног дана тим наученим техникама убијати. Исто ће им се догодити и са албанским терористима. Исто им се већ дешава али тога они нису свесни. Тога тамошњи народ није свестан. Бумеранг ће се вратити...

Ипак, остаће да заувек лебди у ваздуху питање: зашто је западни свет оличен у САД прихватио шиптарски тероризам у јеку борбе целог света против тероризма? Можда сликовите речи америчког сенатора Џозефа Бајдена дају делимичан одговор на то: ''Приштина је једини муслимански град у свету где сви воле САД, зато на Косову треба да докажемо да нисмо против ислама''. Није се међутим запитао и присетио да је својевремено и Кабул, осамдесетих година прошлог века, био муслимански град у коме су сви волели САД. Видели смо како се завршила та ''љубав''.

Суштина је заправо у томе да су Американци у Босни и на Космету хтели себи да обезбеде ''пријатељске муслимане'' али да уједно и прислоне нож у леђа Европи која ће кад тад имати проблеме са тим истим ''мирољубивим муслиманима'' које екстремисти неће оставити на миру а због чијих активности ће бити касније Европи бити потребне ''добре услуге '' ''Великог брата'' преко Антлантика.

Једног дана, врло скоро, мораће да дају одговор на ове недоследности. Ако не буду хтели да га дају- видеће га и осетити

40

на својој кожи. Дрога коју Шиптари потурају њиховој деци убије више људи него сви терористи Ал Каиде бомбама. Знају то њихови политичари, знају то обавештајне службе. Па кад знају и ћуте: нек им је са срећом.

Кад су почели сукоби, кад је држава са закашњењем схватила да мора да се обрачуна са терористима, онда је оркестрирано кренула лавина прича о наводним злочинима српских снага над недужним и ненаоружаним цивилима. Почела је припрема за бомбардовање које ће спречити хуманитарну катастрофу, која тек треба да се деси.

Прво Рачак. Рачак је попут сарајевских Маркала, био иницијална каписла за доношење одлуке о бомбардовању. Наравно, не праве одлуке, јер одлука о бомбардовању је донета скоро годину дана раније, него више као оправдање и ''доказ'' да се мора интервенисати да би се заштитили Албанци од наводног терора. И послужила је сврси, извршила је детонацију. Кукавичје јаје је одрадило свој посао. Данас, када је доказано да тамо није било егзекуције цивила него да су ти људи убијени у борби као терористи, то данас никоме у свету више није важно. Па забога, бомбардовање је завршено, Срби су протерани, сад су други на реду.

Акција у селу Рачак која се одиграла 15. јануара 1999-е године била је од стране МУП-а најављена ОЕБС-у, то јест посматрачима верификационе мисије, као и медијима. И једни и други су били присутни, ови први са чак петнаест џипова. У том тренутку у селу се налази у кући Мехмета Мустафе штаб 161. бригаде ''Агим Целеј - Цоли'' односно батаљон ''Садик Шаља'' са око 120 добро наоружаних терориста. (Тако нешто потврђује и Хашим Тачи у интервју за ББЦ 24. марта 2000. у коме каже ''да је једна јединица ОВК била у Рачку активна и да су многи припадници ОВК јуначки погинули у борбама са југословенским снагама''). Такође су новинари и посматрачи били упознати и непосредно и посредно да се из тога региона свакодневно изводе терористичке акције, да се убијају полицајци и цивили и да је село под контролом ОВК. Село је било опасано рововима и бункерима. Цело јутро су трајале борбе. Зар ненаоружани цивили пружају толики отпор . Са чиме?

Друго, зар је могуће да су снаге МУП-а планирале масакар пред очима медија и посматрача ОЕБС-а. Тога дана је и део српске владе у Приштини и све врви од новинара и медија из

41

целог света. Камере су и снимиле борбе. Жестоке борбе. Снима се касније и село и повлачење полиције јер терористи и даље нападају. Нема се времена да се изврши увиђај а камоли да се врше егзекуције. Ни сутрадан истражни органи не могу да уђу у село из кога пуцају терористи. Они имају цео дан на располагању. Зашто нису одмах, након пар сати позвали Вокера, него су то учинили сутрадан. Ствар је јасна. Морали су да припреме сцену.

Онда почиње медијски линч, одлука о бомбардовању се пожурује али упоредо почињу и истражне радње. Српски и белоруски патолози одмах наглашавају да ти људи нису стрељани него да су убијени у борби. Они тврде да је 37 убијених у Рачку пре смрти користило ватрено оружје. Фински патолози у почетку ''мудро ћуте'', не признају ''парафинску рукавицу'' као доказ да су ти људи пуцали пре смрти, ипак касније, доста касније, стидљиво признају да се резултати вештачења не поклапају са званичном верзијом коју је изнео Вокер. Доктор Славиша Добричанин који је вршио обдукцију убијених у Рачку на сведочењу у Хагу између осталог је рекао ''да три тела од 40 убијених у Рачку нису била обрезана по муслиманским обичајима''.

Новинар ''МОНД-а'' од 18. јануара 1998-е се пита ''није ли масакар у Рачку превише савршен'', и наглашава да су амерички новинари ''Асошијетед преса'' ушли у село са полицијским блиндираним возилом, да су све снимали и да никаквог масакра нису видели, даље се чуди, када је обелодањен ''масакр'' и кад су се поново вратили у Рачак како то да на ''месту злочина'' скоро да нема чаура и крви а тела су неприродном положају. Па сви се сећају скандала око записника на првој конференцији за штампу у Приштини. Хелен Ранте тада није рекла најбитнију констатацију која је стајала у извештају и која је много касније обелодањена: ''мртви из Рачка нису били стрељани ''.

Касније се такође доказало, да је Вокер био у сталној вези са америчком администрацијом, да је добијао инструкције из Америке шта треба да каже и изјави. Пре било какве истраге он је одмах ''знао'' да су ти људи стрељани, да су их стрељале српске снаге, да је то масакар. (Олбрајтова га је позвала телефоном и казала: ''Бил, одрадио си одличан посао''). Човек би помислио да је тај амерички шпијун видовит. Не није. Он је само радио свој посао. Подметао је своја јаја лажи у туђа гнезда

42

несреће. На слици која је обишла свет види се Вокер и иза њега леш Албанца у цивилу који је очигледно погођен у главу али коме је још капа на глави. На другој слици виде се иза Вокера наоружани људи.

И ''Хјуман Рајтс Воч'' и ''Фонд за хуманитарно право'' који су фактички писали оптужницу за Хаг не објашњавају данас када се зна извештај патолога зашто су у својим извештајима говорили о зверствима, мучењима, ишчупаним ноктима, извађеним очима, закланима, касапљенима, када се зна према извештају финских патолога да тога није било. Зашто се те подружнице НАТО-а сада не огласе? Зашто се нико не пита ко је убио полицајца Миру Мекића на покушају увиђаја 19-ог јануара ако су у Рачку боравили само недужни цивили? Или то треба да објасни Олбрајтова која је на каналу ''Си-Би-Ес'' изјавила да ''се треба сетити да је у Рачку десетинама људи пререзан гркљан и да је једини излаз у хуманитарном бомбардовању''. (Олбрајтова данас зарађује велике новце од послова са интернетом и мобилном телефонијом на Космету преко фирме ''Ипко нет''). Или Клинтон који је 19. марта рекао: ''Требало би да се подсетимо шта се догодило у селу Рачак.... Невини мушкарци, жене и деца, изведени су из своји домова до јаруге, натерани да клече у прашини (Рачак је иначе делимично био прекривен снегом а прашине није могло никако бити прим.аут.) и покошени рафалима, ни због чега што су учинили, него само због онога што јесу''.

Сада сви мање више знају да масакра у Рачку није било. То је недавно потврдио и немачки новинар Бо Адам на сведочењу у Хагу. Он је говорио о томе да је село било под опсадом ОВК, да су они пуцали на полицију, да је било више него очигледно да су тела премештана, да у ствари и док је он био на лицу места још су и даље терористи пуцали и доносили тела. Затим је довео у сумњу и истрагу. Јер су истражитељи своје резулатате које презентују у Хагу обавили након шест месеци. Након шест месеци су они пронашли чауре и пројектиле. Врхунац сведочења о регуларности целе истраге је био када је господин Адам извадио из џепа једну чауру са лица места и понудио је тужилаштву. Другим речима, казао им је: тамо је могао да ради ко је шта хтео док није било српских снага у близини.

43

Неоснованост оптужби за такозвани масакар у Рачку доказала је и већ помињана Дајана Џонстон у књизи ''Крсташки рат будала'' (Или: ''Сулуди крсташи'').

Најсажетије и најупечатљивије се Рачком бавио немачки новинар Јирген Елзесер у својој књизи ''Ратне лажи- од косовског сукоба до процеса Милошевићу''. Он каже: ''док је Рачак подједнако испланиран од Американаца и Немаца такозвани план ''Поткова'' је измишљотина чисто ''madi in Germany''''.

Елзесер истражује даље: ''Новинар немачког ФАЗ-а у то време износио је невероватне детаље из Рачка: ''многе жртве су биле осакаћене, разбијених лобања, унакажених лица, ископаних очију. Једном мушкарцу је одрубљена глава''. Даље исти новинар говори да међу убијенима има доста жена и деце. А патолошки извештаји, чак и фински, све ово демантују од тачке до тачке. Ни једно тело није било масакрирано осим што су нека начеле дивље животиње, што говори да су донешена ко зна од куда јер наводна тела из Рачка су нађена исти дан тако да је невероватно да су животиље стигле да их оштете. Један човек је ударен тупим предметом у лице, можда и при паду. Међу убијенима је једна жена, говорили смо већ колико је жена било у ОВК и један дечак старости између 10 и 15 година који је био погођен са најмање 500 метара удаљености.

Даље: Немачки, већ помињани, новинар Бо Адам је после рата истраживао место Рачак и утврдио да 13 од 45 које Хаг води као жртве уопште нису уписане као жртве на споменику који је подигнут. Али је зато њих и многе друге нашао на споменицима ОВК као борце који су погинули у борби. Они су сахрањени на једном неприметном гробљу неколико километара даље, што говори да уопште нису из Рачка па не могу бити ни ''недужни цивили'' .

И даље: Закључак из извештаја и документације аутопсије који су извршили фински патолози а до којих су успели да дођу медији и ако је био дуго скриван гласи:

- није било погубљења; - није било сакаћења; - није било пуцњаве из непосредне близине. Ево извода: ''Код 39 од 40 прегледаних лешева не постоје

докази прислоњене пуцњаве или пуцњаве из непосредне близине. У једном случају је један од два метка је испаљен са релативно кратког растојања али не из прислоњеног оружја. Ако

44

се погубљење врши под командом, пролази зрна морали би да теку паралелно. Аутопсија код свих лешева са више метака показала је да су меци испаљени из потпуно различитих, делимично и супротних позиција- типично за оружани окршај''.

Зашто се ово није презентовало јавности раније? Елзесер тврди: по изричитом наређењу Јошке Фишера. Најзад ''отвара душу'' и Хелен Ранте. ''Берлинер заитунг''

преноси њене речи 17. јануара 2004-е. У овом листу Хелен Ранте је изразила незадовољство начином рада Хашког трибунала по питању Рачка. Она наводи да Хашки трибунал уопште не узима у обзир да су се у Рачку водили тешки оружани окршаји и да је у тим окршајима страдало и много српских војника. ''Када је амбасадор Вокер рекао да се у Рачку ради о масакру, ова изјава није имала никакво правно дејство. Ја сам још тада објаснила да су посматрачи ОЕБС-а заборавили да предузму све кораке, који се нормално очекују када треба обезбедити поприште неког догађаја: изоловање места, забрана приступа и прикупљање доказа''. Ранте је затим затражила да се поред ОЕБС-ових фотографија са места догађаја објаве и фотографије двојице фотографа које су урађене пре доласка Вокера и које показују ''да је најмање једно тело накнадно померано и да се тај леш не може видети на ОЕБС-овим фотографијама''. Онда наставља: ''Читав низ влада је био заинтересован за верзију догађаја у Рачку по којој би сву одговорност сносила српска страна. Међутим ја нисам могла да им понудим такву верзију''. На крају Ранте каже да је Вокер фактички ''прузео'' конференцију за штампу 17-ог марта ''на силу'' и да јој није дозволио да каже оно што је хтела.

Не треба занемарити ни ово: Рачак је прва тачка оптужнице у Хагу по питању убистава косовских Албанаца и једина по истој оптужници која датира од пре 24. марта 1999-е године. Ако је прва онда тужилаштво рачуна и да им је ''најача''. Колико је ''јака'' ваљда говори и ово што смо до сада казали.

Капетан Роланд Кит из Косовске верификационе мисије касније је изјавио: ''Амбасадор Вокер није само радио за ОЕБС. Он је био део америчке дипломатске политике која је озлогласила Милошевића, демонизирала српску власт и, уопште, пружала дипломатску подршку ОВК''.

Ален Кларк тада конзервативни посланик у Британском парламенту и бивши заменик министра у влади Маргарет Тачер

45

изјавио је за ''Обзервер'' 28. априла 1999-е године: ''Оно што ме у вези југословенске кризе највише запањује је чињеница да су левичари и такозвани прогресивни мислиоци ти које готово перверзно узбуђује звук узлетања бомбардера Б-52 из базе у Ферфорду. Питам их: као су могли да прогутају пропаганду коју је финансирала ЦИА у циљу демонизације Срба? Зар им није позната дволичност и бахатост америчке спољне политике? Зар су заборавили да је Вилијем Вокер, шеф верификатора на Косову, финансирао контраше у Никарагви? То лицемерје је још упадљивије после понижавајућег наступа премијера Блера који је рекао нацији да су косовски Албанци људска бића, као и ми. Да ли то значи да су Срби нижа бића и да то ослобађа кривице оне који им на главу сваке ноћи бацају 400 крстарећих ракета и бомби''.

Данас Рачак зову ''Вокерово село''. ''Fshati e Vokerit''. Било како било, опет је упалио исти сценарио, исто

подметање и лажи које смо већ видели у Босни и Хрватској. Онима којима је то требало било је сасвим довољно. Они су обавили посао. И били су у праву, јер данас нико никога не позива на одговорност због изречених лажи и катастрофалних последица које су изазвале те лажи. Нико не позива на одговорност ни за неизречене истине на крају крајева. Јер годину дана пре Рачка у Клечки је масакрирано, силовано и стрељано сто цивила са везаним жицом рукама на леђима и после спаљено а да то никога на западу није интересовало јер није се уклапало у њихове приче. Србима се само на једном месту само у једном дану догодила ''дваипо Рачка'' пре Рачка. И није било говора о никаквој ''парафинској рукавици'' на рукама су имали само трагове металне жице којом су били везани. Али ни тих трагова више нема јер су спаљени као у Аушвицу.

На крају треба напоменути да је суд у Приштини у јуну 2001-е године изрекао казну затвора у трајању од 15 година Србину Зорану Станојевићу због наводног убиства једног и покушаја убиства друга два косовска Албанца у Рачку и поред бројних пропуста у истрази: немогућности прикупљања доказа, немогућности реконструкције догађаја и промењеним исказима сведока који су једно говорили у Хагу а друго у Приштини.

Нису овакве ствари биле непознате, обавештајне службе запада су имале тачне податке, али једноставно се или крило или минимизирало или се све то приписивало српској

46

пропаганди. А медији су ишли за тим маниром па су новинари кретали на терен не да траже истину него да траже искључиво доказе о српским злочинима. И увек им је највећи доказ био изјава неког Албанца да је неко видео па је њему пренео да се догодио злочин. На једном шиптарском сајту сам нашао такве карактеристичне изјаве: ''ми смо кренули да бежимо, на путу су нас срели четници, малтретирали су нас а онда су убили неке људе, жене и децу''. Дословце овако, нити каже ко је очевидац, нити одакле су бежали, нити где су их малтретирали а понајмање ко су убијени, колико их је било итд. итд . Ето то су и такви су докази страних медија били а богами како видим и хашког тужилаштва.

Џеред Израел у тексту ''Фашизам, злочини и лажи'' препричава једну анегдоту која је у ствари парадигма сатанизације и циљева која иста треба да постигне: ''Анегдота коју ми је испричао један пријатељ указује на моћ кампање сатанизације. У разговору са колегом је споменуо да је недавни извештај суда за ратне злочине у суштини признао да није било масовних покоља Албанаца на Косову. Колега га је учтиво саслушао, а онда рекао: ''То је дивно и красно, али то ни у ком случају не оправдава клање оних десетина хиљада Албанаца''''.

Мозгови су испрани- бомбардери могу да крену- политичари могу да раде шта хоће. У книзи '' Позови НАТО ради уморства'' хрватски новинар и писац Франо Цетинић описује делић атмосфере на медијско-пропагандном нивоу тих дана када је почело бомбардовање: ''И амерички тајник за одбрану Вилијам Коен утекао се шпагет-егзорцизму те у говору пред војницима у талијанској бази Авиано изјављује: ''Као што сте и сами могли видјети, Милошевић нас је повукао на дно пакла, гдје влада закон џунгле и гдје се правда своди на метак у потиљак''. И даље сада пренијето на колективни план: ''Они (Срби) се одају силовању, пљачкању и колективним убојствима и то у размјерама који су невиђени од Другог свјетског рата ... Они су бацили на путове пакле милијун људи наметајући им незамисливе патње и сада Милошевић пере своје руке да би рекао како га је НАТО на то присилио''. Док у Авиану шеф Пентагона говори као тв-еванђелист, у Лондону, британска министрица за међународни развитак Клара Шорт, говори посве супротно-'' о узнемирујућој промени стартегије српских снага на Косову које су почеле сакупљати избеглице које се спремају

47

побјећи и присиљавају их да остану''.... Порука британске владе Милошевићу је јасна: ограничавати кретања становништву на било који начин јест неприхватљиво. И једно и друго, и оно што говори Коен и оно што узнемирује министрицу Шорт јест неприхватљиво и за осуду, али је у истом тренутку, у истоме дану- бацити на путове пакла милијун људи и присиљавати их да остану на Косову- јест логички и стварно неизводљиво. Договорите се''- закључује ову мисао Цетинић.

Све је било могуће тих дана. Када би неко могао да зброји за шта су све Срби по медијима и наступима јавних личности били оптуживани то би вероватно испало неколико милиона мртвих, неколико милиона силованих и неколико милиона протераних. И ако је веровати Џејми Шеју: Срби су имали хиљаду авиона и две хиљаде тенкова. И ако је веровати Карли Понте: све је то масло Илије Гарашанина.

Само годину дана пре Рачка, 23. фебруара 1998-е Гелбард је у Приштини изјавио да је ОВК терористичка организација. Опет, кукавичје јаје. Српска држава је то схватила као сигнал да може да се обрачуна са терористима. Кад је то учинила, оптужили су је да врши масакар над недужним цивилима или у неким случајевима над ''борцима за слободу''. Јесу ли припадници Ал Каиде борци за слободу?- носи бумеранг питање жртвама од 11-ог септембра.

Мора се данас поставити питање јавном мњењу (било којем јер очигледно да ни код нас неки нису баш начисто шта се дешавало) шта је са основаношћу разлога који су послужили као оправдање за започињање бомбардовања?!? Мора се поставити питање и самоме себи. Зар по некад човек не пожели да добије одговор на питање: шта је истина? Ма какав да је човек, ма ко да га плаћа, ма шта мислио о Србима. Због себе, не због других.

Наом Чомски каже за НИН од 31. 03 2005-е: ''Ја сам једини, колико ми је познато, објавио те документе у својој књизи ''The Military Humanism- Lessons from Kosovo'' (Нови војни хуманизам- поуке са Косова). Разуме се, главни амерички медији осудили су ту књигу. А шта ти документи показују? Све до пред само бомбардовање, рецимо, британски извори- а британска влада је била најжешћи поборник агресивне политике према Србима- од јануара 1999-е говоре следеће: албански герилци починили су највише злочина и главни су починиоци масакра на Косову. Намера им је била да изазову српску полицију да и она почини

48

масовне злочине како би Запад могао да интервенише на страни Албанаца. Али тек са почетком бомбардовања дошло је до хуманитарне катастрофе''.

Тих дана су Клинтон, Блер и Шредер говорили о стотинама хиљада убијених Албанаца. Шредер је изјавио да обавештајне службе сумњају да су ''српске снаге извршиле егзекуцију над десетинама хиљада албанских цивила''. Рудолф Шарпинг немачки министар војни је изјављивао да је пре НАТО интервенције са Космета протерано око 600.000 Албанаца. Он је на конфернцији за штампу 16. априла 1999-е изјавио и следеће: ''Ако се, на пример, прича да једној убијеној трудници изваде плод из тела да би га испекли и онда поново положили у расечену утробу; ако се чује да се систематски расецају удови и главе; ако се чује да се том главама после игра фудбал, онда себи можете представити да се човеку преврће желудац''. То је правдајући агресију говорио Шарпинг. Мени се желудац преврће од Шарпинга и њему сличних.

Клинтон је у свом ''чувеном'' обраћању нацији оптужио Србе за отпочињање оба светска рата, (заборавио кретен, или није никад ни знао, да смо у оба рата били на истој страни), и за масакре горе од фашистичких и Стаљинових. Чак је и себе упоредио са Черчилом а Милошевића са Хитлером. Доста смела подела улога обзиром на капацитете дотичне особе. Његова ''слава'' тих дана није била државничке природе, тако да је више личио на посрнулог Казанову него на сер Винстона. Намерно је упоређивао Србе са нацистима а Албанце са Јеврејима како би добио подршку у Америци. Стручњаци за медијске кампање знали су коју матрицу обични људи најбоље препознају. Друго, поменута афера са Моником Левински је била толико пикантна и толико је заокупљивала америчку и светску јавност да је само нешто жестоко, нешто на нивоу холокауста могло да скрене пажњу са тога. И то су знали горе поменути стручњаци. Најзад, није се могла бомбардовати суверена земља у сред Европе тек тако. Морало се за то имати довољно јаких аргумената. Куд ћете јачи аргумент од холокауста и геноцида. (Демократски сенатор Боб Кери коментаришући тај период и активности Клинтона изјавио је: ''Клинтон је ванредно добар лажов. Ванредно добар''). Он говори о новом холокаусту. И гледа нас у очи. Тај човек је још увек жив. Пре тога је дао изјаву на суду о случају ''Овални

49

кабинет''. Лагао је и то. Каже: ''речено нам је да су побијене хиљаде, можда стотине хиљада Албанаца''.

Лицемерно је оптуживати Србе за холокауст и огавно је упоредити ситуацију на Космету са убиством 6 милиона Јевреја и један милион Срба у Другом светском рату. Срби су процентуално највише пострадали од фашизма од свих народа. Срби су се заједно са Американцима тукли против Немаца. Његов секретар за одбрану Вилијем Коен у наступу на телевизији CBS 16 маја каже: ''имамо извештаје да се 100.000 војно способних Албанаца води као нестали и да могућност да су убијени није искључена''. Амерички амбасадор за питања ратних злочина Давид Шефер 18. маја на конференцији за штампу у НАТО седишту у Бриселу каже: ''По нашим сазнањима немамо никавих вести о 225.000 људи са Косова, док смо раније располагали са цифром од 100.000 ''.

Јирген Елзесер је сакупио неке од ''бисера'' бестијалности: - један представник америчке администрације каже 4-ог

априла ''Њујорк тамсу'': ''Могло би бити педесет Сребреница на Косову''. Према важећим цифрама око 350.000.

- телевизија АБЦ, 18-ог април: ''Већ су могле бити погубљене десетине хиљада младића''.

- Стејт департмен, 19-ог априла: ''нестало је 500.000 Албанаца а страхује се да су побијени''.

- француска телевизија ТФ, 21-ог априла: ''према НАТО-у 100.000 до 500.000 људи се воде као нестали. У ствари треба се бојати да су их погубили Срби''.

- ''Ди Пресе'' из Беча, 18-ог маја: ''Срби су наводно усмртили 100.000 косовских Албанаца''.

- бечки ''Штандард'', 7-ог априла: ''три месеца је дивљала разбојничка солдатеска... У истинском крвопролићу страдало је око 800.000 људи''.

- британски министар Робин Кук: ''29-ог марта 1999-те Срби су у једном селу на југозападу Косова стрељали 20 учитеља пред очима њихових ђака'' (Прво: у педесет косовских села тешко је сакупити 5 учитеља а друго: како то да деца иду у школу ако су сви протерани са Космета и рат около бесни).

- ''Берлинер Цајтунг'', 30. март: ''Руговина кућа у Приштини сравњена је са земљом''.

- ''Шпигл'' , 12. април: ''Улица пред Руговином кућом делује упадљиво празно. Тек после дугог звоњења Ругова отвара''.

50

И Немци се укључују у трендове поређења са нацизмом. Њима то највише и одговара. Дошло је време да то бреме скину са својих плећа. Није их нарочито ни притискало. Мало ко им то данас и помиње. Они сада деле лекције и бомбардују около. То нам враћају за ону борбу против њих. Петер Хандке каже: ''код немачких медија била је препознатљива психолошка матрица да кривицу за нацизам најзад поделе или пребаце на неког другог''.

Ево шта каже Јошка Фишер у то време: ''Национализам у најбруталнијем облику и виду упражњава господин Милошевић. Готово да се већ може рећи, на неки начин, као да се од четрдесетих година, од нациста и од врхунца фашизма у Европи то више није могло сматрати за могуће ''.

Група преживелих из Ашвица међутим одговара на овакве и сличне тврдње и манипулације у писму од 22. априла 1999-те које је објавио ''Фракфуртер Рандшау'' и у том писму отворено критикују Јошку Фишера за наводе ''да НАТО бомбардује Србију да би спречио нови Аушвиц'': ''Позивати се на Аушвиц као образложење за овакав рат је срамно .... Уговор из Рамбујеа пре се може упоредити са Минхенским ултиматумом из 1938. када је уништена Чехословачка...''.

Подаци које је ОЕБС сакупио за период од 26. новембра 1998 до 20. марта 1999 године говоре да је убијено 87 албанских цивила, од којих је само из Рачка 45, (а од којих је уствари већина бораца ОВК прим.аут.). Даље у извештају стоји да је 54 албанска и српска цивила усмртила ОВК али у ову бројку није урачуната и цифра од још 146 отета Србина за које се касније установило да су сви убијени. Иначе у тој изворној бројци од 54 цивила коју ОЕБС признаје да је убила ОВК има 33 Србина. И на крају стоји да 87 убистава није расветљено. Према овоме, а верујући извештају испада да су до бомбардовања Срби убили 87 цивила (рачунајући и Рачак) а да је ОВК у истом периоду убила око 287 цивила ( јер оних 87 нерасветљених убистава да је постојала икаква могућност ОЕБС би приписао Србима).

Шеф регионалне канцеларије ОЕБС-а за Косовску Митровицу говорио је за шведски лист ''Свенска Даглбадет'' о том периоду пред бомбардовање: ''Стање на Косову је напето, али не и експлозивно. Последњих дана заиста нисмо могли да пронађемо те хиљаде избеглица које је избројао УНХЦР''.

Према подацима државних органа Србије, стоји да је у периоду од 01.01 до 31.12 1998 године извршено 1.129

51

терористичких аката од стране ОВК и да је у тим акцијама убијено 216 војника и полицајаца, 173 цивила (Срба и Албанаца), као и да је отето 292 грађана (Срба и Албанаца). Обзиром да је интезитет терористичких акција у прва три месеца 1999 године драстично порастао ови подаци се отприлике поклапају једни са другима.

Међутим лажима и антисрпској хистерији не користе само измишљени мртви него се репертоар проширио и на друге облике тортуре. Ово су само одвојени примери, таквих сличних има на хиљаде. Дајана Џонстон у свом тексту ''Колективна кривица и колективна невиност'' наводи и овакав пример: Ребека Чембрлен и Давид Пауел у листу ''Филаделфија Инквајер'' 24. маја 1999-те пишу у репортажи са Косова под НАТО бомбама и у том тексту описују ткз. ''Српски систем силовања''. По њима та силовања Срби организују на трговима великих градова. Становнике на силу скупљају на те исте тргове и приморавају их да гледају групно силовање својих сународњакиња. ??!!?? А данима пре тога тај исти лист и скоро сви листови и медији у САД објављују да Албанаца више нема на Космету, да су сви протерани.

Е, мене сад интересује да ли ико нормалан из Србије може да подржи овако нешто, и да поверује у овако гнусне лажи и первезне измишљотине?! Је ли ја сам треба да поверујем да се то дешавало тамо где сам живео а да за то нисам знао?! Или треба сам себе да убедим да сам то радио систематски са својима саборцима и ако нисам. Јер забога, тако су писали медији. Има оних који слепо верују другима а не својим очима и својим сународницима. Ја не бих међу њих. Најзад, ако се то дешавало а ми који смо били доле ћутимо и дан данас па и ми смо у неку руку саучесници. И ми смо силеџије. Значи: или јесмо или нисмо. Па бирајте на коју ћете страну. Ја нисам.

Ипак просечан амерички грађанин верује оваквим глупостима. Просечан америчи грађанин и не зна где се налази Косово. И зато овакве лажи имају ефекта код њих. Просечан амерички грађанин воли морбидне ствари, знају то ови што су писали такве текстове. Просечан амерички грађанин скоро да и не чита књиге, тако да су шансе да ову прочита равне нули . Ја и не пишем ово због њих. Препознаће се сами они због којих то радим.

52

Оваква лаж је стравична по својим размерама. Она је створила слику о потпуној оправданости да нас сатру са бомбама. Каква је корист од тога што се зна да су то лажи и глупости, и што се зна да су на Космету за време и после ратних дејстава силовали углавном припадници ОВК. Они су организовали силовања у Клечки која највише личе на оно о чему су писали поменути амерички ''новинари''. Браћа Мазреку су признала да су пред постројеним заробљеним Србима у Клечки и на њихову очиглед педесеторо Шиптара силовали девојчице и жене. То је чак верификовано и у Хагу у оптужници Харадинају у делу о силовању у хотелу ''Паштрик'' где је одведена млада са свадбе и друге жене које су се ту задесиле (у таквом Хагу су признали да су терористи силовали, каква је онда права размера тога).

Навешћу овде делове исказа ухапшеног припадника ОВК Љуана Мазрекуа на суђењу поводом Клечке: ''Ганија је узео три девојчице, повео мало са стране и силовао. Хисни Киљај је узео једну између 12 и 15 година, чуо сам из гомиле да је неко дозива именом Јована, била је то нека старија жена, али не знам да ли јој је мајка. Хисни је рекао да је држим док је он силује, а после је наредио и мени да је силујем, што сам и учинио.... Не сећам се како је била обучена, јер док сам је силовао није имала одећу пошто је пре тога Хисни све скинуо са ње. Плакала је и вриштала док смо јој то радили и нешто узвикивала на српском али не знам шта, не разумем тај језик. Девојчице које је силовао Гани такође су вриштале, а ови са стране су гледали и плакали. Затим је Ганија наредио да се одвоји са стране све што је женско и да се силује. То смо учинили.... Онда је наредио да их масакрирамо. Одвојио је једну жену и мушко дете од осам година и наредио да их масакрирам. Прво нисам хтео, а онда ми је рекао да морам, па сам детету одсекао уво а жену нисам дирао. Видео сам да је Ганија једној жени ископао очи .... после тога је наредио да их стрељамо.... ни једно лице није било ту а да пре тога није малтретирано и масакрирано... било их је око сто и сви су били везани....''.

Овде се помиње Гани Краснићи који је поред Фатмира Љимаја и Јакупа Краснићија наредио и организовао овај покољ али и сам учествовао у њему. Мазрекуа је ДОС-ова власт пустила из затвора.

53

Колико је случајева силовања од стране српских војника до данас обелодањено? И колико ће их бити обелодањено али и доказано? Можда хоће а можда и неће. До сада је познато неколико и сва дела су процесуирана колико је било могуће у ратним условима. Нико не помиње да је држава хапсила починиоце. У Хагу је скоро поменуто да су војне власти Србије за време рата подигле шест оптужница за силовање. Не знам колико је то тачно. ''Хјуман рајтс воч'' (о овом извештају ће касније бити речи) у свом извештају тврди да су успели да лично испитају до сада само неколико (и они тврде: шест) жртава наводног силовања од деведесетшест евидентираних и сакупљених (од разних невладиних и хуманитарних организација) у том извештају у време рата на Космету. Они наравно тврде да је било много више али ето они нису могли да нађу жртве јер се оне крију.

Није случајно протурана ова теза јер је и она као и прича о холокаусту требала да послужи да се замене улоге. Јер управо су Шиптари кроз целу своју историју прибегавали силовањима као начину да изврше притисак и поспеше исељавање Срба. Др.Рихард Мунц хирург на универзитету у Бохуму који је радио на прихвату избеглица Албанаца у Македонији је изјавио дневнику ''Die Welt'' да репортери нису хтели да прихвате чињеницу да он и његова екипа нису лечили ни једну жртву силовања у камповима где су им Албанци причали разне страхоте ''које су им починили Срби''.

Али шта ћемо са америчким читаоцима поменутог листа који су већ излегли подметнуто јаје а који не читају књиге. За њих је рат на Космету завршен. Лепо су се забавили али живот иде даље. Они сад слушају како амерички војници силују ирачке затворенике. Али не на трговима него у затворима. И то затворима широм света, нелегалним затворима где нема ни суђења, ни адвоката, ни ''Хјуман Рајтс Воча''. И да, јесте једно силовање на Космету доказано, то је оно силовање од пре пар година када је амерички војник силовао албанску девојчицу. Зна ли се његова судбина, колико је осуђен? Ја сам чуо да су успели да нагоде са породицом девојчице.

Клинтон је пред трупама у Македонији 22. јуна 1999-е изјавио ''да су Срби масовно силовали мале девојчице''. Замислите какав формулација?! Из чиста мира, без икаквог доказа он држи такав говор војницима који треба да успоставе

54

ред на Космету. Научили су га, није се сам сетио, не би он то: већина тих војника има ћеркице, сестрице, братанице итд. ''Мале девојчице''- каже он. Другим речима, он им поручује: Срби не заслужују да их штитите. Послушали су га.

А каква је истина? Са каквом поруком лети бумеранг назад? Лети ли још? И хоће ли, како је ред, да се врати право у главу онога ко га је бацио? Па ако је лаж- онда лажима. Ако је истина- онда истином. Ако је бачена правда- правда да се врати. Ако је бачена несрећа- несрећа да долети. Непосредно после завршетка бомбардовања и даље траје ''дивљање'' неистинама. И то захваљујући немачком новинару Елзесеру (који је доживљавао велике непријатности и од немачких власти али и од ДОС-их политичара. На представљању своје књиге у Немачкој на трибини се појавио ДОС-ов конзул и жестоко напао Елзесера због његовог писања?!?!) имамо систематизовано:

- ''Франкфуртер рундшау '', 18. јун: ''Косово је презасићено масовним гробницама''.

- ''Шпигл'': ''На Косову се потврђују најгора страховања, дан за даном откривају се нове масовне гробнице''.

- Дејвид Гацен, потпарол британске владе: ''Веома је тешко да се именује укупан број, али је јасно да се показује битно гора слика него што смо очекивали''.

- ''Тагесцајтунг'', 19/20. јун: ''број масакара и убистава на Косову изгледа премашује најгора страховања последњих месеци''.

- Бернар Кушнер : ''11.000 зверски убијених Албанаца''. Захваљујем господин Јиргену Елзесеру овим путем што

води битку ''против ветрењача''- за истину. Нико ни пре ни тада у свету али ни код нас не помиње да је

само у Ораховцу 18. и 19. јула 1998-е страдало преко сто српских цивила када је ОВК освојила тај град. Нико не помиње ни Клечу и њене крематоријуме, нити Радоњићко језеро другу српску ''Плаву гробницу'', кафић ''Панда'' у Пећи. Стотине убијених и отетих Срба. И већ тада кад су даване ове изјаве 300.000 избеглих Срба лута србијанским градовима у потрази за кровом над главом док њихови домови горе на Космету. Већ тада се знало колико је НАТО убио цивила.

Поводом шпекулација о броју убијених Албанаца први су се огласили шпански патолози који су послати да врше обдукције тих масовних злочина. Они се враћају пре времена јер масовних

55

гробница једноставно није ни било. Наравно било је мртвих, водио се стравичан рат. Али мртвих на свим странама, и најважније мртвих од којих је већина страдала после почетка бомбардовања. Наравно било је и убијених цивила– али геноцид?!? Али десетине и стотине хиљада мртвих због којих је Америка организовала ''Милосрдног анђела''?!? Од свега тога ништа. Пуј пике не важи.

''Па где су ти лешеви?''- питају се Макс Синклер и Џеред Израел у тексту ''Манипулација мртвима'' од 11. новембра 1999-е. У тексту шпанског Ел Паиса ''Срби нису криви'' од 23. септембра 1999-е, један од шпанских патолога каже: ''Рекли су нам да идемо у најгору зону на Косову. Да треба да се припремимо за преко 2000 аутопсија. Да ћемо да радимо до краја новембра. Резултат је био веома другачији. Нашли смо само 187 лешева, и сада се враћамо''. На крају је испало да је и од тих пронађених лешева преко стотину њих из КПД Исток који су НАТО авиони бесомучно бомбардовали. Пола од пронађених лешева шпанских патолога били су жртве НАТО-а. Настаје гужва у Вашингтону, Бриселу и Хагу. Где су лешеви?

Дел Понтеова изјављује ''Ројтеру'' 10. новембра 1999-е да је батаљон судских патолога Хашког трибунала ископао за шест месеци 2.108 лешева али није дала одговор: ко су убијени? И обећала је да ће сигурно наћи још. У тој гужви нико не стиже да је прупита зашто је њена претходница Лујза Арбур дала оставку баш оног дана када су први НАТО војници кренули на Косово? Да се није тражило од ње нешто на шта она није била спремна а Карла јесте? Само питам.

2.108?!?! Геноцид?!? Обећала?!? Али гле још једног ''чуда'' и од тих 2.108 које је ископала Карла у оптужницу ставља само око 600, од којих је око 550 према самој оптужници и Дел Понтеовој убијен ПОСЛЕ ПОЧЕТКА БОМБАРДОВАЊА а 45 пре почетка, дакле као повод бомбардовању. Не треба напомињати да је тих 45 оних истих 45 из Рачка. Карла је дакле врло вероватно ископала више Срба него Албанаца.

Карла зове у помоћ и Американце. Стиже ФБИ. Марко Лопушина у књизи ''ФБИ и Срби'' наводи податке о томе: ''Група од 66 агената ФБИ на захтев Хашког трибунала дошла је на Косово да помогне при расветљавању ратних злочина. Том приликом Крис Виткомб потпарол ФБИ је рекао: ''Трибунал је тражио да водимо истрагу на седам локација у потрази за

56

доказима који би потврдили изјаве албанских сведока о ратним злочинима . Операцију започињемо у Глоговцу''. Агенти ФБИ су брзо прешли у Ђаковицу, Пећ и Приштину ''. У реду. Шта су нашли? Где је извештај? Можда они, питам се ја, и нису дошли да траже доказе- већ да уништавају доказе. Али, ово је већ теорија завере тако непопуларна у београдским кулоарима...

Можда одговор ван ове теорије треба тражити у речима Ричарда Гвина у ''Торонту стару'' од 04. новембра 1999-е: ''До сада ни једна масовна гробница није пронађена на Косову, упркос четворомесечном раду истраживачких тимова међу којима су били и експерти ФБИ и канадске полиције''. Ову констатацију додуше поменути новинар износи са дозом горчине и разочарења која провејава у тексту и између редова. Ни он није срећан што нема више мртвих.

Али да се послужимо чињеницама. Од марта 1998-е до марта 1999-е сматра се да је у сукобима на Космету погинуло око 2.000 људи (овде су урачунати убијени српски војници, полицајци као и убијени теористи, да не буде забуне због несклада у вези поменутог извештаја ОЕБС-а који наравно није коначан и комплетан јер су српске власти из необјашњивих разлога избегавале било каквих контаката са ОЕБС-ом осим оних неопходних а Шиптари нису давали податке онда кад терористе нису могли да подметну као цивиле или кад своје злочине нису могли да припишу Србима). Је ли њих можда Карла ископала? Од тог броја је Срба око 650 а остало су Албанци. Јесу ли нас бомбардовали да би Албанце заштитили да не убијају Србе? Колико је Срба било у тих 2.108 ''жртава геноцида горег од Хитлеровог''?

Даље: само за првих два месеца од доласка НАТО снага на Космет убијено је и отето (читај сви су убијени) око 2.045 Срба. Али они нису били жртве које треба помињати и ако простим бројањем дођосмо до цифре веће од жртава које је пронашла Карла и даље неке ствари нису јасне. Је ли и Србе ископала Карла? Најбоље можда осликава право стање ствари парадигматична изјава италијанског новинара Умберта Томазија коју сам нашао у његовој књизи ''Косово - црна рупа Европе'': ''Како веровати људима који су доказали да после сваке битке умеју да манипулишу лешевима, додајући постојећој гомили друга тела која су ископали из километара удаљених гробова''. Он овде мисли на ОВК а Карла на њену жалост то није исто

57

могла да уради. Можда би тако решила проблем. Обећала је да се нада да ће бити боље на пролеће. Не знам што до пролећа, ваљда је чекала ''боље време''?!

Није Карла ''гадљива'' на односе са Шиптарима (нећу употребити тежу валуту). Као главни тужилац Швајцарске она је водила случај швајцарског милионера албанског порекла Џевдета Паколија (Беџет Пацоли) у вези афере са Јељцином и тамошњим грађевинским малверзацијама као и подмићивањем. И шта је урадила Карла? Открила је новинарима име тајног и заштићеног сведока у том случају извесног Филипеа Гуровера који се и дан данас скрива због ње али је и свуда јавно оптужује. Знате ли да је Паколи један од највећих финасијера ОВК. Знате ли да је Карла предала Паколију цео матерјал добијен из Москве а у вези његовог случаја, додуше само ''на увид''. И јесте ли знали да је тај Пацоли ''на: ти'' са Клинтоном. Нисам баш сигуран ни у то да је Јељцин узимао мито баш за сређивање грађевинских послова у Москви. Ипак је он био председник једне велике земље и силе. Али доказано је да су паре уплаћиване на рачуне његове ћерке. Зашто би га подмићивао највећи појединачни финасијер ОВК то нека остане за неке обимније истраге које неће водити Понтеова.

Канадски генерал Луис Мекензи у листу ''The global and mail'' а у тексту ''Где ли нестадоше сва та тела'' од 9. новембра 1999-е пише: ''Од кад је рат завршио, а после више од четири месеца истраге коју је спроводило 15 екипа патолога из различитих земаља, међу њима је била и Канада, многобројни Европљани се питају: ''где су сада ти лешеви..... Истражено је 150 од наводних 400 гробница. (И то оне за које се сматрало да су ''сигурне''.прим.аут.). Међународни кривичи суд за бившу Југославију масовном сматра сваку гробницу у којој је закопано више од једног тела..... до дана данашњег није откривено ни 500 тела а на стотине њих је било укопано у индивидуалне гробнице (и не зна се ко су ископане жртве прим.аут)...... Тимови форензичара су изражавали своје негодовање и нервозу прелазећи а једног случаја за који су кружиле приче о зверствима на други а да при том ни на једном од означених места нису успевали да открију никакве доказе који би потврдили првобитне наводе којима су се руководили''.

Слободан Милошевић је у својој завршној речи после извођења доказа оптужбе такође цитирао генерала Луиса

58

Мекензија и његов текст од 6. априла 2004-е из канадског дневника ''Несенел пост'': ''Све информације које су послужиле као покриће за бомбардовање Србије испоставиле су се као тешки фалсификати.... Од наводно 100.000 сахрањених у масовне гробнице, пронађено је око 2.000 и то припадника свих етничких група, укључујући и оне који су очигледно погинули у рату, учествујући у борбама''.

Један други генерал, индијски, Сатиш Намбијар, сличног је мишљења о узроцима и разлозима рата: ''Запад је изгледа научио све погрешне лекције из претходних ратова и применио их на Косову.... Приказати Србе као зле а све друге као добре не само да је контрапродуктивно, него није ни поштено.... Према мом искуству све су стране криве.... Имао сам утисак да је Југославија медијски прозрокована трагедија... Док сам пратио развој ове ружне трагедије у случају Косова запазио сам исти образац... Основна стратегија етничких група које желе да се отцепе је да провоцирају државу. Убиство полицајца је обично стандарна процедура терористе јер то најчешће изазове жестоку освету државе...''.

Генерали били на терену па знају истину. А како официри који се не баве политиком имају кодекс части, дакле прави војници, они не могу да прећуте неке чињенице без обзира што немају подршку својих влада за то.

Али пре свега овога, пре и овог броја невалидних доказа јер се не зна ко су жртве, Срби су већ били оптужени за геноцид и разна зверства, чак је и суд у Хагу подигао оптужницу. Тужилаштво је дакле без икакве истраге на терену (реално ни фактички нису могли да то ураде), док је још трајало бомбардовање знало да ће се злочини догодити. Опет неки видовњаци?!

Према подацима мисије УН на Косову је до фебруара пронађено 4.019 тела од којих је идентификовано 2.122. Према евиденцији ''Црвеног крста'' од јануара 1998-е до краја 2000-е године на Косову је нестало 3.272 особе из свих етничких заједница. Колико је Срба међу неидентификованим лешевима? Колико је Срба међу несталима? Колико међу идентификованим? И колико је међу тим убијеним ко убио? Колико Срби? Колико ОВК? Колико НАТО? Колико је нагазило на мине, колико је умрло природном смрћу? Колико је страдало у обрачунима наркодилера? Колико је страних плаћеника међу

59

мртвима? Да ли пише на сваком лешу да су га Срби убили? Колико је уствари од тог броја убијено после доласка НАТО трупа? На крају, колико је лешева ископаних а неидентификованих а који се воде као нестали?

Према томе број несталих који фигурира у разним извештајима и подацима може да значи нешто али и врло мало при коначном утврђивању броја страдалих јер ако имамо скоро 2.500 неидентификованих онда се са правом може сумњати да је добар део њих са тог списка несталих.

Такође према подацима мисије УН од уласка КФОР-а убијено је 1192 Србина, 593 припадника других националности и 790 несталих особа (читај убијених и читај Срба). Па? Је ли ових 2.575 побројано у горњој цифри?

Хјуман Рајтс Воч има своје виђење ових недоследности које сам нашао на сајту ''Американ радио воркс''. Они на тим страницама констатују ''да је на Косову убијено најмање 10.000 Албанаца али је нађено само 3.000 лешева (али не констатују ко су убијени, то јест чије су лешеве пронашли истражитељи) јер су Срби поучени искуствима из Босне (којим искуствима?) САКРИЛИ остале лешеве. Сада ми се још више чини сумњивим морбидно ископавање лешева на Косову и терање истих за Батајницу. Можда ово треба да поткрепи изјаве истражитеља и њихових 577 лица са оптужнице? Колико су поуздани људи из Хјуман Рајтс Воча говори и податак са исте странице да је у периоду од доласка НАТО трупа на Косову, по њима, убијено 300 (?!?) Срба. Испада да сам ја лично познавао скоро половину свих убијених!!!

Према подацима изнетим у ''Белој књизи'' државних органа Србије у периоду од доласка НАТО снага на Космет па до 23.августа 2003-е албански терористи су извршили 6.571 напад, од чега је 6.354 на Србе а 207 на Албанце. Тако је убијено 1.206 лица а рањено је 1.319 . Отето је 1.146 (читај: убијено). Скоро да је са истим подацима изашао Кординациони центар маја 2003-е а такође слични подаци су презентовани и у Мемурандуму владе СРЈ о спровођењу резолуције 1244. од јуна 2000-е. Тако да је према непотпуним подацима до 2003 убијено скоро 2.500 Срба али Хјуман Рајтс Воч их није пронашао. Њима не пада на памет да помену ни око 2500 цивила, претежно Срба, које је бомбама убио НАТО.

60

Хјуман Рајтс Воч се ''прославио'' и са извештајем под насловом ''По наређењу: ратни злочини на Косову''. Цитираћемо само делове и коментарисати успут: ''Иако поуздани подаци тек почињу да испливавају на површину, УКУПАН БРОЈ жртава у рату на Косову је још увек непознат и постао је предмет велике расправе. (Дакле постављена је оступница у оној синтагми УКУПАН БРОЈ и сада може да се пише даље и било како јер ''укупан број'' може значити ''било шта'' и ''било кога'' прим.аут.). У свом истраживању Хјуман Рајтс Воч је забележио (како је забележио?прим.аут.) 3.453 убиства које су починиле снаге српских и југословенских власти, али је тај број сасвим СИГУРНО МАЊИ (знају људи и ко их је убио и да их има још, видовити, прим.аут.) од коначног јер се до њега дошло само кроз 577 интервјуа (а тако је дакле забележено, прим.аут.)''. (Значи тако ради Хјуман Рајтс Воч : иде по Косову и пита људе па бележи и најзад зар се број не поклапа са Хашком оптужницом??? прим.аут.).

Настављају они извештај: ''У исто време тај број није сасвим сигурно онолико висок како су тврдиле власти неких од западних земаља када се спекулисало бројкама од 100.000''. (Лепо. А са којим бројкама је тада спекулисао Хјуман Рајтс Воч? И да ли би Србија била бомбардована да је светско јавно мњење знало да је до 24. марта страдало неколико десетина цивила и неколико десетина терориста?! Јер и да су тачни ови извештаји не може се више лагати и скривати чињеница да је већина људи на свим странама страдала после почетка бомбардовања или од самог бомбардовања, сем Срба који су подједнако страдали и пре и после и за време. Ово је важно јер ја оспоравам наводне разлоге бомбардовања. НАТО је отприлике на сваког албанског цивила страдалог до 24. марта 1999-е убио око 50 српских и албанских цивила. Педесет за једнога, је ли вам то познато?).

Али, наставља се извештај: ''До јула 2001. Међународни суд за ратне злочине есхумирао је око 4.300 тела ЗА КОЈЕ СЕ ВЕРУЈЕ (верују људи? прим.аут.) да су жртве незаконитог убијања српских снага''. (Али ми смо већ говорили о томе да есхумирано тело ништа не значи ако се детаљно не каже ко је убијени, ко га је и када убио и под каквим оклоностима и да је УН такође слично написао у извештају али и да наводи да је тек око 2.000 идентификовано, али и кад се идентификује тело мора се утврдити на који је начин страдало и ко га је убио, другим

61

речима: то што је неко ископан ништа не доказује. Затим, је ли то ХРВ ископавао мимо мисије УН?).

Даље се каже: ''Најважније је да ПОСТОЈЕ докази (који??? прим.аут) да су српске снаге прикривале доказе и уклањале тела (ето дођосмо до Батајнице, прим.аут.) као што је постмилошевићевска власт ПРИЗНАЛА у лето 2001'', (дакле није истрага и докази у питању него је неко нешто признао, прим.аут.). Па се онда даље набрајају места одакле су тела ''сакривена'' и то сва она места о којима су ''грактали'' пре бомбардовања а где после нису нашли то о чему су говорили али и нека где су се евидентно нашла, па тако није јасно зашто из неке гробнице хвали десет тела а остала су ту. Шта је овде најбитније и шта руши све моје тврдње и тврдње свих људи у свету који мисле исто: ако се кроз Батајницу докаже да је тих 700 људи стварно сакривала српска власт онда више неће бити ограничења у ''пумпању'' цифара. Онда можемо комотно да се вратимо на ону од 100.000 убијених. Онда је све дозвољено. Зато је била ''потребна'' Батајница свима осим Србима. И нека служи на част онима који су је створили ма ко они били и ма како је створили, јер број пронађених лешева ништа драстично неће променити право стање ствари, ти људи су се већ водили као ''жртве српског терора'' и евидентирани су у коначним бројкама страдалих.

Још и за крај из извештаја: ''Саставни део кампање су силовања и сексуално насиље. Хјуман Ратс Воч је пронашао уверљиве доказе са деведесет и шест случаја СЕКСУАЛНОГ ЗЛОСТАВЉАЊА''. (Прво шта се подразумева под дефиницијом ''сексуално злостављање''? Је ли то силовање или неки други облик злостављања? Друго: на који начин је се дошло до тих ''доказа''? Је ли истом методологијом интервјуа или можда истрагом са именима, доказима, лекарским или обдукцијским налазима? Јер ако неко каже да је сакупио доказе онда то значи најмање следеће: име жртве, име или идентификација јединице починиоца, евентуални сведоци (тога на Косову никад не недостаје) и доказ у виду лекарског или неког другог налаза, место злочина, време злочина, евентуално признање починиоца или сведочење инсајдера итд. Или макар једно од овог набројаног поред нечије изјаве. Треће: можда сам ја био у некој другој војсци али у овој у којој сам био, а то је српска војска, није

62

било никакве кампање и никаквог наређења да силујемо прим.аут).

Ово је заиста тешко писати због правих жртава силовања које носе свој бол и трауме али једноставно са лажовима мораш ићи тачку по тачку њихових лажи и полуистина, у најмању руку њихових тенденциозних тумачења. Можда има толико силованих Албанки, можда и више, сви злочинци морају у затвор али само ако је истина, процесуирана и судски доказана истина. Код мртвих је куд и камо једноставније: морају се пронаћи тела или докази да су убијени. Код силовања је све то много компликованије и има више простора за инсинуације и малверзације. Знамо то из искустава у Босни. Корисно би било, ако то икад буде могуће, упоредити имена, ако постоје, наводних жртава силовања са именима настрадалих жена, или једноставно покушати да се та имена идентификују са стварним особама, другим речима утврдити да ли постоје. И наравно где год се докаже истинитост навода: гањати починиоце до гроба.

Помрачене умове на свим странама пустио је ''Милосрдни анђео'' отварајући ''Пандорину кутију'' а да није имао стварног разлога за то. Као што смо видели девојчице из Клечке нису имале шансе бити интервјуисане и нису доживеле могућност да као ових деведесет и нешто из Хјуман Рајтс Воча причају о својим патњама. Биле су спаљене. Убијене па спаљене. Силоване, убијене, па спаљене. И да је једна Албанка силована, а сигурно јесте, то је много али не видим моралне основе да се лаже о тим стварима. И ови који лажу о броју и ми који доказујемо супротно као да још по једном силујемо оне стварне жртве. Подједнако и једни и други. Исто важи и за невино убијене на свим странама. Нико не оспорава њихову смрт. Овде се само оспорава број тих смрти и оспоравају се лажи које су довеле до бомбардовања. Оспоравају се нагони антиратних профитера да руку под руку са ратним профитерима газе по нашој несрећи а све само за своју личну и увек личну корист.

Сличан по садржају и методологији рада али много обимнији и уопшетнији јесте и извештај који је потписала Верификациона мисија ОЕБС-а на Косову али за који није баш најасније ко је све учествовао у писању и какви су им истински мотиви а који је насловљен ''Косово- како виђено тако речено'', анализа стања људских права на Косову од октобра 1998 до јуна 1999.

63

Сам наслов после површне психолошке анализе говори какви су мотиви и домети аутора. Они брже боље самим насловом дају до знања да ће рећи само оно што су видели. На крају се испоставља да су написали само оно што су други чули од некога ко је ''видео''. Већ у предговору Лујза Арбур нам отклања све дилеме и потпомаже мој став о медијским манипулацијама те јој се на овај начин захваљујем. Она каже у предговору: ''....насиље на Косову је било ужасно; разарања су се још једном обрушила на обичне људе.... Људи широм света су били запањени МЕДИЈСКИМ ИЗВЕШТАЈИМА (подвукао аутор) о злочиначком понашању које је узимало маха''. Дакле овом реченицом Арбурова нам у ствари појашњава слику о томе како је је стварана ''истина'' и како су се нашла оправдања. Никакви извештаји, никакве озбиљне анализе, рад агената на терену: само медијски извештаји. Она је разумела у чему је суштина. Она је нашла за сходно да управо то каже у првим реченицама иначе кратког предговора.

Кажем, методологија је слична као код Хјуман Рајтс Воча, то су углавном искази ''очевидаца'' врло ретко кад самих жртава. Анализа почиње историјском ретроспективом и сам тај почетак говори о тенденцији Верификационе мисије. За њих историја Косова почиње 1878-е стварањем ''Призренске лиге''. Што се тиче демографских кретања етничких група по њима значајне су оне које су почеле 1912-е када су Срби из других крајева насељавали Косово а у исто време, по њима, Косово је напустило око 500.000 Шиптара?!? После оваквог увода намећу се две алтернативе као закључак: или ништа не знају или су тотално тенденциозни. Трећег нема.

Каже се даље да су хуманитарне организације процениле да је до њиховог доласка истерано око 300.000 људи и да су се десили запањујући масакри али ништа више од тога. Само констатација: било је масакара. Па кажу даље, сад су већ стигли на Косово: ''Средина јануара, 45 људи међу њима и деце- било је побијено у Рачку. Они су углавном убијени изблиза, ватреним оружјем''. Тако ради ОЕБС-ова комисија.

Затим нам дају до знања: ''Непристрасност је у темељима рада по питањима људских права, па је један од императива Одељења за људска права да се његов рад доживи као непристрасан''. Ко о чему: курва о поштењу- војник о скраћењу.

64

Па онда даље све по реду: добровољци и плаћеници (баш су се ти обогатили ако су примали војничке плате од државе Србије, касниле су по годину дана) из целог света у српским редовима, паравојне формације. Ништа о муџахединима, нема потребе. Па сетно и са дозом романтике о ОВК: ''У почетку ОВК се састојала од малих сеоских јединица које су често биле организоване око једне породице и којима је основни задатак одбрана села''. Само не рекоше име села. Да није можда Меделин?

Па опет 20-30 страница по систему ''рекла-казала''. Па опет Рачак. Па онда једна реченица која се отргла и која је морала бити речена али савим неприметно, стидљиво и на крају: ''За време присуства ОЕБС-КВМ на Косову, међутим, најчешће се радило о појединачним убиствима''. Па онда сумња да је ОВК ликвидирала своје неистомишљенике у редовима Шиптара, него да то може лако да буде масло паравојних јединица и српских цивила, тако су им бар говорили Шиптари из Пећи и околине. (Баш бих волео да видим тог Албанца који ће рећи истину да их је убила ОВК, само да га видим). Па опет Рачак. Чим нема шта да се каже што би одржало темпо одмах се помене Рачак.

Па онда описи, описи али и поред списатељског талента до 24-ог марта врло штуро и мало, скоро ништа што би само назначило на масакре а о геноциду ни да не говоримо. О потреби хуманитарног бомбардовања: ни говора. Па опет клевета на рачун покварених Срба који крију лешеве које су побили. Много је убијених, казали су им да има и ту и тамо, све сведок до сведока, и свуд, много али не могу да се нађу јер су их Срби сакрили између осталог и у окна рудника Трепча. Па опет уопштена места: ''рекао'', ''видео'', ''чуо'', ''неки човек'', ''неки људи''.

У деловима о тортури могли су написати само једну реченицу, да се не муче, јер њихова порука гласи овако: Срби су Шиптаре терорисали где год су стигли и на све могуће начине, па чак и у болницама.

Приче о силовању си најневероватније. Види се да су их састављали болесни умови, перверзни људи који су очито уживали у писању таквих гнусоба или сексуално исфрустриране жене (јер то је женска рука писала). То је кориснији документ за неки семинар психоаналитичара фројдовске провинијенције него за међународни кривични суд. Па ту има свега и свачега, нема те

65

ситуације, нема те позе, нема тог иживљавања које нису споменули, анално, орално. У свим комбинацијама, на свим местима, на улици, на стадиону, у збегу, у кући, у полицијској станици, (на једном месту се спомиње да су полицајци одвели девојку код неке цркве да би је силовали а у међупаузама између два силовања терали је да стоји до грла у хладној води). На другом месту полицајци силују жену којој је муж на послу. Замислите ситуацију: егзодус, паљевине, смрт а жртвин муж се налази на послу?! Па онда силовања пред укућанима, девојчице, хареми. Ево једног навода: ''У још једном сличном случају припадници паравојних јединица су издвојили 500 младих и лепих жена и послали их у Старо Читаково''. На једном месту у време рата нашло се 500 младих и лепих жена у тамо неком селу?!? Онда се даље наводи да су те жене служиле да одржавају куће где су смештени војници и за силовање али ''су сутра пуштене кућама''.

Са толико жара и енергије је писан овај део да испада да се тамо само силовало и ништа друго се није радило. И увек, скоро увек, исказ је узет од неког ко је видео или чуо од некога. Затим се иде даље: силовања мушкараца. Српски полицајци у збеговима силују мушкарце. Па онда силовања у затворима где мушкарце силују полицајци који су заражени АИДС-ом.

Понављам ти наводи су сакупљани углавном по следећем систему, ево оригиналног исказа из извештаја: ''Испричао је један седамдесетпетогодишњак да је срео три жене које су му испричале да је њих и још 20-30 жена силовало десеторо маскираних мушкараца''. Како виђено тако речено.

На крају се, као и њихови претходници, жале да не могу до жртава зато што се оне крију и не желе да причају о томе. Па како онда сакупише толико случајева. И још једном нигде ни једног имена, ни једног податка који би указао на неку чињеницу- само уопштени ставови.

У анализи они признају да је највећи број убијених међу младим и за борбу способним мушкарцима али не, нису они страдали у борби него су их српске снаге убијале да се не би евентуално борили. По овом извештају би требало све заслуге одузети припадницима ОВК јер они се нису борили чим нема страдалих у њиховим редовима.

Извештај има све само нема чињенице. Извештај у појединим деловима има добре основе и могао да иде у добром

66

правцу да није било тенденциозности. То се пре свега односи на делове где они само констатују догађаје без коментара и пресуда о томе ко је починилац. Мене извештај није убедио егзактним показатељима да је требало да нас бомбардује НАТО. 97% онога што они описују догађа се после 24. марта 1999-е. Анализа је рађена за Хашки трибунал, дакле није јој била сврха да у релевантно време обавести своје владе о томе шта се заиста дешава на Космету. Ти који су га писали очито и немају ''своје владе''.

Разлози за бомбардовање Србије су сви од реда лажни то јест све су то подметнута кукавичја јаја. О томе ја говорим не оспоравајући праве жртве. Али, није било десетине хиљада мртвих, није било геноцида, није било масовног погрома док није почело бомбардовање, није било холокауста, није било организованог силовања, на крају а у ствари на почетку, није било ни стрељања цивила у Рачку него је доказано да су се ти људи борили са пушком у руци против регуларних снага једне земље.

Иначе, један од ''мирних'' грађана из Рачка Исак Муслиу (рођен у Рачку 1970) нашао се и у Хагу у својству оптуженог за ратне злочине па би било добро да га судије приупитају где је био и шта је радио 15. јануара 1999-е међутим неће моћи јер су га у међувремену ослободили кривице из једног јединог разлога: осудити некога из Рачка за ратне злочине значило би озбиљно урушавање оптужнице против Срба која је насловљена на Милошевића.

Било је злочина и убистава, наравно, ни један рат до сада у историји човечанства није вођен а да при том није било жртава. Чим ратом настане безакоње шљам исплива на површину. Сећате ли се какав је хаос настао у Њу Орлеансу после торнада кад је настало пљачкање, убијање и силовање због немогућности локалних власти да одржавају ред. Рат сам по себи доноси злочине, нико ту није измислио ''топлу воду''. Али су злочини чињени са обе стране, и то сразмерно много више са албанске а процентуално немерљиво више. (Ја чак овде ни једног тренутка не узимам у обзир преко две хиљаде цивила погинулих у бомбардовању Србије). И злочини су настали кад је већ кривац пронађен и бомбардовањем кажњаван за њих. Дакле и Достојевски може да се преврне у гробу, Американци су

67

поставили ствари на следећи начин: прво казна па тек онда злочин.

Суштина кампање тзв. невладиних организација, одређених јавних личности, квази политичара и одређених медија и њихових спонзора са стране јесте управо та де се скрене пажња са главног питања и проблема, а о којем ја овде пишем, а то је: ''је ли НАТО имао стварних разлога да нас бомбардује и окупира и да нам данас отима део територије у наставку своје акције, је ли било масовних убистава и протеривања пре бомбардовања, или је цела та конструкција око ''хуманитанрне катастрофе'' лажна и имала је за циљ да оправда агресију, окупацију и одузимање дела територије?''. Данас са свих страна вичу: ''треба се суочити са злочинима'', из простог разлога да би се замениле тезе и да би се у потсвести српскога народа створила слика да су нас заиста бомбардовали са ваљаним и поштеним разлозима и намерама и да нам за казну треба одузети Космет.

Хоћемо, суочићемо се са свим злочинима, али и са свим кривцима: јер највећи злочин који се десио на Космету јесте злочин стварња хаоса, безакоња и потпуног урушавња система и институција које је изазвало бомбардовање а које је довело до смрти, паљевина и свега другог. Највећи злочин је мешати се у унутрашњи сукоб једне земље помажући једној страни против друге, поготово сепаратистичкој страни. Понајвећи злочин јесте манипулисати истином и тиме скрнавити стварне жртве.

Ни до данашњег дана , нити горе поменуте организације и појединци, нити налагодавци из НАТО-а и њихов сервис Хашки трибунал нису изашли са конкретним чињеницама и на тај начин одагнали све сумње у њихове добре намере . Нису нам казали следеће: ''до 24. марта 1999-е године снаге РС и СРЈ убиле су толико и толико људи и протерале толико и толико. Убијени су ...па приближно навести где, кад и ко, полна и старосна структура је та и та...... протерани су према подацима тога и тога ту и ту.... и зато је било неминовно бомбардовати Србију...'', и готова ствар. Не би им требали адвокати по Србији.

Али, како онда оправдати агресију, бомбардовање, окупацију и распарчавање Србије ако би се казало да је страдало неколико десетина цивила у борбама захваћеним подручјима и да је пар десетина хиљада људи морало интерно да се расели кад полиција напада њихово село опасано рововима и бункерима а из села отпор полицији пружа на

68

стотине до зуба наоружаних терориста?! Како оправдати све оно о чему причам ако би међу тим жртвама било половина српских цивила које су убили терористи а да међу оном другом половином шиптарских цивила две трећине иду на душу опет тим истим терористима?!

Суштина стања у коме се налази Србија се није променила данас у односу на 1999-у. Само су мало другачије ''кукавице'' и мало различитија ''јаја''. Али циљ је исти: подметнути па преварити. То што су углавном у питању мућкови, то нама мало значи ако се исти не разбију а кукавице натерају да се легу мало у своја гнезда. Али за то ће се побринути ''бумеранг ефекат''.

Мировни преговарач за Балкан Бо Пелнас у шведском дневнику ''Дагенс нухетер'' од 8. фебруара 2004 каже: ''САД су легитимисале бомбардовање Србије на основу лажне тврдње да је на Косову био геноцид... Тврдњу да је до рата дошло услед етничког чишћења представља пропаганду коју би медији требало да преиспитају и да се од ње дистанцирају..... Хронолошка разлика између почетка бомбардовања и почетка егзодуса мора бити јасна''.

Пол Ватсон дописник ''Лос Анђелес Тајмса'' један од ретких западних новинара који је био на Косову за време бомбардовања дао је француском недељнику ''Марион'' 17. маја 1999 изјаву: ''Протеривања су постала масовна тек када је почело бомбардовање.... ја сам био у Руанди.... тамо је свуда било лешева.... Ништа слично нисам видео на Косову... Видео сам цивиле који напустају Косово обезбеђене од војника.... Да су власти хтеле починити геноцид, онда би ово био нелогичан начин поступања... За сада се може говорити само о зверствима које су починиле одређене скупине услед хаоса.... Зверства такве врсте починили су и амерички војници у Вијетнаму но тада нико није говорио о геноциду''.

Али ко зна да ли косовска драма мирује по питању жртава? Можда ће их бити још јер бумеранг се враћа и не зна се кога ће закачити. Само се зна кога је до сада качио. Са друге стране, поставља се једно друго питање, које одсликава односе ''злочинци–жртве'' на Космету. Да ли је до сада доказан и један злочин српских снага који би личио на онај у кафићу ''Панда'' у Пећи кад су убијена деца, онај злочин у Гораждевцу где су убијена деца док су се купала, онај злочин када је убијено 14 жетеоца и међу њима деца, аутобус ''Ниш експреса'' који је

69

дигнут у ваздух кад су међу 11 мртвих била и деца?!? Кад су и где српске снаге стрељале децу а да држава Србија није ухапсила починиоце или покренула истрагу, па је тиме Србија заслужила бомбардовање? Кад год се десио некакав сличан злочин (а дешавао се и то не оспоравам) држава је одмах реаговала. А, са друге стране, та НАТО машинерија која требала да донесе мир: кога је она ухапсила? Како им је ''побегао'' из ''Бонстила'' Фљорим Ејупи терориста који је поставио бомбу испод аутобуса ''Ниш експрес''?

Именом и презименом је евидентирано да је ОВК за време сукоба 1998-1999 године убила и отела (ни једно није пронађено) 59-оро углавном српске деце али и других националности: Срећко Благојевић, Аргон Бериша, Бурим Бериша, Немања Божанић, Далибор Лазаревић, Цветко Николић, Александар Шутаковић, Ђорђе Шутаковић, Радован Шутаковић, Стојан Анђелковић, Јован Антић, Александра Благојевић, Драган Благојевић, Драгана Благојевић, Ивана Благојевић, Роксанда Благојевић, Светлана Божовић, Тамара Божовић, Милан Вуковић, Никола Глигоријевић, Зорица Димић, Зорица Живановић, Радмила Живановић, Александра Живић, Ненад Живковић, Петар Илић, Зоран Јанковић, Љубица Јовановић, Марко Јовановић, Дамир Кастрати, Маријета Кастрати, Самира Кастрати, Бесим Кељменди, Небојша Ковачевић, Саша Костић, Оливер Лазаревић, Иван Мајсторовић, Александар Марковић, Радмила Марковић, Саша Милкић, Александар Миленковић, Сава Младеновић, Невена Новаковић, Ненад Павловић, Бени Пепај, Јовица Петровић, Милош Петровић, Милош Радевић, Богдан Секулић, Драгана Секулић, Лазар Секулић, Невена Секулић, Драган Станковић, Милош Станковић, Ана Такић, Изабела Тамнику, Јасна Тасић, Џемо Ујкић, Елизабета Хасани. Најстарије дете са овог списка је имало 17 година када је убијено а најмлађе тек неколико дана. Једна трећина са списка још није ни пошла у школу. Као што се да приметити ни једно од ове евидентиране деце се не зове Јована из простог разлога што можда малу Јовану коју помиње Мазреку из Клечке није ни имао ко да пријави као несталу: нестала је цела породица. У овај списак нису урачуната ни деца која су страдала после 1999-е године а којих такође има много. Само ради подсећања страдала су деца у аутобусу код Подујева, у Старом Гацку, у Гораждевцу, у Грачаници итд. Американац Бери Литучи каже ''да никога у

70

Америци није интересовало ништа везано за страдање Срба''. Нису хтели да чују ништа о томе али им нико није нарочито то ни презентовао. То није била ''роба са прођом''.

Онда су дошли ''спасиоци''. Зато се све и догодило, да би дошли и донели нам ''мир и сигурност''. Већ сам у овом тексту навео како су донели мир. Убијање, паљевине, силовања– све то над Србима који су преостали. Других 300.000 је протерано. 2500 српских цивила убиле су НАТО бомбе. Уништени су мостови, путеви, фабрике, болнице, школе, енергетски систем, закрчен је пловно Дунав, затрована је вода и земља, још десетине хиљада људи ће накнадно настрадати због затрованости или неадекватног лечења. То је учинак ''Милосрдног анђела'', тако се изводе хуманитарне интервенције.

Сумња се да постојао тајни договор између НАТО и ОВК да се ОВК-у да три месеца ''слободних и неспутаних активности на терену'' до демилитаризације, која се узгред буди речено никада и није догодила али која је деклеративно почела 19. септембра. Другим речима, дозвољено им је да етнички очисте Космет, да заврше своје крваве послове над преосталим Србима и непослушним Албанцима. Мехмед II је 1453-е године ''дао'' својим војницима Цариград на располагање: три дана. Да пљачкају, силују и убијају и тако наплате своје војевање. Кларк, Олбрајтова, Солана и други, дали су Шиптарима три месеца: да чине што им је воља са Србима и српском имовином. И заслужили су то, са становишта НАТО логике. Били су ратни савезници НАТО-а. Значи не никаве жртве него савезници на бојном пољу. 18 маја 1999-е потпарол ОВК Јакуп Краснићи за ''Задојче цајтунг'' каже: '' НАТО и ОВК су неслужбени савезници и у заједничким акцијама имају заједничке циљеве''. И сама Олбрајтова је на примедбе да се врши покољ Срба на Космету на то одговарала ''да је зов освете код Албанаца такав да га је тешко обуздати али да га она разуме''. Али шта је са тиме што се свакодневно доказује да Албанци нису баш имали много за шта да се свете. Макар не више од Срба.

Ево једног карактеристичног примера како су Американци гледали на убијање Срба, односно како нису гледали. У ''Wall Street Jоurnal'' од 29. јуна пише: ''Током кризе на Косову, Џемс Рубин је лично настојао да придобије Хашима Тачија, амбициозног вођу ОВК, чак до те мере да је у шали обећао да ће разговарати са својим пријатељима у Холивуду о филмским

71

улогама за г. Тачија''. Шта је сад одједном. Зашто нема више текстова о жртвама које се проналазе на Космету? Не, све је готово, нема више потребе, сад могу мало и да се забаве и нашале. О томе и на овакав начин су писале америчке новине док су умирали источки мученици у ноћи између 29. и 30. јуна 1999-е године.

Сенатор Џозеф Либерман је за ''Вашингтон пост'' 28. априла 1999 године изјавио: ''САД и ОВК се залажу за исте људске вредности и принципе... Борба ОВК је борба за људска права и америчке вредности... ''. Шта су створиле САД и ОВК борећи се за исту ствар ? Једину фашистичку регију тренутно у свету. Криминализовану покрајину где цвета промет дроге и белог робља. Где се проституција легално спроводи. Где се у ту сврху отимају и продају девојчице од 12-13 година. Где можеш за 1000 евра да купиш жену у трајно власништво. Где се убијају људи на њиви, деца на купању. Где се руше вишевековни споменици културе. Јесу ли то америчке вредности? Не, то су кукавичја јаја која ће се попут бумеранга вратити ономе ко их је потурио у туђе гнездо.

ОВК / UQK Албанци су оружаном побуном кренули да истребе Србе на

Космету и да отцепе део територије Србије. Држава Србија је ратом покушала да угуши албанску оружану побуну, убијање недужних људи и сецесију. НАТО је бомбардовањем Србије спречио Србе да успоставе правни поредак у сопственој земљи и окупирао је део њене територије. Тако је ОВК на Космету изгубила све битке против снага државе Србије да би на крају добила рат који је НАТО водио. Ратни круг је затворен. Све је рат и сила. Право јачега. Нема говора о хуманитарним или демократским аспектима. У праву је онај који је рат добио. Он ће прописати правила тумачења онога што се догодило и што ће се догодити. Због ових чињеница ја не прихватам нити правила игре које намеће победник нити начин на који треба тумачити догађаје а који ми сервирају овдашњи службеници победника. Мене прича о ''милитаристичком хуманизму'' Клинтона, Блера, Олбрајтове, Фишера и осталих милитантних пацифиста апсолутно не дотиче

72

из простог разлога: ако сте силом добили рат то никако не значи да су истина, право и правда на вашој страни. Или како је написала др. Смиља Аврамов у књизи ''Постхеројски рат Запада против Југославије'': ''Неприхватљива је теза која се данас јавља на Западу, по којој се технолошка супериорност исказује истовремено и као морална супериорност''.

Десет година после пада Берлинског зида бомбардована је моја земља. Ни крива ни дужна. Свакако мање крива и дужна од многих које нису бомбардоване и кажњене. Пао је тај зид и ми смо кажњени бомбама. Једно без другога није могло проћи, може се рећи да је чак и немогуће без те узајамности. Као да је падом Берлинског зида стављена тачка на стварне и опипљиве грехе (за разлику од већине наших који су фиктивни и измишљени) немачке државе од пре неколико десетина година. И шта се догодило. Само десет година је било потребно тој ''новој'' и ''демократској'' Немачкој, тој ''прочишћеној'' од греха земљи, да подигне своју авијацију, да покрене своје тенкове и крене у своја нова освајања. Она су нова само по временској димензији. По правцу и циљевима према којима маршира немачка солдатеска све је остало исто. Luftwaffe се вратила да помогне својим саборцима из ''Скендербег'' дивизије. А кад Немци ''дигну'' своје ''штуке'' и ''месершмите'' (данас су то ''торнадо'' авиони) и стартују моторе својих ''пантера'' и ''тигрова'' (данас су то исто ''пантери'' и ''тигрови'') онда се крај назире тек у сукобу светских размера и поразу те исте Немачке. Искуства нам тако говоре.

Утицај Немачке на догађаје на Космету је велики. Може се рећи да су Немци креирали догађаје на терену. Ти догађаји су кулминирали, после свега што се догодило везаног за организовање терористичких групација и распиривањем побуне, 17-им мартом и погромом Срба. Да ли је БНД или Савезна служба СРН знала да ће се десити мартовско насиље 2004-е на Космету? Немачки медији данас тврде да јесте. На пример радио и телевизија ЗДФ тврди да је БНД знала најмање три недеље пре шта ће се догодити седамнаестог марта на Космету. Наиме, БНД је прислушкивала исламисту Самедина Џезаирија званог ''Хоџа'' који је припремао акцију. Постоје индиције да Џазири и ради за БНД. Или је некад радио. Он је преко Удружења ветерана ОВК припремио немире и насиље. И то све у тесној вези са АлКаидом.

73

Ево покушаја да разјасним зашто се не треба чудити за понашање немачких тајних служби и њихово ћутање о припреми мартовског погрома над Србима на Космету. И моје тврдње да су главни оснивачи ОВК управо Немци то јест њихова обавештајна служба БНД.

Када су стране службе и њихове владе схватиле да су Шиптари неспособни да се сами организују и озбиљније угрозе Србију одлучили су да ствар преузму у своје руке. Послови у северним деловима бивше СФРЈ су завршени, ваљало је почети са Косметом али није баш ишло по плану. Ранији покушаји Шиптара да се војно организују као по правилу су пропадали и скоро су сви актери завршавали у затвору. Зато је донета одлука да се организује терористичка организација по ''принципу тројки'', у првој фази, да не би дошло до масовних хапшења кад ''падне'' неко од терориста. За тако нешто су били потребни обучени оперативци. Поред тога, ако дође до проширења сукоба онда се мора формирати и обучити командни кадар како би све то спровео у дело. Требало је на крају и повезати банде на терену које су постојале и које су свака за себе функционисале без јединствене команде.

Следећа фаза је било прерастање у војне формације које треба да личе на војску а не на терористе. Отуд су и територију Косова и Метохије поделили на оперативне зоне под јединственом командом а ради лакшег функционисања. Космет је подељен на следеће оперативне зоне: ''Лаб''- Рустем Мустафа (Подујево), ''Дреница''- Семи Љуштаку (Глоговац, Србица, Косовска Митровица, Клина, Вучитрн, Обилић), ''Шаља''- Рахман Рама (делови Косовске Митровице, делови Вучитрна и делови Обилића), ''Неродимље''- Шукри Буја (Липљан, Урошевац, Качаник, Сува Река), ''Дрим'' (Ораховац, делови Суве Реке, делови Клине), ''Дукађин''- Рамуш Харадинај (Дечани, Пећ, Ђаковица, Исток), ''Паштрик''- Тахир Синани (Призрен, делови Суве Реке), ''Карадак''- Ахмет Исуфи (Гњилане).

Па су и ''поделили'' чинове. Због тога данас Косметом шета на десетине генерала и пуковника (о нижим чиновима не вреди ни трошити речи) који су своје чинове добили без дана школе, не војне, него већина без дана икакве школе. Све те чинове је преузео и признао Косовски заштитни корпус, то јест УМНИК, тако да се ''генерали'' шетају Косметом док се њима слични у другим деловима света крију по брдима Авганистана или се

74

обрађују у Гвантанамо бази. До сада је на Космету око 60 таквих ''генерала'' смењено или ухапшено због умешаности у разне прљаве послове.

Украјински академик, новинар и писац Борис Олејник на ову теми каже следеће: ''Пошто су терористи, по мишљењу "сценариста" дејствовали јалово и разбијено, решено је да се уједине у такозвану Ослободилачку војску. Почела је убрзана припрема бандита, који су се са свемогућим наоружањем убацивали у покрајину. Истовремено, сваким даном се повећавала сатанизација Срба (искуство из Босне и Херцеговине), односно ишло се на тотално зомбирање јавности. И када је количина оружја, бандита и фалсификата достигло критичну масу, дошло се до "логичног завршетка": послати "томахавке". И то је та наводна истина, која се маскира "хуманизмом" и "људским правима". Све остало је у основном продукција фирми типа "Рудер Фин"''.

Новаца није хвалило, само у периоду од 1996-е до почетка сукоба за потребе ОВК а директно од продаје наркотика на Космет је стигло преко једне милијарде немачких марака. А, БНД је управо и направио анализу у којој је констатовао да је за рат ОВК потребно око милијарду долара годишње. Али су и констатовали да шиптарска мафија заради од трговине дрогом око милијарду и по, тако да новац није проблем, јер се скупља још и рекетом, донацијама и помоћима страних влада.

Око краја 1997 озбиљније се приступило том послу. Обука појединих Шиптара је почела још и много раније и они су коришћени и пре тога. 20-ог децембра 1997 је ''Фајненшел тајмс'' први пут прогласио побуњеницима извештавајући са сахране Халида Гецаја када су се они први пут појавили јавно у униформама као војска. Почела је синхронизована акција. Главну улогу у свему томе преузима немачки БНД уз свесрдну помоћ ЦИА али и на своју руку. 1997-е ОВК је бројао око 200 бораца. 1998-е тај број је нарастао скоро на 30.000.

Зашто су Шиптари 1997 били неспособни да скупе више од двеста људи а само годину дана касније броје десет пута више? Одговор треба тражити у немачкој обавештајној служби њеним ресурсима на Балкану. Добивши инструкције, новац и људство из Немачке и користећи се разгранатом мрежом ЦИА, ОВК нараста у праву војску. Како? Као прво примењивањем начина који су примењивали сви револуционари и бунџије током

75

историје. Примењивањем метода терора према властитом народу. Волфганг Каутман у својој књизи ''Посматрач'' каже да су ''припадници ОВК изузетно сурово поступали са својим сународницима, да су убили више Албанаца од српских снага и да су убијали чланове породица виђенијих Шиптара како би их повукли да се свете Србима''. И Американац Бери Литучи тврди да је главни носилац терора у покрајини према цивилима била ОВК.

У реду. ОВК нараста у праву војску али се дешава малер у јесен 1998. Бива разбијена у парампарчад од стране српских снага и поново због неспособности Шиптара читав план БНД пада у воду. Требало је ''вадити кестење из ватре''. Прво, реорганизацијом. Друго, бомбардовањем кад се увидело да је ситуација по терористе безизлазна. План са ''масовним егзодусом'' наиме био је резервни. До краја лета 1998 године Американци и Немци су веровали да ће ОВК бити у стању да ''запали'' Космет, да ће успети да заузме већи део територије, можда и да победи и тако спреми терен за улазак НАТО. Наравно, НАТО је био увек спреман као авијација терориста. Кад је било више него очигледно да ОВК не постоји више као формација после српске офанзиве, кренуло се са сценаријом ''хуманитарне катастрофе'' у којем је опет играло главну улогу оно што је остало од ОВК после фуриозне акције српских специјалаца. Прве конкретне и ултимативне претње о бомбардовању Холбрук није донео док су сукоби кулминирали у августу и септембру него управо у октобру 1998-е када је постало јасно да је ОВК разбијена и да се мир враћа на Космет. Од октобра 1999 датирају и прве тачке ''Косовске оптужнице'' из Хага.

Откуд Немци и БНД? Према речима аналитичара Џона Вотлија (''Борци за слободу'' Michael Chossudovsky) ''постоји тајна веза између ОВК, ЦИА и БНД''. Он каже да ''задатак да оформи и финасира ОВК добила БНД''. Даље наводи ''да ОВК користи немачке униформе и оружје''. Према Витлију задатак ''ЦИА је била обука ОВК у Албанији''. Ја сам се лично уверио за време рата да су припадници ОВК имали нове немачке униформе, да је на њима још стајала немачка застава, да су имали панцире немачке армије, и радио средства исте. Боб Ђорђевић, амерички новинар и аналитичар, каже: ''ОВК је

76

резултат тајних америчко-немачких договора, отуд тако брзи напредак за формацију за коју нико пре тога није чуо''.

Дакле у организовању ОВК Немци имају главну улогу. У политичкој димензији Американци воде главну реч. Али и Немци имају политичких и стратешких аспирација. Те две ствари не треба раздвајити. И не треба занемарити преплитање. Није утицај ЦИА у организовању ОВК уопште био мали. Ја само говорим о томе ко је водио главну реч. Ипак треба истакнути да је ОВК имала читаву бригаду, која се звала ''Атлантик'' и која је била сачињена искључиво од америчких држављана албанског порекла. Већина њих је зажалила што је прелазила Атлантик после битке за Паштрик у НАТО операцији ''Стрела'' када је пробана копнена инвазија и после које су морали те америчке држављане и остале ''добронамерне туристе'' да скупљају лопатама по Паштрику. Американци су давали подршку свим могућим оруђима и оружјима, чак и стратешким бомбардерима Б-52 (касније ће их заменити информациони бомбардери Б-92) али џаба. То што се спасило- спасило их је Куманово. Кларк је изјавио у току те битке: ''ако не помогнемо ОВК Паштрик ћемо платити америчком крвљу''. Лагао је: Паштрик је већ наплаћиван крвљу америчких држављана.

Није се први пут догодило да се преплету путеви дроге и тајних служби. То је модел по којем је створена ОВК. О томе говори у своме тексту ''Борци за слободу'' Michael Chossudovsky. Он каже: ''Тајне акције Немачког БНД су се уклапале у намере Бона да прошири свој ''lebensaum'' у простор Балкана. Пре почетка грађанског рата у Босни , Немачка и њен министар иностраних послова Ханс Дитрих Геншер активно су подстицали сецесију Словеније и Хрватске. Према наводима из службе Геополитички надзор дроге и Немачкој и САД је одговарало стварање Велика Албаније. Шон Гершви тврди како Немачка тражи од својих савезника да јој дају слободне руке како би створила економску доминацију у читавој Mitteleuropi. Тајни планови Бона и Вашингтона предвиђали су подстицање националистичких ослободилачких покрета у Босни и на Косову. Ово друго је касније између осталог и остварено и тако што су ''затварали очи'' на очигледне доказе о притицању плаћеника и финансијске средстава које су слале исламистичке државе и организације''. Даље у тексту каже: Савезна криминалистичка агенција Немачке подноси извештај влади у коме каже да

77

''мањински Албанци данас најача група која дистрибуира хероин''. Апсурдно је тврдити да БНД није тако нешто знао поготову што су Шиптари углавно користили банке у Немачкој за прање новца. И извесно је да је ОВК имала благослов БНД за то. Како је знала? Па имала је школу за обуку терориста са Космета у сред Берлина.

У извештају ОЕБС који је објављен у ''Контакт'' магазину из марта 1999-е са изненађењем поједини посматрачи уочавају ''да припадници ОВК носе немачке униформе''. То се данас у неким наступима бивших челника БНД и не доводи у питање. Затим, многи страни плаћеници су на Космет ушли са немачким документима. Углавном под маском новинара или радника хуманитарних организација. Један од таквих је и Пакистанац Халим Хосним који је долазио под изговором да жели да отвори представништво немачке телевизије ЗДФ у Приштини. Ето Немци немају својих новинара него шаљу Пакистанце на Космет.

Главна маса у људству ОВК створена је у логорима Тропоја и Бајрам Цурију. Главни инструктори у тим логорима су били ''немачки ђаци са Косова''. Кроз немачку обуку само у 1999-ој години прошло је око 50.000 Албанаца.

Умберто Томази у својој књизи ''Косово- црна рупа Европе'' тврди такође да је комплетна ОВК немачки производ и да њени припадници раде за немачке интересе. Он даље каже у истој књизи: ''Сада, пошто су изгубили нафту из Ирака, Немци су у великој кризи, а знају да су резерве на Косову њихова последња нада, кренули су у напад користећи бивше чланове ОВК, обучаване у Немачкој''. Овде се наравно између осталог мисли и на 10 милијарди тона лигнита испитаних резерви на Космету.

У листу ''Јуропијен'' од 24. септембра 1998 Роџер Филаго, експерт за тајне службе каже: ''Немачке цивилне и војне обавештајне службе изузетно су се заложиле за обуку албанских терориста како би демонстрирале свој утицај на Балкану''. У то време је преко Албаније БНД испоручио за ОВК моћан прислушни систем. Такође је и Вокер пре изласка са Космета непосредно пред бомбардовање оставио ОВК 120 ГПС-а и 20 сателитских телефона. Један сателитски телефон који је заплењен од припадника ОВК сам лично видео за време рата.

На сајту фонда ''Зов отаџбине'' који је регистрован у Немачкој постојала су имена и рачуни немачких банака са који се финасира ОВК. Све у организацији БНД. Главни агенти БНД који

78

су задужени за тај фонд и слање новца ОВК били су Шаип Муја, Сабри Кичмари и Вабид Махмути. Овако је гласио текст плаката који је дистрибуиран испред фонда и организације ''Отаџбина зове'' или ''Зов отаџбине'':

''Te ndihmojme per clirimin e atdheut permes fondit VENDLINDJA THERRET schweiz bankverein

8010 zuerich sbv zh - stauffacher nc - 171.247 . 0 320 konto/ 80-456-8 adresa : fondi vendlindja therret postfach 9263 8036 zuerich flepagesa mund te porositni ne adresen e

lartshenuar ose ne gazeten zeri i kosoves ne keta n. tel. : 062 823 74 00 ose 079 447 72 34''

Само преко овога фонда а према извештају БНД од 22. фебруара 2005-е прикупљено је милом или силом око 400 милиона долара за ОВК. С' тим што је у овом летку у питању швајцарски огранак фонда. Иначе су имали укупно дванаест експозитура широм света.

И гласило ОВК ''Коха диторе'' је Сорошеве паре добијало преко једне банке из Немачке.

Снајпеске пушке г22 које у великом обиму и данас стижу на Космет Британци сада производе искључиво за немачке потребе и могу се набавити само преко њих.

Извештај који је издао БНД а који су пренеле ''Вечерње новости'' а који је датиран годину дана пре рата говори између осталог и о томе да: ''Албанска мафија руководи трговином хероином који се некад трампи и за оружје''. Затим се каже и да ''они овим новцем финасирају сепаратистичке активности''. Овај извештај није изашао у јавност док није завршен посао на Космету. Ferdinad Schmid шеф одељења за опојне дроге ЛКА (Landes Kriminalamt) Бајерна каже 1996-е после хапшења

79

албанских нарко дилера: ''По мом мишљењу сигурно је да они од зараде на дрогама финансирају набавку оружја''.

У свом тексту Juergen Elsaesser објављеном у магазину ''Конкрет'' 3 марта 1999-е каже: ''Немачка војна присутност могла је UQK добро доћи.....HOW GERMANY backed KLA – KLA (Kosovo libaration army) употребљава се у енглеским говорним медијима као синоним за ОВК. Он даље цитира шта о томе пише енглески лист ''The Europian'': ''да је немачка цивилна и обавештајна служба умешана у обучавање и наоружавање побуњеника како би осигурала свој утицај на Балкану. Због тога је дошло до озбиљних мимоилажења између ЦИА и БНД. Оснивање ОВК у 1996 догодило се истовремено са именовањем Hansjoerga Geigera за шефа БНД. Агенти БНД били су задужени да изабирају регруте за командну структуру ОВК. Обука побуњеника се врши у Немачким касарнама у Hechingenu и Tuebingenu у близина Нинберга и Бона, као и у делу тражилаца азила у Singenu''. Прва одлука на новој функцији поменутог Гајгера била је одлука о отварању обавештајног центра БНД у Тирани.

Исти аутор у својој књизи ''Ратне лажи- од косовског сукоба до суђења Милошевићу'' између осталог говори и о следећим стварима:

- распад Југославије је дело немачке спољне политике; - када је немачка влада максимално помагала ОВК,

америчка администрација је исту организацију, додуше на кратко, ставила на списак терористичких организација;

- ОВК је убила више Албанаца пре рата него српске снаге према поверљивим извештајима ОЕБС-а које је објавила телевизија АРД;

- без немачке подршке не би из оне разбојничке гомиле добровољаца могла за две године настати једна армија са ударном снагом.

Немци дакле хоће да потврде и ојачају свој утицај на Балкану. То доказују и речи француског генерала Пјер Мари Галоа: ''.....зашто се Француска уопште уплитала у рат против Ирака кад је сама наоружавала и опремала тај Ирак? Зашто је пристала да погази један вековни савез бомбардујући Србију и разбијајући Југославију за рачун Немачке? Зашто? Какав је био интерес Француске у оснивању муслиманске државе у Европи-

80

Босне и Херцеговине? Или у стварању велике Албаније науштрб свог српског савезника?''. За рачун Немачке?!

Немачки недељник ''Фокус'' пише 1999-е: ''иначе немачким обавештајним службама су добро познати мутни послови косовких албанаца али се претерано не труде да обавесте своју јавност о томе''. Даље се у том тексту пише да БНД зна како иде новац за ОВК и да се за то користе многобројне туристичке агенције основане на територији немачке. И ''Шпигл'' слично пише чак и прати 300 добровољаца на Космет преко Барија и Албаније.

Мафијашку спрегу наркодилера и ОВК БНД у тајним извештајима кодно зове ''Камила''.

Заменик горе помунутог Хансјорга Гајгера који је основао ОВК био је Рајнер Кисерлинг син генерала Луфтвафе који је бомбардовао Београд 1941. Кесерлинг је обучавао Шиптаре у Турској бази код Измира где је он некад службовао. Ту су били присутни и немачки командоси из састава КСК. Иначе је ту јединицу својевремено формирао генерал Клаус Нојман један од команданата НАТО снага на Космету. И касније формирану обавештајну службу ОВК која се зове ''Црни орлови'' у потпуности контролишу ЦИА и БНД, додуше, равноправно и у истој мери.

''Вечерње новости'' су презентовале тајни документ БНД у броју од 18. новембра 2005-е а који су преузеле од швајцарског листа ''Die Weltwoche'' из текста новинара Јиргена Рота. Он се позива на обиман извештај БНД на 67 страна који датира од 22. фебруара 2005 као и извештаја обавештајне службе УН. У тим извештајима се говори о 500 до 700 килограма хероина који свакодневно иде преко Косова или са Косова у Америку и Европу. То је највећи картел на свету, каже се у извештају. Крвопролића на Косову су позадина за трговину дрогом. Главни играчи су Хашим Тачи, Рамуш Харадинај и Џавит Халити. Док су камиони крцати дрогом јездили Косовом снаге УН биле су заузете немирима или претњама истих. ''Документи БНД, КФОР-а и УН завршавају дубоко у трезорима владиних канцеларија европских и владе САД''- закључује Јирген Рот. Опет БНД све зна али ништа не предузима.

Треба истаћи да су Немци, то јест БНД, били главни помагачи и организатори и при формирању, помоћи и обучавању и једне друге војно-терористичке формације такозваног ФАРК-а.

81

То је формација Бујара Букошија и Ибрахима Ругове на чијем је челу био Тахир Земај. Њега је касније ликвидирао Харадинај због преплитања нарко интереса али и као будућег сведока у Хагу.

Многи се варају у својим ставовима и мишљењу о односима ОВК и АлКаиде. Није ислам њихова тачка додира и фактор који их у великој мери повезује. Хероин је главна спона и веза између ОВК и АлКаиде. Ислам је само ''колатерарна штета''. Други, не мање важан аспект њихових односа јесте тај да је ОВК спона између ЦИА, БНД и АлКаиде то јест да служи као медијатор у ''међунаркотичким'' релацијама. Поменуте службе преко ОВК контролишу токове нарко-новца јер не могу да контролишу директно у последње време по мало непуздане далекоисточне партнере.

Сам, горе поменути, Џезаири у интервју за ЗДФ неколико пута је напомињао да треба снимљени матерјал прво показати БНД-у и добити сагласност од истих за приказивање. Вероватно им то дугује за 500 евра месечне апанаже које добија за цинкарење АлКаиде.

Не умањујем утицај Американаца, он је велики и у неким сегментима значајнији. Али је у формирању ОВК кључну улогу имала БНД уз благослов немачке Владе. Зато ми није јасно откуд сада толико чуђења за све што се догодило и што се догађа. Као да су то неки други Немци?!

''КАД РИЧЕ БРАДАВИЧАСТО ПРАСЕ'' Прича о осиромашеном уранијуму Рат је, а ми нисмо начисто шта би радили. Мало се шта

питамо. Једино је смрт извесна, све остало остаје на нивоу импровизације. Највише импровизујемо живот. А, импровизација ко импровизација, успева само набољима, само онима који већ све знање имају ''у малом прсту''. Аматери обично са импровизацијом још више настрадају.

Шта да вам кажем? Рубови Дренице су куд и камо лепши од централног дела те злогласне области. Још има очуване шуме и

82

привида какве такве цивилизације. Није нам то никаква утеха. Ипак, нисмо принуђени да гледамо голи камен дренички него зелена брда Мокре Горе. На добитку смо самим тим у овим шугавим временима.

По неко оде пар километара даље до пута па гледа асфалт. Зна туда ће свакако: или кући или на гробље. Они најсрећнији у болницу лакше рањени, следи орден, одлазак кући, пензија. Таквих скоро да нема. Так'им нас оруђима гађају да скоро и да нема лакше рањених. Неки дан сам гледао: погодила ракета бункер, растурила све живо, само пар њих преживели. Носе једног од њих, нема руке, нема пола ноге а пева. Пева!!! Остао жив. Сви мртви а он жив. То је за радост.

Ту смо, и једни и други што морамо, а заједно смо: војска из централне Србије и ми из Метохије, из Старе Србије. Подједнако нам је одвратно окружење у коме се налазимо. Цео живот сам провео на Космету никад ми овде нога није крочила. Могу да замислим тек како је њима који су из питомине ''чарапанске'' дошли у ову вукојебину. Да смо бар у пар десетина километара даљој Метохији све би било другачије, за око лепше и цивилизованије.

По мало смо беспослени, онако лено чекамо хоће ли кога смрт закачити. Надајући се притом у стопосто случајева да ће тај неко бити: неко други. Шиптарски терористи углавном нападају цивиле и не пада им на памет да прилазе нашим рововима. Од војске захвате једино из какве курвинске заседе где највише воле да ударе по санитету или достави. Они више воле да се ''играју војске'' у ствари су бандити и пилићари.

Али наши живци, наш осећај страха, горак укус неизвесности то је све присутно у нашим телима и душама. Ови горе нису беспослени: отуд то. По цео дан и целу ноћ лете и бомбардују, на нашу срећу доста конфузно и непрецизно. Не, нису непрецизни када треба погодити неки мост или неки зграду али нас на терену доста слабо проналазе (опет хвала богу).

Оставимо им на некој утрини разног лома, провозамо пар пута тенком преко њих, оставимо трагове, па се они после тога забављају данима са тим. Свима лепо; и њима и нама. Они одраде посао па беже на јефтине курве и хладно пиво у некој од суседних држава (јесу курве и јесу јефтине) а и нама је добро јер не гађају нас у тим случајевима.

83

Има неких, међутим, што се нимало не шале. Пуцају по утрини али и мимо утрине. Из дана у дан су све безобразнији. Осетили су да немамо скоро никакве притвваздушне одбране и то их додатно куражи. А и љути су што се све ово одужило, што су на првим брифинзима слушали како ће све потрајати пар дана и како ће брзо кући на одмор и са ловорикама. А сада испада да ови доле немају намере тако лако да оду и испада још да хоће и да се бране. Бранити се од НАТО-а је крајње нецивилизовано и безобразно. Још и нису знали да је онај изнад Буђановца био невидљив. Никаве стандарде Срби не признају, тешко ће тако у свет и Европу.

Разни авиони лете изнад нас. На жалост (или на срећу) ни један од њих није наш. Распознајем их углавном. Некада сам и сам желео да будем пилот, ''гутао'' сам све што се могло прочитати о авионима, чак сам и похађао некакве војне школе. Ценио сам америчко војно ваздухопловство а ето сада ми се указала прилика и да га оценим на делу. Нисам баш одушевљен због те чињенице.

После неколико дана почео је да се појављује и ОН. Ловци Ф-16 су га чували са велике висине, ''авакс'' га је обавештавао о евентуалним противавионским системима а он се поступно, из дана у дан, све ниже и ниже спустао. Плашио се наших ''бофорса'' јер му ту не би много помогли његови ИЦ мамци нити електронски системи. ''Наших бофорса'' ми нисмо имали ту где смо били што је он после неког времена и схватио. А онда смо и ми схватили.

Најружнији од свих постојећих авиона: А-10, тачније FAIRCHAILD A-10A THUNDERBOLT II у слободном преводу ГРОМ, неки га зову и ''убица тенкова'', сви познаваоци га најрађе крсте ''брадавичаста свиња''. Дошао је да пронађе српске тенкове а оставио је хиљадугодишњу смрт. Требало му је 15.000 тона осиромашеног уранијума да би уништио неколико покварених српских тенкова. Треба ли му боље представљање од овога.

Да, оставио је осиромашени уранијум (за нашу даљу употребу: ОУ) или како кажу американци: depleted uranium (DU). Уз помоћ свог седмоцевног топа GAU– 8/A који може да понесе 1350 граната од 30 мм . Свака та граната има зрно од ОУ. У сваком зрну има око 300 грама ОУ. Понесе он још седам тона других бомби али ми ћемо га памтити по овим прво наведеним.

84

Свакога дана смо га после гледали до краја рата. Како је само упорна и робустна та рага?!? Кад га гледаш са земље имаш утисак да су му крила дужа од трупа. И јесу. Размах крила му је 17,53 м, а дужина трупа 16,26 м. Кад се томе дода и висина од 4,47 м онда се стиче права слика и јасније је зашто он изгледа чудно и несвакидашње. Имаш утисак да једва иде, он је доста и спор, то је подзвучни авион максималне брзине 706 км/ч. Издржљив је то авион. Врло често се погођен, малтене изрешетан, врати у базу. Извесно је да смо им за време рата најмање два таква оборили. Један је пао код Клине, други је некако догурао до скопског аеродрома где се срушио при слетању. На десетине их је погођено али су увек успели да се врате. Американци су одлучили да остане у служби до 2018 године што јасно говори о стратегији њихове спољне политике у наредном периоду. Стиче се утисак да планирају да се још уз његову помоћ ослобађају радиоактивног отпада од којег само ОУ имају скоро милион тона а искрено не знају шта би са њим радили. Да чекају 4,5 милијарди година колико му треба за полураспад?

Беспослени смо: ми немамо чиме да гађамо ове горе (другима је то задужење) а доле немамо кога. ''Игле'' које дуго обећавају из команде никако не стижу. Искрено и не тражи нам се, седели би само ту где јесмо до краја рата. Некад дођемо у искушење да посечемо грану на којој седимо али нас брзо жеља мине. Немамо чиме. Немамо ни грану.

После одређеног времена се толико спустао да смо могли да видимо кабину и пилота у њој. Осетио да немамо ништа па се острвио. Кад се први пут појавио изнад Истока деловао је некако трапаво и безопасно. Цело насеље је изашло у баште и на улицу да га посматра уживајући у ватромету који су правили ИЦ мамци које је избацивао. Мора да је пилот помислио како има посла са лудим народом. А онда је зарикао. Нико више од тада није волео да га види а још мање чује, сазнале су моје комашије од тог часа да Деда Мраз не постоји.

Како риче??? Тешко је и мучно слушати га. Као да неко спаја водове високог напона па се силна електрична енергија празни. Или као смртно рањена крава од двадесетдве тоне. Тешко је описати такав звук. То знају они коју са га слушали. А њима није до приче. И тако, кад он рикне на земљу падне радиоактивни отпад. ОУ онда оксидише или се раствори у води.

85

Много је покретљивији од урана. Највећа опасност вреба ако уђе у ланац исхране. Он је отрован и радиоактиван. Када дисањем продре у тело изазива малигна оболења. ОУ се састоји од У235 око 1% и У238 око 99%. То је нуклеарни отпад, нус производ. Алфа зраци које емитује су кратког домета (свега неколико милиметара од зрна) али су двадесет пута опаснији кад дођу у контак са ткивом. На местима где је дејствовано сада је и до 1000 пута већа радијација него у околини. То је најтежи природни елеменат и зато се ставља на врх зрна да би својим кинетичком енергијом изазвала пенетрацију кроз оклоп. Ипак главна сврха коришћења ОУ јесте ослобађања од великих количина нуклеарног отпада. И то свако упућенији зна. Понављам око 15 тона таквог отпада је бачено на Србију. А, да, и ово да не заборавим, кад зрно удари у тенк један део се услед велике температуре претвара у прашину коју ветар онда носи около. Зна се где је сручено око 50.000 зрна из А-10 али се ОУ користи и као додатак крстарећим ракетама и тада се у једну ракету стави око 3 килограма истог. Американци признају много мање. Сумња се да су неки ''сребрни меци'' обогаћени и са нешто плотонијума или нептунијумом. И не дајте се заварати, алфа зрачење се не може мерити Гајгеровим бројачем.

Колико је то силан метак осетили су људи, жене и деца из једне тракторске колоне. Погодили су два, три трактора. Личили им на тенкове онако црвени и са приколицама. Учинак је био стравичан. На рубу шумице код Верића видео сам пробијени тракторски блок мотора. ''Сребрни метак'' је прошао као кроз сир. И дан данас сам срећан што сам убедио себе да нисам удисао ваздух него сам дисао на шкрге. То ме спасило.

Немци су ''торнадима'' рушили затвор Дубрава. Видела се немачка педантност и систематичност. Без емоција су радили посао. Шпанци су са Ф-18 деловали крајње мирољубиво, убијали су нас што морају и са видљивом грижом савести у лету. Енглези у ''харијерима'' били су задужени за инфраструктуру и они су летећи левом страном нашег неба рушили мостове и фабрике са карактеристичном дозом презира и цинизма ничим поткрепљеног. Американци у А-10 су, за разлику од њих, острашћени и арогантни, просто нису могли да схвате да их наша противавионска одбрана (налетели изгледа на те ''бофорсе'' негде), за разлику од нас прашинара, гађа и погађа.

86

Били су љути због тог безобразлука па су се клонили таквих места а додијавали нама који нисмо имали чиме да их гађамо.

Које локације су погађали осим нас и које су најугроженије? Подаци су различити и наравно са посве другачијим

мотивима изнети. Једни покушавају да минимизирају проблем, други да га глорификују– нико да се озбиљно и на корист грађана позабави тиме и најзад реши мистерију: колико је заиста реална опасност од ОУ?

Према информацијама из НАТО-а које је наша страна оберучке прихватила дејствовано је на 95 локација. И то: 84 локације на Космету, 10 локација у ужој Србији и 1 локација у Црној Гори. Највише је дејствовано на простору између Пећи, Ђаковице и Призрена око 40 локација. Овде треба подвући да је то зона одговорности италијанских снага што је врло битно јер управо њихових војника има највише оболелих од рака.

Најинтензивнија дејства према подацима Војске Југославије су извршена у општинама Прешево и Бујановац, и то у селима Боровац, Братоселце, Рељани, Божињевац, Ново Село, Самољица, Билаче и Буштрања. Затим на брду Пљачковица изнад Врања, па на Космету у Призрену, Урошевцу, Ђаковици, Дечану и Ђураковцу. Најзад у Црној Гори на полуострву Луштица али то нећемо да помињемо јер то је ''демократски обогаћен осиромашени уранијум''. То је посебна врста уранијума која не штети ''демократским владама''.

УНЕП (мисија УН за истраживање угрожених подручја) до сада је на Космету пронашла 7 (?!?) зрна осиромашеног урана.

Међутим има још и других података. Негдањи генерални секретар НАТО-а лорд Робертсон

изјавио је да је муниција са ОУ коришћена највише западно од аутопута Пећ-Ђаковица-Призрен, у области око Клине и Призрена и северно од линије између Суве Реке и Урошевца. Али додао је да је ОУ коришћен и у многим мисијама на другим местима. Значи свуда.

Амерички пилот Алан Најлс је на аеромитингу у Кечкемету у Мађарској на питање шта је гађао из ''тандерболта'' одговорио: Ваљево, Ниш, Београд, док имена других градова није могао да се сети. Је ли се то крије нешто од грађана Србије или амерички пилот ''нема појма''?

Ево и шта каже директор сектора за информације Интернационалне агенције за атомску енергију при УН Дејвид

87

Кид о томе која су подручија угрожена: Врановац, брдо Чеја, Рзнић, Радоњићко језеро и село Плеја. Невероватно сви имају другачије податке о најугроженијим местима.

И тако, дан за даном, навикне се човек. Срећа што су Шиптари били вредни па су нам оставили готове ровове. Некима већ досадило па су дрчни, неће да се склоне, скупљају се и протестују претећи прстом према небу. Нервира их Он. Гледам једног како нешто петља са ''зољом'', покушава са њом да га гађа. Безобразан је, као да не може без нас него је цео боговетни дан горе. Кад се који умори и потроши гориво или муницију ето га други.

Неки пак седе и ћуте са стране. Видим да је појединцима већи проблем сумња да су запатили вашке од целе НАТО авијације. Тешим их како умем и знам, са пристојне удаљености додуше, зовем их кад смогадну да дођу код мене кући и да се окупају у правом правцатом купатилу са све врућом водом. Не верују ми да тако што још постоји. Убеђујем их да ће све бити у реду само кад изађемо из ове зајебане дреничке рупе.

За воду ми верују али не за врућу него за хладну. Говорили су да хладнију воду нису пили до оне источке али ми смо о томе причали у јебеном селу дреничком, у рупи невиђеној, покрај једне крушке која није била ништа крива ни за рат, ни за наше судбине, тако да је ствар добијала на тежини. Мало смо и претеривали у причи. Тако занесен обећах им и хладно пиво у извору хлађено. Тачно је три минуте потребно да се изврсно охлади. Биће и нешто да се набоде, сад већ некултурно претерујући дадох реч. Пристају али само под условом да не помињем јагњетину, мрзе овце овде у Дреници, мрзе побеснеле краве, мрзе све речи које почињу са ''Д'' и богатство би дали за једно масно шумадијско прасе. Нисам био сигуран за то, куд је Шумадија, толико ипак не треба претеривати. Не стигосмо: свак оде на своју страну. Морали смо да одемо. А уранијум је остао.

Еколошки најчистије подневље Европе претворили су у отворено складиште нуклеарног отпада. Машала!!!- рекли би Турци са којима је битка овде пре 610 година била куд и камо културнија јер смо се гледали лицем у лице. ''Сребрни метак'' некад продре дубоко у земљу и тако доспе у подземне водотокове. Доспе у воду за пиће. Јесте ли знали да се највеће српско врело чисте пијаће воде налази у Метохији. То је врело Белог Дрима. Јесте ли знали да је међу првих шест у Србији по

88

издашности и квалитету и врело Исток. А да је на петом месту у Србији врело Исток по дужини подземног тока са 11,5 км. Неко ће рећи: то је тамо негде далеко али вода се креће и притоке другим рекама носе воду и до централне Србије. И не само то: Јадрански, Егејски и Црноморски слив се састају на Космету.

Треба обратити пажњу на речи професора Кадера Азмала министра у влади Јужноафричке Републике: ''Као министар за водене токове и шумско богаство своје државе био сам гост Светске конференције за очување природних ресурса у организацији Ројтерс фондације у Лондону 1994. Тада смо били запрепашћени када су нам показане анализе најмодернијих уређаја које недвосмислено показују да су два места кључна за контролу водених токова Европе: регион Плитвичких језера и делови Косова и Метохије. Зато је НАТО на први поглед нелогично бацао систематски огромне количине специјално оклопљених бомби са осиромашеним уранијумом. Сада знам да се та зрна успешно пробијају чак до подземних водотокова и тамо трују све живо на дуг рок својим пуњењем уранијума''.

Јесте ли можда већ чули да ће врло брзо најтраженија роба на свету бити пијаћа вода и да ће се богаство и моћ мерити количином и капацитетима исте коју неко поседује? Нисте?!? Е, па, чућете. Ако преживите.

Какви су ефекти ''балканског синдрома'' до сада? Сви се труде да сакрију што више, никоме не одговара

истина. До сада је НАТО потврдио смрт 34 припадника из мисије КФОР-а. Ту и тамо се усталаса јавност кад се деси нешто попут смрти италијанског професора Ђованија Казелија који је био у мисији на Космету а не би ли утврдио степен опасности по италијанске војнике. За њега се поуздано зна да је узрок смрти управо изложеност контаминираним подручјима. Иначе до сада има највише италијанских војника који су оболели од неке врсте рака њих око 270. То је управо оно што смо помињали да су они стационирани у најугроженијој зони.

И бугарско јавно мњење је усталасано болешћу наредника Данаила Данилова и још 19 војника из Бугарске али њихов генералштаб упорно демантује то било каквом повезаношћу са ''балканским синдромом''. 9 белгијских војника је умрло од рака и леукемије. 5 португалских војника је умрло од леукемије. 25 Шпанаца је оболело од рака од којих је осморо већ умрло. 2 Холанђана су умрла од леукемије. Шта се све не зна?

89

Најнеутешније, међутим, делују речи стручњака да ће се прави ефекат дејства ОУ спознати тек за 10-15 година.

Стојимо поред паркиране ладе и буљимо у асфалт. Покушавамо да се радујемо вестима из Куманова. Не иде. Ништа добро нас не чека. Буљимо у асфалт, рекох ли. Каква ли је моћна сила направила овако правилне и складне рупе? Знамо. Неки прилазе ближе да виде како то изгледа. Ја се и дан данас пропитујем колико сам близу прилазио. Можда и не желим да се сетим. Шта ме брига за асфалт, само сам га гледао. Ја тада нисам ништа ни знао о ОУ па тако мене не би требало све ово ни да дотиче.

Демократија је чудо. Поготову кад се утерује бомбама. Ако су бомбе радиоактивне онда и демократија мутира. Демократија поклоњена са неба и посребрена сребрним зрнима. Да сам знао да је пут до демократије овако тежак не бих раскрстио са мутантним комунизмом после Чернобила.

И још по нешто. Преседник комисије УН која је вршила испитивања степена

затрованости и радијације Пека Хависто причао је шта је видео на Космету: стока пасе на затрованом земљишту, деца се играју на сва четири погођена српска тенка, људи пију воду са контаминираних извора, најзад девојке носе огрлице око врата направљене од покупљених зрна ОУ. Та зрна имају изузетан сјај, и да нису радиоактивна били би племенити метал, зато их и називају ''сребрни метак''. (Кад сам био мали читао сам у стриповима да се вукодлаци могу убити само сребним метком, на Космету се следећих 3-4 милијарде година неће појавити сигурно ни један вукодлак). Наравно да је комисија на крају написала извештај да нема никакве опасности али је ипак обележила локације и строго забранила војницима КФОР-а да се тамо крећу чак и да користе воду из водовода за личну хигијену.

Ако није ОУ опасан зашто онда на једном стручном сајту стоје следеће инструкције:

- избегавајте места која су бомбардована! - не сакупљајте плодове и биљке са земљишта које се

налази у близини места која су бомбардована! - не напасајте стоку и живину, нити користите воду у

близини могућег загађења, било да је у питању површинска или вода из бунара!

90

- забраните деци да се играју у близини места које је нападнуто!

- не обрађујте земљу која може бити контаминирана! - одржавајте појачану хигијену ако се крећете у близини

места бомбардовања! - никако не прилазите и не додирујте остатке! итд. итд. Зашто се уопште врши санација земљишта ако ОУ није

опасан? На крају крајева у извештају УНЕП-а стоји следеће: ''Три године после НАТО бомбардовања Југославије,

експерти УН су објавили да су открили подручја у којима су тле, биљке, па чак и ваздух контаминирани ОУ. На шест подручја у Србији и Црној Гори откривена је ''распрострањена али слаба'' контаминација''- наводи се у извештају од 199 страна који се у целости може наћи на: www.postconflict.unep.ch. Даље се каже: ''да највећу бригу на дужи рок представља могуће загађење подземних вода.... Квалитет воде се мора испитивати сваке године....''.

Па шта онда прича Хависто? 'Оће нам се са тим Финцима. И она Ренте, патолог, је говорила свашта: нема доказа да су у Рачку људи стрељани али не треба искључити такву могућност. На крају рече да је то њено лично а не стручно мишљење. Па онај Ахтисари што је обећавао да ће Београд бити сравњен са земљом..... Ко би рек'о?!? Делују као миран народ.

Ова прича нема краја– то је њена навећа трагика. Ипак је 4,5 милијарде година дуг период. Зато....... Ветар разноси прашину. И илузије. Прашина може бити свакаква. Илузија само некаква. Некако се надамо да нас је свакаква прашина мимоишла, да тога дана нисмо дисали. А вода? Све тече, све се мења. Никада се не можеш два пута окупати у истој води. У овој о којој овде говоримо довољно је и једанпут.

ОДГОВОРИ БЕЗ ПИТАЊА ''Никада до сада се није десило да тако мали број људи

лаже толико много људи, и то на суштински начин, као у погледу рата на Косову'' - Вили Вилмер

91

Зашто данас, неколико година после бомбардовања и окупације Космета, макар не поставимо нека питања кад одговоре већ дуже времена знамо? Потребна су нам та питања, да би мозак покренули са мртве тачке, да би се пробудили и малко поразмислили над нашим судбинама које у задње време прихватамо крајње фаталистички. Примили смо и прихватили оптужбе које су послужиле за оправдање, али само бланко оптужбе. Хтели би смо да видимо са чиме располаже конкретно оптужница па да се мало и бранимо. Да видимо, стварно, јесмо ли толико били криви да смо заслужили бомбардовање и сатирање. Овде наравно мислим искључиво на догађаје везане за Косово и Метохију, никако за друга дешавања и друга ратишта. О томе нека говори ко зна, али ако су нас бомбардовали ретроактивно или превентивно или да нас казне за неке пређашње грехе, требали су тако и да кажу.

А шта ће нам докази? Па ми ваљда знамо истину. Ми смо живели и живимо овде. Ваљда знамо за сваког понаособ је ли крвник, паликућа и пљачкаш?! Је ли убица?! Можда, 'ајде, не знамо сви баш сваког, али знамо засигурно јесмо ли СВИ убице или нисмо. Знамо макар за себе ако смо искрени а ништа нас не кошта искреност кад останемо сами или кад као ми данас немамо више ништа да изгубимо. Нас убеђују да смо колективно криви, да смо организовано кренули да сатремо и са лица земље збришемо Шиптаре. Управо у то покушавају да нас убеде из Вашингтона, Хага, Брисела и Београда.

Ако јесмо: хоћемо доказе, хоћемо одговоре на питања, хоћемо сами да поставимо питања. Пазите: ми тврдимо да смо криви, али исто или мање од других. Ми тврдимо да се несрећа увезла споља, да је несрећа све нас захватила као бујица и да ми прости и једноставни људи једноставно у неким тренуцима нисмо могли да јој се одупремо пре свега из страха. Ми тврдимо да је било свега и свачега, свега оног што рат донесе са собом, али тврдимо да је то било по систему ''ко кога ухвати'' кад је већ бомбардовањем настало безакоње а не никако зато што су једни испланирали да униште друге. Зато што смо ми испланирали да уништимо Шиптаре- то није истина. За њих нисам сигуран- то нека виде они.

Друго: сви кривци су кривци са именом и презименом. На свим странама. Хоћемо да нам се одговори кад је, ко је и колико људи убио. Хоћемо макар приближно, наравно да не може

92

свакоме, да се каже име и презиме, и жртве и крвника. Па да се пребројимо и да се судимо, и на крају да схватимо јесмо ли праведно или не бомбардовани и окупирани. Па кад нас лепо убеде да се измиримо са западним светом, да му опростимо бомбе и мртве- јер забога заслужили смо. До тада, док нас не убеде, бићемо упорни стално ћемо постављати питања на одговоре које знамо и које смо видели.

Кад избије грађански рат, као код нас после распада СФРЈ , који је уз то, да ствар буде гора, и верски-грађански рат, или кад избије буна као на Косову (јер на Космету није било грађанског рата него рата државе против тероризма и буне) и то терористичко- сецесионистичко- исламско- фундаменталистичка буна финансирана нарко новцем, онда је, тврдим: највећи злочин када трећа страна или сила стане на нечију страну или што је још горе организује све, потпали фитиљ, гурне нож у руке па се после неког времена јавља као посредник и душебрижник. Што би рекао један немачки новинар: ''Швабе су на Косову потпалиле ватру а јенкији су дошли да је гасе бензином''. Највећи кривци за сваког мртвог на Космету јесу управо они који су због својих интереса потпиривали чак организовали рат.

Ипак, бомбардовање једне суверене земље, у Европи, крајем 20 века- зар то не заслужује макар нека питања и неке одговоре, сада кад имамо и временску дистанцу, и документа и сведоке. На крају крајева кад имамо и видљиве резултате те хуманитарне интервенције, и кад се полако назире епилог који открива стварне циљеве и намере појединих актера.

Зашто??? Зашто су нас бомбардовали??? Да се спречи хуманитарна катастрофа и геноцид??? Да се спречи или заустави??? Ето простих питања. Је ли постојала хуманитарна катастрофа и геноцид пре бомбардовања? Јесу ли систематски убијани и протеривани албански цивили пре бомбардовања? Ако јесу: где и колико? Ако нису: шта је спречавано и заустављано?

Сећа ли се неко оних снимака РТС са Космета када је нека Јапанка чијег се имена више нико и не сећа јер никада није обишла српске избеглице наводно посетила један избеглички збег негде у шумама Космета и донела им хране. Пола сата после њеног одласка на месту збега остале су само празне кесе ''ланч'' пакета и по који папир, избеглице су се вратиле својим кућама. Јесу ли нас због такве хуманитарне катастрофе бомбардовали?

93

Ја тврдим да је сразмерно борбама које су се водиле против терориста и сразмерно њиховом интензитету било релативно мало жртава међу цивилима (који наравно није оправдан и да је један невин човек убијен, али деси се). Макар судећи према сликама из Фалуџе, Грозног, Кабула или Багдада. На жалост, кад почне рат, кад се пуца, брани или осваја, увек има жртава међу цивилима и увек има будала и психопата који убијају цивиле. То није српски изум. Цивиле су убијали и припадници ОВК и НАТО авиони. Али, било ко да је, Срби, Шиптари или Американци, то су ратни злочинци и свима редом треба судити.

Ко су они, именом и презименом, где су починили злочин и кога су убили? Некима се већ судило, неки су ухапшени још за време бомбардовања, некима се сада суди. Да их пребројимо и да видимо како су то изазвали хуманитарну катастрофу невиђених размера. То су до сада само нека питања на која тражимо одговоре. Да знамо тачно све- па да судимо по томе.

Ипак, интересује ме: откуд су знали Американци да ће доћи до ратних злочина, убијања и протеривања на Космету и са Космета, скоро годину и по дана пре него што се све то наводно и догодило? Они нам наравно не могу рећи да су располагали бројкама и именима када су донели одлуку о бомбардовању које су истим правдали јер једноставно тада те бројке и та слова нису постојале-а. Али макар да затражимо да се потруде да нам на то одговоре. Како то да је НАТО (даље читај Американци) имао готове планове за бомбардовање још 1997 године? Просто питање, доказана тврдња али нико не тражи одговор на њега. У оптужници Пјер Мари Бинелу француском мајору који је оптужен и осуђен за шпијунажу у корист Срба а на штету НАТО-а пише да је: ''између јула и октобра 1998 српском официру Јовану Милановићу дао податке о НАТО циљевима''. Сад, ако се узме да ти планови нису баш у том периоду настајали, него су већ постојали, како то да су Американци и Немци знали да ће се у зиму 1999 догодити Рачак који је био повод почетку бомбардовања? Како је НАТО већ крајем 1997 знао шта ће се све догодити на Космету па је већ уцртао циљеве и почео да припрема кампове за пријем избеглица?

Ево шта пише сам Бинел: ''Напрегао сам се да уверим Милановића да је политичка сагласност за ударе добијена, али да се још даје прилика преговорима. Прецизирао сам му да

94

Американци пожурују интервенцију, између осталог и да би испалили ракете ''томахавк'', што је било тачно. Према ономе што се могло наћи у стручној штампи, они су у 1998-ој години морали да демонтирају 421 крстарећу ракету, а током лета су испалили само две, једну на Судан, другу на Авганистан''.

О пушењу у Овалном кабинету нећемо сад. Парафразираћемо само Хилари Клинтон која је телефоном из Африке поручила мужу: ''или бомбардуј Србе и скрени пажњу са случаја Левински или спремај папире за развод''. ''Вашингтон пост'' објављује коментар 20. априла 1999-е цитирајући блиског сарадника Била Клинтона Дика Мориса: ''Бил Клинтон је просто опседнут Косовом, јер кад је схватио сву димензију сексуалног скандала- почео је да замишља да само онај председник који води рат остаје запамћен у историји и оставља са собом неки траг. Клинтон се пожалио Дику Морису да ''само председници као Рузвелт, или други који су имали кризне ситуације улазе у први ред историје''. Зато је изгледа Клинтон и покренуо рат да би се доказао, јер након окончања процеса ''Левински'' Клинтон је био за мирно решење, али сада Клинтон кризу на Балкану види као одлучујући моменат председниковања''.

О нуклеарном отпаду такође нећемо трошити речи. Десетине тона тог отпада је јефтино ''ускладиштено'' далеко од Америке.

А да, већ до деветог априла је испаљено 450 крстарећих ракета. Није морало више да се размишља о прескупом и компликованом демонтирању а уједно се и упослила америчка индустрија правећи нове а све то на рачун земаља НАТО пакта и косметских природних ресурса. На рачун пара које су уштедели за бесплатне базе по Космету које су морали папрено да плаћају по западној Европи. Сада им војници имају најефтиније курве и најфинију дрогу за мале паре на свету. И добре плате: на рачун УН.

Тим Маршал у књизи ''Игра сенки'' каже: ''Планови алијансе за бомбардовање Југославије били су сачињени крајем пролећа 1998...''. Питање: где се у све то уклапа хуманитарна катастрофа? У пролеће 1998 српске снаге су биле пасивне а у офанзиви је била ОВК која је тада контролисала пола Космета. У 1997 је било све мирно и ништа није наговештавало било какву катастрофу. Јесу ли планови постојали и за хуманитарну катастрофу , кад су већ постојали за све остало ?

95

Поменути Милановић у једном интервију каже: ''Наша војска је дошла до неексплодиране ракете која је за циљ била програмирана у марту 1998 ''. Питање: зашто сте хтели да нас бомбардујете пре те ваше ''хуманитарне катастрофе'' скоро годину дана? Јесте ли знали да ће се десити? Или сте је сами режирали и организовали? Да знали су и организовали су- одговарам ја јер ћемо се начекати ако будемо чекали одговор од њих.

Весли Кларк у својој књизи каже: ''Чим почну да падају бомбе, српске војне и полицијске снаге ће протерати албанско становништво, или чак и убијати''. Он, дакле, не каже: да ће бомбардовањем ''спречити'' него да ће се бомбардовањем управо то десити. Он не каже да ће бомбардовати јер српске снаге ''то раде'' или да ће бомбардовањем српске снаге то ''престати да раде'' него да ће бомбардовати ''да би урадиле''.

Да пређемо на друге теме. Још питања: - јесу ли Чеку, Тачи, Харадинај и остали терористи сада

легитимни политичари и преговарачи са дигнитетом а наши официри који су радили уставом једне међународно признате земље прописан посао ратни злочинци и људи који треба да се сраме и крију?

- и да, по стоти пут, зашто је запад прихватио шиптарски тероризам у јеку светске борбе против тероризма? На који начин су шиптарски терористи почетком 1998 од терориста постали борци за слободу? Нека објасне свом народу је ли та борба искрена и како то да су Чечени и Шиптари борци за слободу а Талибани и Ал Каида терористи. Поготову што су ти исти Талибани и припадници Ал Каиде помагали и Чечене и Шиптаре. ''Гардијан'' је у једном тексту писао врло сентиментално о ОВК говорећи да је сачињавају бивши официри ЈНА и отпуштени полицајци који су се прекалили у борбама по Хрватској и Босни. То дакле није страшно? То никоме не смета? Страшно је ако Срби из Србије помажу Србе у Босни. За муџахедине и Шиптаре у редовима војски других држава чак и сентиментално говоре. Питање: шта је са оптужбама против Срба који се терете само за то да су помагали Србе у Босни?

- хоћемо одговор на питање: шта се стварно догодило у Рачку? Да се логички упитамо: зашто би полиција пред толиким бројем страних новинара и две екипе ОЕБС-а извршила масакар? Па нису били баш толике будале поготову што их је

96

западна штампа окарактерисала као ''препредене и на све спремне људе''. О Рачку има опширније на другом месту у овој књизи али ето само неке дилеме: по ономе што је Вокер казао то су сељаци покупљени у селу, цивили, недужне жртве. Па таквих је онда било у сваком косовском селу, могли су их наћи тамо где није било посматрача и новинара, што су морали баш тог јутра у Рачку да их масакрирају. Најзад, ако су покупљени а није било никаквих борби него су све то ненаоружани цивили полиција је могла да их натовари на камионе па да их одведе било где и тамо стреља па сакрије?!

- зашто су Срби у Хрватској мањина, у Босни и ако их има највише такође мањина а Албанци у Србији то нису него их одвајају у посебан административни део и проглашавају за већину? Зар нису свесни да тиме праве опасан преседан који може да изазове још много проблема и сукоба. Сада је могуће по том принципу распарчати било коју земљу у свету. На пример: Кинези су већина у Кинеској четврти у Њујорку, можда их и по броју има исто ко и Шиптара у Србији.

- зашто база специјалних снага у Батајници није гађана ни једном од стране НАТО-а и зашто нико пре 5. октобра није ни поменуо постојање некаквих лешева? Зар постоји неко нормалан ко би довозио лешеве са Космета у Београд без некаквих задњих намера, као да није могао да их сакрије у било којој врлети и вукојебини било где у Србији?! То је нелогично, извините господо, не знам шта је истина а шта не али ми је нелогично и отворено питам. И како то да су неки лешеви ископани па ношени а неки су остали, и зашто су их уопште закопавали, што их одмах нису транспортовали? То нека иде на душу и кривичну одговорност ономе ко је то урадио па било ко да је. Али треба све испитати и изађи са чињеницама на видело. Друго: у тачкама 3-4 оптужнице у Хагу у параграфу 66. став Д. на крају стоји ''лична документа најмање петорици убијених у кафићу нађена су на лешевима есхумираним из тајне масовне гробнице у Батајници...''. Ја не знам када је тачно писана оптужница, и не знам када су презентовани званични резултати есхумације али се стиче утисак да тужилаштво зна тачно шта ће се наћи у Батајници много пре званичне истраге. Такође ми није јасно зашто нису све жртве убијене у том кафићу ''сакриване'' заједно него су сви сахрањени на Космету али је један број њих касније откопан па пребачен у Србију?

97

- шта ће се догодити са 20 милијарди тона косметског лигнита? Коме ће Американци надохнадити коришћење косметских ресурса?

- од каквих нових немира се стално страхује на Космету ако су Албанци ''мирни'' и ''угњетани'' цивили које је требало штитити бомбардовањем? Српских снага ни српских цивила више скоро и да нема тамо.

- кога трује дрога од које Шиптари годишње зараде неколико милијарди долара и са киме деле добит да би могли несметано да раде? Ко то чува од истраге засејана поља мака и индијске конопље, засејана плодна поља Метохије, ко обезбеђује од упада лабораторије за прераду, ко не зауставља конвоје?! По извештају БНД око 700 килограма хероина дневно пређе кроз Космет. Амерички лист ''Mother Јones Wire'' пише: ''Да ли је наше грљење са ОВК последње у подлој традицији помагања трговаца дрогом из политичких разлога? Слични примаоци америчке дарежљивости укључују и никарагванске ''контраше'', бившег панамског државника Мануела Нориегу, авганистанске талибане и бурманске Кхун Са''. ДЕА чија је једина сврха да се бори против шверца наркотика повукла се пред политиком САД. Према Мајклу Кутузису ДЕА веб сајт је раније садржавао одељак у коме је детаљно описан шверц дроге косовских Албанаца. Недељу дана пре бомбардовања тај одељак је нестао.

- хоће ли неко из НАТО-а одговарати за цивилне жртве које су побили за време бомбардовања кад већ оптужују Србе за исто? Је ли само Американци имају право на колатералну штету? Бројка уопште није много различита.

- откуд злочини ОВК ако је НАТО интервенисао из хуманитаних разлога и ради голоруких цивила и ако знамо да је ОВК била ''НАТО пешадија'' а НАТО ''ОВК авијација''? Откуд ''добри момци'' са крвавим рукама? Ја тврдим ОВК и НАТО су убили више албанских цивила него српске снаге. Цивила. Албанаца. Србе и не бројим. И само Албанаца- опет више. За Србе знам да их је брига па ћутим.

- тренутно најповољнији терен за егзистирање, обуку и скривање терориста јесте Космет. Шта Американци, познати борци против тероризма, предузимају по том питању? Да им се ту можда управо сада не рађа европска или ''бела'' Ал Каида? Хоће ли Американци инсистирати да у Хагу иначе њиховог, америчког, човека Харадинаја питају шта је разговарао са Бин

98

Ладеном 1995 у Албанији ? Ако већ они нису нашли за сходно да га питају или мислите да он не би баш смео сам да делује него је радио по инструкцијама ЦИА-е.

- зашто су зидине Дубровника (које су грађене када је то био српски град) вредније од Богородице Љевишке, Светих Архангела или од других 150 срушених и спаљених цркава и манастира на Космету? Ја не могу да схватим да цео свет говори о неколико граната испаљених на Дубровник а нико не помиње уништену европску и хришћанску баштину из средњег века. Да не би сад грактали антиратни профитери: наравно није требао ни Дубровник, нити било који град, да се руши и пали али камо макар једнаки аршини?

У фебруару 1997 године у Приштину долази делегација Европског парламента. Вођа делегације Дорис Пак је тада изјавила: ''Немојте заборавити да се на крају двадесетог века у вашој земљи спроводи тортура. У Приштини смо јуче видели тело младића који је преминуо после мучења''. Ко је младић? Како се зове? Где су га видели? Ко је извршио обдукцију и потврдио наводе? Где је мучен? Ко га је мучио? Ни на једно од ових тада непостављених питања Дорис Пак није одговорила. Што УМНИК и власти у Приштини и Београду сада не задовоље правду? Да младића постхумно рехабилитују, да му кажу име и презиме и да те крвнике приведу правди?

Откуд осам оперативних зона и главни штаб ОВК кад су у питању цивили?

Зашто је полиција државе Србије оптуживана за брутално истребљење цивила пунила затворе ухапшеним припадницима ОВК? Зар није било логичније, ако јој је то била намера, да прво побије терористе па онда и цивиле а не да ове прве хапси и процесуира? Јер терористу треба прво разоружати, па привести из шуме у затвор, па повести истрагу. Зар није било лакше убити на лицу места?! Ако је српска полиција систематски све пред собом убијала кога је то онда ДОС пустио из српских затвора? Нелогично ми је да неко систематски убија цивиле а не ликвидира онога који пуца на њега и убија га него га хапси и приводи .

Ако су српске снаге масовно кренуле да униште недужне албанске цивиле и то је био такозвани план ''Поткова'' (чисто српска реч) о чему је онда ''Вашингтон пост'' писао 2. јуна 1999 на овај начин: ''У року од једног до два дана српске снаге су

99

поткопале побуњенички почетни импулс Албанаца приковавши их за земљу и изолојући их на падинама при врху планине Паштрик. Наредних неколико дана усмерили су артиљериску и минобацачку ватру ка врховима Паштрика. ОВК је претворена у кашу''.

Колико је терориста погинуло у борбама и јесу ли они икад одвојени у бројци од цивилних жртава? Треба само пребројати имена погинулих по споменицама и споменицима ОВК и књигама које су написане у вези тога после рата, па упоредити са укупним бројем жртава. Наводни број цивила жртава би драстично опао а још кад би се тај број упоредио са српским цивилним жртвама онда би НАТО могао да полако спрема авијацију па да ретроактивно избомбардује Шиптаре. На крају крајева са тим проблемом се суочио и Хаг па је Милошевић оптужен на крају за убиство неколико стотина албанских цивила, тачније 577, највише мушкараца у војно способном добу. Додуше, пребројавајући по тачкама оптужбе, дакле уопштеним подацима о броју убијених долази се до цифре од 797 убијених. Када се у прилозима преброје убијени поименице долази се до цифре пруближно од 603 именом записане жртве али су ту придодата 26 имена затвореника из КПД Дубрава за које се сумња да их је НАТО побио, тако кад се одузме тај број Милошевић и Србија су оптужени за невиђена зверства бројем од 577. НАТО политичари су говорили о неколико стотина хиљада убијених када су започињали бомбардовање. Чеченски терористи који су за запад ''борци за слободу'' су само у једном дану убили приближно толико руске деце. Али ни овде није крај јер по оптужници из Хага од тих 603 имена само 45 из Рачка су убијена пре бомбардовања а осталих 558 по њиховим наводима су убијени после почетка бомбардовања. Па ја не знам за шта су нас кажњавали онда?

Ако су Срби злочинци а Шиптари невине жртве због којих нас је НАТО бомбардовао, како то да данас на Космету скоро да нема Срба, сви су протерани или убијени а наводне жртве се слободно крећу чак и по Србији, лече се у Београду, ваде документа по унутрашњости?

Сада када је у Србији на власти ''демократска'' номинклатура, када Србија није више диктаторска него демократска, зашто запад не помиње аутономију Космета а нудио ју је Милошевићу? Зашто не кажу: ''ево демократије а кад

100

је демократија онда може и аутономија, јер кад је демократија онда ничија права нису угрожена. Не, њима је свеједно ко је на власти. На крају крајева што Србима не дају макар ''Рамбује'' сада?

Најзад: - шта је, то јест које је главно питање на које треба дати

одговор у потрази за истином о вековним косметским дилемама? Јесте ли икада чули да су Срби: грађани, цивили, терористи, било ко, из заседе убили шиптарске цивиле који су се кретали друмом? Јесте ли чули да су Срби отели цивиле па их мучили, или су убили Шиптаре у кући или испред куће, или су отели па силовали девојке? Јесу ли то радили српски цивили, сељаци, грађани било ко? Наравно да нисте чули. Чак и у бесомучној пропаганди наши непријатељи нису успели то да измисле. Најдаље докле су стигли је флоскула ''мештани Срби пробучени у полицијске униформе''. Значи нису Срби ти који мрзе. Једино се власт кроз десетине година и било која, у лику државе, борила против разних буна и тероризма па се мора признати по некад и огрешила о невине људе. То је дакле питање свих питања:

- КО УБИЈА НА КОСМЕТУ ОД КАДА ЈЕ ВЕКА И СВЕТА ? Јосип Броз Тито је на једном састанку у Приштини поводом

демонстрација Шиптара казао албанским руководиоцима: ''У овој држави имате сва права. Имате болнице, школе, унивезитет, законодавну, судску и извршну власт. Једино немате тенкове и имајте то на уму увек''. Он који је дао све свима, њима ето није дао републику. Знао је да је то и за њега и за њих превише. Знао је Тито како једино може функционисати живот са њима: тенковима. Научиће то ускоро и НАТО снаге на Космету на моје велико задовољство. Можда се и они ''чукну'' у главу па поставе себи неко од ових питања.

Невероватно је, несхватљиво, човек просто не може да поверује како лажи могу да постану доминатан и нужан фактор, како се од лажи успешно стварају алибији. Још је невероватније да скоро сви упућенији знају да је у питању лаж па је и даље прихватају и користе се њом. Најневероватније је да ми који смо највише оштећени ћутимо и не постављамо питања. Човек се уплаши. Уплаши се бесмисла. Ако тако крупне ствари у свету могу да функционишу на измишљотинама шта је онда са путем којим се креће човечанство???

101

ИНТЕРНЕТ - ФОРУМИ - КОМЕНТАРИ 02.04 2004 Прочитао сам књигу ''Косово'' Добрице Ћосића која баш

говори о овој нашој заједничкој а болној теми. Мада сам се са тим текстовима сусретао и раније и за све те изнете ставове знам још и пре први пут сам видео све то на једном месту и наравно први пут сам видео за неке новије контакте Ћосића са ''постмилошевићевским'' политичарима. Ћосић се залаже за поделу чак и да можемо да бирамо. Из његових текстова види се да су у том правцу размишљали и Ђинђић и Човић. Од почетка сумњам да је на индиректан начин смрт Зорана Ђинђића повезана између осталог и са Косметом. Знате новац је новац и не знате кад и са које стране стигне. Ћосић се боји да ако не поделимо или изгубимо Космет нећемо ту стати са губицима. Такође се боји да Србија нема снаге да више гине за Космет. Није ни заинтересована. На крају крајева сматра да Космет (такав какав јесте са већинским и непријатељски настројеним Шиптарима) и није потребан Србима и да је велики терет кроз историју Србије. За манастире и цркве он предлаже решење по систему Хиландара на Атосу или мини државица на пример Ликтештајна, Сан Марина итд. Али на крају упада у једну замку коју у коју многи упадну јер не желе да кажу истину. Каже: ''подела се мора извршити тако да се ни један ентитет не помера из другог'', другим речима албански део би био албански чист а наш српски део би био са већинским албанским становништвом. И џаба му све претходно ако тако мисли. Само би добили једно ''мини Косово'' са истим проблемима и једну повећану и јачу Албанију да потпомаже те проблеме. Ја пристајем на поделу која била гарант да у српском делу, ма колики био, не буде било ни једног јединог Шиптара. Ни у посластичарницама, јер они увек тако почну па кроз двадесет година не можеш да се ''окренеш'' од њих. Само тако добијамо.

17. новембар 2004 Зато сам ја и покренуо ову тему, да покажем како се

медијском кампањом стварају добри и лоши момци. И кад год се

102

помене неки злочин над Србима одмах мора да се нађе неко оправдање. Јесте убијани сте али то је зато....... Ајде да причамо чињеницама, макар за места која познајемо рецимо за Исток, Пећ, Клину, ту сам живео то знам. Већину Албанаца до бомбардовања је убила ОВК. То може да негира само онај ко није био тамо. Причам о брутално убијеним Шиптарима и баченим на пут или какав јарак. Страдали су Шиптари и од српских снага али скоро по правилу само у зонама дејстава. Ајде, нека ми неко наброји један пример из ове три општине да су Срби срели негде Шиптаре и побили их, где су отели неког на путу, да су ишли од куће до куће и убијали, да су силовали. Дајте имена и презимена али да то не буде о оним селима која су чишћена од ОВК. Поменуо сам Фалуџу у Ираку. Видели сте да се америчко чишћење не разликује ни по чему од српског. Ево један детаљ од јуче који одсликава стање на Космету и тај ''терор'' над недужним Шиптарима који сто година покушавају да нас протерају и побију. На суђењу албанским крвницима у Хагу тужилац који се малне није извињавао оптуженима (исто у стилу: ''јесу Срби злочинци али ви нисте требали'') у неким наводима користио се из извода из шиптарске штампе 1998. Каква контрадикторност!!! Каква иронија!!! Говори се о невиђеним злочинима над Шиптарима а они су имали своју слободну штампу на Космету где су могли да пишу шта су хтели, чак и хвалоспеве терористима или смртне пресуде. Ми Срби тада нисмо имали толико слободе у медијима као они. Је ли неко ко чини геноцид дозвољава слободну штампу? Погинуло је доста Шиптара од Срба али тврдим да је већина погинула у борбама или као колатерална штета (да и ми нешто научимо од Американаца). Било је и индивидуалних злочина за време бомбардовања, било је и пљачке од стране Срба, ја то не спорим али нека ми неко наведе један рат где свега тога није било. Уосталом то се дешавало тек после почетка бомбардовања, тек пошто смо већ кажњени. Било је глупости али не толико да ми напустимо Космет као злочинци а Шиптари остану на Космету као жртве које су побиле све оне Србе који нису побегли. Откуд то: ја сам крвник а не смем да обиђем своју кућу а он је јагње које ће ме заклати ако му се укаже прилика. Пример: када је ослобађано село Врело од ОВК у њему је било између три до четири хиљаде добро наоружаних људи, свих старосних доби. Цело село је било окопано рововима и

103

бункерима. Наравно да је страдало доста људи јер су борбе биле жестоке. Нико не помиње чињеницу да четири хиљаде људи у једној држави руше њу саму али се данас све те жртве слове ако цивили и као недужни грађани. Други пример: терориста Насер Шатри који је директно или индиректно крив за смрт великог броја Срба из Истока сво време бомбардовања кретао се по неприступачним теренима у околини Истока. С времена на време је убијао, и оне које је Бањанин набројао, и друге, а по некад смо и ми долазили у контакт са њиме и водили борбе (кад кажем ''ми'' мислим на српске снаге а не на мене). Поуздано знам да је у његовој јединици било доста жена и девојака. Једна од њих се звала Љинда Садикај и била је десна рука овом криминалцу (по некад и буквално десна рука). Да је којим случајем у некој од борби страдала и она би била приказана као невина жртва и силована девојка. Ја наводим конкретне примере. Да се не служимо клишеима. Нека ми неко наведе где су то Срби у Истоку скупили мирне грађане и побили их. Где су и које девојке силовали. Слушамо о ''нашим'' невиђеним злочинима и климамо главом а ни сами не знамо кад смо их починили. Ја ћу набојати убујене само из моје улице: Петар Ђурић, Станоје Љушић, Радоје Вулић, Мишко Вулић, Таца Вулић, Ђурђа Вулић, Мика Вулић, Крстић Љубица- вероватно сам огрешио душу и неког заборавио. То је једна једина улица а ови људи су убијени у својим кућама. Углавном су то били стари и честити људи. Е сад нека ми неко нађе у Истоку једну кућу или улицу где где је оволико Шиптара убијено само зато што су Шиптари. У целом граду, за време бомбардовања био је један или два појединачна случаја али не треба заборавити да се у том тренутку у Истоку налазило десет хиљада војника свих врста и намена. И још приде људи који су били одатле. И те случајеве треба са гнушањем осудити и те жртве треба да буду оплакане а њихове убице осуђене. Али ми људи говоримо о геноциду Срба над Шиптарима па су они ето морали да се свете . Ајде онда да чујемо о том геноциду. Али да не буду оне глупости типа са суђења Милошевићу: ''српске снаге су биле око села или су ушле у село''. Па која то држава треба да пита своје грађане где ће да јој буду распоређене снаге у рату. Као да су српски војници отишли у Тунгузију па се тамо борили а не у својој властитој држави. А кад почну борбе метак не бира. И углавном страдају невини и цивили. Видели сте да су Руси обрачунавајући се са

104

терористима убили триста своје деце. Али друго је то а друго ићи мирно, без борбе од куће до куће и убијати, или пуцати на децу која се купају, или на децу која пију пиће у кафићу, или ''дигнути'' аутобус са децом у ваздух, или убити децу која жању са очевима, убити и њихове очеве, убити матуранта који се враћа са прославе итд итд. Тачно је да су вече пре убиства младића у кафићу Панда погинули и неки њихови вршњаци Шиптари. Али је разлика што су ти шиптарски младићи погинули са пушком у руци, на граници, претоварени оружјем и муницијом док су српски момци страдали радећи оно што иначе ради омладина у цивилизованом свету: излази у кафиће и дружи се. Не кажем да немамо кривице. И мени се огадила пљачка мојих сународника коју сам морао да гледам као што се и неком Шиптару огадила пљачка његових сународника кад смо ми побегли (знам човека, причао ми). Али треба да, у најмању руку, будемо опрезни кад изговарамо речи као што су геноцид или злочини. Да извагамо крв па да видимо ко је ко. У следећем писанију ћу навести само нека имена Шиптара из Истока и околине које је ОВК убила током 1998.

* * *

Ко каже да Б92 не може да изда добру књигу?! Није

истина. И ћорава кока неко зрно кљуцне. Књига ''Назови НАТО ради уморства'' хрватскога новинара и списатеља Фране Цетинића јесте добра и корисна књига. Књига је написана у форми дневника а у време трајања НАТО бомбардовања Србије. Он је радио у Паризу као новинар француског радија за хрватско-српско говорно подручје. Књига је изванредан осврт на медијско и интелектуално стање у Фанцуској и Европи из пера човека који има знања и луцидности да схвати финесе изван огољеног и примитивног пропагандног и медијског рата вођеног са свих страна и да непристрасно укаже на све актере без много коментара који често више коментаришу но да је писао есеје о томе. У књизи се спомиње низ интелектуалаца који су покушали у тој хистерији да размишљају својом главом али има и оних других који су сами актери горе поменутог пропагандног сметлишта. Аутор говори о атмосфери колективног лудила и о

105

притисцима које је лично доживео. Мислим да је то најпотпунији релевантни и аутентични приказ онога што се говорило у Европи а поготово у Француској у време НАТО бомбардовања Србије. У књизи је презентован велики број интервјуа које је аутор урадио у том периоду са разним интелектуацима и познатим личностима. Књигу могу да читају сви, без обзира на позицију коју заузимају поводом НАТО бомбардовања Србије.

* * * Требало је да Рамуша Харадинаја изаберу за председника

такозване владе Косова па да крене мало више информација о злочинима ОВК над Србима. Зашто су до сада ћутали наши медији и политичари а одједном сада имају толико информација. Ја сам мислио да доста ствари познајем пошто испитујем ту материју и сведок сам многих догађаја али сам последњих дана чуо за гнусне злочине о којима нисам знао ништа. Шиптари су успели да свакога борца који је погинуо у борби представе као цивилну жртву а наши су релевантни фактори ћутали као да се сраме наших жртава, као да се сраме Срба који су живели и страдали на Космету. Ако не наступамо са чињеницама и истином онда се слажемо да они говоре истину. А знамо шта све они причају. Синоћ сам гледао на једној телевизији ћерку мог професора Момчила Пумпаловића који је убијен са својом супругом у Истоку у лето 1999. Једина кривица му је била што је остао у својој кући. Познат је био по томе што је у време рата по цену своје безбедности сачувао куће својих комшија Шиптара који су их напустили. Најзад су успели да ''добију'' своја људска права и демократске слободе убијајући старог професора. Иста је судбина вероватно задесила и Љубомирку Милосављевић, Савку Пејовић, обе пензионерке које у ''животу нису ни мрава згазиле'' али ни то није сметало Шиптарима да ''остварују своја грађанска права''. Ту је и јеромонах Стефан Пујић из Будисавца који је пре смрти доведен у Исток где га је разјарена руља мучила и линчовала. А затим га је са још тридесетак убијених Срба бацила у јаму сточног гробља близу Истока. Петоро људи је убијено и запаљено заједно са свињама на фарми свиња у Дубрави а да до данашњег дана није утврђено ко су мученици.

106

* * * У лето 1998 у Истоку убијен је неки Хоти (име му на жалост

не знам). Убили су га припадници ОВК само зато, само зато понављам, јер је као радник једног кафића (они кажу чајџиница) носио кафу по околним канцеларијама где су радили Срби. Наиме кафић се налазио у непосредној близини поште и суда. Кад смо код поште и суда, у лето 1999 убијен је Ранко Недељковић радник поште, млад човек, који је био у изузетним односима са Шиптарима јер му је посао тако налагао. Није био мобилисан нити је носио униформу за време рата. Заједно са њим страдала је и његова супруга Власта, иначе Словенка, која је радила у суду. Њена судбина до краја није разјашњена, наиме сумња се да није одмах убијена ..... Сумња се да је у њиховој ликвидацији учествовао Ферит Садикај, са благословом Насера Шатрија чија је зона операција била такозвана зона Дукађини која је била директно под командом Рамуша Харадинаја. Тај Садикај је шамарао и Станоја Љушића (који је два дана након тога и убијен у својој кући), правника, једног великог господина и власника највеће и највредније приватне библиотеке у Истоку, можда и у целој Метохији.

* * * Дакле, да се вратимо на Клинтона и његов хуманизам као и

искрене добре намере према Шиптарима. Њему Хилари и саветници сугеришу да мора што пре скренути пажњу са афере Левински и Овални кабинет. Има ли то везе са људским правима на Космету? Планови за бомбардовање Србије актуелни су већ подуже времена пре тога. Има ли то везе са Рачком? Притиснут сопственом афером и пристисцима помахнитале Олбрајтове он се обраћа нацији и целом свету кад је почело бомбардовање: ''Наша мисија је јасна- да демонстрирамо озбиљност сврхе НАТО и да спречимо још крвавију офанзиву против невиних цивила на Косову''. Моника тих дана препричава детаље. А Клинтон не објашњава откуд су то он и његови сарадници знали неколико година пре да ће офанзива почети онда кад су

107

сачињени планови за бомбардовање Србије. Дукађин Горани један од албанских преговарача у Рамбујеу каже: ''Сваки Албанац је схватио да што више цивила умре, то је интервенција ближа...''. Људска права? Наставља Дукађини: ''ОВК је то схватила. Један страни дипломата рекао ми је једном: ''видите ако не прођете квоту од 5000 убијених никада од стране дипломатије нећете добити стално присутво на Косову''. Какве ово има везе са заштитом угрожених Шиптара? Ветон Сурои каже о Олбрајтовој у Рамбујеу: ''Говорила је: Ви потпишете, Срби не потпишу, ми бомбардујемо. Ви потпишете, Срби потпишу долази вам НАТО. Ви не потпишете, Срби не потпишу, ми заборављамо на целу ствар''. Значи ако не потпишу Шиптари Американце брига за њихова људска права и тд. На крају говора Клинтон оптужује Србе да су криви за оба Светска рата. Каква незналица. У оба та рата Срби и Американци ратују на истој страни. И у оба та рата Шиптари ратују на страни њихових противника.

ПС Коришћени цитати из емисије ББЦ ''Морална борба: НАТО

у рату''. * * * После повлачења војске и народа са Космета у лето 1999

цела Метохија је опустела. Тек су ту и тамо остали Срби по селима и градовима остављени на милост и немилост крвнику и само у Божјој заштити храбрени од монаха и монахиња из манастира и цркава. Ти људи су веровали да ничим нису заслужили да буду убијени. Углавном су то били старији људи мада било је и млађих. Скоро сви су побијени. У Истоку је остало неколико десетина Срба, рачунајући и Оца Саву са монахињама у Гориочу. Наравно говорим само о градском језгру, јер о селима ни дан данас не постоје релевантни подаци. Неколико дана после повлачења око 20. јуна настаје пакао у граду. Потпуно безакоње. Куће се пљачкају, па затим пале. Људи се убијају као дивље звери (у западним државама наравно не смеш ни звери да убијаш). Ако је неко преживео неколико дана то је само зато што још нико није стигао до њега. Јер Исток није мали, треба све

108

попљачкати, попалити и побити. Они који још нису стигли на ред да буду убијени схватају да морају да потраже заштиту. Покушавају да ступе у контакт са италијанским снагама КФОР-а. Радоје Вулић покушава да их заустави на улици и они га умало нису прегазили борним колима. Престрављени јуре кроз Исток и не застају. Следећа два дана исти човек покушава да ступи у контакт са њима и кад то успева они му објашњавају да не могу да их заштите, јер још нису стационирани овде, да само извиђају и да евентуално могу да покушају да их евакуишу. Станоје Љушић покушава на други начин. Он храбро одлази у зграду полиције коју држи ОВК и обраћа се њиховом команданту. Насер Шатри коме је директно претпостављени Харадинај саветује их да се сакупе у једној кући колико год могу више да би их лакше заштитио. Неколико Срба се скупља у кући Станојевој. Многи су болесни. Мика Вулић више није у свесном стању, на самрти је. Али нико не може да му пружи медицинску помоћ. Они не смеју ни да изађу ван куће а камоли да га воде у болницу. Размишљају где ће га сахранити ако умре. Одлучују да то учине у дворишту и да га увију у ћебад пошто немају сандука. Крвници му нису дозволили да сам умре. Убили су га. У међувремену доживљавају понижења и малтретирања, батине и пљачку, али су живи. Чека се наредба. 28 јуна они су још у кући. Тада су задњи пут неки од њих виђени живи. У ноћи између 29 и 30 припадници ОВК долазе испред куће где су се по њиховом савету сакупили људи да би их они чували и почињу са убијањем. Затим пале кућу. Део тих људи је одведен на пијацу и тамо стрељан. Шиптар који је био непримећени сведок, и који је лично пренео податке, дословце је рекао: ''Страшно је било. Људи су кукали и запомагали, страшно је било.... десиле су се страшне ствари''. Тела убијених су изгорела са кућом. Италијанске снаге су стигле ујутро на згариште. Све су их сахранили. И оне са пијаце. Тако је садашњи премијер Косова поступао са старим и болесним Србима. Тако је ратовао ''борац за слободу'' са својим саборцима.

* * * Умберто Томази ''Косово црна рупа Европе''

109

Књига се могла купити на киосцима али ни у којем случају

не даје информација за 300 динара колико кошта. Књига се састоји од два одвојена путописа, сваког аутора посебно, од којих је други писала Маријела Каталдо који је по суштини и тежини потпуно бескористан. То су више лична виђења и лирски узлети једне особе која не схвата суштину косметског проблема него озбиљни путопис или политичко-историјски текст. Умберто Томази и не каже више од онога што је се могло видети у медијима пред сам излазак књиге. Износи статистичке податке скинуте са интернета о броју несталих и убијених, о осиромашеном уранијуму итд. Видљиво је да су сви подаци уметнути што је и нормално јер није о томе могао да разговара са случајним пролазницима. Он није посетио ни једно место релевантно за његове списе. Томази уопште није схватио релације и односе, он не разуме проблем и уопште ми нису јасне његове позиције које руку на срце на неки начин и јесу на нашој страни. На крају, главни закључак текста, јер нема говора о књизи, јесте и своди се на то да је успео да извуче живу главу са свог путовања по ''ослобођеном'' Косову и да утекне припадницима ОВК. Није нарочито списатељски умешан тако да су му ситуације и људи које је сретао углавном вештачки исконструисани. Мало је чудно да где год је се нашао увек је неко у близини говорио италијански што је скоро равно чудо кад је Космет у питању. Његова главна теза да је Космет бомбардован и окупиран због угља своди се на исконструисани разговор у кафани са Американцем којег је срео и за кога не знамо ни ко је ни шта ту ради а најмање сазнајемо откуд толики стручњак за угаљ у једној забитој прчварници негде око Дечана. Најзад, описи грађевина и цркава које је видео више је него очигледно преузети су из литературе и са интернета. Никаквих личних импресија нема. Не оспоравам му добру намеру и уопште са својим тезама није далеко од истине али текст није ни примаћи квалитету и пажњи којом је његово појављивање пропраћено. Мислим да се његов антиалбански став формирао пре свега због његових антиглобалистичких ставова и нетрпељивости према Американцима а Шиптари су му само ''колателарна штета'' а ми Срби, назовимо то тако: случајни добитници. Уплашен за свој живот он бежи главом без обзира са ''постседамнаестомартовског'' Космета а да при томе није нашао

110

за сходно да поприча са неким од званичника из италијанског контигента који би му помогао или му појаснио ствари. Упечатљива је његова дефиниција Косова и Шиптара на њему. Цитирао је једну колегиницу која је Босну дефинисала као ''земљу вукова'' а у складу са тим Косово као ''земљу змија''. Па добро дошли у ''земљу змија'' и европских стандарда- рекох ја на крају.

* * * Сви Срби, њих неколико десетина, који се нису повукли из

Истока у лето 1999 су побијени. Није им дата никаква шанса. Све су ти били часни и поштени људи и умрли су само зато што су Срби и Православци. То им је била једина кривица. Није чак покренута ни истрага а о осуди нема ни речи. За време рата један број Шиптара који није успео да се пробије до границе вратио се у Исток и остао је у источкој школи. Ту их је војска чувала и хранила, није им хвалила длака са главе и ако су свакако имали вербалних непријатности, сви су преживели, да би после рата говорили да су били заточени у концетрационом логору.

* * * Мој прилог подсетнику на нашу несрећу било би

подсећање на шест српских тинејџера мучки убијених у кафићу "Панда" у Пећи 1998. године. Један од убица је Бесник Шаља из Озрима код Пећи. Сећам се да је тада шеф верификационе мисије на КиМ, Вилијам Вокер, одбио да осуди овај злочин. Како су дан пре тога побијени албански шверцери оружја, он је на конференцији за штампу изјавио да су "сва убиства страшна". Присуствовао сам сахрани тих младића у Пећи. На главном тргу у Пећи скупило се неколико хиљада грађана. Опело је држао Патријарх. Сећам се да смо сви по мало били ''кивни'' на њега јер је смиривао узаврелу атмосферу својим говором. Тек сад схватам колико је тада био мудар. Једна његова ''погрешна реч'' тада изазвала би крвопролиће. Он је није изговорио. Ето још

111

једне ''цртице'' да нисмо баш сви крвници каквим нас свет и поједине наше ''уштве'' сматрају.

* * * На суђењу Љимају и групи данас се као сведок појавио

извесни Селими који је доле био познат под надимком Султан. Испод његовог имена лепо и редно пише бивши командант ОВК и сведок. Тужилаштво је њега позвало да сведочи против својих подређених!!!!!!!!!!!!!!!!!! Тај Султан је лично убио више цивила него цео Приштински корпус наоружаних терориста. О командној одговорности (тако драгој тужилаштву) нећу ни да говорим. Он је лично метком у главу на пример убио једног Србина из Звечана у лето 1998. Зауставио му ауто негде код Клине и стрељао га на путу.

* * * ''Јунаци'' из ОВК добили су данас још једну ''битку за

демократију'' и ''људска права'': стари брачни пар Вучић из Црколеза скоро на смрт је претучен ''у то име''.

* * * У јуну 1999. у Исток је ушла такозвана 133 бригада ОВК

(читај разуларена банда терориста) коју је предводио Азем Весељи. Он је касније постао командант КЗК у Истоку. Заједно са њиме тој банди су припадали и Агим Аљшани, после директор Пећке пиваре, Насер Шатри командир станице полиције после повлачења регуларних снага, Наим Цурај, Јануз Јанузај први председник општине после повлачења српске државе, Зенун Гаши звани Хоџа који је убио Радована Раднића 20. јуна 1999. Сви ови људи су лично одговорни за смрт великог броја људи углавном цивила. Набројаћу само неке: Станоје Љушић, Микаило и Ђурђа Вулић, Радоје, Станица и Миодраг Вулић, Петар Ђурић, Момчило и Сретена Пумпаловић, Радоња Стојковић, Ранко и

112

Власта Недељковић, Милосављевић Љубомирка, Пејовић Савка, Крстић Даница итд . итд. Антон Китај и Ђон Китај су одговорни за смрт монаха Харитона и Стефана чија су обезглављена тела бацили са још тридесетак Срба у јаму сточног гробља надомак Истока. Одговорност за смрт Радоша Деверџића сноси Наим Маљоку командант ОВК у Врелу. Насер Шатри и Зигурин Шатри су убили полицајца Селима Адровића и још неколико војника и цивила. Џафер Шатри је такође одговоран за етничко чишћење на територији општине Исток. * * *

Сведок одбране на суђењу Милошевићу Дитмар Хартвинг

који је био члан и један од шефова посматрачке мисије ОЕБС-а на Космету између осталог је изнео низ чињеница о томе како је посматрачка мисија слала лажне извештаје, говорио је о злочинима ОВК који су приписивани Србима и о томе како је ОВК у ствари убила више Албанаца од Срба. Рекао је да је пропаганда требала да оправда напад на Србију и да су медији били слуге а не контролни фактор.

* * * Волфганг Кауфман ''Посматрач'' - разоткрива улогу ОВК у рату; - верује да је Харадинај умешан у масакре; - ОВК није била жртва српских снага већ је користила сва

средства не би ли испровоцирала државу Србију; - ОВК је изузетно сурово поступала са својим

сународницима који су одбијали да сарађују, као и да је убијала чланове породица сеоских првака и тако ове доводила у ситуацију да нападају српску полицију;

- албанска политика је имала за циљ потпуну конфронтацију са Србима и да је за разлику од српских

113

политичара њен циљ био све само не решење постигнуто договором.

* * * У околини Клине у мести званом Волујак пронађена пећина

која је уједно и масовна гробница убијених Срба 1998. од стране ОВК. * * *

Да само подсетимо само на оне који су требали пре

Харадинаја у Хаг (у међувремену је овај ослобођен оптужби од стране суда прим. Аут.):

Азем Суља, ''Велики Ујак''- члан главног штаба ОВК и командант ОВК после погибије Јашарија; Хашим Тачи- директор политичког директората и члан главног штаба; Јакуп Краснићи- члан политичког директората и потпарол; Рам Буја- члан политичког директората; Џавит Халити- члан главног штаба задужен за доток новца и оружја. Ова петорица су били и у делегацији у Рамбујеу .

Дреничка група: Сулејман Селими- наследник Јашаријев у Дреници; Сокољ Башота; Реџеп Селими- члан главног штаба; Сами Љуштаку- тзв. оперативна зона ''Дреница''.

Лапска група: Фехми Ладровци, Џавит Хазири, Ибрахим Кељменди, Фадиљ Љепај, Рустем Мустафа.

Не треба заборавити ни Чекуа, Демаћија и Бисљима Зурапиа, Рахмана Раму, Ахмета Исуфија, Тахира Синанија, Шукри Бују, Наима Маљокуа, Шабан Шаљу, али су они у релевантно време били по утицају у другом плану. Не треба заборавити ни Екрема Авдију оснивача муџахединске јединице ''Абу Бекир Садик''. Не треба заборавити ни стотине егзекутора али овде говорим о такозваној командној одговорности. Међутим треба узети у обзир да је и по овоме ОВК специфична у односу на окружење. Док су официри из других бивших република оптужени по командној одговорности ''зато што су организовали или нису спречили'', челници ОВК су карактеристични што су у

114

много случајева били и сами директни извршиоци и егзекутори злочина. До сада су у Хаг поред Харадинаја замољени да се појаве само ''друголигаши'': Брахимај Љах, Идриз Баљај, Љимај Фатмир, Харадин Баљај, Исак Муслиу. Све оптужене Шиптаре у Хагу брани адвокатска канцеларија ''Матрих'' у којој ради и Чери Блер супруга британског премијера Тонија Блера.

* * * Харадинај пуштен да се до почетка суђења слободно шетка

по Косову и ако може да ''довати'' још којег евентуалног сведока . Тужилаштво није уложило жалбу што иначе ради у скоро свим случајевима и скоро рутински . Чак постоји могућност да му се дозволи политичко деловање ''у интересу демократије и мира'' што би био преседан у пракси Хашког трибунала .

Највећи ''демократски домет'' Харадинаја је Радоњићко језеро .

* * * Пјер Анри Бинел Какав је однос Срба према људима у свету који су гајили

симпатије према нама и који су нам директно или индиректно помагали? Или макар према онима који су се трудили да буду реални у проценама, онима који нису подлегли хистерији медијског черечења Срба већ су покушавали да реално и чињенично сагледају истину ма се та истина некада нама и не свиђала?

Никакав!!! Медији ћуте. Државни органи ћуте. Народ не зна. Али има тамо негде у свету ко зна. Зна како се Срби односе

према својим пријатељима или према онима који нису њихови непријатељи. Па ће тако и ценити српску лојалност и захвалност.

Један француски официр је лежао у затвору због нас. Да ли је држава ишта урадила да му на неки начин ода признање без обзира на његове мотиве? Јер и суд утврдио да он није радио за новац нити било какве друге услуге. Је ли ко, макар полузванично реаговао да се том човеку макар исто тако полутајно помогне у одбрани? Није!!! И то је наук свима онима

115

који се буду премишљали да ли да се ставе на страну Срба у неким будућим новонасталим ситуацијама којих ће бити много пре него мислимо и надамо се.

Где је сада Бинел? Где је Гурмелон? Где је Милош Станковић? Не, ову земљу сада представљају дезертери који по природи своје позиције и не могу имати ратне савезнике. Ни непријатеље. Није ни чудо што нас држе како нас држе кад смо у задњих десетак година имали политичаре који су више пљували по својој земљи од наших нерпијатеља.

Официр француске војске Пјер Анри Бинел је оптужен да је између јула и октобра 1998 агенту српске обавештајне службе Јовану Милановићу доставио податке о циљевима НАТО напада на Србију. Он је тада радио у седишту НАТО-а у Бриселу. Пре тога је радио као официр обавештајне службе Француске у Босни за шта је одликован Легијом части. У Заливском рату је такође био ангажован због познавања арапског језика где је такође одликован и њему су се амерички савезници веома похвално изражавали па и сам генерал Шварцкоп. Дакле врхунски обавештајац.

Бинел тврди да га је телефоном контактирала француска обавештајна служба и наложила му да упозори Србе колико је НАТО озбиљан у намери да бомбардује Србију. Одржао је пет састанака са Милановићем. Тада је преносио информације чак је и донео строго поверљиви документ на 25 страна директно из НАТО-а.

Бива заточен десет месеци у истражном затвору да би на крају био осуђен на пет година затвора. У једном тексту Бинел каже: ''Као и сви мали Французи који знају историју, заволео сам Србе од детињства, посебно због тога што смо имали истог непријатеља који нам је радио о глави. Нарочито ми се свидело што су Срби храбри, часни и поштени људи који поштују своју и туђу слободу. Налазио сам паралеле између Француске и њене борбе за Алзас и Лорену и борбе Србије да задржи Косово и Метохију, колевку свог постојања на Балкану''.

У својој књизи ''Ратни злочини НАТО'' пише: ''Упркос наметнутој тези да су сви Срби криминалци, видео сам да то није тачно и да, на пример, Арканови ''Тигрови'' нису ништа гори и крволочнији од Изетбеговићевих ''Црних лабудова''. Видео сам да је исламски међународни тероризам захватио Босну, па преко ње Балкан и Европу и да Срби опет бију бој за наш рачун као и

116

пре 700 година. Разлика је била само у томе што пре 700 година Американци нису ни постојали''.

Француски судија је поступак Бинела оценио као издају. На завршној речи пред доношење пресуде државни тужилац је рекао следеће: ''Желели сте да будете херој, али били сте само издајник. Издали сте своје другове, своје савезнике, издали сте Француску''. Видите ли патриотизам за који нас неки наши ''европљани'' убеђују да је ретроградан?!? У то време, (када француски судија изговара ове речи) 12. децембра 2001 шеф наше дипломатије био је Горан Свилановић. Номинално, он је био шеф и Јовану Милановићу. Не знам јесу ли Бинел и Милановић икад помислили да нису требали да раде то што су радили. Борити се за Србију у којој је Свилановић власт није вредно Бинелових пет година.

Због свега што му се догодило и жеље да каже своју верзију он је написао књигу коју смо помињали. У њој говори о својој војничкој каријери, помиње где је служио а нарочити акценат даје времену боравка у Босни где је као обавештајни официр дошао до сазнања која се нису поклапала са званичним верзијама. Осврће се на случај ''Маркале'' који се догодио 28. августа 1995. И он дели мишљење Дајане Џонстон да је некако упадљива коинциденција таквих и сличних догађаја са периодима када су се доносиле важне одлуке у Међународним органима. Масакр би се десио дан или два пре него би требало да се на неки начин казне Срби. Тако је било и са Маркалама. Оне су се догодиле два дана пре него је НАТО требало да одлучи о ваздушним ударима на Србе. Али нису то његови једини аргументи. Он тврди да су радари типа ''Cymbeline'', који се користе да би лоцирали положаје са којих се отвара артиљериска ватра, недвосмилено показали да ватра није отворена са српских положаја већ са ''ничије земље'' на коју су Муслимани за разлику од Срба имали приступ. Друго анализирајући подручје несреће он тврди да је скоро немогуће због околних зграда концетрисати тако прецизну минобацачку ватру на то место. Он даље тврди да је постојала основана сумња која је кружила међу припаднике УНПРОФОР-а да су већина мина бачене ручно са околних зграда (они који познају ову проблематику знају да је то могуће и лако изводљиво). Најзад, и он сумња у брзину телевизијских екипа које су се нашле на лицу места после свега неколико минута од догађаја.

117

Он тврди да је међу војницима УН већ тада постојала сумња у званичну верзију али да није било дозвољено говорити о томе.

Бинел даље у својој књизи описује искуства из Босне и тешкоће са којима су се сусретали после потписивања Дејтонског споразума. Посебну пажњу у свом раду а због познавања арапског језика он је посветио исламистичким организацијама и појединцима који су под плаштом хуманитарних и невладиних организација уствари представљали логистичку подршку снагама босанских муслимана и муџахедина. Бинел тврди да су Американци били прича за себе, да су радили по своме и да су се водили пре свега својим интересима па да су тако урушавали Дејтонски споразум наоружавањем муслимана иза леђа својих савезника. Он говори и о отвореној сарадњи Изетбеговића са милитантним исламиситма о којој се доста знало али и о томе да су Американци спречавали да то продре у јавност. Он кроз цео текст сугерише да су Американци ти који одлучују о свему, да НАТО и трупе УН служе само да би Американци стигли до својих циљева и да су све приче о међународном ангажовању у кризним подручијима да би донеле мир у ствари празне приче и да је суштина свега тога промовисање и оставаривање америчке доминације.

Из написаног у књизи ''Ратни злочини НАТО'' може се закључити да су Бинелу и хапшење ''наместили'' Американци јер су били незадовољни његовом проценом да НАТО чланице из Европе не треба да купе амерички извиђачки систем за навођење на циљ ''J- STARS'' који се у експерименталној употреби у Босни показао ''као обично ђубре''. Бинел је био један од официра чији је задатак био да испита тај систем. После његове негативне оцене ухапшен је а после хапшења европске чланице НАТО-а су купиле тај систем. То је коштало живота неколико стотина албанских цивила које су НАТО авиони бомбардовали а који су лоцирани и обележени овим системом. Ако постоји и други разлог он сигурно лежи у мотивима да Американци нису хтели мирно решење косметске крзизе и желели су да по сваку цену бомбардују Србију.

ОВК је, по Бинелу, ''банда терориста у служби мафије и политичких авантуриста који су имали пред собом само расну и етничку мржњу'' (стр. 256).

Мени је се урезала као интересантна мисао и реченица коју Бинел пише на крају текста: ''Увек обузети својим

118

фантазмагоријама, Американци су КУПИЛИ од Београда испоручивање Милошевића Хашком трибуналу''. Нека ово схвата како ко хоће.

Нико не помиње ни другог француског официра Ирв Гурмелона. Он је био потпарол УНПРОФОР-а и осумњичен је да је помагао Србе информацијама између осталог упозорио је Караџића да му следи хапшење у акцији НАТО-а под називом ''Ћилибарска звезда'' ("Amber star"). Ту је и британски мајор Милош Станковић који је такође оптужен да је помагао Србе. Најзад генерал Луис Мекензи који покушава да каже неке истине. Па генерал Мајкл Роуз. Па индијски генерал Сатиш Намбијар. Рекао сам већ: оставимо мотиве по страни. Трагање за истином на терену мотива за неки чин одвело би нас странпутицом етике као филозофског правца и не би смо дошли до никаквог одговора. Али као народ, па самим тим и као држава, ми морамо и требамо обратити пажњу на људе који су нам били наклоњени и који су нас макар вербално помагали без обзира на њихове мотиве. Апсурдне су и увредљиве ситуације у којима се некада нађу ти људи управо због нашег става према њима. Јирген Елзесер је био жестоку нападнут од ДОС-овог дипломате у Немачкој као неко ко је просрпски орјентисан, што је тај дипломата очито схватио као ману?!? Петера Хандкеа више нападају и пљују у Београду него у целом остатку Европе. За Дајану Џонстон један београдски утицајни ''јавни радник'' је скоро изјавио да њој уствари неко из Србије пише књиге а она их само потписује. Ни Чомског не остављају на миру мада би се његов став мога дефинисати пре као ''антиамерички'' него ''просрпски'' (наиме и ја став Чомског схватам овако: да, Срби јесу починили стравичне злочине али Америка није имала право да их бомбардује кад већ није бомбардовала и оне који су починили злочине у другим земљама и регионима света). И пошто је добио Нобелову награду већина медија у ДОС-овој Србији је одбојкотовала Харолда Пинтера управо зато што се противио енглеској спољној политици и показивао разумевање за Србе. Једва су дочекали ''београдски кругови двојке'' вест да је Гинтер Грас признао своје дечачко учешће у СС јединицама пред крај рата. Одмах су закључили ти врли мондијалисти: да, то је објашњење његових симпатија за Србе. Чак и Солжењицина данас не воле због његове ''путиновштине'' и бојкотују сваку реч коју тај нобеловац изговори против сецесије Космета. Не воле

119

Франу Цетинића, нити Вилија Вилмера. Не воле још многе друге које ја не помињем али који се на неки начин одупиру једноумљу и ароганцији неколицине изабраних који сматрају да треба да владају светом. Грех свих ових људи код неких Срба јесте што су некад и нешто изговорили о Србима а да то није пљување и оптужбе. А све зато што се не уклапа у стеротипе због чијег гајења и неговања сви ти Срби живе одлично узимајући прљаве паре са запада. Цео ''напредни'' свет тврди да су Срби олош а неко се ето у томе истом свету не слаже са тим: е, па не може то тако!!!! Неће то проћи у Београду!!!! Не може нико да нас брани ако ми то нећемо!!!! Чим су нас бомбардовали: криви смо!!!

Мој поздрав Бинелу. * * * ''Игра сенки'' Тим Маршал Усиљено се труди да буде реалан али му то не полази за

руком. Наравно не треба ни очекивати од Б92 да објави нешто квалитетно и коректно. Њихова издавачка делатност остаје на нивоу памфлета.

Шта каже Тим Маршал? Он из Београда извештава о првим неделима на Космету. Он каже како су сви страни новинари похапшени да би се у следећем пасусу ''сусретао'' са многима од њих и водио разговоре. Прича о ратним злочинима Срба без и једног аргумента. Он чак и није на Косову. Невероватно. ''Тек после неколико недеља''- каже он да је први пут отишао тамо. И то један једини дан. Ујутро дошао, увече, пре мрака, се вратио. И постао ''стручњак'' или је можда прикладнија реч ''експерт''. Најнебулозније су његове приче о неким наводним плановима Милошевића о овом или оном. Види се да је био окружен српским протувама које су му причале оно што су мислили да ће му се свидети. И кад покуша да ода признање нашим војницима, пилотима или генералу Величковићу он то чини са потпуним и увредљивим неразумевањем српског менталитета: ''Јесу ли хероји или будале''- пита се Маршал. Али се не пита јесу ли будале они пилоти што бомбардују Србију хиљадама миља далеко од своје земље. Они за Маршала и Б92 нису будале него ови који су бранили своју земљу. Он прича и препричава

120

догодовштине из рата па каже како се затекао у свом хотелу кад га је тражила српска полиција: ''После неколико минута неко је покуцао на врата и затим ударио по њима нечим тешким. Отпузао сам до шпијунке. Са друге стране врата били су кожна јакна и хеклер (мисли на полицајца прим.аут.)''. Ето, Тим Маршал је као првокласни новинар и истраживач успео да нађе хотел у Београду који на вратима својих соба има ''шпијунке'' а полицајци још носе кожне мантиле. Очито да је човек читао шпијунске романе. Затим наставља: ''За косовске Албанце ситуација се погоршавала великом брзином. Добро је познато шта им је Београд радио у пролеће и лето прошле године''. И крај!!! Ту је Маршал завршио са ''изношењем'' доказа о томе шта је то Београд (обратите пажњу на формулацију, није ''режим'' или ''Милошевић''- него ''Београд'') радио косовским Албанцима прошле године. Чак и не зна ни то да су се борбе водиле у лето и јесен а не у лето и пролеће. Добро, макар је једно годишње доба погодио. Колико слабо познаје ситуацију показује и следеће његово писаније: ''Амерички авиони су случајно погодили конвој албанских избеглица... а касарне пуне војника ОВК су уништене''. Када би нам само појаснио где су то ''војници'' (како их он зове) ОВК имали касарне па да му ''алалимо''. Можда мисли на оне у Албанији?! Али НАТО није бомбардовао Албанију. Тим Маршал искрено и по души сматра да су Срби заслужили то што су добили. Кад га неко пита: ''зашто бомбардујете школе, фабрике, болнице?'' овај му одговара: ''тамо кријете војну опрему''. Новинар?!? Он улази на Космет, како рекосмо на један дан, после пар километара каже: ''сигурно има преко 100.000 војника, на хиљаде артиљеријских оруђа и стотине тенкова''. Па како их одмах преброја, побогу?! Али онда у наставку констатује ''као да су у земљу пропали''?!? Па како онда зна колико их има? Ја за сам 78 дана агресије као резервиста Војске Југославије видео свега два тенка. Па нису тенкови били паркирани уз пут где пролазе новинари. А нису ни у земљу пропадали кад их је Маршал пребројавао. Уводи и нове термине за српске војнике на Космету: ''етнички чистачи'' или ''зликовци у униформама''. Током целог текста он не може да прежали чињеницу да је током рата НАТО углавном погађао макете а не праве авионе и тенкове. Али са поносом констатује ''да је Алијанса још у пролеће 1998 већ имала планове за бомбардовање'', међутим ништа не говори о томе што су још тада хтели да нас бомбардују. У једној расправи

121

у гостима код неких Срба он између редова каже: ''ово вам је за Сарајево, да видите како је њима било тамо''. Новинар?!?

* * * На гробљу у приштинском насељу Драгодан почело

ископавање српских лешева убијених људи у лето 1999-е од којих је један део старих људи из Дома стараца у Приштини.

* * * Младићи убијени између Липљана и Штрпца (двоје мртвих

и двоје рањених) поверовали су да могу да се слободно крећу Косовом и Метохијом. Петерсен, УМНИК и КФОР говоре о инциденту а не о тероризму. Свет и јавност тако ''нормално'' прихватају убиства Срба да то није нормално него болесно. Тероризам који неко у свету неће да назове правим именом.

* * * Убица Димитрија Поповића из Грачанице, гимназијалца који

је покошен рафалима док је стајао испред киоска осуђен је на 6,5 година затвора?!? * * *

Педи Ешдаун је лагао на суђењу Милошевићу као сведок

оптужбе. Генерал Божидар Делић је то доказао. (Генерал Делић је човек који се мало експонирао у јавности а показао је да се ради о врхунском официру и човеку. Зашто су такви људи данас у запећку?). Ешдаун је лагао апсулутно све. Причао је да је нешто видео а после се доказало да са места на коме се налазио није могао да види то што је тврдио да је видео. И....?

122

Никоме ништа. Лагао. Дошло човеку, требало му. Морао је да дође главе ''зликовцу'' Милошевићу па је зато мало лагао. Вреди лагати због демократије. Кад се демократски лаже онда то није много опасно. ''Демократски лажови'' су мањи лажови од ''диктаторских лажова''. Лагао је за добро демократије. Лагао је због људских права. Лагао је за наше добро. Није важна истина ако лаж изговара ''демократски човек''. Милошевић је показао снимак на коме се види Ешдаун како у некој кући проверава оружје са Шиптарима.

* * * Неке од изјава сведока оптужбе Албанаца у Хагу : - ''колону или село (нисам сигуран) нису бомбардовали

НАТО авиони него српски авиони. Тачно сам видела два авиона како испустају бомбе а онда се удаљују. На њима сам видела српску заставу''. (Коме пада на памет да гледа заставу на репу , која не може ни да се види, док те бомбардују. Обашка што су нам јуришни авиони били приземљени већ први дан бомбардовања и осим часних изузетака ловачке авијације више нису ни летели).

- ''тенкови су бомбардовали село, то су били војни тенкови али су их возили полицајци које сам распознавао по плавим униформама''. (Како се може видети ко вози тенк кад је посада унутра).

- ''поређали су нас у врсту и терали нас да певамо четничке песме''. (А около се воде борбе).

- ''све су побили само сам се ја правио да сам мртав''. - ''све су полили бензином и спалили ја сам успео да

побегнем''. (Исти сведок). - ''никада нисам чуо за ОВК''. (Више њих). - ''војска је опколила, заузела, окупирала, село''. (По тој

логици и холандска војска је окупирала Хаг). - ''није било НАТО бомбардовања, ја бар нисам видео

авионе''. (Није ни чудо летели и бомбардовали су ''само'' 24 часа дневно изнад Космета).

123

- ''меткови, три метка су пробила јакну и кошуљу али ме нису повредила, преживео сам стрељање јер је Бог хтео да сведочим овде у Хагу''. (И Бог ради за Карлу Понте).

- ''не знам ни за какве акте у односу на цивиле али тамо није било ОВК'', исти сведок после две минуте: ''то није тачно, није тачно да је ОВК протерала становништво, ОВК је бранила становништво колико је могла''.

- ''не знам за никакво локално обезбеђење организовано од мештана и државе Србије'', исти сведок после пар минута: ''да, чуо сам да је ОВК пуцала на припаднике локалног обезбеђење и ранила неколицину''.

- ''сви у селу су били припадници ОВК''. (Пре тога је говорио о нападу на цивиле).

- ''ово је мој потпис али није то моја изјава''. - ''у мом крају није било ОВК''. (Сведок је иначе из Дренице). - ''видео сам око затвора, ван зидина, оклопне

транспортере, противавионске топове и тенкове''. (Затвореник из КПД Дубрава говори о томе шта је видео из ''самице'' где је према сопственим речима боравио).

ДНЕВНИЧКЕ ЗАБЕЛЕШКЕ

31.08 1997 Исток Зло време и догађаји које оно са собом носи утиче и на

карактер људи. Рат, смрт, глад и бескућништво у људима створи празнину коју бих назвао ''анимално непостојање духовности'' а које за узрок има појаву страха. Оно најгоре из дубине људске душе изађе напоље у овим нашим временима. И то код свих нас. Нико није имун. Питање је само колико ко поседује интелегенције, можда тачније: колико интелектуалне култивисаности, па да своје ''прљаве радње'' вешто или вештије прикрива. Недостатак система вредности (односно изокретање система вредности) и морала– постаје систем вредности. Легализовано је лицемерство и хипокризија (етички легализовано), лоповлук је озакоњен (нека врста ''мазохистичке клептоманије''). Недоследности, ихаха. Све је на продају, све има цену. Нико никога не поштује. Нико никога не воли. Поготову ако

124

нема некакве користи од тога. Некад су те користи тако минорне да се поставља питање: какве користи од те користи? Они који су матерјално обезбеђени гледају на сваки начин (''на силу'') да за себе прибаве ''атрибуте духовности''. Ови други, ''са духом'' гледају пак да што рафинираније уновче свој духовни статус (најчешће као дворске луде или политичари).

12.09 1997 Исток Да ли у људима постоји ''морална кочница'' или страх

одређује степен свести у човека? Да ли смо добри зато што се плашимо казне или смо лоши зато што знамо да је неће бити? Да ли су само јаки зли и само слаби добри? Да ли слаби нису зли зато што се боје јаких злих или су толико слаби да се њихово зло и не види? Да ли је зло само оно што се види или има и нечег унутрашњег, скривеног у нама? Да ли су људи састављени од крви , меса и зла? Ако човек поштује људе око себе очекује се ваљда да и он буде поштован. Памет, поштење и ваљда храброст требало би да буду највећи душмани зла. Кад њих нема онда и нема више ничега што би злу стало на пут. Зли људи су глупи, непоштени и кукавице. Што је више глупака, лопова и кукавица више је и зла. Зла има онолико колико су људи неспособни да га својим моралним карактеристикама спрече. Данас је зло мерило вредности. Што је човек лошији више вреди. У царству слепих ћоравци су краљеви. Зло је добро. Добро не постоји. Потпуно расуло. И ја у свему томе. Сам, расут , невољан. Нит' добар, нит' зао. Нит' смрдим, нит' миришем. Такви су још гори. Такве нико не воли. Ни не мрзи. Мораш у групу да би могли да те обележе. У црно-белом свету мораш бити или црн или бео. Нема других нијанси и боја. Само стадо: па или вук, или овца. Често ухватим себе како се радујем злу. Лакше је са њим (кад тебе не потрефи). Брже је. Нема закона, правде (она је спора али никога не сустиже). Не оптерећујеш себе моралним начелима (шта је то?). Једноставно живиш и биваш зао. Кад могу толики други што не би могао и ти. (Шта има да се разликујеш од других). Јес........ Остане човек сам са собом па се приупита: Ко сам? Зашто живим? Волим ли кога? Знам ли нешто? Воли ли ко мене? Знају ли други ишта? Па се присети човек нечег доброг. Како је то лепо изгледало. Како је добро лепо, како је љубав лепа, како су лепи и паметни млади, како су дивно мудри и тихи

125

стари. Племенитост. Поштење. Љубав. Одговорност. Храброст. Толеранција. Принципијелност. Поузданост. Истина. Вера. Смех. Сузе..... Има ли тога још негде? Ја се сетим само по некад да сам такве људе сретао. Постоји ли тако што још увек? Целог живота ћу тражити....... Ето смисла........

17.09 1997 Исток Откуд у човеку жеља да уништи другога? Латентна

опседнутост ка уништењу других. Стоји та жеља скривена, притајена, и чека повољно време. А онда, кад пукне, нема краја злу. Убити другог човека, везаног, беспомоћног, безопасног, само зато што је друге вере, или што је из друге земље, другог града, или другог убеђења (најчешће су жртве без икаквог убеђења)– све то нема никаквог објашњења. Људи су луди. Ретко је појединац луд. Луда је група, колектив. Колективно лудило. Узмеш пушку и нож, уђеш у групу (кукавица си тако је сигурније) и сетиш се, ето, како у животу ниси био нешто паметан, стално те неко исмевао и зајебавао, и саборац ти потврђује да је тако и да се треба осветити људима. Присетиш се како су многи имали веће и лепше куће од тебе, како ти је жена најружнија у селу, како уопште немаш жену а други воде праве лепотице, уши су ти мало раширене, низак си или превисок... и тако редом. Сваког човека нешто мучи и то је гаранција да се у ''групној терапији'' званој руља таква мука може повампирити. То је лудило које је притајено и чека. После су све само разлози. Јер људи се не убијају стално, у континуитету. Тек кад дође време лудилу и убијању онда ствари о којима нисмо ни размишљали почињу да сметају. Ту су и вера, нација, политика..... Убијати децу?!? Боже, какве разлоге треба наћи за тако нешто?!? Ни један божји нити људски закон не може наћи разлог за убиство детета. А дешава се. Кроз целу људску историју. Јуче, данас. И сада негде траје рат и одрасли, наоружани, убијају друге људе и међу њима и децу. Да има Бога он такве не би препуштао људским законима. Ако је Богу потребна дечија крв онда је он зао Бог. Не разликује се много од својих многобројних предака. Вратимо се онда старим божанствима да жртвујемо нешто друго у замену за децу. Да им макар жртвујемо себе, овакве какви смо: безвредни и никакви.

126

9 март 1998 Исток Када сам ја, (и мени слични), уназад неколико година

покушавао да мењам свет око себе, мислио сам (мислили смо) да је истина на једном крају а лаж на другом. А да између те две крајности нема ничег другог. Били смо млади, наивни и наравно пуни идеала. На свет смо гледали у ''шпагети вестерн'' маниру: добри и лоши момци. Колико сам само енергије потрошио убеђивајући људе да су у криву. Много сам желео да свима променим мишљење, не дозвољавајући при томе да ни једна туђа идеја допре до мене. Чудио сам се могућности да људи неће да ме слушају, мене најпаметнијег и свезнајућег. А, сам сам био обманут. Сви су желели да искористе нашу младалачку енергију, да уз помоћ нашу лакше дођу до циља који је према нама био дефинисан као демократија и људска права а у ствари суштина се сводила на голу борбу за власт и ништа више. ''Режим је крив за постојеће стање, говорили смо, сви у њему су непоштени, корумпирани и лажљиви. Са друге стране ко се бори против режима поштен је, истинољубив, бори се за поштено и хумано друштво''. Нисмо знали да простор између ''њихове лажи'' и ''наше истине'' (који смо занемаривали и нисмо признавали његово постојање) уствари чини суштину ствари. У том се простору налазила истина, и наша и њихова, увек половична и релативна. Само су нам лажи, у том простору, биле једнаке.

Слушали смо тада, у овој забити и провинцији, када је почињао рат (и у време док је трајао) и док су људи демонстрирали у Београду (и на данашњи дан) разне стране радио и ТВ станице. Оне су нам издалека ''нудиле'' истину о ономе шта се дешава у нашој земљи. Сматрали смо: тамо је демократија, медији су слободни (није као код нас), од њих ћемо сазнати истину, о нама. А они су нас учили како да боље и сочније пљујемо по властитој земљи и своме народу, изједначавајући га и кажњавајући са режимом, уједно сарађујући са тим истим режимом кад год им је то било потребно. Нисам тада хтео да знам да су њихови медији исто толико неслободни колико и наши. Треба зато рећи и никада не заборавити: нема слободних медија. Може овај став да се анализира и апсолвира, и са политичког, са историјског и са психолошко-филозофког становишта, али ипак неће са даље стићи од чињенице да нема слободног медија. Сваки медиј (новине, радио, ТВ) и позиција са

127

којег ће исти наступати зависи од више фактора али први и основни ''прафактор'' јесте новац. Без новца нема ни медија. Неко мора да понуди тај новац. Значи: гласило зависи од онога који је власник истог. Онај ко даје паре никада их не даје без везе, неповратно или непрофитабилно. Он има своје интерсе и жели да их пласира. Интереси се најлакше остварују преко политике, ма какви они били. Није само новац у питању. Онај ко поседује или води одређени медиј јесте свакако човек са одређеним мишљењем, ставовима али и заблудама и предубеђењима. Истина је само она која се поклапа са његовим ''истинама''. Ту је и лобирање и подмићивање . Буквално, ако неко и ради за неки ''слободни медиј'' (ајде да претпоставимо да неки такав постоји), информација пренета са краја света на други крај, по својој форми, финесама и обојености може зависити и од тога како је новинарка провела вече пре тога, је ли расположена, да ли је била задовољна у кревету или ван њега. Ако постоји апсолутно слободан човек, који не зависи од друштва и на кога новац нема никаквог утицаја, нити породица, ни систем, дакле ако постоји тако независан човек, онда постоји и такав медиј. Ако и постоје такви људи, па они су ти који стварају и држе медије, између осталог. Човек је зависно и рањиво биће. Још је и осветољубиво и по правилу искомплексирано створење. Зар један такав створ може да створи нешто слободно и објективно. Седео сам тако поред радија и слушао ''Глас америке'' и што је најгоре, веровао сам. Мислио сам: све што је супротно од онога што преносе државни медији, истинито је. Ових дана сам схватио ''онај међупростор'': схватио сам да између истине и лажи има још хиљаде других истина и лажи, и да их одређени људи користе према потреби. И увек само према потреби. Сада када сам несрећним случајем очевидац ове косовске несреће и седнем да слушам исти тај радио, у бесу питам себе: какви су то људи? Ти који на своме матерњем језику, са пристојне удаљености трују етар неистинама или полуистинама (оне су најопасније). Слушам а не могу ушима да верујем. Па и они су свесни да ми овдашњи, Срби и Албанци, ваљда знамо и видимо шта се дешава. То није оно што нам они јављају. Али, они знају нешто друго засигурно, знају да смо и једни и други уплашени: зато се поигравају са нашим истинама, уплашене људе је најлакше напујдати једне на друге.

128

Срушила се једна заблуда младости до темеља. Нити је прва нити последња. Болна јесте. Али младалачке заблуде и постоје да би се рушиле. Па заблуде су забога!? Тако се најбоље сазрева. Разочаран човек боље сагледа истину. Судбина сваке генерације јесте да учи на сопственим ломовима (само су нечији мање болни и опасни). Димитрије Ђорђевић (и он је има своје идеале, борио се за њих и патио због њих) у својим сећањима ''Ожиљци и опомене'' пише о ратни годинама своје младости: ''Слушао сам на лондонском радију поруку британског новинара Харисона: 'не жалите животе, хероји Срби: што се трава више коси. Она више расте...'''. И он је значи седео поред радија и чекао да чује истину. Можда је и њему и мени било боље да смо само устали и погледали кроз прозор.

15.март 1998 Исток Половина марта. Пролази дан за даном а ништа се не

креће на боље у овој џунгли. Свима хвали душевнога мира. Завукли смо се у своје куће и чекамо да нас маса својом инерцијом повуче на ову или ону страну. Плашећи се за своје главе, људи гледају да угрозе друге. Нико не жели рат а ипак он је све извеснији.

17.мај 1998 Исток На пар километара од нас нешто се дешава. Јасно и гласно

се чује пуцњава и детонације. Деца се играју по околним двориштима а комшије уређују своје баште. Нико не жели да зна шта се то у близини дешава.

24.новембар 1998 Исток Много је крви и воде протекло од задњег трага у овој

свесци. Сада сам други човек. Од оног пређашњег– све је мртво у мени. Из тога што је остало родило се чудовиште, од људске душе у људскоме телу. Смрти се више не бојим, једино се понижења плашим.

129

22.март 2000 Лазаревац (о паликућама) Ватра је све однела али јој је доста и времена требало.

Није било лако потпалити све. И ма колико се трудили, пре њих: ми, и после нас: они, увек остане нешто што одоли ватри и људима. Никада не изгори баш све. Остане увек нешто, некад не више од детаља, да подсети да се палило туђе и да чак ни згаришта не припадају палиоцу. Ватре су гореле. Дим је ограничавао и међио моју Метохију. Некад црн, некад бео– као да је свака кућа давала неки свој одговор о рату и миру, о љубави и мржњи. Ноћу се дим није видео али су светле пламене кугле из даљина и са различитих страна сијале, осветљавајући пут одлазећем разуму, да се више никад не врати у ове крајеве. Чудан је начин избора паликућа. Никада разум не одлучује о новој паљевини: све је чист инстикт, нешто унутрашње, недефинисано, што човека упути баш према тој (некој) кући. У овоме рату паљења кућа војске се нису сукобљавале са људима- него са грађевинама, ваљда са симболима постојања и остајања. Као да је нешто говорило, и једнима и другима, да треба куће палити а не људе убијати. Хуманије је. Ми само нисмо хтели да живимо заједно.

8.јуни 2000 Спасовдан Источко гробље је раскопано. Кости развучене. Споменици

порушени. Све су воћке посечене. Српске куће више не постоје. Објављен нам је тотални рат. Али, мало ко од нас све то озбиљно схвата. Они уништавају и затиру трагове нашег постојања. Они воде рат и желе да га добију. И зато иду до краја. Њих воде инстикти османлијско-мухамедански. Ми би најрађе да све заборавимо. Хтели би да се вратимо и наставимо да живимо где смо стали. Неће моћи тако. Требали смо то да знамо кад смо започињали.

17.јули 2000 Лазаревац (о Косовским биткама)

130

Косовске битке, ма када се одигравале и против кога се водиле, увек су одлучивале о већим стварима него што је у први мах то изгледало. Најмање се у косовским биткама бранило Косово. И Метохија. Бранили су се виши, небески циљеви али се и заустављало надирање хорди. Косовске битке, све редом (има их много и никада не престају) водиле су се и губиле у циљу очувања српске државе и српскога имена. Нити ће икада српска држава бити цела и јака без Истока, Извора и Гориоча.

25.август 2001 Лазаревац Ни трага, ни гласа, ни помена о источким страдалницима и

мученицима. Наши рођаци, комшије, познаници су умрли мученички, понижени, незаштићени и лако рањиви. Било је много старих и болесних људи али је било и младих. Нико се не труди (осим њихове родбине) да макар истину о њиховој смрти истера на чистац. Пун је Београд невладиних организација које кукају над судбином свих, само не над судбином наших, метохијских мученика. Посећују шиптарске терористе по затворима али неће да оду и потраже гробове, кад већ њихови најближи не могу да их тамо траже. Ни држава неће да се покрене, да им нађе гробове и да сазна имена убица, али вија своје генерале и војнике и предаје их Хагу. Па кад већ нисмо витезови да их осветимо а оно бар да прозовемо убице и злотворе. Овако ништа. Људи их из срама слабо и помињу. Јер, чињеница је да су сви они свакоме од нас по мало на душу. Они су платили наше грехе. Наше прародитељске грехе. Платили су због Христовог мучеништва и касније наше одлуке да му признамо што је Божји син. Нису убијани Станоје, Радоје или Петар– убијани су Срби, хришћани и најпосле Источани. Крвника није интересовало име и презиме, годиште или занимање, они су убијали само зато што су били сигурни у једно: да убијају Србе. Је ли их је страх од ножа и ватре натерао у смртноме ропцу да нас замрзну што смо утекли главом без обзира штитећи своју децу. Скупо је све то. Много скупо. Како живети, сада, у туђини са њиховим сенима за нама? А немоћни смо и килави да бол и срамоту потиснемо осветом. Не, није то примитивно. Освета је витешки чин. Освета је жеља да се правда задовољи и начин да наш Бог победи безбожнике и невернике. Све су ово само пусте речи. Неживе и немоћне. Неживе у једном мртвом народу,

131

посрнулом и духом и телом. Тај народ, уместо да се бори, чека у реду да му се удели нешто пиринча и брашна, презадовољан што је то добио у име изданог завичаја. Ко изабере понижење уместо борбе (тај сам) и не заслужује ништа боље.

28.септембар 2001 Лазаревац Албански тероризам је имао своје фазе али је у једном

тренутку превазишао своје оквире и прешао у отворену побуну. У почетку, (мада је период деловања албанског тероризма готово непрекидан али ја се осврћем на задњу деценију), је на Космету упражњаван класичан облик тероризма: напади на полицију и цивиле, подметање експлозивних направа, киднаповање. Тешко је било борити се против таквог вида тероризма јер су терористи, у овом случају, ''властити грађани''. Имали су подршку своје популације. Шиптари су и иначе склони разбојништву и одметништву. Тероризам на Космету није био урбаног већ руралног типа, разбојници су увек оперисали у близини властитога села. Ноћу су се бавили тероризмом а дању продавали паприке по косметским и србијанским пијацама. Зато их није било лако открити или ухватити. Већ се тада направила та забуна око дејстава српских снага по цивилима, јер албански терористи су увек били повезани и потпомагани од стране цивила а поготову жена. Кретали су се и изводили акције сакривајући се иза цивила.

Американцима и поготову Немцима се није допао неорганизован систем по којем су функционисали ти бандити. Њима је било важније да опљачкају и силују но да се боре за неку политику. А и лако су им проваљиване организације чим би макар један пао у руке полицији. Страном фактору је била потребна организована паравојна формација која би била дисциплинована и која би деловала у складу са њиховим инструкцијама и интересима. Зато су се повезали са значајнијим албанским нарко трговцима и преко њих извршили уплив на тло Космета. После тога су почели са обуком људства. Уједно су убацивали и своје агенте из албанске популације које су пре тога обучавали. Наша обавештајна служба је врло брзо сазнала да су стигли амерички инструктори. Имали су чак и своје људе међу терористима. Ти инструктори су дошли под окриљем разних агенција које нуде услуге обуке али у суштини и у истину били

132

агенти Америке и Немачке. Зашто то није пресечено у зачетку, док још није узело маха и док није стигло онолико оружја– на то питање вероватно никада нећемо добити одговор. Ја сам за америчке инструкторе на територији Дренице знао још на почетку деведесетосме. Нешто мало касније они су изводили обуку на очиглед наших снага.

Најважнија ствар за каснији развој догађаја јесте распад албанске државе. Милиони дугих цеви је покрадено из магацина. Те пушке су касније продаване по врло ниским ценама. Битан услов за омасовљавање побуне био је испуњен: ту на домак руке стајло је спремно оружје. Само га је требало пребацити преко слабо чуване границе и превести поред подмитљивих полицајаца. Знали су Американци да у борби против српске државе на Космету могу успети само ако омасове устанак. И радили су на томе. Зато су, иако осетљиви на тероризам, ћутке прелазили преко сваког убијеног војника или цивила, али су зато антитерористичке акције проглашавали за неадекватне, измишљали су масакре и тамо где их није било и говорили о етничком чишћењу, режирајући при томе конвоје које би снимали и који би направили круг око села. За већину жртава на Космету, било са чије стране оне дошле, директну кривицу могу понети CNN, BBC, EURO NEWS итд. Они су потпалили кратке косовске фитиље. Они су призивали жртве. Зло се назирало. Уствари, већ је узимало маха. Тероризам и касније акције против њега односили су све више и више људских жртава и матерјалних губитака. Јер, после акције терористи су се скривали по селима, дејствовали одатле а испред себе су гурали жене и децу. Врло често се дешавало да је морало да се пуца на куће за које се није знало кога има унутра осим што се дејствовало из њих. Чекајући камере страних телевизијских кућа гинули су и они који не би требало.

Никада ми неће бити јасно какав су интерес (осим што су традиционални српски непријатељи) Американци видели у сарадњи са Шиптарима. Јесу они послушничка нација, истина да лутају у потрази за идентитетом и да изгледа лако управљати њима, али није могуће да Американци нису проценили колико су Шиптари непоуздан партнер ''на дуже стазе''. Надам се да ће се таква политика Американцима разбити ''о главу'' као и много пута до сада. Сетимо се Бин Ладена. Он је ''амерички ђак'', који је био у истој позицији у време руске интервенције у Авганистану, као

133

што је данас Хашим Тачи на Космету. Осим што је Тачи потпуно ''измишљени лик'', јер нико за њега није чуо, док га Американци нису ''извадили'' за своје потребе пред Рамбује, то јест док га нису ''позајмили'' од Немаца. Ја се дубоко надам, и то се ових дана доказује, да ко користи тероризам за своје сврхе мора да буде спреман да му исти покуца на врата. У тој њиховој процени они су преценили снагу албанског тероризма. Преценили су могућност да те банде озбиљније уздрмају државу Србију. То је и даље остала слаба и недисциплинована војска, са много локалних вођа који нису хтели да слушају никога и који су хтели да ратују само у атару свога села и то пре свега нападајући и пљачкајући своје комшије. При сваком озбиљнијем нападу наших антитерористичких јединица бежали су главом без обзира, иако их је било бројчано много више. Ни са омасовљавањем није ишло како треба, јер су се оружја хватали само становници пасивних предела: Дренице и пограничних планинских села. Шиптари из градова, добростојећи и са већ разгранатим пословима су помагали (плаћали рекет) матерјално устанак али нису слали своје синове у рат. Тада су терористи научени од својих инструктора, стручњака за све видове борбе, кренули да врше терор и према својим нелојалним сународницима. ''Револуционарни терор'' се показао, као и много пута до тада, веома ефикасним. Одговорно тврдим да је 1998 више Шиптара погинуло у међусобним разрачунавањима него од дејстава српских снага. Међутим, медији и поједине невладине организације су све те жртве приписивале држави Србији.

Западне обавештајне службе су и поред свега реченог и даље контролисале само мањи део наоружаних бандита. И даље су локални команданти палили и жарили. Зато су се путем медија промовисали разни команданти, доведени са стране. Они су Космет поделили на некакве оперативне зоне да би се стекао привид о постојању некакве војске и команде. Чињеница је међутим да до краја нису у потпуности успели да успоставе јединствену команду над свим терористима и да тамо где је и било није имало никакве вајде од тога, јер је свако радио шта је хтео. Наравно, одређена структура је постојала, то не спорим, али никаква организована народна војска као они сада хоће да је представе.

Кад су, напокон, на Космет послате праве јединице, које су одмениле регруте и позорнике, за два месеца крајем лета

134

деведесетосме, терористи су били разбијени у парампарчад. ''Америчко-немачко чедо'' је издахнуло. Били су почишћени као да је вежба у питању а не рат. Оружје су почели добровољно да враћају и само би по неки амблем ОВК са двоглавим орлом сакрили међу женске гаће. Тада су Американци и Немци схватили да морају лично и сами да заврше посао. И поред толике помоћи Шиптари нису били способни да овладају ситуацијом . Американце је највише чудило како то не успевају и поред знатне бројчане премоћи. Да се разумемо они у том периоду нису ништа слабије били наоружани од српских снага. Авионе ми нисмо користили а што се тиче оклопних јединица, Шиптари су већ поседовали противтенковксе системе (мислим да су били италијанске производње типа ''милан''). Што се тиче снајпера и ручних ракетних бацача, по том питању су били и боље опремљени од нас.

Тада нам је пресуђено бомбардовање. У име људских права терориста, Срби су морали да буду бомбардовани. Америка је ратовала на страни терориста. Исто као и у Авганистану. Шиптари су добили и авијацију. Касније ће се утврдити да им ни та авијација није била довољна да освоје педаљ Космета. Имали су као подршку највећу до тад виђену војну силу. Без успеха су покушавали да пробију границу, терани са леђа пушчаним цевима. Стотине њих је оставило своје главе по околини Морине, Кошара или Паштрика. Наши падобранци су ''летели своје висине'' иако су били на земљи. Жао ми је што им се због свега тога не одаје дужна пажња. Неке протуве су створиле такву атмосферу у Србији, да је срамота поменути их.

Шиптарски тероризам има своје специфичне одлике. Његови корени су усађени у вечитој и несавладивој тежњи Шиптара ка бандитизму и пљачки. Наравно, пресудна је мржња према Србима, која је више патолошке а мање историјске природе, јер им Срби никада нису узвратили ни делић зла колико су ови дуговали. Што се тиче специфичних одлика њиховог тероризма оне су следеће:

- Шиптари никада нису имали јасне политичке представе о томе ''којом бојом ће бити обојен'' њихов стег. Они дуго нису имали никаквих политичких програма, а немају га ни данас, осим једног: да истерају и побију Србе. Па они су толико били политички недефинисани да су до пре десет година њихове терористичке организације биле марксистичке и лењинистичке.

135

Касније су тероризам оправдавали борбом за људска права и демократију, да би на крају њихова борба попримила карактеристике фундаменталистичког верског рата. У ни једном од ових сегмената они нису до краја дефинисани. Шиптаре је у борбу покренула мржња према Србима и љубав према бандитизму а тако политички неодрживи мотиви врло брзо ће почети да се обијају о главу западњацима. Кад Срба више не буде било на Космету, кога ће они мрзети и пљачкати?

- друго, специфичност албанског тероризма јесте и неселективност циљева. Наприближније објашњење тога најпре лежи у недисциплинованости и необучености. Они су ноћу чекали у заседи па пуцали у првога који наиђе, почесто грешком убијајући и своје сународнике. Наравно, може се дати примедба да ни један тероризам није селективан и то је донекле тачно, али је по америчким дефиницијама шиптарски тероризам уствари представљао борбу за људска права и слободу, па је нејасно уткуд онда борци за слободу, поред толико војске у окружењу, убијају искључиво цивиле, жене, децу и силују жене. Они за време свога ''рата за слободу и људска права'' нису освојили ни најзабитију полицијску станицу (осим ако није напуштена за време бомбардовања) али су убили хиљаде цивила, опљачкали и запалили десетине хиљада кућа, оскрнавили цркве и манастире, силовали десетине жена, и даље, и увек, и даље за Американце били борци за људска права и демократију. Зато ја говорим о неселективности циљева- доказујући да је у питању чист тероризам. Зато што нису прихватили опште принципе о тероризму, које су сами дефинисали, и који треба да буду подједнако прихваћени за све ситуације, Американци су 11. септембра платили данак непринципијелности. Засигурно знам да се неки нови Ладен изнедрио из ОВК. Можда је мањи, можда је већи, али је сигурно смртоносан. Кад направите чудовиште очекујте да се окрене против вас.

- трећа, не и последња, карактеристика шиптарског тероризма је то да он није упражњаван ван локалне територије деловања терориста. Другим речима, још не постављају бомбе по градовима уже Србије и нису покушавани атентати на високе државне и војне функционере. Наравно, није у питању хуманост шиптарских терориста и њихових ментора већ чисто практичан разлог политичке сврсисходности свега тога. Шиптари су морали да глуме жртве а такве акције се не би могле баш сврстати у

136

мирољубиве. Друго, то би био тероризам у изворном облику а на то би се чак и Американци по мало ''мрштили''. Ипак би морали да заузму неки став по тим питањима. Због тих разлога није било терористичких акција по градовима Србије. Терористичко чудовиште које ће се изродити из ОВК негде ће морати да настави да живи. То деловање ће овога пута бити исламистички обојено. Ортодоксни ислам је будућност овако постављеног и утемељеног Космета. Не зато што су Шиптари неки велики верници, већ зато што у њиховом начину функционисања у оквиру великих породица лако се успоставља контрола и заводи идеолошки или верски терор. Они новац воле више од вере и ради новца су спремни да прихвате сваку идеју. Овде пре свега мислим на вође фисова. Обучени плаћеници ће обавити свој део посла а мисионари пуни новца други. Постаће верски фанатици а да тога не буду свесни. Као што данас нису свесни да су ''демократе'' и ''поштоваоци људских права'', а толико су крви пролили за те идеје. Шиптарски тероризам је тек у повоју. Он се тек изнедрио и угледао светлост дана. Он је још у фази у којој је био Бин Ладен када је добијао ''стингере'' од Американаца. На једној територији безакоња, каква је сада Космет, он полако стаје на ''дечачке ноге''. Уобличен својом ЧЕТВРТОМ специфичношћу и карактеристиком:

- да је повезан и да ће бити још повезанији са наркомафијом, трговином оружјем и шверцом белог робља. Овај тероризам ће дакле финансијски бити самосталан, са разгранатом мрежом пунктова и богатом инфраструктуром по целом свету. Овај тероризам ће бити први хибрид ислама и мафије, који ће као такав функционисати. Биће велико зло и за окружење и за остатак Европе. Биће то ''бели'' тероризам. То ће осетити понајпре људи који су сада на Космету: преостали Срби и НАТО снаге. Американци живе у заблуди да је Космет под њиховом контролом. Можда сада и јесте. Међутим, једна малигна идеја стасава тамо, у том безакоњу: они су на силу добили нешто што им не припада, зашто то не би пробали поново кад им устреба?

јун , 2003 Породица Столић из Обилића убијена, измасакрирана,

спаљена.

137

13.август 2003 Лазаревац Зле утваре су данас посетиле Гораждевац. И то не

оноживотне утваре, већ људске, најкрволочније, најглупље. Шиптари су данас убили децу само зато што су српска деца. Они, у принципу, немају ништа против деце. Али против српске деце имају. Док су се деца купала, нека животиња је, скривена, из потаје, пуцала на њих и при томе убила двоје деце и ранила неколико. Онда су људе који су превозили мртву и рањену децу према болници зауставили у сред града Пећи и претукли. А онда су лекари у болници на, метком погођену, дечију ногу ставили гипс, не би ли прикрили трагове. Људи су се већ навикли да се на Космету догађају свакојаке грозоте а да нико у свету не реагује на то. Не могу да верујем да смо се толико ''замерили'' томе свету да ни страдања деце не могу да га дотакну. Или су нас толко' олајале ''наше'' кучке одавде да нам ништа не верују и мисле и да не заслужујемо да нам било шта узму за озбиљно. Можда им је релевантно само мишљење српских кучака а не српског народа. Српска држава је оптужена за геноцид на Космету. А на крају сукоба се утврдило да убијених и несталих има скоро подједнако на обе стране. Можда је морбидно збрајати мртве али се мора признати да ако некога оптужујеш за изазивање катастрофе онда то треба и квантитативно да докажеш. Зашто би наше жртве биле мање важне од њихових? Хиљаде Срба је убијено а да ни један кривац није приведен, да ни једна оптужница није подигнута. Не кажем и да са наше стране треба да буде исто али ми смо оног дана кад смо изручили преседника државе преузели колективну кривицу. Шиптари су се острвили јер су увидели да не одговарају за своја злодела. Радили су шта год су хтели и никада их нико није прозвао за то. Колико су само људи убили од када је НАТО стигао на Космет. Шта још треба да ураде да би се у међународној заједници тргли и схватили да се нешто чудно дешава са њиховим штићеницима. Неће да признају своју грешку– то је у питању. Увучен у рат због стратешких америчких потреба, исполитизовани и преварени свет неће да призна да је био у заблуди и да је држао страну лошијим момцима. Како све ово објаснити мртвом детету?! Шта рећи његовој мученичкој души?! То су питања која требају да море све нас.

138

август , 2003 Бомбом убијен Србин из Цернице . * * * Михаил Штајнер шеф УМНИК-а жени се са Шиптарком

Букуријом Ђонбаљај званом Биљи .

05.септембар 2003 Лазаревац Главни атрибути предратног, и поратног, комунистичког

деловања на Космету, јесу били борба против ''великосрпског хегемонизма и национализма''. То је и данас оптужба мондијалиста, разних активиста и још разнијих тзв. невладиних организација. И сви они воле да се слове као антикомунисти, још приде. Кад, ови горе наведени, хоће да те увреде или ти кажу да си српски националиста или да си српски комуниста. Истина о српским заблудама је негде између ове две инсинуације а главна одбрана не баш много паметног српског народа (и мене) треба да лежи у чињеници да ни после седамдесет година наши непријатељи нису могли да смисле ништа ново, но посежу за старим и истрошеним етикетама, и користе исти језик и говор.

18. октобар 2003 У центру Урошевца Србин умро од глади у својој кући јер

није смео да изађе из ње и оде по намернице. 17. новембар 2003 ''Змија'' позвао Србе да се врате на Косово.

139

15. јануар 2004 Данас сам прочитао у новинама да је умро Отац Сава

игуман манастира Гориоч (има већ неко време томе али ја нисам знао). Отац Сава је био икона источке сопствености. Често оспораван и нападан од самих мештана Истока он је упорно и темељито радио и деловао. Био је више практичар него теоретичар. Градио је и сређивао Гориоч и успео је у томе. Кажем: сви су га оспоравали. Сељаци- да је грамзив. Интелектуалци- да није довољно образован. ''Радници пролетери'' су га игнорисали. Прошао је пут од потпуно празне цркве, сем неколико убогих људи који нису у потпуности ни били свесни због чега су ту, до препуне цркве разних готована којима је он Отац Сава почео да смета зато што је боравио у Гориочу. Поведен општим трендом, и ја сам тада, млад и глуп , (сада сам старији и глупљи), некад знао да без икаквих аргумената кажем нешто лоше о архимандриту Сави. Овим путем му се извињавам.

додатак : 11. 2. Манастир Гориоч: Месни народни одбор у Истоку утврдио је, 15. фебруара

1946, да манастир Гориоч долази под удар Закона о аграрној реформи и колонизацији. Срески народни одбор у Истоку потврдио је одлуку Месног народног одбора. Тако је манастиру остало: 1,5 обрадиве и 8,5 хектара необрадиве земље.

Обласни аграрни суд Косовско-метохијске области разматрао је, 15. априла 1946, одлуку Месног народног одбора у Истоку и променио је тако да је манастиру Гориочу остављено 3,82 хектара обрадиве земље и 6,18 хектара шуме а одузето 15,46 хектара шуме.

Процес утврђивања оног што се оставља манастиру трајао је и следећих година. Тако је Министарство пољопривреде, 25. марта 1949, обавестило Народни одбор среза Источког о Одлуци Обласног аграрног суда за Космет.

Месни народни одбор у Ђураковцу тражио је, 5. априла 1950, од Месног народног одбора у Истоку информације ко располаже обрадивом земљом и шумом који су остављени манастиру Гориочу:

"Проверите јели коме додељена земља манастира Гориоча која се помиње у одлуци бр. 1176 од 10. IV.1946. г. или ово земљиште и сада држи манастир."

Одговор је написан 25. априла:

140

"Повратком предњег извештава се наслов о следеће: земља манастира Гориоча која се помиње у одлуци бр. 1176 од 10- IV -1946 год. манастир има у државини и то радне земље у површини од 3,82 ха а шуме 6 ха, површина од 15,46 ха шуме налази се у селу Пољане МНО Осојане, што овом одбору није познато ко располаже са њом.

О предњем се извештавате ради знања." Министарство пољопривреде Србије тражило је, априла

1950, од Месног народног одбора у Ђураковцу извештај о утврђивању објеката аграрне реформе на мањима манастиру Гориоча. Одговор је написан 16. маја:

"У повратку Вашег акта доставља Вам се тражени извештај о утврђивању објеката аграрне реформе Манастира Гориоча у Истоку.

С молбом на надлежност и увиђај." У архиви нема других докумената. 20. фебруар 2004 Опет су на Космету убили људе, Србе, двоје младих људи,

из заседе док су пролазили аутомобилом, без икаквог повода или њихове кривице. Чист терористички акт. Боже сачувај да је неко прстом мрднуо или се огласио од свих тих међунардних или невладиних ''бораца против тероризма'' и ''за људска права''. И шта даље? Вреди ли више трошити узалудно речи и слова, осим суза, за те несретнике доле. Ништа им не помажеш остави их бар на миру, немој својим речима да их још више повређујеш. Реч не вреди ништа. Нема везе је ли искрена или није, је ли истинита или лажна. Реч је у овом случају потпуно непотребна, бескорисна, могло би се рећи и неукусна. Реч нас само тера да се правимо важни, уз помоћ речи ми и смрт потремо па себе у први план гурамо. Хоћемо и од смрти да се овајдимо. Такви смо, зато нас је и снашло ово што доживљавамо. Нисмо знали да одвојимо скупо од јефтинога. Нисмо знали ни то да је јефтино по правилу најскупље, да највише кошта већма. Убиће до последњег ако буду могли. Они за друго не знају. Не можеш га научити другоме, не схвата, генски је то у њему. Не размишља он много, можда чак и не мрзи, него онако анимално, животињски, пуста да га нагони терају. Па вук не мрзи овцу што је коље, једну хоће да поједе а друге покоље зато што му је таква нарав и из навике. Хијена не мрзи лешину коју једе а

141

требала би, прво што смрди а друго што је курвински и кукавички морала да чека да липше да би она могла меса да једе. А, да ли ја мрзим убице? Не. Мрзи ли човек вашку што му живот загорчава и тифус доноси? Мрзи. Е, па онда и ја мрзим.

16. март 2004 Тешко рањен младић Јовица Ивић на кога су Шиптари

пуцали из аута на путу и са оружјем које је имало пригушивач. Они све лепо испланирају па крену да убијају Србе.

17. март 2004 Дошло пролеће. У ''Колони'' сам написао: ''држи се да је

месец март увек био јебен за српчадију ''. Али кад сам то писао мислио сам де се више никада неће поновити. Бар не у скоријој будућности. Синоћ и ноћас Срби се на Космету сустижу и убијају. Где год се стигну и чиме год се стигне. Вартоломејска ноћ. Кристална ноћ. Ноћ дугих ножева. Како да назовемо ову нашу косметску? Ноћ а траје већ два дана и две ноћи, траје већ неколико векова. А они људи доле: сами. Сами у ноћи. Опет: преварени, издани, изманипулисани. Опет: тргује се њиховом несрећом. Али то сада није важно . Нека деца ноћас плачу и плаше се. Њихови родитељи страхују за њих. За себе се не боје. Чему? Рашта? Ако је вајде доста је, вала, било страха. И ако га је било, потрошило се. Колико је само било прилике и повода за то. Међународне снаге су се распале као кад се кула од карата. Срби су остали незаштићени. Пита ли се ко: зашто би и требало неко да их штити у Европи у двадесетпрвом веку?!!

19.март 2004 Пре неколико дана је изгорео Хиландар. Ових дана горе

цркве и манастири (оно што је остало читаво) на Космету. Горе и куће. Горе и људи. Хоће ли то да нам се затре сваки духовни и културни корен? Историјски? Или је ово последња опомена? Ишао сам данас за Београд. Да демонстрирам и митингујем . Мада се грозим руље. Али сам из моралних и личних разлога морао да одем. Ако се протестује против злочина на Космету шта је онда логичније него да учествујем. Морао сам добро да се потрудим да бих избегао неке ''њушке''. А те ''њушке'' потпирују

142

дилеме у мени кад их видим. Између ''њушки'' нема разлике, ''њушка'' нема веру и нацију. ''Њушка'' је ''њушка'', просто, народски речено.

25. мај 2004 И Нишу се догодио страшан догађај. Дете са Космета је

дошло на екскурзију а група подивљалих младића га је бацила са ''нишке тврђаве'' и дечак је подлегао повредама. Страшно. Шта је могло изазвати толику мржњу међу тим хулиганима?! Клинац је погинуо. Преживео је терористе и бомбардовање, морао је да побегне из своје куће и живи у избегличком кампу, али и то је преживео, онда је преживео 17. март али није успео да преживи екскурзију и сусрет са својом ''браћом Србима''. Њега нису Шиптари убили.

06. јуни 2004 Поново је на Космету убијено српско дете. Младић од 18

година убијен док је куповао пљескавицу. Враћао се са прославе завршетка школске године. У свом родном месту, у Грачаници. Он није агресор о није угрозио ничија људска права. Где су сада борци за људска права, матер им свима редом.

07. октобар 2004 Председник Владе и Патријарх позивају Србе на бојкот

избора. Председник Србије и министар иностраних послова позивају Србе да изађу на изборе. Председник Скупштине Србије не говори ништа о изборима. То је реалност косметског стања. Наравно да не треба изаћи на изборе. Право на живот је изворније и прече право од права да бираш и будеш изабран.

13. јун 2005 Поједине персоне из невладиног и јавног сектора подсећају

ме на актере негдањих великих битака у којима су се две војске директно сучељавале на бојном пољу и у једном дану решавале исход рата. Не, те персоне не ме подсећају на те војске. Оне ме подсећају на кужне и губаве што после битке иду бојним пољем и са мртвих ратника скидају драгоцености и оно што се да скинути. Они не презају да уколико дође до проблема око скидања појединих драгоцености одсечу прст или руку од мртвога. Е, па, ови из невладиних организација управо то чине: иду крвавим

143

бојним пољем и одсецају делове тела од мртвих ратника. Од њихових кукуљица и капуљача често не можемо да им разанамо лик али су им торбе на црним плаштом покривеним леђима све пуније и пуније.

07. октобар 2005 Највеће достигнуће савремене цивилизације и испуњење

стандарда на Космету у данашње дане јесте организован одлазак под пратњом УМНИК-а Срба на задушнице.

''КОНАЧНИ СТАТУС'' Коначни статус Косова и Метохије је решен. То је најкраћа

и најтачнија констатација пред преговоре који требају да почну ових дана и који ништа новога и непознатога неће донети. Све се већ зна. Не зна се само колико ће све трајати али се исход веома јасно назире и он неће бити повољан по Србију и Србе. Ово је само наставак агресије па према томе и тако треба да се односимо.

Коначни статус Косова и Метохије је решен са наше стране: то је део Србије, био је и остаће.

Коначни статус Космета је решен и са стране ''међународне заједнице'': само траже механизме да што безболније премосте резултате ''Милосрдног анђела''.

Коначни статус Косова је решен и за Шиптаре: они хоће независност обећану им за ратно савезништво.

Нама је најбитније ''наше решење''. Нама остаје само да не признамо ништа и да не потписујемо ништа. Не треба ни учествовати у тој фарси од преговора. То је моје мишљење и оно није важно. На жалост показаће се као истинито. Како веровати онима који су цео процес започели ''бригом о људским правима'' и жељом ''да се склони диктатор'' а ево сада завршавају отцепљењем дела територије од једне суверене земље. Па то нема никакве везе једно са другим. Како им онда веровати? Кад су до сада све договоре изиграли.

Замајавали су нас некаквим стандардима. Стандарди у једној фашистичкој области. Али нема везе то. Стандарди су требали да послуже да би се скренула тема са главног питања:

144

коначни статус Космета. Док не дође време. Ево дошло је. Нико више не помиње стандарде. Еидеов извештај није био негативан колико би уистину требало да буде и Анан је дао зелено светло за почетак преговора. Зелено светло за решавање коначног статуса Космета (читај независност)- треба сада да се пропитају сви они који су на било који начин учествовали у потпомагању позитивности слике шта ће Србија добити тиме што су они узели личне карте, аутомобиле, пензије, што су се пријавили доле ради дупле плате или неке вајдице, што су отишли доле да лако заврше школе, да изваде потврде о овом или оном, да се запосле код УМНИК-а: дакле сви они треба да се питају вреди ли то њихово лично губљења Космета. Јер Еиде је у Њујорк носио папире који све то потврђују а не стварне животне приче. Он је носио извештај такозваног Косовског пензионог фонда о броју људи српске националности који су пријављени као становници Косова и уредно сваког месеца примају надохнаду од 40 евра. И не треба му замерити. Није могао да види све али је извукао листинг прималаца пензија од УМНИК-а а да би примао ту пензију мораш бити пријављен на Космету. Значи: вратио си се.

Почело је. Превалили су то преко уста: ''почните са коначним решењем статуса Косова''. Ко сад јебе стандарде са којима су, рекох ли пре, замајавали месецима јавност. Схватили су да од тога нема ништа. А жури им се. Еиде је поднео извештај. Кобојаги мало критиковао, ударио по коју пацку али је очито да је одлука донета пре него је он уопште кренуо на Космет. Амерички сенат брже боље донео резолуцију по којој ''решење мора да задовољи све стране''. Зар се то није подразумевало?! Зар им то није циљ од самог почетка?! Па ваљда су нас и бомбардовали да би задовољили све стране?! Американци ко Американци. Ретко кад можеш чути нешто логично и паметно до њих. Ама имају батину, ђаво их однео. И 'оће да ударе чим им понестану речи а често им понестају. Решили да заврше. Наравно, ништа неће бити готово али ће се максимално ископликовати ситуација и овако већ доста компликована.

Онда су поучени америчким Сенатом сви кренули да усвајају резолуције: Шиптари, Срби са Космета, српски Парламент итд. итд.

И Европска унија је издала саопштење у којем објашњава своју платформу:

- нема повратка на стање пре 1999;

145

- нема поделе: - нема решења које би угрозило суседне земље. То је ''немогућа мисија''. Свако решење ће угрозити суседне

земље на овај или онај начин. Затим је и америчка администрација крајем новембра

изашла са предлозима о решавању проблема Косова у неких тринаест тачака од којих су све на нивоу фразе и добре реторике али које не треба узимати за озбиљно јер ће их Американци променити неколико пута у току договора како им буде одговарало. Али и тих тринаест тачака између редова већ подразумевају косовску самосталност.

И није тешко претпоставити шта ће бити стварно решење: условљена независност, децентрализација и специјални статус за манастире и цркве. То је то. Чиме ће бити условљена независност? Као и до сада: стандардима. И на крају ће опет бити исто: кад увиде да је на Косову немогуће достићи било какве стандарде без горе поменуте батине, прећи ће преко тога као што су и сада прешли и расписаће референдум на ''коме ће народ Косова одлучити о својој судбини''. Биће рата за ''цирка'' десет година. Независно Косово изазваће трећи Балкански рат. У том рату Србија неће бити без савезника. Толико зла ће независно Косово нанети региону да ће ред наших потенцијалних савезника бити дугачак. Правиће Европа ''кинеске зидове'' да се огради од независног Косова матер им, матер нам, свима матер! По питању будућности Космета ствари су јасне: ако Космет добије независност или неки нови вид устројства питање је само времена која ће страна прва ојачати и ''стуштити'' се преко брда на другу страну. Мира неће бити.

Американцима, Енглезима, Немцима и осталима треба српска сагласност око коначних решења. Јаки су, сила су али не воле отворена питања. Отворено питање јесте жар који распирује ватру кризе.

Каквих сам се глупости наслушао ових дана по медијима а на тему Космета?! Није ни чудо где се налазимо по том питању. Политичари, новинари, аналитичари, да не набрајам даље: апсолутно већина њих нема представе о стварним проблемима и димензијама истих на Космету. Имају само голе податке, баратају са документима, знају ставове свих: али то није суштина проблема. Суштина проблема, његов најважнији део, јесу Шиптари са својим менталитетом, својим обрасцима понашања и

146

деловања, својим навикама, жељама, прохтевима, Шиптари са својим националним карактером, породичном организацијом, начином комуницирања, систем вредности, Шиптари са својом мимикријом. Никаква Европска унија, ''држава без граница'', никакви стандарди неће ''разбити'' генетску шуфру у Шиптару који га вековима тера да убија Србина, да га пали и пљачка. Ко све ово не схвата он и не зна да не вреди ништа договарати са њима. Ништа неће испоштовати а на све ће пристати. Они су надарени да обесмисле сваку идеју или договор.

Шиптари неће знати шта да раде са својом државом кад је буду добили (надам се на кратко). Схватиће да се нису за то борили. Они су се борили за закон безакоња, за закон јачега, за закон хаоса. Они су се борили за неплаћање пореза, за наплаћивање рекета, да не иду у школу, да не служе војску. Они су се борили да могу да пале, пљачкају и силују а сада им неко нуди државу где би требало колико толико поштовати некакве европске законе. Хоће ли им Европа дозволити да купују и продају жене, да убијају женску децу, да туку и пребијају своје жене? Хоће ли им Европа забранити забрану изласка жена из куће? Хоће ли Европа зауставити продају и производњу хероина, хоће ли им одузети примат највећих трговаца а ускоро и највећих произвођача опојних дрога? Па нису се за то борили.

Јуна 2003. Бери Флечер потпарол УМНИК полиције на Косову и Метохији жалио се на стање у покрајини: ''Сваки пут када ухапсимо неког гангстерског лидера, он се умота у албанску заставу, а улице постану преплављене демонстрантима. Ово није друштво погођено организованим криминалом, већ друштво засновано на организованом криминалу''.

О овоме ништа не знају вајни стручњаци за Косово и Метохију. Они не осећају ''било'' косметских дешавања, не осећају ''душу'' проблема. Не осећају безбојност дреничког огољеног предела, нити бујно зеленило плодне Метохије, нити опор мирис рудом богате Косовске земље. Не осећају густину блата у коме се ваљају биволице. У таквом блату смо данас сви: Срби, Шиптари и ''међународна заједница''. Ваљамо се али не дамо један другом да изађе из њега. Тако је: сви га подједнако заслужујемо.

Са оваквим стањем духа у нашем народу и оваквом елитом нама Космет и не треба. Требамо бити свесни да останком Космета у Србији за нас тек почињу главни проблеми и да нам

147

тек тада треба памети, знања и снаге да то све одржимо и средимо. На жалост, примећујем да многи желе да изграде каријере на тренутним догађањима око Космета и да их је брига за националне интересе већ да управо гледају искључиво личну корист. Са Шиптарима то није случај. Они су своје личне користи делимично подредили националном циљу.

Сви су код нас живнули, сви који би да изграде политичке, дипломатске, новинарске, научне, књижевне или било које друге каријере. Сви као лешинари желе да се наједу меса са полумртвог Космета. Београд предњачи у томе. Давно се није скупило више поганлука у једноме граду у исто време као што је случај са такозваном данашњом елитом Београда. Не можеш им напунити гладне гузице парама све да лопатама гураш, толико су незајажљиви и прости. Прости јер осим новца не признају и не знају за никакве друге вредности.

Нама треба Косово и Метохија али нам не требају Албанци. Косово и Метохија су српски али Шиптари нису. Како одвојити једно од другога?!?

Питање Космета је за нас наравно решено у сваком погледу: то је српска територија тренутно под окупацијом. Ово је лако рећи, лако дефинисати али како истрајати у томе? Код нас постоји проблем зато што и после толико година нисмо искристалисали односе, нисмо именовали ствари својим именом и нисмо се обрачунали са стварним штеточинама из наших редова. Морали смо до сада да из друштва издвојимо пљачкаше и убице да их не би идентификовали са целим народом и правим борцима. То смо морали да урадимо сами и на време, без ичијих притисака и са чистим и поштеним мотивима. И данас пљачкаши и лопови из полицијских, политичких и цивилних структура воде главну реч, заузимају важна места и уместо да буду кажњени неки су чак и награђени. Чак их и не презиремо лично кад се сретнемо са њима но им се већина диви на томе ''како су се снашли''.

Са друге стране, треба да се посрамимо! До данашњег дана нисмо одали пошту и дужно признање људима који су дали живот борећи се на Космету против ОВК и НАТО-а и бранећи своју отаџбину. Не помињемо их уопште или и помињемо у ружном контексту мешајући их са оним горе поменутим: углавном као злочинце и пљачкаше. Такође не помињемо ни оне који су рањени, све оне који су се борили часно и поштено и који су

148

успели да одоле највећој сили икад скупљеној у историји човечанства. Земља која не поштује оне који су дали живот бранећи је и оне који су је бранили не заслужује да постоји. И ово стање је део и последица ''инжињеринга'' који сам помињао. Величајући своје хероје ми би у ствари признали да смо се борили за праведну ствар а то није у интересу оних који су са друге стране барикаде. Ми смо прва држава у новијој историји света у којој су у једном рату дезертери победили. У рату против Србије једини и стварни победници су дезертери. Џаба смо се ми добро држали за време битке против НАТО-а. Битка се може дефинисати и као добијена и као изгубљена али рат данас губимо од нас самих , од ''мангупа у властитим редовима''.

Битку за Космет данас такође водимо, добијамо или губимо сами са собом. Јесте патетично, песнички метафорично и филозофски недефинисано али је истинито. Болест овога народа је: недостатак достојанства и колективног става према одговорности. Колективни и лични став према поштењу, на крају крајева. Не, и даље се оптужујемо међусобно углавном око небитних ствари и из личних мотива зарад политичких обрачуна. Радимо то ради олајавања и дескридитовања а не због истине саме, због нашег поштења, на крају крајева: правде ради.

Српски народ је много духовно посрнуо. Нема колективни минимум некаквог система вредности. Не, сваки се појединац вреднује искључиво по матерјалним потенцијалима а при томе никога не интересују темељи тог матерјалног потенцијала. Нама треба пре свега ''коначни статус наше свести'' да би могли било шта урадити по питању статуса Космета. То је један проблем. У мору других. Можда је важније од стратегије о Космету утврдити ''стратегију искрености''. Стварно и искрено. Кључне су речи. Не смем да кажем али морам: Срби са Космета нису искрени. Нису искрени пре свега према својој држави и према своме народу. Не могу Срби са Космета, немају права на то, да стално држе Србију и Србе као таоце. Морају искрено у себи разлучити какве су им намере. Хоће ли да остају на Космету? Хоће ли да се враћају? Да се тамо жене, рађају и умиру? Хоће ли се жртвовати, борити, плаћати и губити о свом трошку? Бојим се да је већина одговора на претходна питања негативна ако се да искрен одговор.

И поред тога ми се нећемо одрећи Космета али би онда стратегију градили на другим основама. Новац треба одвајати

149

само за оне који тамо живе и који су стварно остали. А не на протуве које и даље пуне своје џепове на туђој и својој несрећи нарушавајући и онако врло ружан имиџ косметских Срба. Треба да променимо начин размишљања и прионемо на посао тако да главни терет падне на наша плећа. Треба престати са кукањем и просјачењем. Морамо да почнемо да учимо да сами себи плаћамо рачуне.

Моје дилеме су јасне. Држава прави старегију на основу неких процена које нису утемељене на истини: веома мали број Срба планира да се врати. И сва срећа да су Шиптари оманули овога пута у процени ситуације, јер да јесу и да знају, они одавно створили услове да се сви који желе врате и онда би истина изашла на видело. Ко год је могао, направио је резервне варијанте и то није за замерити. За замерити је бити неискрен према држави па је обмањивати да желиш искрено да се вратиш. Ми морамо знати са чиме располажемо пре него уђемо у битку за Космет коју морамо водити до задњег атома снаге следећих сто година. Ми се морамо борити са сваке позиције. Нико неће имати екслузивно право да се бори за Космет. Нити екслузивно право да представља Космет. Космет је власништво и обавеза свих Срба на планети Земљи. Толико о народу пре почетка преговора о коначном статусу.

Сада о држави. Давно нисам чуо глупљу формулацију и још глупље образложење од оне: ''мање од независности а више од аутономије''. Још су ових дана и објаснили шта то значи: Шиптарима судска, законодавна и извршна власт а нама то јест Србији рачуни за њихову фактичку државност. Лепо вала, нема шта!!! Ми измишљамо нешто ново. А ови се као нећкају: неће то, хоће независност.

Србији не треба Космет ако на њему нема пуни суверенитет. Треба још да их хранимо и лечимо а они да праве шиптарску државу. Не, ако треба да се поднесе жртва суживота са њима онда ми морамо да одлучујемо о правилима. Не треба ићи на преговоре ''само ради преговора''. Не треба бити у заблуди да ћемо успети да ''растегнемо'' ствари ако пре тога не будемо начисто шта хоћемо а шта нећемо. Космет није ''демократско питање'' и није проблем који ће се на крају завршити демократским методама. Питање Космета од данас па у будуће биће увек питање консталације снага у свету и тренутних позиција великих сила којих ће у скорије време бити

150

још. И кад год се односи снага буду мењали или велике силе буду трговале питање Космета ће се отварати.

Неко је на брифингу у време бомбардовања питао Џимија Шеја: ''Хоћете ли интервенисати и у Турској због прогањања Курда?'', а он је одговорио: ''Не, никада. Турска је наша савезница, веома лојалан члан НАТО''. То је суштина будућности Космета: биће онога ко буде имао јаче савезнике и буде лојалнији великим силама.

Неће почети преговори без нас, односно неће бити донета одлука а и ако се донесе свима ће бити јасно да није валидна и да као таква не решава проблем. Најделотворније је не прихватати никакву сарадњу, понајмање прихватати било какве преговоре. Једино тако можемо тренутно извући највећу корист и једну могућу корист: ВРЕМЕ. Никаква нормализација стања на Космету сада нама не иде у прилог. Кад је до сада било лоше нека још неко време остане тако. Тешко је оном народу доле али ће му бити још теже ако Космет добије независност а Србија то призна због штапа и шаргарепе у виду ''европске уније'' и отписа дугова.

И тај народ доле?!! Зашто држава није искрена према њему и отворено му изложи скорије перспективе. Што му не каже какву му кашу муте ''међународна заједница'', Шиптари и део Београда. Осим уопштене и више пута чувене фразеологије нико не помиње од релевантних фактора шта нам је чинити у следећем периоду по питању Космета и народа који тамо живи.

Фразе: то да. Тако сви говоре, помиње се све и свашта али само општа места. А ми треба да изађемо ''на црту'' за који дан. И знамо шта нам спремају. И знамо да то што се спрема није добро за нас. Да морамо да се спремимо за привремене губитке и то неки знају. Али: са наше стране непризнате губитке. Зна ли се то?

Питање свих питања је: хоћемо ли ми признати независност Косова или нећемо??? Никаквих нијанси између нема нити ће их бити. Стратегије и планови које сам раније спомињао наравно не дају одговор ни на једно битно питање. То су само политичке играрије, евентуално смернице у деловању. Сви мисле да су неке вајне демократе зато што се вербално залажу за преговоре и демократско решење. ''Преговараћемо- нећемо ратовати'', то је полазиште без обзира што се знало за шта се ратовало али се није и не зна о чему ћемо да

151

преговарамо. Ја мислим да ће актери са наше стране бити недорасли важности и тренутку осим ако Коштуница у задњем тренутку не пресече и поизбацује скоро све тренутне коалиционе партнере. Немају ни Шиптари никакав капацитет али њима је лакше, њихов став је једноставан и гласи: независност, и друго они и неће учествовати у преговорима него ће као у Рамбујеу пустити своје менторе да одраде посао.

Шиптари ће понављати: независност! Ми ћемо понављати: нема независности! Запад ће рећи: условљена независност! И ту ће бити крај преговорима. Американци и Немци

отелотворени у виду Скандинавца ће се претварати да су љути, рећи ће: ''кад ви не можете међусобно да се договорите ми ћемо одлучити''. Срби ће бити незадовољни, Шиптари ће глумити незадовољство а ови ће на тај начин закључити и рећи: ''ето, решење је најбоље могуће чим су сви незадовољни''.

Па зар не знамо како варају. Па зар случајно баш сада помињу Дејтонски споразум? Поручују: ''и то вам је много, немојте да и то променимо ''!

Зато наш став треба да буде кратак и јасан: статус Косова и Метохије је за нас решен, можемо да разговарамо само о модалитетима аутономије, свако друго решење сматраћемо наметнутим и нећемо га признати. Јер тешко је у тренутној ситуацији дефинисати повољно решење за нас. Отуд тврдња да нам највише треба времена. Србија се налази у ''пат'' позицији и потпуно суженог маневарског простора за озбиљне преговоре.

Независно Косово?! То за Србију значи губитак дела територије, национални крах и срамоту, националне трауме, губитак највећих светиња, губитак природно најбогатијег подневља у региону, још једну непријатељску државу у суседству, ''балканску колумбију'', нове сукобе на граници, велике губитке у новцу итд. Били би једина земља на свету чија се историјска, културна и верска баштина и оставштина налази на територији друге државе. Наше највеће светиње, ма шта ко мислио о њима, налазиле би се на територији непријатељски настројене државе. Најзад, губитак дела територије уз наш благослов био би више него јасан сигнал и порука другим националним мањинама у Србији који би гласио: кад могу они- зашто не можете и ви?!

152

Останак Космета у Србији?! То би за Србију значило стално жариште, нови трошкови, нове жртве, нова протеривања, нови и све већи рачуни, стални притисци ''међународне заједнице'', стално нови захтеви и најзад крах српске државе када Шиптари за неколико десетина година постану већински народ у целој Србији.

''Више од аутономије а мање од независности''?! Њима суштински држава, нама рачуни за плаћање и све негативне реперкусије из прве и друге тачке.

Подела по етничком принципу?! Једино привремено а стално решење где не би све изгубили. Али само по принципу етничке припадности што би значило протеривање још најмање 100.000 Срба али и око 300.000 Шиптара па је самим тим и ова опција најмање могућа. Не треба пристајати на поделу Космета у којој би сви остали да живе ту где јесу јер онда то не би имало смисла.

Никада у историји човечанстава није се једна земља нашла у апсурднијој ситуацији да апсолутно нема никаквог маневарског простора и да било које решење доводи до нових проблема. Што је још горе у овим тешким временима Србија не може да рачуна скоро никакве људске потенцијале. Нећемо успети ништа са ставом на преговорима ''да нема независног Косова''. Можда стекнемо бољу и лагоднију позицију ако бојкотујемо било какве преговоре. И зато треба реално представити ситуацију народу. Треба рећи повратницима да ће највероватније живети у албанској држави. Треба рећи народу да без рата нема повратка Косова у Србију али и то да после евентуалне победе у том рату и са Косовом у Србији добијамо много веће проблеме него их имамо сада.

Можда се и нађе решење, можда постоји али га сигурно нећемо пронаћи ако се не суочимо са истином. До преговора ће ипак доћи. Ја само анализирам ситуацију и износим моје ставове. Не треба очекивати ништа добро од њих. И не треба тражити никаквих позадина у саопштењима ''међународних фактора''. Они ће сада причати свашта, увијаће своје изјаве у разне фолије али ће на крају урадити оно што већ сада знају да ће урадити. Ни једном до сада ''међународна заједница'' после 1999-е није послала сигнал српском народу да је уистину за праведно решење и да Србима она признаје право, макар једнако право, на Косово и Метохију на онај начин на који то чини

153

са Шиптарима. Све су напротив погазили и историју и међународно право, и морал.

Ја не разумем кад кажу ''нема повратка на стање пре 1999. године''?! Шта то значи? Па пре 1999-е била је и 1974-та, и 1968-а, и 1945-а, и 1918-а. И било која друга година је била пре те фамозне 1989-е јер уистину они на ту годину мисле а не на горе поменуту. Цела историја цивилизованог света јесте се догодила пре 1999. а они сада хоће све да избришу и да поруче: ''историја почиње са нама''.

Шта ће се догодити, узмимо ову варијанту хипотетички, ако успемо да се договоримо са Шиптарима и ''међународном заједницом'' и потпишемо папир па се касније утврди, као и много пута до сада, да они не поштују договорено?! Зашто ово кажем? Условљена независност биће упакована ''тешким'' и ''важним'' речима. Биће ту поменути услови који се морају испунити, стандарди који се морају поштовати, гаранције које ће бити високих стандарда, затим норме које ће се подразумевати, механизми који ће гарантовати ово или оно. Све ће то лепо звучити. Јасно ће се ставити до знања да без свега тога, без тих услова, нема ни помена почетку разговора о правој независности. А онда ће то остати ''мртво слово'' на папиру. Инцидент по инцидент: као данас. Неиспуњење стандарда: као данас. Убиства и прогони: као данас. Не обазирање на потписано: као данас. Све као и данас а ипак су преговори почели и ако су имали све ове предуслове пре тога и ни један нису испунили, чак је стање и горе. Зашто нико не спомиње више ''Кумановски споразум''? Зашто нико више не спомиње резолуцију 1244? Па и то су документи које су ''они'' потписали или донели!

Ми треба да отежемо ствари и да дестабилизујемо регион. Нама једино и остаје то оружје за сада и у овом тренутку да говоримо: нећемо и нећемо!!! Друго можда не можемо али то можемо. Не могу на силу да нас натерају да хоћемо нешто што нећемо. Нећемо признати независност Космета. Можда ће је Шиптари за кратко уз помоћ запада добити. Добили су 1941 и Велику Албанију. Па је после није више било. Дакле, има и нешто што можемо. Треба оставити отворено питање. Неће се то свидети нашим непријатељима. И треба да сатиремо издајнике. Мора се.

154

Ништа добро Србија неће добити од ''међународне заједнице''. Само зло. И неће нас оставити на миру и кад дају независност Косову. Још више и више ће тражити и узимати. Ако због ничег другог само због тога се морамо борити. Само треба обратити пажњу на људе који су именовани да представљају међународну заједницу па је и то довољан показатељ. Марти Ахтисари је члан ''Међународне кризне групе'' која се отворено заузима за независно Косово и човек који је претио да ће сравнити Београд. Амерички представник на преговорима је Френк Вајзнер најбољи пријатељ Ричарда Холбрука (по чијој је препоруци и дошао на то место), дугогодишњи агент ЦИА (отац му је био заменик директора ЦИА). То је човек чија фирма АИГ улаже капитал на Косову и који има дозволу од УМНИК-а да ради послове осигурања возила. Амерички медији су после његовог именовања писали ''да су Албанци могли да бирају изабрали би управо њега...''. А о Хавијеру Солани који ће се ту ''петљати'' испред ЕУ не вреди ни трошити речи.

Американци и остали нису дошли на Косово да би стварали демократско друштво. Они су водили рат за Косово и освојили га. Један потпарол Пентагона је у јуну 1999. године изјавио: ''Косово неће бити забавно за Србе када тамо стигне НАТО и не мислим да ће пожелети тамо да остану''. Ако је за утеху (а није), највећа жртва косовске независнсти неће бити само Србија већ и Македонија и Црна Гора. Наравно и Европска унија ће у своје чланство добити ''балканску Колумбију''.

Чешки историчар Јан Пеликан сматра да косовски проблем превазилази српске оквире и постаје, и постајаће све више, европски проблем: ''Исход разговора о будућности Косова лако је предвидив. За годину до две Косово ће се отцепити од Србије, уз неку врсту макар формалне међународне управе и забраном уједињења са Албанијом и западом Македоније, али уз неминовне амбиције Албанаца да не остану расцепани у неколико држава. Сукоб који Европа сада жели да избегне преко леђа Србије и косовских Срба стићи ће на дневни ред за неколико година, и то у далеко заоштренијем облику. Решење тада неће моћи да буду даљи уступци јер би се сукоб несумњиво проширио на Македонију''.

Шта ће се десити ако Косово и Метохија добију независност? Зар неко мисли да ће и један проблем бити решен? Шта ће се догодити ако Косово и Метохија остану у

155

саставу Србије? Зар неко мисли да ће тиме бити решено и једно питање?! Ништа неће бити решено- само ће се још више закомпликовати какво год да буде решење. Излаз из косметског лавиринта неслагања и несреће затрпали су НАТО бомбардери увече 24. марта 1999. својим бомбама и ракетама. Све до раних вечерњих сати тога дана постојала је нада за праведним решењем. Зато смо данас ту где јесмо: нигде.

Лазаревац зима 2005/06 Игор Ђурић рођен је 26. јануара 1968. године у Истоку,

Метохија, од оца Милисава и мајке Стане. Издао је до сада збирку песама ''Недовршене песме'' 1997, роман ''Колона'' 2005. Пише за часописе, новине и интернет странице углавном на тему Косова и Метохије. Има Ђурађа и Гоцу. Сва објављена и необјављена дела, она што су била и што никада неће доћи, посвећује својој Гордани. Тренутно живи и ради у Њујорку.

Информације : www.djuricigor.com www.djuricigor.net Контакт : gorioc@gmail.com istok@absolutok.net