LABORATORIJA

MCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita - daje informaciju o veličini eritrocita.

Normalne vrednosti su 81 - 99 fl

MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu. Normalne

vrendosti su 29-32.9 pg

MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina na litar

eritrocita. Normalne vrednosti su 310 - 350 g/l

RDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita. Normalne

vrednosti su 11,5-16,5 %. RDW specifično ukazuje na postojanje jedne ili više populacija

eritrocita što je karakteristika pojedinih hematoloških bolesti eritrocitne loze, a ujedno je i

važan prognostički pokazatelj efikasnosti lečenja i ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se

uočava u krvnom razmazu.

Promene vrednosti pojedinih eritrocitnih konstanti, naročito MCV parametra, dijagnostički su

značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenim

vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina. Povećane vrednosti eritrocitnog

indeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije, dok se povećane

vrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne

kiseline), bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni

bronhitis i emfizem), smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetre

(ciroza) i kod teških alkoholičara.

Hematokrit

normalne vrednosti: 0.36-0.53 l/l

Smanjene vrednosti hematokrita:

kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre,

opekotina i infekcija

Povećane vrednosti hematokrita:

kod dehidratacije i šoka.

Hematokrit (HCT) predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi. Normalne vrednosti su

za žene 0.356 - 0.470 l/l i kod muškaraca 0.41 - 0.53 l/l. Kod akutnog krvarenja hematokrit

može da bude normalan, a u fazi oporavka se smanjuje. Kod anemije usled nedostatka

gvožđa hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita

ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama

života. 

WBC - Leukociti (bela krvna zrnca) 

normalne vrednosti: Odrasli-3,8-10; Deca-5-13xE9/l

Snižene vrednosti leukocita:

najčešći znak virusne infekcije

Povišene vrednosti  leukocita:

najčešći znak bakterijske infekcije

Bela krvna zrnca ili leukociti su krvne ćelije. Njihova uloga je imunološka, tj. u odbrani od

bolesti. U jednom litru krvi, zdrave odrasle osobe, nalazi se između 4-11 milijardi belih krvnih

zrnaca. Prema obliku jedra i membrane se dele na granulocite (sa zrnastom citoplazmom i

režnjevitim jedrom) i agranulocite (sa homogenom citopplazmom i okruglim jedrom).

Leukociti nastaju u koštanoj srži, ali se deo razvoja nekih vrsta leukocita odvija i u timusu,

limfnim žlezdama i čvorovima, kao i slezini. Najznačajnija je grudna žlezda (timus) koja se

nalazi ispod grudne kosti, jer je ona bitna za razvoj jedne podvrste limfocita, T limfocita.

 LY – Limfociti

normalne vrednosti: M, Ž 1,19 – 3,35x109/L

Limfociti su okrugle ćelije čije krupno jedro zauzima preko 90% unutrašnjosti i potiskuje

citoplazmu u stranu. Uglavnom kruže limfnim sistemom i postoje u tri vrste: B-ćelije, T-ćelije

i Ćelije Ubice. Ime su pretežno dobila prema engleskom nazivu mesta u telu na kome

sazrevaju (postaju sposobni da prepoznaju strane antigene):

B limfociti nastaju u koštanoj srži, gde i sazrevaju: eng. Bone marrow - B-cells.

T limfociti takođe nastaju u koštanoj srži, ali sazrevaju u timusu: eng. Thymus - T-cells.

Ćelije ubice nastaju takođe u koštanoj srži: eng. Natural Killer Cells.

B-ćelije stvaraju antitela koja se vezuju za patogene činioce kako bi omogućile njihovo

uništavanje. T-ćelije postoje kao: citotoksične T-ćelije, pomagačke T-ćelije i kao supresorske

T-ćelije. Samo citotoksične ćelije direktno učestvuju u uništavanju stranih agenasa u telu dok

pomagačke i supresorske T-ćelije imaju regulacionu ulogu u imunološkom odgovoru

organizma kroz lučenje citokina kojima se moduliše ponašanje ostalih, uglavnom efektorskih

ćelija, imunološkog sistema. Primera radi, pomagačke ćelije tipa CD4+ učestvuju u

koordinaciji odziva imunološkog sistema i njihov nedostatak je jedna od pojava izraženih

kod HIV-a. Citotoksične ćelije i ćelije ubice su sposobne da uništavaju ćelije tela koje su

inficirane virusom.

EO – Eozinofilni granulociti

normlane vrednosti M, Ž 0 – 0,43x109/L

Eozinofilni granulociti, su bela krvna zrnca koja su jedna od komponenti imunog sistema

odgovornog za borbu protiv parazita i višećelijskih određenih infekcija u kičmenjaka. Oni su

takođe kontrolni mehanizmi povezani sa alergijama i astmom. 

U normalnim poJedincima, eozinofila čine oko 1-6% belih krvnih ćeliJa, kao i oko 12-17

mikrometara u veličini. Oni se nalaze u meduli u donjem delu  gastrointestinalnog trakta,

jajnika, materice, slezine i limfnim čvorovima, ali ne u i plućima, koži, jednjaku, ili nekim

drugim unutrašnji organi  u normalnim uslovima. Prisustvo eozinofila u ovim organima je

povezana sa bolešću. Život eozinofila traje otprilike 8-12 sati, a može da preživi u tkivu

dodatnih 8-12 dana.

PLT – Trombociti

normalne vrednosti: M, Ž 158 - 424x109/L

Kao i sve druge krvne ćelije i trombociti nastaju u koštanoj srži. Zdrav čovek između 30 i 70

godina, težine 70 kg ima oko 1300-1500 g trombocita. Matična ćelija je megakarioblast

prečnika 21-50 mm iz koje se razvije promegakariocit, zatim megakariociti, koji je i najveća

ćelija u koštanoj srži prečnika 7-10 mm.

Vreme potrebno da iz megakarioblasta procesom sazrevanja nastanu trombociti iznosi 4-5

dana.

U koštanoj srži nalazi se normalno 1 / 3 nezrelih i 2 / 3 zrelih elemenata megakariocitne

vrste.

U cirkulišućoj krvi se u normalnim uslovima nalaze isključivo trombociti.

Život trombocita prosečno traJe 7-10 dana.

Tolerancija organizma prema smanjenju broja trombocita (trombocitopenija) izvanredno je

velika, jer se spontana krvarenja pojavljuju tek nakon smanjenja broja trombocita na 20-30 k

109 / L.

Stanja sa prolazno ili stalno povećanim broJem trombocita nazivaju se trombocitoza.

U krvi pored trombocitopenije i trombocitoze mogu se naći sledeće promene trombocita:

* Anizotrombocitoza,

* Agregati trombocita,

* Jezgra megakariociti i

* Megatrombociti

HGB – Hemoglobin 

normalne vrednosti 110-170 g/l

Snižene vrednosti hemoglobina:

kod anemija, kod gubitka krvi usled krvarenja

Povišene vrednosti hemoglobina:

i kod zdravih ljudi

Hemoglobin (Hb HGB) je gvožđe koje veže kiseonik  u crvenim krvnim zrncima ljudi.

Hemoglobin u krvi je ono što transportuje kiseonik iz pluća u ostale delove tela (tJ. tkiva),

gde predaje kiseonika za upotrebu ćelija, i prikuplja ugljen-dioksid koji vraća u pluća.

NE – Neutrofili 

normalne vrednosti M, Ž 2,06 – 6,49 x109/L

Neutrofili su leukociti koji štite organizam od bakterijske ili gljivične infekcije kao i drugih

sitnih izazivača upalnih procesa. Oni uglavnom predstavljaju prvi odgovor organizma na

infekciju, a svojom aktivnošću i potonjim odumiranjem u velikom broju formiraju gnoj.

Nazivaju se i polimorfojedarni leukociti ili mikrofagi. Izraz mikrofagi proizilazi iz njihove

aktivne uloge u fagocitozi. [1]

Najbrojniji su među cirkulišućim leukocitima i čine 50-70% ukupnog broja belih krvnih

zrnaca. Na krvnom razmazu su okruglog oblika, sa relativno brojnim mikrovilama. Jedro im

ima najčešće 3, ređe 2, 4 ili 5 lobusa, dok je citoplazma ispunjena specifičnim i azurofilnim

granulama. Specifične granule boje se ljubičasto jer imaju podjednako izražen afinitet prema

baznim i kiselim bojama od čega i potiče naziv neutrofili.

MO – Monociti

normalne vrednosti M, Ž 0,12 – 0,84x109/L

Monociti su ćelije koje se, kada iz cirkulacije pređu u druga tkiva, razvijaju u makrofage.

Makrofazi zatim deluju kao "usisivači" koji su, slično neutrofilnim granulocitima, sposobni da

fagocituju ("pojedu") ostatke izumrlih ćelija iz organizma. Za razliku od neutrofila, međutim,

makrofazi mogu da fagocituju i cele ćelije. Uz to, oni učestvuju u prezentaciji delova

patogenih organizama limfocitima, kako bi ih oni prepoznali i uništili (T limfociti), ili stvorili

odgovarajuća antitela (B limfociti).

BA – Bazofilni granulociti

normlane vrednosti M, Ž 0 – 0,06x109/L

Basofilni granulociti, nazivaju se još i bazofili, najređi su od ostalih granulocita, oni

predstavljaju oko 0,01% do 0,3% od cirkulišućih belih krvnih zrnaca.

Bazofili se pojavljuju u određenim vrstama inflamatornih reakcija, posebno kod alergijskih

reakcija. Bazofili sadrže antikoagulantnu supstancu heparin, koji sprečava brzo zgrušavanje

krvi. Oni takođe sadrže histamin vazodilatator, koji ubrzava protok krvi do tkiva. Kao i

eozinofili, bazofili igraju ulogu kod parazitarnih infekcija i alergija. Oni se nalaze u tkivima u

kojima se odvijaju alergijske reakcije. Bazofili poseduju proteinske receptore na površini

ćelija koji se vezuJu IgE, imunoglobulin E koji su uključeni u macroparasitnu odbranu i

alergije. 

Glukoza

Normalne vrednosti: 3,5-6,1 mmol/l

Povišena koncentracija glukoze:

se javlja kod   dijabetes melitusa, pankreatitisa, endokrinih poremećaja, upotebe pojedinih

lekova (steroidi, tijazidi, oralni kontraceptivi), hroničnog oštećenje bubrega,

stres,   intravenozne infuzije - glukoze, postprandijalno ispitivanje.

Snižena koncentracija glukoze:

se javlja kod inzulinoma,   adrenokortikalne insuficijencija, ekstrapankreatične

neoplazme,   teških oboljenja jetre, konzumiranje alkohola,   funkcionalne hipoglikemije,

preddijabetična hipoglikemija, glikogenoza novorođenčeta.

Glukoza je najrasprostranjeniji monosaharid u prirodi, međutim samo kao izomer koJj se zove

dekstroza ili grožđani šećer. Može da se nađe u krvi svih sisara kao i u medu i grožđu.

Molekuli složenijih ugljenih hidrata kao što su skrob i celuloza nastaju od velikog broja

molekula glukoze.

Glukoza ima vrlo sladak ukus, lako je rastvorljiva u vodi, a takođe je i neophodna za

održavanje života jer kad se razgradi u citoplazmi žive ćelije oslobađa velike količine

energije potrebne za mnoge životne funkcije.

Kreatinin

Normalne vrednosti: Ž: 45-90, M: 63-109 mmol/L

Povišene vrednosti kreatinina:

javlja se kod smanjene bubrežne funkcije

Snižene vrednosti kreatinina:

nisu klinički značajne, javljaju se kod osoba sa malom mišićnom masom, kahektičnih osoba,

amputiranih i starijih osoba.

Dobija se metabolisanjem kreatina i izlučuje filtriranjem kroz glomerule bubrega. Na osnovu

njegove koncentracije u serumu indirektno se može zaključivati o funkcionisanju bubrega tj.

njihovoj sposobnosti da iz organizma izlučuju raspadne produkte metabolizma.

Kreatinin je proizvod razlaganja kreatina i fosfokreatina koji se gotovo isključivo nalaze u

mišićima. Po strukturi kreatin je metilguanidooctena kiselina. Kreatin čini 98% ukupne

mišićne mase a igra bitnu ulogu u mišićnoj kontrakciji. Stoga je proizvodnja kreatinina

proporcionalna mišićnoj masi. Izlučuje se u obliku anhidrida, tj. kao kreatinin.

Metabolizam kreatina i kreatinina se odvija u bubrezima, mišićima, jetri i pankreasu. Merenje

kreatinina koristi se u dijagnostici i lečenju bubrežnih oboljenja, a pokazalo se korisnom i kod

procene glomerularne funkcije bubrega kao i u praćenju dijalize. Nivo kreatinina u serumu

nijJe osetljiva na rana bubrežna oštećenja te reaguje sporije od uree u krvi na hemodijalizu u

postupku lečenja bubrežnog zatajenja.

Kreatinin u serumu varira u zavisnosti od starosti bolesnika, telesnoj težini i polu. 

Ukupni bilirubin

Normalne vrednosti: 6,8-20,5 mmol/L

Povišene vrijednosti ukupnog bilirubina:

se javljaju kod insuficijencije jetre, ekstrahepatične opstrukcije,   hemolize, kod

novorođenčeta usled raznih uzroka kao fiziološka hiperbilirubinemija, gilbertova bolest.

Bilirubin je žučni pigment, nastao razgradnjom eritrocitnog hema, ali i drugih hem

pigmenata (npr. citochrome). Nekonjugirani ili indirektni bilirubin (u vodi nerastvorljive

bilirubin-I) normalno cirkuliše krvlju vezan za abumine. Takvog ga ćeliJe Jetre preuzimaJu i

konjugiraJu u bilirubin-II ili direktni (bilirubin diglucuronide) u vodi rastvorljivi pigment i

izlučuJe se sa žuči.

Oko 80% bilirubina nastaJe razgradnjom hemoglobina iz eritrocita (nakon 120 dana života

eritrocita u krvi) u retikuloendotelnom sistemu (RES). Preostalih 20% dnevno stvorenog

bilirubina nastaJe iz prethodnika eritrocita u koštanoJ srži (neefikasna eritrocitopoeza) i

drugih hem proteina (mioglobin, citohromima, katalaza).

Aspartat aminotransferaza - AST

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: 8 – 38 U/L

Povišene vrednosti AST-a:

javljaju se kod hepatocelularnog oštećenja (virusni hepatitis, toksični hepatitis, šok jetre,

alkoholni hepatitis), infarkta miokarda, hemolize in vivo, bolesti skeletnih mišića, infarkt

pluća, posthepatične bilijarne opstrukcije.

Snižene vrednosti AST-a:

javlja se kod terminalnog stadijuma bolesti jetre, hronične hemodijalize, trudnoće.

Aspartat aminotransferaza (Transaminaze) - Najčešće se naziva jetrenim enzimom. Najviše

je prisutna u srcu, jetri, skeletnim mišićima i pankreasu, au manjoj meri u slezini, plućima i

eritrocitima.

Najveće značenje određivanje ima kod jetrenih oboljenja.

Merenje nivoa AST u krvi indikovano Je u dijagnozi, razlikovanju i praćenju bolesti jetre i žuči,

infarktu miokarda i oštećenju skeletnih mišića.

Gama-glutamil transferaza , gama-GT

Normalne vrednosti: Muškarci: 11 – 55 U/L , Žene: 9 – 35 U/L

Povišene vrednosti GGT-a:

javlja se kod hepatobilijarne bolesti, alkoholizma, uzimanja pojedinih lekova (kao fenitoin,

fenobarbital).

Smanjene vrednosti GGT-a:

javlja se rekto i nije klinički značajna.

GGT je enzim koji katalizuje prenos hidrolizom oslobođenog ostatka glutaminske kiseline na

neku aminokiselinu ili peptid. U organizmu se javlja pretežno vezan na ćelijske membrane.

Najviše ga ima u četkastim obrubu epitelnih ćelija proksimalnih tubula bubrega, prostati,

pankreasu, Jetri, epitelu tankog creva i mozgu.

Porast katalitičke koncentraciJe GGT je najosetljiviji pokazatelj oštećenja Jetre, a naročito je

izražen ako su oštećenja uzrokovana alkoholom. Dobar je pokazatelj u diferencijalnoj

dijagnostici hepatocelularni i opstruktivne žutice.

Amilaza

Normalne vrednosti: 0,83-5,00 mkat/L

Povišene vrednosti amilaze:

javljaju se kod pankreatitisa, perforirajućeg ili penetrirajućeg čira želuca, akutnog uzimanja

alkohola, bolesti pluvačne žlezde, teške bolesti bubrega, kamena u žučnom vodu, spazma

žućnog puta.

Smanjene vrednosti amilaze:

javljaju se kod teške i obimne opstrukcije pankreasa i kod teže insuficijencije jetre.

Amilaza je enzim koji razgrađuje skrob i glikogen. Sintetizuje se u gušterači, slinovnice i jetri.

a-Amilaza

alfa-1 ,4-glukan: 4-glukanhidrolaza

a-Amilaza je enzim male molekularne mase (45.000-50.000). Po mestu delovanja ona Je

enzim probavnih sokova.

Dijagnostički značaj određivanja je u akutnoj upali pankreasa i pljuvačnih žlezda.

Laktat dehidrogenaza - LDH

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: <241 U / L

Povišene vrednosti LDH-a:

javljaju se kod   virusnog hepatitisa, ciroze, opstruktivne žutice, infarkta miokarda u

megaloblastičnoj i pernicioznoj anemiji, šoku, hipoksiji, bubrežnim bolestima, metastatskim

karcinomu.

Snižene vrednosi LDH-a:

nisu klinički značajne.

Enzim koji se uglavnom nalazi unutar ćelija. Najviše LDH sadrže ćelije: jetre, srca, bubrega,

skeletnih mišića i eritrocita.

Dijagnostički je važan pokazatelj infarkta miokarda kao i njegove prognoze, zatim kod

mišićnih bolesti, naročito distrofije.

Najveće značenje određivnje aktivnosti LDH ima kod oboljenja jetre, a može poslužiti u

nekim slučajevima kao tumorski marker.

Albumini

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: 41 – 51 g/L

Povišene vrednosti albumina:

javljaju se kod dehidratacije.

Snižene vrednosti albumina:

javljaju se kod bubrežne bolesti - nefrotski sindrom s gubitkom proteina urinom,

insuficijencije jetre sa smanjenom sintezom albumina, teške malnutricije, akutne upale,

hronične upale, trudnoće, opekotina.

Albumini se sintetišu u jetri i otpuštaju u krv. Učestvuju u prenosu raznih hormona, i drugih

materija (kao što su lekovi i razni metaboliti).

Albumini - 45g / L - to su belančevine plazme sa najmanjom molekulskom masom i vrlo su

prikladne za održavanje koloidno - osmotskog pritiska (učestvuju u održavanju normalne

raspodele vode u telu). Osmotski pritisak održava protivtežu hidrostatički pritisak krvi koJi

stvara srce.

HDL-Holesterol

Normalne vrednosti: Muškarci:> 1,0 mmol / L, Žene:> 1,2 mmol / L.

Povišene vrednosti HDL-Holesterola:

javljaju se u   hipotiroidizmu, insulin zavisnom dijabetesu, von Villebrandovoj bolesti, bilijarnoj

cirozi te nefrotski sindromu.

Snižene vrednosti HDL-Holesterola:

javljaju se u   septikemiji, različitim infekcijama, hipertiroidizmu, diabetes mellitus, sindromu

policističnih jajnika, reumatskim bolestima, osnovnoj hipertenziji, akutnom infarktu

miokarda, aterosklerozi, hroničnom hepatitisu, cirozi jetre, celijakiji, nefrotskom sindromu,

hroničnoj bolesti bubrega i fiziološki u postmenopauzi.

HDL-čestice nazivaju se "čistačima", a holesterol iz njih "dobrim holesterolom". One odnose

taj suvišan holesterol iz tkiva gde ga ima previše i njegova viša nivo u krvi upućuje na manji

rizik za nastaJanje kardiovaskularnih bolesti.

Približno 25% ukupnog holesterola u serumu se prenosi kao HDL frakcija.

Niski nivo HDL-holesterol je faktor rizika nezavisan o ukupnoJ nivou holesterola i predstavlja

veliku verovatnoću za kardiovaskularna oboljenja.

Holesterol

Normalne vrednosti: 3,1-6,5 mmol/L

Povišene vrednosti holesterola:

javljaju se kod familijarne (hereditarna) hiperholesterolemije, bilijarne

opstrukcije,   nefrotskog sindroma,   hipotiroidizma, trudnoće.

Smanjene vrednsoti holesterola:

javljaju se kod teške insuficijencije jetre,   malnutricije, hipertiroidizma, hronične anemije,

waldenstromove makroglobulinemije, tiroiditisa.

Holesterol je masnoća koje najviše ima u namirnicama životinjskog porekla. Bez holesterola,

većina živih bića ne bi mogla živeti. Reč je o supstanci koja je sastojak svake ćelije tela

(ćelijske membrane). Osim toga, u ljudskom organizmu holesterol je potreban za mnoge

metaboličke procese u razmeni materija. Iz njega nastaje više vrsta hormona, i to ženskih i

muških polnih hormona (npr. testosterona, estradiola) te hormona nadbubrežne žlezde (npr

kortizol). Takođe, deo je i molekule vitamina D. Iz holesterola  nastaju žučne kiseline koje se

putem žuči izlučuju u crevo i bez kojih je nezamisliva normalna probava, poglavito masti.

Ova za život važna materiJa mora u telu uvek biti na raspolaganju pa količina holesterola u

telu ne sme zavisiti o njegovom unosu samo putem hrane. Zato se holesterol stvara i u telu.

Glavno mesto gde nastaje je jetra. U njoj nastaje oko 1 do 2 grama holesterola dnevno. On

se krvlju prenosi do svake ćelije i u njima se zatim dalje prerađuje, zavisno o potrebama.

Kako se holesterol prenosi krvlju? Šta Je to LDL-i HDL-holesterol?

Kako je holesterol masnoća topljiva samo u mastima, a krv se sastoji prvenstveno od vode,

on se ne bi mogao krvlju prenositi iz probavnog sistema i jetre do svih tkiva u kojima se

iskorišćava. Stoga holesterol zajedno s posebnim belančevinama čini čestice koje se

nazivaju lipoproteini. To su prenosnici holesterola i drugih masnoća u krvi. Postoji više vrsta

lipoproteina, a najvažnije su dve: LDL-čestice koje prenose holesterol i odlažu ga u pojedina

tkiva i organe, i HDL-čestice koje sakupljaju  i prenose suvišan holesterol iz raznih tkiva u

jetru. Lipoproteini se razlikuju prvenstveno prema svojoj gustini: LDL su čestice niske

gustine, a HDL su čestice visoke gustine. LDL-čestice sadrže holesterol koji se naziva "lošim

holesterolom" jer te čestice prenose holesterol koji se iz njih odlaže u tkiva pa i zidove krvnih

sudova. HDL-čestice nazivaJu se "čistačima", a holesterol iz njih "dobrim holesterolom". One

odnose taj suvišan holesterol iz tkiva gde ga ima previše i njegova viša nivo u krvi upućuJe

na manji rizik za nastaJanje kardiovaskularnih bolesti.

Natrijum

Normalne vrednosti: 137-145 mmol/l 

Povišene vrednosti natrijuma:

javljaju se kod dehidratacije, dijabetes insipidusa, gubitka gastrointestinalnih tečnosti,

trovanja solju, gubitka putem kože, opekotina, znojenje, hiperaldosteronizma, meningitisa,

moždanog udara, traume,neurohirurških zahvata

Smanjene vrednosti natrijuma:

javljaju se kod hiponatrijemije (ciroza, hemodilucija, srčane greške, gubitak natrija, oštećenje

tubula, terapija diureticima, insuficijencija nadbubrežne žlijezde, znojenje, lažne

hiponatrijemije kao u hiper lipidemiji ili kod povećanja serum proteina

Natrijum jon (Na) - elektrolit koji uz kalijum održava osmotsku ravnotežu u telu. Promenom

brzine lučenja natriJuma bubrezima i promenom volumena izvan ćelijske tečnosti održavaju

se normalne koncentraciJe natriJuma u plazmi.

Smanjenja koncentracije natrijuma dovodi do slabosti (manje od 120 mmol / L), do bulbarne

ili pseudobulbarne paralize (<od 110 mmol / L), te do teških neuroloških znakova i simptoma

(90-105 mmol / L).

Hloridi

Normalne vrednosti: 97-108 mmol/L

Povišene vrednosti hlorida:

javljaju se kod dugotrajnih proliva, bolesti bubrežnih tubula, hiperparatiroidizma,

dehidratacije.

Smanjene vrednosti hlorida:

javljaju se kod dugotrajnog povraćanja, opekotina, bubrežnih bolesti sa gubitkom soli,

terapije tijazidima.

Hlorid je glavni vanćelijski anjon, čija je osnovna fiziološka funkcija regulisanje saobraćaja

vode u organizmu, osmotskog pritiska, te održavanje anjonska-kationski ravnoteže. Joni

hlorida filtriraju se iz plazme kroz glomerularnu membranu i pasivno reapsorbuju, zajedno sa

jonima natrijuma, u bubrezima.Određivanje ima najveću važnost kod bubrežnih poremećaja,

kao i u praćenju acidobaznog statusa.

Fosfor

Normalne vrednosti: 0,79-1,42 mmol/L

Povišene vrednosti fosfora:

javljaju se kod bubrežne insuficijencije, hipoparatiroidizama (primarnog), prekomerno

uzimanje vitamina D, hrana s mnogo kalcijuma, u detinjstvu.

Smanjene vrednsoti fosfora:

javljaju se kod hiperparatiroidizma,   deficita vitamina D, malapsorpcije, davanja glukoze

(hiperalimentacija), hiperinzulinizma, gubitka fosfata urinom kao u Fanconievu sindromu,

terapije inzulinom dijabetične ketoacidoze, rahitisa.

Fosfor je značajan element koji učestvuje u izgradnji kostiJu ..

Organizam odrasle osobe sadrži fosfor u obliku fosfata, koji su podjednako raspoređeni

ekstra celularno i intra celularno. Intra celularno, fosfati su sastavni deo fosfolipida i

fosfoproteina (organski fosfati). Približno 85% ekstra celularnog fosfata prisutno je u

neorganskom obliku kao hidroksiapatit. Hormonski regulatori koncentracije anorganskog

fosfora su PTH, kalcitonin, 1,25-dihidroksivitamin D.

Određivanje koncentracije anorganskog fosfora u serumu važan je pokazatelj koštane

izgradnje, odnosno razgradnje.

Magnezijum

Normalne vrednosti:  Muškarci i žene: 0,65-1,05 mmol / L

Povišene vrednosti magnezijuma:

javljaju se   kod akutnih hroničnih bubrežnih oštećenja te kao posledica prekomernog

uzimanja antacida.   Moguće je trovanje magnezijumom i ono se ogleda hiporefleksija,

hipotenzijom zbog povećanog volumena krvi, respiratornom depresijom i komom.

Snižene vrednosti magnezijuma:

javljaju se kod: hroničnog alkoholizma, ciroze jetre,   akutnog pankreatitisa, hipo i

hipertiroidizma, hiperaldosteronizma i dijabetičke acidoze.

Magnezijum je, uz kalijum glavni intracelularni katjon. Apsorbuje se u tankom crevu, a 60 -

70% se izlučuje u stolici. Smešten je uglavnom u kostima (55%) i nešto u mišićima (27%).

Veći deo magnezijuma u plazmi (70-85%) nalazi se u obliku slobodnih jona ili kompleksa

niske molekulske mase. Ostatak je vezan za proteine, uglavnom albumin. Neophodan je

faktor u brojnim enzimskim reakcijama, bilo kao sastavni deo metaloenzim ili kao aktivator.

Magnezijum spada u grupu elemenata u tragu, što znači da ga u organizmu ukupno ima

manje od 0,01% telesne mase.

Indikacije za određivanje MAGNEZIJUMA u krvi su:

- Neuromuskularna preosetljivost (tremor, trzanje mišića, tetaniJe, grčevi)

- Kardiološki problemi (tahikardiJa, aritmiJa, fibrilaciJa kliJetke, u EKG-u produženje KT vala.)

I / ili

- Gastrointestinalni problemi (ulcerozni kolitis, morbus Chron, celiJakiJa, sindrom kratkog

creva)

- Kontinuirano uzimanju diuretika ili nefrotoksičnih lekova

Vitamin B12

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: 145-637 pmol / L

Smanjena vrednost vitamina B12:

javljaju se kod loše ishrane:

- Vegetarijanska ishrana (10-20 godina takove ishrane, naročito u trudnoći)

- Loša ishrana (stariJe osobe)

- Intestinalna malapsorpcija (Crohn-ova bolest, resekciJa creva itd

Oboljenja koje uzrokuJe nedostatak vitamina B12 mogu biti perniciozna anemija, neuropatija,

Makrocitne smetnje (makrocitoza, (MCV> 96 fL), hipersegmentacija neutrofilnih granulocita)

ili autoimuni gastritis sa atrofiJom sluznice želuca.

Vitamin B12 je u vodi rastvorljivi vitamin s vrlo važnom ulogom u različitim metaboličkim i

sintetskim putevima. Naziv "vitamin B12" uopšteno se koristi za grupu sličnih jedinjenja koji

sadrže kobalt. Nedostatak može dovesti do anemije i nekih neuroloških oštećenja. U ljudsko

telo dolazi proteinskom ishranom. Nastaje u životinjskom organizmu ili uz pomoć

mikroorganizama. Pepsin i želudačna kiselina oslobađaju ga od proteina, au krvotok ulazi

resorpcije iz creva.

CRP (C - reaktivni protein)

Normalne vrednosti:  Muškarci i žene: <5 mg / L

Povišene vrednsoti CRP-a:

javljaju se kod   akutnih i hroničnih bakterijskih infekcija, kod autoimunih bolesti i bolesti

imuno-kompleksa, nekroze tkiva i malignih oboljenja, infarkt miokarda i traume. Povišenje se

javlja unutar 24-48 sati.   Budući da je porast CRP nespecifična, nalaz se ne može protumačiti

bez potpune istorije bolesti, ai tada samo u poređenju sa prethodnim vrednostima. Stalno

povišen nivo CRP ukazuje na neefikasnost terapije.   Normalne nivoa CRP ne isključuju

prisustvo lokalizovane upale blažeg stepena ili neke hronične bolesti poput SLE ili ulceroznog

kolitisa.

C-reaktivni protein najosetljiviji je pokazatelj akutne faze upale. Sintetizuje se u jetri, a

poraste i do 100k u roku 24h, kao odgovor na akutni nadražaj.

Služi i kao potvrda postojanja akutne organske bolesti, kao što su akutni infarkt miokarda,

tromboza dubokih vena te infekcije, ili hronična stanja, kao što su maligni tumor, reumatske

bolesti te upala.

Urea

Normalne vrednosti: 2,0-7,8 mmol/L

Povišene vrednosti uree:

se javljaju kod oslabljene funkcije bubrega, prerenalne azotemije, postrenalne azotemije,

krvarenje u gastrointestinalnom traktu, hrane sa mnogo proteina,   uzimanja pojedinih lekova

(kortikosteroidi).

Snižene vrednosti uree:

se javljaju kod   trudnoće (3-i trimestar), teške insuficijencije jetre, prekomerne hidratacije,

malnutricije (smanjen unos proteina), lipoidna nefroza.

Urea je krajnji produkt metabolizma belančevina. Izlučuje se putem bubrega tj. mokraće.

Metabolizam uree putem bubrega je vitalni deo ljudskog metabolizma. Pored svoje uloge kao

nosilac otpada azota, urea takođe  omogućava reapsorpciju vode koja se izlučuje urinom. 

Ovaj mehanizam, je pod kontrolom antidiuretičkog hormona, omogućava telu da stvori

hiperosmotiki urin, koji ima veću koncentraciju rastvorenih materija nego krvna plazma. Ovaj

mehanizam je važan da bi se sprečio gubitak vode, za održavanje krvnog pritiska, kao i da

održi odgovarajuću koncentraciju natrijumovih jona u plazmi.

Mokraćna kiselina (urati)

Normalne vrednosti: Ž: 147-400, M: 211-452 mmol/L

Povišene vrednosti urata:

javljaju se kod gihta, bubrežnog oštećenja, ketoacidoze, viška laktata (npr. nakon salicilata,

probenecida, uživanja alkohola), terapije diureticima, hronočne nefropatije, policističnih

bubrega, hrane sa mnogo proteina (nukleoproteina).

Snižene vrednosti urata:

javljaju se kod davanja ACTH, davanja urikozuričnih lekova (velike doze kortizona,

alopurinola, kumarina), defekta bubrežnih tubula uzrokovana olovom (Fanconijev sindrom i

Wilsonova bolest).

Mokraćna kiselina je konačni produkt metabolizma egzogenih i endogenih purina. Čovek

izlučuje mokraćnu kiselinu kao konačni metabolički produkt purina. Mokraćna kiselina

izlučuje se iz cirkulacije najvećim delom u mokraći (oko 75%), oko 25% izlučuje se u crevo,

gde je razgrađuju crevne bakterije.\

                                       Direktni bilirubin

Normalne vrednosti: 1,0-5,0 mikro mol / L

Povišene vrednosti direktnog bilirubina:

javljaju se kod intra hepatičke i ekstra hepatičke opstrukcije bilijarnog trakta,

hepatocelularnog oštećenja, kolestaze u primarnoj hiperbilirubinemije (Dubin-Džonsonov

sindrom).

Žučna boja

Konjugirani ili direktni bilirubin stvara se nakon konjugacije bilirubina sa Glukuronska kiselina

u jetri uz enzim bilirubin-UDP-glukuronil transferaze i izlučuje se putem žuči.

Najveće značenje određivanje ima kod jetrenih i žučnih oboljenja. Određivanje i merenje se

izvodi spektro fotometrijski.

Alanin aminotransferaza - ALT 

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: 10 – 48 U/L

Povišene vrednosti ALT-a:

javljaju se kod virusnog hepatitisa, toksičnog hepatitisa, šoka jetre, infektivne

mononukleoze, alkoholnog hepatitisa, polimiozitisa

Smanjene vrednosti ALT-a:

javljaju se kod terminalnog stadijuma bolesti jetre, hemodijalize, bubrežne insuficijencije

ALT je enzim kojega se često naziva i jetrenim. Najviša aktivnost enzima ALT prisutna je u

jetri, približno 10 puta veća nego u bubrezima, srcu i skeletnim mišićima, au manjoj meri u

pankreasu, slezini i plućima. Alanin-aminotransferaza (ALT) je enzim koji pripada grupi

aminotransferaza, enzima koji učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Povećane vrednosti

ALT u serumu uglavnom se smatra indikatorom oboljenja parenhima jetre.

Alkalna fosfataza - ALP

Normalne vrednosti: djeca do 1 god: 0,6-1,83; do puberteta: 0,42-1,23; gravidne

žene: 0,42-2,20; odrasli 0,18-0,70 mkat/L

Povišene vrednosti ALP-a: 

javljaju se kod   intrahepatične holestaze, ekstrahepatične holestaze, osteoblastične bolesti,

tumora koji stvara alkalnu fosfatazu, trudnoće.

Smanjene vrednosti ALP-a:

javljaju se veoma retko i to kod hipofosfatemije.

Alkalne fosfataze su grupno-specifični enzimi koji kataliziraju hidrolizu monoestera fosfatne

kiseline i alkohola. Optimalni pH za dejstvo enzima je između 9.8 i 10.5, a zavisi od vrste

supstrata i vrsti pufera.

Enzim je prisutan najviše u epitelu tankog creva, bubrežnim tubulima, kostima, Jetri, placenti

i leukocitima. ALP u serumu zdravih odraslih osoba uglavnom potiče iz jetre, au serumu dece

i iz kostiju. U raznim bolestima koje zahvataJu navedene organe dolazi do porasta katalitičke

koncentraciJe ALP u serumu.

PokazuJe najjaču aktivnost u alkalnom području, stoga se i naziva alkalna fosfataza. Merenje

aktivnosti alkalne fosfataze može služiti kao indeks bolesti jetre i žuči, te kod bolesti kostiJu

u korelaciJi sa ostalim kliničkim pokazateljima i kao tumorski biljeg u nekim slučajevima.

Vrednosti alkalne fosfataze povećavaju se kod opstrukciJe u bilijarnom traktu.

Najveće značenje određivanje ima kod Jetrenih i žučnih oboljenja

Kreatin kinaza - CK

Normalne vrednosti: Muškarci: < 177 U/L; Žene: < 153 U/L

Povišene vrednosti CK-e:

javlja se kod infarkta miokarda, progresivne mišićne distrofije, dermatomiozitisa,

hiperosmolalnosti, delirijum tremensa, konvulzija (epileptično stanje), hipotiroidizma,

hirurčkih zahvata, intenzivne fizičke aktivnosti, intramuskularne injekcije.

Smanjene vrednosti CK-e:

javlja se kod fizički neaktivnih osoba, osoba sa malom mišićnom masom.

CK je enzim koji se nalazi u visokoj koncentraciji u srčanom mišiću, skeletnim mišićima iu

mozgu ali u mnogo manjoj količini.

Lipaza

Lipaza je enzim koji izlučuje pankreas. Lipaza pospešuje razgradnju masti na glicerol i masne

kiseline.

Lipoptotein - lipaza u masnom tkivu kontroliše uskladištenje triglicerida, indirektno aktivira

insulin i inhibira adrenalin.

Lipidi se telom prenose pomoću složenih struktura koje se nazivaju lipoproteini. Opisano je

bar pet glavnih apolipoproteina koji su označeni slovima od A do E.

Od lipida prisutnih u krvnoj plazmi najvažniji su: masne kiseline, trigliceridi, holesterol,

fosfolipidi i steroidni hormoni.

Poremećaji metabolizma lipida se procenjuJu na osnovu koncentracija holesterola i

triglicerida u plazmi, te podatake dobijamo elektroforezom lipoproteina. Visoki rizik

učestalosti ateroskleroze su bolesti uzrokovane poremećajem metabolizma lipida.

 APOLIPOPROTEIN A1

Normalne vrednosti: Muškarci: 1,05-1,75 g / L, Žene: 1,05-2,05 g / L

Povišene vrednosti Apo A1:

javljaju se kod hiperfunkcije jajnika i   abetalipoproteinemija.

Smanjene vrednosti Apo A1:

javljaju se kod   kardiovaskularnih bolesnika. Može se javiti i u stanjima kao što su:

septikemija, AIDS, insulin-zavisan dijabetes, nedostatak hormona rasta, hipofinkcija jajnika,

nasledna hipertrigliciridemija, reumatska bolest, osnovna hipertenzija, akutni infarkt

miokarda, oboljenje koronarnih arterija, ishemija srca, ateroskleroza, hronični aktivni

hepatitis te ciroza jetre.

Glavni apolipoprotein (prenosnik) HDL-holesterola Je apolipoprotein A (Apo A). Apo A1 ima

ulogu uklanjanja prekomernog holesterola iz tkiva. Merenje Apo A1 često se koristi za

kategorizaciJa bolesnika s genetskim poremećaJem, koJi vodi do niske koncentraciJe HDL

holesterola.

 APOLIPOPROTEIN B

Normalne vrednosti: Muškarci: 0,60-1,40 g / L, Žene: 0,55-1,30 g / L

Povišene vrednosti Apo B:

javljaju se kod   povišenog rizika od bolesti srčanih arterija, zatim u hipotiroidizmu i

nedostatka faktora rasta.

Smanjene vrednosti Apo B:

javljaju se kod   septikemije, hipertiroidizma i abetalipoproteinemije.

PROTEINI

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: 66 – 81 g/L

Povišene vrednosti proteina:

javljaju se kod dehidratacije, mijeloma (IgG,IgA), sarkoidoze.

Smanjene vrednosti proteina:

javljaju se kod prekomjerne hidratacije, insuficijencije jetre, malnutricije, mijeloma (laki

lanci), agamaglobulinemije, malignosti, nefrotskog sindroma, enteropatije s gubitkom

proteina.

Uz vodu, belančevine (proteini) su navažnije materije u telu. Od prvenstvenog su značenja

za rast i razvoj svih telesnih tkiva. Glavni su izvor materija za izgradnju mišića, krvi, kože,

kose, noktiju i unutrašnjih organa, uključujući srce i mozak. Sastavni su delovi svake ćelije

koja čini osnovu života na Zemlji.

Proteini, zavisno od svoje građe, provode čitav niz različitih aktivnosti unutar organizma.

Prva i osnovna uloga proteina je njihova neophodnost u procesu rasta i razvoja. Za bilo koji

deo našeg tela koji prolazi kroz proces rasta ili regeneracije, stvaraju se nove telesne ćelije,

koje trebaju proteine za svoju izgradnju i uspostavljanje odgovarajuće funkcije. U zavisnosti

od starosti i pola potrebe za belančevinama se znatno menjaju.

Druga velika uloga proteina je zamena oštećenih i odumrlih ćelija. Ćelije koje trebaju

uobičajenu zamenu jesu između ostalih: ćelije krvi, bubrega, jetre, mišića, kose, noktiju ,

zuba i kostiju.

Takođe, one su potrebne telu kako bi moglo stvoriti čitav niz enzima (molekuli koje

ubrzavaju biohemijske procese i zaslužne su za ovakav oblik života kakav mi poznajemo) i

hormona (molekule koje omogućuju komunikaciju i usklađivanje biohemijskih procesa

između različitih tkiva i organa) i antitela ( molekuli koji su proizvod imunog sistema

organizma i odgovorne su za obranu od stranih materija, bakterija i virusa).

Proteini grade i veliki dio molekula hemoglobina - materije koja prenosi kiseonik našim telom

i omogućuje nam odvijanje procesa disanja u svim ćelijama u kojima se taj ciklus odvija.

Ukupni proteini u serumu obuhvataju albumina i globulina. Albumini se sintetišu u jetri kao i

manji deo globulina (a i b-globulini) dok se veći deo globulina (g-globulini) stvara u plazma

stanicama i stanicama RES-sistema. Osnovna funkcija proteina u organizmu je zaštita od

infekcija, održavanje koloidno-osmotskog pritiska, transport lekova, hormona i vitamina.

Ukupni proteini u serumu su zbir svih proteina u krvotoku i najveća su komponenta krvi.

Merenje ukupnih proteina koristi se u dijagnostici i terapiji raznih bolesti jetre, bubrega i

koštane srži, kao i ostalih metaboličkih i nutricijskih poremećaja.

Odstupanje od referentnih vrednosti ukazuje na disproteinemiju ili poremećaj ravnoteže

vode. Ova dva stanja mogu se razlikovati dodatnim sprovođenjem elektroforeze proteina

seruma i određivanjem hematokrita.

LDL-Holesterol

Normlane vrednsoti: Muškarci i žene: <3,0 mmol / L.

Povišene vrednosti LDL Holesterola:

javljaju se kod   povećanog kardiovaskularnog rizika, nasledne hiperlipidemije.

Snižene vrednosti LDL Holesterola:

javljaju se kod   malapsorpcije i malnutricije.

Kako je holesterol masnoća topljiva samo u mastima, a krv se sastoji prvenstveno od vode,

on se ne bi mogao krvlju prenositi iz probavnog sistema i jetre do svih tkiva u kojima se

iskorišćava. Stoga holesterol zajedno s posebnim belančevinama čini čestice koje se

nazivaju lipoproteini.

To su prenosnici holesterola i drugih masnoća u krvi. Postoji više vrsta lipoproteina, a

najvažnije su dve: LDL-čestice koje prenose holesterol i odlažu ga u pojedina tkiva i organe, i

HDL-čestice koje sakupljaju na sebe i prenose suvišan holesterol iz raznih tkiva u jetru.

Lipoproteini se razlikuju prvenstveno prema svojoj gustini: LDL su čestice niske gustine, a

HDL su čestice visoke gustine.

LDL-čestice sadrže holesterol koji se naziva "lošim holesterolom" jer te čestice prenose

holesterol koji se iz njih odlaže u tkiva pa i zidove krvnih sudova.

Trigliceridi 

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: <1,7 mmol/L

Povišene vrednosti triglicerida:

javljaju se kod familijarne hipertrigliceridemije, nefrotskog sindroma, dijabetes melitusa,

pankreatitisa, trudnoće, bolesti jetre (Zieveov sindrom).

Smanjene vrednosti triglicerida:

javljaju se ko malnutricije, kongenitalna a-betalipoproteinemije.

Trigliceridi su masnoće, spoJevi alkohola glicerola i masnih kiselina. Unosimo ih hranom, ali

se nalaze pohranjeni iu masnim ćelijama tela. Kada organizam želi da iskoristi mast iz hrane

ili masnih rezervi, mora trigliceride najpre razgraditi enzimima na glicerol i masne kiseline.

Razgradeni proizvodi iskorišćavaju se u metabolizmu - glicerol se pretvara u glukozu (krvni

šećer) koja se može iskoristiti za stvaranje energiJe ili izgradnju drugih materija, a masne se

kiseline razgrađuju do jednostavniJih pri čemu takođe nastaje energija. Obrnuto, ako jedemo

previše hrane koja sadrži ugljene hidrate, suvišak se pretvara preko glicerola u trigliceride i

skladišti u masnom tkivu kao telesna mast. Zato je osnova dete, ako je nivo triglicerida u

krvi povišena, prvenstveno smanjenje unosa hrane koja sadrži ugljene hidrate (alkohol,

slatkiši, hleb, testo i sl) i masti. Naime, i povišen nivo triglicerida rizik je za aterosklerozu, no

manje nego je to povišen nivo holesterola. Često iste osobe imaju povećani i holesterol i

trigliceride u krvi, naročito ako se namirnice iz koJih te masnoće nastaJu neumereno unose.

Kalijum

Normalne vrednosti: 4,1-5,6 mmol/L

Povišene vrednosti kalijuma:

javljaju se kod bolesti bubrežnih glomerula, adrenokortikalne insuficijencije, dijabetične

ketoacidoze, prekomerne intravenozne terapije kalijumom, sepse.

Snižene vrednosti kalijuma:

javljaju se kod bolesti bubrežnih tubula, hiperaldosteronizma, malnutricije, terapije

dijabetične ketoacidoze, hiperinzulinizma,   metaboličke alkaloze, terapije diureticima, gubitka

gastrointestinalnim traktom.

Određivanje kalijuma ima značaj u stanjima gde dolazi do povećane koncentracije pri

bubrežnoj insuficijenciji, zatim u stanju šoka, a što je povezano s metaboličkom acidozom,

kod ishemije i dijabetičke ketoacidoze.

Kalijum se u organizmu nalazi u ćelijama. Služi i za prenošenje nervnih nadražaja, pa je

važan za rad srca. Održavanje stalne koncentracije kalijuma u izvan ćelijskoj tečnosti vrlo je

važno za vitalnu funkciju ćelija u telu.

Kalcijum

Normalne vrednosti: 2,25-2,75 mmol/L

Povišene vrednosti kalcijuma:

javljaju se kod hiperparatizoidizma, mijeloma, metastazirajućeg karcinoma, sarkoidoze,

terapije tijazidima, tirotoksikoze.

Smanjene vrednosti kalcijuma:

javljaju se kod hipoparatizoidizma, hipoalbuminemije, hronične bolesti bubrega, deficita

vitamina D,   malnutricije.

Kalcijum je element koji učestvuje u izgradnji kostiju, zuba ... 98-99% kalcijuma u organizmu

je u kostima i zubima nalazi se u obliku hidroksiapatita. U plazmi je prisutan u tri oblika.

Joni kalcijuma važni su u prenosu nervnih impulsa.

Merenje nivoa kalcijuma u krvi koristi se u dijagnostici i lečenju paratiroidnih bolesti,

različitih oboljenja kostiju, bubrežnih oboljenja, urolitijaze i tetanije.

Gvožđe

Normalne vrednosti: Ž: 14,4-21,6, M: 16,1-25,1 mmol/L

Povišene vrednosti gvožđa:

javljaju se kod hemokromatoze, hemosideroze (prekomerno uzimanje gvožđa), smanjenog

stvaranja eritrocita (talasemija, deficit pirididoksina), hemolitičke anemije, akutnog

oštećenja jetre, uzimanja preparata gvožđa.

Smanjene vrednosti gvožđa:

javljaju se kod sideropenične anemije, kasnog stadijuma trudnoće, hronične anemije,

menstruacije, nefroze.

Gvožđe je sastavni deo hemoglobina i ima glavnu ulogu u prenosu kiseonika u ćelije. Najveći

značaj određivanja gvožđa je kod malokrvnosti.

Gvožđe učestvuje u brojnim važnim procesima u telu počev od ćelijskih oksidativnih

mehanizama do prenosa i isporuke kiseonika telesnim ćelijama.

Folna kiselina

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: 7,0-39,7 nmol / L , Granično: 5,0-6,8 nmol / L

, Nedostatak: <5.0 nmol / L

Povišena vrednost folne kiseline:

javlja se kod   primene vitaminskih preparata koji sadrže folnu kiselinu. Stoga se uzorak krvi

mora uzeti pre uzimanja takvih vitaminskih preparata.

Snižena vrednost folne kiseline:

javlja se kod makrocitne anemije, hiper segmentacije granulocita, defekta neuralne tube,

neuropatije, hroničnog alkoholizama, zbog loše ishrane, naslednih poremećaja metabolizma

folne kiseline.

Folna kiselina je odgovorna za mnogobrojne funkciJe u našem organizmu. Veoma je značajna

prilikom deljenja ćelija, a posebno u procesima diferenciranja i rasta ćelija embriona i fetusa.

FOLNA KISELINA ima zapaženu ulogu iu metabolizmu nervnih ćelija, a zaJedno s vitaminom

B12 nužna je u stvaranju novih krvnih ćelija.

Folna kiselina (folat) spada u sastojke koje ljudsko telo dobija isključivo hranom, a bitno je u

stvaranju i sazrevanju krvnih ćelija. Sadrži ga lisnato povrće i jetra. Osobito je povećana

potreba za folnom kiselinom tokom rasta i tokom trudnoće.

Antitiroglobulinska antitela (anti-Tg) - Anti-TG At

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: <115 Kiu / L

Povišene  vrednosti anti-TG-a:

javljaju se   kod svih obolelih od Hasimota bolesti.

Snižene vrednosti anti-TG-a:

nisu klinički značajne.

Tiroglobulin (Tg) se stvara u folikulima štitne žlezde: zajedno s enzimom TPO (thiroid-specific

perokidase), nužan je pri jodiranju L-tirozina i stvaranju tiroidnih hormona T4 i T3. I Tg i TPO

su potencijalno autoantigeni.

Povišenu serumski nivo antitela na tiroglobulin (anti-Tg) nalazimo kod osoba sa autoimunim

tiroiditis. Zajedno sa antitelima anti-TPO, anti-Tg nađen je kod 70-80% osoba obolelih od

Hashimoto i kod 30% osoba sa Gravesovom bolesti.

Nivo anti-Tg može se tokom bolesti potpuno normalizovati, no isto tako i opet porasti.

Androstendion

Normalne vrednosti: Muškarci: 2,6-7,7 mmol / L

                                    Žene pre menopauze: 1,8-7,7 mmol / L

                                    Žene posle menopauze: 0,5-2,6 mmol / L

Povišena vrednost androstendiona:

javlja se   kod hiperfunkcije kore nadbubrežne žlezde, u sindromu policističnih jajnika,

Cushingovoj bolesti, hirsuitizmu i kod akni.

Smanjena vrednost androstendiona:

javlja se   kod tumora nadubrežne žlezde, hipofunkcija kore nadbubrežne žlezde, anoreksije

nervoze, Alchajmerove bolesti, akutnom infarktu miokarda te reumatoidnom artritisu.

Dehidroepiandrostendion-sulfat (DHEA-S)

Dehidroepiandrostendion-sulfat (DHEA-S) je steroidni hormon koJi nastaje u nadbubrežnoJ

žlezdi iz holesterola.

Za razliku od drugih steroidnih hormona, ne putuje krvlju vezan za nosivi protein (SHBG)

nego u slobodnoj formi.

Nivo DHEA-S raste nakon sedme godine života, a nakon tridesete polagano pada.

ODREĐUJE SE U SVRHU:

• Kontrole sinteze androgenih hormona; u odraslih muškaraca Jedan Je od pokazatelja

aktivnosti testikularne steriodogeneze, au žena se ujednačeno sintetizuJe u jajnicima i kori

nadbubrežnih žlezda

• Dijagnoze i praćenja lečenja hiperandrogenemiJe i / ili hirzutizma u žena

• Dijagnostike sindroma policističnih jajnika (PCO) u žena; koncentracije u serumu su

umereno do znatno povećan

Folikul-stimulirajući hormon (FSH)

 Normalne vrednosti: Muškarci: 1,5-12,4 IU / L

                                    Žene folikularna faza: 3,5-12,5 IU / L

                                    Žene ovulacijska faza: 4,7-21,5 IU / L

                                    Žene Lutealna faza: 1,7-7,7 IU / L

                                    Žene menopauza: 25,8-34,8 IU / L

Povišena vrednost folikul stimulirajućeg hormona:

javljaju se   u Turner-ovom sindromu, gonadnoj disgenezi, preranoj menopauzi, rezistentnom

sindromu jajnika, posle hemoterapije ili posle lečenja zračenjem te za vreme posle

menopauze.   Ukoliko su FSH i LH konstantno povišeni, prisutna je primarna greška u jajniku.

Snižene vrednosti folikul stimulirajućeg hormona:

ukoliko su FSH i LH konstantno sniženi zajedno sa prisutnom amenoreja, postoji sekundarna

greška u jajniku.

 

Ciklične promene u aktivnosti jajnika kontrolišu se lučenjem dva hormona hipofize, folikul-

stimulirajućeg hormona (FSH) i luteinizirajućeg hormona (LH). Proizvodnja ovih hormona se

pak kontroliše u predelu mozga zvanom hipotalamus. Hipotalamus se ponaša kao računar,

analizirajući živčane signale iz drugih predela mozga uključujući one koje stvaraju emocije i

faktori okoline, poput tame i svetla; on takođe analizira hormonske signale koji se stvaraju u

jajnicima i drugim endokrinim žlezdama, te se prenose krvotokom.

Ciklus jajnika odviJa se dobro utvrđenim sledom zbivanja. Tokom druge polovine prethodnog

ciklusa, velika količina estradiola i progesterona koJi deluju preko hipotalamusa potiskuje

lučenje FSH i LH u hipofizi. Na kraju ciklusa, sve slabije stvaranje estradiola i progesterona u

žutom telu poništava ovo potiskivanje i nivo FSH raste.

Kortizol

Normalne vrednosti: Muškarci i žene:

                                     70-10 sati: 171-536 nmol / L

                                     16-18 sati: 64-340 nmol / L

POREMEĆAJI U SINTEZA kortizola:

• Patološki hipokortizolizam: primarna insuficiJenciJa (autoimune bolesti, tuberkuloza

bubrega, adrenoleukodistrofiJa, AIDS), sekundarna adrenalna insuficiJenciJa (smanjena

sinteza ACTH)

• Patološki hiperkortizolizam: Cushingov sindrom, tumori nadbubrežne žlezde, ostale bolesti

(anorekia nervosa, akutne i hronične sistemske bolesti, adipozitet, povećane koncentraciJe

estrogenih hormona u krvi)

• Kongenitalna adrenalna hiperplaziJa (KAH) i adrenogenitalni sindrom (nemogućnost sinteze

kortizola zbog potpunog ili delimičnog manjka enzima 21-hidroksilaza).

Najveći deo hormona u krvi (90%) cirkuliše vezan za transkortin (CBG, engl. Cortisol-binding

globuline), oko 7% je vezano na albumin, a preostali deo Je slobodan i biološki aktivan.

Među najvažnijim metaboličkim efektima kortizola je stimulacija odlaganja glikogena u jetri,

održavanje glukoneogeneza, delovanje na metabolizam koštanog tkiva, hematopoeze,

mišićnu aktivnost te u funkciji imunog sistema.

Luteinizirajući hormon (LH)Normalne vrednosti: Muškarci: 1,7-8,6 IU / L

                Žene folikularna faza: 2,4-13 IU / L

                                    Žene ovulaciJska faza: 14,0-95 IU / L

                                    Žene Lutealna faza: 1,0-11 IU / L

                                    Žene menopauza: 8,0-58 IU / L

Povišene vrednosti luteinizirajućeg hormona:

javljaju se u   Turnerovim sindromu, gonadnoj disgenezi i u menopauzi. LH Je takođe povišen

u sindromu policističkih jajnika.   Ukoliko su FSH i LH konstantno povišeni, prisutna je

primarna greška u jajniku.

Snižene vrednosti luteinizirajućeg hormona:

javljaju se   u progesteron-negativnoj amenoreji, hiperprolaktinemija ili anoreksiji

nervozi.   Ukoliko su FSH i LH konstantno sniženi zaJedno sa amenoreja, postoji sekundarna

greška u jajniku.

Glavna uloga hormona luteinizacije (LH) u žena fertilne dobi izražena je tokom formiranja

Graafovog folikla te sinteze estrogena i progesterona u žutom telu (corpus luteum) nakon

ovulacije. U muškaraca, LH stimuliše sintezu testosterona u intersticiJsku (Leidigovim)

stanicama semenika (sinonim Je ICSH, engl. Interstitial-cell stimulating hormone).

LH je glikoprotein a zajedno s FSH pripada grupi gonadotropina, a izlučuje ga hipofiza.

Utvrđivanje LH, zajedno s FSH korisno je kod indikaciJa:

naslednih bolesti s kromosomskim aberacijama (Turnerov sindrom), policističnih jajnika,

razjašnjenje uzroka amenoreJe (menopauza, disfunkcija, Turnerov sindrom itd), sindroma

menopauze te sumnje na nedostatnost Leidigovih stanica.

Progesteron

Normalne vrednosti: Muškarci: 0,7-4,3 nmol / L

                                    Žene folikularna faza: 0,6-4,7 nmol / L

                                    Žene Lutealna faza: 5,3-86 nmol / L

                                    Žene ostmenopauza: 0,3-2,5 nmol / L

                                    Trudnoća 1.trimestar: 23-137 nmol / L

                                    Trudnoća 2.trimestar: 67-343 nmol / L

                                    Trudnoća 3.trimestar: 170-933 nmol / L

Povišena vrednost progesterona:

javlja se   kod urođene hiperplazije nadbubrežne žlezde, kao i kod tumora jajnika.

Snižena vrednsot progesterona:

javlja se kod   insuficijencije žutog tela, membranozne dismenoreje, ljuštenja endometrijuma

ili premenstrualne tenzije.

Progesteron pripada grupi steroidnih hormona, ženski je polni hormon i zajedno s

estrogenima učestvuje u regulaciji menstrualnog ciklusa.

Glavnina sinteze se odvija pod kontrolom LH, u žutom telu nastalom nakon ovulacije.

Služi pripremi sluznice materice za trudnoću, au trudnoći sprečava kontrakcije miometrij.

Osnovne indikacije za određivanje koncentraciJe su:

• Dokazivanje ovulacije (sinteza započinje nakon ovulaciJe pod uticajem LH)

• Procena funkcije žutog tela (vršne koncentraciJe očekuJu se oko 21. dana ciklusa)

• U dečJem uzrastu, ukoliko postoji sumnja na enzimski defekt 20-22 dezmolaze (posledica

je nemogućnost sinteze progesterona), odnosno defekt 17a-hidroksilaza ili 17-20 dezmolaze

(povišena koncentracija progesterona, kao prekursora u reakcijama katalizovanim ovim

enzimima.

Slobodni trijodtironin (FT3)

Normalne  vrednosti: Muškarci i žene: 3,95-6,8 pmol / L.

Povišene vrednosti slobodnog trijodtironina:

javljaju se   u toksičnoj nodularnoj gušavosti, hipertiroidizmu, T3 toksikoza i posttraumatskom

sindromu.

Snižene vrednosti slobodnog trijodtironina:

javljaju se   u hipotiroidizmu, nedostatku faktora rasta, anoreksiji nervozi i hroničnoj

insuficijenciji bubrega.

Trijodtironin je hormon štitne žlezde zadužen za regulaciJu metabolizma. Određivanje

njegove koncentracije u serumu je važno za dijagnostičku diferencijaciju funkcijskih stanja

štitne žlezde (eutireoza, hipotireoza, hipertireoza).

Najveći deo ukupnog trijodtironina se veže na transportne proteine (prealbumin, TBG,

albumin). Slobodni trijodtironin (fT3) je fiziološki aktivan oblik triJodtironina (T3), a prednost

određivanja fT3 leži u činjenici da je nezavisan od promena koncentraciJe transportnih

proteina.

Trijodtironin (T3)

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: 1,3-3,1 nmol / L

Povišene vrednosti trijodtironina:

Javljaju se kod virusnog hepatitisa, karcinomu štitne žlezde, hipertiroidizma, T3 toksikoze,

subakutnog tiroiditisa, Hashimotove bolesti, diabetes mellitusa, posttraumatskom stresa,

miastenije gravis i ciroze jetre. Pojačan rad štitaste žlezde te povišen nivo T4 uzrokuje i

povišen nivo T3 u krvi.

Snižene vrednosti trijodtironina:

S obzirom da se pretvaranje T3 iz T4 događa u jetri, svaka promena u funkciji jetre može

imati uticaj na nivo T3 u krvi. Smanjenje pretvaranja T3 iz T4 rezultira snizenjem

koncentraciJe T3 u serumu. To može biti zbog uticaja nekih lekova kao što su npr

propranolol, glukokortikoidi ili Amiodaron te u brojnim ozbiljnim ne-tiroidnim oboljenjima, npr

krajnja faza oštećenja bubrega, dekompenzirana ciroza jetre, uznapredovali rak, anorekia

nervosa te brojna druga stanja u intenzivnoj nezi ( kardiogeni ili septički šok).

Štitna žlezda je mali parenhimatozni organ smešten u donjoj polovini vrata napred. Njena

težina je svega oko 20 grama. Spada u grupu žlezda s unutrašnjim lučenjem, koje svoje

hormone izlučuju direktno u krv. Dva osnovna hormona štitnjače su tiroksin (T4) i

trijodtironin (T3). Njihovu proizvodnju reguliše hormon hipofize tireotropin (TSH). Ukoliko se

smanji produkciJa T3 i T4 hipofiza proizvodi veću količinu TSH nastojeći stimulisati štitnjaču

na pojačan rad. Ako štitnjača to ne može učiniti, nivo TSH sve više raste što može dovesti do

gušavosti (povećanja štitaste).

Najodgovornija molekula za delovanje hormona štitaste žlezde i hormon s naJvećim

biološkim delovanjem Je T3. Na periferiJi se T4 konvertuJe u T3. Sastavni deo ovih hormona

je jod.

Ovi hormoni imaju važnu ulogu u regulaciJi metabolizma: povećavaju bazalnu potrošnju

kiseonika i stvaranje toplote, povećavaJu sintezu belančevina, povećavaJu minutni volumen

srca, ubrzavaJu razgradnju holesterola i smanjuJu njegovu količinu u telu, povećavaju

metaboličko odstranjivanje steroidnih hormona, vitamina B i mnogih lekova.

Drugi glavni učinak hormona štitaste žlezde odnosi se na rast i sazrevanje. Kod ljudi potiču

okoštavanje, rast kostiJu u dužinu, podstiču stvaranje hormona rasta, učestvuju u razvoju

centralnog nervnog sistema. Podstiču budnost, ubrzavaJu reakciJu na različite nadražaje,

čulo sluha, osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja. Normalan emocionalni takođe zavisi

o primerenoj dostupnosti ovih hormona. Važnu ulogu imaJu iu razmnožavanju i

reproduktivnim funkcijama muškarca i žene, održavanju normalne trudnoće itd.

Tiroidni stimulišući hormon (TSH)

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: 0,27-4,20 mU / L

Povišene vrednosti TSH-a:

javljaju se u   hipertiroidizmu povezanim s povećanim nivoom fT4 i TSH, nelečene

hipotiroidizmu, subakutno tiroiditis, Hasimotovoj bolesti, hiperkolesterolemiji, guši,

amiloidoza, depresiji, alkoholnoj cirozi, pre-eklampsija i hirsuitizmu.

Snižene vrednosti TSH-a:

javljaju se kod   nfekcija, toksične guše, toksične nodularna guše, zatim u hipetiroidizmu

(Gravesova bolest), subakutno tiroiditis, akromegalije, hipofunkcija hipofize, što može

dovesti do sekundarnog hipotiroidizma.

Dva osnovna hormona štitne žlezde su tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Njihovu proizvodnju

reguliše hormon hipofize tireotropin (TSH). Ukoliko se smanji produkciJa T3 i T4 hipofiza

proizvodi veću količinu TSH nastoJeći stimulisati štitnjaču na pojačan rad. Ako štitnjača to ne

može učiniti, nivo TSH sve više raste što može dovesti do gušavosti (povećanja štitaste).

Tiroidni stimulišući hormon (TSH) izlučuJe hipofiza.Njegovo vreme poluživota u krvi Je svega

54 minuta. Razgradnja se odviJa uglavnom u bubrezima, ali iu Jetri, štitnjači te drugim

organima. Čak i vrlo male promene u koncentraciJama slobodnih hormona štitnjače izazivaJu

velike promene u nivou TSH, stoga Je naročito pogodan za ranu diJagnostiku ili isključivanje

poremećaJa u centralnom regulacionom krugu između hipotalamusa, hipofize i štitnjače.

Testosteron

Normalne vrednosti: Muškarci: 9,9-27,8 nmol / L

                                      Žene: 0,22-2,9 nmol / L

Povišena vrednost testosterona:

javlja se kod muškaraca kod tumora testisa, te kod hiperplazije i karcinoma nadbubrežne

žlezde muškaraca i žena. U fiziološkim koncentracijama, testosteron nema neku ulogu kod

žena. Povišenog nivoa upućuju na hirsuitizam i virilizaciju te Je povišen kod bolesti

policističnih jajnika.

Snižena vrednost testosterona:

javlja se u primarnom i sekundarnom hipogonadizmu različite geneze (Klinefelterov sindrom

i druge hromozomske promene, hipopituitarizam, enzimski defekti sinteze androgena).

Sniženu koncentraciju testosterona nalazimo u zakasnelom pubertetu dečaka, a njegova

niska koncentracija, je osim niskog gonadotropina, u impotenciji prvi znak poremećaja u osi

hipotalamus-hipofiza i poremećene kontrole lučenja androgena.

Testosteron je androgeni hormon čija se sinteza kod muškaraca odvija u Leidigovim

stanicama testisa pod kontrolom LH, a kod žena se znatno manja količina sintetiše u

granuloza stanicama folikla te, kod oba pola, u kori nadbubrežnih žlezda. U krvi se nalazi na

oko 2% slobodnog testosterona, a preostali dio vezan je na belančevine albumin i globulin

("SHBG").

Kod žena služi u dijagnostici razloga neplodnosti, sindroma policističnih jajnika, Klinefelter

sindroma te kod sumnje na tumore jajnika te nedovoljnu funkciju jajnika.

Kod muškaraca se testosteron određuje kod sumnje na smanjenu proizvodnju testosterona,

npr hipogonadizam, terapija estrogenima, hromozomske aberacije te kod ciroze jetre.

Anti-TPO At

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: <34 Kiu / L

Povišene vrednosti anti-TPO At:

javljaju se kod   hipertiroidizma.

Snižene vrednosti anti-TPO At:

nisu klinički značajni.

Uz tiroglobulin (Tg) ovaj enzim ima osnovnu ulogu u jodiranja L-tirozina iu hemijskom

povezivanju mono-i di-jod tirozina u konačni oblik hormona štitnjače T3 i T4. TPO (tiroid-

specifična peroksidaza) se nalazi na mikrosomima tirocita.

Anti-thiroid perokidase antibodi, Anti TPO Je test koJim se određuJe prisustvo antitela na deo

štitnjače.

TPO je potenciJalno i autoantigen. Visok titar anti-TPO Je nađen u čak 90% bolesnika sa

hroničnim Hašimoto-tiroiditis. U Gravesovoj bolesti oko 70% bolesnika ima povišen titar ovog

antitela.

Estradiol

Normalne vrednosti: Muškarci: 28-156 pmol / L

                                    Žene folikularna faza: 46-607 pmol / L

                                    Žene sredina ciklusa: 315 - 1828 pmol / L

                                    Žene Lutealna faza: 161-774 pmol / L

                                    Žene postmenopauza: 18,4-201 pmol / L

                                    Trudnoća 1. trimestar: 789 -> 15.781 pmol / L

Povišene vrednosti estradiola:

javljaju se   u feminizaciji kod muškaraca, ginekomastija i tumorima koji proizvode estrogene,

a ponekad se može naći i u cirozi jetre.

Smanjene vrednosti estradiola:

javljaju se   u primarnom i sekundarnom hipogonadizma i Turner-ovom sindromu.

Abnormalnosti u koncentraciji estradiola u serumu nalaze se i pri poremećaju menstrualnog

ciklusa u žena.

Najvažniji estrogen, odgovoran za razvoj sekundarnih polnih obeležja žene. Zajedno s

gestagena kontroliše sve reproduktivne funkcije. Primarno se izlučuje iz jajnika i žutog tela,

no malo iu testisima odnosno u nadbubrežnoj žlezdi, au trudnoći iz posteljice. U krvi je 98%

estradiola vezano za transportni protein SHBG.

Određuje se u svrhu:

• dokazivanja spontane ili indukovane ovulacije (porast koncentracija u sredini ciklusa)

• Ispitivanja funkcije jajnika (amenoreja, oligomenoreja). Snižene koncentracije estradiola

ukazuju na hipofunkciju jajnika.

• Ispitivanja neplodnosti u žena (anovulatornom menstrualni ciklusi)

• Kontrole nastupanja puberteta u devojčica (pre nastupanja puberteta, koncentracije

estradiola su vrlo niske, tj ispod 36 pmol / L)

• Procene funkcije jajnika tokom premenopauze i menopauze.

Insulin

Insulin se stvara u pankreasu, žlezdi smeštenoj iza želuca, uz dvanaestopalačno crevo.

Luče ga beta-ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa, a intenzitet lučenja ima bifazična

obeležje. Tokom prve faze (do 10 minuta) insulin se izlučuJe iz sekreciJskih granula kao

odgovor na stimulaciJu glukozom, a zatim, tokom par minuta do nekoliko sati traJe faza

izlučivanja novostvorenog insulina. U prvoJ fazi insulin deluje na ćelije, povećavajući

propusnost za glukozu, dok tokom druge faze stimuliše sintezu proteina i rast ćelija.

Koncentracija insulina u krvi meri se u bazalnim uslovima kao iu funkcionalnim testovima

(GTT).

Insulin je peptid koji se sastoji od 51 aminokiseline, a izgrađen je u obliku dva lanca,

međusobno povezana sa dva disulfid mosta.

Ako nema dovoljno insulina, koji savladava otpor površine stanica za ulazak glukoze iz krvi,

nastaje šećerna bolest.Podražaj za izlučivanje insulina je povećana nivo glukoze u krvi.

Nivo glukoze u krvi kod svakog pojedinca, zavisi o telesnoj aktivnosti io vremenu proteklom

od konzumiranja jela. Ove vrednosti su dodatno povećane kod broJnih patoloških stanja kod

koJih nivo glukoze u krvi može biti povišena (hiperglikemija) ili smanjena (hipoglikemija).

ODREĐUJE SE U SVRHU:

• Dijagnostike i kontrole lečenja šećerne bolesti

Insulin natašte> = 20 mU / mL u belaca odnosno> = 23 mU / mL tamnoputih žena

verovatno otkriva znatan stepen insulinske rezistencije u žena sa PCOS (sindrom policističnih

jajnika). Vrednosti više 30 mU / mL u inače komenziranom (normoglikemijskom stanju)

govore u prilog stepena insulinske rezistencije karakteristične za osobe sa dijabetesom.

Humani horionski gonadotropin (ßHCG)

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: <5 IU / L

Povišena vrednost ßHCG-a:

javlja se   u serumu trudnica, trofoblastičnim tumorima i kod tumora zametnih stanica,

prvenstveno u neseminomskom tumorima.   Povišene vrednosti takođe upuću ju na višestruku

trudnoću.

Smanjena vrednsot ßHCG-a:

javlja se kod   prietećeg ili spontanog pobača ja, vanmaterične trudnoće, gestoze ili

intrauterine smrti.

Tokom trudnoće sintetizuje se u trofoblastičnim ćelijama posteljice (placente). Mjerljive

aktivnosti ßhCG mogu se dokazati u serumu već u 4. nedelji iza poslednje menstruacije.

Normalna korionski aktivnost i tok trudnoće dokazuju se udvostručenjem nivoa ßhCG u

serumu svakih 2-3 dana.

Određuje se u svrhu:

• Rane dijagnostike trudnoće

• Dijagnostike patološke trudnoće (preteći rani spontani pobačaj, vanmaterična trudnoća)

• Dijagnostike tumora (trofoblastični: koriokarcinomi, odnosno netrofoblastični:

karcinomi jajnikai dojke)

Prolaktin

Normalne vrednosti: Muškarci: 98-456 mIU / L

                                    Žene: 27-637 mIU / L

Povišene vrednosti prolaktina:

javljaju se u više od 40% svih amenoreja. Povišena koncentraciJj prolaktina u serumu može

biti uzrokovana terapijom inhibitorima dopamina, hipotireozom, adenoma hipofize, a postoji i

nasledna hiperprolaktinemija. Visoke koncentracije prolaktina imaju inhibitorno ulogu na

stvaranje steroida u jajniku te na stvaranje gonadotropnih hipofiznih hormona i njihovo

izlučivanje u krvotok.

Visoke koncentracije prolaktina mogu se naći iu bolestima bubrega i doJke.

U muškaraca hiperprolaktinemija dovodi do impotencije a i smanjenja libida u muškaraca i

žena.

Smanjene vrednosti prolaktina:

javljaju se u karcinomu dojke, hipofunkcija štitne žlezde, šizofreniji, paranoidnim stanjima i

drugim psihozama, u anoreksiji nervozi, depresiJi, reumatoidni artritis i bulimiji.

Sinteza se odvija u prednjem režnju hipofize, a regulisana je hipotalamički peptidima (PIH,

engl. "Prolactin inhibiting hormone" i PRF, engl. "Prolactin releasing factor").

Prolaktin je vrlo važan hormon u reprodukcionom ciklusu čoveka. Do danas Je opisano više

od 80 različitih fizioloških dejstava prolaktina. Delovanje mu se uglavnom svodi na regulaciJu

stvaranja i sekrecije mleka u dojci za vreme laktacije, na regulaciJu reprodukcionog ciklusa

kao i uticaJ na metabolizam fetusa i maJke u trudnoće i tokom perioda laktaciJe. Manje

variJaciJe koncentraciJa mogu se primetiti iu zdravih žena tokom dana, u stresnim

situaciJama, nakon pregleda doJki i ginekološkog pregleda. Prolazni porast koncentraciJa

može se ustanoviti u menstrualnom ciklusu (oko ovulacije), ali nema kliničku važnost.

Uzimanje lekova, kao što su neka antidepresivna sredstva, antihistaminici, oralna

kontracepciJa i estrogeni, mogu biti uzrokom farmakološki izazvane hiperprolaktinemije.

Slobodni testosteron

Normalne vrednosti: Muškarci: 0,091-0,579 nmol / L

                                      Žene: 0,003-0,037 nmol / L

Povišena vrednost slobodnog testosterona:

javlja   se   u insulin-nezavisnom dijabetesu, sindromu policističnih jajnika te u hirsuitizmu.

Smanjena vrednost slobodnog testosterona:

javlja se u   sindromu stečene imunodeficijencije, infekciJi HIV-1 ili akutnom infarktu miokarda.

U krvi se nalazi na oko 2% slobodnog testosterona, a preostali dio vezan Je na belančevine

albumin i globulin.

Biološki je aktivan, međutim, samo slobodni testosteron, nevezan za SHBG. Zbog toga Je

količina slobodnog testosterona najbolji pokazatelj kliničke slike bolesnika.

Slobodni testosteron može se utvrditi direktno laboratorijskim metodama ili indirektno

određivanjem omera T / SHBG (indeks slobodnih androgena ili FAI, od engl. Free androgen

indek).

Slobodni tiroksin (FT4)

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: 12-22 pmol / L. 

         Trudnoća: 1. trimestar: 9,0-25,7 pmol / L, 2. i 3. trimestar: 6,4-20,6 pmol / L

Povišene vrednosti slobodnog tiroksina:

javljaju se u     toksičnoj gušavosti, toksičnoj nodularnoj gušavosti, hipertiroidizmu, akutnoj

psihijatrijskoj bolesti, anoreksiji nervosa.

Snižene vrednosti slobodnog tiroksina:

javljaju se   u hipotiroidizmu, hroničnom oštećenju bubrega i pre-eklampsiji.

Slobodni tiroksin (fT4) je fiziološki aktivna komponenta tiroksina. Određivanje slobodnog

tiroksina je važan element u rutinskoj kliničkoj dijagnostici, au slučaju sumnje na

poremećenu funkciju štitnjače ga je potrebno kombinovati sa TSH.

Najveći deo i ovog hormona se veže na transportne proteine.

Tiroksin (T4)

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: 66-181 nmol / L

Povišene vrednosti tiroksina:

javljaju se kod primarne hipertireoze, meningokoknog meningitisa, virusnog hepatitisa,

malarije, toksične guše, hipertiroidizma, subakutnog tiroiditisa, Hashimotove bolesti,

porfirije, akutnih psihijatrijskih stanja, u zavisnosti o drogama (opijati i njihovi derivati),

posttraumatskog stresa, depresije, miastenije

gravis, alkoholne ciroze, pre-eklampsije i nasledne skolioze.

Snižene vrednosti tiroksina:

javljaju se i u tripanosomiji, infekcijama, karcinomu dojke, hipotirpidizmu, subakutnom

tiroiditisu, Hashimotovoj bolesti, dijabetičkoj acidozi, akromegalije, proteinskoj malnutricija,

anorekija nervosa, akutnoj respiratornoj infekciji, cirozi jetre, celijakiji, enteropatija s

gubitkom proteina, malapsorpcije, nefrotičkom sindromu, hroničnoj bubrežnom oštećenju,

abortusu, pre-eklampsija, hirsuitizmu te u reumatoidnom artritisu 

Smanjena koncentracija vezanog i slobodnog T4 nalazi se u primarnoj hipotireozi jer ih

štitnjača manje stvara. TSH je u isto vreme povišen i to je najosetljiviji pokazatelj primarne

hipotireoze.

Normalna funkcija štitne žlezde je stvaranje i izlučivanje hormona u krv što Je čini žlezdom s

unutrašnjim lučenjem (endokrina žlezda). Ti hormoni se nazivaju jodtironini i od ukupne

količine izlučenih hormona 90% čini tiroksin ili T4, 10% trijodtironin ili T3.

Tiroksin (T4) najvažniji je proizvod štitne žlezde. Integralni je deo osovine hipotalamus-

hipofiza-štitna žlezda. Anabolički deluJe na metabolizam. Sinteza i izlučivanje T4 događa se

postepeno - jodiranje, sparivanje, pohrane te izlučivanje. Otpuštanje hormona štitne žlezde u

krvotok javlja se po potrebi i pod uticaJem TSH. Određivanje T4 vrlo je važno u proceni

funkcije štitne žlezde. Ukoliko u anamnezi ili u kliničkim nalazima postoji povišen nivo TSH u

serumu koja upućuJe na poremećaJ u radu štitne žlezde, trebali bi se određivati hormoni

štitne žlezde kako bi se utvrdilo povišenje ili sniženje tih hormona. Glavni deo ukupnog T4 (>

99%) u serumu vezano Je za transportni protein. Vezanje na transportne proteine

omogućava brzu eliminaciJu T4; njegovo vreme polu-života je 8 dana.

Tireoglobulin

Normalne vrednosti: Muškarci i žene: <115 Kiu / L.

Povišene vrednosti tireoglobulina:

javljaju se kod   svih obolelih od Hasimota bolesti te u gotovo 85% osoba sa Graves-ovom

bolešću. Većina bolesnika s povišenim vrednostima Tg imaju benignu bolest štitnjače.

Snižene vrednosti tireoglobulina:

nisu klinički značajne.

Tireoglobulin se stvara jedino u tkivu štitnjače i time je Tg ekstremno specifičan biljeg za

funkciju štitne žlezde. Potpuni nedostatak TG je siguran dokaz izostanka bilo kakve funkcije

tkiva štitnjače. Budući da je funkcionalno tkivo štitne žlezde jedini izvor cirkulirajućeg Tg,

merenje ovog prohormona u osoba kojima je štitnjača odstranjena od velike je koristi i

pomoć kliničarima u otkrivanju lokalnog i metastaziranog tkiva štitnjače.

Koncentracija tireoglobulina u serumu ponaJpriJe odražava veličinu štitne žlezde. Najveći

značaj određivanja serumske nivoe Tg je u postoperativnom praćenju paciJenata operisanih

od diferenciranih karcinoma štitaste.

Najznačajnija upotreba merenja koncentraciJe tireoglobulina u serumu je monitoring

pacijenata sa karcinomom štitne žlezde. Bolesnici s lokalizovanim ili metastaziranim

karcinomom štitne žlezde imaju povišene vrednosti Tg. Nakon kompletne tiroidektomije i

radioJodne ablacijske terapije nivo TG u serumu se smanjuje.

URIN - KOMPLETNI PREGLED

Urin (Mokraća) se sastoji od približno 95% vode i 5% krutog materiJala. Ona je otpadni

produkt metabolizma ćelija što rezultuje izlučivanjem 1-1,5 L mokraće svakodnevno.

Merenje specifične gustine mokrace upućuje na sposobnost bubrega da skoncentrira

mokraću. Specifična gustina mokraće je veća od vode (čija je vrednost 1000) jer sadrži

otopljene soli.

Vrednosti za specifičnu gustoću poremećene su kod: a) dijabetesa gde je povećan volumen

mokraće i povišena relativna gustina b) kod povišenog pritiska gde je normalni volumen, a

smanjena je relativna gustina c) hronične bubrežne bolesti u početnoj fazi povećan je obim

mokraće, a smanjena je relativna gustina. Niska specifična gustina: u dijabetes insipidus,

glomerulonefritis i pijelonefritis, ali ne u početnoj fazi Povišena specifična gustina: prisutna je

u bolesnika sa diJabetes mellitus, dijarejom iu dehidriranih paciJenata.

Kiselost mokraće raste kad se natrijum i kiseline zadržavaju u telu, a alkalna mokraca obično

sadrži bikarbonatne-karbonatni pufer koji se više izlučuje kada su povećane baze u telesnim

tečnostima. Uzimanje različite hrane kao i natriJum bikarbonat

 

Normalne vrednosti:

reakcija pH kisela

Dijagnostička značajnost:

pH mokraće <7: nalazimo u acidozi, nekontrolisanom dijabetesu, plućnom emfizema,

dijareje, te kod respiratornih bolesti kada se u organizmu zadržava CO2. pH mokraće> 7:

kod mokraćnih infekcija i intoksikacija sa salicilatima

Volumen mokraće u 24 sata: 1.0 – 2.0L

Ukupni proteini: 10 - 140mg/dan

Natrijum: 40 - 220mmol/dan

Kalijum: 25 – 125mmol/dan

Kalcijum: 2.50 – 7.50mmol/dan

Fosfor: 16 – 48mmol/dan

Kreatinin:  5.00 – 18.00mmol/dan

Kreatinin klirens: 1,3 – 2,3mL/s

Mokraćna kiselina: 1.2 – 6.0 mmol/dan

 

Urin (izgled) fizikalni pregled

Opis fizikalnih i fizikalno-hemijskih karakteristika mokraće: izgled, boJa, miris, reakcija i

specifična težina. Mokraća zdravih ljudi obično je bistra i žute boje. Boja potiče od

mokraćnog pigmenta, urokroma. Specifična težina mokraće ima širok raspon od 1010-1025,

a zavisi o količini izlučene mokraće. pH mokraće kreće se od slabo kiselog do slabo alkalnog

(8/4-7/2).

Sedimenta urina

Pregled mokraćnog sedimenta tj mikroskopski pregled taloga koJi se dobiJe nakon što se

mokraća centrifugira.

Sediment se sastoji od organizovanog i neorganizovanog dela. Neorganizirani deo sadrži

razne soli koJe se pojavljuju u kristalnom ili amorfnom obliku, dok organizovani deo sadrži

epitelne ćelije (pločasti epitel), pojedinačne leukocite, mikroorganizme ili slučajne sastojke

kao što su dlačice, zrnca škroba i kapljice masti.

Patološki sediment obično se sastoji od raznih cilindara, eritrocita, leukocita, bakterija,

parazita i njihovih jajašaca.

Normalne vrednosti:

Referentni raspon (broj čestica u vidnom polju)

Leukocit                                          0 – 2

Eritrociti                                          0 – 2

Stanice pločastog epitela                   0 – 1

Male epitelne stanice                         0 – 1

Hijalini cilindri                                   0 – 1

Nehijalini cilindri                                0

Bakterije                                         0

Gljivice                                           0

Sluz                                               0

Kristali                                            0

Soli                                                0

 

Urinokultura sa antibiogramom

Mikrobiološka pretraga urina - popularno zvana urinokultura. Kod nje određujemo broj

bakterija i ako je potrebno testiramo osetljivost bakterija na antibiotike.

Postoje bakterije koje se nalaze normalno na sluznici i one se nazivaju fiziološka flora.

Međutim, neke bakterije su patogene i one izazivaju simptome bolesti. Da bi nalaz bio

pouzdan, vrlo Je važno pridržavati se uputstava prikupljanja uzorka mokraće.

Normalne vrednosti::

Muškarci i žene: sterilno

Povišena vrednost:

Ukoliko je nalaz pozitivan i nađene su i izolovane bakterije, radi se antibiogram, odnosno

određuje antibiotik koji najbolje deluje na izolovanu bakteriju.

Test na trudnoću

Kod izostanka krvarenje od svega nekoliko dana, kada Je Još nemoguće trudnoću detektovati

ultrazvukom, za potvrđivanje trudnoće koriste se test trake za urin koJe reaguJu već na vrlo

malu koncentraciJu betaHCG-hormona trudnoće.

Takav pozitivan test treba za nekoliko dana potvrditi ultrazvučnim pregledom kojim se

potvrđuje intrauterina trudnoća tj,. trudnoća u materici jer test na trudnoću će biti pozitivan

iu slučaJu vanmaternične trudnoće.

Urati - mokraćna kiselina u urinu

Mokraćna kiselina u mokraći rezultat je metaboličke razgradnje purinskih baza. Može koristiti

u diJagnozi bubrežnih bolesti te isto tako pokazati uticaJ lekova.

Normalne vrednosti:

Muškarci: 182-403 mmol / L

Žene: 134-337 mmol / L

Povišena vrednost javlja se:

Najpoznatije povećanje nivoa u krvi je giht (uloge). Ređe je nađeno kod povećanog unosa

purina hranom, bubrežne insuficijencije, akutne i hronične bolesti bubrega, leukemije,

limfoma, policitemija, psorijaze, posta, gladovanja i hemoterapije.

Smanjene vrednosti javljaju se:

i kao posledica smanjene proizvodnje mokraćne kiseline kao što se Javlja kod nasledne

ksantinuriJe, naslednog nedostatka enzima purin-nukleozid-fosforilaze te terapiJe alopurinol.

Urea u urinu

Izlučivanje ureje u mokraću je srazmerno sadržaju proteina u hrani, a takođe i nivou

razgradnje tkiva u organizmu.

Urea nastaje u jetri kao konačni proizvod metabolizma aminokiselina. Većina uree se izlučuje

putem bubrega, te se 40 - 60% vraća ponovo nazad.

Normalne vrednosti:

Muškarci i žene: 2,8-8,3 mmol / L

Povišene vrednosti javljaju se:

u krvi mogu se naći u akutnoj i hroničnoJ bolesti bubrega, opstrukciji mokraćnog sistema,

zatim manje značajno kod dekompenzacije srca, gastrointestinalnog krvarenja, Addisonova

bolesti.

Smanjene vrednosti javljaju se kod:

 teške bolesti jetre, celijakije, nefrotskog sindroma.

Amilaze u urinu

Opis analize:

Vrednosti amilaze u mokraci proporcionalne su onima u serumu. Ista je i dijagnostička

značajnost.

Normalne vrednosti::

do 405 U / L 37 ° C

Uzorak

serum, plazma (heparin), Jednokratna mokraća

Povišene vrednosti javljaju se:

kod parotitisa, pankreatitisa, kod diJabetičke ketoacidoze, oštećenja bubrega, kod virusnih

infekcija, u postoperativnom periodu, u alkoholičara

Smanjene vrednosti javljaju se:

kod insuficijencije pankreasa, kod uznapredovale cistične fibroze, kod teških oštećenja jetre

Kalcijum u mokraći

Izlučivanje kalcijuma u mokraći zavisi o ishrani. U području s tvrdom vodom unos kalcijuma

(pa stoga i izlučivanje) znatno je povećan.

Normalne vrednosti:

Muškarci

2,5-7,5 mmol/24h

Žene

2,5-6,2 mmol/24h

Povišene vrednosti se javljaju kod:

idiopatske hiperkalciurije (70% bubrežnih kamenaca izazvano je ovim uzrokom), u

apsorpcijske hiperkalciurije, bubrežne hiperkalciurije (primarni uzrok je smanjena

sposobnost bubrežnih tubula da reapsorbuju kalcijum).

Smanjene vrednosti javljaju se:

u svim slučajevima kada je kalcijum u serumu nizak (osim bubrežnih bolesti).

Fosfor u mokraći

Izlučivanje fosfora u mokraći regulisano je delovanjem PTH, kalcitonina i 1,25-

dihidroksivitamina D.

Posebno važnu ulogu u ovoj regulaciji ima PTH, koJi inhibicijom reapsorpcije fosfata u

bubrežnim tubulima, snižava serumski koncentraciju neorganskog fosfora.

Povišene vrednosti javljaju se kod::

hiperparatiroidizma, imobilizacije usled paraplegije ili loma i intoksikacije vitaminom D

Snižene vrednosti javljaju se kod hipoparatiroidizma

Proteini u urinu

Određivanje proteina (albumina) u kombinaciji sa pregledom sedimenta mokraće osnovni su

pokazatelj u diferencijalnoj dijagnostici bubrežnih bolesti. Mokraća zdravih ljudi ne sadrži

proteine.

Normalne vrednosti:

negativni

Dijagnostička značajnost:

Proteinurije nalazimo kod nefritisa, nefroza, policističnih bubrega, tuberkuloze i karcinoma

bubrega, bubrežnih kamenaca. ProteinuriJe se mogu naći i kod bolesti koje ne potiču od

bubrega; kod vrućice, trauma, kod nekih anemija i leukemija, abdominalnih tumora,

ascitesa, bolesti jetre, akutnih infekcija. Ortostatska proteinurija javlja se kod 3-5% zdravih

ljudi

Albumini u mokraći (mikroalbuminurija)

Mikroalbuminurija je pojam koji se odnosi na vrlo niske koncentraciJe albumina u mokraći (3-

30 mg / dan), a prvi znak su dijabetičke nefropatije.

Te male količine ispod su praga osetljivosti reagens trake za otkrivanje albuminurija (> 300

mg / dan) pa su nazvane mikroalbuminurija.

  Normalne vrednosti:

do 30 mg/24h

Uzimanje uzoraka:

24h, 12h uzorak

Povišene vrednosti javljaju se:

kod povišenog nivoa albumina ukazuju na defekte u bubrežnoj filtraciji. One su pokazatelj

bubrežnih i vaskularnih komplikacija, kao npr u dijabetes mellit

TUMOR MARKERI

Alfa-fetoprotein (AFP)

Normalne vrednosti:

Muškarci i žene: <5,8 Kiu / L

Povišena vrednosti AFP:

70-95% pacijenata sa primarnim karcinomom jetre ima povišene vrednosti. Drugi tumori s

mogućim povišenim AFP vrednostima su karcinomi pankreasa, želuca, testisa

AFP je protein koji se normalno nalazi u fetalnoj krvi. Po svojoj je strukturi glikoprotein.

Njegova vršna koncentracija dostiže 3 mg / ml u 12. nedelji trudnoće. Nakon rođenja njegova

se nivo brzo smanjuje te se u krvi odraslih gotovo nemerljiv; nalazi se u koncentraciji manjoj

od 20 ng / ml, osim u vreme trudnoće. AFP je važan za dijagnozu hepatocelularnog

karcinoma (karcinoma Jetre).

Povišen AFP je jedan od najpouzdanijih pojedinačnih pokazatelja maligne bolesti koji je

danas dostupan. Kao takav mogao bi se koristiti kao metoda skrininga kod populacije pod

rizikom za razvoj karcinoma jetre.

Važan uz HCG tokom 16-18 nedelje trudnoće u testu probira Dovn-ovog sindroma.

CA 15-3

Normalne vrednosti:

Muškarci i žene: <25 Kiu / L

Povišene vrednosti CA 15-3:

Povišene vrednosti nalaze se kod karcinoma doJke, u 70% slučaJeva.

Povišene vrednosti nađene su i kod karcinoma pluća, kolona, želuca, materice i pankreasa.

Tumorski marker CA 15-3 najkorisniji je za praćenje toka lečenja kod žena s karcinomom

dojke, naročito kad je reč o uznapredovanoj bolesti.

Daje podatke o stadijumu bolesti io uspehu lečenja odnosno pojavi metastaza ili recidiva kod

već ustanovljene bolesti.

Marker je retko povišen u ranim stadijumima bolesti.

Karcinomi pluća, jajnika i prostate takođe mogu uzrokovati povišenje ovog markera, a isto

tako i nekarcinomska stanja poput dobroćudnih bolesti jajnika i dojke, endometrioza, upalna

bolest karlice i hepatitis. Trudnoća i dojenje takođe su povezane sa povišenim vrednostima.

 Karcinom antigen 125 (CA 125)

Normalne vrednosti:

Muškarci i žene: <35 mU / L

Povišene vrednosti CA 125:

Patološki je povećan u seroznom ovarijskom adenokarcinomu. CA 125 može biti povišen i

zbog nekih benignih oboljenja, kao npr endometrioza, ciste jajnika.

Povišene vrednosti mogu se normalno naći u serumu trudnica

Karcinom antigen 125 (CA 125) po svojoj strukturi je glikoprotein. Pripada grupi tumorskih

markera. Koristi se u dijagnostičke svrhe za otkrivanje raka jajnika te za praćenje toka

bolesti. Takođe služi kao sekundarni marker raka gušterače.

Njegovo povišenje kod osoba sa karcinomom jajnika često prati klinički tok bolesti. Nakon

hirurškog lečenja ili hemoterapije njegova nivo se podudara sa odgovorom na terapiju. Zbog

toga je nadmoćan u odnosu na druge tumorske markere kao što je CEA.

CA 125 povišen je i u drugim zloćudnim bolestima uključujući karcinom endometrijuma,

gušterače, dojke, pluća i debelog creva te za vreme menstruacije, trudnoće, endometrioze i

drugih dobroćudnih ginekoloških i neginekoloških stanja.

Neuron specifična enolaza (NSE)

Normalne vrednosti:

95% zdravih odraslih osoba ima vrednost <12,5? G / L

Neuron specifična enolaza (NSE) je izoenzima glikolitičkog puta koji se može pronaći samo u

mozgu i neuroendokrinom (živčano-žlezdanom) tkivu.

NSE se nalazi kod tumora centralnog nervnog sistema, neuroblastoma, karcinoma pluća

malih stanica, Vilmsovog tumora, melanoma i karcinoma štitne žlezde, bubrega, testisa i

gušterače.

Međutim, kao tumorski marker koristi se isključivo za dijagnozu neuroblastoma i karcinoma

pluća malih stanica (Mikrocelularni karcinom).

Merenje NSE kod ove dve bolesti pruža informaciJe o stepenu bolesti, prognozi i odgovoru na

lečenje.

Slobodni PSA (FPSA)

 Dodatna vrednost PSA-testa je mogućnost merenja slobodnog PSA (FPSA). Naime, najveći

deo slobodnog PSA koji se probiJe u krvotok vezuje se za druge proteine, dok jedan deo

ostaJe slobodan. Analize su pokazale da su vrednosti slobodnog PSA niže kod osoba obolelih

od raka prostate. Uopšteno se smatra da vrednosti FPSA ispod 10% u odnosu na ukupni PSA,

govore u prilog mogućeg karcinoma prostate i kod takvih osoba se sprovode dodatne

pretrage. Treba još napomenuti da PSA-test ipak nije apsolutno siguran, jer kod oko 20%

obolelih od karcinoma prostate njegova nivo nije povišena.

Normalne vrednosti:

Muškarci: 0,26-4,14 g / L

Povišene vrednosti FPSA:

Povišenog nivoa u krvi ukazuju na patološko stanje prostate - prostatitis, hiperplazija ili

karcinom.

Smanjene vrednosti FPSA:

Vrednosti omera ispod od 18% ukazuje na prisustvo malignog procesa.

 Karcinom antigen 72-4 (CA 72-4)

CA 72-4 (karcinom antigen 72-4) je glikoprotein, važan je u dijagnostici obolelih od

karcinoma želuca i kolona, ali ne i kod benignih oboljenja istih organa.

Danas je biljeg izbora za karcinom želuca čija specifičnost je veća od 95%. Serumske

vrednosti dobro koreliraju sa stadijumom bolesti. Zbog veće osetljivosti zamenjuje CA 125

kod mucinoznog ovarijalnog karcinoma. SCC (karcinom antigen skvamoznih stanica)

otkriva ili potvrđuje skvamozne karcinome cerviksa uterusa, pluća i usne duplje (specifičnost

95%). Koncentracija SCC antigena pada sa uspešnim lečenjem, a kod progresije bolesti raste

i do nekoliko meseci pre pojave kliničkih znakova.

Može biti povišen i kod nekih nemalignih oboljenja bubrega, pluća i jetre.

Normalne vrednosti:

95% zdravih osoba ima vrednost <6,9 Kiu / L

Carcinoembrijski antigen (CEA)

Normalne vrednosti:

Muškarci i žene: <04/03 mcg / L

Povišena vrednsot CEA:

CEA može biti povišen i kod nemalignih bolesti kao što je ciroza, pankreatitis, hepatitis,

kolecistitis. Kontinuirano povećanje nivoa CEA ukazuje na relaps bolesti, što se klinički može

manifestovati tek za nekoliko meseci.

Kod pušača se očekuju nešto više vrednosti.

CEA je složeni glikoprotein molekularne mase 20.000, povezan sa plazma membranom

tumorskih ćelija otkud se može otpuštati u krv. Iako je CEA prvi put prepoznat kod bolesnika

s karcinomom debelog creva, abnormalna nivo CEA u krvi nije specifična ni za karcinom

debelog creva niti za malignu bolest uopšteno. Povišene CEA vrednosti mogu se pronaći i

kod niza drugih karcinoma uključujući melanom, limfom, karcinom pankreasa, želuca, grlića

materice, bubrega, štitne žlezde, jetre, jajnika, pluća i dojke, međutim najčešće se koristi u

dijagnostici debelog creva, naročito kad je u pitanju metastatska bolest.

CEA je jedan od prvih klinički korišćenih tumorskih markera. Spada u grupu onkofetalnih

antigena koji se normalno izlučuju u embrionalnom i fetalnom razvoju, kod odraslih se

nalaze u veoma niskim koncentracijama, ali ih tumori mogu ponovo izlučivati u većim

količinama.

Karbohidratni antigen 19-9 (CA 19-9)

Normalne vrednosti:

Muškarci i žene: <27 Kiu / L

Povišene vrednosti CA 19-9:

Klinički najvažnije povećanje koncentracije je kod karcinoma pankreasa, gde postoji

korelacija između koncentracije u serumu i veličine tumora.

Umereno povišene koncentracije mogu se naći i kod nekih benignih oboljenja (cistična

fibroza, pankreatitis, akutni hepatitis).

Karbohidratni antigen 19-9 (CA 19-9) je monoklonalno antitelo protiv ćelija karcinoma

debelog creva kojim se otkriva monosijalogangliozid pronađen kod pacijenata s probavnim

karcinomom.

Povišen je u 20-40% bolesnika s karcinomom želuca, 20-40% bolesnika s karcinomom

debelog creva i 70-93% bolesnika s karcinomom gušterače. Kod osoba sa karcinomom

pankreasa više vrednosti mogu biti povezane sa odmaklom bolešću.

Feritin

Normalne vrednosti:

Muškarci: 3-40 g / L

Žene: 13-150 mcg / L

Povišene vrednosti feritina:

Povišene vrednosti feritina mogu se naći kod hipohromnih anemija (bez nedostatka gvožđa)

ili kod oštećenja parenhima jetre kod nekih malignih oboljenja (leukoze, limfomi, solidni

tumori).

Smanjene vrednosti feritina:

Snižene vrednosti feritina nalaze se kod nedostatka gvožđa kod akutnog ili hroničnog

krvarenja, trudnoća i kod smanjenje apsorpcije gvožđa

Feritin je kompleks belančevina i gvožđa. Nalazi se u svim tkivima, ali ga naJviše ima u

koštanoj srži, jetri i slezini. Nivo feritina u serumu je odraz celokupne količine gvožđa u telu.

Na apsorpciju gvožđa, uz sastav hrane i faktore vezane uz gastrointestinalni trakt, utiče i

intenzivnost eritrocitopoeze i popunjenost rezervi gvožđa u organizmu. U plazmi je

belančevina Transferin glavni prenosnik gvožđa u organizmu. Transferin deo gvožđa predaje

koštanoj srži pa u eritroblastima nastaje hemoglobin, a deo tkivu gde se gvožđe skladišti kao

feritin.

Određivanje feritina je pogodno za procenu rezervi gvožđa u organizmu, posebno na

početku lečenja sideropenične anemiJe. Može se ustanoviti rani deficit gvožđa.

Prostata specifičan antigen (PSA)

 Normalne vrednosti:

Muškarci:

40 -49 godina: <2,5 g / L

50 -59 godina: <3,5 g / L

60 -69 godina: <4,5 g / L

70 -79 godina: <6,5 g / L

Povišene vrednosti PSA:

Povišene vrednosti mogu se naći u raku prostate, benignoj hipertrofiji prostate, akutnom

prostatitisa.

PSA je glikoprotein kog proizvode žlezdane ćelije prostate. Ima važnu ulogu u pokretljivosti

spermatozoida, tako što semenu tečnost održava u tekućem stanju. U normalnim

okolnostima, nalazi se samo u prostati iu drugim tkivima ga nema. Porast nivoa PSA u krvi

često je prvi pokazatelj mogućeg oboljenja prostate. Razlog tome je što većina oboljenja

prostate povećavaju njen obim i time povećavaju propusnost tkiva, što omogućava malim

molekulima, kakav je PSA, da izađu van i poJave se u krvnom optoku, gde se onda mogu

laboratoriJski detektovati. Najčešća oboljenja prostate koja uzrokuju ovoj stanje su adenom,

upala, kamenci i rak. Za nastanak adenoma i raka odgovorni su muški polni hormoni,

tačnije, poremećaj hormonskog statusa osoba obolelih od ovih bolesti.

Cifra 21-1 (FRAGMENTI citokeratin 19)

 Cifra 21-1 je koristan marker za praćenje karcinoma bešike i pluća. Vrednosti markera

dobro koreliraju sa stadijumom tumora, tokom terapije i prognozom bolesti. Preporuka je da

se određivanje ne koristi u svrhu probiranja niti u osoba sa visokim rizikom za karcinom

pluća (Npr pušači).

Normalne vrednosti:

95% zdravih osoba ima vrednost <3,3? G / L