ecHo

2

Copyright 2002. by . All rights reserved.

3

1. Eoao! e e aaa a ajaea eaa

aa ea, oj a oao (, conquistadores) e o o oa a ajaaj eea Je Aee? a je aa oea a je oe oojaa?

eea o aoj e Eoa aa e Eoo eoo eeja ao ooo oa Aee (1492. .). oa a Eoao o oao oa oje o a, eoo eoo aaa aa oaaa eeo oea. A o aooj e, oja je oo a o a ee ee aao, a aje ajeeje aje o oa eaa o oje oa; ao eaa ooe oo oa a ooe oj a aoa a o a oa. a aa ea aa o je eea o Eoa oaa oaa o eoo oea.

aaa eee o Eoa e oe oe ae ao e aj a a oaaa VI ., oja ea oee o oe a e oe o e a ao oe aeja oaa. oe 1521. oao ao oe (Hernando Cortez) je aao eo

4

Aea (aa eo ) oaao e aa eo o je Eoa oa a eoa. a je oao ao ao (Francisco Pizarro Gonzlez) oojo o ej a ( e), e e ao aao e o ee oo. A ae o aoo oaa o eoa eaa Je Aee ao jo e oae oe aaa, aaa aaa ajea ao oea. O o ea a oajaa je e o oaaee ea o a oaaa oea, e a e ae oaa oo ea. oo oaee e ae oae ao, oeoao e a aj oe je oaa a a oa aja.

5

2. ajeoaje je eea o Eoa oea o o

ae e eaja o a a, o ojoj ae, oaj oa ea, oe aeo a oaaja aa aje oj o a. e ae e e aoa a o oja o eea oa oa a, ae ae oaoe a e o aae ojaj a j.

aa je ao oojo a a, a ea aoo oo aaa Aaa (Atahualpa, Atahuallpa, Atabalipa Atawallpa), oaj je, oajoj a ooo, eoo a e o oa eje ao o ooe ooje ojoj e aa. eo je o oo aaa a je oao aeeo o a. ao je oa oooo, aa a je eo oao oj o, oea a e o o a eea a ooj ao o e oj ao oe oa o. Oaa ae ee Aaa oaa ee ae aooo aoaae ooj ae eee. o je o aje o oj, oj je aa a oo o, a je a o oe, je e ao ao eooo aja o. oee oea oj je oao e o e ooe oj je oeo a e e oe, o je aje aa

6

eaa . ao oa, ao je oo a ee a eo

ae a o. eee o, a eo 300 ., oo je ooe; oao oaa e eee o eo aoa, aaa o a. a oe a a e ja aj aaa a. e o, o aoe aa ao aa ea.

Oajae ea je aeo o 1535. . o je eao a e aj jee e ooe. A oaoa je o ea, a oea a ao e je oa ao aoo. Oo joae oe je jo e oeaao e oaje ae oa oj o a ae.

7

3. jeo e Aao (Diego de Almagro), ao

jae oj je ao e o oaja ea, ao je j 1535. . o, aje eaooa oeo ea aeo. O e o aaa ae a j, a a e a ee o o ao oa a ao o je a aa a. ea eo Aaa oe, eoe eoe oa aae oje o e eo ee oa o aaa Aa oj oajaj aa e o oo ea Je Aee Aao e aja aao ea aae eae eoe ajaa. eo a eo , eo ja oaa, oo je o oo aa, a a a je ao je aao.

a, e o o e ao aa a ee, Aao je a a aj oao ae a aj eoj oja e jo jje, e a a e e ea a oe. aa a oa e a o ee o o je ae eaae eje a, a aa je o e. ea ao e ejae aooee jae.

Aa 1537. Aao e ao o, e je aje oao a ooe a a a o a. ao oa, oo je o oe a a e Aao eea

8

ao aa, oja je a aj ooj a. jeo e Aao je o oe j 1538. ., a oe aje, 26. ja 1541., eo ee aa aa.

9

4. e ao ao o eae

eo ae oaa, ooo ao oa; oo je o a a eoa, oe oe eea (o a aa). ao a aao je aa, oj je o ea oa a a e. ea ee ao aa 1535. ., ee o aa, oje oao oaa e a, oa eae aj. ao , , ae oaa eoe, o ea je oao aao eoa ao ae e ea. eo, a oj oa oe e eaa, a oo oj e oe a ea a o oo e.

Oj a a , jea oea je aao: ea a je eea jaj oaa aa aaea ea a o. ae, oo o o o aa. O oa, e aao eea aa a a ooj e, a aaa a aoa. e je o o o oao aa.. A jeo o o oj: je o eao e... ae, e, oe a oa oja oa ooaa a. a e e ee ae, ee aae oa ea oe ee e o o aa, a ao

10

eo aee a eae ao e.. e aa a aaa e aa oaa a oe a o a oe je o eaeo e o o a. (e oj, oj je aj oo ao eo ea, ooao a je e o, a je oao oa ao oe oj je ooao e.).

Jea o eoao ajej eea, oj ooo e a, o je aa aae o a aa e ao aa, oj je oe oej eo a o aa a o oea oo eooaea. aj aa o je ea a a je oao o ee .

11

5. Ooa a aae e je oojaa. A a

a oao o e ao a a a aa aj ao, e ae a j, ej a e eoa Je Aee aae o ao oa o aoeo eaa. oo e oe oooje e o a eaa aoa, oea oo ee, a oea oae a aoj eaoj oo. ooo a oje ae eo ae eee, aj oaoa ao oo o o ee a j. A Eoao je e o jo ao ae o ea o oje oao o, a oe jo ao ae e o e e a a oa a. e ja a eaa oee ee ae oajaa a oa ea aj a ojee aaj a e, e o e o aa oaeea.

oe je ajee eeoae aaa a o oaeo ja, ooo oaeo oe, oa ja a aa a a El Indio Dorado El Hombre Dorado. oae jaa je aoo o oaa jo eoeo jao eea oj je ojao a oe, e a eoo, ao ja, aaa o ae o ee oje ajje ae ae. a aa aa

12

oa eo, oa eoo eaa ejao oo, a ee e o ea a.

aje e oeao a je oae jaa o oaa eea a jaaa, a jee aaa e oaja (aa eo je oje), a e a ao aaao ao oeeo oa oe. o aaae eo je o eo oea; aae a ao, oaa e ao oo o ee jeea e eo , aaj e jeea eee o aa aaa. a oea a je a e o e eo aje oae oja e, oea a e, aa jeeo ajeo a oj eeo. Oa e eoaa ea oja je ea aa jeea. oje e oe ao a e oe eao ao ooo oea oo oae. A jo aje, eo oea je eeeo oe ee Ooo, a oae jaa je e o oaa, e e a. ae, ae oe je oe a eea oe a ooa; o o eoo eo ao o a ao. Oaj e oe eao jao eea aaeo ee Je Aee eeo je eaao o eoa ee eo oea a e oae jee. oe oa, oeo je a oa ee o oj e e aa.

13

6. aa oao 1536. . e oaja,

oa aoaa. e o oaeo ja e e ooe, a je e o aao oo. ae, a jae eea a oja eee aje ee a, oao oa eeoj a jee aaa. Oo e ooo e eee oa e oaa aaa, a a o oaeo ja je o oa eaa e ae a ejaa ajaaa.

oe 1536. a oao oao ee e eaa (Gonzalo Jimnez de Quesada) ao je a eo eeje o oo ee oa aeo a oae Eoao. O je, e aa o a oaeo e jeea aaa, eo a a eoo ao oje. eoa oja eaa je jajo: oaa je o oe oo oa eo, a a a je oo e o ajoao ea; eo o aaa ao oea o e o ea oe eee ejaaa; a oj a a e ooe o aeo oa.

a eo oaa ae oao ojaa Je

14

Aee, a oo eo eoja o ea o Aa, o je a aao. aja je ao o aaee, ae ee oje. eoa jaja oja e o , oe, e oa a jaa o oj eea oa a oo. O ae oea oaaa, eo oa oja oae ao e.

ojaj e jo ae, eaa je aao a aoeaje ee e aje. aao e ee a jaaa oj a eoa ae aj. a je o aa, a o. ajee oee, o oa aeo oje aoa, a ja ao a e eao ojo, a aoea oja ja, oaa eaa aaa, ojea je aoj ej oo e. oao e e oe o oj e, aaj ao, aae e o o oo o . A a oeao aa aaa, aa a ajaje e jae oae . o eao aoe, oao a aj oo aa a e o o a a e ooj, a o oa a eo a aaa ee eo. o aa ooa, eaa je 6. aa 1538. . ooao aee oje je eeo eao aa eo oje oo.

15

7. ea 1539. ., eea o Eoa aaa je e

oaja oaoa eajaa e eaaaa (Sebastin de Belalczar). Oaj eae aaa, aaj o eoj Joj Ae, ooao je 1534. . aoe eo o. a je o eo aoeo jaa o o oaeo oe, oa je eo a , a e oea aaeo a .

eo oaa je e, e, eo ee e ea eo oja, a ao eaaa je o oa a o, o je o eea. A aa e, a eaee oae oaoa jaaa, ae ooa ea oja, oj je eoo e ea a oa eea (Nikolaus Federmann). e aa o a a jaaa, o e a e oe a oea oe ojao o ae oae, eeao e oe aoo jaa. oe oe o e ee e eo oe, a je, a e ojao a oa jeea aaa, e o ao oo o o ajo e oaja.

oaaa ao eoa ae eooa oa a oa o oe, a a o e a eee ao a. e, a oja aj, e oea ae o.

16

je oeo e aoja je a oo aa. o oa o o oo e. oao oe a a e ae a eo e eo eaa a ae oe.

Oao je a ao a jeea.

17

8. eea o Eoa je oe ao a eaa a

jao ee a a. e, o e oao a o aa a ooj eoj eoa oae. a ja oe a aa, e o ea oa aeo a ea a o, , a, a e ea a aae, oj je o eoa oo aaa. aa a ja e aee a o aae, ae o ea, e je oe, e oao, oo ea ee aje jajea. oe o je ao a o oea aa jeeo ae eee, a ae e, a oao eo o ea a e oe. aa o o je aa oa eee o Eoa.

e, e o ee VI . oje oao, aa ooe o Eoa, e e o ao a oaeo jaa; a Eoao e ee oaaa e oja oje eao, jeeo j aa oaee ooe oe aa aa, ae, e aoeo eaa. oao oao ao (Gonzalo Pizarro y Alonso) o 1542. ., oe jeeo Eoao, a oje oa oa oa ooe o oa Eoao o oeoj o oja je ooaa ao

18

aa. o, ao je oo e o jo oo oo

eae oaaa, e o aoj e ae ajea Je Aee. ae oaoae eeje a a e o aj eo Eoao eoo eo ao. eaja o (Sebastiano Caboto, Sebastin Caboto, Gaboto Cabot) je ao Eoao aaaj. O je o a a oj oo o Aaa e ja oj oe ee e a a, a ae oe e a aoa, j oo ojaea. ee a je e o Eo, o je aoo e aa, a e aaaj, e o ea e e oa a aja eo oajo a Eoao je ae oao ea.

ao ooa eeja je ea, e a e Eoao aa ee oo ee aaaj, ae, ae ae ao o. oe 1553. e ao e ea (Hernando de Ribera) aoo je e aaaj. ao e ao oo aa a o eo oo ao a eeoaa, o ee aoo ea , o a e jaaa o e aa aa Eoa. ao je a o a oj e ae Aao e e e a a oje ae a e Eoao aa ee a j.

19

9. aaj a ao oje e o aa o je oeao,

oao ao ao e Oeao (Francisco de Orellana) oea 1541. . oe o oaa ee ooa oja e a e ao, a oa je jea o oa ee Aao (aa ae aao a aa e ao oe oe o). oo je aa a a a, ao je aeo a e aa a, oj je Oeao ooo ae oo a oa a.

Oeao a, oe jao jo, o je aeoao. oao, oo je eao 800 a oa aa, Oeao je aao a eo ao eo oje je oao a e ae aaa. A aa je ao o oe ao a e aa oee aa a? ja je a ao jaa a je oa oo a eoa. ee a e Eoao aa ee ee aao (Aao), Oeao ea aa eoe oje aaa e e, e o eo a oe. a ao, je aao a aa a a, a je ao oao ea oj je ao eo o aje ee Joj Ae. aeee o oo oa oao je oa aa aa e aaa (Gaspar de Carvajal), oj o e oe ee aoo ea, o je ao ooa a e aao ao Aaoo ea Aaoaa, eaa aa eee (e) ooje.

20

(a, eoaje je a je ea oa e o aaa oj e eo oe o, a oje ja aa aaj aa a oe oaa.)

ao eo , oaj o a eo, oa a e ae eo o eo eea oj o. oao ao eo oa eaa oae eeje e a o o aa oa. e a ea aa je aeeo: oa oo a je je a oea a o a a... ae a oe a je aa. ee, a e oe e e oaa o aa aoje o a a. ao e oe a je o eo eoa..

21

10. a eeja, oja je ea ea oa a

Eoao o oao ea a (Pedro de Ursa), a aeaaa e e e aao (Aao), aa je aaa aoj aa aj. a je a oo oeo oj ee, e o e (Ins de Atienza), ojo e aeaao aje oe. o e eeja oao eaa o e e eee, e eo o oja oao je o e oa. oe e ooje oa eeoa, o eao a (Fernando de Guzmn) oaoao je ae, o o eeje ojo eo e o. ao oa je eo oe oje je ojao oaao o oea, aeaj o aeea a a o. e, jea o , oe e Ae (Lope de Aguirre), ejao je oe, je je o ee a e oa oa aja ae. oa je aooo aa a e ae e, o o o aa aaaj eo. a e oa eja oaa oa e oao ea , aeaj o a a ooaaj a eoo eao.

eo ee oe oee oo ejo, oo eoo e e ao aa e oo oa oe e a oja ea. A a e o oeo

22

oo a e a e oaa oje oe. Ae e o je oao, e je oaoao o ojoj a e a je ae aae eao a oa e. oo e Ae oao eooe ooae aaoa (Aaoa).

Ae je aao oa a Eoao, aje o Aaoo, a oo oo o eo, oja a je oea o ee Ooo, a oae je oeo o ao oa. a ee je oao o ao oooao e a oje je aao.

ao je oo Eoo, a ao, Ae je aeo oo aa, aao o aa, a ee aoe je eo oaao oo. oo e oao a a ao, eoo oo aaj oa aea oae eeee. a aa aao je eoo o ao a (Philippe), oje e oao ae: aa ooj e ao a oa a eo e e... o je a ao aea oa aao, a ao o oa o a ao. A aa o oo, aa jea e oao aj, je ja eje a o o ea a ea aa e . O oa, ao e e, aao e ee, a a oj a ea ao a e o ae... o oje eaao oaje oe o ee o .. a e jeo aa a eee oo a ao ojo, Ae je ae oe. oo je o o a oe a o je o a a eo oeee aoa. ao e aa eoao ajeeja eeja oja je aaa Eoao.

23

11. o je ao Oeao o ee a e Eoao

aa ee ee Aao, Aoo e eo (Antonio de Berrio), aj ee aa, je eoao a e oea e oa oaa ee Ooo. O je aoe (a oeo) eoao a je eoja e ea Ooo Aaoa aooja a, a o oae ae e.

eo je 1584. . oaoao e eej oa a Eoao. a je eeo oo Ooo jeo o je eo o je a aa o ej o Eoa: a ooj jeeo ae, joaao o ee Ooo, a a oaaa o jeea a a aoa Ooa. ao je aaa oa aa e: aoa Eoao. (Jeeo ae, oe aa je oaeo, a je ao eoae ae oa eea, a a eeee ajae.).

eoj oo ee Ooo aeaaa eoa a jaa eea, ja je eooja a eao jeoaa, a je ao eaee o je eo ao aao ao eae oe o eaa. a, o a je oeao, je je o ee a ja ooe a a ao e eo o je o ao o . aoa eo ae aj oa oa oa e e (Domingo de Vera) a e o ao a eee

24

ao a a a oa oo a o eej. ao e e o oo Eoa aa Eoo o e. e oe aae e o oo Eoa ooe je oeo a aaa a ae (Juan Martnez). O je ao a a o eo Ooo ao ja oe a aoa. o je ea o ao a oeo je ao oo ea ee. O oje ea o aa, a e a e je a o ao ae aaa.

o oo o ao aa, oo e ea je 1595. . aoo aje a eoo ooa. aje e aao a a, a a je eo ea eje jaa ao eeee. aao, eeja je ao aa, a ao a oj je eeo.

25

12.

a Eoao aa ao a. Jea o aje oe aaa o je e oe o (Walter Raleigh), o eeo oooaa je. j oje ae aee, o je 1595. . o a oe aj a a ae a e aa a a ooj j, a je eao a oe a j oe oje ao Eoao. O je eao aao a, aoo eea e o ea aao ojeo o aoj e.

ae oj jaee a Ooa oeo o (Lawrence Keymis), o je aoo oo e Ooo e o a ee ao, a a oo oo eo a je e o ee, ao je o eoao, aaa eeaa ea. ja a a, ooe a ea ao e eo jeea a oje e ea eea a jeea ae.. ao je aao oo ao joaeo oea, o je aao a o oo eoae oojae ee Eoao, a je o oe e o e oaoj ao. a e Ee, o je 1596. . ojao , oja je oa oaa oaa Eeoj Eo, o ao oaaa eo, oao o aa ajae, a eo oaeo aa aoe (oje a

26

aaj Eoao). ea oj ao ajaa e aa oo o ea,

ea o eaoa, a a e aa eo e e aoa eo o je e ao a o.... O ae ae a a a, oj e a a ajae ao (oje jo o Eoao), eaa a o oa aaje e o e ooj. O (aoa) e aa a oa ao jeea, o ea ja, o ajo jee.. ojeoj , oae a ao je a eja ao oae, e o oa ja . o je a o a je oaa aa ooaj a aa o ae.

ojea a aaa je eo eeoae Eoe oa je e e o eoo oaa. oe 1596. ojaa e aa, 1599. eeea je a a, a 1602. aaa aa a eao a a oao. Eoao aoa oaje aa eo eo eoa aaa ao ea eea eo jeeo ae. a a aao aea eooa e a (Theodorus de Bry) aa e aa eea Eaaoa, a e Aao ea eoa oa e ea o ojee e. a oa jeea ae je ao aoa oao... aje a a e. aje VII . e aoa eaje a eoa aaa, a e e jeea ae aao e o aja VIII .

27

13.

oe 1603., eoo ee ao o je ej I (James I) oao a Eee, oao e a o ea aj, a je oe aoe oaoj oooj a ae. ao je oao aae oa. A oje o o Eoa aoa . ae oe je eo oa ooa ao oae jaa aja, oeaa a e e a ooo aaa. oao je e oeae aa a I a e ooa ao oae ae e Eoaa oj eeoj . a I eao je oa, a e je eo ae aa, a je o oao oea a e o o a aa a a o ee oo a o oje a aaj oj. e oe, o je eo a , a a je ea oo aa. aje je oja a o, aaao je oa oaa, a e eea. O oa, o je ooeo o oe oe.. aa je oao o Ooa, o je oo a a je oao aa , e je oao a oae a a. eo aea oe aao je a aaa ae, oo Ooo. o o je aao aa e e oee aao a aeo ao oe, oj je aje aeo, a e aje e ja a aaa oao o. e e

28

oe e a eeja e. Oaja a o eeo aa, o oje je eoj e oo o eoe eoeo, e oeo ojoj a.

o je ao a je e a oaa oo a ao oe oe. ao je o; o oa Ee ee je e a oo a o o, oje je oao a aaao a eeo o. o oaaa o ooa a ajo, I je a oea ojea je oe 1618. .

29

14.

ao eea e oea oja, aa a e Eoao aa oe ooo a je oo aa. A eea o Eoa oaa je a ao oea a a oj aa je oae. a ea eoa oa, Aeae o o (Friedrich Wilhelm Heinrich Alexander von Humboldt) je 1802. . oeo eee oo ee Aao o a je eea o aoj e a aoa e ooe. ao je oje ee Ooo o a jeeo ae e ooj, ao a aoa. a aj je ao a je Eoao aa oja e aa ao e, a eo a e.

, o a je eo ojee a ae aaj a Eoao. oe a oe je ao jeeo aaa, a oje je e e oe eea a. ea a je jeeo oojao a je oojao oaj aaa e jeea eea o aa aa, aea je e oj j a oe oa ae jeea. ooo e a a jeea ee ee aae eo. Jo je 1580. . oa e Aoo eea (Antonio Sepulveda) oao a e ooe aa aae. a eoo oa jaaa aeo je a eooj oa ooaj aa a oo oe jeea. , o

30

e o oja a a ee aa. A ao je o jeea ao o ea, eao je o oe aeo e a e oo o ee, e e o aao a eo aa. A eea je oao e eaa. aeo ao ooa ae oo, ao a je oaa oa oeo ajoj e.

oj a oeaa oa a je VII VIII . o jo eea oaja a e jeea a ao. a, oae a ee oaj a eeo.

oe 1912. ooao je Eeoj aoao o a eoaaj jeea aae. o je o a oo e jeeo oo aaa ooe ae e. e, oaj oaj e oaao ao ao eo o ae aa. o ejo a e eo o o oajao ao eo, e oj e a oa ea oaaa eooo. a e a oo a eea, a o e aao je e aeooj eo aoao a. a eo oaeo jea je oa ooe eeje..

Jeeo aaa aao je oje ao. oe aa, a oa o a eea o ooe oje ee eo ae oaj eo oaa. A oa je o ao jo jea e ojaj ee eee!

31

15.

oe e ooo e a je eea o aoj e Eoa eo oea oa joae jaaa. A ao je e oeo oe Aee, oo e je e ooa jaaa oao o a oa oajaa, oo eaa ee jee aje.

Eo eee o Eoa oaa aa ea o aoa, jee Ae aaa. aa Aaa, a aa oe a aa a Eoao. o ooj Eoao, a oa o oj a aa a aoae. j e aa Eoao , oa o ea oa. oajo jo a o e Eoa, oj ao o o e ao ea ae oe oja je 1851. . aaa Ajo.

aja, ao aa oa, oj je eea o Eoa aaa, je oea o oa oeae ee, oa je ooe oea a e ee eo joaeo oea a eo ae. A oea, aae ee, e oja oaa e a je ee ea Je Aee aoo oe ao Eoao. ae e eae ajee a oe oo eoao jao eea oje, aoo, oe oa e e ea a oe eea o o

32

aa. e, o e oa a o e eaee ae oaje.

ecHo

Marko Kraji

Istina i legenda o Eldoradu

ecHo

Marko Kraji

2

Copyright 2002. by Marko Kraji. All rights reserved.

Istina i legenda o Eldoradu

3

1. Eldorado! Gde se nalazila ta tajanstvena i neuhvatljiva zlatna

zemlja, koju su panski konkvistadori (osvajai, conquistadores) vie od sto godina traili u najfantastinijim predelima June Amerike? Da li je ikada otkrivena i da li je uopte postojala?

Legenda o zlatnoj zemlji Eldoradu rairila se Evropom nekoliko decenija nakon Kolumbovog otkria Amerike (1492. g.). U potrazi za Eldoradom mnogi konkvistadori ostavili su svoje kosti u mranim, neprohodnim i negostoljubivim praumama i malarinim movarama zelenog kontinenta. A oni malobrojni srenici, kojima je polo za rukom da preive zeleni pakao, priali su kasnije najbesmislenije bajke o bogatstvu zemalja kroz koje su prolazili; stanovnici tih zemalja bili su toboe toliko bogati da su krovove svojih kua i hramova pravili od zlatnih ploa. Takvim i slinim priama treba zahvaliti to je legenda o Eldoradu postala popularna irom evropskog kontinenta.

Nastanak legende o Eldoradu se moe bolje razumeti ako se imaju u vidu sva krupna dogaanja u XVI v., koja su izmenila procene o tome ta sve moe Novi svet da prui starom u pogledu materijalnih dobara. Godine 1521. Konkvistador Ernando Kortez (Hernando Cortez) je umarirao u prestonicu Acteka Tenotitlan (dananji Meksiko Siti) i pronaao vie zlata nego to je Evropa mogla da pretpostavi. Zatim je konkvistador Francisko Pizaro (Francisco

Marko Kraji

4

Pizarro Gonzlez) osvojio monu imperiju Inka (u Peruu), gde se zlato nalazilo gde god trepne okom. A glasine o basnoslovnim bogatstvima u novim i nepoznatim zemljama June Amerike samo su jo vie podstakle pohlepu vladara, avanturista i kriminalaca iz svih krajeva Starog kontinenta. Od tog trenutka glavni cilj osvajaa nije vie bio pronalaenje puteva do daljih prostranstava kontinenta, ve da se prigrabe bogatstva iz Novog sveta. Poto su pronaene dve drave bogate zlatom, poverovalo se da taj kontinent nije siromaan i da ima i drugih bogatih civilizacija.

Istina i legenda o Eldoradu

5

2. Najverovatnije je legenda o Eldoradu potekla od krivo

shvaenih i iskrivljenih izvetaja o dravi Inka, o kojoj su glasine, kolajui trgovakim putevima, doprle daleko izvan domaaja granica civilizacije koju su oni izgradili. Te glasine kruile su meu primitivnim narodima na rubu tog podruja u obliku preuvelianih opisa divota i uda, mamei panske konkvistadore da se od Paname probijaju ka jugu.

Kada je Pizaro osvojio dravu Inka, i na prevaru zarobio njihovog vladara Atahualpu (Atahualpa, Atahuallpa, Atabalipa ili Atawallpa), ovaj je, u oajnoj udnji za slobodom, predloio da u ime svog otkupa prekrije zlatom pod ogromne prostorije u kojoj su se nalazili. Predlog je bio toliko fantastian da je konkvistador zanemeo od uda. Kako nije odmah odgovorio, vladar Inka je spremno podigao svoju ponudu, obeavi da e u roku od dva meseca napuniti prostoriju zlatom do visine koju Pizaro moe da dohvati rukom. Otada su itave reke Atahualpinih podanika iz cele drave danonono nagomilavale u tu prostoriju zlatne predmete. Bio je to najvei otkup u istoriji, koji je vladar Inka u potpunosti ispunio, ali je ipak bio pogubljen, jer se Pizaro plaio njegovovog uticaja i moi. Pogubljenje oveka koji je odrao re u svom delu pogodbe i koji nije ni pomenuo da e se osvetiti, bio je krajnje brutalan i neastan in.

Nakon toga, Pizaro je odluio da krene na prestonicu drave

Marko Kraji

6

Inka Kusko. Velelepni Kusko, star preko 300 g., potpuno je opustoen; konkvistadori su opljakali sve predmete od vrednosti iz hramova, palata i obinih kua. ak su odneli i nakit sa svetih mumija ranijih vladara Inka. Uz sve to, izloili su stanovnike grada strahovitim nasiljima i muenjima.

Osvajanje Perua je zavreno do 1535. g. i to je trebalo da bude kraj jedne duge pustolovine. Ali duh konkvistadora je bio nemiran, a pohlepa za zlatom se nije mogla lako zadovoljiti. Ogromni junoameriki kontinent je jo uvek obeavao sve bogatije drave onima koji su bili voljni da ih trae.

Istina i legenda o Eldoradu

7

3. Dijego de Almagro (Diego de Almagro), prisni Pizarov prijatelj

koji je imao veliku ulogu u osvajanju Perua, napustio je u julu 1535. g. Kusko, krajnje nezadovoljan podelom plena i nadlenosti. On se uputio u istraivanja dalje ka jugu, u nadi da e za sebe otkriti isto tako bogatu dravu kao to je bila drava Inka. Preavi preko Altiplana sumorne, neplodne i vetrovite visoravni dananje Bolivije i probivi se preko ledenih vrhova i surovih klanaca Anda koji odvajaju dananji ile od istonog dela June Amerike Almagro se najzad zaustavio blizu mesta dananje ileanske prestonice Santjaga. Preko hiljadu eststo ljudi, veinom indijanskih nosaa, pomrlo je u toku ovog mara, ali dravu kakvu je traio nije naao.

Ipak, pre no to se vratio natrag na sever, Almagro je za svaki sluaj poslao izviae da ispitaju teritoriju koja lei jo junije, sve u nadi da e mu se srea ipak osmehnuti. Izviaka grupa probila se ak do reke Mol do june granice nekadanje imperije Inka, ali zlata nije bilo nigde. Susretali su samo divlje i neprijateljski raspoloene Indijance.

Aprila 1537. Almagro se vratio u Kusko, gde je najpre morao da pomogne Francisku Pizaru da ugui pobunu Inka. Nakon toga, dolo je do borbe za vlast izmeu Almagrovih sledbenika i Pizarovih pristalica, koja je na kraju obojicu unitila. Dijego de Almagro je bio

Marko Kraji

8

pogubljen u julu 1538. g., a tri godine kasnije, 26. juna 1541., njegovi sledbenici su muki ubili Franciska Pizara.

Istina i legenda o Eldoradu

9

4. Inke nisu koristili zlato kao opti ekvivalent i sredstvo u razmeni

dobara, odnosno kao novac; ono im je sluilo za izradu dekorativnih, obrednih i upotrebnih predmeta (posua za kralja). Sve zlato u dravi pripadalo je vladaru, koji je bio predstavnik boga Sunca na zemlji. Prema dekretu panskog kralja iz 1535. g., svi predmeti od zlata, koje su konkvistadori opljakali u zemlji Inka, morali su da budu prebaeni u paniju. Tamo su, krajnje nepromiljeno, u kraljevskim kovnicama zlatni predmeti pretopljeni, zbog ega je ostalo sauvano veoma malo tih izvanrednih umetnikih dela. Sreom, panski vojnici su ostavili opise nekih detalja, na osnovu kojih se moe imati izvesna slika o njihovom izgledu.

Opisujui glavni hram u Kusku, jedan oevidac je zapisao: Zemlja u vrtu bila je prekrivena sjajnim ploama zlata i zasaena vetakim zlatnim kukuruzom. Stabljike, plodovi i listovi bili su od istog zlata. Osim toga, tu se nalazilo desetak lama s mladuncima i pastiri u prirodnoj veliini, sa prakama i pastirskim tapovima. Sve je to bilo od kovanog zlata.. A u jednom drugom opisu stoji: Stvarno je to trebalo videti... vaze, vrevi, posude raznih oblika kojima su posluivali gospodara Inka. Zatim su tu bile etiri velike lame, deset ili dvanaest likova ena prirodne veliine sve od istog zlata, a tako lepo izraene da su izgledale kao ive.. U sredini hrama Sunca nalazila se zlatna fontana sa golemim zlatnim diskom na kome je bilo

Marko Kraji

10

pretstavljeno sunce u obliku ljudskog lica. (Izvesni vojnik, koji je taj disk dobio kao deo plena, prokockao ga je iste noi, pa je postao poznat kao ovek koji je prokockao sunce.).

Jedan od verovatno najvrednijih predmeta, koji su domoroci uspeli da sakriju, bio je lanac napravljen od zlatnih karika velikih kao aka, koji je noen u procesiji preko trga do hrama Sunca prilikom roenja novog prestolonaslednika. Taj lanac bio je toliko teak da ga je moralo da nosi desetak ljudi.

Istina i legenda o Eldoradu

11

5. Osnova za fantastine prie je postojala. Ali kad su panski

konkvistadori pokupili sve zlato Inka nisu shvatili da u rukama imaju stvarnost, te su i dalje traili iluziju, verujui da se i u drugim delovima June Amerike nalaze isto tako bogati izvori dragocenog metala. U ovo su se uklopile i mnogobrojne prie o zlatnim zemljama i gradovima, ponekad potpuno izmiljene, a ponekad iskonstruisane na slaboj realnoj osnovi. Domoroci su sa svoje strane prenosili stare legende, dajui konkvistadorima upravo ono to su ovi eleli da uju. A Eldorado je uvek bio jo malo dalje od mesta do kojeg su konkvistadori prodrli, pa opet jo malo dalje sve dok se ne bi vratili na polaznu taku. Time su Indijanci u stvari izbegavali posledice svirepe prakse osvajaa da njihova sela spaljuju a pojedince stavljaju na muke, sve dok ne bi dobili tana obavetenja.

U poetku je najvee interesovanje izazvala pria o pozlaenom Indijancu, odnosno pozlaenom oveku, koga su Indijanci zvali Gvarika a panci El Indio Dorado ili El Hombre Dorado. Pozlaeni Indijanac je navodno bio poglavica jo neotkrivenog indijanskog plemena koji je odbijao svaku odeu, te su ga redovno, svakog jutra, zapraivali od glave do pete slojem najfinije zlatne praine. Da bi zlatna praina prionula uz telo, poglavicu bi prethodno premazali specijalnom smolom, a uvee bi sve to sa njega spirali.

Marko Kraji

12

Kasnije se pripovedalo da je pozlaeni Indijanac bio poglavica plemena Muiska Indijanaca, na jezeru Gvatavita u zemlji Popajan (danas deo june Kolumbije), i da se zlatnim prahom zapraivao samo u odreeno doba godine. To zapraivanje vreno je u okviru verskog obreda; zapraen zlatnim prahom, poglavica bi se splavom otisnuo do sredine jezera gde bi prineo rtvu, bacajui u dubine jezera predmete od zlata i smaragda. Svrha obreda bila je da se umilostivi duh supruge nekog ranijeg poglavice koja se, optuena za preljubu, bacila u jezero zajedno sa svojim detetom. Ona se preobrazila u neman koja je ivela u dubinama jezera. Docnije se opet prialo da se taj obred prireivao samo povodom ustolienja novog poglavice. A jo kasnije, mesto obreda je premeteno u doline reke Orinoko, a pozlaeni Indijanac nije vie bio poglavica, ve rtveni mladi. Naime, svake godine je poneki mladi iz plemena prinoen na rtvu bogovima; tom prilikom bi njegovo telo rasporili i posuli zlatnim prahom. Ovaj verski obred nevanog indijanskog plemena u zabaenom predelu June Amerike vremenom je prerastao u monu geografsku legendu i uneo poseban izraz u sve civilizovane jezike. Pored toga, pokrenuo je itav niz drugih mitova i legendi od kojih neke ive i danas.

Istina i legenda o Eldoradu

13

6. Kada su konkvistadori 1536. g. stigli u zemlju Popajan, ostali su

razoarani. Prie o pozlaenom Indijancu nisu bile bez osnove, ali je sve to pripadalo prolosti. Naime, pripadnici jaeg plemena ipa podjarmili su u meuvremenu slabije pleme Muiska, svrgnuli lokalnog poglavicu i ukinuli ceremoniju na jezeru Gvatavita. Ovo se dogodilo nekih etrdeset godina pre dolaska panaca, ali pria o pozlaenom Indijancu nije zbog toga prestala kruiti i iriti se dalje u raznim verzijama i varijantama.

Godine 1536. mladi konkvistador Gonsalo Himenes de Kvesada (Gonzalo Jimnez de Quesada) stao je na elo ekspedicije od skoro devet stotina ljudi s namerom da pronae Eldorado. On je, privuen priama o zlatu pohranjenom u dubine jezera Gvatavita, krenuo da ispita neprohodnu unutranjost Kolumbije. Njegova vojska izgledala je sjajno: komandant je bio obuen u crni somot protkan srebrom, a na glavi je nosio lem od bajcovanog elika; njegovi oficiri paradirali su u raskonim odelima od svile i irokim eirima okienim velelepnim perjanicama; stasiti i krupni vojnici imali su na sebi oklope od kaljenog gvoa.

Mar preko movara i praume priobalnog pojasa June Amerike, a potom preko prevoja do neba visokih Anda, bio je pravi pakao. Najzad je stigao do Magdalene, glavne reke Kolumbije.

Marko Kraji

14

Njegova sjajna vojska se zbog umrlih, bolesnih, estih sukoba sa Indijancima i onih koji su dezertirali istopila na polovinu. Od arenih odela komandanta, njegovih oficira i vojnika ostale su samo rite.

Probijajui se jo dalje, Kvesada je naiao na nagovetaje neke vie civilizacije. Pribliavao se plemenu ipa Indijanaca koji su imali veoma naprednu civilizaciju. Sudar je bio kratak, ali silovit. Razjedinjeni i podeljeni, osim toga i daleko loije naoruani, ipa Indijanci su lako pali pred Kvesadinom vojskom, a dragocena kolumbijska visija, bogata mineralima i smaragdima, pripojena je panskoj imperiji u Novom svetu. Konkvistadori su se dve godine vukli po toj zemlji, pljakajui zlato, smaragde i sve drugo to bi im dolo do ruku. A kad bi ponestalo zlata i smaragda, stavljali su na najstranije muke indijanske poglavice i istaknutije lanove plemena. Po Kvesadinom saoptenju, konkvistadori su na kraju skupili toliko zlata da su njime mogli do vrha da napune veliku prostoriju, a osim toga su prigrabili preko hiljadu smaragda velike vrednosti. U toku tih pljakakih pohoda, Kvesada je 6. avgusta 1538. g. osnovao naselje koje je vremenom preraslo u dananju prestonicu Kolumbije Bogotu.

Istina i legenda o Eldoradu

15

7. U februaru 1539. g., legenda o Eldoradu namamila je u zemlju

Popajan konkvistadora Sebastijana de Belalkazara (Sebastin de Belalczar). Ovaj prekaljeni avanturista, tumarajui po Srednjoj i Junoj Americi, osnovao je 1534. g. gradove Leon i Kito. Kad je od nekog zarobljenog Indijanca uo priu o pozlaenom oveku, odmah je krenuo na put, na elu odreda sastavljenog na brzinu.

Njegov dolazak nije se, meutim, svideo Himenesu de Kvesadi i njegovim vojnicima, a kako Belalkazar nije bio voljan da odstupi, sukob je bio neizbean. A tada se, na iznenaenje suprotstavljenih konkvistadora i prisutnih Indijanaca, iz praume pomolila i trea vojska, koju je predvodio izvesni Nemac iz Ulma Nikolaus Federman (Nikolaus Federmann). Privuen priama o zlatu ipa Indijanaca, on se sa etiri stotine panskih probisveta tri godine probijao kroz praume i movare, neprestano se borei sa ratobornim Indijancima. Borbe i bolesti su do te mere unitile njegov odred, da je, kad se pojavio na obali jezera Gvatavita, u njemu bilo samo oko stotinu do krajnosti iscrpljenih oajnika.

Tri komandanta su nakon veoma napetih pregovora odluila da odustanu od borbe, a da spor prepusti na reenje panskom kralju. Meutim, sva trojica su umrli u paniji, ne doekavi kraljevu odluku.

Primirje sklopljeno meu razbojnicima nije nita koristilo ipama. Surovim postupcima oni su ubrzo potpuno uniteni.

Marko Kraji

16

Konkvistadori su im oduzeli sav nakit i ne marei za njegovu umetniku vrednost pretapali ga u zlatne poluge.

Ostalo je ipak blago na dnu jezera.

Istina i legenda o Eldoradu

17

8. Legenda o Eldoradu je u poetku uglavnom bila vezana za

indijansko pleme Muiska ili ipa. Meutim, ubrzo se ispostavilo da su izvori zlata na njihovoj teritoriji veoma ogranieni. ipa Indijanci uopte nisu imali rudnik zlata, ve su do njega dolazili razmenom sa susedima za krompir, kukuruz, pasulj, a pre svega za smaragde, kojih je bilo veoma mnogo u planinama. Smaragdi ipa Indijanaca su putem razmene stizali do Paname, i dalje do Meksika, gde je Kortez, izmeu ostalog, dobio primerak veliine paijeg jajeta. Dodue bilo je tano da su oni ponekad bacali u jezero zlatne predmete, ali u takve dubine, da su konkvistadori s tekom mukom uspevali da izvuku tek poneto. Takav ishod bio je mrava potvrda legende o Eldoradu.

Meutim, ve od sredine VI v. pojedini konkvistadori, kada govore o Eldoradu, ne misle pri tom samo na pozlaenog Indijanca; izraz Eldorado sve ee oznaava ili zemlju koja obiluje utim metalom, ili jezero u ijim dubinama su pohranjene ogromne koliine zlata i dragulja, ili tavie, breg dragocenog metala. Konkvistador Gonzalo Pizaro (Gonzalo Pizarro y Alonso) u svom spisu iz 1542. g., pominje jezero Eldorado, a pojedini hroniari toga doba govore o oblasti Eldorado i o istoimenoj dolini koja je obilovala zlatom i draguljima.

No, kako je u Novom svetu bilo jo mnogo ogromnih i

Marko Kraji

18

neistraenih prostranstava, vesti o zlatnoj zemlji stizale su iz svih krajeva June Amerike. I dalje su organizovane ekspedicije u nadi da e otkriti taj misteriozni Eldorado i njegovo skriveno zlato. Sebastijan Kabot (Sebastiano Caboto, Sebastin Caboto, Gaboto ili Cabot) je traio Eldorado u Paragvaju. On je uo da na podruju istono od Altiplana ive Indijanci koji nose srebrne krune na glavi, a zlatne ploe im vise sa vratova, uiju i oko pojaseva. Uveren da je re o Eldordu, Kabot je zaplovio uz reku Paranu, zatim uz reku Paragvaj, sve do mesta gde se ova druga spaja s rekom Pilkomajo ali Eldorado je i dalje ostao neuhvatljiv.

Iako Kabotova ekspedicija nije uspela, prie da se Eldorado nalazi negde oko reke Paragvaj, ili negde dalje, mamile su pance maginom mou. Godine 1553. izvesni Ernando de Ribera (Hernando de Ribera) zaplovio je uz reku Paragvaj. Vratio se samo s gomilom fantastinih pria o velikom i monom narodu na severozapadu, o plemenu ratobornih ena Amazonki, o rasi belih Indijanaca i o zemlji zlata i dragulja Eldoradu. Zanimljivo je da su oni panci koji su ve bili naselili Altiplano uli te iste prie ali su sa svoje strane mislili da se Eldorado nalazi negde na jugu.

Istina i legenda o Eldoradu

19

9. Tragajui za blagom kojeg se do tada niko nije doepao,

Gonzalo Pizaro i Francisko de Oreljano (Francisco de Orellana) su novembra 1541. g. dospeli do obala reke Kokoa koja se uliva u reku Napo, a ona je jedna od pritoka reke Amazon (tada zvane Maranjon a i danas se tako zove u donjem toku). Poto im je hrana bila na izmaku, Pizaro je naredio da se sagradi splav, kojim je Oreljano otplovio napred nizvodno da potrai hranu.

Oreljanov splav, noen jakom strujom, brzo je napredovao. Konano, poto je preao oko 800 km za osam dana, Oreljano je naiao na neko malo selo u kojem je mogao da se snabde namirnicama. Ali tada je iskrsao novi problem kako da se hrana odnese natrag Pizaru? Struja je bila tako jaka da je plovidba uzvodno bila nemogua. Uveren da se Eldorado nalazi negde du reke Maranjon (Amazon), Oreljano preputa Pizara i njegove vojnike sudbini i nastavlja niz Veliku reku, sve do njenog ua u more. Na alost, nije naiao na nikakav zlatni grad, ali je zato postao prvi belac koji je ispitao ceo tok najdue reke u Junoj Americi. Zabeleke o ovom putovanju ostavio je dominikamski fratar Gaspar de Karvahal (Gaspar de Carvajal), koji u svom dnevniku pominje i pleme ratobornih ena, to je dalo povoda da reku Maranjon nazovu Amazonom prema Amazonkama, enama ratnicima iz helenske (grke) mitologije. (Ipak, verovatnije je da je reka dobila ime po

Marko Kraji

20

plimskim talasima koji su esti u njenom donjem toku, a koje Indijanci Tuniguarani nazivaju amazunu buka vodenih oblaka.)

Pizaro i njegovi ljudi, oajni od gladi i iscrpljenosti, bili su primorani da se vrate preko istog tekog terena kojim su i doli. Konano su samo nemoni ostaci nekada pouzdane ekspedicije uspeli da dopru do grada Kvitoa. Izvesni panski izveta tada je zabeleio: Hodali su skoro nagi jer im je sva odea istrulila od stalnih kia... Maevi im nisu imali korice i ra ih je nagrizla. Ili su peice, a ruke i noge bile su im pune oiljaka od rana zadobijenih od trnja i bunja. Bili su tako bledi i izoblieni da ih je bilo teko prepoznati..

Istina i legenda o Eldoradu

21

10. Druga ekspedicija, koja je krenula iz Perua u potrazi za

Eldoradom pod komandom Pedra de Ursua (Pedro de Ursa), a nameravala se spustiti nez reku Maranjon (Amazon), imala je dramatian razvoj i tragian kraj. Ursua je sa sobom poveo i svoju verenicu, lepu donu Ines (Ins de Atienza), s kojom se nameravao kasnije oeniti. Dok se ekspedicija polako kretala kroz divlje i puste predele, meu njegovim divljim i surovim vojnicima dolazilo je do estih sukoba. Koristei se postojeim sukobima i netrpeljivostima, oficir Fernando de Guzman (Fernando de Guzmn) organizovao je zaveru, ubio vou ekspedicije i prisvojio njegovu lepu donu. Nakon toga je pripremio dokument u kojem je objasnio opravdanost Ursuinog pogubljena, zahtevajui od svih zaverenika da ga potpiu. Meutim, jedan od njih, Lope de Akvire (Lope de Aguirre), ismejao je dokument, jer je bio uveren da e ih ova pobuna stajati glave. Stoga je nagovorio Guzmana da se vrate u Peru, podignu pobunu protiv kralja i zavladaju zemljom. Guzmanu se ova ideja dopala i odmah se proglasio peruanskim princom, zahtevajui od svih da ga oslovljavaju sa Njegovo velianstvo.

Neko vreme su pobunjenici bili oduevljeni ovom idejom, u dokolici su meusobno delili zemlju i blago i svaali se oko toga kome e pripasti koja ena. Ali Guzman se ubrzo otreznio i odluio da se vrati u Peru i opravda svoje postupke. Akvireu se to nije dopalo,

Marko Kraji

22

te je organizovao pobunu u kojoj su na zverski nain ubijeni princ kratke vladavine Fernando Guzman i dona Ines. Potom se Akvire proglasio neprikosnovenim gospodarem Maranjona (Amazona).

Akvire je nastavio potragu za Eldoradom, najpre plovii Amazonom, zatim uzvodno pritokom Rio Negro, koja ga je dovela do reke Orinoko, a odatle je dospeo do Karipskog mora. Iza sebe je ostavio pusto i smrt u svakom domorodakom selu na koje je usput naiao.

Kako nije otkrio Eldordo, a ni zlato, Akvire je zauzeo ostrvo Margaritu, zapadno od Trinidada, a nedune stanovnike je veinom opljakao i pobio. Potom se proglasio Glavnim karipskim gusarom, bezobzirno i surovo pljakajui oblinja naselja i obale Venecuele. U gradu Burburata napisao je neobino pismo panskom kralju Filipu (Philippe), u kojem izmeu ostalog kae: Mi sada u ovoj zemlji znamo da si okrutan i da si prekrio re i veru... Sigurno je da malo kraljeva odlazi u pakao, ali samo zbog toga to ih ima malo. Ali kada bi ih bilo mnogo, ni tada ni jedan ne bi otiao u raj, jer ja verujem da si ti gori od Lucifera i da si edan i gladan ljudske krvi. Osim toga, malo te cenim, zapravo te prezirem, a na tvoju vladu gledam kao na mehur od sapunice... Zbog tvoje nezahvalnosti ostajem pobunjenik protiv tebe do smrti.. Kad se u jednom napadu na Venecuelu sukobio sa panskom vojskom, Akvire je uhvaen i pogubljen. Toliko je bio omrznut da su mu odsekli glavu i nosili je kroz grad na veliko oduevljenje stanovnika. Tako se zavrila verovatno najneuspenija ekspedicija koja je tragala Eldoradom.

Istina i legenda o Eldoradu

23

11. Dok je Francisko Oreljano bio uveren da se Eldorado nalazi

negde du reke Amazon, Antonio de Berio (Antonio de Berrio), kasniji guverner Trinidada, je verovao da e obeanu zemlju pronai u dolinama reke Orinoko. On je takoe (sasvim pogreno) verovao da je teritorija izmeu reka Orinoko i Amazona prapostojbina Inka, i da su oni odatle naselili Peru.

Berio je 1584. g. organizovao veliku ekspediciju u potrazi za Eldoradom. Dvaput je bezuspeno plovio Orinokom i jedino to je uspeo bilo je da sazna novu verziju o Eldoradu: da postoji jezero Parime, jugozapadno od reke Orinoko, a na obalama tog jezera zlatni grad Manoa ili Omoa. Tako je nastala nova magina re: Manoa Eldorado. (Jezero Parime, dodue nikada nije pronaeno, ali je upisivano u geografske karte toga vremena, na granici Venecuele i Gvajane.).

Teritoriju oko reke Orinoko naseljavala su veoma primitivna indijanska plemena, ija je tehnologija bila relativno jednostavna, pa nije nikakvo iznenaenje to je Berio tamo naao samo neznatne koliine utog metala. Ipak, to ga nije obeshrabrilo, jer je bio ubeen da su Indijanci bili upozoreni i da su sakrili zlato pre nego to je on stigao do njih. Iz tih razloga Berio alje u paniju svoga oficira Dominga de Veru (Domingo de Vera) da vest o zlatnom gradu prenese panskom kralju i da trai novanu pomo za novu

Marko Kraji

24

ekspediciju. Tako se vest o novom Eldoradu rairila Evropom brzinom munje. irenju ove fantastine prie o novom Eldoradu u mnogome je pridoneo i panski avanturista Huan Martinez (Juan Martnez). On je priao da su ga pri plovidbi rekom Orinoko zarobili Indijanci i odveli u grad Manoa. Bio je prvi belac u tom zlatnom gradu i proveo je tamo oko sedam meseci. On opisuje udesa tog grada, a meu njima i ulicu gde je danju i nou radilo tri hiljade zlatara.

Dobivi pomo od panskog kralja, Domingo de Vera je 1595. g. zaplovio iz panije sa nekoliko brodova. Najpre se zaustavio na Trinidadu, a zatim je krenuo prema Berijevim instrukcijama u unutranjost Venecuele. Naalost, ekspedicija je tragino zavrila, a samo mali broj ih je preivelo.

Istina i legenda o Eldoradu

25

12.

Za Eldoradom nisu tragali samo panci. Jedan od najveih i poslednjih tragaa bio je ser Volter Roli (Walter Raleigh), pionir engleskog kolonizovanja Virdinije. Krijui svoje prave namere, Roli je 1595. g. kruio Karipskim morem dajui drugima na znanje da se nalazi na putu za koloniju Virdiniju, ali je u stvari ekao priliku da prodre na juni kontinent i otkrije carstvo Eldorado. On je prepadom zauzao Trinidad, zarobio guvernera Beriu i od njega saznao niz pojedinosti o zlatnoj zemlji.

Praen svojim prijateljem sa Oksforda Lorensom Kimisom (Lawrence Keymis), Roli je zaplovio uzvodno uz reku Orinoko sve do ua reke Karoni, a zatim uzvodno i ovom rekom na ijem se toku negde, kako je vrsto verovao, nalazila legendarna zemlja. Indijanci su ga hrabrili, govorei da reka Karoni istie iz velikog jezera na kojem ive tri velika plemena iza jezera Parime.. Iako je zaao duboko u unutranjost junoamerikog kontinenta, Roli nije naao nita to bi potvrdilo verovanje u postojanje zemlje Eldorado, ali je prikupio nove prie o zemlji bogatoj zlatom. Vrativi se u Englesku, Roli je 1596. g. objavio knjigu, koja je odmah postala popularna u Engleskoj i Evropi, pod nazivom Pronalazak velikog, bogatog i divnog carstva Gvajane, uz prikaz velikog i pozlaenog grada Manoe (kojeg panci nazivaju Eldoradom).

Prema Roliju carstvo Gvajana se nalazi istono od Perua,

Marko Kraji

26

prema moru u visini ekvatora, ali ima vie zlata nego u Peruu i vie gradova nego to ih je Peru imao na vrhuncu moi.... On dalje kae da su ga panci, koji su videli glavni grad Gvajane Manou (kojeg jo zovu Eldoradom), uveravali da po bogatstvu nadmauje sve to u svetu postoji. On (Manoa) se nalazi na obali slanog jezera, dugog dvesta lija, slinog Kaspijskom jezeru.. U Rolijevoj knjizi, posipanje zlatnim prahom nije bila privilegija samo poglavice, ve su to inili i svi ostali lanovi indijanskog plemena. Roli je ak tvrdio da mu je pokazan i taan poloaj rudnika zlata u tom kraljevstvu.

Rolijeva knjiga izazvala je veliko interesovanje Evrope i postigla je vei uspeh od njegovog putovanja. Godine 1596. pojavila su se tri izdanja, 1599. prevedena je na latinski, a 1602. tampana su tri izdanja na Nemakom i dva na Holandskom. Eldorado Manoa postaje sastavni deo evropskih geografskih karata kao zemlja smetena uz veliko jezero Parime. Na karti flamanskog gravera Teodora de Bria (Theodorus de Bry) iz toga doba naslikani su ljudi bez glava iz plemena Evaipanomas, zatim grupe Amazonki i izvesna neobina ivotinja sve prema opisu iz Rolijeve knjige. Na obali jezera Parime je upisano Manoa ili Dorado... najvei grad na svetu. Krajem VII v. ime Manoa nestaje sa geografskih karata, ali se ime jezera Parime zadralo sve do kraja VIII v.

Istina i legenda o Eldoradu

27

13.

Godine 1603., nekoliko meseci nakon to je Dejms I (James I) postao kralj Engleske, posumljalo se da Roli priprema izdaju, pa je optuen i zatoen u zloglasnoj londonskoj tamnici Taueru. Tamo je ostao dugih dvanaest godina. Ali Rolijevi snovi o Eldoradu nisu tamnovali s njim. Svake godine je preko trgovakih brodova slao pozdrave Indijancima u Gvajani, s obeanjima da e se vratiti i osloboditi ih panaca. Konano je puten uz obeanje kralja Dejmsa I da e biti pomilovan ako pronae zlatne rudnike Eldorada i pripoji ih engleskoj kruni. Kralju Dejmsu I trebao je novac, ali se nije hteo zameriti pancima, pa je Roli morao obeati da e doi do rudnika zlata a da pri tom nee stupiti nogom na tlo koje panci smatraju svojim. Iste godine, Roli je krenuo na put, ali ga je srea potpuno napustila. Najpre mu je oluja unitila flotu, nastradalo je dosta mornara, a neki su dezertirali. Osim toga, Roli je oboleo od tropse groznice.. Kada je doao do Orinoka, bio je toliko slab da nije mogao da nastavi put, te je morao da ostane na Trinidadu. Njegov kapetan Lorens Kimis nastavio je s manjim snagama dalje, uzvodno uz Orinoko. Tom prilikom je napravio fatalnu greku i bez potrebe napao pansku naseobinu Sao Tome, koju je najpre zauzeo, ali se kasnije pred jaim panskim snagama morao povui. Time su uniteni i poslednji izgledi da ekspedicija uspe. Oajan i tuan zbog pretrpljenog kraha, do kojeg je u velikoj meri dolo zbog njegove

Marko Kraji

28

nepromiljenosti, Kimis se obesio u svojoj kabini. Roli je znao da je izgubljen i da povratak u domovinu znai

samo nove optube. Tako je i bilo; po povratku u Englesku izveden je pred sud na osnovu starih i novih optubi, koje je dodao panski ambasador na engleskom dvoru. Zbog odravanja dobrih odnosa sa panijom, Dejmsu I je bila potrebna Rolijeva smrt i Roli je pogubljen 1618. g.

Istina i legenda o Eldoradu

29

14.

Nakon neuspeha ser Voltera Rolija, nada da e Eldorado ikada biti otkriven gotovo da je potpuno splasnula. Ali legenda o Eldoradu ostala je da ivi kao uspomena na san koji nikada nije ostvaren. Slavni nemaki geograf i putopisac, Aleksander fon Humbolt (Friedrich Wilhelm Heinrich Alexander von Humboldt) je 1802. g. posetio predele oko reke Amazon i utvrdio da je legenda o zlatnoj zemlji ili zlatnim gradovima bez osnove. Istraio je i podruje reke Orinoko i utvrdio da jezero Parime ne postoji, kao ni grad Manoa. Na kraju je zakljuio da je Eldorado varka koja pred pancima stalno izmie, a veito ih mami k sebi.

Ipak, to ipak nije spreilo pojedince da i dalje tragaju za Eldoradom. Posebnu panju oduvek je privlailo jezero Gvatavita, na kojem je vren verski obred plemena Muiska. injenica da je jezero postojalo i da je postojao obiaj bacanja u dubine jezera predmeta od zlata i dragulja, navela je vei broj imunijih ljudi da uloe novac u isuivanje jezera. Govorilo se da u mulju na dnu jezera lee predmeti fantastine vrednost. Jo je 1580. g. trgovac iz Lime Antonio Sepulveda (Antonio Sepulveda) pokuao da se domogne blaga Gvatavite. Sakupivi nekoliko stotina Indijanaca naredio im je da u stenovitoj obali prokopaju kanal za odvod vode iz jezera. I zaista, ubrzo su se u gustom mulju pojavili rasuti zlatni predmeti i smaragdi. Ali kako je dno jezera imalo oblik levka, trebalo je nivo vode daleko

Marko Kraji

30

vie sniziti da bi se doprlo do sredine, gde se sigurno nalazio glavni deo blaga. A Sepulveda je ostao bez sredstava. Naeno blago konfiskovali su mu kraljevski komornici, tako da je ostatak ivota proveo u krajnjoj bedi.

Iz kolumbijskih arhivskih dokumenata proizlazi da je u XVII i XVIII v. bilo jo desetak pokuaja da se iz jezera izvadi blago. Ipak, pri ondanjem stanju tehnike svi ti pokuaji su zavrili neuspehom.

Godine 1912. osnovano je u Engleskoj akcionarsko drutvo za eksploataciju jezera Gvatavite. Njihov cilj je bio da potpuno isue jezero pomou ispusnih kanala i ogromne parne pumpe. Meutim, i ovaj pokuaj se pokazao kao varljivo svetlo mnogih vatrenih nada. Pod dejstvom arkog sunca mulj se munjevito brzo suio i postajao tvrd kao beton, pred kojim se sva njihova tehnika pokazala bespomonom. Nali su ne ba mnogo zlatnih predmeta, a njihov plen pripadao je vie arheologiji nego zakopanom blagu. Ukupna vrednost pronaenog jedva je pokrila trokove ekspedicije..

Jezero Gvatavita sauvalo je svoje blago. Stotine hiljada, a moda i milioni zlatnih predmeta od ogromne istorijske i umetnike vrednosti i dalje poivaju u njegovim vodama. A moda je i to samo jo jedan bledi odsjaj velike legende!

Istina i legenda o Eldoradu

31

15.

Moe se slobodno rei da je legenda o zlatnoj zemlji Eldoradu uveliko doprinela propasti junoamerikih Indijanaca. A kako je sve poelo otkriem Amerike, Kolumbovo ime je meu potomcima Indijanaca postalo sinonim za surova osvajanja, ropstvo i nestanak cele jedne civilizacije.

Eho legende o Eldoradu odzvanja i danas u imenima mnogih gradova, pogotovo u Sjedinjenim Amerikim Dravama. U Kanzasu i Arkanzasu, dva grada nose ba takav naziv Eldorado. U Ilinoisu postoji Eldorado, grad poznat po runoj izradi stakla za naoare. U Misuriju se nalazi Eldorado Springs, poznat po mineralnim izvorima. Dodajmo jo i grad po imenu Eldora, koji s punim pravom nosi to ime kao centar zlatne groznice koja je 1851. g. zahvatila Ajovu.

Najzad, iako zlatna groznica, koju je legenda o Eldoradu izazvala, nije dovela do otkria obeane zemlje, ona je u mnogome doprinela da se severni delovi junoamerikog kontinenta bar delimino istrae. A ponekad, i u dananje vreme, se pojavi u novinama vest da je negde u nepristupanum kutku June Amerike napokon otkriven fabulozni Eldorado. Takve vesti vezane su najee za otkrie potpuno nepoznatog indijanskog plemena koje, navodno, u podzemnim hodnicima ili nekim drugim skrivenim mestima uva gomile predmeta od istog zlata. Meutim, ubrzo se pokazivalo da su to bile ili preuranjene ili lane informacije.

Marko Kraji

32

ecHo

Istina i legenda o Eldoradu