M a ndel-Fleming ov m odel

CHAPTER 12CHAPTER 12 Aggregate Demand in the Open Economy Aggregate Demand in the Open Economy slide 1


MMaandel-Flemingndel-Flemingovov mmodelodel

Ključna pretpostavka: mala otvorena privreda sa savršenom mobilnošću kapitala.

r = r*

Ravnoteža na tržištu robe ---IS* kriva:

Gde je S = nominalni devizni kurs

= inostrana valuta po jedinici domaće valute

( ) ( ) ( )*Y C Y T I r G NX e S


S = nominalni devizni kurs = inostrana valuta po jedinici domaće valute

Je li to britanska ili evropska konvencija


IS*IS* krivakriva: : ravnoteža na robnom tržišturavnoteža na robnom tržištu

IS* kriva je definisana za datu vrednost r*.

Intuitivni nalaz:

Y

S

IS*

( ) ( ) ( )*Y C Y T I r G NX e S

e NX Y S


LM*LM* krivakriva

LM* kriva definisana je za datu vrednost r*

Vertikalna je jer:za dato r*, postoji samo jedna vrednost Y koja izjednačava tražnju i ponudu novca, nezavisno od S.

Y

S LM*

( , )*M P L r Y


RavnoteRavnotežža u a u M Maandel-Flemingndel-Flemingovomovom modelmodel

Y

S LM*

( , )*M P L r Y

IS*

( ) ( ) ( )*Y C Y T I r G NX e

Ravnotežni devizni

kurs

Ravnotežni nivo

dohotka

S


Fleksibilni i fiFleksibilni i fikksni devsni deviizni kursevizni kursevi

U sistemu fleksibilnog kursa, S fluktuira sa promenom uslova privređivanja.

Nasuprot tome, pri fiksnom kursu, centralna banka trguje inostranom valutom po unapred utvrđenoj ceni.

Sada ćemo ispitivati fiskalnu, monetarnu i spoljnotrgovinsku politiku : najpre u sistemu fleksibilnog, a zatim u sistemu fiksnog kursa.


Fiskalna politika pri fleksibilnom kursuFiskalna politika pri fleksibilnom kursu

Y

S

( , )*M P L r Y

( ) ( ) ( )*Y C Y T I r G NX e

Y1

S1

1*LM

1*IS

2*IS

S2 Pri bilo kojoj vrednosti S, fiskalna ekspanzija će povećati Y, pomerajući IS* udesno.

rezultati:

S > 0, Y = 0


Zaključci o fiskalnoj politiciZaključci o fiskalnoj politici

U maloj otvorenoj privredi sa savršenom mobilnošću kapitala, fiskalna politika ne može da utiče na izmenu realnog BDP.

ISTISKIVANJE - “Crowding out”

• U zatvorenoj privredi: fiskalna politika istiskuje investicije tako što izaziva rast kamatne stope

• U maloj otvorenoj privredi: fiskalna politika istiskuje neto izvoz tako što izaziva apresijaciju deviznog kursa


MonMonetarnaetarna ppoliolitika pri tika pri ffleksibilnom kursuleksibilnom kursu

Y

S

( , )*M P L r Y

( ) ( ) ( )*Y C Y T I r G NX e

S1

Y1

1*LM

1*IS

Y2

2*LM

S2

Rast M pomera LM* udesno jer Y mora da raste da bi se povratila ravnoteža na novčanom tržištu.

rezultat:

S < 0, Y > 0

S


Zaključci o monetarnoj politiciZaključci o monetarnoj politici

Monetarna politika deluje na output tako što utiče na jednu ili više komponenti agregatne tražnje: zatvorena privreda: M r I YMala otvorena privreda: M S NX Y

Ekspanzivna monetarna politika ne podiže svetsku agregatnu tražnju

već premešta tražnju sa inostranih na domaće proizvode.

Na taj način rast dohotka i zaposlenosti kod kuće dešava se na račun gubitaka neke druge zemlje.

Beggar thy neighbour policy


Danas to radi Britanija a Evropa neće...

Ali neki traže...


Spoljnotrgovinska politika pri Spoljnotrgovinska politika pri ffleksibilnom leksibilnom kursukursu

( , )*M P L r Y

( ) ( ) ( )*Y C Y T I r G NX e

Y

S

S1

Y1

1*LM

1*IS

2*IS

S2 Pri bilo kojoj datoj vrednosti S, carine ili kvote smanjuju uvoz, povećavaju NX, i pomeraju IS* krivu udesno.

rezultat:

S > 0, Y = 0

S


Zaključci o spoljnotrgovinskoj politiciZaključci o spoljnotrgovinskoj politici

Uvozne restrikcije ne mogu smanjiti deficit.

Čak i pri nepromenjenom NX, razmena se smanjuje:– Restrikcije smanjuju uvoz – Apresijacija smanjuje izvoz– Pad razmene vodi padu “koristi od

razmene’


Uvozne restrikcije čuvaju radna mesta u domaćoj industriji, ali uništavaju radna mesta u izvoznom sektoru

Stoga uvozne restrikcije ne mogu da doprinesu rastu ukupne zaposlenosti.

Što je još gore, uvozne restrikcije prave “sektorsko prebacivanje,” što deluje na rast frikcionalne nezaposlenosti


FiFiksni devizni kursksni devizni kurs

Centralna banka se obavezuje da proda ili kupi domaću valutu po unapred definisanoj ceni.

U MF, centralna banka pomera LM* krivu kako bi zadržala S na ranije objavljenom nivou.

Ovaj sistem podrazumeva da se fiksira nominalni devizni kurs.

Na dugi rok, kada su cene fleksibilne, realni kurs može da se menja čak i ako je nominalni kurs fiksiran.


Kako?


SrbijaSrbija

Realni i nominalni devizni kurs, 2000-2008.

50

100

150

200

250

300

350

Sep-00

Jan-01

May-01

Sep-01

Jan-02

May-02

Sep-02

Jan-03

May-03

Sep-03

Dec-03

Apr-04

Aug-04

Dec-04

Apr-05

Aug-05

Dec-05

Apr-06

Aug-06

Dec-06

Apr-07

Aug-07

Dec-07

Apr-08

Aug-08

Dec-08

Apr-09

realni devizni kurs €/din

nominalni devizni kurs, dec.2000 =100


1/80

1/100


Kako se vrKako se vrši arbitražaši arbitraža kada je kada je domaća domaća valuta valuta precenjenaprecenjena, npr ako prodamo Telekom i kurs evra , npr ako prodamo Telekom i kurs evra

“padne”“padne” Kolika je zarada?

– Ako odem u CB i za 1000 dinara kupim 12.5 evra

– Odem na tržište i dobijem za 12.5 evra za 1250 dinara!

– Razliku od 250 dinara odnesem u CB i prodam za 3.125 evra

– Prinos na ovom poslu je 25%

Ako umesto 1000 dinara u posao uložim 1.000.000.000 din?

Precenjen dinar u Srbiji– Tržišni 10 €/100DIN– Država kaže –– 12.5 €/ 1000DIN– Država daje VIŠE evra

za dinare – evro je je u Srbiji jeftin - dinar je skup!!!

Onda igrači

Kupuju evre –

a NBS prodaje evre

Povlači dinare

CHAPTER 12CHAPTER 12 Aggregate Demand in the Open Economy Aggregate Demand in the Open Economy

Kako to da sprečimKako to da sprečim

Da ne ulazi novac u zemlju uopšte!

Kako – Da vratim dugove– Da ulažem u inostranstvu– Norvežani:

•Prihodi od nafte idu u Penzioni fond•Koji služi da se investira u

inostranstvu (Telenor, na primer)•A samo se realni prinos od investicija

sme vratiti u budžet, za opštu namenu)

slide 23


FisFiskalkalnna politika pri fiksnom kursua politika pri fiksnom kursu

Y

S

Y1

S

1*LM

1*IS2*IS

Pri fleksiblinom kursu, fiskalna ekspanzija bi povećala S.

Rezultat:

S = 0, Y > 0

Y2

2*LM

Da bi sprečila S da raste, centralna banka mora da prodaje domaću valutu, što povećava M i pomera LM* udesno.

Pri fleksibilnom kursu, fiskalna politika je neefikasna

Pri fiksnom kursu, fiskalna politika je vrlo efikasna pri promeni outputa.


Monetarna politika pri fiksnom kursuMonetarna politika pri fiksnom kursu

2*LM

Rast M pomera LM* udesno i obara S.

Y

S

Y1

1*LM

1*IS

S1

Da bi sprečila pad S, centralna banka mora da otkupljuje domaću valutu, što smanjujeM i pomera LM* ulevo.

Rezultat:

S = 0, Y = 0

Pri fleksibilnom kursu, monetarna politika vrlo efikasno menja output. Pri fiksnom kursu, monetarna poltika ne menja nivo outputa, endogena je.

2*LM


Spoljnotrgovinska poSpoljnotrgovinska pollitika pri fiitika pri fikksnom snom ddeviznom keviznom kuursursu

Y

S

Y1

S1

1*LM

1*IS2*IS

Restrikcije na uvoz vode apresijaciji S.

Rezultat:

e = 0, Y > 0

Y2

2*LM

Da bi sprečilo S da raste, centralna banka mora da prodaje domaću valutu, što vodi rastu M i pomera LM* udesno.

Pri fleksibilnom kursu, uvozne restrikcije ne utiču na Y niti na NX.

Pri fiksnom kursu uvozne restrikcije dovode do rasta Y i NX.

Ali ovaj dobitak se ostvaruje na račun drugih jer se tražnja pomera sa stranih na domaće proizvode, tzv. “beggar-thy-neighbour-policy”


M-F:eM-F:efektifekti

Režim defiznog kursa:

plivajući fiksni

Uticaj na:

Politika Y S NX Y S NX

Fiskalna ekspanzija

0 0 0

monet. ekspanzija

0 0 0

Uvozne restrikcije

0 0 0


Razlika u kamatnoj stopiRazlika u kamatnoj stopi

Ima dva razloga zbog kojih se r može razlikovati od r* Rizik zemlje - country risk:

Rizik neplaćanja dospelih obaveza usled političkih ili privrednih turbulencija. Kreditori traže vežu kamatnu stopu da bi se obezbedili od rizika.

– Očekivane promene deviznog kursaAko se očekuje depresijacija, onda zajmoprimci moraju da plate veću kamatnu stopu da bi kompenzovali kreditore za iznos očekivane depresijacije


Razlike u Razlike u M-F model M-F modeluu

je premija na rizik.

Ako ovaj izraz zemenimo u jednačine IS* i LM* :

( , )*M P L r Y

( ) ( ) ( )*Y C Y T I r G NX e

*r r

S


EEffekti rastaekti rasta

IS* se pomera ulevo, jer

r I

LM* se pomera udeasno, jer r (M/P )d, te Y mora da raste da bi se obezbedila ravnoteža na tržištu novca.

rezultat: S < 0, Y > 0

2*LM

Y

S

Y1

S1

1*LM

1*IS

2*IS

S2

Y2


Pad S je intuitivno jasan: Rast rizika zemlje ili očekivana depresijacija destimuliše privredne subjeke da drže domaću valutu

NAPOMENA: očekivana depresijacija predstavlja samoispunjavajuće proročanstvo

Rast Y se javlja zbog rasta NX (zbog depresijacije)

Koji je još veći nego što je bio pad I (zbog rasta r ).

Efekti rastaEfekti rasta


Zašto dohodak možda neće porastiZašto dohodak možda neće porasti

Centralna banka može da spreči depresijaciju smanjujući ponudu novca

Depresijacija bi mogla da podigne cene uvozne robe, te da dovede do rasta novoa cena (što bi smanjilo ponudu realnog novca)

Potrošači bi mogli da na rastući rizik odgovore tako što drže više novca

Sve ove promene bi pomerile LM* ulevo.


Kriza Kriza mmeksičkog pezosaeksičkog pezosa

10

15

20

25

30

35

7/10/94 8/29/94 10/18/94 12/7/94 1/26/95 3/17/95 5/6/95

U.S

. Cen

ts p

er M

exic

an P

eso


10

15

20

25

30

35

7/10/94 8/29/94 10/18/94 12/7/94 1/26/95 3/17/95 5/6/95

U.S

. Cen

ts p

er M

exic

an P

eso

Kriza Kriza mmeksičkog pezosaeksičkog pezosa


Kriza prezosa nije pogodiKriza prezosa nije pogodilla samo a samo MeksikoMeksiko

Američka dobra postala su skuplja za Meksikance– Firme iz SAD su izgubile prihode– Stotine bankrotstava duž granice

SAD-Meksiko

Dolarska vrednost meksičke finansijske aktive se smanjila

Uštede u pezionim fondovima miliona građana SAD su se smanjila


KrizaKriza

Početkom 90tih, Meksiko je postao atratkivno mesto za strana ulaganja.

Tokom 1994, potitički događaji izazvali su rast premije na rizik ( ):• Ustanak seljaka u Chiapasu• Ubistvo vodećeg predsedničkog

kandidata

Naredni faktor: The Federal Reserve je podigla američku kamatnu stopu da bi sprečila inflaicju u SAD. (tako je r* > 0)


KrizaKriza

To se odrazilo na pritisak da pezos devalvira

Meksička centralna banka neprestano obećavala da neće dozvoliti pad pezosa,te je prodavala devizne rezerve da bi održala fiksni kurs

Takva politika je zahtevala da Centralna banka Meksika raspolaže adekvatnim deviznim rezervama. Da li je to bilo tačno?


Dollar reserves of Dollar reserves of Mexico’s central bankMexico’s central bank

Decembar 1993 ……………… $28 mlrd

17. Avgust 1994 ……………… $17 mlrd

1 .Decembar 1994 …………… $ 9 mlrd

15. Decembar 1994 ………… $ 7 billion

Decembar 1993 ……………… $28 mlrd

17. Avgust 1994 ……………… $17 mlrd

1 .Decembar 1994 …………… $ 9 mlrd

15. Decembar 1994 ………… $ 7 billion

Tokom 1994, Centralna banka Meksika sakrivala je podatak da njene devizne

rezerve polako nestaju


katastrokatastroffaa 2. decembra: Meksički pezos devalvira za

13%(S pada sa 29 na 25 centi za pezosi)

Investitori su šokiranišokirani! ! !…i uviđaju da mora biti da su se rezerve centralne banke istopile…

, investitori izvlače svoj kapital iz Meksika. 22. decembar: rezerve Centralne banke skoro

su nestale. Ona napušta fiksni kurs i pušta S da pliva.

Za nedelju dana, S pada za još 30%.


SpasavanjeSpasavanje

1995: SAD. i IMF daju kredit od $50 milijardi dolara koji bi služio kao garancija za kreditnu sposobnost meksičke vlade.

To je pomoglo da se povrati poverenje investitora i da se smanji premija na rizik.

Nakon teške recesije u 1995. godini, Meksiko započinje brzi oporavak.


PlivajućPlivajućii vs. Fivs. Fiksni kurseviksni kursevi

Argumenti za plivajući kurs:

Dozvoljava da se monetarnom politikom aktivira za druge ciljeve (rast, obaranje inflacije)

Argumenti za fiksni kurs:

Izbegava se neizvesnost i nestabilnost, olakšavaju se međunarodne transakcije

Uvodi disciplinu u vođenje monetarne politike, onemogućava preveliki rast novčane mase i eliminiše mogućnost hiperinflacije


MMaandel-Flemingndel-Flemingovov model i model i ADAD krivakriva

Do sada, cene u MF modelu, P, bile su fiksne.

Sada: da bismo izveli AD krivu, moramo dozvoliti promenu cena P

Sada jednačinu pišemo kao :

(ranije je P bilo fiksno, te smo mogli da pišemo da je NX funkcija S, a ne

funkcija .)

( ) ( , )*M P L r YLM*

( ) ( ) ( ) ( )*Y C Y T I r G NX ε IS*


Y1Y2

Izvodjenje Izvodjenje ADAD krive krive

Y

Y

P

IS*

LM*(P1)LM*(P2)

AD

P1

P2

Y2 Y1

2

1

Zašto AD kriva ima negativan nagib:

P

LM shifts left

NX

Y

(M/P )


Od kratkog ka dugom rokuOd kratkog ka dugom roku

LM*(P1)

1

2

Javlja se pritisak na cene u pradu njihovog smanjenja.

Vremenom će P početi da pada, izazivajući

(M/P )

NX Y

P1 SRAS1

1Y

1Y Y

Y

P

IS*

AD

Y

YLRAS

LM*(P2)

P2 SRAS2

1If ,Y YZa


Velika privreda:Velika privreda: n nešto između male i ešto između male i zatvorene privredezatvorene privrede

Mnoge zemlje nisu ni zatvorene niti su male i otvorene

Velika otvorena privreda negde je između krajnjih tačaka

U slučaju monetarne ekspanzije:

• Kao u zatvorenoj privredi M > 0 r I (ali ne sasvim kao pre)

• Kao u otvorenoj privredi, M > 0 NX (ali ne istim intenzitetom)


RezimeRezime

1. Mandel-Flemingov model IS-LM model za malu otvorenu privredu. Uzima se da je P dato Pokazuje kako politike i šokovi utiču na

dohodak i na devizni kurs

2. Fiskalna politika Ima uticaja pri fiksnom ali ne i pri

fleksibilnom kursu


RezimeRezime

3. Monetarna poltiika Ima uticaja pri fleksibilnom kursu. Pri fiksnom kursu neće delovati na

output.

4. Razlike u kamatnoj stopi postoje1. Ako invstitori traže premiju na rizik da bi

držali domaću finansijsku aktivu.2. Rast premije na rizik podiže domaću

kamatnu stopu i izaziva depresijaciju valute.


RezimeRezime

5. Pri fleksibilnom kursu monetarna politika se može posvetiti drugim ciljevima, a ne samo održanju fisnog pariteta

6. Fiksni kurs smanjuje neke neizvesnosti u međunarodnim transakcijama

M a ndel-Fleming ov m odel

Documents

Transcript of M a ndel-Fleming ov m odel