kpmg - eurobank.rs · steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže...

kpmg

KPMG d.o.o. Beograd

Kraljice Natalije 11

11000 Belgrade

Serbia

Tel.: +381 (0)11 20 50 500

Fax: +381 (0)11 20 50 550

www.kpmg.com/rs

KPMG d.o.o. Beograd, a Serbian limited liability company and a member firm of the KPMG network of independent member firms affiliated with KPMG International Cooperative (“KPMG International”), a Swiss entity.

Matični broj:17148656 PIB: 100058593 Račun: 265-1100310000190-61

Izveštaj nezavisnog revizora AKCIONARIMA EUROBANK AKCIONARSKOG DRUŠTVA BEOGRAD Izveštaj o finansijskim izveštajima Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja banke Eurobank akcionarskog društva Beograd (u daljem tekstu: „Banka“) koji se sastoje od bilansa stanja na dan 31. decembar 2018. godine, bilansa uspeha, izveštaja o ostalom rezultatu, izveštaja o promenama na kapitalu i izveštaja o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomena, koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i druge napomene. Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i istinito i pošteno prikazivanje priloženih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, i za uspostavljanje takvih internih kontrola za koje rukovodstvo utvrdi da su neophodne za pripremu finansijskih izveštaja, koji ne sadrže materijalno značajne greške, nastale bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. Odgovornost revizora Naša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o priloženim finansijskim izveštajima. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije, Odlukom o spoljnoj reviziji banaka i standardima revizije primenljivim u Republici Srbiji. Ovi standardi zahtevaju da se pridržavamo etičkih zahteva i da reviziju planiramo i obavimo na način koji nam omogućuje da steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne greške. Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Izbor procedura zavisi od naše procene, uključujući i procenu rizika od materijalno značajnih grešaka u finansijskim izveštajima, nastalih bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. U proceni rizika uzimamo u obzir interne kontrole, koje su relevantne za sastavljanje i istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja, sa ciljem kreiranja odgovarajućih revizorskih procedura, ali ne i za svrhe izražavanja mišljenja o efektivnosti primenjenih internih kontrola. Takođe, revizija obuhvata i ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i opravdanosti značajnih procenjivanja, koje je rukovodstvo izvršilo, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su revizorski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i pružaju osnov za izražavanje našeg mišljenja.

kpmg

2

Mišljenje Po našem mišljenju, finansijski izveštaji daju istinit i pošten pregled finansijskog položaja Banke na dan 31. decembra 2018. godine i rezultata njenog poslovanja i tokova gotovine za godinu koja se završava na taj dan u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Skretanje pažnje – uporedni podaci Skrećemo pažnju na Napomenu 2.1.a) uz finansijske izveštaje koja ukazuje da su uporedni podaci na dan i za godinu koja se završila 31. decembra 2017. godine korigovani. Naše mišljenje nije modifikovano u vezi sa navedenim. Ostala pitanja – uporedni period Finansijski izveštaji Banke na dan i za godinu koja se završila 31. decembra 2017. godine, ne uključujući korekcije opisane u Napomeni 2.1.a) uz finansijske izveštaje, su bili predmet revizije drugog revizora, koji je izrazio pozitivno mišljenje na te finansijske izveštaje dana 19. aprila 2018. godine. Kao deo revizije finansijskih izveštaja na dan i za godinu završenu 31. decembra 2018. godine, izvršili smo reviziju korekcija koje su opisane u Napomeni 2.1.a) uz finansijske izveštaje i koje su izvršene prilikom izmene uporednih podataka prikazanih na dan i za godinu koja se završila 31. decembra 2017. godine. Nismo bili angažovani da izvršimo reviziju, pregled ili da sprovedemo bilo kakve postupke u vezi sa finansijskim izveštajima za godinu koja se završila 31. decembra 2017. godine, osim onih koje se tiču korekcija opisanih u Napomeni 2.1.a) uz finansijske izveštaje. U skladu sa tim, ne izražavamo mišljenje ili bilo kakvo uveravanje o navedenim finansijskim izveštajima kao celini. Međutim, po našem mišljenju, korekcije opisane u Napomeni 2.1.a) uz finansijske izveštaje su adekvatne i na odgovarajući način primenjene. Ostala pitanja – ponovo izdat Izveštaj revizora Kao što je obelodanjeno u Napomeni 2.1.a) uz finansijske izveštaje, finansijski izveštaji Banke za godinu koja se završava na dan 31. decembra 2018. godine su prvobitno izdati od strane rukovodstva Banke dana 24. juna 2019. godine. Mi smo izdali naš Izveštaj nezavisnog revizora na te finansijske izveštaje dana 25. juna 2019. godine. Međutim, posle izdavanja finansijskih izveštaja rukovodstvo je odlučilo da koriguje grešku u tim finansijskim izveštajima u vezi sa uticajem prve primene MSFI 9: Finansijski instrumenti, kao i obezvređenjem kredita i potraživanja komitentima na dan 31. decembar 2017. godine. Banka je 24. jula 2019. godine ponovo izdala finansijske izveštaje za godinu koja se završava na dan 31. decembra 2018. godine. Zbog navedenog pitanja, ovaj Izveštaj nezavisnog revizora zamenjuje naš Izveštaj nezavisnog revizora od 25. juna 2019. godine, na finansijske izveštaje koji se odnose na godinu koja se završava na dan 31. decembra 2018. godine. Izveštaj o drugim zakonskim i regulatornim zahtevima Banka je odgovorna za sastavljanje priloženog godišnjeg izveštaja o poslovanju, u skladu sa zahtevom Zakona o računovodstvu Republike Srbije. Naša je odgovornost da izrazimo mišljenje o usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima za poslovnu 2018. godinu. U vezi sa tim, naši postupci se sprovode u skladu sa primenljivim revizorskim standardom – Odgovornost revizora u vezi sa ostalim informacijama u dokumentima koji sadrže finansijske izveštaje koji su bili predmet revizije, koji su ograničeni samo na ocenu usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima.

kpmg

3

Po našem mišljenju, godišnji izveštaj o poslovanju je usklađen sa finansijskim izveštajima koji su bili predmet revizije. Beograd, 30. jul 2019. godine KPMG d.o.o. Beograd (M.P.) Tudor Grecu Nikola Đenić Partner Ovlašćeni revizor

EUROBANK A.D.

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2018. GODINE

EUROBANK A.D.

Sadržaj

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI Bilans uspeha za godinu završenu 31. decembra 2018. godine .................................................................. ............... 1 Izveštaj o ostalom rezultatu za godinu završenu 31. decembra 2018. godine ………............................................. 2 Bilans stanja za godinu završenu 31. decembra 2018. godine .................................................................. ................. 3 Izveštaj o promenama na kapitalu za godinu završenu 31. decembra 2018. godine ............................ ................. 4 Izveštaj o tokovima gotovine za godinu završenu 31. decembra 2018. godine ...................................................... 5

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 1. Opšte informacije ............................................................................................................................................................ 7 2. Pregled značajnih računovodstvenih politika ............................................................................................................ 7 3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja ................................................................................................... 42 4. Politike upravljanja rizicima ....................................................................................................................................... 47 5. Klasifikacija i fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza .................................................................................. 88 6. Prihodi i rashodi po osnovu kamata .......................................................................................................................... 94 7. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija ..................................................................................................... 95 8. Neto dobitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata ........................................................ 95 9. Neto dobitak po osnovu prestanka priznavanja finansijskih instrumenata koji se vrednuju po fer

vrednosti ........................................................................................................................................................................ 95 10. Neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule ............................................ 96 11. Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava koja se ne vrednuju po fer vrednosti kroz

bilans uspeha ................................................................................................................................................................. 96 12. Neto dobitak po osnovu prestanka priznavanja finansijskih instrumenata koji se vrednuju po

amortizovanoj vrednosti .............................................................................................................................................. 96 13. Ostali poslovni prihodi ................................................................................................................................................ 97 14. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi ........................................................................................... 97 15. Troškovi amortizacije ................................................................................................................................................... 97 16. Ostali prihodi i ostali rashodi ..................................................................................................................................... 97 17. Porez na dobitak ........................................................................................................................................................... 99 18. Zarada po akciji .......................................................................................................................................................... 100 19. Gotovina i sredstva kod centralne banke ................................................................................................................ 100 20. Založena finansijska sredstva ................................................................................................................................... 101 21. Potraživanja po osnovu derivata .............................................................................................................................. 102 22. Hartije od vrednosti ................................................................................................................................................... 102 23. Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija ................................................................... 103 24. Krediti i potraživanja od komitenata ....................................................................................................................... 104 25. Investicije u pridružena društva .............................................................................................................................. 105 26. Nematerijalna imovina .............................................................................................................................................. 105 27. Nekretnine, postrojenja i oprema ............................................................................................................................. 106 28. Odložena poreska sredstva i obaveze...................................................................................................................... 107 29. Ostala sredstva ............................................................................................................................................................ 109 30. Obaveze po osnovu derivata .................................................................................................................................... 110 31. Neto dugovanja – usaglašavanje sa tokovima gotovine iz aktivnosti finansiranja ........................................... 110 32. Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i

centralnoj banci ........................................................................................................................................................... 111 33. Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima ..................................................................... 112 34. Rezervisanja ................................................................................................................................................................ 113 35. Ostale obaveze ............................................................................................................................................................ 114 36. Kapital .......................................................................................................................................................................... 115 37. Potencijalne obaveze .................................................................................................................................................. 117 38. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije .......................................................................................... 118 39. Odnosi sa povezanim licima ..................................................................................................................................... 119 40. Devizni kursevi ........................................................................................................................................................... 122 41. Usaglašavanje po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima ...................................................... 122 42. Upravni odbor............................................................................................................................................................. 122 43. Događaji nakon izveštajnog perioda ....................................................................................................................... 123

EUROBANK A.D. Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2018. godine

Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

7

1. Opšte informacije Eurobank a. d. (u daljem tekstu „Banka“) nastala je procesom spajanja uz pripajanje Eurobank EFG a.d. Beograd i Nacionalne Štedionice Banke a.d. koji je okončan 20. oktobra 2006. godine. Banka je ćerka banka Eurobank Ergasias (u daljem tekstu „Eurobank“) koja je listirana na Atinskoj berzi. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Registrovano sedište Banke nalazi se u Vuka Karadžića 10. u Beogradu. Na dan 31. decembar 2018. godine Banka je imala 1.499 zaposlenih (na dan 31. decembar 2017. godine: 1.467 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 80 filijala i poslovnih centara (31. decembra 2017. godine: 80). Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532.

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika Osnovne računovodstvene politike korišćene u pripremi finansijskih izveštaja dosledno su primenjivane u svim izveštajnim periodima prikazanim u ovim finansijskim izveštajima, osim onih opisanih u ovom poglavlju kao i onih opisanih u napomenama br. 2.2, 2.5 2.8, 2.9, 210, 2.22 i 2.23 kao rezultat prelaska na MSFI 9. Računovodstvene politike i procene koje se odnose na priznavanje i vrednovanje sredstava i obaveza, primenjenih prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja, u skladu su sa onima koje se primenjuju u pripremi godišnjih finansijskih izveštaja Banke za godinu koja završenu 31. decembra 2017. godine, osim za promene računovodstvenih politika koje proističu iz primene MSFI 9. Banka je usvojila MSFI 9 na dan 1. januara 2018. godine. U pogledu prve primene MSFI 9, Banka je primenila izuzeće Standarda da ne prepravlja uporedne podatke za prethodne periode, stoga su uporedni podaci Banke za 2017. godinu prikazani u skladu sa zahtevima MRS-a 39. Uticaj na knjigovodstvena stanja finansijskih sredstava i obaveza na dan prelaska na MSFI 9 je priznat preko korekcije neraspoređene dobiti. Detaljni efekti implementacije MSFI 9 1. januara 2018. godine prikazani su u napomeni 2.23.

2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja Banka sastavlja svoje finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). U skladu sa Zakonom o računovodstvu (Sl. glasnik Republike Srbije br. 62/2013 i 30/2018), banke su u obavezi da vode svoju računovodstvenu evidenciju i da sastavljaju finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI).

Ovi finansijski izveštaji su sastavljeni na bazi istorijskog troška, osim finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju koja se revalorizuju (politika koja je bila u primeni do 1. januara 2018. godine), kao i finansijskih sredstava i obaveza (uključujući derivativne instrumente) iskazanih po fer vrednosti kroz bilans uspeha.



8

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak) Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva od rukovodstva da koristi procene i pretpostavke koje utiču na iskazivanje sredstava i obaveza i obelodanjivanje potencijalnih obaveza na dan finansijskih izveštaja, kao i na iskazivanje prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Iako su te procene zasnovane na najboljim saznanjima rukovodstva o aktuelnim događajima i aktivnostima, stvarni rezultati se mogu razlikovati od procenjenih. Oblasti koje zahtevaju veći stepen prosuđivanja ili su složenije, ili oblasti u kojima su pretpostavke i procene od materijalnog značaja za finansijske izveštaje obelodanjene su u Napomeni 3. Ovi finansijski izveštaji predstavljaju finansijske izveštaje Banke. Valuta za izveštavanje Banke je RSD, što je ujedno i funkcionalna valuta Banke. Svi finansijski podaci su prikazani u RSD, zaokruženi na hiljadu, osim ako drugačije nije navedeno. Finansijski izveštaji Banke su sastavljeni u skladu sa načelom stalnosti poslovanja, što podrazumeva da će Banka nastaviti da posluje u doglednoj budućnosti. Prilikom vršenja ove procene rukovodstvo je uzelo u obzir finansijski položaj Eurobank Grupe, tekuće namere, profitabilnost poslovanja i pristup finansijskim resursima, i analiziralo je uticaj nedavne finansijske krize na buduće poslovanje Eurobank Grupe. a) Korekcija greške prethodnog perioda

Finansijski izveštaji Banke za godinu završenu 31. decembra 2018. godine su prethodno usvojeni od strane rukovodstva Banke na dan 24. jun 2019. godine. Kao što je u nastavku teksta objašnjeno, nakon uvajanja finansijskih izveštaja, rukovodstvo je odlučilo da izmeni te finansijske izveštaje u pogledu uticaja prve primene MSFI 9 u pogledu plasmana i potraživanja od komitenata na dan 1. januar 2018. godine i takođe obezvređenje kredita i potraživanja od komitenata na dan 31. decembar 2017 godine obračunato u skladu sa MRS 39. Banka je ponovo izdala finansijske izveštaje za godinu koja se završila 31. decembra 2018. godina na dan 24. jul 2019. godine. Tokom implementacije MSFI 9, čiji su efekti prve primene obelodanjeni u Napomeni 2.23, Banka je koristila određene pretpostavke pri odmeravanju potrebne visine obezvređenja kredita i potraživanja prema komitentima. Tokom 2018. godine, Banka je zakljucila da su neke od tih pretpostavki koje su se odnosile na kredite i potraživanja od komitenata identifikovanih kao kreditno obezvređenih (Nivo 3), u skladu sa zahtevima MSFI 9, bile primenljive na odgovarajuće kredite i potraživanja od komitenata prema zahtevima MRS 39:

• unapređenje definicije statusa neizmirenja obaveza – u delu tretmana restrukturiranih

problematičnih potraživanja, probnog perioda, definicije okolnosti koje ukazuju na malu

verovatnoću izmirenja obaveza duznika, pravila kontaminacije – primena unapređenjene

definicije statusa neizmirenja obaveza na nivou klijenta/potraživanja;

• prilagođavanje perioda realizacije kolaterala i haircut-a;

• promena pristupa Banke u tretmanu kreditno obezvređenih kredita koji su u značajnoj docnji

(duze od 3 godine za neobezbedjene odnosno odnosno duze od 9 godina za obezbedjene

izlozenosti).

Prethodno je rezultovalo uključivanjem iznosa od RSD 822.488 hiljada u efekat prve primene MSFI 9 na dan 1. januara 2018. godine, umesto da je pomenuti iznos bio evidentiran na teret rashoda po osnovu ispravke vrednosti kredita i potraživanja od komitenata za godinu koja se završila 31. decembra 2017. godine prema zahtevima MRS 39.



9

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak) U skladu sa tim Banka je izvršila korekciju relevantnih pozicija u finansijskim izveštajima za uporedni period koji je završen 31. decembra 2017. godine i period koji je završen 31. decembra 2018. godine, kao i relevantnih regulatornih pokazatelja obelodanjenih u Napomeni 38. U sledećim tabelama prikazani su efekti korekcije na finansijske izveštaje Banke na dan 31. decembra 2017:

Bilans stanja na dan 31. decembar 2017 u 000 RSD

Smanjenje kredita i potraživanja od komitenata (803.466) Povećanje tekućih poreskih sredstava 110.752 Povećanje ostalih sredstava 798

Smanjenje ukupne aktive (691.916)

Povećanje rezervisanja 19.760 Smanjenje tekućih poreskih obaveza (3.373) Smanjenje odloženih poreskih obaveza (9.239) Smanjenje neraspoređene dobiti (699.064)

Samnjenje ukupne pasive (691.916)

Bilans uspeha za godinu završenu 31. decembra 2017. u 000 RSD

Povećanje neto rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava koja se ne vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (822.428) Smanjenje poreza na dobit 114.125 Smanjenje odloženih poreskih dobitaka/(gubitaka) 9.239

Smanjenje rezultata perioda (699.064)

Napred navedena korekcija imala je sledeći efekat na finansijski položaj i rezultat Banke za godinu koja se završila 31. decembra 2018:

Bilans stanja na dan 31. decembar 2018. u 000 RSD

Smanjenje odloženih poreskih sredstava (98.692)

Smanjenje ukupne aktive (98.692)

Smanjenje tekućih poreskih obaveza (98.692)

Smanjenje ukupne pasive (98.692)

Bilans uspeha za godinu završenu 31. decembra 2018. u 000 RSD

Povećanje poreza na dobit 15.434 Povećanje odloženih poreskih gubitaka 9.239

Smanjenje rezultata perioda 24.673

Korekcija nije imala nikakvog uticaja na tokove gotovine za godinu koja se završila 31. decembra 2017. godine ni za godinu koja se završila 31. decembra 2018. godine.



10

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak)

b) Novi i izmenjeni i dopunjeni standardi i tumačenja

Sledeće izmene i dopune standarda, izdate od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) stupaju na snagu 1. januara 2018. godine: IFRIC tumačenje 22 „Transakcije u stranoj valuti i avansno plaćanje naknade". IFRIC tumačenje 22 propisuje zahteve o deviznom kursu koji se koristi za prikazivanje transakcija u stranoj valuti koji uključuje avansno plaćanje ili naplatu. Tumačenjem se pojašnjava da u tom slučaju, datum transakcije za svrhe određivanja deviznog kursa koji treba da se koristi za početno priznavanje odnosnih sredstava, troškova ili prihoda je datum avansno plaćene naknade, tj. kada entitet početno priznaje nemonetarno sredstvo (avansno sredstvo) ili nemonetarnu obavezu (obaveza za odloženi prihod) nastale po osnovu avansno plaćene naknade. U slučaju da postoje više plaćanja ili naplata avansa, entitet mora da utvrdi datum transakcije za svako plaćanje odnosno naplatu. Usvajanje tumačenja nije imalo nikakav uticaj na finansijske izveštaje Banke. MSFI 4, „Izmena i dopuna – Primena MSFI 9 finansijski instrumenti sa MSFI 4 Ugovori o osiguranju“ (stupa na snagu 1. januara 2018. godine). Izmena i dopuna se bavi računovodstvenim posledicama različitih datuma stupanja na snagu MSFI 9 „Finansijski instrumenti“ i predstojećim novim standardom za ugovore o osiguranju. Izmenom i dopunom se uvode dve opcije za entitete koji izdaju ugovore o osiguranju: privremeno oslobađanje od primene MSFI 9 i pristup preklapanja u primeni. Opcija privremenog oslobađanja od MSFI 9 je dostupna entitetima čija delatnost je pretežno povezana sa osiguranjem, i njom je omogućen nastavak primene MRS 39 „Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje“ sve do odložene primene MSFI 9 najkasnije do 1. januara 2021. godine. Pristup preklapanja u primeni je opcija za entitete koji usvajaju MSFI 9 i izdaju ugovore o osiguranju, radi korekcije bilansa uspeha za finansijska sredstva koja ispunjavaju uslove, što faktički ima za posledicu računovodstveno obuhvatanje u skladu sa MRS 39 za ta naznačena sredstva. Taj pristup se može koristiti pod uslovom da entitet primenjuje MSFI 9 uporedo sa MSFI 4 i klasifikuje finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa MSFI 9, kada su ta sredstva prethodno klasifikovana po amortizovanoj vrednosti ili kao raspoloživa za prodaju u skladu sa MRS 39. Usvajanje izmene i dopune nije imalo nikakav uticaj na finansijske izveštaje Banke.

MSFI 2, „Izmena i dopuna – Klasifikacija i odmeravanje transakcija sa plaćanjem akcijama“. Izmena i dopuna se bavi a) odmeravanjem plaćanja akcijama koje se izmiruje u gotovini, b) računovodstvenim obuhvatanjem promene u plaćanju akcijama iz onog koje se izmiruje u gotovini u ono koje se izmiruje u kapitalu, i c) klasifikacijom plaćanja akcijama koja se izmiruju posle umanjenja za poreske odbitke. Naročito, izmenom i dopunom se pojašnjava da plaćanje akcijama koje se izmiruje u gotovini se odmerava korišćenjem istog pristupa kao i za plaćanje akcijama koje se izmiruje u kapitalu. Takođe se pojašnjava da obaveza plaćanja akcijama koje se izmiruje u gotovini a koja se menja u ono koje se izmiruje u kapitalu prestaje da se priznaje, i da se plaćanje akcijama koje se izmiruje u kapitalu priznaje na datum promene po fer vrednosti datog instrumenta kapitala, gde se svaka razlika odmah priznaje u bilansu uspeha. Nadalje, plaćanje akcijama koje je umanjeno za poreske odbitke u ime zaposlenog (opcija izmirenja u neto iznosu) se klasifikuje kao plaćanje izmireno u kapitalu u celosti, pod uslovom da bi ono bilo klasifikovano kao izmireno u kapitalu da nije uključilo opciju izmirenja u neto iznosu. Usvajanje izmene i dopune nije imalo nikakav uticaj na finansijske izveštaje Banke.



11

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak) MRS 40, „Izmena i dopuna - Prenos investicione nekretnine“ Izmenom i dopunom se pojašnjava da prenos nekretnine, uključujući nekretnine u izgradnji ili razvoju, u ili iz investicionih nekretnina samo treba da se vrši kada je došlo do promene u nameni nekretnine. Takva promena namene nastaje kada nekretnina zadovoljava ili prestane da zadovoljava definiciju investicione nekretnine i treba da bude podržana dokazima. Usvajanje izmene i dopune nije imalo nikakav uticaj na finansijske izveštaje Banke. „Ciklus godišnjeg unapređenja za MSFI 2014. – 2016.“ U okviru ciklusa godišnjeg unapređenja za 2014. – 2016., Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je dao pojašnjenje za MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate“: Pojašnjava se da je entitetima koji posluju sa rizičnim kapitalom ili zajedničkim fondovima, trustovima za investiranje i sličnim entitetima dozvoljeno da izaberu da odmeravaju svoja ulaganja u pridružena društva ili zajedničke poduhvate po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Taj izbor može da se primeni pojedinačno na svaku investiciju u pridruženo društvo ili zajednički poduhvat. Usvajanje izmene i dopune nije imalo nikakav uticaj na finansijske izveštaje Banke. MSFI 15, „Prihodi od ugovora sa kupcima i Izmene i dopune za MSFI 15“. MSFI 15 utvrđuje jedinstven, sveobuhvatan model za priznavanje prihoda za utvrđivanje kada i koji iznos prihoda da se prizna i njime se zamenjuju postojeća pravila za priznavanje prihoda, uključujući MRS 18 „Prihodi“, MRS 11 „Ugovori o izgradnji“ i IFRIC 13 „Programi nagrada za lojalne kupce“’. MSFI 15 se primenjuje na sve ugovore sa kupcima, osim na one koji su u delokrugu drugih standarda, kao što su: • Finansijski instrumenti i ostala ugovorna prava ili obaveze koje spadaju u delokrug MSFI 9

„Finansijski instrumenti“, MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“, MSFI 11 ‘Zajednički

aranžmani“, MRS 27 „Pojedinačni finansijski izveštaji“ i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete

i zajedničke poduhvate“;

• Lizing ugovori koji spadaju u delokrug MRS 17 „Lizing“ (ili MSFI 16 „Lizing“); i

• Ugovori o osiguranju koji spadaju u delokrug MSFI 4 „Ugovori o osiguranju“.

Prema tome, prihodi od kamata i naknada koji su sastavni deo finansijskih instrumenata će nastaviti da budu izvan delokruga MSFI 15. MSFI 15 propisuje da se prihodi priznaju u iznosu koji odražava naknadu na koju entitet očekuje da će imati prava u zamenu za prenos dobara ili usluga. Njime se uvodi novi pojam priznavanja prihoda za obaveze za izvršenje po njihovom ispunjenju i kontrolu nad dobrom ili uslugom (tj. mogućnost upravljanja korišćenjem i primanjem koristi od istih) preuzima kupac. Za usluge koje se pružaju tokom određenog perioda, kao što su prihodi od naknada za upravljanje koji se ostvaruju po osnovu pruženih usluga upravljanja sredstvima, i prihodi od varijabilnih naknada za učinak po osnovu prinosa od osnovnog instrumenta na određeni datum, naknada se priznaje kada je usluga pružena klijentu, pod uslovom da je verovatno da neće doći do značajnog ukidanja naknade. MSFI 15 je izmenjen i dopunjen u aprilu 2016. godine u cilju pružanja nekoliko pojašnjenja, uključujući i identifikovanje obaveza za izvršenje u okviru ugovora. Usvajanje standarda i njegove izmene i dopune nemaju nikakav uticaj na finansijske izveštaje Banke, budući da neto prihod po osnovu kamata koji čini primarni izvor prihoda Banke ne trpi nikakav uticaj zbog usvajanja MSFI 15. Nadalje, u vezi sa prihodima od ugovora sa kupcima Banke, uključujući i prihode od naknada i provizija, prihoda od usluga koje se pružaju u određenom vremenskom periodu, ili transakcija koje se vrše u određenom vremenskom momentu, ne postoji nikakva promena u njihovom računovodstvenom obuhvatanju budući da je ono u skladu sa postojećom računovodstvenom politikom Banke.



12


MSFI 9 – „Finansijski instrumenti“. Dana 1. januara 2018. godine Banka je usvojila MSFI 9 „Finansijski instrumenti" koji zamenjuje MRS 39 „Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje". Usvajanje MSFI 9 u 2018. godini je rezultiralo u promenama u računovodstvenim politikama u dve glavne oblasti, u klasifikaciji i odmeravanju finansijskih sredstava i obaveza i u obezvređenju finansijskih sredstava. Efekti na knjigovodstvene vrednosti finansijskih sredstava i obaveza na datum prelaska na MSFI 9 priznati su kao korekcije neraspoređene dobiti. Detaljan prikaz efekata usvajanja MSFI 9 na dan 1. januar 2018. godine dat je u Napomeni 2.23.

Zbog metoda prelaska koji je Banka izabrala za primenu MSFI 9, uporedni podaci u ovim finansijskim izveštajima generalno nisu korigovani na način da obuhvate nove zahteve standarda. Izmene u klasifikaciji i odmeravanju MSFI 9 primenjuje nov pristup klasifikaciji i odmeravanju za sve vrste finansijskih sredstava koji odražava poslovni model za upravljanje sredstvima i karakteristike njihovih ugovornih novčanih tokova. Da bi se utvrdila njihova kategorija za klasifikaciju i odmeravanje, MSFI 9 zahteva za sva finansijska sredstva, osim za instrumente kapitala i derivate, da budu procenjeni na osnovu kombinacije poslovnog modela entiteta za upravljanje sredstvima i karakteristika ugovornih novčanih tokova instrumenta. Reklasifikacija između kategorija samo se vrši u retkim slučajevima. Za svrhe prelaska na MSFI 9, Banka sprovodi procenu poslovnog modela za različite portfolije za svoje dužničke instrumente cilju utvrđivanja potencijalnih promena za klasifikaciju i odmeravanje. Procena se vrši na osnovu činjenica i okolnosti koje su prisutne na datum početne primene, tj. 1. januara 2018. godine (videti odeljak 2.23). Generalno, kategorije finansijskih sredstava iz MRS 39 (po fer vrednosti kroz bilans uspeha, sredstva raspoloživa za prodaju, finansijska sredstva koja se drže do dospeća i krediti i potraživanja) zamenjeni su sa sledećim:

• finansijska sredstva koja se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti i

• finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha i po fer vrednosti kroz

ostali ukupni rezultat.

Banka može prilikom početnog priznavanja da naznači finansijsko sredstvo po fer vrednosti kroz bilans uspeha, kako bi na taj način eliminisala ili značajno umanjila računovodstvenu neusaglašenost. Nadalje, prilikom početnog priznavanja instrumenta kapitala koji se ne drži radi trgovanja, entitet može da se neopozivo opredeli za prikazivanje naknadnih promena u fer vrednosti u okviru ostalog ukupnog rezultata. Takvo opredeljenje se vrši od jedne investicije do druge. MSFI 9 zahtevi za ispunjenje uslova za primenu opcije fer vrednosti za odmeravanje finansijskih obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu su sa uslovima iz MRS 39. Međutim, za finansijske obaveze koje su naznačene po fer vrednosti kroz bilans uspeha, dobici ili gubici koji se mogu pripisati promenama sopstvenog kreditnog rizika se prikazuju u okviru ostalog ukupnog rezultata i ne smeju se naknadno prenositi u bilans uspeha, osim kada takvo prikazivanje doprinosi stvaranju ili uvećanju računovodstvene neusaglašenosti. Konačno, u skladu sa MSFI 9, ugrađeni derivati se više ne odvajaju od osnovnog finansijskog sredstva. Umesto toga, finansijska sredstva se klasifikuju na osnovu poslovnog modela i njihovih ugovornih uslova. Računovodstveno obuhvatanje derivata ugrađenih u finansijsku obavezu i nefinansijske osnovne ugovore nije se izmenilo.



13


Način na koji Banka vrši klasifikaciju svojih finansijskih sredstava i obaveza objašnjen je u odeljku 2.23 ovih Napomena. Kvantitativni uticaj usvajanja MSFI 9 na dan 1. januar 2018. godine obelodanjen je u Napomeni 2.23. Izmene u obračunu obezvređenja Usvajanje MSFI 9 značajno je izmenilo način na koji Banka računovodstveno obuhvata obezvređenje finansijskih sredstava, sa zamenom MRS 39 pristupa "nastalih gubitaka" sa pristupom "očekivanih kreditnih gubitaka" koji zahteva upotrebu složenih modela i značajnog prosuđivanja o budućim ekonomskim uslovima i kreditnom ponašanju. Kreditni gubici se ranije priznaju u skladu sa MSFI 9 u poređenju sa MRS 39. MSFI 9 zahteva od Banke da evidentira rezervisanje za kreditne gubitke za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha, zajedno sa obavezama po kreditima i ugovorima o finansijskim garancijama koji predstavljaju vanbilansne stavke. Rezervisanje je zasnovano na obračunu očekivanih kreditnih gubitaka za pripadajuću verovatnoću neizmirenja obaveza od strane dužnika u narednih dvanaest meseci, osim ako nije došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika od nastanka izloženosti, kada je i odmeren očekivani kreditni gubitak za vek trajanja instrumenta. Ako finansijsko sredstvo zadovoljava definiciju finansijskog sredstva sa identifikovanim objektivnim dokazom obezvređenja u momentu početnog priznavanja (POCI), rezervisanje se bazira na promeni očekivanog kreditnog rizika tokom veka trajanja sredstva. Pojedinosti politike obezvređenja Banke su obelodanjeni u odeljku 2.8 i 4.1.2 ovih Napomena. Kvantitativni uticaj usvajanja MSFI 9 na dan 1. januar 2018. godine obelodanjen je u Napomeni 2.23. Posledične izmene obelodanjivanja (MSFI 7 „Finansijski instrumenti: obelodanjivanja“) Sa stupanjem na snagu od 1. januara 2018. godine zbog prelaska na MSFI 9, ovi finansijski izveštaji uključuju prelazna obelodanjivanja koja pružaju kvalitativne i kvantitativne informacije o uticaju revidiranih klasifikacija i odmeravanja i načela očekivanog kreditnog gubitka. Pored toga, ovi finansijski instrumenti uključuju proširena obelodanjivanja klasifikacije i odmeravanja, u skladu sa zahtevima odnosnih izmena i dopuna MSFI 7 "Finansijski instrumenti: obelodanjivanja". Uporedni periodi generalno nisu prepravljani. Razlike u knjigovodstvenim vrednostima za finansijska sredstva i finansijske obaveze nastale iz usvajanja MSFI 9 su priznate u neraspoređenoj dobiti na dan 1. januar 2018. godine. Stoga podaci prikazani za 2017. godinu ne odražavaju zahteve MSFI 9 i prema tome nisu uporedivi sa podacima prokazanim za 2018. godinu u skladu sa MSFI 9.



14

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak) c) Novi standardi, izmene i dopune standarda i tumačenja koje Banka još uvek nije usvojila

Određen broj novih standarda, izmena i dopuna postojećih standarda i tumačenja stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine, za koje je ranija primena dozvoljena; međutim, Banka se nije opredelila za njihovu raniju primenu u ovim finansijskim izveštajima. Oni koji mogu biti relevantni za Banku su dati u nastavku: MSFI 9, „Izmena i dopuna–Karakteristika avansnog plaćanja sa negativnom kompenzacijom” (stupa na snagu 1. januara 2019. god.) Izmenom i dopunom se uvodi promena u MSFI 9 zahtevima da bi se dozvolilo odmeravanje finansijskog sredstva po amortizovanoj vrednosti ili po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat, u zavisnosti od poslovnog modela, čak i u slučaju opcije avansnog plaćanja koja može rezultirati u nadoknadi koju drugoj strani plaća ugovorna strane koja inicira rani raskid ugovora (negativna kompenzacija). Prema tome, odmeravanje tih finansijskih sredstava se vrši, nezavisno od događaja ili okolnosti koji su uzrokovali rani raskid ugovora i nezavisno od toga koja ugovorna strana plaća ili prima razumnu nadoknadu za rani raskid. Primena MSFI 9 pre ove izmene i dopune najverovatnije bi rezultiralo u odmeravanju ovih finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Izmenom i dopunom se takođe potvrđuje modifikacija računovodstvenog obuhvatanja finansijskih obaveza u skladu sa MSFI 9. U konkretnom smislu, kada se finansijska obaveza koja se odmerava po amortizovanoj vrednosti modifikuje, a to ne rezultira prestankom priznavanja, svi pozitivni ili negativni efekti koji se obračunavaju kao razlika između prvobitnih ugovornih novčanih tokova i modifikovanih novčanih tokova diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi, priznaju se u bilansu uspeha. Ne očekuje se da će usvajanje ovog tumačenja imati materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke. IFRIC 23 „Neizvesnost u vezi poreskog tretmana“ (stupa na snagu 1. januara 2019. godine). Tumačenjem se pojašnjava primena zahteva za priznavanjem i odmeravanjem iz MRS 12 „Porez na dobitak“ kada postoji neizvesnost u pogledu poreskog tretmana. U takvim okolnostima, priznavanje i odmeravanje tekućeg ili odloženog poreskog sredstva ili obaveze u skladu sa MRS 12 je zasnovano na poreskom dobitku (poreskom gubitku), poreskoj osnovici, neiskorišćenim poreskim gubicima i poreskim kreditima i poreskim stopama utvrđenim primenom IFRIC 23. U skladu sa tumačenjem, svaki neizvesan poreski tretman se razmatra posebno ili zajedno u grupi, u zavisnosti od toga koji pristup bolje predviđa rešenje neizvesnosti, gde entitet pretpostavlja da će poreska uprava koja ima pravo da kontroliše poreski tretman izvršiti kontrolu i da će imati puno saznanje o svim relevantnim činjenicama. Ako entitet zaključi da je verovatno da će poreska uprava prihvatiti neizvesan poreski tretman, on treba da utvrdi svoje računovodstveno obuhvatanje poreza na dobitak na način koji je u skladu sa takvim poreskim tretmanom. Ako on utvrdi da nije verovatno da će tretman biti prihvaćen, efekat neizvesnosti u njegovom računovodstvenom obuhvatanju treba da se odrazi u periodu u kome je takvo utvrđivanje izvršeno, koristeći metodu koja na najbolji način predviđa rešenje neizvesnosti (tj. najverovatniji iznos ili metod očekivane vrednosti). Prosuđivanje i procena koji se koriste pri priznavanju i odmeravanju efekata neizvesnih poreskih tretmana ponovo se razmatraju kad god dođe do promene okolnosti ili nove informacije se pojave koje utiču na takva prosuđivanja (npr. postupci poreske uprave, dokaz da je ona zauzela određeni stav u odnosu na slična pitanja ili je istekao period do kada je ona imala pravo da kontroliše određeni poreski tretman). Ne očekuje se da će usvajanje ovog tumačenja imati materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.



15

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak) MSFI 16, „Lizing“ (stupa na snagu 1. januara 2019. godine) MSFI 16, koji zamenjuje MRS 17 „Lizing“ i prateća tumačenja, uvodi jedinstven bilansni model za računovodstvo lizinga za korisnike lizinga, u okviru kog je za korisnike lizinga eliminisana klasifikacija lizinga kao operativnog lizinga ili finansijskog lizinga, i svaki lizing se tretira na sličan način kao finansijski lizing u skladu sa MRS 17. Promena definicije lizinga uglavnom se odnosi na pojam kontrole. MSFI 16 pravi razliku između ugovora o lizingu i ugovora u pružanju usluga na osnovu toga da li je korišćenje identifikovanog sredstva pod kontrolom kupca. Smatra se da postoji kontrola ako kupac ima: • Pravo da dobije suštinski sve ekonomske koristi usled korišćenja identifikovanog sredstva; i

• Pravo da upravlja upotrebom sredstva.

Novim standardom je obezbeđeno priznavanje „prava korišćenja imovine“ i „obaveze za lizing“ na početku lizinga, kada postoji ugovor, ili deo ugovora, kojim se na korisnika lizinga prenosi pravo korišćenja imovine za dati vremenski period u zamenu za naknadu. Pravo korišćenja imovine se početno odmerava po ceni koštanja, koja se sastoji od iznosa obaveze za lizing, plus svih plaćanja za lizing izvršenih prema davaocu lizinga na ili pre početnog datuma, minus svih dobijenih sniženja za lizing, početnih procenjenih troškova dovođenja u prvobitno stanje i svih inicijalnih troškova nastalih po korisnika lizinga i, naknadno, po ceni koštanja, umanjeno za akumuliranu amortizaciju i obezvređenje. obaveza za lizing se početno priznaje u iznosu koji je jednak sadašnjoj vrednosti plaćanja za lizing tokom perioda lizinga koja još uvek nisu plaćena. Stoga, tipičan trošak operativnog lizinga koji je obračunat u jednakim iznosima u skladu sa MRS 17 se zamenjuje sa troškovima amortizacije „prava korišćenja imovine“ i troškova kamate na „obavezu za lizing“. Priznavanje sredstava i obaveza od strane korisnika lizinga, kao što je gore opisano, nije zahtevano za određene kratkoročne lizinge i lizinge imovine niske vrednosti. Računovodstveno obuhvatanje za davaoce lizinga nije pretrpelo značajne izmene zbog zahteva MSFI 16. Obaveze za operativni lizing na dan 31. decembar 2018. godine koje su prikazane u skladu sa zahtevima za obelodanjivanjem iz MRS 17 za minimalne uplate po osnovu operativnog lizinga koji ne nosi pravo raskida, prikazane su u Napomeni 37. Banka je procenila uticaj koji će prva primena MSFI 16 imati na njene finansijske izveštaje, kao što je opisano u nastavku. Stvarni uticaj usvajanja standarda na dan 1. januar 2019. godine može da se promeni, zato što:

– Novi standard zahteva od Banke da vrši pregled svojih računovodstvenih procesa i internih kontrola, iako se te aktivnosti još uvek ne sprovode u potpunosti;

– Sistemi i pripadajuće kontrole, koji su uspostavljeni u skladu sa novim zahtevima, nisu bili

operativni tokom celog perioda izveštavanja;

– Nove pretpostavke, prosuđivanja i tehnike merenja koje se koriste predmet su izmena sve dok

Banka ne dostavi svoje prve finansijske izveštaje koji uključuju datum prve primene standarda.

Prelazak na MSFI 16

Datum početne primene MSFI 16 za Banku će biti 1. januar 2019. godine. Banka je izabrala modifikovanu retrospektivnu primenu MSFI 16 i prema tome uporedni podaci neće biti prepravljani. Prilikom prelaska na standard Banka planira da koristi praktično olakšanje koje je raspoloživo za prelazak na MSFI 16 koje dozvoljava da se ne vrši ponovna procena za postojeći ugovor za utvrđivanje da li je ugovor o lizingu ili sadrži lizing.



16

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak) Knjigovodstvo korisnika lizinga U skladu sa MSFI 16, na početni datum lizinga Banka kao korisnik lizinga priznaje pravo korišćenja sredstva koje je predmet lizinga i obavezu za lizing u izveštaj o finansijskoj poziciji, koji se početno odmeravaju po sadašnjoj vrednosti budućih plaćanja za lizing. Priroda troškova koji se odnose na ove ugovore o lizingu sada će se promeniti zato što MSFI 16 zamenjuje proporcijalne troškove operativnog lizinga sa troškom amortizacije prava korišćenja sredstva i troškom kamate za obaveze lizinga. Banka je prethodno priznavala trošak operativnog lizinga proporcionalno tokom perioda lizinga, i priznavala je sredstva i obaveze samo u meri u kojoj je postojala razlika u dinamici između stvarnih plaćanja za lizing i priznavanja troška. Banka namerava da primeni ovaj princip početnog priznavanja na sve ugovore o lizingu, osim na one sa periodom lizinga od 12 meseci ili kraće – koristeći oslobađanje za kratkoročni lizing i lizing za sredstava niske vrednosti. Prema tome, u proceni uticaja usvajanja MSFI 16 Banka je procenila vrednost prava korišćenja sredstava u iznosu od okvirno RSD 2.155 miliona i pripadajuće obaveze za lizing u iznosu od okvirno RSD 2.140 miliona nastalih po osnovu lizinga nepokretnosti, vozila i ostale opreme, pri čemu se ne očekuje nikakav uticaj na kapital akcionara. Procenjeni efekat na adekvatnost kapitala nastao je uglavnom iz povećanja rizikom ponderisanih sredstava je smanjenje od oko 0,44 pps u pokazatelju adekvatnosti kapitala Nivoa 1 primenom regulatornih zahteva (okvirno 0,44 pps na CET1 racio Banke, na osnovu makismalnog mogućeg iznosa). Stvarni uticaj primene MSFI 16 na finansijske izveštaje u periodu početne primene će zavisiti od budućih ekonomskih uslova, razvoja portfolija lizinga Banke, procene Banke da li će koristiti opcije za obnovu lizinga i mere u kojoj Banka bira da koristi praktična olakšanja i oslobađanja za priznavanje. U vezi sa naknadnim odmeravanjem, Banka, postupajući kao korisnik lizinga, planira da primeni model nabavne vrednosti za odmeravanje prava korišćenja sredstva. Prema tome, pravo korišćenja sredstva će se odmeravati po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i gubitke zbog obezvređivanja, sa korekcijom za ponovno odmeravanje obaveze za lizing. Sa druge strane, troškovi kamata će se priznati za obaveze lizinga, dok će njihova knjigovodstvena vrednost biti umanjena tako da odražava izvršena plaćanja za lizing. U slučaju ponovne procene ili specificirane modifikacije lizinga, knjigovodstvena vrednost obaveza za lizing će biti ponovo odmerena da bi odražavala revidirana plaćanja za lizing. MRS 28, „Izmena i dopuna – Dugoročna učešća u pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima“ (stupa na snagu 1. januara 2019. godine) Izmenom i dopunom se pojašnjava da MSFI 9 „Finansijski instrumenti“ uključujući i zahteve za obezvređenja, se primenjuje na dugoročna učešća u pridruženim društvima ili zajedničkim poduhvatima koji čine deo neto investicije društva u pridruženo društvo ili zajednički poduhvat koji se ne obuhvataju računovodstveno po metodu udela. U skladu sa izmenom i dopunom, entitet ne uzima u obzir bilo kakvu korekciju knjigovodstvene vrednosti dugoročnih investicija (neto investicije u pridružene entitete ili zajedničke poduhvate), nastale kao rezultat primene MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate“ prilikom primene MSFI 9. Ne očekuje se da će usvajanje ovog tumačenja imati materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.



17


MRS 19, „Izmena i dopuna – Izmene, smanjenja ili isplate po osnovu planova“ (stupa na snagu 1. januara 2019. godine ). Izmenom i dopunom se pojašnjava kada nastupa promena definisanog plana primanja, tj. izmena, smanjenje ili isplata, i kada je potrebno ponovno odmeravanja neto obaveze ili sredstva po osnovu definisanih primanja, gde se ažurirane aktuarske pretpostavke koriste za utvrđivanje troška tekućih usluga i neto kamata za preostali deo izveštajnog perioda posle promene plana. Nadalje, izmena i dopuna uključuje i pojašnjenje efekata izmene, smanjenja ili isplate po osnovu planova na zahteve u pogledu limita za sredstvo.

Ne očekuje se da će usvajanje ovog tumačenja imati materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.

„Ciklus godišnjeg unapređenja za MSFI 2015. – 2017.“ (stupa na snagu 1. januar 2019. godine) Unapređenjima se uvode ključne promene za nekoliko standarda kao što je navedeno u nastavku: Izmenama i dopunama MSFI 3 ‘Poslovne kombinacije’ i MSFI 11 ‘Zajednički aranžmani’ se pojašnjava kako entitet obuhvata računovodstveno povećanje svog učešća u zajedničkom poslovanju koje zadovoljava definiciju poslovanja. Posebno kada ugovorna strana stekne kontrolu nad poslovanjem koje je zajedničko poslovanje, onda takva transakcija predstavlja poslovnu kombinaciju koja je postignuta postepeno i strana sticalac ponovo odmerava po fer vrednosti celokupno prethodno učešće u imovini i obavezama zajedničkog poslovanja. U suprotnom, ako ugovorna strana stekne zajedničku kontrolu nad poslovanjem koje predstavlja zajedničko poslovanje, onda se prethodno učešće ne odmerava ponovo.

Unapređenjem za MRS 12 „Porez na dobitak“ se pojašnjava da se svi porezi na dobitak po osnovu dividende, uključujući i plaćanja po osnovu finansijskih instrumenata klasifikovanih u kapitalu, prikazuju u bilansu uspeha, ostalom ukupnom rezultatu ili kapitalu, u skladu sa tim gde je priznata prvobitna transakcija ili događaj koji su generisali dobitak koji ima za posledicu dividendu.

Izmenom i dopunom MRS 23 „Troškovi pozajmljivanja“ se pojašnjava da se svako pozajmljivanje učinjeno radi razvoja kvalifikujućeg sredstva tretira generalno kao deo novčanih sredstava koja je entitet pozajmio, kada su suštinski sve aktivnosti potrebne za pripremu sredstva za privođenje njegovoj nameni ili prodaji završene.


Izmene i dopune pozivanja na konceptualni okvir za MSFI standarde (stupa na snagu 1. januara 2020. god.). U martu 2018. godine Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao revidiran Konceptualni okvir. Njime se zamenjuje prethodna verzija Konceptualnog okvira koja je izdata 2010. godine. Revidiranja, koje je izvršio Odbor, uvode novo poglavlje za odmeravanje, ažuriranja definicija sredstva/obaveze i kriterijuma za priznavanje, kao i pojašnjenja važnih oblasti.


Izmene i dopune MSFI 3 "Poslovne kombinacije" (stupa na snagu 1. januara 2020. godine). Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je objavio izmene definicije poslovanja u MSFI 3 "Poslovne kombinacije" da bi pomogao entitetima da utvrde da li je stečen skup aktivnosti i imovine poslovanje ili nije. Njima se pojašnjavaju minimalni zahtevi za poslovanje, ukida se procena da li učesnici na tržištu imaju sposobnost da zamene bilo koji nedostajući element, i dodaje se smernica kojom se pomaže entitetima da procene da li je stečeni proces suštinski, sužavaju se definicije poslovanja i autputa, i uvodi se test opcione koncentracije fer vrednosti. Ne očekuje se da će usvajanje ovog tumačenja imati materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.



18


Izmene i dopune za MRS 1 i MRS 8: "Definicija materijalnosti” (stupa na snagu 1. januara 2020. godine). Izmene i dopune MRS 1 "Prezentacija finansijskih izveštaja" i MRS 8 "Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške" imaju za cilj usklađivanje definicije "materijalnosti" na nivou svih standarda i pojašnjavanje određenih aspekata definicije. U skladu sa novom definicijom, informacija je materijalna ako se od njenog izostavljanja, pogrešnog prikazivanja ili prikrivanja razumno može očekivati da utiče na odluke koje primarni korisnici finansijskih izveštaja za opšte namene donose na osnovu tih finansijskih izveštaja, a koji pružaju finansijske informacije o određenom izveštajnom entitetu. Izmenama i dopunama se pojašnjava da materijalnost zavisi od prirode ili veličine informacije, ili i jedno i drugo. Ne očekuje se da će usvajanje ovog tumačenja imati materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke. MSFI 17, „Ugovori o osiguranju“ (stupa na snagu 1. januara 2021. godine). MSFI 17 koji zamenjuje MSFI 4 „Ugovori o osiguranju“ pruža sveobuhvatan i konzistentan računovodstveni model za ugovore o osiguranju. On se primenjuje na izdate ugovore, na sve ugovore o reosiguranju i na investicione ugovore sa obeležjem diskrecionog učešća koje entitet izdaje, pod uslovom da on izdaje ugovore o osiguranju. Dozvoljeno je da ugovori o finansijskim garancijama budu uključeni u delokrug MSFI 17, ako je entitet prethodno naveo da ih smatra ugovorima o osiguranju. U skladu sa opštim modelom iz MSFI 17, grupe ugovora o osiguranju kojima se zajedno upravlja podležu sličnim rizicima, odmeravaju se na osnovu osnovnih elemenata diskontovanih budućih novčanih tokova ponderisanih za verovatnoću, korekcija za rizik i marže za ugovorne usluge (CSM) koja predstavlja nezarađenu dobit po ugovorima. U skladu sa modelom, procene se ponovo odmeravaju u svakom izveštajnom periodu. Pojednostavljen pristup odmeravanju može da se koristi ako se očekuje da se na taj način dobije razumna aproksimacija opšteg modela ili ako su ugovori kratkoročni. Prihodi se raspodeljuju na periode srazmerno vrednosti očekivanog pokrića i ostalih usluga koje osiguravač pruža tokom perioda, štete se prikazuju po nastanku i svaka investiciona komponenta, tj. iznosi koji se isplaćuju osiguranicima čak i ako osigurani događaj ne nastupi, se ne uključuje u prihode i štete. Rezultati usluga osiguranja se prikazuju zasebno od finansijskih prihoda ili rashoda osiguranja. Na svom zasedanju u novembru 2018. godine Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je doneo odluku da predloži odlaganje od jedne godine za stupanje na snagu MSFI 17 za 2022. godinu. MSFI 17 nije relevantan za delatnost Banke. c) Transakcije i stanja u stranim valutama

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu upotrebom deviznih kurseva koji su važeći na datum transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna po deviznim kursevima na kraju godine za monetarna sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti priznaju se u bilansu uspeha.

Sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti su preračunate u funkcionalnu valutu po tržišnim deviznim kursevima koji su važili na datum bilansa stanja, gde se kursne razlike računovodstveno obuhvaćene u bilansu uspeha.

Monetarna sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu po tržišnim deviznim kursevima koji su važeći na svaki datum izveštavanja, gde se kursne razlike računovodstveno obuhvataju u bilansu uspeha.

Nemonetarna sredstva i obaveze se preračunavaju u funkcionalnu valutu po deviznim kursevima važećim na dan početnog priznavanja, osim nemonetarnih stavki iskazanih u stranim valutama koje se odmeravaju po fer vrednosti koja se preračunava po deviznom kursu važećem na datum kada se utvrđuje fer vrednost. Kursne razlike koje se odnose na stavke koje se tretiraju kao deo promene u fer vrednosti, priznaju se u bilansu uspeha ili evidentiraju neposredno u okviru kapitala, u zavisnosti od klasifikacije nemonetarne stavke.



19


2.2. Bilans uspeha

a) Prihodi i rashodi po osnovu kamata

Politika u primeni od 1. januara 2018. godine

Prihodi i rashodi po osnovu kamata se priznaju u bilansu uspeha po obračunskom principu, uz upotrebu metoda efektivne kamatne stope (EKS). Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje očekivane buduće gotovinske isplate ili primanja tokom očekivanog roka trajanja finansijskog instrumenta ili gde je prikladno, tokom kraćeg perioda na bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili amortizovanu vrednost finansijske obaveze. Kada izračunava efektivnu kamatnu stopu za finansijske instrumente Banka procenjuje tokove gotovine, uzimajući u obzir sve ugovorne uslove finansijskog instrumenta, ali ne razmatra očekivane kreditne gubitke. Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili obaveze predstavlja iznos po kom se ono odmerava prilikom početnog priznavanja, umanjen za otplatu glavnice, uvećan ili umanjen za akumuliranu amortizaciju upotrebom EKS (kao što je gore opisano), a za finansijska sredstva on je korigovan za rezervisanje za očekivane kreditne gubitke, dok je bruto knjigovodstvena vrednost finansijskog sredstva njegova amortizovana vrednost pre korekcije za rezervisanje za očekivane kreditne gubitke. Efektivna kamatna stopa uključuje nominalnu kamatnu stopu i naknade za isplatu sredstava. Naknade za isplatu sredstava uglavnom se odnose na kratkoročne kredite i one se amortizuju proporcionalno tokom celog kreditnog perioda. Međutim, procena Banke je da takva metoda nema materijalan efekat na finansijske izveštaje. Banka obračunava prihod i rashod po osnovu kamata primenom EKS na bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava koja nisu obezvređena (izloženosti u Nivou 1 i 2), odnosno na amortizovanu vrednost finansijskih obaveza. Za finansijska sredstva čiji se kreditni status pogoršao nakon početnog priznavanja (izloženosti u Nivou 3), Banka obračunava prihod od kamate primenom efektivne kamatne stope na amortizovanu vrednost finansijskog sredstva (tj. na bruto knjigovodstvenu vrednost korigovanu za rezervisanje za očekivane kreditne gubitke). Ako sredstvo nije više kreditno-obezvređeno, onda se EKS ponovo primenjuje na bruto knjigovodstvenu vrednost. Prihodi i rashodi po osnovu kamata se odvojeno prikazuju u bilansu uspeha za sve kamatonosne finansijske instrumente u okviru neto prihoda od kamate. Politika u primeni pre 1. januara 2018. godine Prihodi i rashodi po osnovu kamata za sve nekamatonosne finansijske instrumente, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za trgovanje ili naznačeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u okviru "prihoda od kamate" i "troškova kamate" u bilansu uspeha upotrebom efektivne kamatne stope. Metod efektivne kamate je metod izračunavanja amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i raspodele prihoda od kamate i rashoda od kamate tokom relevantnog perioda. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje očekivane buduće gotovinske isplate ili primanja tokom očekivanog roka trajanja finansijskog instrumenta ili, gde je prikladno, tokom kraćeg perioda na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Kada izračunava efektivnu kamatnu stopu Banka proceni tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorne uslove finansijskog instrumenta (na primer, plaćanje unapred), ali ne razmatra buduće kreditne gubitke. Izračunavanje dodatno uključuje sve naknade i stavke plaćene ili primljene između ugovornih strana koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcije i sve druge premije ili diskonte.



20


b) Prihodi od naknada i provizija

Provizije i naknade koje su primljene ili plaćene i koje čine sastavni deo efektivne kamatne stope finansijskog sredstva ili finansijske obaveze koji su u delokrugu MSFI 9 uključeni su u efektivnu kamatnu stopu.

Ostali prihodi od provizija i naknada kao što su troškovi obrade bankovnog računa i servisiranja/nadzora kredita priznaju se tokom vremena kako su odnosne usluge pružene kupcu, u meri u kojoj je vrlo verovatno da se značajno ukidanje priznatog iznosa prihoda neće dogoditi. Naknade koje su zasnovane na transakcijama kao što su transakcije kursiranja, import-eksporta, doznaka, naknada banke i brokerskih aktivnosti priznaju se u momentu nastanka transakcije.

Ostali troškovi provizija i naknada uglavnom se odnose na naknade za transakcije i usluge koje se knjiže na teret troškova po izvršenju usluge.

c) Neto prihodi od trgovanja

Neto prihodi od trgovanja se sastoje od dobitaka umanjenih za gubitke po osnovu sredstava i obaveza kojima se trguje, i uključuju sve realizovane i nerealizovane promene u fer vrednosti, kamatu i kursne razlike.

Svi neto dobici i gubici su prikazani u okviru neto dobitaka nastalih po osnovu promene u fer vrednosti finansijskog instrumenata (Napomena 8), neto dobitka od prestanka priznavanja finansijskog instrumenta odmerenog po fer vrednosti (Napomena 9) i neto pozitivnih/(negativnih) kursnih razlika (Napomena 10).

2.3. Troškovi poreza na dobit

Troškovi poreza na dobit za period uključuju tekući i odloženi porez. Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća poreskim nadležnim organima prema zakonima Republike Srbije. Procenjene mesečne rate obračunavaju se od strane Banke i plaćaju se unapred na mesečnom nivou.

Porez na dobit po stopi od 15% (2017: 15%) plaća se na osnovu dobiti koja je obračunata prema poreskoj prijavi. Kako bi postigli oporezivi dobitak, računovodstveni dobitak je korigovan za razlike i smanjen za određena ulaganja načinjena tokom godine. Poreske prijave se podnose poreskim organima do 30. juna naredne godine, imajući u vidu da je rok za podnošenje prijave poreskim organima 180 dana od dana kada je porez utvrđen.

Odloženi poreski efekti obračunavaju se u potpunosti, korišćenjem metode utvrđivanja obaveza, za privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihove knjigovodstvene vrednosti u konsolidovanim finansijskim izveštajima. Odložena poreska sredstva i obaveze se odmeravaju po poreskim stopama čija se primena očekuje za period kada je sredstvo ostvareno ili obaveza izmirena, na osnovu poreskih stopa (i poreskih zakona) koje su donete ili u značajnoj meri donete na dan bilansa stanja.

Odložena poreska sredstva se priznaju tamo gde je verovatno da će u budućim periodima postojati oporezivi dobitak za koji će se moći iskoristi privremena razlika. Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava se testira na datum izveštavanja i smanjuje u meri u kojoj više nije verovatno da će postojati dovoljan oporezivi dobitak koji omogućuje povraćaj celog ili dela tog sredstva. Bilo koje takvo smanjenje se ukida u meri u kojoj je verovatno da će dovoljan oporezivi dobitak biti raspoloživ. Banka priznaje prethodno nepriznato odloženo poresko sredstvo u meri u kojoj je postalo verovatno da će budući oporezivi dobitak dozvoliti povraćaj odloženog poreskog sredstva.



21


Odloženo poresko sredstvo zbog poreskih gubitaka koji se prenose u naredne periode priznaje se kao sredstvo kada postoji verovatnoća da be buduća oporeziva dobit postojati za koju će moći da se iskoristi taj gubitak.

Odloženi porez se utvrđuje na osnovu poreskih stopa koje su donete ili u značajnoj meri donete na dan bilansa stanja i očekuje se njihova primena kada se odloženo poresko sredstvo realizuje ili odloženo poresko sredstvo izmiri.

Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze se netiraju ukoliko postoji zakonsko pravo da se netiraju tekuća poreska sredstva i tekuće poreske obaveze kada se odložena poreska sredstva i obaveze odnose na porez na dobit koji nameće ista poreska uprava ili na poreski entitet ili na različete poreske entitete, kada postoji namera izmirenja na neto osnovi.

2.4. Primanja zaposlenih

a) Kratkoročne naknade

Kratkoročne naknade zaposlenima su naknade za koje se očekuju da budu izmirene u potpunosti pre isteka dvanaest meseci nakon kraja godišnjeg izveštajnog perioda u kome su zaposleni pružili date usluge i knjiže se na teret troškova po pružanju odnosne usluge.

Banka i njeni zaposleni su u obavezi da vrše plaćanja u penzioni fond Republike Srbije u skladu sa definisanim planom doprinosa. Banka nema zakonsku ili izvedenu obavezu da plaća dalje doprinose ukoliko fond nema dovoljno sredstava za isplatu svih primanja zaposlenih koja se odnose na njihov rad u tekućem i prethodnim periodima. Doprinosi se priznaju kao troškovi primanja zaposlenih u periodu kada su nastali. b) Standardne zakonske obaveze po osvnou otpremnina za odlazak u penziju i otpremnina za raskid

radnog odnosa

U skladu sa lokalnim Zakonom o radu, Banka obezbeđuje penzijsko osiguranje za zaposlene koji imaju pravo na jednokratne isplate na osnovu godina staža i visine naknade na dan odlaska u penziju, ukoliko ostanu zaposleni u Banci do sticanja godina za odlazak u penziju. Formirana su rezervisanja za aktuarsku vrednost jednokratne sume koja je plativa na dan penzionisanja u skladu sa metodom kreditiranja projektovane jedinice. Prema ovom metodu, troškovi za obezbeđivanje otpremnine za penziju evidentiraju se kao rashodi u bilansu uspeha kako bi se raspodelili na period rada zaposlenog u skladu sa aktuarskim procenama koje se izvršavaju svake godine.

Obaveze za odlazak u penziju obračunavaju se kao sadašnje vrednosti budućih procenjenih novčanih odliva po ovom osnovu korišćenjem kamatnih stopa visokokvalitetnih korporativnih obveznica. U zemljama gde ne postoji razvijeno tržište za ovakve obveznice, koristiti prinose na državne obveznice. Valuta i rok dospeća korišćenih obveznica treba da budu u skladu sa valutom i procenjenim rokom obaveza po osnovu primanja po prestanku zaposlenja. Aktuarski dobici i gubici nastali tokom obračunavanja obaveza po osnovu otpremnina za odlazak u penziju priznaju se direktno u ostalom ukupnom rezultatu u periodu u kome su nastali i ne reklasifikuju se u dobitak ili gubitak u narednim periodima. Kamata na obaveze po osnovu otpremnina za odlazak u penziju i troškovi usluga, koje sadrže tekuće troškove usluga, troškove prošlih usluga i dobici ili gubici po namirenju priznaju se u bilansu uspeha. Tokom obračunavanja obaveza po osnovu otpremnina za odlazak u penziju, Banka razmatra potencijalne raskide pre odlaska u penziju na osnovu uslova iz prethodnih dobrovoljnih programa za smanjenje broja zaposlenih.



22


Otpremnine za raskid radnog odnosa se plaćaju kada Banka raskine radni odnos pre datuma odlaska u penziju, ili kada zaposleni prihvati dobrovoljni raskid radnog odnosa u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremnine za raskid radnog odnosa na jedan od dva sledeća datuma, zavisno od toga koji je raniji: (a) Banka više ne može da povuče ponuđenu otpremninu; i (b) kada Banka prizna troškove restrukturiranja koji uključuju plaćanje otpremnine za raskid radnog odnosa. U slučaju ponude date radi podsticanja dobrovoljnog prihvatanja tehnološkog viška, otpremnine za raskid radnog odnosa treba da budu zasnovane na broju zaposlenih za koje se očekuje da će takvu ponudu prihvatiti. Kada se otpremnina za raskid radnog odnosa isplaćuje posle više od 12 meseci od datuma izveštavanja, onda se ona diskontuje na sadašnju vrednost.

c) Ostale naknade zaposlenima

Banka pruža i druge naknade zaposlenima za odlazak u penziju. Zaposleni obično imaju pravo na ova primanja ukoliko su bili zaposleni u Banci u vreme sticanja starosne granice za odlazak u penziju i ukoliko imaju minimum potrebnih godina zaposlenosti. Gore navedene naknade se akumuliraju tokom trajanja službe. Definisane obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penziju procenjuju se na godišnjem nivou od strane nezavisnog ovlašćenog aktuara korišćenjem metode kreditiranja projektovane jedinice. Sadašnja vrednost obaveza po osnovu naknada određuju se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata po ugledu na kamatne stope za korporativne obveznice sa najvišim stopama koje su emitovane u istoj valuti, čiji je rok dospeća približno u istom periodu kada dospevaju obaveze po osnovu otpremnina za odlazak u penziju. Aktuarski dobici i gubici nastali korigovanjem i promene u aktuarskim pretpostavkama priznaju se direktno na teret ili u korist kapitala u ostalom ukupnom rezultatu u periodu u kom su nastali. Osnovne pretpostavke korišćene tokom obračunavanja prikazane su u Napomeni 34.

2.5. Finansijska sredstva

Politika u primeni od 1. januara 2018. godine Finansijska sredstva - klasifikacija i odmeravanje Banka klasifikuje finansijska sredstva na osnovu poslovnog modela za upravljanje tim sredstvima i na osnovu karakteristika njihovih novčanih tokova. Shodno tome, finansijska sredstva se klasifikuju u jednu od sledećih kategorija odmeravanja: amortizovana vrednost, fer vrednost kroz ostali ukupni rezultat (FVOCI) ili fer vrednost kroz bilans uspeha (FVTPL). Kupovina i prodaja finansijskih sredstava se priznaje na datum trgovanja koji je datum na koji se Banka obavezala da kupi ili proda sredstvo. Krediti koje je Banka odobrila se priznaju na datum isplate novčanih sredstava dužnicima. Finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti (‘AV’) Banka klasifikuje i vrednuje finansijsko sredstvo po AV samo kada su oba sledeća uslova ispunjena: a) Finansijsko sredstvo se drži u okviru poslovnog modela čiji cilj naplata ugovornih novčanih

tokova (model držanja radi prikupljanja), i

b) Ugovorni uslovi finansijskog sredstva rezultiraju na date datume u novčanim tokovima koji su

isključivo plaćanja glavnice i kamate (SPPI) na preostali iznos glavnice.

Ta finansijska sredstva se početno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za direktne i dodatne troškove transakcije, a naknadno se vrednuju po amortizovanoj vrednosti upotrebom metode efektivne kamatne stope (EKS). Prihodi od kamata i promene u očekivanim kreditnim gubicima od sredstava koja se klasifikuju po AV uključuju se u bilans uspeha.



23


Finansijska sredstva koja se odmeravaju po fer vrednosti kroz ukupni ostali rezultat (‘FVOCI’) Banka klasifikuje i odmerava finansijsko sredstvo po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat samo kada su oba sledeća uslova ispunjena:

a) Finansijsko sredstvo se drži u okviru poslovnog modela čiji cilj je ostvaren i kroz naplatu

ugovornih novčanih tokova i prodaju finansijskih sredstava (model držanja radi prikupljanja i

držanja radi prodaje), i

b) Ugovorni uslovi finansijskog sredstva rezultiraju na date datume u novčanim tokovima koji su

isključivo plaćanja glavnice i kamate.

Finansijska sredstva koja zadovoljavaju ove kriterijume su dužnički instrumenti koji se početno odmeravaju po fer vrednosti, uvećanoj za direktne i dodatne troškove transakcije. Nakon početnog priznavanja dužnički instrumenti po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat se ponovo odmeravaju po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat, osim prihoda od kamate, pripadajućih pozitivnih ili negativnih kursnih razlika i očekivanih kreditnih gubitaka, koji se priznaju u bilansu uspeha. Akumulirani dobici i gubici koji su prethodno priznati u ostalom ukupnom rezultatu prenose se iz ostalog ukupnog rezultata u bilans uspeha prilikom prestanka priznavanja dužničkog instrumenta.

Instrumenti kapitala naznačeni po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat

Banka može da napravi neopoziv izbor da naznači instrument kapitala po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat. Takvo naznačenje, ako je izabrano, se pravi prilikom početnog priznavanja i od jednog do drugog pojedinačnog instrumenta. Dobici i gubici po osnovu tih instrumenata, uključujući i prilikom prestanka priznavanja, evidentiraju se u ostalom ukupnom rezultatu i ne reklasifikuju se naknadno u bilans uspeha. Primljene dividende se priznaju na teret bilansa uspeha.

Finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (FVTPL)

Banka klasifikuje i odmerava sva ostala finansijska sredstva koja nisu klasifikovana po AV ili fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat, po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Stoga ta kategorija za odmeravanje uključuje dužničke instrumente kao što su krediti i dužničke HoV koji se drže u okviru modela "držanje radi prikupljanja" ili "držanje radi prikupljanja i radi prodaje", ali koji ne zadovoljavaju test isključivog plaćanja glavnice i kamate, instrumente kapitala koji nisu naznačeni po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat i finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja. Derivatni finansijski instrumenti se odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, osim kada su naznačeni i efektivni instrumenti hedžinga, u kom slučaju računovodstvo hedžinga u skladu sa MRS 39 nastavlja da se primenjuje. Nadalje, finansijsko sredstvo koje zadovoljava gore navedene uslove za klasifikaciju po AV ili fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat, Banka može neopozivo da naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha prilikom početnog priznavanja, ako se time značajno smanjuje računovodstvena neusaglašenost koja bi inače nastala.

Finansijska sredstva koja se odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha početno se evidentiraju po fer vrednosti i svi nerealizovani dobici ili gubici koji nastanu iz promena u fer vrednosti uključuju se u bilans uspeha.

Procena poslovnog modela i ugovornih karakteristika

Procenom poslovnog modela se utvrđuje način na koji Banka upravlja sredstvima radi generisanja novčanih tokova. To jest, da li je cilj Banke isključivo da prikuplja ugovorne novčane tokove od sredstva ili da realizuje novčane tokove od prodaje sredstava, ili oba, odnosno i da prikuplja ugovorne novčane tokove od sredstva i da realizuje novčane tokove od prodaje sredstava. Pored toga, poslovni model se utvrđuje posle zbirnog prikazivanja finansijskih sredstava u grupama (poslovne delatnosti) kojima se upravlja na sličan način umesto na nivou pojedinačnog instrumenta.



24


Poslovni model utvrđuje ključno rukovodeće osoblje Banke na način koji je u skladu sa modelom poslovanja, uzimajući u obzir kako se upravlja finansijskim sredstvima radi generisanja novčanih tokova, ciljeve i način na koji se prate performanse svakog portfolija i o njima izveštava i sve raspoložive informacije o prethodnim prodajama i o budućoj strategiji prodaje, kada je to relevantno.

Prema tome, prilikom vršenja navedene procene, Banka uzima u obzir određen broj faktora, uključujući i rizike povezane sa performansama poslovnog modela i način na koji se rizici procenjuju i njima se upravlja, povezane naknade osoblju, i frekvenciju, obim i razloge za prethodne prodaje, kao i očekivanja od budućih aktivnosti prodaje.

Procena poslovnog modela

Poslovni modeli Banke spadaju u tri kategorije koje su indikativne za ključne kategorije u upotrebi za generisanje prinosa.

Poslovni model držanja radi prikupljanja ima za cilj držanje finansijskog sredstva u cilju prikupljanja ugovornih novčanih tokova. Prodaja u okviru tog modela se prati i može da se sprovede iz razloga koji nisu u suprotnosti sa poslovnim modelom. Detaljnije, prodaja finansijskih sredstava zbog pogoršanja kreditnog status, kao i prodaja neposredno pre datuma dospeća smatra se da su u skladu sa ciljevima ugovornih novčanih tokova držanja radi naplate, nezavisno od vrednosti i učestalosti. Prodaja iz drugih razloga može da bude u skladu sa modelom držanja radi prodaje, kao što su likvidnosne potrebe u slučaju stres scenarija ili prodaja u cilju upravljanja visokim nivoom koncentracije kreditnog rizika. Takva prodaja se prati i procenjuje u zavisnosti od učestalosti i vrednosti, u cilju utvrđivanja da li je ona u skladu sa modelom držanja radi naplate. Dužnički instrumenti koji se klasifikuju u okviru poslovnog modela uključuju obveznice, potraživanja od banaka i kredite i avanse klijentima koji se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti, pod uslovom da se procenom utvrdi da zadovoljavaju kriterijume isključivog plaćanja glavnice i kamate (SPPI).

Poslovni model držanja radi prikupljanja i radi prodaje ima za cilj i naplatu ugovornih novčanih tokova i prodaju sredstava. Aktivnosti kao što su upravljanje likvidnošću, prinos od kamate i period trajanja su u skladu sa ovim poslovnim modelom, dok je prodaja sredstava sastavni deo ostvarenja ciljeva tog poslovnog modela. Dužnički instrumenti koji se klasifikuju u okviru tog poslovnog modela uključuju investicije u HoV koje se odmeravaju po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat, pod uslovom da se procenom utvrdi da zadovoljavaju kriterijume isključivog plaćanja glavnice i kamate (SPPI).

Ostali poslovni modeli uključuju finansijska sredstva kojima se upravlja i koja se procenjuju na osnovu fer vrednosti, kao i portfolija koja se drže radi trgovanja. Ovo je rezidualna kategorija za finansijska sredstava koja ne ispunjavaju kriterijume poslovnog modela držanja radi prikupljanja ili modela držanja radi prikupljanja i radi prodaje, pri čemu naplata novčanih tokova može da bude sporedna u ostvarivanju ciljeva poslovnog modela.

Poslovni modeli Banke se procenjuju najmanje jednom godišnje ili ranije, kada postoji okidač za procenu prodaje ili ako se pojave promene u strategiji i glavnim aktivnostima Banke, što se odražava u poslovnom planu Banke, budžetu i strategiji za izloženosti problematičnim kreditima.

Procena karakteristika novčanih tokova

Da bi se finansijski instrument odmeravao po AV ili fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat, njegovi ugovorni uslovi moraju da rezultiraju na date datume u novčanim tokovima koji su isključivo plaćanja glavnice i kamate (SPPI) na preostali iznos glavnice. Prilikom procene da li su ugovorni novčani tokovi isključivo plaćanja glavnice i kamate, Banka razmatra da li su ugovorni uslovi instrumenta u skladu sa osnovnim aranžmanom kreditiranja tj. kamata samo uključuje naknadu za vremensku vrednost novca, kreditni rizik, druge osnovne rizike kreditiranja i profitnu maržu.



25

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak) Prilikom početnog priznavanja finansijskog sredstva, vrši se procena da li finansijsko sredstvo sadrži ugovornu odredbu kojom se može izmeniti iznos ili dinamika ugovornih novčanih tokova na način koji nije u skladu sa gore navedenim uslovom. Kada ugovorni uslovi uvode izloženost rizicima ili promenljivostima na način koji nije u skladu sa osnovnim aranžmanom kreditiranja, smatra se da finansijsko sredstvo ne ispunjava test isključivog plaćanja glavnice i kamate (SPPI) i odmerava se po fer vrednosti kroz bilans uspeha (FVTPL). Za svrhe procena isključivog plaćanja glavnice i kamate Banka uzima u obzir različite osobine, uključujući između ostalog i uslove povezane sa ugovorom, uslove rane otplate, odložena beskamatna plaćanja, odlaganje dospeća i opcije za konverziju u kapital i uslove kojima se uvodi zaduženost, uključujući i indeksiranja plaćanja. U slučaju posebnih kreditnih aranžmana, kao što su zajmovi bez regresa, u svojoj proceni kriterijuma isključivog plaćanja glavnice i kamate Banka uzima u obzir različite faktore kao što su priroda zajmodavca i njegovog poslovanja, cene kredita, da li je u pitanju učešće u ekonomskim performansama sredstva iz osnovnog ugovora i mere u kojoj sredstvo obezbeđenja predstavlja sva ili značajni deo sredstava dužnika. Nadalje, za entitete posebne namene, Banka uzima u obzir adekvatnost kapitala dužnika za apsorbovanje gubitka kroz zajedničku procenu kriterijuma adekvatnosti kapitala, Racio kredita prema vrednosti kolaterala (LTV racio), Racio prosečnog pokrića servisiranog duga (ADSCR), kao i postojanje korporativnih i ličnih garancija. Pored toga, za svrhe procene isključivog plaćanja glavnice i kamate (SPPI), ako ugovorna karakteristika može imati uticaj koji je de-minimis u odnosu na ugovorne novčane tokove finansijskog sredstva, to onda ne utiče na njegovu klasifikaciju. Nadalje, ugovorna karakteristika se ne smatra validnom od strane Banke ako ona utiče na ugovorne novčane tokove instrumenta u slučaju nastanka događaja koji je izuzetno redak, izuzetno abnormalan i vrlo je mala verovatnoća da će se ikad dogoditi. U tom slučaju, ona ne utiče na klasifikaciju instrumenta. Banka sprovodi test isključivog plaćanja glavnice i kamate (SPPI) za svoje kreditne izloženosti na bazi svojih proizvoda za portfolio za stanovništvo i deo portfolija za pravna lica, u kome su ugovori standardnog tipa, gde se za ostatak portfolija za pravna lica i za dužničke HoV procena vrši na pojedinačnoj osnovi. Prestanak priznavanja i modifikacija finansijskih sredstava Banka prestaje da priznaje finansijsko sredstvo kada ugovorna prava na novčane tokove od finansijskog sredstva prestanu da važe ili kada ona prenese prava na prilive od ugovornih novčanih tokova direktnom prodajom u kojoj su suštinski svi rizici i koristi vlasništva nad finansijskim sredstvom preneti. Pored toga, finansijsko sredstvo prestaje da se priznaje čak i kad se prava na prilive od ugovornih novčanih tokova zadrže, ali Banka u isto vreme preuzme obavezu plaćanja primljenih novčanih tokova bez odlaganja (ugovor o prenosu) ili kada se suštinski svi rizici i koristi niti prenose niti zadržavaju, ali Banka prenese kontrolu nad sredstvom. Kontrola se smatra prenetom ako, i to samo ako primalac ima praktičnu sposobnost da proda sredstvo u celosti nepovezanom trećem licu. Banka može da modifikuje ugovorne uslove finansijskog sredstva ili kao ustupak učinjen klijentu koji trpi ili će u uskoro trpeti finansijske teškoće ili iz drugih komercijalnih razloga kao što su promene u tržišnim uslovima, konkurenciji ili zadržavanju klijenta. U slučajevima kada su ugovorom definisani novčani tokovi finansijskog sredstva modifikovani i ta modifikacija se smatra suštinskom, prvobitno finansijsko sredstvo prestaje da se priznaje. Banka evidentiran modifikovano sredstva kao "novo" finansijsko sredstvo po fer vrednosti i razliku između neto knjigovodstvene vrednosti postojećeg sredstva evidentira u bilansu uspeha kao dobitak ili gubitak po osnovu prestanka priznavanja.



26

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak) Modifikacije koje mogu imati za posledicu prestanak priznavanja uključuju:

• promenu dužnika,

• promenu valute u kojoj je iskazana kreditna izloženosti,

• elemente konsolidacije duga u kojoj se dva ili više neobezbeđena ugovora o kreditu stanovništvu

konsoliduju u jedan nov obezbeđen ugovor o kreditu,

• ukidanje ili dodavanje elemenata konverzije i/ili mehanizama učešća u dobiti i sličnih uslova koji su relevantni za procenu isključivog plaćanja glavnice i kamate (SPPI).

Reklasifikacija finansijskih sredstava Banka reklasifikuje finansijsko sredstvo samo kada promeni svoj poslovni model za upravljanje finansijskim sredstvom. Generalno, očekuje se da promena poslovnog modela bude retka i da se dogodi kada Banka ili započne ili prestane da vrši delatnost koja je značajna za njeno poslovanja; na primer, kada se poslovna delatnost stekne, otuđi ili ukine. U retkom slučaju kada dođe do promene postojećih poslovnih modela, ažuriranu procenu odobrava Izvršni odbor Banke i izmena se odražava na odgovarajući način u budžetu i planu poslovanja Banke. Reklasifikacija se primenjuje prospektivno od datuma reklasifikacije, prema tome prethodno priznati dobici, gubici (uključujući gubitke zbog obezvređenja) ili kamata se ne prepravljaju. Politika u primeni pre 1. januara 2018. godine Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, investicije koje se drže do dospeća i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo Društva je utvrdilo klasifikaciju investicije prilikom početnog priznavanja. a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija ima dve pod kategorije: finansijska imovina koja se drži radi trgovanja, i ona koja se prilikom početnog priznavanja vodi po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijsko sredstvo se klasifikuje u kategoriji držanja radi trgovanja ako je stečeno ili nastalo primarno za svrhe prodaje ili otkupa u bliskoj budućnosti ili ako je deo portfolija identifikovanih finansijskih instrumenata kojima se zajedno upravlja i za koje postoji dokaz nedavne kratkoročno realizovane dobiti. Derivati se takođe klasifikuje kao sredstva koja se drže radi trgovanja osim ako nisu naznačeni kao instrumenti hedžinga. Finansijska sredstva i finansijske obaveze su naznačene po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada: - Na taj način se u značajnoj meri smanjuje nedoslednost odmeravanja koja bi inače nastala usled

odmeravanja sredstava ili obaveza ili priznavanja dobitaka ili gubitaka po različitim osnovama.

- Određenim investicijama, kao što su učešća u kapitalu, se upravlja i one se procenjuju na bazi fer vrednosti u skladu sa dokumentovanim upravljanjem rizikom ili investicionom strategijom i o tome se izveštava ključno rukovodeće osoblje po toj osnovi.

b) Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja predstavljaju nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja. koja se ne kotiraju ni na jednom aktivnom tržištu.



27


c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Investicije koje se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama i fiksnim dospećem koje rukovodstvo Banke definitivno namerava i može da drži do dospeća. Ako bi Banka prodala sve sem neznačajnu količinu sredstava koja se drže do dospeća, celokupna kategorija bi se reklasifikovala kao raspoloživa za prodaju, i to bi sprečilo Banku da klasifikuje investicione hartije od vrednosti kao raspoložive za prodaju u tekućoj i u naredne dve finansijske godine.

Investicije koje se drže do dospeća se iskazuju po amortizovanoj vrednosti koristeći metod efektivne kamate, umanjenoj za rezervisanja za obezvređenje. Kamata realizovana u toku držanja investicionih hartija od vrednosti se prikazuje kao prihod od kamate. Amortizovana vrednost se obračunava uzimajući u obzir sve diskonte i premije dobijene na datum sticanja. Banka procenjuje svoju nameru i sposobnost da drži do dospeća svoje investicije koje se drže do dospeća ne samo onda kada se ta finansijska sredstva početno priznaju, već i na svaki naredni datum bilansa stanja. d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Investicije raspoložive za prodaju su sredstva namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koja mogu biti prodata usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cene kapitala. e) Finansijski instrumenti - računovodstveno obuhvatanje Redovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, koja se drže do dospeća i koja su raspoloživa za prodaju se priznaje na datum trgovanja – na datum kada se Banka obaveže da kupi ili proda sredstvo. Investicije se početno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za troškove transakcije za sva finansijska sredstva koja se ne drže po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Hartije od vrednosti kojima se trguje, derivati i ostali finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha početno se evidentiraju po fer vrednosti. Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada prava na priliv od novčanih tokova od finansijskog sredstva isteknu ili kada Banka suštinski prenese sve rizike i koristi od vlasništva. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha naknadno se vode po fer vrednosti. Krediti i potraživanja kao i investicije koje se drže do dospeća knjiže se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope. Dobici ili gubici nastali na osnovu promene fer vrednosti ‘finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha’ se evidentiraju u bilansu uspeha u periodu u kojem su nastali. Dobici i gubici po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju evidentiraju se neposredno u okviru kapitala, sve do prestanka priznavanja ili obezvređenja finansijskog sredstva u kom momentu se svi akumulirani gubici ili dobici koji su prethodno priznati u okviru kapitala priznaju u bilansu uspeha. Međutim, kamata koja se obračunava korišćenjem metode efektivne kamate se prikazuje u bilansu uspeha. Dividenda na instrumente kapitala raspoloživih za prodaju se priznaju u bilansu uspeha kada se ustanovi pravo entiteta da prima uplate. Fer vrednost kotiranih investicija na aktivnom tržištu se bazira na trenutnoj ceni na berzi. Ukoliko tržište za finansijsko ulaganje nije aktivno (kao i za hartije od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi), Banka utvrđuje fer vrednost koristeći metode za vrednovanje. One uključuju korišćenje nedavnih transakcija po principu van dohvata ruke, referisanje na aktuelnu fer vrednost drugog instrumenta koji je suštinski isti, analize diskontovanih novčanih tokova, modele za formiranje cena opcija i druge tehnike procene vrednosti koje učesnici na tržištu često koriste.



28


2.6. Derivati Derivati, uključujući valutne ugovore, valutne svopove i druge izvedene finansijske instrumente, se prvobitno priznaju po fer vrednosti u bilansu stanja na datum sklapanja ugovora i naknadno se ponovo mere po fer vrednosti. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna, tj. kao obaveze kada je negativna. Promene fer vrednosti derivata uključene su u bilans uspeha. Banka ne primenjuje računovodstvo hedžinga. Informacije o fer vrednost se pribavljaju preko kotiranih cena i uključuju informacije o skorašnjim transakcijama na tržištu ili se utvrđuju metodom diskontovanih novčanih tokova. Način fer vrednovanja finansijskih instrumenata, uključujući izvedene finansijske instrumente, opisani su u Napomeni 21. U cilju efikasnog upravljanja likvidnošću u različitim valutama, Banka, upotrebom valutnih i valutno-kamatnih svopova koristi višak likvidnosti u jednoj valuti da prebrodi nedostatak likvidnosti u drugoj valuti. Takođe, u cilju zaštite od izloženosti kamatnom riziku, kojem je izložena zaključivanjem kamatnih svap poslova sa korporativnim klijentima. Banka istovremeno zatvara svoju poziciju sa Grupom sa kamatnim svop transakcijama istih karakteristika. Sve transakcije sa derivatima Banka zaključuje iz ekonomskih razloga i može se smatrati ekonomskom zaštitom. Prebijanje finansijskih instrumenata Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju i neto iznos se iskazuje u bilansu stanja kada postoji zakonsko pravo da se prebiju priznati iznosi i postoji namera da se izmire na neto osnovi, ili realizuje sredstvo i izmiri obaveza istovremeno.

2.7. Vrednovanje finansijskih instrumenata po fer vrednosti Fer vrednost finansijskih instrumenta je cena koja bi bila naplaćena za prodaju imovine, odnosno plaćena za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja na primarnom ili, u njegovom odsustvu, na najpovoljnijem tržištu kome Banka ima pristup na taj datum. Fer vrednost obaveze odražava efekte rizika od njenog neizvršenja. Kada je ona dostupna, Banka odmerava fer vrednost instrumenta korišćenjem cene kotirane na aktivnom tržištu za dati instrument. Tržište se smatra aktivnim ako se transakcije sa imovinom i obavezama odvijaju dovoljno često i u obimu koji obezbeđuje informacije o cenama na kontinuiranoj osnovi. Kada ne postoji cena kotirana na aktivnom tržištu, onda Banka koristi tehniku procene vrednosti koja maksimalno koristi uočljive inpute i minimalno koristi neuočljive inpute. Izabrana tehnika procene vrednosti uključuje sve faktore koje bi učesnici na tržištu uzeli u obzir pri formiranju cene transakcije. Banka je izabrala da formira cene na osnovu srednje tržišne cene kao praktično olakšanje za odmeravanje fer vrednosti u rasponu prodaja-kupovina. Najbolji dokaz fer vrednosti finansijskog instrumenta prilikom početnog priznavanja uobičajeno pruža cena transakcije, tj. fer vrednost date ili primljene naknade, osim ako Banka utvrdi da se fer vrednost prilikom početnog priznavanja razlikuje od cene transakcije. U tom slučaju, ako je ta fer vrednost zasnovana na ceni kotiranoj na aktivnom tržištu za istovetno sredstvo ili obavezu (tj. input za Nivo 1) ili je zasnovana na tehnici procene koja koristi samo podatke sa uočljivih tržišta, dobitak ili gubitak prvog dana se priznaje u bilansu uspeha. S druge strane, ako je fer vrednost dokazana tehnikom procene vrednosti koja koristi uočljive inpute, finansijski instrument se početno priznaje po fer vrednosti, korigovanoj za odloženu razliku između fer vrednosti prilikom početnog priznavanja i cene transakcije (dobitak ili gubitak prvog dana).



29

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak) Odložen dobitak ili gubitak se naknadno amortizuje po odgovarajućoj osnovi tokom veka trajanja instrumenta ili se ranije ukida ako kotirana cena na aktivnom tržištu ili uočljivi podaci na tržištu postanu dostupni ili ako je finansijski instrument zaključen. Sva sredstva i obaveze za koje se fer vrednost odmerava ili obelodanjuje u finansijskim izveštajima se kategorizuju po hijerarhija fer vrednosti na osnovu najnižeg inputa koji je značajan za odmeravanje fer vrednosti u celini (Napomena 5).

2.8. Obezvređenje finansijskih sredstava Politika u primeni od 1. januara 2018. godine Banka procenjuje obezvređenje bilansnih sredstava i moguće gubitke po vanbilansnim stavkama za MSFI 9. Za odmeravanje obezvređenja po izloženostima koje se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti u skladu sa MSFI 9, Banka koristi model očekivanog kreditnog gubitka. Rezervisanje za gubitak se priznaje za očekivane kreditne gubitke i ono se odmerava na svaki datuma izveštavanja. Banka primenjuje pristup 3 nivoa koji odražava promene kreditnog kvaliteta od početnog priznavanja. Na svaki datum izveštavanja rezervisanje za gubitak koje je jednako 12-omesečnom očekivanom kreditnom gubitku se priznaje za sve kreditne izloženosti za koje ne postoji značajno povećanje kreditnog rizika od početnog priznavanja. 12-omesečni očekivani kreditni gubici su deo očekivanih kreditnih gubitaka koji nastaju iz slučaja neizvršenja koji se mogu dogoditi u narednih 12 meseci posle datuma izveštavanja. 12-omesečni očekivani kreditni gubici se priznaju za izloženosti za koje se smatra da pripadaju "Nivou 1", dok se očekivani kreditni gubici priznaju za: i) izloženosti koje su pretrpele značajno povećanje kreditnog rizika i koje se klasifikuju u "Nivo 2"; ii) kreditno obezvređene izloženosti koje se klasifikuju u "Nivo 3". Očekivani kreditni gubici se definišu kao verovatnoćom ponderisana procena kreditnih gubitaka koje Banka očekuje da pretrpi tokom perioda u kome je izložena kreditnom riziku po osnovu kreditne izloženosti. Kreditni gubitak predstavlja razliku između novčanih tokova koji pripadaju Banci u skladu sa ugovornim uslovima kreditne izloženosti i novčanim tokovima koje Banka očekuje da primi, diskontovanu po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi (EKS) instrumenta. Za svrhe odmeravanja očekivanog kreditnog gubitka, Banka procenjuje očekivane novčane manjkove, što odražava novčane tokove očekivane iz naplate novčanih sredstava i likvidacije sredstava obezbeđenja i drugih pribavljenih povećanja kreditnog boniteta koji su deo ugovornih uslova kreditnog aranžmana. Procena rezervisanja za gubitke može da se izvrši ili na pojedinačnoj ili na grupnoj osnovi. Banka grupiše svoje izloženosti na osnovu zajedničkih karakteristika kreditnog rizika za svrhe odmeravanja rezervisanja za gubitke na grupnoj osnovi. Detaljno razmatranje politike obezvređenja dato je u odeljku 4.1.2. Otpis nenaplativih potraživanja Kada je kredit nenaplativ, on se otpisuje. Takvi krediti se otpisuju nakon što su sprovedene sve neophodne procedure i nakon što Banka prizna rezervisanje za gubitak u 100% iznosu od bruto knjigovodstvene vrednosti kredita. Banka priznaje rezervisanje za gubitke u 100% iznosu njene bruto knjigovodstvena vrednost posle 9 godina kašnjenja za obezbeđene i 3 godine kašnjenja za neobezbeđene izloženosti u portfoliju stanovništva (hipotekarni krediti, mali biznisi i potrošački krediti).



30

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak) Politika u primeni od 1. januara 2018. godine a) Sredstva koja se klasifikuju kao krediti i potraživanja Banka formira rezervisanje za gubitke zbog obezvređivanja koji predstavljaju njenu procenu nastalih gubitaka u njenom kreditnom portfoliju. Procena nastalih gubitaka se vršila na pojedinačnom nivou za kredite privredi i za pojedinačno značajne izloženosti, a na grupnom nivou za grupe finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Na svaki datum izveštavanja Banka utvrđuje da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je obezvređeno, ili su pretrpljeni gubici zbog obezvređenja ako, i samo ako, postoji objektivni dokaz obezvređenja kao rezultat događaja koji se odigrao posle prvobitnog priznavanja sredstva (“nastanak gubitka”) i taj nastanak gubitka (ili nastanci gubitka) ima uticaja na procenjene buduće tokove gotovine od finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se mogu pouzdano proceniti. Kriterijumi koje je Banka uzimala u obzir pri utvrđivanju postojanja objektivnih dokaza o obezvređenju uključuju:

• Kašnjenja u ugovorom definisanih plaćanja glavnice ili kamate;

• Značajne finansijske teškoće koje trpi dužnik;

• Kršenje ugovornih odredbi ili uslova;

• Pokretanje stečajnog postupka. Ako je Banka utvrdila da ne postoji objektivni dokaz o obezvređenju finansijskog sredstva koje se pojedinačno procenjuje, ili je procenila rezervisanje jednako nuli na pojedinačnom nivou, ona je to sredstvo uključila u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i zajednički ih procenila za obezvređenje. Sredstva koja su pojedinačno procenjena za obezvređenje i za koja je gubitak od obezvređenja obračunat na pojedinačnom nivou, nisu se uključivala u grupnu procenu za obezvređenje. Iznos gubitka za pojedinačno procenjena finansijska sredstava se obračunavao kao razlika između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova od sredstva (bez budućih kreditnih gubitaka koji još uvek nisu nastali) diskontovanih po prvobitnoj efektivna kamatnoj stopi finansijskog sredstva. Knjigovodstvena vrednost sredstva se umanjivala kroz upotrebu računa za rezervisanja i iznos gubitka se priznavao u bilansu uspeha. Ako su kredit ili investicija koja se drži do dospeća imali varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za odmeravanja svakog gubitka zbog obezvređenja je bila ažurirana sa najnovijim podacima o varijabilnom delu kamatne stope. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova je uključivala novčane tokove od likvidacije sredstava obezbeđenja. Ti novčani tokovi su uključivali prilive koji mogu nastati iz zaplene sredstava obezbeđenja, umanjene za troškove prodaje sredstava obezbeđenja. Za svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva su bila grupisana na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (tj. na osnovu segmenata portfolija Banke, kao i rejting modela ili dana kašnjenja). Odabrane karakteristike su relevantne za procenu budućih tokova gotovine za grupe takvih sredstava time što pokazuju sposobnost dužnika da isplati sve iznose koji su dospeli prema uslovima iz ugovora. Budući novčani tokovi za grupu finansijskih sredstava za koju je obezvređenje bilo grupno procenjeno su se procenjivali na osnovu istorijskih podataka za sredstva sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika.



31


Iskustvo prethodnih gubitaka se koriguje na osnovu aktuelnih uočljivih podataka da bi se odrazili uticaji aktuelnih uslova koji nisu uticali na period na kom se zasniva iskustvo prethodnih gubitaka i da bi se uklonili uticaji uslova iz prethodnog perioda koji ne postoje u sadašnjosti.

Procene promena budućih novčanih tokova za grupe sredstava su se odražavale u promenama odnosnih uočljivih podataka koji su za njih vezani iz jednog perioda u drugi (kao što su promene stopa nezaposlenosti, cena nekretnina, statusi plaćanja, ili drugih faktora koji su indikativni za promene u verovatnoći gubitaka u Banci i njihovom obimu). Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju i testiraju od strane banke da bi se smanjile sve razlike između procena gubitka i stvarnog iskustva gubitka.

Ako se, u narednom periodu, iznos obezvređenja smanjio i ako se to smanjenje moglo objektivno dovesti u vezu sa događajem koji se odigrao posle priznavanja obezvređenja (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog rejtinga), prethodno priznat gubitak zbog obezvređenja se stornirao ili direktno ili korigovanjem računa za rezervisanja. Storniran iznos se priznavao u bilansu uspeha za trošak obezvređenja po osnovu kreditnih gubitaka.

Politika otpisa

Banka je otpisivala kredit/saldo sredstva obezbeđenja (i sva odnosna rezervisanja za gubitke zbog obezvređenja) kada bi utvrdila da su krediti/sredstva obezbeđenja nenaplativi. Takav zaključak se donosio posle uzimanja u obzir informacija kao što su nastupanje značajnih promena u finansijskom položaju dužnika/emitenta tako da dužnik/emitent više nije bio u stanju da izmiruje svoje obaveze, ili da prihodi od realizacije sredstva obezbeđenja neće biti dovoljni da se naplati celokupna izloženost. Za neobezbeđene kredite stanovništvu, odluke o otpisu se uglavnom bile zasnovane na statusu kašnjenja po određenom kreditnom proizvodu. Svaki otpis je bio odobren od strane relevantnog tela u skladu sa odlukom Upravnog odbora. U skladu sa Odlukom NBS (Službeni glasnik Republike Srbije br. 77/2017) koja je stupila na snagu 30. septembra 2017. godine o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke, Banka je izvršila otpis kredita za koje je rezervisanje za gubitke iznosilo 100% vrednosti bruto knjigovodstvene vrednosti.

b) Sredstva koja se klasifikuju kao raspoloživa za prodaju

Banka procenjuje na svaki datum izveštavanja da li postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. U slučaju hartija od vrednosti koje se klasifikuju kao raspoložive za prodaju, značajan ili dugotrajan pad u fer vrednosti hartije od vrednosti ispod njene nabavne vrednosti se uzima u obzir prilikom utvrđivanja da li je sredstvo obezvređeno.

Ako takav dokaz postoji za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, takav akumulirani gubitak – koji se odmerava kao razlika između nabavne vrednosti i aktuelne fer vrednosti – se isknjižava iz ostalog ukupnog rezultata i priznaje se u bilansu uspeha. Ako se, u narednom periodu, fer vrednost dužničkog instrumenta klasifikovanog kao onaj koji je raspoloživ za prodaju poveća i ako se to povećanje bude moglo objektivno dovesti u vezu sa događajem koji se odigrao nakon što je gubitak zbog obezvređenja priznat u bilansu uspeha, gubitak zbog obezvređenja treba da se stornira, a iznos storniranja prizna u bilans uspeha.



32


2.9. Gotovina i sredstva kod centralne banke

Gotovina i gotovinski ekvivalenti se sastoje od novčanih sredstava na žiro i tekućim dinarskim računima, u blagajni, ostalu gotovinu i gotovinske ekvivalente u dinarima, devizni račun, novac u blagajni i ostalu gotovinu i gotovinske ekvivalente u stranoj valuti i ostale kratkoročne, visoko likvidne plasmane sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca. Gotovina i gotovinski ekvivalenti se vode po amortizovanoj vrednosti u bilansu stanja.

2.10. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini

Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine („repo“), reklasifikuju se u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada prenosilac ima pravo po ugovoru ili mogućnost da je proda ili ponovo založi kao jemstvo; odgovarajuća obaveza uključuje se u iznose koji se duguju drugim bankama, depozite od banaka, ostale depozite ili depozite koji se duguju klijentima, u skladu sa potrebama. Hartije od vrednosti po ugovoru o ponovnoj prodaji („obrnuti repo“) se evidentiraju kao potraživanja od drugih banaka ili krediti i avansi klijentima, u skladu sa potrebama. Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.11. Ulaganja u pridružena lica

Ulaganja u pridružena lica računovodstveno se obuhvataju u finansijskim izveštajima po metodu udela u skladu sa IAS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate. Nad ovim poduhvatima Banka ima značajan uticaj, ali ne i kontrolu.

Računovodstveno obuhvatanje po metodu udela podrazumeva priznavanje u bilansu uspeha učešća koje Banka ima u dobiti ili gubitku pridruženog lica. Udeo Banke u pridruženom licu se vodi u bilansu stanja po iznosu koji odražava njen udeo u neto imovini pridruženog lica i gudvil koji je identifikova prilikom sticanja, umanjen za akumulirane gubitke po osnovu obezvređenja. Ako je učešće Banke u gubicima pridruženog lica jednako ili veće od njenog udela u pridruženom licu, Banka prestaje da priznaje svoje učešće u daljim gubicima, osima ukoliko nema obaveze ili nije vršila plaćanja u ime pridruženog lica. Kad je to potrebno, računovodstvene politike koje primenjuju pridružena lica se menjaju da bi se obezbedila usaglašenost sa politikama Banke.

Kada Banka stekne ili prestane da ima značajan uticaj, svaki prethodni udeo ili zadržan udeo u pridruženom licu se ponovo odmerava i svodi na njegovu fer vrednost, sa priznavanjem svih promena u knjigovodstvenoj vrednosti u bilansu uspeha, osim u slučaju kada udeo u pridruženom licu postane investicija u zajednički poduhvat kada se ne vrši nikakvo ponovno odmeravanje zadržanog učešća i kada upotreba metoda udela nastavlja da se primenjuje.



33


2.12. Nekretnine, postrojenja i oprema Nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i obezvređenje. Nabavna vrednost obuhvata sve rashode koji su neposredno pripisivi sticanju sredstva.

Naknadni izdaci su uključeni u knjigovodstvenu vrednost sredstva ili se priznaju kao zasebno sredstvo, gde je to odgovarajuće, samo ako je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom priticati u Banku, i ako se izdaci za to sredstvo mogu pouzdano meriti. Sve ostale popravke i održavanje terete se na bilans uspeha finansijskog perioda u kom su nastali.

Zemljište se ne amortizuje. U nastavku je prikazana amortizacija koja se vrši primenom proporcionalne metode kako bi se alocirali njihovi troškovi na rezidualnu vrednost tokom njihovog procenjenog veka trajanja:

2018. godine 2017. godine

Građevinski objekti 77 77 Investicije u tuđe nekretnine Do 18 Do 18 Kompjuterska oprema 5-7 5-7 Nameštaj i ostala oprema 7-25 7-25 Motorna vozila 5 5

Rezidualna vrednost sredstva predstavlja procenjen iznos koji Banka trenutno može da dobije putem prodaje sredstva, umanjen za procenjene troškove prodaje. Ukoliko Banka očekuje da koristi sredstvo do isteka njegovog veka trajanja, rezidualna vrednost svedena je na nulu. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se preispituje, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Dobici ili gubici nastali prilikom rashodovanja utvrđuju se poređenjem naknade sa knjigovodstvenom vrednošću. Ovo je uključeno u ostale poslovne prihode/rashode u okviru bilansa uspeha.

2.13. Nematerijalna ulaganja Licence Licence se vrednuju po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Amortizacija se obračunava upotrebom proporcionalne metode tokom procenjenog veka trajanja (od 1 do 15 godina). Softver Stečene licence računarskih softvera kapitalizuju se na osnovu troškova nastalih prilikom sticanja i upotrebe specifičnog softvera. Ovi troškovi su amortizovani tokom njihovog procenjenog veka trajanja. Troškovi povezani sa razvojem ili održavanjem računarskih softvera priznaju se na teret rashoda po nastanku. Troškovi, direktno povezani sa prepoznatljivim i jedinstvenim softverskim proizvodima koji su kontrolisani od strane Banke i gde postoji verovatnoća da će u periodu dužem od jedne godine generisati ekonomske koristi, priznaju se kao nematerijalna imovina. Direktni troškovi obuhvataju troškove zaposlenih koji su uključeni u razvoj softvera. Troškovi po osnovu razvoja računarskog softvera koji su priznati kao sredstva, amortizuju se tokom njihovog procenjenog veka trajanja (od 3 do 15 godina).



34


2.14. Obezvređenje nematerijalne imovine Sredstva koja imaju neograničen vek trajanja nisu predmet amortizacije i jednom godišnje vrši se testiranje na obezvređenje. Sredstva koja se ne amortizuju podležu ispitivanju radi obezvređenja kada događaji ili promene okolnosti ukazuju da knjigovodstvena vrednost možda nije nadoknadiva. Gubitak zbog obezvređenja priznaje se za iznos za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadivi iznos je fer vrednost umanjena za troškove prodaje ili upotrebna vrednost u zavisnosti od toga koja od ovih vrednosti je veća. Za svrhe procene obezvređenja, sredstva se grupišu na najnižem nivou gde postoje zasebno uočljivi tokovi gotovine (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva, osim gudvila, koja su pretrpela obezvređenje predmet su redovnih provera za moguće storniranje gubitka po osnovu obezvređenja na svaki datum izveštavanja.

2.15. Sredstva stečena naplatom potraživanja Zemljište i objekti stečeni naplatom potraživanja kroz postupak aukcije u cilju naplate obezvređenih kredita su, osim ako drugačije nije naglašeno, uključeni u "Ostala sredstva". Sredstva stečena u postupku aukcije se privremeno drže radi likvidacije i njihova vrednost se procenjuje kao niža između nabavne vrednosti i neto ostvarive vrednosti, koja se procenjuje kao prodajna cena u okviru redovnog poslovanja, umanjena za troškove prodaje. Svi dobici ili gubici po osnovu likvidacije uključeni su u "Ostali prihodi".

2.16. Lizing Banka kao korisnik lizinga Lizing zaključen od strane Banke uglavnom se odnosi na operativni lizing. Kod operativnog lizinga, značajan deo rizika i koristi ostaje na strani davaoca lizinga. Rate koje se plaćaju za operativni lizing terete troškove poslovanja u bilansu uspeha u jednakim iznosima tokom trajanja perioda lizinga. Banka je zaključila komercijalne lizinge za prostorije, opremu i motorna vozila. Većina lizinga su zaključeni na dugoročne ugovore, u skladu sa uobičajenim uslovima poslovanja za komercijalne lizinge za svaku jurisdikciju, uključujući i opciju za produžetak ugovora. Ugovori o lizingu ne obuhvataju bilo kakve odredbe koje postavljaju ograničenje na mogućnost da Banka plaća dividende, bude uključena u transakcije koje se tiču finansiranja putem zaduživanja ili da zaključuje ugovore o lizingu. U slučaju kada dođe do okončanja lizinga pre isteka perioda lizinga, svako plaćanje u vidu kazne koje davalac lizinga izvrši, biće priznato kao rashod u periodu kad je okončanja nastalo. Obaveze za operativni lizing na dan 31. decembar 2018. godine koje su prikazane u skladu sa zahtevima za obelodanjivanjem iz MRS 17 za minimalne uplate po osnovu operativnog lizinga koji ne nosi pravo raskida, prikazane su u Napomeni 37a. Banka kao davalac lizinga

Lizing je sporazum po kome davalac lizinga prenosi na korisnika lizinga pravo korišćenja sredstva za dogovoreni vremenski period u zamenu za plaćanje ili niz plaćanja. Banka daje u lizing sredstva putem operativnog lizinga. Sredstvo dato putem operativnog lizinga je uključeno u bilans stanja Banke na osnovu prirode sredstva. Lizing se priznaje proporcionalno tokom perioda lizinga.



35


2.17. Akcijski kapital

a) Obične akcije i troškovi emisije akcija Obične akcije se klasifikuju kao akcijski kapital. Troškovi izdavanja akcija koje se direktno mogu pripisati emisiji novih akcija prikazuju se u kapitalu kao umanjenje. Ukoliko je fer vrednost primljenih sredstava veća od nominalnih vrednosti akcija, evidentira se emisiona premija. b) Dividende na obične akcije Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja. c) Zarada po akciji Banka je dobrovoljno prikazala zaradu po akciji koja se utvrđuje deljenjem dobitka ili gubitka koji pripada vlasnicima banke sa ponderisanim prosečnim brojem učestvujućih akcija koje su neizmirene tokom perioda izveštavanja.

2.18. Finansijske obaveze Banka odmerava finansijske obaveze po amortizovanoj vrednosti, osim za derivate koji se odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. a) Uzeti krediti, uključujući dužničke hartije od vrednosti u emisiji Obaveze po kreditima se prvobitno priznaju po fer vrednosti, koja je jednaka uzetim sredstvima umanjenim za troškove transakcije. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po amortizovanoj vrednosti, a bilo koja razlika između neto davanja i vrednosti u trenutku otkupa priznaje se u bilansu uspeha tokom trajanja uzetog kredita metodom efektivne kamatne stope. b) Obaveze prema drugim bankama

Obaveze prema drugim bankama se evidentiraju kada druge banke plasiraju novac ili druga sredstva Banci. Nederivativna obaveza se iskazuje po amortizovanoj vrednosti. c) Obaveze klijentima

Obaveze klijentima su nederivativne obaveze pojedincima, državi ili preduzećima i iskazuju se po amortizovanoj vrednosti. Prestanak priznavanja finansijskih obaveza Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza Banke zamenjena drugom obavezom prema istoj ugovornoj strani, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, i svaka nastala razlika u vrednosti se priznaje u bilansu uspeha.



36


2.19. Rezervisanja Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi kako bi se izmirila obaveza, i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Iznos koji se priznaje kao rezervisanje je najbolja procena izdatka zahtevanog da se izmiri sadašnja obaveza na kraju svakog izveštajnog perioda, uzimajući u obzir rizike i neizvesnosti koji se dovode u vezu sa takvim izdatkom. Rezervisanja se preispituju svakog datuma izveštavanja i koriguju radi odražavanja najbolje tekuće procene. Ako, naknadno, više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza, rezervisanje se ukida.

2.20. Ostale obaveze Ostale obaveze se početno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Ostale obaveze su naknadno merene po amortiziranom trošku.

2.21. Transakcije sa povezanim licima

Povezana pravna lica Banke uključuju: a) entitet koji ima kontrolu nad Bankom i entitete koji su kontrolisani od strane, pod zajedničkom

kontrolom ili značajnim uticajem tog entiteta, kao i sve članove ključnog rukovodećeg osoblja i njihovu najužu porodicu,

b) članove ključnog rukovodećeg osoblja Grupe, njihovu najužu porodicu i entitete koji su pod kontrolom ili zajedničkom kontrolom gorespomenutih lica,

c) pridružena lica i zajedničke poduhvate Banke, i d) druga zavisna lica entiteta koji ima kontrolu nad Bankom. Transakcije slične vrste se obelodanjuju u ukupnom iznosu.

2.22. Finansijske garancije i preuzete obaveze za odobravanje kredita

Ugovori o finansijskoj garanciji su ugovori kojima se od emitenta zahtevaju određene isplate kojima se nadoknađuje gubitak vlasnika nastao usled neizvršenja plaćanja određenog dužnika koje je dospelo u skladu sa uslovima dužničkog instrumenta. Takve finansijske garancije se izdaju bankama, finansijskim institucijama i ostalim telima u ime klijenata u cilju obezbeđivanja kredita, dozvoljenih minusa i ostalih bankarskih kreditnih proizvoda.

Finansijske obaveze se početno priznaju po fer vrednosti. Posle početnog priznavanja, takve garancije se odmeravaju po višoj vrednosti između iznosa rezervisanja za gubitke i prvobitno priznatog iznosa umanjenih za akumuliranu amortizaciju zarađene naknade, kada je to relevantno.

Preuzete obaveze za odobravanje kredita

Preuzete obaveze predstavljaju vanbilansne stavke za koje Banka ima preuzetu obavezu tokom trajanja ugovornog perioda za odobravanje kredita klijentu po unapred dogovorenim uslovima. Takve preuzete ugovorne obaveze predstavljaju preuzete obaveze za odobravanje kredita i akreditiva i sastavni su deo uobičajenih kreditnih aktivnosti Banke za koje se priznaje rezervisanje za obezvređenje u skladu sa MSFI 9 (Napomena 3a).



37


2.23. MSFI 9 „Finansijski instrumenti" – efekti inicijalne primene

Usvajanje MSFI 9

Banka je 1. januara 2018. godine usvojila MSFI 9. Banka je primenila izuzetak za neprikazivanje prepravljenih uporednih iznosa za prethodne periode; prema tome uporedni iznosi za 2017. godinu su prikazani u skladu sa MRS 39. Efekti na knjigovodstvene vrednosti finansijskih sredstava i obaveza na datum prelaska na MSFI 9 priznati su kao korekcije početnog stanja neraspoređene dobiti.

MSFI 9 program na nivou Grupe, koji zajednički vode odeljenje grupe za upravljanje rizicima i odeljenje grupe za finansije, iniciran je 2015. godine da bi se obezbedio sveobuhvatan i visok nivo kvaliteta implementacije u skladu sa Standardom i odgovarajućim regulatornim smernicama.

Opšte upravljanje je u nadležnosti centralne kancelarije za upravljanje programom koja koordinira implementacijom programa između različitih zainteresovanih strana i odgovorna je za dnevne zadatke upravljanja, kao i dve komisije za upravljanje, odnosno nadzorna komisija i tehnička komisija. Nadzornoj komisiji, koja se sastoji od starijih zaposlenih na svim glavnim funkcijama Grupe, dodeljena je nadležnost za nadzor implementacije u skladu sa Standardom, praćenje ažurnosti i kvaliteta rezultata Programa, preispitivanje rezultata programa, odobravanje rezultata i promena u delokrugu programa kada je to odgovarajuće, kao i za redovno izveštavanje Izvršnog odbora Eurobank Ergasias, odbora/komisije za rizike, revizorske komisije i upravnog odbora o napretku u implementaciji Programa.

Tehnička komisija se sastoji od stručnjaka za određene oblasti koji su odgovorni za procenu ključnih tehničkih pitanja i analizu predloženih promena računovodstvenih politika i metodologija za upravljanje rizicima ispred Nadzorne komisije, pre podnošenje i odobrenja istih od strane nadležnih tela Eurobank Ergasias. Nadzorna komisija je osnovana na nivou Banke u cilju vršenja nadzora nad implementacijom projekta u vezi sa MSFI 9 zahtevima. Nadzorna komisija uključuje visoko rukovodstvo Banke i ima mandat da nadzire implementaciju u skladu sa Standardom, da prati rokove i kvalitet izveštaja sačinjenih u okviru projekta, da pregleda rezultate projekta, da odobri izveštaje i promene koje su u delokrugu projekta, kada je to odgovarajuće. Izvršni odbor, Komisija za upravljanje rizicima, Revizorska komisija, Upravni odbor, Upravljanje rizicima na nivou Grupe i Finansije na nivou Grupe redovno se izveštavaju o statusu implementacije projekta. Svakodnevne zadatke izvršava projektni tim koji je formiran za svrhe implementacije MSFI 9.



38

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak) Prelazak na MSFI 9 – Uticaj Uticaj prelaska na MSFI 9, pre poreza, iznosi RSD 190.105 hiljada i pripisuje se uticaju na kreditni portfolio Banke. RSD 14 miliona se pripisuje reklasifikaciji sa revalorizacionih rezervi po osnovu akcija raspoloživih za prodaju na neraspoređenu dobit zbog reklasifikacije akcija koje su raspoložive za prodaju na finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha i odmeravanja u skladu sa zahtevima standarda, dok se iznos od RSD 111 hiljada odnosi na kursne razlike. Prelazak na MSFI 9 je rezultiralo u smanjenju ukupnog akcijskog kapitala Banke za RSD 190.105 hiljada, što je priznato kao korekcija početnog stanja na dan 1. januar 2018. godine. U narednoj tabeli je prikazan uticaj prilikom prelaska na MSFI 9:

Efekat pripisan:

(korigovano) MSFI 9 efekat

na dan 1. januar 2018. god. (u 000 RSD)

Obezvređenje - Krediti i potraživanja od klijenata (uključujući vanbilansne izloženosti) 305.712 - Ostala finansijska sredstva (115.718)

Ukupno obezvređenje 189.994 - Kursne razlike 111

Ukupno obezvređenje i kursne razlike 190.105

Na osnovu relevantnih propisa na snazi 1. januara 2018. godine Banka nije mogla da prizna odloženo poresko sredstvo. U decembru 2018. godine su usvojene izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica koje dozvoljavaju priznavanje pozitivnih efekata početnog usvajanja MSFI 9 na proporcionalnoj osnovi u periodu od pet godina, počinjući od 2018. godine. Kao posledica pomenutih izmena i dopuna Zakona, Banka je priznala RSD 21.105 hiljada odloženih poreskih sredstava kao odbitnu stavku oporezive dobiti korišćenu za obračun poreza na dobit u periodu od pet godina. Iznos od RSD 14,1 miliona je reklasifikovan sa revalorizacionih rezervi na neraspoređenu dobit zbog reklasifikacije akcija raspoloživih za prodaju u kategoriju fer vrednosti kroz bilans uspeha. Dalja analiza uticaja MSFI 9 je data u nastavku. Reklasifikacija i ponovno odmeravanje knjigovodstvenih vrednosti prilikom prelaska na MSFI 9 Za svrhe prelaska na MSFI 9, Banka sprovodi procenu poslovnog modela za različite portfolije za svoje dužničke instrumente u cilju utvrđivanja potencijalnih promena za klasifikaciju i odmeravanje. Procena se vrši na osnovu činjenica i okolnosti koje su prisutne na datum početne primene, tj. 1 januara 2018. godine.



39

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak) U sledećoj tabeli su obelodanjene promene knjigovodstvenih vrednosti i klasifikacije finansijskih sredstava i obaveza prilikom prelaska na MSFI dana 1. januara 2018. godine.

Neto knjigovodstvena vrednost

MRS 39

Nova klasifikacija po MSFI 9

(korigovano) MRS 39 Sadašnja vrednost na dan

31. decembra 2017. god.

MSFI 9 Sadašnja vrednost na dan 1. januara 2018.

god.

(korigovano) Efekti

Ponovno odmeravanje

Reklasifikacija

Portfolio Metoda

vrednovanja Obavezno Opciono

Gotovina i sredstva kod centralne banke

Krediti i potraživanja

Amortizovana vrednost

Amortizovana vrednost 18.005.519 18.005.098 421 - - -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha koja se drže radi trgovanja

Koje se drže radi trgovanja

Fer vrednost kroz BU

Fer vrednost kroz BU 322.759 322.759 - - - -

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - akcije

Raspoloživo za prodaju

Fer vrednost kroz ostali ukupni

rezultat Fer vrednost kroz

BU 21.218 21.218 - - - -

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - obveznice

Raspoloživo za prodaju

Fer vrednost kroz ostali ukupni

rezultat Amortizovana

vrednost 9.916.797 9.894.649 22.148 - - - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja



14.303.432 14.440.409 (136.977) - - - Krediti i potraživanja od komitenata 105.331.229 104.992.184 339.045 - - -

Ostala sredstva Amortizovana

vrednost Amortizovana


vrednost 1.027.450 1.025.411 2.039 - - - Ukupno bilansna finansijska sredstva 148.928.404 148.701.728 226.676 - - -

Vanbilansne stavke Amortizovana



vrednost 26.423.261 26.459.943 (36.682) - - -

Ukupno bilansne i vanbilansne stavke 175.351.665 175.161.671 189.994 - - -



40


Rezervisanje za obezvređenje MRS 39

Metoda vrednovanja MSFI 9

Metoda odmeravanja

(korigovano) MRS 39

Vrednost na dan 31. 12. 2017. godine

MSFI 9 Vrednost na dan

01.01.2018. godine

(korigovano) Efekti prelaska na pojam očekivanih

kreditnih gubitaka

Gotovina i sredstva kod centralne banke Amortizovana


vrednost - 421 421

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - obveznice Raspoloživo za prodaju Amortizovana

vrednost - 22.148 22.148 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija


Amortizovana vrednost 144.082 7.105 (136.977)

Krediti i potraživanja od komitenata Amortizovana


vrednost 9.332.764 9.671.809 339.045

Ostala sredstva Amortizovana


vrednost 151.549 153.588 2.039 Ukupno efekti prelaska na koncept očekivanih kreditnih gubitaka


Amortizovana vrednost 9.628.395 9.855.071 226.676

Vanbilansne stavke Amortizovana


vrednost 243.374 206.692 (36.682)

Ukupno 9.871.769 10.061.763 189.994

Za finansijske obaveze nije došlo do promene u metodu vrednovanja i reklasifikacije kao posledice MSFI 9.



41

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika (nastavak) Dalja analiza uticaja MSFI 9 po osnovu kredita i potraživanja od komitenata je data u nastavku. Sledeća tabela prikazuje analizu uticaja MSFI 9 po stadijumima i tipu kreditne izloženosti u skladu sa NBS klasifikacijom na dan 1. januar 2018. godine.

U 000 RSD

Nivo

Ukupna bruto

izloženost Bilansne

stavke Vanbilansne

stavke

Od kojih: Rezervisanje za obezvređenje (korigovano

) Promena

U statusu izvršenja

U statusu neizvršenja

(korigovano) IAS 39 IFRS 9

Nivo 1 110.036.437 86.729.416 23.307.021 110.036.437 - 400.876 363.394 (37.482) Nivo 2 11.291.808 10.659.559 632.249 11.291.808 - 89.460 432.654 343.194 Nivo 3 19.937.349 17.275.018 2.662.331 - 19.937.349 9.094.229 9.094.229 -

Ukupno 141.265.594 114.663.993 26.601.601 121.328.245 19.937.349 9.584.565 9.890.277 305.712

U pogledu uticaja po nivoima kreditnih izloženosti, rezultat prve primene IFRS 9 sastoji se iz relativno neznatnog pozitivnog efekta od RSD 37.482 hiljada u nivou 1 i negativnog efekta od RSD 343.194 hiljada u nivou 2. Glavni razlog za izloženosti svrstane u nivo 2 bila je primena obračuna očekivanog kreditnog gubitka tokog celog veka trajanja finansijskog instrumenta, umesto obračuna IBNR (incurred but not reported) gubitaka u skladu sa IAS 39. Ovde je uključen i uticaj na neproblematična restrukturirana potraživanja (forborne performing), koja su svrstana u nivo 2.



42

3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koje će vrednosti sredstava i obaveza iskazani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano evaluiraju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da mogu prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza. a) Gubici usled obezvređivanja kredita i avansa i vanbilansnih izloženosti Politika u primeni od 1. januara 2018. godine Odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka Odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka zahteva od rukovodstva da vrši značajna prosuđivanja, posebno u pogledu procene iznosa i dinamike budućih novčanih tokova i vrednosti sredstava obezbeđenja prilikom utvrđivanja gubitaka zbog obezvređivanja i procene značajnog povećanja kreditnog rizika. Procene su motivisane određenim brojem faktora koji mogu rezultirati u značajnim izmenama dinamike i iznosa rezervisanja za kreditne gubitke koji se priznaju. Obračun očekivanih kreditnih gubitaka od strane Banke čine autputi složenih modela sa određenim brojem osnovnih pretpostavki u vezi sa izborom varijabilnih inputa i njihovih uzajamnih povezanosti. Elementi modela očekivanih kreditnih gubitaka koji se smatraju računovodstvenim prosuđivanjima i procenama uključuju: Utvrđivanje značajnog povećanja kreditnog rizika Procena da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika od početnog priznavanja se vrši za svaki izveštajni period tako što se prevashodno razmatra promena u riziku od nastanka neizmirenja obaveza tokom preostalog veka trajanja finansijskog instrumenta. Banka procenjuje da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika od početnog priznavanja na osnovu kvalitativnih i kvantitativnih, razumnih i osnovanih informacija koje uključuju značajno prosuđivanje od strane rukovodstva. Razvoj modela za očekivane kreditne gubitke, uključujući različite formule, izbore inputa i uzajamne povezanosti Za svrhe odmeravanja očekivanih kreditnih gubitaka Banka vrši potrebnu parametrizaciju modela na osnovu uočljivih podataka za određeni vremenski momenat. Obračun očekivanih kreditnih gubitaka je zasnovan na parametrima inputa, tj. EAD, PD, LGD, CCF, itd. Nadalje, indikator verovatnoće neizvršenja obaveza (PD) je nepristrasan umesto konzervativan i uključuje informacije usmerene ka budućnosti, gde god je to primenjivo. Modeli za projektovanje parametara rizika uključuju određeni broj obrazloženih varijabli sa adekvatnom mogućnošću predviđanja. Modeli su razvijeni upotrebom naprednih metodologija i testirani su u cilju obezbeđivanja nezavisnog pregleda karakteristika i sposobnosti predviđanja modela. Segmentacija finansijskih sredstava kada se njihovi očekivani kreditni gubici grupno procenjuju Banka segmentira svoje izloženosti na osnovu zajedničkih karakteristika kreditnog rizika prilikom početnog priznavanja za svrhe kako procene značajnog povećanja kreditnog rizika tako i odmeravanja rezervisanja za gubitke na grupnoj osnovi. Različiti segmenti imaju za cilj da obuhvate razlike u indikatoru verovatnoće neizvršenja obaveza za različite stope povraćaja u slučaju neizmirenja obaveza.



43

3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (nastavak)

Kreiranje modela i dodaci/korekcije od strane rukovodstva Određen broj modela je razvijen ili modifikovan za obračun očekivanih kreditnih gubitaka, dok privremene korekcije rukovodstva mogu biti zahtevane u cilju sagledavanja novih događaja i informacija koji su raspoloživi ali još uvek nisu obuhvaćeni obračunom očekivanih kreditnih gubitaka putem modela rizika. Promene internog rejtinga druge ugovorne strane, novi ili revidirani modeli i podaci mogu značajno uticati na očekivane kreditne gubitke. Odgovornost za modele je u nadležnosti Sektora za upravljanje rizicima, u okviru kog je osnovano posebno odeljenje posvećeno aktivnostima i zadacima u vezi sa modelima. Analiza osetljivosti za kreditna portfolija Banka sprovodi po potrebi analizu osetljivosti za procenu efekata na procenjene kreditne gubitke od potencijalnih promena u parametrima kreditnog rizika. Primećeno je da sprovođenje analize osetljivosti za određeni ključni parametar može da pruži smislene informacije samo za portfolija u kojima pojedinačni parametar rizika ima značajan uticaj na opšti kreditni rizik kreditnog portfolija, posebno kada se takve osetljivosti koriste za svrhe upravljanja internim kreditnim rizikom. U suprotnom, osetljivosti određenih pojedinačnih parametara rizika ne daju smislene rezultate, budući da u realnosti postoje uzajamne povezanosti između različitih ekonomskih inputa, što stavlja promene u bilo kom pojedinačnom parametru u korelaciju sa promenama drugih faktora. Banka ažurira i vrši pregled razumnosti i sprovodi testiranje modela koji se koriste za odmeravanje procenjenih kreditnih gubitaka najmanje jednom godišnje ili ranije, u skladu sa činjenicama i okolnostima. U tom kontekstu, iskusno i posvećeno osoblje u funkciji upravljanja rizicima Banke vrši nadzor parametara rizika koji se koriste u proceni očekivanih kreditnih gubitaka. Politika u primeni pre 1. januara 2018. godine Banka je vršila pregled svojih kreditnih portfolija na mesečnom nivou u cilju procene obezvređenja. U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog obezvređenja, Banka je prosuđivala da li postoje uočljivi podaci koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija pre smanjenja koje se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u datom portfoliju. Dokazi su uključivali uočljive podatke koji su pokazivali da je došlo do negativne promene u platežnom statusu zajmoprimaca u grupi, ili u nacionalnim ili lokalnim ekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa statusom neizvršenja po sredstvima u grupi. Rukovodstvo Banke je koristilo procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o obezvređenju sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje su korišćene za procenu iznosa i dinamike budućih novčanih tokova bili su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.



44


b) Klasifikacija finansijskih instrumenata

Banka primenjuje značajna prosuđivanja u proceni klasifikacije svojih finansijskih instrumenata, što je posebno slučaj za sledeće oblasti: Procena poslovnog modela

Prosuđivanje se koristi radi utvrđivanja odgovarajućeg nivoa u kome treba proceniti poslovni model. Prilikom procene poslovnog modela za finansijske instrumente, oni se grupišu u grupe (poslovne linije) na osnovu svojih karakteristika i načina na koji se njima upravlja u cilju ostvarivanja poslovnih ciljeva Banke. Prilikom procene poslovnog modela za finansijske instrumente Banka vrši procenu prethodnih prodaja finansijskih instrumenata i ocenjuje njihov očekivani razvoj u budućnosti. Prosuđivanje se koristi prilikom utvrđivanja efekata prodaje na poslovni model "držanja radi naplate" u zavisnosti od njenog cilja i prihvatljivog nivoa i učestalosti (da li je prodaja više nego retka, ali neznačajna po vrednosti, ili retka ali značajna po vrednosti). Test za karakteristike ugovornih novčanih tokova (test na isključivo plaćanje glavnice i kamate)

Banka vrši test na isključivo plaćanje glavnice i kamate za kredite i dužničke HoV tako što uzima u obzir sve karakteristike koje potencijalno mogu da ugroze isključivo plaćanje glavnice i kamate. Prosuđivanje se primenjuje od strane odgovornih poslovnih jedinica i Sektora za finansije i kontrolu kada se razmatra da li određene karakteristike ugovora značajno utiču na buduće novčane tokove. c) Rezervisanja za sudske sporove Banka kontinuirano prati status sudskih sporova i u sklopu tok procesa Banka testira adekvatnost obračunatih rezervisanja na kvartalnom nivou. Prilikom tog prosuđivanja Banka deli sve sudske sporove na dve glavne grupe: a) sporovi za koje se rezervisanje procenjuje na pojedinačnoj osnovi, i b) sudski sporovi u vezi kamatne stope za koje se rezervisanje procenjuje i prati na nivou "portfolija", tj. procena se vrši za to da li je ukupan nivo rezervisanja adekvatan za pokriće odštetnog zahteva. d) Neizvesne poreske pozicije Rukovodstvo Banke procenjuje neizvesne poreske pozicije na kraju svakog izveštajnog perioda. Obaveze se evidentiraju za pozicije poreza na dobit za koje rukovodstvo utvrdi da je više verovatno nego što nije da će rezultirati u nametanju dodatnih poreskih obaveza ako poreske vlasti ospore te pozicije. Procena se zasniva na tumačenju poreskih zakona koji su usvojeni ili suštinski usvojeni do kraja izveštajnog perioda, i na osnovu svih poznatih sudskih ili drugih odluka u vezi ovih pitanja. Obaveze za kazne, zatezne kamate i poreze osim onih za porez na dobit se priznaju na osnovu najbolje procene rukovodstva o troškovima potrebnim da se izmire obaveze na kraj izveštajnog perioda.



45


e) Odložena poreska sredstva i obaveze

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Banke je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike. Priznata odložena poreska obaveza predstavlja obavezu poreza na dobit koja nastaje iz privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti troškova i poreskih odbitaka i koja se evidentira u bilansu stanja i biće plaćena u celosti u budućem obračunskom periodu. f) Obezvređenje nefinansijskih sredstava Banka prati i godišnje procenjuje knjigovodstvene vrednosti Bančinih nematerijalnih ulaganja i nepokretnosti, postrojenja i opreme i procenjuje da li postoji potreba za obezvređenjem osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja u svojim poslovnim knjigama. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos tog sredstva se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine njegove nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja. g) Koristan vek trajanja nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja. h) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Fer vrednost finansijskog instrumenta je cena koja bi bila naplaćena za prodaju imovine, odnosno plaćena za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na primarnom (ili najpovoljnijem) tržištu na datum odmeravanja, po tekućim tržišnim uslovima (tj. izlazna cena), nezavisno od toga da li je ta cena direktno uočljiva ili procenjena upotrebom druge tehnike procene vrednosti. Fer vrednost finansijskih instrumenata koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se utvrđuje upotrebom tehnika procene vrednosti koje uključuju modele za procenu vrednosti. Pored toga, za finansijske instrumente kojima se retko trguje i za koje je transparentnost cene mala, fer vrednost je manje objektivna i zahteva različite stepene prosuđivanja u zavisnosti od likvidnosti, koncentracije, neizvesnosti tržišnih faktora, pretpostavki o ceni i drugih rizika koji utiču na određeni instrument. U takvim slučajevima, fer vrednosti se procenjuju iz uočljivih podataka u vezi sa sličnim finansijskim instrumentima ili upotrebom drugih tehnika procene vrednosti. Korišćeni modeli za procenu vrednosti uključuju metod sadašnje vrednosti i druge modele zasnovane uglavnom na uočljivim inputima, a u manjoj meri na neuočljivim inputima, u cilju očuvanja pouzdanosti odmeravanja fer vrednosti.



46


Modeli procene vrednosti se koriste za vrednovanje derivata kojima se trguje na javnom tržištu i hartija od vrednosti koje se odmeravaju po fer vrednosti. Kada se tehnike procene vrednosti koriste za utvrđivanje fer vrednost finansijskih instrumenata koji nisu kotirani na aktivnom tržištu, one se testiraju i periodično preispituju od strane kvalifikovanog nezavisnog osoblja koje ih je kreiralo. Svi modeli se sertifikuju pre njihovog korišćenja i podešavaju se da bi se obezbedilo da autputi odražavaju stvarne podatke i cene na uporednim tržištima. Glavne pretpostavke i procene koje rukovodstvo uzima u obzir prilikom primene modela procene vrednosti uključuju: — verovatnoća i očekivana dinamika budućih novčanih tokova; — izbor odgovarajuće diskontne stope koja je zasnovana na proceni toga što bi učesnik na tržištu

smatrao odgovarajućim rasponom između diskontne stope i stope bez rizika; i — prosuđivanje prilikom utvrđivanja modela koji treba koristiti za obračun fer vrednosti.

U meri u kojoj je to praktično izvodljivo, modeli samo koriste uočljive podatke, međutim oblasti kao što su kreditni rizik (kako sopstveni tako i druge ugovorne strane), nestalnost i korelacija zahtevaju od rukovodstva da vrši procene koje odražavaju neizvesnost fer vrednosti nastale zbog nedostatka tržišnih podataka kao inputa. Inputi za procene vrednosti koji su zasnovani na neuočljivim podacima su po prirodi neizvesni zato što su tržišni podaci vrlo šturi ili uopšte ne postoje. Međutim, u većini slučajeva se mogu naći neki prethodni podaci na kojima fer vrednost može da se bazira. Na datumu bilansa stanja rukovodstvo preispituje svoje modele da bi obezbedilo da oni na odgovarajući nažih odražavaju aktuelne tržišne uslove, uključujući i relativnu likvidnost tržišta i kreditni raspon. Informacije o fer vrednosti instrumenata koji su vrednovani upotrebom pretpostavki koje nisu zasnovane na uočljivim tržišnim podacima obelodanjene su u Napomeni 5. i) Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije su obelodanjene u Napomeni 34.



47

4. Politike upravljanja rizicima Aktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima, kao što su kreditni rizik, tržišni rizici (uključujući i devizni i kamatni rizik), rizik likvidnosti i operativni rizici. U skladu sa Strategijom upravljanja rizicima cilj Banke je sa minimizira potencijalne negativne efekte rizika kojima je izložena na finansijsko stanje, novčane tokove i rezultat Banke. Banka je svesna da je preuzimanje rizika sastavni deo njenog poslovanja i ostvarenja njenih poslovnih ciljeva. U skladu sa tim, rukovodstvo Banke uspostavlja adekvatne mehanizme za identifikovanje rizika u ranoj fazi i procenu njihovog potencijalnog uticaja na ostvarenje ciljeva Banke. S obzirom da će ekonomski, sektorski, regulatorni i operativni uslovi u kojima Banka posluje nastaviti da se menjaju, mehanizmi upravljanja rizicima su postavljeni na način koji omogućava Banci da identifikuje i upravlja rizicima koji nastaju iz tih promena. Organizacija Banke, njeni procesi i kontrolni mehanizmi osiguravaju da je ispunjen princip nezavisnosti ali i da se vrši adekvatan nadzor nad aktivnostima koje se obavljaju. Rukovodstvo Banke smatra da je efikasno upravljanje rizicima glavni prioritet, kao i velika konkurenstka prednost za organizaciju. U skladu sa tim, Banka je alocirala značajne resurse za unapredjenje svojih politika, metodologija i sistema, a kako bi obezbedila usaglašenost sa zahtevima Narodne Banke Srbije, smernicama Bazelskog Komiteta i najboljom medjunarodnom praksom. Banka je uspostavila strukturiran proces kreditnog odobrenja koji uključuje nezavisno mišljenje i efikasan proces upravljanja kreditnim, tržišnim, operativnim rizicima i rizikom likvidnosti. Politike za upravljanje rizicima razmatraju se jednom godišnje. Kroz strategije upravljanja rizicima i kapitalom, koje su usvojene kao dokumenti Banke, uspostavljen je okvir za upravljanje rizicima i kapitalom, definisani su rizici kojima je Banka izložena, definisani su okvir i principi upravljanja rizicima, sklonost ka preuzimanju rizka, strateški ciljevi i ključne inicijative rukovodstva za unapredjenje okvira za upravljanje rizicima u praksi. Maksimalni nivo rizika koji je Banka spremna da preuzme u ostvarenju svojih strateških ciljeva definisan je kroz dokument Politika sklonosti ka preuzimanju rizika i uključuje specifične nivoe tolerancije prema rizicima. Cilj je da se podrži rast poslovanja Banke, da se održi snažna pozicija kapitala sa većim prinosom na kapital i da se obezbedi da Banka poštuje regulatorne zahteve. Sklonost ka preuzimanju rizika se jasno komunicira unutar Banke, odredjuje kulturu upravljanja rizicima i predstavlja osnovu za uspostavljanje politika za upravljanje rizicima i limita izloženosti rizicima. Odbor za upravljanje rizicima (Risk Committee) Odbor za upravljanje rizicima je telo formirano od strane Upravnog odbora sa ciljem da pomogne Upravnom odboru da ima dobro definisanu strategiju upravljanja rizicima i strategiju upravljanja kapitalom, a u skladu sa planom poslovanja i adekvatnom i robusnom sklonošću ka preuzimanju rizika. Odbor za upravljanje rizicima procenjuje rizični profil Banke, prati uskladjenost sa usvojenom sklonošću ka preuzimanju rizika i nivoima tolerancije prema rizicima i osigurava da je Banka uspostavila adekvatan okvir za upravljanje rizicima sa adekvatnim metodologijama, alatima za modeliranje, izvorima podataka i dovoljnim brojem zaposlenih sa odgovarajućim kompetencijama za identifikaciju, praćenje, merenje i ublažavanje rizika. Odbor za upravljanje rizicima se sastoji od četiri člana, sastaje se i izveštava Upravni odbor kvartalno ali i ad hoc, u slučaju potrebe.



48

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Sektor za upravljanje rizicima Sektor za upravljanje rizicima, kojim rukovodi direktor Sektora (Chief Risk Officer), nezavistan je od organizacionih delova koji preuzimaju rizike i odgovoran je za praćenje, merenje i upravljanje kreditnim, tržišnim, operativnim i rizikom likvidnosti. U okviru Sektora postoje sledeće službe: Služba kreditnih rizika, Služba kreditne kontrole, Služba tržišnih rizika, Služba operativnih rizika, Služba za modeliranje rizika, Služba za integrisano upravljanje rizicima, Služba za upravljanje sredstavima obezbeđenja i Služba za upravljanje podacima. Odbor za problematične plasmane i Direkcija za upravljanje problematicnim plasmanima Odbor za problematične plasmane je osnovan sa ciljem definisanja strateških smernica i praćenja problematičnih plasmana Banke obezbeđujući nezavisnost u odnosu na organizacione jedinice koje preuzimaju rizik i usaglašenost sa zahtevima Narodne Banke Srbije. Glavni zadaci koji su delegirani Odboru za problematične plasmane tiču se praćenja plasmana u docnji, upravljanja nenaplativim plasmanima, razvoja i implementacije politika upravljanja problematičnim plasmanjima, kao i odobravanja i ocenjivanja održivosti mera restrukturiranja i ostalih strategija naplate. Direkcija za upravljanje problematicnim plasmanima (u daljem tekstu “Direkcija”) je odgovarna za upravljanje portfoliom problematičnih plasmana Banke, odnosno ceo proces od statusa pre samog ulaska klijenta u docnju, u slučaju velikih izloženost sa povišenim kreditnim rizikom, do preduzimanja odgovarajućih pravnih radnji. Direkcija obezbeđuje praćenje, kontrolu i prilagođavanje u uslovima stalnih promena u makro okruženju, regulatrornih i pravnih zahteva, medjunarodne najbolje prakse kao i novih ili izmenjenih internih zahteva. Direkcija se sastoji iz Sektora za naplatu potraživanja, Službe za nenaplative kredite i Službe poslovne strategije i politike. Struktura Direkcije je u potpunosti odvojena od delova Banke zaduženih za preuzimanje rizika, kako u računovodstvenom smislu tako i u smislu procesa odobravanja kredita, čime se obezbeđuje transparentnost, fleksibilnost, bolja prioritizacija, i odgovorno upravljanje problematicnim plasmanima. Direkcija sarađuje sa Sektorom za upravljanje rizicima sa ciljem obezbeđivanja zajedničkog razumevanja implementiranih rešenja, kao i razvoja adekvatnih metodologija za ocenjivanje rizika koji je svojstven bilo kom tipu restrukturiranja i razvoja strategija za problematične plasmne u svim portfolijima.

4.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik od negativnog uticaja na finansijski rezultat i kapital Banke u slučaju da dužnici nisu u mogućnosti da ispune svoje ugovorne obaveze prema Banci. Za potrebe izveštavanja o upravljanju rizicima, Banka razmatra sve relevantne elemente izloženosti kreditnom riziku (kao što je izloženost riziku od neispunjenja obaveza pojedinačnog dužnika, rizik koncentracije u smislu grupa povezanih lica, rizik koncentracije sektora itd.).

4.1.1. Upravljanje kreditnim rizikom

Banka odobrava kredite u skladu sa svojom kreditnom politikom. Rokovi dospeća odobrenih kredita i kamatne stope su usklađene sa namenom kredita, tipom kredita ili klijenta i kreditnom sposobnošću klijenata.



49

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Upravni odbor Banke je delegirao odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko različitih nivoa u saglasnosti sa limitima koje je odbor odredio. U osnovi procesa kreditiranja je princip „dva para očiju“, koji podrazumeva uključenost poslovnih jedinica i Sektora za upravljanje rizikom za sve rizike koji prevazilaze odobrene limite poslovnih jedinica. U slučaju plasmana koje odobravaju poslovne jedinice u skladu sa svojim ovlašćenjima, poslovna jedinica je odgovorna da obezbedi primenu principa „dva para očiju“. Poslovne jedinice, u okviru Sektora za korporativno bankarstvo uključuju sledeća odeljenja: — Služba za poslove sa velikim klijentima i — Služba za poslove sa malim i srednjim preduzećima. Poslovne jedinice, koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva uključuju sledeća odeljenja: — Sektor za kredite fizičkim licima i — Sektor za mikrokredite. Sektor za upravljanje rizicima uključuje sledeća odeljenja koja se bave kreditnim rizikom: — Služba kreditnih rizika, — Služba kreditne kontrole, — Služba za modeliranje rizika, — Služba za integrisano upravljanje rizicima i — Služba za upravljanje sredstavima obezbeđenja. Direkcija za upravljanje problematičnim plasmanima uključena je u upravljanje kreditnim rizikom kroz upravljanje nenaplativim kreditima (Služba za nenaplative kredite) i naplatom u segmentu maloprodaje (Sektor za naplatu potraživanja). Služba kreditne kontrole, Služba kreditnih rizika i Služba za modeliranje prate kreditni rizik Banke, uključujući i sledeće: — U konsultaciji sa poslovnim jedinicama formulišu kreditne politike koje definišu sredstva

obezbeđenja kredita, procenu kreditne sposobnosti klijenata, gradiranje rizika i izveštavanje, dokumentarne i pravne procedure, kao i usaglašenost sa propisima i regulatornim zahtevima. Ove

zadatke obavljaju Služba kreditne kontrole i Služba kreditnih rizika.

— Služba kreditnih rizika procenjuje sve kreditne izloženosti koje prelaze utvrđene limite pre nego

što poslovne jedinice plasiraju sredstva klijentima, i pruža nezavisno kreditno mišljenje. Obnavljanje i pregled plasmana podložni su istom procesu procene.

— Ograničava koncentraciju izloženosti prema drugim entitetima, zemljama i delatnostima (za

kredite i plasmane), a takođe i izloženost prema izdavaocu, kreditnom rejtingu i tržišnoj

likvidnosti (za investiciona ulaganja).

— Razvoj i ažuriranje politike rangiranja izloženosti u kategorije rizika (kreditni rejting/skoring).

Rejting i skor se koriste kao objektivna i nezavisna procena finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta u procesu donošenja kreditne odluke. Rejtinzi se koriste u obračunu očekivanih kreditnih gubitaka. Za klijente u segmentu pravnih lica Banka koristi model koji obuhvata i kvantitativne (informacije o finansijskom stanju) i kvalitativne informacije.



50

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Za klijente u segmentu stanovništvo (mikro preduzeca, stanovnistvo, preduzetnici) Banka koristi

modele koji se zasnivaju na informacijama o ponašanju klijenata. Rejtinzi klijenata u segmentu pravnih

lica se revidiraju prilikom redovnog pregleda plasmana dok se rejtinzi klijenata iz segmenta stanovništva ažuriraju mesečno. Dodatno, u procesu odobravanja gotovinskih i potrošačkih kredita Banka koristi aplikativnu skor karticu. Služba za modeliranje rizika zadužena je za sistem kreditnog rejtinga.

Praćenje usaglašenosti poslovanja sa odobrenim limitima izloženosti, uključujući limite za industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Službe kreditne kontrole. Izveštaji o kreditnom kvalitetu portfolija, na osnovu kojih se preduzimaju odgovarajuće korektivne akcije, redovno se podnose različitim organima Banke. Svaka poslovna jedinica ima obavezu da implementira kreditnu politiku i procedure Banke, u skladu sa ovlašćenjima za odobravanje kredita delegiranih od strane Upravnog odbora. Svaka poslovna jedinica odgovorna je za kvalitet i uspeh svog kreditnog portfolija. Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika d. (u daljem tekstu: Kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i druge izloženosti riziku. Kreditna politika obuhvata: — ciljeve kreditne politike, — osnovne koncepte kreditne politike, — principe kreditiranja, — organizaciju kreditnog poslovanja, — odgovornosti i donošenje odluka, — procedure za odobravanje kredita i drugih plasmana, — smernice za analizu kreditnog rizika, — prihvatljive instrumente obezbeđenja, — procedure za naplatu neizmirenih dugovanja. U cilju implementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe usvojila druga neophodna akta, pravilnike i procedure. Prilikom preuzimanja kreditnog rizika, Banka primenjuje brojna važna pravila. Preduslov svake finansijske transakcije je razumevanje ekonomske pozadine te transakcije. Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija o kreditnoj sposobnosti dužnika. Banka ne odobrava kredit (odnosno ne povećava iznos već postojećeg kredita) klijentu koji nije voljan ili nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno informacija. Sredstva obezbeđenja se prihvataju jedino u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku i ne mogu služiti kao zamena za sposobnost dužnika da ispuni svoje obaveze (izuzeci: lombardni krediti, krediti sa gotovinskim sredstvima obezbeđenja, i sl.). Velike izloženosti prema dužniku (ili grupi povezanih dužnika), izloženost riziku prema licima povezanim sa Bankom kao i ukupna izloženost Banke (bilansna i vanbilansna), održava se u okviru limita propisanih Zakonom o bankama, relevantnim odlukama Narodne banke Srbije i internim dokumentima Banke.



51

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Banka odobrava novi kredit ili odlučuje da produži ili ne produži postojeći kredit na osnovu kreditne sposobnosti klijenta, kao i na osnovu detalja i karakteristika date transakcije. Svi plasmani Banke se zasnivaju na relevantnim odobrenjima, koja određuju odredbe i ostale uslove njihove implementacije. Relevantnom Odlukom Upravnog odbora o nivoima odobrenja definišu se nivoi i limiti za odobravanje plasmana. Za plasmane privredi, definisani su odgovarajući nivoi ovlašćenja za odobravanje plasmana u zavisnosti od visine izloženosti, od kojih je najviši nivo Upravni odbor i to za velike izloženosti i izloženosti prema povezanim licima. Za plasmane stanovništvu takođe postoje različiti nivoi ovlašćenja u zavisnosti od vrste plasmana (potrošački krediti, stambeni krediti ili mikro krediti), pri čemu je najviša instanca posebni kreditni odbor za svaku od vrsta plasmana. Sektor za upravljanje rizicima ima pravo glasa u svakom odboru. Sve odluke moraju biti jednoglasne. Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju uzimajući u obzir različite instrumente obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničen je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije. U cilju obezbeđenja poslovnih aktivnosti, i na osnovu procenjenih rizika od potencijalnih gubitaka, Banka vrši obračun ispravki vrednosti i rezervisanja, a na osnovu izloženosti riziku koji proizilaze iz kredita i vanbilansnih potraživanja. Nivo ispravki vrednosti i rezervisanja je uslovljen stepenom rizičnosti plasmana. Rejting sistem privrednih klijenata Sistem rangiranja dužnika (a ne rejtinga pojedinačnog kredita) bazira se na sledećim parametrima:

— finansijsko stanje, — sektor (delatnost), — upravljanje i — poslovanje. Pored toga, i drugi faktori kao što je redovnost izmirivanja obaveza, promena vlasničke strukture dužnika i slično, mogu da utiču na krajnji rejting klijenta. Kreditni rejting se zasniva na detaljnoj analizi kvalitativnih i kvantitativnih faktora. Kvalitativni faktori su oni koji uzimaju u obzir upravljanje, obasti poslovanja dužnika, uslove u kojima se posluje i slično. Kvantitativni faktori su oni koji se odnose na niz različitih pokazatelja (glavni pokazatelji: profitabilnost, zaduženost, likvidnost) koji proizilaze iz finansijskih izveštaja dužnika (bilans stanja, bilans uspeha, napomene uz finansijske izveštaje, itd.). Preuzete i potencijalne obaveze Osnovna svrha obaveza koje proizilaze iz nepovučenih kredita je da se osigura brza i jednostavna dostupnost sredstava klijentima. Garancije i akreditivi takođe nose kreditni rizik za Banku. U procesu izračunavanja očekivanih kreditnih gubitaka, odnosno ispravke vrednosti i rezervisanja, primenjuju se odgovarajući faktori konverzije.



52

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) 4.1.2. Obezvređenje i politika rezervisanja

Za obračun ispravki vrednosti i rezervisanja Banka koristi model očekivanih kreditnih gubitaka pri čemu pravi razliku između 12-mesečnih očekivanih kreditnih gubitaka i životnh (lifetime) očekivanih kreditnih gubitaka. Način obračuna očekivanih kreditnih gubitaka zavisi od toga da li je kreditni rizik finansijskog sredstva na dan izveštavanja značajno povećan u odnosu na inicijalni datum priznavanja tog sredstva. Banka raspoređuje celokupan portfolio u odgovarajući nivo obezvređenja (Nivo 1-3), a na osnovu kojeg se izračunava i knjiži odgovarajući iznos ispravki vrednosti i rezervisanja. Finansijski instrumenti za koje je procenjeno da kreditni rizik na dan izveštavanja nije značajno povećan u odnosu na inicijalni datum priznavanja sredstva svrstavaju se u Nivo 1, finansijski instrumenti za koje je procenjeno da je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika u odnosu na inicijalni datum priznavanja svrstavaju se u Nivo 2, dok se obezvređeni finansijski instrumenti svrstavaju u Nivo 3. Kriterijumi za razvrstavanje izloženosti u nivoe obezvređenja Finansijske instrumente za koje je procenjeno da je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika u odnosu na inicijalni datum priznavanja sredstva Banka svrstava u Nivo 2. Prilikom procene da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika Banka koristi sledeće kriterijume: — apsolutnu granicu za vrednost 12-mesečne verovatnoće nastupanja statusa neizmirenja obaveza

(12-month probability of default); — status pojačanog praćenja (watch list status); — restrukturiranje (forbearance); — docnja preko 30 dana (na izveštajni datum ili u poslednjih 12 meseci u odnosu na izveštajni

datum). Definicija neispunjenja obaveza – default Smatra se da je došlo do neispunjavanja obaveza u vezi sa određenim klijentom kada se desi jedan ili oba od sledec a dva slučaja:

— Banka smatra da je mala verovatnoća da c e klijent izmiriti svoje kreditne obaveze prema Banci,

holdingu ili bilo kom od povezanih lica Banke u potpunosti, bez preduzimanja procedura Banke

kao što je realizacija kolaterala;

— Obveznik je u kašnjenu više od 90 dana za bilo koju materijalnu kreditnu obavezu prema Banci,

holdingu ili bilo kojoj od povezanih strana Banke.

Banka planira da unapredi kriterijume za razvrstavanje izloženosti u nivoe obezvređenja na način da kao kriterijum za Nivo 2 primeni i promenu verovatnoće nastupanja statusa neizmirenja obaveza u odnosu na datum priznavanja sredstava. Na osnovu analize koju je Banka radila sa podacima za kraj 2018. godine, primena ovog kriterijuma ne bi imala materijalan efekat na iznos ispravki vrednosti i rezervisanja. Prethodno potvrđuje adekvatnost apsolutne granice za vrednost 12-mesečne verovatnoće nastupanja statusa neizmirenja obaveza koju je Banka postavila kao kriterijum za Nivo 2. Banka smatra obezvređnim i svrstava u Nivo 3 sve izloženosti koje su u grupi problematičnih potraživanja u skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije koja reguliše praćenje kvaliteta aktive. Pored objektivnog kriterijuma što je kašnjenje preko 90 dana, Banka kao kriterijume za Nivo 3 koristi i subjektivne dokaze o postojanju statusa neizmirenja obaveza kao i sve kriterijume propisane od strane NBS za problematična potraživanja.



53

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Sve ostale izloženosti (koje nisu svrstane u Nivo 2 i Nivo 3), Banka svrstava u Nivo 1. Kretanje izmedju različitih nivoa obezvredjenja moguće je nakon što prestanu da budu zadovoljeni uslovi zbog kojih je izloženost svrstana u određeni nivo (npr. zadovoljeni su uslovi da potraživanje prestane da se smatra restrukturiranim; zadovoljeni su uslovi da potraživanje izadje is statusa posebnog praćenja; nije evidentirana docnja duža od 30 dana u prethodnih 12 meseci). Obračun očekivanih kreditnih gubitaka Očekivani kreditni gubici predstavljaju procenu kreditnih gubitaka koje Banka očekuje da može da pretrpi tokom perioda u kojem je izložena kreditnom rizku po osnovu određenog finansijskog instrumenta. Kreditni gubitak Banka utvrđuje kao razliku između potraživanja i sadašnje vrednosti novčanih tokova koje očekuje da će naplatiti po osnovu predmetnog potraživanja, diskontovanih efektivnom kamatnom stopom tog potraživanja. Za potrebe obračuna očekivanih kreditnih gubitaka, Banka procenjuje iznose koje očekuje da neće naplatiti, uzimajući u obzir i očekivane novčane tokove po osnovu redovnih uplata klijenta i očekivane novčane tokove po osnovu realizacije i prodaje sredstava obezbedjenja koja su uspostavljena po osnovu predmetnog potraživanja. Procena iznosa koje Banka neće naplatiti u slučaju izloženosti koje su obezbeđene kolateralom zavisi pre svega od iznosa koji Banka očekuje da će naplatiti prodajom kolaterala, vremenskog trenutka u kojem očekuje da će se prodaja dogoditi i troškova preuzimanja i prodaje kolaterala. Upoređivanjem sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova (diskontovanih korišćenjem efektivne kamatne stope plasmana) sa nominalnom vrednošću potraživanja utvrđuje se iznos obezvređenja plasmana. Banka procenjuje iznos obezvređenja na individualnoj ili na grupnoj osnovi. Procenu očekivanih kreditnih gubitaka na grupnoj osnovi Banka vrši za ona portfolija gde raspolaže sa manje detaljnih informacija o klijentu kao što su portfolio kredita fizičkim licima i portfolio mikrokredita. Procenu obezvređenja na individualnoj osnovi Banka sprovodi za: — izloženosti u portfoliju kredita privredi koje su svrstane u Nivo 3 i u nadležnosti su Direkcije za

upravljanje problematičnim plasmanima; — individualno značajne izloženosti fizičkim licima koje su svrstane u Nivo 3 (izloženosti iznad 750

hiljada evra); — individualno značajne izloženosti po osnovu specijalizovog kreditiranja (izloženosti iznad 750

hiljada evra). Za sve ostale plasmane, Banka obračun očekivanih kreditnih gubitaka vrši na grupnoj osnovi.



54

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Obračun očekivanih kreditnih gubitaka na grupnoj osnovi Banka grupiše finansijske instrumente na osnovu zajedničkih karakteristika kreditnog rizika i za potrebe procene značajnog povećanja kreditnog rizika i za potrebe obračuna očekivanih kreditnih gubitaka na grupnoj osnovi. Razlike u segmentima (u smislu karakteristika kreditnog rizika) odražavaju se u različitim parametrima rizika.

Očekivani kreditni gubici utvrđuju se za maksimalno ugovoren period tokom kojeg je Banka izložena kreditnom riziku po osnovu određenog instrumenta. Maksimalno ugovoreni period se utvrđuje uzimajući u obzir sve ugovorene uslove za konkretan instrument, uključujući mogućnost Banke da otkaže ugovor ili zahteva otplatu kao i mogućnost da klijent traži produženje roka. Ključni parametri za obračun očekivanih kreditnih gubitaka su: verovatnoća nastupanja statusa neizmirenja obaveza (probability of default – PD), gubitak u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza (loss given default – LGD), izloženost u trenutku nastupanja statusa neizmirenja obaveza (exposure at default – EAD) i faktor kreditne konverzije (credit conversion factor – CCF).

EAD predstavlja procenu izloženosti u budućem trenutku nastupanja statusa neizmirenja obaveza, uzimajući u obzir očekivane promene izloženosti nakon datuma izveštavanja, a koje uključuju otplate glavnice i kamate, kao i buduće korišćenje odobrenih a neiskorišćenih iznosa na dan izveštavanja. Za plasmane sa ugovorenim novčanim tokovima (stambeni krediti, investicioni krediti, gotovinski krediti i sl.) EAD se utvrđuje na osnovu plana otplate. Za vanbilannsne izloženosti kao što su garancije i kreditne linije, EAD se utvrđuje korišenjem regulatornih faktora konverzije uz razliku da je minimalna vrednost faktora konverzije koju Banka koristi 20%.

PD predstavlja verovatnoću nastupanja statusa neizmirenja obaveza klijenta u narednih 12 meseci ili tokom preostalog životnog veka njegovog kredita. Banka koristi tzv. point in time nepristrasne vrednosti PD parametra. Za klijente u segmentu privrede, Banka koristi model koji obuhvata finansijske i kvalitativne varijable dok za segment stanovništva (mikro preduzeća, stanovništvo i preduzetnici) primenjuje modele zasnovane na ponašanju klijenata. Rejtinzi za klijente iz segmenta privrede se redovno razmatraju (prilikom redovnog pregleda ili novog odobrenja) dok se za mikro preduzeća i stanovništvo rejtinzi ažuriraju mesečno.

LGD predstavlja procenu gubitaka Banke u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza i utvrđuje se kao razlika između ugovorenih novčanih tokova i očekivanih novčanih tokova u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza, uključujući novčane tokove po osnovu realizacije kolaterala. LGD parametar zavisi od vrste klijenta, kolaterala, prioriteta potraživanja i obično se iskazuje kao procenat izloženosti u trenutku nastupanja statusa neizmirenja obaveza (procenat u odnosu na EAD). Prilikom utvrđivanja LGD parametra Banka odvojeno posmatra naplate po osnovu realizacije kolaterala u odnosu na ostale izvore naplate.

Za klijente u segmentu pravnih lica, „forward-looking“ informacije su uključene kroz dva makroekonomska pokazatelja za koje je Banka dokazala da su relevantni (pokazatelji su vezani za kurs EUR/RSD i stopu nezaposlenosti). Sa druge strane, a s obzirom na stabilnost stopa nastupanja statusa neizmirenja obaveza (default stopa) kao i očekivanja u vezi sa kretanjem makroekonomskih indikatora (očekuje se stabilno ili umereno optimistično kretanje), uključivanje makroekonomskih faktora u ostalim segmentima (stanovništvo, mikro preduzeća, preduzetnici) ne bi imalo materijalan efekat. Banka je prethodno navedeno dokazala u procesu validacije modela.



55

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Obračun očekivanih kreditnih gubitaka na individualnoj osnovi

Individualna procena se vrši na nivou finansijskog instrumenta. Za potrebe obračuna očekivanih kreditnih gubitaka na individualnoj osnovi Banka uzima u obzir detaljne informacije o klijentu, kako kvantitativne tako i kvalitativne.

Individualna procena za plasmane po osnovu specijalizovanog kreditiranja koji nisu svrstani u Nivo 3 podrazumeva individualnu proocenu parametara PD i LGD i sprovodi se najmanje jednom godišnje. Individualna procena se za sve ostale klijente sprovodi najmanje jednom kvartalno. Procena obezvređenja zasniva se na pojekciji naplate ugovorenih novčanih tokova, imajući u vidu finansijsko stanje i kreditnu sposobnost klijenta, vrednost koja se može naplatiti realizacijom kolaterala kao i vreme potrebno da do realizacije dođe.

Za potrebe procene očekivanih kreditnih gubitaka na individualnoj osnovi Banka koristi više scenarija sa različitim verovatnoćama realizacije. Projektovani novčani tokovi se diskontuju na sadašnju vrednost korišćenjem efektivne kamatne stope. Iznos obezvređenja prestavlja razliku između ukupne izloženosti i sadašnje vrednosti očekivanih novčani tokova koji će se naplatiti.

4.1.3. Instrumenti obezbeđenja

Sredstva obezbeđenja predstavljaju najčešće korišćenu tehniku za ublažavanje kreditnog rizika. Najčešće se kolateral sastoji od jednog ili više instrumenata obezbeđenja koji slede: — stambena i poslovna nepokretnost; — gotovinski depoziti, — garancije i pisma o namerama, — zaloga na pokretnim stvarima (oprema, vozila i sl), — zaloga na hartijama od vrednosti (obveznice, akcije i sl), — ustupanje potrazivanja, — preuzimanje prava iz polise osiguranja. Za sve izloženosti osim kredita (npr. obrnuti repo, derivati), Banka kao kolateral prihvata isključivo gotovinski depozit ili utržive obveznice. Principi vrednovanja kolaterala Prilikom definisanja prihvatljivog odnosa između vrednosti kolaterala i visine kredita, Banka uzima u obzir sve relevantne raspoložive informacije, uključujući detaljne informacije o kolateralima koje bi nezavisni tržišni učesnici uzeli u obzir prilikom određivanja cene imovine koja sluzi kao kolateral. Vrednovanje i podobnost određene imovine kao kolaterala zavisi od sledećih faktora: — tržišne vrednosti, u skladu sa nacionalnim i internacionalnim standardima; — umanjenja vrednosti kolaterala zbog tipa, lokacije i stanja kolaterala (npr. loše stanje kolaterala); — mogućnosti za zakonsko izvršenje (kolateral nema vrednostu ukoliko nije moguće zakonsko

izvršenje).



56

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Banka sprovodi procenu vrednosti kolaterala u skladu sa svojim internim procesima i politikama. Osim određenih izuzetaka (kao što su sindicirani krediti), procenu vrednosti za sve nepokretnosti vrši Eurobank Property Services, koji zapošljava kvalifikovane procenitelje na osnovu predefinisanih kriterijuma (kvalifikacije i ekspertiza). Sve procene uzimaju u obzir faktore poput regiona, starosti i utrživosti objekta i pregledane su od strane iskusnih procenitelja. Metod procene je u skladu sa nacionalnim i medjunarodnim standardima procene (RICS i IVS), uspostavljene su kontrole kvaliteta poput mehanizama pregleda, nezavisnih pregleda uzoraka od strane renominiranih proceniteljskih kuća. Prilikom ponovne procene i monitoringa vrednosti imovine, a zavisno od statusa i iznosa kredita za koji ta imovina služi kao kolateral, Banka koristi indeks cena nepokretnosti, fizički obilazak nepokretnosti i desktop procene. Politika kolaterala i dokumentacija U skladu sa Politikom kolaterala Banke, procesi u vezi sa uspostavljanjem kolaterala moraju biti pravovremeno i oprezno izvršeni kako bi se osiguralo da su kolaterali i relevantna dokumentacija zakonski sprovodivi u svakom trenutku. Banka ima pravo da likvidira kolateral u slučaju finansijkih teškoća klijenta i takodje može potraživati i kontrolisati novčane prilive od likvidacije.

4.1.4. Praćenje kreditnog rizika

Banka konstantno prati poslovanje dužnika i svaku promenu njegove kreditne sposobnosti. Pored redovne procene finansijskih izveštaja, odgovorne organizacione jedinice sprovode redovne provere poslovanja dužnika. Dodatno, Politikom upravljanja kreditnim rizikom definisan je poseban mehanizam praćenja na nivou pojedinačnog klijenta za korporativne klijente i kredite stanovništva sa materijalno značajnom izloženošću, i na nivou portfolija za ostale izloženosti, sa fokusom na klijente/portfolija sa prvim indikatorima povećanog kreditnog rizika. Praćenje dužnika je formalizovano kroz redovne izveštaje o kreditima. Izveštaje o kreditima pripremaju sektori, a odobravaju relevantne ovlašćene instance Banke. Kada su u pitanju dužnici iz privrede, frekventnost izveštaja zavisi od njihovog ranga rizičnosti. Maksimalna izloženost Banke kreditnom riziku izražena je kroz knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava u Bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznos preuzete obaveze.



57

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Pregled bilansnih stavki izloženih kreditnom riziku

Stavke bilansa stanja i njihove izloženosti kreditnom riziku na dan 31. decembra 2018. i na dan 31. decembra 2017. prikazane su u tabeli u nastavku:

31. decembar 2018 (korigovano)

31. decembar 2017

Ukupno, od kojih: Izloženost

kreditnom riziku Ukupno, od kojih: Izloženost

kreditnom riziku

Gotovina i sredstva kod centralne banke 18.922.770 15.128.152 18.005.519 15.525.115 Minus: Ispravka vrednosti (216) (216) - -

18.922.554 15.127.936 18.005.519 15.525.115

Založena finansijska sredstva 1.523.992 1.523.992 3.110.300 3.110.300

1.523.992 1.523.992 3.110.300 3.110.300

Potraživanja po osnovu derivata 51.465 51.465 11.048 11.048

51.465 51.465 11.048 11.048

Hartije od vrednosti 10.822.020 10.822.020 10.249.726 10.249.726 Minus: Ispravka vrednosti (12.902) (12.902) - -

10.809.118 10.809.118 10.249.726 10.249.726

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 15.887.437 15.887.437 14.447.514 14.447.514 Minus: Ispravka vrednosti (2.279) (2.279) (144.082) (144.082)

15.885.158 15.885.158 14.303.432 14.303.432

Krediti i potraživanja od komitenata 121.463.204 121.461.684 114.663.993 114.663.993 Minus: Ispravka vrednosti (5.321.053) (5.321.053) (9,332,764) (9,332,764)

116.142.151 116.140.631 105,331,229 105,331,229

Investicije u pridružena društva 58.500 - 58.479 - Minus: Ispravka vrednosti (22.425) - (14.798) -

36.075 - 43.681 -



58


31. decembar 2017

Ukupno, od kojih: Izloženost

kreditnom riziku Ukupno, od kojih: Izloženost

kreditnom riziku

Nematerijalna imovina 4.625.635 - 4.168.423 - Minus: Ispravka vrednosti (2.464.109) - (2.223.533) -

2.161.526 - 1.944.890 -

Nekretnine, postrojenja i oprema 5.720.507 - 5.509.899 - Minus: Ispravka vrednosti (2.343.672) - (1.926.747) - 3.376.835 - 3.583.152 -

Ostala sredstva 714.042 292.265 1.178.999 342.400 Minus: Ispravka vrednosti (133.228) (133.228) (151.549) (151.549) 580.814 159.037 1.027.450 190.851

Ukupno bilansna aktiva 169.489.688 159.697.337 157.610.427 148.721.701

Vanbilansne stavke 322.281.291 30.115.838 288.839.452 26.666.626 Minus: Rezervisanja (53.393) (53.393) (243.374) (243.374)

Ukupno vanbilansne stavke 322.227.898 30.062.445 288.596.078 26.423.252

Ukupno bilansna aktiva i vanbilansne stavke 491.717.586 189.759.782 446.206.505 175.144.953



59

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Izloženost kreditnom riziku Tabela u nastavku predstavlja maksimalnu izloženost kreditnom riziku Banke na dan 31. godine i 31. godine bez uzimanja u obzir kolaterala.

31 Decembar

2018.

(korigovano)

31 Decembar 2017.

Izloženosti kreditnom riziku po stavkama aktive: Gotovina i sredstva kod centralne banke 15.128.152 15.525.115 Minus: Ispravka vrednosti (216) -

15.127.936 15.525.115

Potraživanja po osnovu derivata 51.465 11.048

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 15.887.437 14.447.514

Minus: Ispravka vrednosti (2.279) (144.082)

15.885.158 14.303.432

Finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha: Akcije 27.761 22.230

Obveznice 87.957 311.292

115.718 333.522

Finansijski instrumenti po amortizovanoj vrednosti Obveznice 12.230.294 13.026.504

Minus: Ispravka vrednosti (12.902) -

12.217.392 13.026.504

Krediti i potraživanja od komitenata: 121.461.684 114.663.993

- korporativni krediti 50.960.990 46.796.973

- Krediti mikro preduzećima 8.663.168 10.757.184

- Hipotekarni krediti 17.966.200 18.852.090

- Potrošački krediti 43.871.326 38.257.746

Minus: Ispravka vrednosti (5.321.053) (9.332.764)

116.140.631 105.331.229

Ostala sredstva: 292.265 342.400

Minus: Ispravka vrednosti (133.228) (151.549)

159.037 190.851

Ukupno bilansna aktiva 159.697.337 148.721.701

Izloženosti kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama: Garancije i ostale neopozive obaveze 30.115.838 26.666.626

Minus: Rezervisanja (53.393) (243.374)

Ukupno valniblansne stavke 30.062.445 26.423.252

Ukupno bilansna aktiva i vanbilansne stavke 189.759.782 175.144.953



60

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Što se tiče hartija od vrednosti i izloženosti po kreditima i potraživanjima prema bankama i drugim finansijskim institucijama i gotovini i sredstvima kod centralne banke, Banka obračunava ispravku vrednosti za sljedec e instrumente: - Nostro račune kod NBS i drugih banaka, - Obavezna rezerva (RSD i FCY) koju Banka drži kod NBS, - Međubankarski plasmani, uključujući i kolaterale (npr. Nezavisni iznos za CIRS), - Obrnuta Repo transakcija sa NBS i drugim bankama, - Dužničke hartije od vrednosti koje se vrednuju po amortizovanoj vrednosti po IFRS 9, - Naknade i druga potraživanja od banaka i drugih finansijskih institucija. Izloženost prema Narodnoj banci Srbije (npr. gotovina, repo, obavezna rezerva) se posmatra kao izloženost prema Republici Srbiji, kao i dužničke hartije od vrednosti koje se vrednuju po amortizovanoj vrednosti. Verovatnoća default-a je određena na osnovu modela učestalosti očekivanog gubitka. Sve navedene izloženosti su klasifikovane u Nivo 1 na 31. decembar 2018. godine Kretanje kreditne izloženosti i ispravki vrednosti i rezevisanja u 2018. godini Pregled stanja i kretanja potraživanja izloženih kreditnom riziku u 2018. godini prikazan je u sledećoj tabeli: Krediti i potraživanja od komitenata po amortizovanoj vrednosti 31.12.2018

U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 POCI Ukupno

Krediti i potraživanja od komitenata po amortizovanoj vrednosti Stanje 1 januar 86.729.416 10.659.559 17.275.018 - 114.663.993

Novi plasmani 50.395.369 2.144.443 601.583 - 53.141.395 Transfer u Nivo 1 3.546.635 (3.278.226) (268.409) - - Transfer u Nivo 2 (3.668.509) 4.527.233 (858.724) - - Transfer u Nivo 3 (839.691) (1.292.095) 2.131.786 - - Ponovno odmeravanje ispravke vrednosti-neto (564.446) (633.301) (190.412) - (1.388.159) Finansijska sredstva koja su prestala da se priznaju (25.179.582) (1.471.663) (2.330.360) - (28.981.605) Otpis (90) (1.289) (4.398.966) - (4.400.345) Promene po osnovu kursnih razlika i ostale promene (10.220.571) (787.009) (566.015) - (11.573.595)

Balance at 31 December 100.198.531 9.867.652 11.395.501 - 121.461.684



61

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Pregled kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2018. godini po vrsti klijenata prikazan je u tabelama u nastavku: Krediti i depoziti banaka i drugih finansijskih institucija 2018 2017

U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Ukupno

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih institucija koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti Stanje 1 Januar 3.797 4 5.955 9.756 80.803 Transfer u Nivo 1 - - - - - Transfer u Nivo 2 - - - - - Transfer u Nivo 3 - - - - - Ponovno odmeravanje ispravke vrednosti -neto 22 (1) - 21 66.704 Nova ispravka vrednosti 12.686 - - 12.686 - Finansijska sredstva koja su prestala da se priznaju (14.309) - (5.877) (20.186) - Otpis - - - - - Promene po osnovu kursnih razlika i ostale promene 79 - (77) 2 (3.425)

Stanje na 31 Decembar 2.275 3 1 2.279 144.082

Krediti i potraživanja od komitenata koja se mere po amortizovanoj vrednosti

31.12.2018. (korigovano)

31.12.2017.

U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Kupljena obezvređena potraživanja Ukupno Ukupno

Krediti i potraživanja od komitenata koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti Stanje 1.1. 2018. 344.077 426.663 8.898.419 - 9.669.159 20.244.847

Transfer u Nivo 1 382.985 (314.559) (68.426) - - - Transfer u Nivo 2 (98.775) 383.955 (285.180) - - - Transfer u Nivo 3 (15.919) (203.034) 218.953 - - - Ponovno odmeravanje ispravke vrednosti -neto (485.509) 123.744 2.004.619 - 1.642.854 1.542.161 Nova ispravka vrednosti 294.727 64.774 36.745 - 396.245 - Finansijska sredstva koja su prestala da se priznaju (85.983) (77.233) (1.260.885) - (1.424.101) - Otpis (9) (1) (4.380.603) - (4.380.613) (11.578.469) Unwinding - - (614.096) - (614.096) - Promene po osnovu kursnih razlika i ostale promene 222 254 31.128 - 31.604 (875.775) Stanje 31.12.2018. 335.815 404.563 4.580.674 - 5.321.053 9.332.764



62

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Krediti i potraživanja od komitenata koja se mere po amortizovanoj vrednosti- stanovništvo, mikro preduzeća i preduzetnici 31.12.2018.

U hiljdama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Kupljena obezvređena potraživanja Ukupno

Krediti i potraživanja od komitenata koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti- stanovništvo, mikro preduzeća i preduzetnici

Stanje 1.1. 2018. 214.627 327.633 4.191.086 - 4.733.346

Transfer u Nivo 1 353.023 (293.513) (59.510) - -

Transfer u Nivo 2 (92.948) 352.313 (259.365) - -

Transfer u Nivo 3 (10.952) (186.885) 197.837 - - Ponovno odmeravanje ispravke vrednosti -neto (345.609) 212.393 1.378.113 - 1.244.897

Nova ispravka vrednosti 123.662 46.898 29.187 - 199.747

Finansijska sredstva koja su prestala da se priznaju (48.387) (75.483) (93.462) - (217.332)

Otpis (9) (1) (2.164.513) - (2.164.523)

Unwinding - - (423.189) - (423.189) Promene po osnovu kursnih razlika i ostale promene 435 422 27.818 - 28.675

Stanje 31.12.2018. 193.842 383.777 2.824.002 - 3.401.621

Krediti i potraživanja od komitenata koja se mere po amortizovanoj vrednosti- korporativni klijenti 31.12.2018.

U hiljdama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Kupljena obezvređena potraživanja Ukupno

Krediti i potraživanja od komitenata koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti- korporativni klijenti

Stanje 1.1. 2018. 129.450 99.030 4.707.333 - 4.935.813

Transfer u Nivo 1 29.962 (21.046) (8.916) - -

Transfer u Nivo 2 (5.827) 31.642 (25.815) - -

Transfer u Nivo 3 (4.967) (16.149) 21.116 - - Ponovno odmeravanje ispravke vrednosti -neto (139.900) (88.649) 626.506 - 397.957

Nova ispravka vrednosti 171.065 17.876 7.558 - 196.499

Finansijska sredstva koja su prestala da se priznaju (37.596) (1.750) (1.167.423) - (1.206.769)

Otpis - - (2.216.090) - (2.216.090)

Unwinding - - (190.907) - (190.907) Promene po osnovu kursnih razlika i ostale promene (213) (168) 3.310 - 2.929

Stanje 31.12.2018. 141.974 20.786 1.756.672 - 1.919.432



63

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Hartije od vrednosti, gotovina i sredstva kod centralne banke i ostala sredstva


31. decembar 2017

Dužničke hartije od vrednosti po amortizovanoj vrednosti Sanje na dan 1 januar 22.148 - Nova finansijska sredstva (9.247) Kursne razlike 2 Stanje na dan 31 decembar 12.903 -

Gotovina i sredstva kod centralne banke Sanje na dan 1 januar 421 - Ponovno odmeravanje ispravke vrednosti (neto) (205) Stanje na dan 31 decembar 216 -

Ostala sredstva Sanje na dan 1 januar 153.588 157.720 Ponovno odmeravanje ispravke vrednosti (657) (288) Otpisi (19.581) (381) Kursne razlike (122) (5.502)

Stanje na dan 31 decembar 133.228 151.549

Preuzete obaveze za kredite i finansijske garancije Sanje na dan 1 januar 206.691 229.217

Ponovno odmeravanje ispravke vrednosti 56.492 23.403 Nove preuzete obaveze za kredite i finansijske garancije (209.673) - Kursne razlike (117) (9.246)

Stanje na dan 31 decembar 53.393 243.374

4.1.5. Krediti i potraživanja od komitenata

Krediti i potraživanja od komitenata prikazani su po segmentu klijenata u narednoj tabeli:

Krediti i potraživanja od komitenata koji se vrednuju po amortizovanoj vrednosti: 121.461.684 - Korporativni krediti 50.960.990 - Krediti mikro preduzećima i preduzetnicima 8.663.168 - Hipotekarni krediti 17.966.200 - Potrošački krediti 43.871.326 Krediti i potraživanja od komitenata koji se vrednuju po fer vrednosti: 1.520 - Korporativni krediti 1.520

Ukupno 121.463.204

Krediti i potraživanja od komitenata koji se mere po fer vrednosti uključuju razgraničenu kamatu po osnovu derivata sa klijentima iz segmenta privrede. U tabelama u nastavku koje se odnose na izlozenost kreditnom riziku i kvalitet portfolija ovaj iznos nije uključen.



64

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Kvalitet portfolija

Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolija (bruto kredita, plativih i činidbenih garancija, kao i preuzetih opozivih i neopozivih obaveza, odnosno rizične bilansne aktive i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. Decembra 2018. godine:

Nivo 1 Nivo 2

Nivo 3

Ukupno 2018 Individualna

procena Kolektivna

procena

Krediti stanovništvu, mikro preduzećima i preduzetnicima Interni kreditni rejting

- Hipotekarni krediti Visoki kvalitet 9.387.472 - - - 9.387.472 Zadovoljavajući kvalitet 3.641.747 - - - 3.641.747 Pojačani nadzor (Watch list) - 2.218.513 - - 2.218.513 Obezvređeni (Defaulted) - - - 2.718.468 2.718.468 Ispravka vrednosti (19.831) (23.570) - (384.093) (427.494)

- Krediti stanovništvu Visoki kvalitet 8.704.081 - - - 8.704.081

Zadovoljavajući kvalitet 25.702.646 - - - 25.702.646

Pojačani nadzor (Watch list) - 6.248.696 - - 6.248.696

Obezvređeni (Defaulted) - - - 3.215.903 3.215.903

Ispravka vrednosti (165.663) (350.395) - (1.583.859) (2.099.917)

- Krediti mikro preduzećima i preduzetnicima Visoki kvalitet 1.343.151 - - - 1.343.151 Zadovoljavajući kvalitet 3.963.953 - - - 3.963.953 Pojačani nadzor (Watch list) - 480.730 - - 480.730 Obezvređeni (Defaulted) - - - 2.875.334 2.875.334 Ispravka vrednosti (29.789) (20.537) - (1.658.862) (1.709.188)

Krediti korporativnim klijentima - Veliki korporativni klijenti Visoki kvalitet 17.759.766 - - - 17.759.766 Zadovoljavajući kvalitet 12.060.133 - - - 12.060.133 Pojačani nadzor (Watch list) - 665.544 - - 665.544

Obezvređeni (Defaulted) - - 1.338.493 - 1.338.493

Ispravka vrednosti (67.366) (8.988) (271.811) - (348.165)

- Mala I srednja preduzeća Visoki kvalitet 5.655.039 - - - 5.655.039


Pojačani nadzor (Watch list) - 254.169 - - 254.169

Obezvređeni (Defaulted) - - 1.237.008 10.295 1.247.303

Ispravka vrednosti (53.166) (1.075) (678.168) (3.880) (736.289)

Ukupno krediti 100.198.531 9.867.652 2.575.501 8.820.000 121.461.684

Ukupno ispravka vrednosti (335.815) (404.565) (949.979) (3.630.694) (5.321.053)



65

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak)

Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Ukupno 2018

Individualna procena

Kolektivna procena

Izloženosti kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama

Interni kreditni rejting

-Preuzete obaveze Visoki kvalitet 7.557.025 - - - 7.557.025 Zadovoljavajući kvalitet 11.308.149 - - - 11.308.149

Pojačani nadzor (Watch list) - 222.254 - - 222.254

Obezvređeni (Defaulted) - - - 22.005 22.005 Rezervisanje (19.928) (2.054) - (5.874) (27.856)

-Garancije Visoki kvalitet 4.840.669 - - - 4.840.669

Zadovoljavajući kvalitet 3.993.107 - - - 3.993.107 Pojačani nadzor (Watch list) - 99.069 - - 99.069 Obezvređeni (Defaulted) - - 2.057.347 5.042 2.062.389 Rezervisanje (22.533) (1.778) - (1.223) (25.534)

-Akreditivi Visoki kvalitet 3.029 - - - 3.029 Pojačani nadzor (Watch list) - 8.142 - - 8.142 Rezervisanje (3) - - - (3)

Ukupno vanbilans 27.701.979 329.465 2.057.347 27.047 30.115.838

Ukupno ispravka vrednosti (42.464) (3.832) - (7.097) (53.393)

Pregled ostale aktive po nivoima obezvredjenja na 31.12.2018

U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno na

31. decembar 2018.

Ostala aktiva bruto 160.011 100 132.154 292.265

Minus: Ispravka vrednosti (1.462) (5) (131.761) (133.228)

Ukupno 158.549 95 393 159.037



66

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Kvalitet portfolija po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2017. godine prikazan je u sledecoj tabeli:

Nedospeli i neobezvređeni

Dospeli ali neobezvređeni Obezvređeni

(korigovano) Ukupno 2017

- Korporativni krediti 41.171.173 337.021 5.288.779 46.796.973 - Krediti mikro

preduzećima i preduzetnicima 5.147.867 289.067 5.320.250 10.757.184

- Hipotekarni krediti 15.227.853 352.260 3.271.977 18.852.090

- Potrošački krediti 32.242.417 2.698.273 3.317.056 38.257.746 - Garancije i ostale preuzete

obaveze 23.991.651 10.866 2.664.109 26.666.626

Ukupno 117.780.961 3.687.487 19.862.171 141.330.619

Izloženost prema finansijskim institucijama na dan 31. decembra 2017. godine iznosila je 9.928.055. Celokupan iznos je pripadao kategoriji “nedospeli i neobezvređeni”. Kvalitet portfolija utvrdjen je u skladu sa sledecim kriterijumima:

Segment Visoki kvalitet Zadovoljavajući

kvalitet Pojačani nadzor

(Watch list) Obezvređeni (Defaulted)

Krediti korporativnim klijentima Nivo 1

Interni kreditni rejting 1-4

Nivo 1 Interni kreditni

rejting 5-6

Niov 2 Interni kreditni

rejting 7 Nivo 3

Krediti stanovništvu. mikro preduzećima i preduzetnicima

Nivo 1 Rejting

(A; BBB)

Nivo 1 Rejting (BBB-;

CCC+) Nivo 2

(CCC; C) Nivo 3

Sledeca tabela prikazuje prosecnu 12-mesecnu verovatnocu neizmirenja obaveza po portfolio segmentu (prikazani su podaci samo za 2018 buduci da je MSFI 9 standard implementiran počev od 1. januara 2018 godine):


12-messečni weighted- average

PD

Krediti stanovništvu, mikro preduzećima i preduzetnicima - Hipotekarni krediti Visoki kvalitet 0,63% Zadovoljavajući kvalitet 2,04% Pojačani nadzor (Watch list) 8,17% - Potrošački krediti Visoki kvalitet 0,86% Zadovoljavajući kvalitet 2,00% Pojačani nadzor (Watch list) 10,89% - Krediti mikro preduzećima i preduzetnicima Visoki kvalitet 0,61% Zadovoljavajući kvalitet 2,29% Pojačani nadzor (Watch list) 8,56%

Krediti korporativnim klijentima Visoki kvalitet 0,42% Zadovoljavajući kvalitet 1,08% Pojačani nadzor (Watch list) 37,44%



67

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Analiza ukupnih kredita i potraživanja po portfolio segmentima, nivoima obezvredjenja i danima docnje na 31.12.2018 prikazana je u sledecoj tabeli:

Krediti stanovništvu, mikro preduzećima i

preduzetnicima Krediti korporativnim klijentima

Ukupno Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

do 30 dana 52.743.049 7.577.526 2.563.223 47.455.482 919.713 798.378 112.057.371

31 do 90 dana - 1.370.413 697.893 - - - 2.068.306

91 do 180 dana - - 1.044.009 - - 181.806 1.225.815

181 do 360 dana - - 629.571 - - 66.006 695.577

preko 360 dana - - 3.875.010 - - 1.539.605 5.414.615

Bruto izloženost 31.12.2018 52.743.049 8.947.939 8.809.706 47.455.482 919.713 2.585.795 121.461.684

Ukupna ispravka vrednosti (215.283) (394.502) (3.626.814) (120.532) (10.063) (953.859) (5.321.053)

Neto izloženost 31.12.2018 52.527.766 8.553.437 5.182.892 47.334.950 909.650 1.631.936 116.140.631

Garancije i ostale preuzete obaveze 9.960.961 187.831 22.083 17.741.017 141.635 2.062.311 30.115.838

Rezervisanja (14.254) (2.008) (5.874) (28.211) (1.823) (1.223) (53.393)

Neto izloženost vanbilans 9.946.707 185.823 16.209 17.712.806 139.812 2.061.088 30.062.445

Krediti stanovništvu, mikro preduzećima i preduzetnicima

Hipotekarni krediti Potrošački krediti Krediti mikro

preduzećima i preduzetnicima

Ukupno Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

do 30 dana 13.029.218 2.020.484 1.177.715 34.406.727 5.107.907 976.522 5.307.104 449.135 408.986 62.883.798

31 do 90 dana - 198.029 273.333 - 1.140.789 366.427 - 31.595 58.133 2.068.306

91 do 180 dana - - 429.571 - - 521.911 - - 92.527 1.044.009

181 do 360 dana - - 180.169 - - 363.562 - - 85.840 629.571

preko 360 dana - - 657.681 - - 987.481 - - 2.229.848 3.875.010

Bruto izloženost 31.12.2018 13.029.218 2.218.513 2.718.469 34.406.727 6.248.696 3.215.903 5.307.104 480.730 2.875.334 70.500.694

Ukupna ispravka vrednosti (19.831) (23.570) (384.093) (165.663) (350.395) (1.583.859) (29.789) (20.537) (1.658.862) (4.236.599)

Neto izloženost 31.12.2018 13.009.387 2.194.943 2.334.376 34.241.064 5.898.301 1.632.044 5.277.315 460.193 1.216.472 66.264.095



68


Krediti korporativnim klijentima

Veliki korporativni klijenti Mala i srednja preduzeća

Total Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

do 30 dana 29.819.900 665.544 184.900 17.635.582 254.169 613.478 49.173.573

31 do 90 dana - - - - - - -

91 do 180 dana - - - - - 181.806 181.806

181 do 360 dana - - 66.006 - - - 66.006

preko 360 dana - - 1.087.586 - - 452.019 1.539.605

Bruto izloženost 31.12.2018 29.819.900 665.544 1.338.492 17.635.582 254.169 1.247.303 50.960.990

Ukupna ispravka vrednosti (67.366) (8.988) (271.811) (53.166) (1.075) (682.049) (1.084.454)

Neto izloženost 31.12.2018 29.752.534 656.556 1.066.682 17.582.416 253.094 565.254 49.876.536



69

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Analiza ukupnih kredita i potraživanja po portfolio segmentima i danima docnje na 31.12.2017. godine prikazana je u sledecoj tabeli:

(korigovano)

31.12.2017.

Hipotekarni

krediti Potrošački

krediti

Krediti mikro preduzećima i

preduzetnicima

Krediti korporativnim

klijentima Ukupno

do 30 dana 16.830.598 34.740.057 5.966.407 42.456.026 99.993.088 31 do 90 dana 309.191 1.224.889 97.302 106.633 1.738.015

91 do 180 dana 565.267 355.654 77.148 234.813 1.232.882

181 do 360 dana 294.214 309.145 97.052 471.780 1.172.191

preko 360 dana 852.820 1.628.001 4.519.275 3.527.721 10.527.817

Bruto izloženost 18.852.090 38.257.746 10.757.184 46.796.973 114.663.993 Ukupna ispravka vrednosti (496.062) (2.127.295) (3.464.520) (3.244.887) (9.332.764)

Neto izloženost 31.12.2018 18.356.028 36.130.451 7.292.664 43.552.086 105.331.229

Restrukturirani krediti U cilјu zаštitе оd оd rizikа nеizvršаvаnjа оbаvеzа u pоslоvаnju sа dužnicimа ili smanjenja gubitaka usled neizvršavanja obaveza. Bаnkа prеduzimа slеdеćе mеrе zа rеgulisаnjе pоtrаživаnjа: rеstrukturirаnjе. prеuzimаnjе nеpоkrеtnоsti u cilјu nаplаtе pоtrаživаnjа. pоkrеtanjе sudskоg spоrа i оstаlе mеrе. Dužnicimа sа оdrеđеnim prоblеmimа u pоslоvаnju Bаnkа оdоbrаvа rеstrukturirаnjе pоtrаživаnjа. Takvi krediti svrstani su u grupu restrukturiranih u skladu sa regulativom NBS. U sledecoj tabeli prikazana je struktura restrukturiranih kredita po portfolijima:

31.12.2018. (korigovano)

31.12.2017.

Bruto

izloženost

Kumulativna ispravka

vrednosti Bruto

izloženost

Kumulativna ispravka

vrednosti

Krediti stanovništvu. mikro preduzećima i preduzetnicima 5.376.741 (1.649.087) 7.494.960 (2.548.529) - Hipotekarni krediti 1.710.686 (179.483) 2.269.342 (174.067) - Potrošački krediti 2.010.898 (577.318) 2.330.063 (750.215) - Krediti mikro preduzećima i preduzetnicima 1.655.157 (892.286) 2.895.555 (1.624.247) Krediti korporativnim klijentima 2.392.638 (744.138) 4.816.572 (2.589.184)

Ukupno 7.769.379 (2.393.225) 12.311.532 (5.137.713)

Ukupan iznos restrukturiranih kredita pravnih lica na kraju 2018 iznosi 2.392.638 hiljada dinara (ispravka vrednosti je 744.138 hiljada dinara). Ukupan iznos restrukturiranih kredita fizičkih lica iznosi 5.376.741 hiljada dinara (ispravka vrednosti je 1.649.086 hiljada dinara).



70


Restrukturiranje predstavlja izmenu ugovornih odredbi i smatra se ustupkom klijentu usled finansijskih poteškoća. U skladu sa internom definicijom, Banka razlikuje kategorije naplativih i nenaplativih kredita s izmenjenjim uslovima otplate kao što sledi: a) Naplative izloženosti s promenjenim uslovima otplate (pretpostavlja se da izloženost ispunjava uslove da

se ne klasifikuje kao nenaplativo):

• izmenjeni ugovori s povoljnijim uslovima u odnosu na dužnike sa sličnim rizičnim profilom,

• ukupno ili delimično refinansiranje problematičnog kredita usled finansijskih poteškoća,

• izmenjen ugovor u kašnjenju preko 30 dana čak iako je klauzula bila uključena u prvobitni ugovor,

• naplativa nekvalitetna izloženost gde se uslovi tretiraju kao ništavni su ispunjeni nakon najmanje godinu dana od dana izmene.

b) Nenaplative izloženosti s promenjenim uslovima otplate:

• izmena ugovornih odredbi i uslova ili refinansiranje, kada je klijent u nenaplativom statusu i godinu dana nakon produžetka izmene,

• naplativa izloženost s izmenjenim uslovima otplate, koja je tokom uslovnog perioda ispunila kriterijum za status nenaplativosti,

• izmena nenaplativih izloženosti koje su tokom godine dana probnog perioda ispunile kriterijume sticanje statusa naplativog kredita s izmenjenjim uslovima otplate, ali je tokom probnog perioda u statusu naplativosti izloženosti ponovo izmenjen ugovor ili je u kašnjenju više od 30 dana,

• obnavljanje izmenjenih uslova otplate po naplativim izloženostima s izmenjenim uslovima otplate (ako su u kašnjenju manje od 90 dana i ako se ne smatraju verovatno nenaplativim/u kašnjenju/obezvređenim), klasifikovaće se kao nenaplativa izloženost ako je bilo više od jednog dodatnog ustupka u probnom periodu.

Ugovori sa izmenjenim uslovima otplate nalaze se u probnom periodu ili od momenta stupanja na snagu izmenjenih uslova otplate, ukoliko u tom trenutku izloženost nije klasifikovana kao nenaplativa i izmena uslova otplate ne dovodi do njene klasifikacije kao nenaplative, ili od momenta kada je izloženost klasifikovana kao naplativa. Klasifikovanje ugovora sa promenjenim uslovima otplate se obustavlja ukoliko su zadovoljeni sledeći kriterijumi:

• prošlo je najmanje 2 godine probnog prioda od momenta od koga se izloženost sa izmenjenim uslovima otplate smatra naplativom,

• da su tokom najmanje polovine probnog perioda vršene redovne otplate glavnice i kamate,

• nijedna izloženost prema dužniku ne prelazi 30 dana docnje na kraju probnog perioda. Segementacija mera u vezi sa izmenom uslova otplate izloženost (indikativno): 1. kratkoročne mere (trajanje do 2 godine): kapitalizovanje dospelih neizmirenih obaveza, plan

otplate dopelilh neizmirenih obaveza, smanjenje plaćanja preko iznosa plaćanja samo kamate, plaćanje samo kamate, smanjenje plaćanja ispod iznosa plaćanja samo kamate i grejs period.

2. dugoročne mere (trajanje > 2 godine): smanjenje kamatne stope, dugoročno produženje roka, podela izloženosti na 2 dela, delimičan oprost/otpis duga, operativno restrukturiranje i pretvaranje duga u kapital.



71

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Pregled vrsta aktivnosti Banke u vezi sa izmenjnenim uslovima otplate na dan 31. decembar 2018. dat je u tabeli u nastavku: Mere restrukturiranja: 31.12.2018

Produženje roka kredita 6.098.982 Modifikacija uz kapitalizaciju kamate i naknde 72.106 Modifikacija uz smanjenje rate 633.440 Smanjenje kamatne stope 30.038 Modifikacija uz plaćenje samo kamate 826.714 Grace period 82.265 Ostalo 25.833

Bruto izloženost 7.769.378

Raspored restrukturiranih potrazivanja po nivoima obezvredjenja prikazan je u sledecoj tabeli:

Ukupno krediti i potraživanja

Restrukturirani krediti i

potraživanja

% Restrukturirani krediti i

potraživanja

Bruto izloženost: Nivo 1 100.198.533 - 0% Nivo 2 9.867.651 1.250.048 13% Nivo 3 11.395.500 6.519.330 57%

Ukupno 121.461.684 7.769.378 6% Kumulativna ispravka vrednosti: Nivo 1 (335.816) - Nivo 2 (404.565) (38.300) Nivo 3 (4.580.672) (2.354.924) - Individualna procena (949.983) (744.138) - Kolektivna procena (3.630.689) (1.610.786) Ukupno ispravka vrednosti (5.321.053) (2.393.224) 45% Ukupno neto izloženost 116.140.631 5.376.154 5%

Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika dužnika ili transakcije. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana, kao i samim iznosom. Banka svojom internom metodologijom utvrđuje prihvatljive vrste kolaterala i parametre njihovog vrednovanja. Vrednovanje sredsatva obezbeđenja vrši se u trenutku odobrenja kredita, i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom internom regulativom. Banka prati kretanje tržišne vrednosti kolaterala i zahteva dopunske kolaterale u skladu sa odnosnim ugovorima (gde je primenjivo).



72

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Pregled kolaterala U sledecoj tabeli prikazani su ukupni kolaterali po nivoima obezvredjenja kao i kolaterali po portfolio segmentima ograniceni do visine izlozenosti:

31.12.2018 Bruto izloženost Ispravka vrednosti Vrednost kolaterala do

visine izloženosti Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Ukupna bruto

izloženost Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupna neto

izloženost

Krediti stanovništvu, mikro preduzećima i preduzetnicima 52.743.050 8.947.939 8.809.705 70.500.694 (215.283) (394.502) (3.626.814) 66.264.095 21.413.328 - Hipotekarni krediti 13.029.219 2.218.513 2.718.468 17.966.200 (19.831) (23.570) (384.093) 17.538.706 Primljeni kolaterali 12.948.697 2.189.589 2.490.815 17.629.101 17.629.101 - Potrošački krediti 34.406.727 6.248.696 3.215.903 43.871.326 (165.663) (350.395) (1.583.859) 41.771.409 Primljeni kolaterali 30.520 5.401 1.172 37.093 37.093 - Krediti mikro Preduzećima i preduzetnicima 5.307.104 480.730 2.875.334 8.663.168 (29.789) (20.537) (1.658.862) 6.953.980 Primljeni kolaterali 1.681.396 168.299 1.897.439 3.747.134 3.747.134 Krediti korporativnim klijentima 47.455.481 919.713 2.585.796 50.960.990 (120.532) (10.063) (953.859) 49.876.536 19.586.986

- Veliki korporativni klijenti 29.819.899 665.544 1.338.493 31.823.936 (67.366) (8.988) (271.811) 31.475.771 Primljeni kolaterali 11.223.611 665.722 1.252.202 13.141.535 13.141.535 - Mala i srednja preduzeća 17.635.582 254.169 1.247.303 19.137.054 (53.166) (1.075) (682.048) 18.400.765 Primljeni kolaterali 5.434.318 176.200 834.933 6.445.451 6.445.451

Ukupna izloženost krediti 100.198.531 9.867.652 11.395.501 121.461.684 (335.815) (404.565) (4.580.673) 116.140.631 41.000.314



73

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) 31.12.2018.

Bruto izloženost Rezervisanje Vrednost kolaterala do

visine izloženosti Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Ukupna bruto

izloženost Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupna neto

izloženost

Garancije 8.833.776 99.069 2.062.389 10.995.234 (22.533) (1.778) (1.223) 10.969.700 Akreditivi 3.029 8.142 - 11.171 (3) - - 11.168 Ostale preuzete obaveze 18.864.256 222.254 22.005 19.108.515 (19.928) (2.054) (5.874) 19.080.659 Primljeni kolaterali 2.006.978 74.265 2.061.455 4.142.698 - - - - 4.142.698 Ukupna izloženosti kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama 27.701.061 329.465 2.084.394 30.114.920 (42.464) (3.832) (7.097) 30.061.527 4.142.698

Ukupno 127.899.592 10.197.117 13.479.895 151.576.604 (378.279) (408.397) (4.587.770) 146.202.158 45.143.012



74


Stambene nepokretnosti U tabeli u nastavku prikazana je struktura portfolija hipotekarnih kredita po raciju loan-to-value (LTV). LTV je utvrdjen kao odnos bruto iznosa kredita odnosno preuzetih obaveza i vrednosti kolaterala. Vrednost kolaterala nije korigovana za troskove preuzimanja i prodaje kolaterala.

Hipoteke LTV

Manje od 50% 4.623.571

50%-70% 5.086.845

71%-80% 3.338.268

81%-90% 2.016.897

91%-100% 1.165.845

101%-120% 851.881

121%-150% 513.952

Veće od 150% 203.982

Ukupna izloženost 17.801.241

Uporedni pregled kolaterala po vrstama kolaterala prikazan je u narednoj tabeli: Vrednost primljenih kolaterala

Nekretnine Finansijska

sredstva Ukupno

Krediti stanovništvu, mikro preduzećima i preduzetnicima 42.537.416 862.894 43.400.310 Hipotekarni krediti 34.433.590 139.796 34.573.386 Potrošački krediti - 37.093 37.093 Krediti mikro preduzećima i preduzetnicima 8.103.826 686.005 8.789.831 Krediti korporativnim klijentima 46.287.640 690.210 46.977.850 Ukupno 2018 88.825.056 1.553.104 90.378.160

Ukupno 2017 51.363.800 1.524.138 52.887.938

4.1.6. Hartije od vrednosti, trezorski zapisi i ostala prihvatljiva sredstva Na dan 31. decembra 2018. godine Banka ima dinarske obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije u ukupnom iznosu od RSD 11.960.829 hiljada i akcije u ukupnom iznosu od RSD 214 hiljada (31. decembar 2017. godine: RSD 12.131.639 hiljada), a Banka takođe ima devizne obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije u iznosu od RSD 344.723 hiljada (31. decembar 2017.: RSD 894.864 hiljade) i akcije u iznosu od RSD 27.343 hiljada (31. decembar 2017.: RSD 21.812) - (Napomena 22). Navedene obveznice i hartije od vrednosti za trgovanje nemaju rejting. Rejting zemlje je BB pozitivan na osnovu rejtinga Standard and Poor's. Na dan 31. decembra 2018. godine, deo založenih potraživanja Ministarstvu finansija RS iznos RSD 1.436.410 hiljada EUR u dinarskoj protivvrednosti u iznosu od RSD 87.582 hiljada koristi se kao zaloga u vidu kolaterala za depozite od preduzecća u stečaju.



75


4.1.7. Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja Na dan 31. decembra 2018. godine, Banka nema sredstva koja su pribavljena po osnovu naplate potraživanja:

Knjigovodstvena vrednost

Vrsta sredstva 31. decembar 2018. 31. decembar 2017.

Stambeni objekti - 6.183



76


4.1.8. Koncentracija rizika finansijskih sredstava sa izloženošću kreditnom rizika

Geografska i sektorska struktura plasmana

Struktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema geografskim sektorima i delatnostima data je u narednoj tabeli: 31.12.2018.

Srbija Grčka Ostale zemlje

Bruto izloženost Bruto izloženost Bruto izloženost

Nivo

1 Nivo

2 Nivo

3 Nivo

1 Nivo

2 Nivo

3 Nivo

1 Nivo

2 Nivo

3 31.12.2018.

(korigovano) 31.12.2017.

Izloženost prema finansijskim institucijama 20.124.917 - - 6.717.592 - - 4.173.080 - -

31.015.589 9.928.055

Finansijska sredstva koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha 88.375 - - - - - 27.343 - -

115.718 322.759

Finansijska sredstva koja se mere po amortizovanoj vrednosti 12.230.295 - - - - - - - - 12.230.295 13.048.315 Krediti stanovništvu, mikro Preduzećima i preduzetnicima 52.721.390 8.927.078 8.809.682 3.640 - 23 18.020 20.861 - 70.500.694 67.867.020 - Hipotekarni krediti 13.007.602 2.197.652 2.718.468 3.640 - - 17.977 20.861 - 17.966.200 18.852.090 - Potrošački krediti 34.406.684 6.248.696 3.215.880 - - 23 43 - - 43.871.326 38.257.746 - Krediti mikro preduzećima i preduzetnicima 5.307.104 480.730 2.875.334 - - - - - - 8.663.168 10.757.184 Krediti korporativnim klijentima 47.455.481 919.713 2.585.796 - - - - - - 50.960.990 46.796.973 -Trgovina i uslužne delatnost 32.384.110 739.825 367.362 - - - - - - 33.491.297 29.536.982 - Proizvodnja 10.694.057 176.699 328.871 - - - - - - 11.199.627 11.202.403 - Građevina 3.047.316 - 562.731 - - - - - - 3.610.047 3.742.135 - Finansijske usluge - - - - - - - - - - 4.461 - Privatna lica 571.474 3.189 - - - - - - - 574.663 293.584 - Ostalo 758.524 - 1.326.832 - - - - - - 2.085.356 2.017.408 Krediti i potraživanja od komitenata 100.176.871 9.846.791 11.395.478 3.640 - 23 18.020 20.861 - 121.461.684 114.663.993 Ispravka vrednosti (349.035) (404.253) (4.580.654) (1.697) - (19) (480) (312) - (5.336.450) (9.476.817)

Ukupna izloženosti kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama 27.109.226 327.692 2.084.394 - - - 592.753 1.773 - 30.115.838 27.377.463 Rezervisanje (34.979) (3.831) (7.097) - - - (7.486) - - (53.393) (243.373)

Ukupna bruto izloženost 159.729.684 10.174.483 13.479.872 6.721.232 - 23 4.811.196 22.634 - 194.939.124 165.340.585 Kumulativna ispravka vrednosti (384.014) (408.084) (4.587.751) (1.697) - (19) (7.966) (312) - (5.389.843) (9.720.190)

Neto izloženost 159.345.670 9.766.399 8.892.121 6.719.535 - 4 4.803.230 22.322 - 189.549.281 155.620.395



77

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) 4.2. Tržišni rizik

Banka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženi generalnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cenama kapitala.

4.2.1. Devizni rizik Banka je nužno izložena deviznom riziku, odnosno riziku od promene u deviznim kursevima, jer posluje sa različitim valutama. Dnevne valutne transakcije uzrokuju mogući gubitak Banke usled neizvesnosti kretanja deviznog kursa, pri čemu otvorena devizna pozicija može biti zatvorena, kao i u pogledu negativnih efekata revalorizacije neto otvorene devizne pozicije u pojedinim valutama u slučaju neželjenog kretanja deviznog kursa. U cilju zaštite kapitala i finansijskog rezultata, Banka identifikuje, meri, prati i upravlja izloženošću deviznom riziku na dnevnom nivou. Banka upravlja izloženošću deviznom riziku na način koji će osigurati usklađenost valutne strukture aktive i pasive sa pokazateljima rizika propisanim od strane Narodne banke Srbije, kao i granicama propisanim internim aktima, koje donosi rukovodstvo Banke i Odbor za rizik. Banka koristi scenario analizu za merenje deviznog rizika. Rizik koncentracije zasnovan na otvorenoj valutnoj poziciji može nastati ako se ukupni limit otvorene valutne pozicije iskoristi samo u jednoj valuti. Da bi se izbegla ova koncentracija rizika, rukovodstvo Banke i Odbor za rizike su definisali maksimalno dozvoljenu otvorenu deviznu poziciju po pojedinim valutama, a korišc enje ovog limita prati rukovodstvo Banke kroz nedeljni izveštaj o otvorenoj deviznoj poziciji po valutama koji je priprema i dostavlja Služba tržišnih rizika. Tabela u nastavku rezimira izloženost Banke promeni deviznog kursa na kraju izveštajnog perioda:

31. decembar 2018. (korigovano)

31. decembar 2017.

Monetarna finansijska

sredstva

Monetarne finansijske

obaveze Derivati Neto

pozicija

Monetarna finansijska

sredstva

Monetarne finansijske

obaveze Derivati Neto

pozicija

EUR 79.453.348 83.741.543 6.207.312 1.919.117 68.642.988 79.426.348 11.115.207 331.847

CHF 12.025.791 2.660.393 (9.448.011) (82.613) 13.156.592 2.172.077 (11.040.032) (55.517) Ostalo 1.815.046 1.819.065 - (4.019) 2.286.441 2.193.602 - 92.839

Ukupno 93.294.185 88.221.001 (3.240.699) 1.832.485 84.086.021 83.792.027 75.175 369.169

* Uključene valutno indeksirana potraživanja i obaveze



78

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) 4.2.2. Rizik od promene kamatnih stopa

Rizik od promene kamatnih stopa je izloženost Banke riziku usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa, koje mogu izazvati negativne efekte na zaradu banke i ekonomsku vrednost kapitala. Rizik od promene kamatnih stopa može se javiti u različitim oblicima kao rizik promene cena, rizik krive prinosa, bazni i rizik opcionalnosti. U cilju zaštite kapitala i finansijskog rezultata, Banka identifikuje, meri, prati i upravlja izloženošću kamatnom riziku na mesečnom nivou, u ukupnom iznosu za sve valute kao i posebno za najznačajnije valute. Za merenje i procenu rizika kamatne stope Banka primenjuje sledeće tehnike: • gap analiza rizika kamatne stope, • scenario analiza, • stres testiranje i • analiza utvđenih opcija. Banka upravlja izloženošću kamatnom riziku primenom tehnika koje su izvršene otvorenim pozicijama kamatnih stopa priznatih u analizi dispariteta: • prirodna zaštita – postiže se ponovnim podešavanjem datuma i roka promena cena novih

proizvoda, koji bi trebalo da utiču na smanjenje dispariteta u određenom vremenskom intervalu,

• zaštita pozicije otvorene kamatne stope sa OTC derivatima kao što su: kamatni svopovi i opcije.

Prema internoj metodologiji za gep kamatnih stopa, Banka planira buduće novčane tokove (uključujući buduću kamatu) sredstava/obaveza sa fiksnom kamatnom stopom i vanbilansne stavke i raspoređuje ih u vremenske korpe prema ugovorenim datumima dospeća. Za stavke sa promenljivom kamatnom stopom, glavnica i buduća kamata (samo deo koji dospeva do sledećeg datuma promene kamatne stope) se dodeljuje prema datumu promene kamatne stope. Banka obračunava stope prevremene otplate/povlačenja uzimajući u obzir statističku analizu zasnovanu na istorijskom iskustvu. Za sve stavke bez ugovornog datuma dospeća otplate, Banka raspoređuje novčane tokove u vremenske korpe prema statističkoj analizi, trendu, sezonalnosti i faktoru nepredvidivosti. Procena stabilnosti depozita zasniva se na statističkoj analizi i smernicama Bazelskog odbora. Budući tokovi gotovine za kredite se umanjuju za očekivani trošak rizika (CoR) za svaki pojedinačni segment portfolija.



79

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Donja tabela sumira izloženost Banke riziku kamatnih stopa. Tabela prikazuje ukupne iznose finansijskih sredstava i obaveza i vanbilansnih stavki Banke po knjigovodstvenim iznosima, kategorizovanim prema ranijim od datuma promene kamatne stope ili datuma dospeća, u skladu sa gore navedenom metodologijom:

Izloženost kamatnom riziku Manje od 3 meseca 3-6 meseci 6-12 meseci 1-5 godina Preko 5 godina

31. decembar 2018. Ukupna finansijska imovina 173.054.423 122.877.657 9.755.939 7.211.444 24.329.445 8.879.938

Gotovina i sredstva kod centralne banke 18.916.934 8.614.295 1.042.024 2.189.760 4.420.126 2.650.729 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 15.569.834 15.569.834 - - - - Krediti i potraživanja od komitenata 125.224.813 94.234.727 8.520.415 1.857.842 15.070.660 5.541.169 Hartije od vrednosti 12.740.624 4.458.801 193.500 3.163.842 4.838.659 85.822 Ostala sredstva 602.218 - - - - 602.218 Ukupne finansijske obeveze (116.968.066) (47.755.703) (12.034.251) (13.469.272) (26.514.075) (17.194.765) Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci (13.051.069) (5.983.795) (5.714.752) (1.162.364) (66.606) (123.552) Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima (103.105.909) (40.960.820) (6.319.499) (12.306.908) (26.447.469) (17.071.213) Ostale obaveze (811.088) (811.088) - - - -

Neto gep kamatne stope 56.086.357 75.121.954 (2.278.312) (6.257.828) (2.184.630) (8.314.827) Uticaj derivata koji se drže za upravljanje rizikom (33.567) (2.549.930) 2.516.363 - - - Ostala vanbilansna aktiva (4.536.086) (3.682.822) (50.608) (78.065) (330.795) (393.796) Ostale vanbilansne obaveze (638.207) (638.207) - - - -

Ukupni gep kamatne stope 50.878.497 68.250.995 187.443 (6.335.893) (2.515.425) (8.708.623)



80


Izloženost kamatnom riziku Manje od 3 meseca 3-6 meseci 6-12 meseci 1-5 godina Preko 5 godina


Ukupna finansijska imovina 161.873.003 111. 109.154 8. 552.481 5. 432.177 27. 421.228 9. 357.963

Gotovina i sredstva kod centralne banke 17.998.063 7.861.113 1.179.495 2.799.415 3.398.013 2.760.027 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 14.118.788 14.118.788 - - - - Krediti i potraživanja od komitenata 114. 683.604 85. 177.493 5. 721.813 2.527.762 15.813.723 5.442.813 Hartije od vrednosti 13.990.806 3.951.760 1.651.173 105.000 8.209.492 73.381 Ostala sredstva 1.081.742 - - - - 1.081.742 Ukupne finansijske obeveze (106.681.723) (46.905.924) (6.437.405) (17.044.022) (19.769.202) (16.525.170) Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama. drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci (9.204.461) (7.187.627) - (2.016.834) - - Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima (96.779.870) (39.020.905) (6.437.405) (15.027.188) (19.769.202) (16.525.170) Ostale obaveze (697.392) (697.392) - - - - Neto gep kamatne stope 55.191.280 64.203.230 2.115.076 (11.611.845) 7.652.026 (7.167.207)

Uticaj derivata koji se drže za upravljanje rizikom 75.175 75.175 - - - - Ostala vanbilansna aktiva (1.696.544) (704.036) (51.034) (82.450) (412.904) (446.120) Ostale vanbilansne obaveze (907.123) (907.123) - - - -

Ukupni gep kamatne stope 52.662.788 62.667.246 2.064.042 (11.694.295) 7.239.122 (7.613.327)

U svrhu merenja rizika od promene kamatnih stopa, Banka upotrebljava analizu osetljivosti primenom pondera osetljivosti baziranim na vremenskom trajanju, praćene stres testom koji uključuje različite promeme u varijable kamatnih stopa. Banka upravlja rizikom kamatnih stopa kroz set limita izloženosti rizku od kamatnih stopa.



81

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) 4.2.3. Analiza osetljivosti

Upravljanje rizikom od promene kamatnih stopa i deviznim rizikom je dopunjeno praćenjem osetljivosti bilansa uspeha Banke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansa uspeha je efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama od 100 baznih poena na neto prihod od kamata (NII) i ekonomsku vrednost kapitala (EVE). kao i pretpostavljenu depresiaciju dinara od 10%. Analiza osetljivosti bilansa uspeha na promene u kamatnim stopama i deviznim kursevima je prikazana u sledećoj tabeli (uz pretpostavku nepostojanja asimetričnih promena u krivi prinosa i nepromenjene pozicije bilansa stanja): Osetljivost bilansa uspeha 2018

Osetljivost na promenu kamatnih stopa RSD EUR CHF Ostale valute Gubitak

100 bp paralelna promena efekat na NII (299.031) (305.249) 16.605 (8.966) (613.246) efekat na EVE 300.789 (1.092.549) 190.008 (24.835) (626.587) Osetljivost promena kurseva valuta 10% depredijacija kursa RSD (208.590) 1.278 (326) (207.638)

(korigovano)

Osetljivost bilansa uspeha 2017

Osetljivost na promenu kamatnih stopa RSD EUR CHF Ostale valute Gubitak

100 bp paralelna promena efekat na NII (274.380) (300.794) 31.241 (8.975) (584.149) efekat na EVE 423.630 (1.037.582) 244.171 (28.575) (398.356) Osetljivost promena kurseva valuta 10% depredijacija kursa RSD (72.376) 5.552 (2.153) (68.977)

4.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Rizik likvidnosti je neminovan u bankarskom poslovanju i proizilazi iz prirode osnovne delatnosti i neophodne ročne transformacije koje obavlja Banka. Dospeća sredstava i obaveza i sposobnost Banke da zameni, po prihvatljivom trošku, kamatonosne obaveze kako dospevaju, bitni su faktori u proceni likvidnosti Banke i njenoj izloženosti riziku od promena kursa i kamatnih stopa.



82

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Upravljanje likvidnošću Banke je kontinuiran proces sagledavanja potreba za likvidnošću i održavanja zadovoljavajućeg nivoa likvidnosti u različitim poslovnim scenarijima, kao i planiranja u slučaju nepredviđenih situacija. U cilju realizacije ovih aktivnosti najviše pažnje je usmereno na analizu stabilnosti i nivoa koncentracije depozita i drugih izvora finansiranja Banke, koji uključuju:

• depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća;

• depozite sa tržišta novca i dostupne kredite finansijskih institucija;

• dostupne kreditne linije većinskog akcionara;

• akcijski kapital. Izvori likvidnosti se stalno revidiraju kako bi se obezbedila diversifikacija u smislu valute, geografske strukture, porekla, proizvoda i ročnosti. Diversifikovanost i stabilnost čvrste depozitne baze podrazumeva analizu koja omogućava Banci da uspešno kontroliše i meri likvidnost na osnovu depozitne baze i preciznije meri rizik likvidnosti definisanjem mogućeg kretanja depozita. Merenje rizika likvidnosti uključuje procene rizika pod normalnim tržišnim uslovima i pod stresnim scenarijima. Scenarija, koja se definišu na osnovu istorijskih podataka i analize slučaja, trebalo bi da Banci omoguće da proceni potencijalni negativni uticaj koji takvi faktori mogu da imaju na poziciju likvidnosti. Rizik likvidnosti se prati preko skupa kratkoročnih limita. U skladu sa metodologijom Narodne banke Srbije, Banka je definisala minimalni nivo likvidnosti izražen u vidu kratkoročnog pokazatelja likvidnosti. U svrhe interne metodologije, limiti uključuju pokazatelje u vidu definisanih ograničenja prihvatljivih nivoa kratkoročne neusklađenosti likvidnosti, odnosno novčanih tokova po osnovu aktive i obaveza Banke. Prema internoj metodologiji za gep likvidnosti, Banka planira buduće novčane tokove (uključujući buduće kamate) imovine/obaveza i vanbilansnih stavki i raspoređuje ih u vremenske korpe prema ugovorenim datumima dospeća. Banka obračunava stope prijevremene otplate/povlačenja uzimajuc i u obzir statističku analizu zasnovanu na istorijskom iskustvu. Za sve stavke bez ugovornog rasporeda otplate, Banka raspoređuje novčane tokove u vremenske korpe prema statističkoj analizi, trendu, sezonalnosti i faktoru nepredvidivosti. Procena stabilnosti depozita zasniva se na statističkoj analizi i smernicama Bazelskog odbora. Budući tokovi gotovine za kredite se umanjuju za očekivani trošak rizika (CoR) za svaki pojedinačni segment portfolija.



83

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Tabela u nastavku sumira izloženost Banke riziku likvidnosti. Tabela prikazuje ukupne iznose finansijskih sredstava/obaveza i vanbilansnih stavki Banke, prema gore navedenoj metodologiji:

Bruto nominalni priliv/(odliv) Manje od 3 meseca 3-6 meseci 6-12 meseci 1-5 godina Više od 5 godina

31. decembar 2018.

Ukupna finansijska imovina 182.492.630 45.148.259 13.379.830 23.126.550 76.678.756 24.159.235

Gotovina i sredstva kod centralne banke 18.916.935 8.664.691 1.036.079 2.258.436 4.307.005 2.650.724

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 15.569.893 14.984.710 585.183 - - -

Krediti i potraživanja od komitenata 134.654.835 17.290.057 11.306.943 17.704.272 67.533.092 20.820.471 Hartije od vrednosti 12.748.749 4.208.801 451.625 3.163.842 4.838.659 85.822 Ostala sredstva 602.218 - - - - 602.218 Ukupne finansijske obeveze (116.979.619) (48.176.871) (11.434.134) (13.850.326) (26.196.294) (17.321.994)

Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci (13.053.880) (5.703.566) (5.525.640) (1.197.673) (376.464) (250.537)

Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima (103.114.651) (41.662.217) (5.908.494) (12.652.653) (25.819.830) (17.071.457) Ostale obaveze (811.088) (811.088) - - - - Neto gep likvidnosti 65.513.011 (3.028.612) 1.945.696 9.276.224 50.482.462 6.837.241 Kumulativni neto gep likvidnosti (3.028.612) (1.082.916) 8.193.308 58.675.770 65.513.011 Uticaj derivata koji se drže za upravljanje rizikom (33.567) (15.986) (17.581) - - - Ostala vanbilansna aktiva (4.620.208) (3.683.776) (52.299) (88.159) (340.941) (455.033) Ostala vanbilansna pasiva (638.207) (638.207) - - - - Ukupni gep likvidnosti 60.221.029 (7.366.581) 1.875.816 9.188.065 50.141.521 6.382.208 Ukupni kumulativni gep likvidnosti (7.366.581) (5.490.765) 3.697.300 53.838.821 60.221.029



84


Bruto nominalni priliv/(odliv) Manje od 3 meseca 3-6 meseci 6-12 mesec 1-5 godina Više od 5 godina


Ukupna finansijska imovina 169.146.517 42.124.828 13.543.679 18.034.314 71.826.326 23.617.370

Gotovina i sredstva kod centralne banke 17.998.062 7.879.978 1.206.005 2.910.083 3.241.981 2.760.015

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 14.118.788 13.891.814 226.974 - - -

Krediti i potraživanja od komitenata 121.957.119 16.933.151 10.188.277 15.019.231 60.114.228 19.702.232 Hartije od vrednosti 13.990.806 3.419.885 1.922.423 105.000 8.470.117 73.381

Ostala sredstva 1.081.742 - - - - 1.081.742

Ukupne finansijske obeveze (106.684.679) (40.088.838) (8.660.622) (20.116.318) (21.258.365) (16.560.536)

Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci (9.205.117) (211.119) (2.109.109) (4.551.519) (2.298.247) (35.123)

Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima (96.782.170) (39.180.327) (6.551.513) (15.564.799) (18.960.118) (16.525.413) Ostale obaveze (697.392) (697.392) - - - -

Neto gep likvidnosti 62.461.838 2.035.990 4.883.057 (2.082.004) 50.567.961 7.056.834 Kumulativni neto gep likvidnosti 2.035.990 6.919.047 4.837.044 55.405.005 62.461.839 Uticaj derivata koji se drže za upravljanje rizikom 75.175 47.721 27.454 - - - Ostala vanbilansna aktiva (1.802.567) (704.518) (52.221) (90.958) (488.615) (466.255) Ostala vanbilansna pasiva (907.123) (907.123) - - - -

Ukupni gep likvidnosti 59.827.323 472.070 4.858.290 (2.172.962) 50.079.346 6.590.579 Ukupni kumulativni gep likvidnosti 472.070 5.330.360 3.157.398 53.236.744 59.827.323



85

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Tabela ispod sumira dostupnost finansijskih sredstava Banke za potrebe budućeg finansiranja (rezerve likvidnosti):

31 Decembar 2018

Bruto knjigovodstvena

vrednost Ispravka

vrednosti

Neto knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost

Gotovina 3.794.528 (53) 3.794.475 3.794.528 Nostro računi 3.377.936 (218) 3.377.718 3.377.936 Međubankarski plasmani 7.103.709 (1.695) 7.102.014 7.103.709 Hartije od vrednosti 16.820.462 (12.966) 16.807.496 16.926.660 - Reverzni Repo 4.501.793 (63) 4.501.730 4.501.793 - AC obveznice* 12.230.294 (12.903) 12.217.391 12.336.492 - Obveznice namenjene trgovanju 88.161 - 88.161 88.161 - Akcije 214 - 214 214

Ukupno 31.096.635 (14.932) 31.081.702 31.202.833

*Vrednost založenih obveznica na 31 Decembar 2018 iznosi RSD 1.523.992 hiljada

Obveznice koje se vode po metodu amortizovanog troška (amortised cost – AC obveznice) su uključene u rezerve likvidnosti, s obzirom da predstavljaju visoko-kvalitetnu likvidnu aktivu, što je prepoznato i kroz obračun regulatornog pokazatelja pokrića likvidnom aktivom (Liquidity coverage ratio – LCR), gde se ove hartije svrstavaju u zaštitni sloj likvidnosti. Takođe, uzeto je u obzir da je, u skladu sa IFRS 9, povremena prodaja (retko ili u malim iznosima) ovih hartija u slučaju nepovoljnih scenarija dozvoljena bez uticaja na poslovni model. Dodatno, rok dospeća AC obveznica koje se nalaze u portfoliju sa stanjem na dan 31.12.2018. godine je relativno kratak (više od 60% dospeva u 2019, a ostatak u 2020. godini).

31. decembar 2017.

Bruto knjigovodstvena

vrednost Ispravka

vrednosti**

Neto knjigovodstvena


Gotovina 2.480.467 - 2.480.467 2.480.467

Nostro računi 1.167.690 (104) 1.167.586 1.167.690

Međubankarski plasmani 8.448.849 (3.430) 8.445.419 8.448.848

Hartije od vrednosti 18.151.112 (22.148) 18.128.964 17.659.398

- Reverzni Repo 4.501.606 - 4.501.606 4.501.606 - AFS obveznice* 13.337.796 (22.148) 13.315.648 12.846.082 - Obveznice namenjene trgovanju 311.292 - 311.292 311.292 - Akcije 418 - 418 418

Ukupno 30.248.118 (25.682) 30.222.436 29.756.403

*Vrednost založenih obveznica na 31 Decembar 2017 iznosi RSD 3.110.300 hiljada **na dan 01. januar 2018. (MSFI 9)



86


4.4. Operativni rizik Operativni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke prouzrokovan ljudskom greškom, neadekvatnim internim procedurama i procesima, neadekvatnim upravljanjem informacionim sistemom i drugim sistemima banke, kao i usled nepredviđenih eksternih događaja (ekonomska sredina, promene u bankarskom sistemu, tehnološki razvoj itd). Deo ovog rizika je i pravni rizik, koji predstavlja rizik od negativnih efekata na poslovni rezultat i kapital Banke po osnovu sudskih i vansudskih postupaka vezanih za poslovanje Banke (npr. ugovori, radni odnosi itd.). Proces operativnog rizika uključuje identifikaciju rizika, procenu izloženosti (uključujući merenje i vrednovanje), kontrolu, upravljanje i ublažavanje rizika, izveštavanje o operativnim rizicima i poboljšanje performansi primenom sledećih metoda operativnih rizika: samoprocena rizika i kontrole (RCSA), ključni indikatori rizika (KRI), upravljanje događajima operativnog rizika, izveštavanje o događajima operativnog rizika, obračun i alokacija kapitalnog zahteva za operativni rizik i stres test operativnog rizika. Banka uključuje u svoj sistem upravljanja sve rizike koji nastaju iz outsourcing aktivnosti i od lansiranja novih proizvoda i usluga.

4.5. Upravljanje kapitalom Banka održava i aktivno upravlja kapitalom kako bi pokrila inherentne rizike poslovanja. Ciljevi Banke u upravljanju kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, su da:

• obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital koje je definisala Narodne banke Srbije,

• da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po principu „nastavka poslovanja”,

• da održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja. Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:

• minimalni iznos kapitala od EUR 10 miliona,

• pokazatelj adekvatnosti kapitala od 8%,

• pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala od 6% (Tier I CAD) i

• pokazatelj osnovnog akcijskog kapitala od 4,5% (Core Tier I CAD). Dodatni zaštitni slojevi kapitala su:

• zaštitni sloj za očuvanje kapitala – 2.5% od rizične aktive,

• kontraciklični zaštitni sloj kapitala – stope za ovaj zaštitni sloj kapitala NBS kvartalno propisuje i za izloženosti u Srbiji trenutno iznosi 0%,

• zaštitni sloj kapitala za sistemski značajnu banku – stopa zaštitnog kapitala za sistemski rizik iznosi 3% od ukupnih plasmana u stranoj valuti i plasmana indeksiranih u stranoj valuti odobrenih preduzećima i domaćinstvima u Republici Srbiji. Sve banke čiji je udeo ovih plasmana u ukupnim plasmanima veći od 10% obavezne su da održavaju stopu zaštitnog kapitala za sistemski rizik.



87

4. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i njihovih odbitnih stavki. Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti i neraspoređeni dobitak/gubitak. Odbitne stavke osnovnog kapitala su nematerijalna ulaganja, odložena poreska sredstva formirana u toku poslovne godine koja zavise od buduće profitabilnosti Banke i proizilaze iz privremenih razlika, a ne odbijaju se od osnovnog akcijskog kapitala, odnosno sva ostala odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti, umanjene za iznos povezanih odloženih poreskih obaveza, i regulatorna usklađivanja odnosno potrebna rezerve za procenjene gubitke u skladu sa relevantnim propisima Narodne banke Srbije. Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisona premija po osnovu prioritetnih akcija, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao odbitna stavka dopunskog kapitala. Rizična bilansna i vanbilansna aktiva se utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala, ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva se uvećavaju za valutni i rizik promene cene, podeljen sa 8%. U tabeli je prikazana struktura kapitala Banke na dan 31. decembar 2018. godine i 31. decembar 2017. godine, kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala:

31. decembar 2018 31. decembar 2017 31. decembar 2107

Korigovani

Akcijski kapital 25.422.400 25.422.400 25.422.400 Emisiona premija 6.051.999 6.051.999 6.051.999 Rezerve 9.558.335 9.558.335 9.558.335 Nematerijalna ulaganja (2.161.526) (1.944.891) (1.944.891) Odbitne stavke osnovnog akcijskog kapitala (45.206) (5.078.959) (4.878.740) Osnovni akcijski kapital 38.826.002 34.008.884 34.209.103 Osnovni kapital 38.826.002 34.008.884 34.209.103 Preferencijalne akcije 4.300 4.800 4.800 Dopunski kapital 4.300 4.800 4.800 Odbitne stavke dopunskog kapitala - (500) (500) Ukupan regulatorni kapital 38.830.302 34.013.184 34.213.403

Adekvatnost kapitala 28,37% 29,15% 29,58%

Usled smanjivanja NPL racija ispod 10%, i u skladu sa odlukom NBS-a o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka potrebna rezerva za procenjene gubitke se ne obračunava i samim tim više nije odbitna stavka od pokazatelja osnovnog akcijskog kapitala (CET1).



88

5. Klasifikacija i fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza a) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Fer vrednost je cena koja bi bila primljena za prodaju imovine ili plac ena za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na glavnom (ili najpovoljnijem) tržištu na datum vrednovanja prema trenutnim tržišnim uslovima (tj. izlazna cena). Kada kotirana cena za identičnu imovinu ili obavezu nije vidljiva, fer vrednost se meri primenom druge tehnike procene koja je primerena u datim okolnostima, i maksimizira korišćenje relevantnih vidljivih inputa i minimizira korišćenje nevidljivih inputa. Uočljivi inputi su razvijeni koristec i tržišne podatke, kao što su javno dostupne informacije o stvarnim događajima ili transakcijama, i odražavaju pretpostavke koje bi učesnici na tržištu koristili prilikom određivanja cena finansijskih instrumenata, kao što su kotirane cijene na aktivnim tržištima za slične instrumente, kamatne stope i krive prinosa, implicirane volatilnosti i kreditne marže. Fer vrednost nekog finansijskog instrumenta iskazanog po nominalnoj vrednosti približno je jednaka njegovoj knjigovodstvenoj vrednosti. To uključuje gotovinu i sredstva koja se drže kod centralne banke, kredite i potraživanja prema bankama i drugim finansijskim institucijama i ostalu imovinu. Za kredite i potraživanja, očekivani buduc i novčani tok se diskontuje do sadašnje vrednosti pomoc u diskontne stope prilagođene kreditnom riziku. Diskontna stopa prilagođena kreditnom riziku se sastoji od sledec ih komponenti:

• kamatne stopa bez rizika,

• troškova finansiranja,

• minimalnih troškova za kapitalne zahteve,

• troškova servisiranja kredita,

• naknada i provizija za kredite i

• troškova rizika. Za investicione hartije od vrednosti koje se vrednuju po amortizovanoj vrednosti fer vrednost finansijskih ulaganja utvrđuje se korišc enjem cena na aktivnom tržištu ukoliko su one dostupne. U drugim slučajevima, fer vrednosti se određuju koristec i kotirane tržišne cene za hartije od vrednosti sa sličnim kreditnim rizikom, dospec em i prinosom, kotiranim tržišnim cenama na neaktivnim tržištima za identične ili slične finansijske instrumente, ili primenom metode diskontovanog novčanog toka. Fer vrednost depozita, neopozivih kreditnih obaveza i potencijalnih obaveza je jednaka njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti. Rukovodstvo Banke smatra da, s obzirom na redovne poslovne aktivnosti Banke i njene opšte politike, kao i dominantno kratkoročnu strukturu depozita ne postoje značajne razlike između knjigovodstvene vrednosti sredstava i obaveza i njihove fer vrednosti. Dalje, rukovodstvo Banke smatra da je fer vrednost primljenih kredita jednaka njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti ili usled kratke ročnosti ovih obaveza ili činjenice da su vezane za EUROBOR varijabilnu kamatnu stopu i nisku fiksnu marginu. U uslovima nepostojanja dovoljnog tržišnog iskustva u Republici Srbiji, kao ni stabilnosti i likvidnosti u trgovanju potraživanjima i drugim finansijskim sredstvima i obavezama, zvanične tržišne informacije nisu uvek dostupne. Imajući ovo u vidu, u uslovima odsustva aktivnog tržišta fer vrednost nije moguće pouzdano utvrditi.



89

5. Klasifikacija i fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (nastavak) Procena finansijskih instrumenata Finansijski instrumenti Banke vrednovani po fer vrednosti ili po amortizovanoj vrednosti za koju je obelodanjena fer vrednost razvrstavaju se u tri nivoa hijerarhije fer vrednosti na osnovu toga da li su ulazni podaci fer vrednosti uočljivi ili neuočljivi, kako sledi: (a) Nivo 1 - Finansijski instrumenti vrednovani na osnovu kotiranih cena (nekorigovanih) na aktivnim tržištima za identične finansijske instrumente kojima Banka raspolaže na datum vrednovanja. Tržište se smatra aktivnim kada su kotirane cene redovno dostupne od strane berze, dilerskog društva, brokera, industrijske grupe, službe za određivanje cena ili regulatorne agencije i predstavljaju stvarne i redovne transakcije. Finansijski instrumenti prvog nivoa uključuju aktivno uvrštene dužničke instrumente, koje Banka poseduje ili emituje, vlasničke i derivatne instrumente kojima se trguje na berzama, kao i investicione fondove koji redovno objavljuju kotirane cene. (b) Nivo 2 - Finansijski instrumenti vrednovanim korišc enjem tehnika procene na osnovu određenih inputa, osim cena na nivou 1, koje se mogu posmatrati direktno ili indirektno, kao što su: i) kotirane cene za slične finansijske instrumente na aktivnim tržištima, ii) kotirane cene za identični ili slični finansijski instrumenti na tržištima koja nisu aktivna, iii) ulazni podaci osim kotiranih cena koje su direktno ili indirektno odredive, uglavnom kamatne stope i krive prinosa koje se mogu odrediti u uobičajenim intervalima, terminske valute, cene akcija, kreditne marže i implicitne volatilnosti dobijene od strane međunarodno priznatih ponuđača tržišnih podataka i iv) drugih neuočljivih inputa koji su bezznačajni za određivanje fer vrednosti. Finansijski instrumenti drugog nivoa obuhvataju OTC derivate, slabije likvidne dužničke instrumente koje Banka poseduje ili emituje i vlasničke instrumente. (c) Nivo 3 - Finansijski instrumenti vrednovani korišc enjem tehnika procene sa značajnim neuočljivim inputima. Prilikom razvoja neuočljivih inputa koriste se najbolje dostupne informacije, uključujuc i i sopstvene podatke, koje odražavaju pretpostavke učesnika na tržištu (npr. pretpostavke o riziku). Finansijski instrumenti trec eg nivoa uključuju nekotirane akcije ili akcije kojima se trguje na tržištima koja se ne smatraju aktivnim, određenim OTC derivatima i kreditima.



90

5. Klasifikacija i fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (nastavak)

Tabela u nastavku analizira finansijske instrumente merene po fer vrednosti na kraju izveštajnog perioda, prema nivou u hijerarhiji fer vrednosti u okviru kog je merenje fer vrednosti smešteno:

31. decembar 2018.

Finansijska sredstva po fer vrednosti Knjigovodstvena


Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 167.183 167.183

Ukupno 167.183 167.183 Finansijske obaveze po fer vrednosti

Obaveze po osnovu derivata 56.127 56.127

Ukupno 56.127 56.127

Finansijska sredstva po fer vrednosti 31. decembar 2017.

Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 322.759 322.759

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 13.048.315 13.048.315

Ukupno 13.371.074 13.371.074 Finansijske obaveze po fer vrednosti

Obaveze po osnovu derivata 13.222 13.222

Ukupno 13.222 13.222

31. decembar 2018. Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Akcije (Napomena 4.1.5; 22) 27.557 - - 27.557

Trezorski zapisi - 88.161 - 88.161 Potraživanja po osnovu derivata (Napomena 21)

- 51.465 - 51.465

Ukupno finansijska sredstva 27.557 139.626 - 167.183

Obaveze po osnovu derivata (Napomena 30) - 56.127 - 56.127

Ukupne finansijske obaveze - 56.127 - 56.127

31. decembar 2017. Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Akcije (Napomena 4.1.5; 22) 418 - - 418

Trezorski zapisi - 311.293 - 311.293 Derivati (Napomena 21) - 11.048 - 11.048

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Akcije (Napomena 4.1.5; 22) 21.812 - - 21.812 Trezorski zapisi (Napomena 4.1.5; 22) - 13.026.503 - 13.026.503

Ukupno sredstva 22.230 13.348.844 - 13.371.074 Derivati (Napomena 30) - 13.222 - 13.222

Ukupno obaveze - 13.222 - 13.222



91


Tabela u nastavku analizira finansijske instrumente merene po fer vrednosti na kraju izveštajnog perioda, prema nivou u hijerarhiji fer vrednosti u okviru kog je merenje fer vrednosti smešteno:


31. decembar 2017



Finansijska sredstva Gotovina i sredstva kod centralne banke 18.922.554 18.922.554 18.005.519 18.005.519 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih institucija 15.885.158 15.885.158 14.303.432 14.303.432

Krediti i potraživanja od komitenata 116.142.151 114.694.551 105.331.229 107.124.944 Hartije od vrednosti (po amortizovanoj vrednosti) 12.217.392 12.336.492 - -

Ukupno 163.167.255 161.838.755 137.640.180 139.433.895

Finansijske obaveze Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim institucijama i centralnoj banci 13.352.584 13.352.584 9.225.583 9.225.583 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema komitentima 102.537.069 102.537.069 96.617.011 96.617.011

Ukupno 115.889.653 115.889.653 105.842.594 105.842.594

Fer vrednost Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Finansijska sredstva Gotovina i sredstva kod centralne banke - 18.922.554 - 18.922.554 Hartije od vrednosti (po amortizovanoj vrednosti) - 12.336.492 - 12.336.492 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih institucij - 15.885.158 - 15.885.158 Krediti i potraživanja od komitenata - - 114.694.551 114.694.551

Ukupno - 47.144.204 114.694.551 161.838.755

Finansijske obaveze Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim institucijama i centralnoj banci - 13.352.584 - 13.352.584 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema komitentima - - 102.537.069 102.537.069

Ukupno - 13.352.584 102.537.069 115.889.653



92


(korigovano) Fer vrednost

31. decembar 2017 Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Finansijska (novčana) sredstva Gotovina i sredstva kod centralne banke - 18.005.519 - 18.005.519 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih institucija - 14.303.432 - 14.303.432 Krediti i potraživanja od komitenata - - 107.124.944 107.124.944

Ukupno - 32.308.951 107.124.944 139.433.895

Finansijske (novčane) obaveze Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim institucijama i centralnoj banci - 9.225.583 - 9.225.583 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema komitentima - - 96.617.011 96.617.011

Ukupno - 9.225.583 96.617.011 105.842.594



93

5. Klasifikacija i fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (nastavak) b) Klasifikacija finansijskih sredstava i obaveza

U sledec oj tabeli prikazano je usaglašavanje između pozicija bilansu stanja i kategorija vrednovanja finansijskih instrumenata:

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva po

amortizovanoj vrednosti

Ukupno 31. decembar 2018

Finansijska sredstva Gotovina i sredstva kod centralne banke - 18.922.554 18.922.554

Založena finansijska sredstva - 1.523.992 1.523.992 Potraživanja po osnovu derivata 51.465 - 51.465

Hartije od vrednosti 115.718 10.693.400 10.809.118 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih institucija - 15.885.158 15.885.158

Ostala sredstva 1.520 116.140.631 116.142.151 Ostala sredstva - 580.814 580.814

Ukupno finansijska sredstva 168.703 163.746.549 163.915.252

Finansijske obaveze Obaveze po osnovu derivata 56.127 - 56.127 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim institucijama i centralnoj banci - 13.352.584 13.352.584 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema komitentima - 102.537.069 102.537.069

Ukupno finansijske obaveze 56.127 115.889.653 115.945.780


fer vrednosti kroz bilans

uspeha

Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju


amortizovanoj vrednosti

(korigovano)Ukupno

31. decembar 2017

Finansijska sredstva Gotovina i sredstva kod centralne banke - - 18.005.519 18.005.519

Založena finansijska sredstva - 3.110.300 - 3.110.300

Potraživanja po osnovu derivata 11.048 - - 11.048

Hartije od vrednosti 311.711 9.938.015 - 10.249.726

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih institucija - - 14.303.432 14.303.432

Krediti i potraživanja od komitenata - - 105.331.229 105.331.229

Ostala sredstva - - 1.027.450 1.027.450

Ukupno finansijska sredstva 322.759 13.048.315 138.667.630 152.038.704

Finansijske obaveze Obaveze po osnovu derivata 13.222 - - 13.222

Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama. drugim finansijskim institucijama i centralnoj banci - - 9.225.583 9.225.583

Depoziti i ostale finansijske obaveze prema komitentima - - 96.617.011 96.617.011

Ukupno finansijske obaveze 13.222 - 105.842.594 105.855.816



94

6. Prihodi i rashodi po osnovu kamata 2018 2017

Prihodi od kamata Prihodi od kamata po osnovu sredstava u dinarima vrednovani po amortizovanoj vrednosti Krediti 6.760.193 6.276.899 Depoziti kod banaka 117.643 139.108 Hartije od vrednosti 485.274 558.346 Ostali plasmani 153.223 97.569 Prihodi od kamata po osnovu sredstava u dinarima vrednovani po fer vrednosti kroz bilans uspeha Hartije od vrednosti 9.592 2.872 Prihodi od kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti vrednovani po amortizovanoj vrednosti Krediti 131.319 108.213 Depoziti kod banaka 134.764 86.177 Hartije od vrednosti 7.631 28.702 Ostali plasmani 490 1.188 Prihodi od kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti vrednovani po fer vrednosti kroz bilans uspehapo Ostali plasmani (derivati) 85.191 104.020

Ukupno 7.885.320 7.403.094

Rashodi kamata Rashodi kamata po osnovu obaveza u dinarima vrednovanih po amortizovanoj vrednosti Depoziti banaka (625.539) (372.724) Rashodi kamata po osnovu obaveza u stranoj valuti vrednovanih po amortizovanoj vrednosti Primeljeni krediti (42.399) (48.442) Depoziti banaka (240.449) (348.740) Rashodi kamata po osnovu obaveza u stranoj valuti vrednovanih po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ostale obaveze (derivati) (49.550) (61.541)

Ukupno (957.937) (831.447) Neto prihod po osnovu kamata 6.927.383 6.571.647

Ukupni prihodi od kamata na obezvređene kredite u 2018. godini iznosili su RSD 614 miliona.



95

7. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija 2018 2017

Prihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usuge 2.255.518 2.208.977 Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 92.590 94.516 Ostale naknade i provizije 350.391 394.604

2.698.499 2.698.097

Rashodi naknada i provizija Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (76.244) (32.674) Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (34.079) (40.338) Ostale naknade i provizije (485.071) (474.821)

(595.394) (547.833) Neto prihod po osnovu naknada i provizija 2.103.105 2.150.264

8. Neto dobitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata 2018 2017

Neto dobitak/(gubitak) po osnovu promene fer vrednosti derivata (2.488) 3.008 Neto dobitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata vrednovanih po fer vrednosti kroz bilans uspeha 4.401 137

Neto dobitak 1.913 3.145

9. Neto dobitak po osnovu prestanka priznavanja finansijskih instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti 2018 2017

Dobici po osnovu prestanka priznavanja finansijskih instrumenata vrednovanih po fer vrednosti 677 3.702 Gubici po osnovu prestanka priznavanja finansijskih instrumenata vrednovanih po fer vrednosti (192) (13)

Neto dobitak 485 3.689



96

10. Neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 2018 2017

Pozitivne kursne razlike 19.591.023 38.836.734 Negativne kursne razlike (19.541.095) (38.856.117)

Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika 49.928 (19.383)

11. Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava koja se ne vrednuju po fer

vrednosti kroz bilans uspeha

2018 (korigovano)

2017

Prihodi od ukidanja rezervisanja i gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti Krediti i potraživanja of komitenata (Napomena 24) 1.995.205 3.779.154 Ostala sredstva (Napomena 29) 30.488 2.791 Vanbilansne stavke (Napomena 37c) 209.673 87.974 Krediti i potraživanja od banaka 453 1.026 Naplaćeni otpisani krediti i potraživanja 519.122 140.331

Međuzbir 2.754.941 4.011.276

Rashodi od ukidanja rezervisanja i gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti Krediti i potraživanja of komitenata (Napomena 24) (3.244.895) (5.351.487) Ostala sredstva (Napomena 29) (20.379) (2.500) Vanbilansne stavke (Napomena 37c) (56.492) (111.377) Krediti i potraživanja od banaka (64.709) (67.724)

Međuzbir (3.386.475) (5.533.088) Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava koja se ne vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (631.534) (1.521.812)

12. Neto dobitak po osnovu prestanka priznavanja finansijskih instrumenata koji se vrednuju po amortizovanoj vrednosti Dobici po osnovu ustupanja (prodaje) potraživanja trećim licima tokom 2018. i 2017. godine prikazani su u sledećoj tabeli: 2018 2017

Dobici od prodaje potraživanja 3.489 2.620

Neto dobitak 3.489 2.620



97

13. Ostali poslovni prihodi

2018 2017

Izdavanje poslovnog prostora 2.678 3.999 Prihodi od dividende 403 743 Ostali prihodi 26.476 4.710

Ukupno ostali prihodi 29.557 9.452

14. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

2018 2017

Zarade (1.353.933) (1.334.504)

Porezi na zarade i naknade zarada (166.067) (168.432)

Doprinosi na zarade i naknade zarada (357.779) (350.326)

Ostali troškovi zaposlenih (29.133) (28.559)

Gubici po naknadama za penziju (25.505) (27.111)

Ukupno (1.932.417) (1.908.932)

15. Troškovi amortizacije

2018 2017

Nematerijalna ulaganja (Napomena 26) (240.576) (203.694) Nekretnine, postrojenja i oprema (Napomena 27) (188.922) (190.678)

Ukupno (429.498) (394.372)

16. Ostali prihodi i ostali rashodi

a) Ostali prihodi

2018 2017

Prihodi od ukidanja rezervisanja 9.362 8.678

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 1.044 38.255

Prihodi od naplaćenih sudskih taksi i sudskih sporova 66.615 36.060

Ostali prihodi 13.569 39.421

Ukupno 90.590 122.414



98

16. Ostali prihodi i ostali rashodi (nastavak)

b) Ostali rashodi

2018 2017

Administrativni troškovi 1.520.750 1.492.094 Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 1.062.418 1.068.232 Doprinosi za zarade na teret poslodavca 321.822 314.868 Materijali 147.916 143.652 Porezi 54.199 55.881 Otuđenja i otpisi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 9.392 14.578 Obezvređenje nekretnina 314.242 - Sudski troškovi i takse 64.580 57.215 Ostali troškovi 103.997 125.179 Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) 39.871 51.145

Ukupno 3.639.187 3.322.844

Detaljan pregled administrativnih troškova prikazan je u tabeli: 2018 2017

Transportne usluge 72.945 72.763 PTT usluge 117.714 127.191 Telefon 21.931 21.902 Održavanje softvera 448.459 421.416 Održavanje hardvera 47.790 55.937 Održavanje osnovnih sredstava 36.060 35.153 Održavanje mreže bankomata 17.083 15.347 Reklama i propaganda 295.926 270.433 Donacije 16.792 14.975 Zakupnina 375.997 377.772 Ostale usluge 70.053 79.205

Ukupno 1.520.750 1.492.094

Na dan 31. decembra 2018. nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 1.062.418 hiljada čine: troškovi osiguranja depozita u iznosu od RSD 475.374 hiljada, troškovi za pravne usluge u iznosu od RSD 193.081 hiljada, troškovi transporta zaposlenih u iznosu od RSD 45.169 hiljada, usluge čišćenja u iznosu od RSD 25.013 hiljada, troškovi obezbeđenja u iznosu od 38.677 hiljada dinara, troškovi štampe izvoda sa kartica u iznosu od RSD 39.642 hiljada, troškovi omladinskih zadruga u iznosu od RSD 10.878, troškovi usluga naplate potraživanja u iznosu od RSD 25.814 hiljada, troškovi informacionih usluga u iznosu od RSD 24.333 hiljada, troškovi intelektualnih usluga u iznosu od RSD 29.508 hiljada kao i ostali nematerijalni troškovi.



99

17. Porez na dobitak Porez na dobitak:

(korigovano)

2018 (korigovano)

2017

Tekući porez (318.712) (21.044) Odloženi porez (8.289) (192.153)

Ukupno (327.001) (213.197)

Porez na dobitak Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne poreske stope i bio bi kao što sledi:

(korigovano)

2018 (korigovano)

2017

Dobit pre oporezivanja 2.573.814 1.695.888 Obračunati porez po stopi 15% (386.072) (254.383)

Usklađivanje efektivne kamatne stope Neodbitni rashodi i ostalo (5.455) (5.122) Korekcija transfernih cena (83) (92) Neoporezivi prihod 83.226 81.757 Razlika u neto knjigovodstvenoj vrednosti imovine za potrebe poreskog i finansijskog izveštavanja 21.923 16.278 Primanja zaposlenih 579 2.868 Ispravka vrednosti nekretnina (17.396) (2.220) Ostalo (kapitalni dobitak) 950 (3.372) Ostalo (efekat primene MSFI 9) (24.673) 2.431 Iskorišćen iznos po osnovu prethodno priznatih poreskih kredita (9.239) (58.707) Poreski efekat iskorišćenih prenetih poreskih gubitaka i poreskih kredita 9.239 136.301 Iskorišćena odložena poreska sredstva na gubtike prenete u budući period - (128.936)

Ukupan poreski rashod iskazan u bilansu uspeha 12,70% (327.001) 12,57% (213.197)

Banka je u 2018. godini ostvarila oporezivu dobit u iznosu od 2,186,342 hiljada RSD (2017. oporeziva dobit je bila 1,068,966 hiljada RSD). Efekti prve primene MSFI 9 priznaju se u poreskom bilansu u jednakim iznosima u pet poreskih perioda, počev od 2018. godine. Banka je priznala odložena poreska sredstva po osnovu efekata prve primene MSFI 9 u iznosu od 21,105 hiljada RSD. Obaveza za porez na dobit za 2018. godinu u iznosu od 318,712 hiljada RSD jednim delom će se prebiti sa akontacijama poreza na dobit plaćenim prethodnih godina u iznosu od 251,269 hiljada RSD, a preostali deo obaveze u iznosu od 67,443 hiljade RSD biće izmiren o roku dospeća.



100

18. Zarada po akciji Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u toku godine. Na dan 31. decembra 2018. godine. Banka ima 43 prioritetne akcije. Nije bilo objave prioritetnih dividendi. te nema ni efekta na osnovnu zaradu po akciji.

(korigovano)

2018 (korigovano)

2017

Dobit koja pripada akcionarima banke (u RSD hiljada) 2.246.813 1.482.691 Ponderisan prosečan broj običnih akcija izdatih tokom godine 254.224 254.224

Osnovna zarada po akciji (izražena u RSD po akciji) 8.838 5.832

19. Gotovina i sredstva kod centralne banke

31. decembar

2018 31. decembar

2017

U dinarima Tekući račun 5.699.935 6.668.347 Gotovina u blagajni 1.528.679 1.097.633 U stranoj valuti Gotovina u blagajni 2.265.723 1.382.771 Ostala gotovina i gotovinska sredstva 2.519 2.975 Obavezna rezerva kod Centralne banke 9.425.698 8.853.793

Ukupno 18.922.554 18.005.519

Obavezna rezerva u domaćoj i stranoj valuti je obračunata, od strane Banke, u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 76/2018) i Smernicama za implementaciju Odluke o obaeznoj rezervi kod Narodne Banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 76/2018). Na dan 31. decembra 2018. godine, obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 6.950.539 hiljada (2017. godina: RSD 6.496.464 hiljade). Obavezna rezerva u domaćoj valutije uključena u stanje tekućih računa, tako da nije prikazana odvojeno. Banka može da koristi obaveznu rezervu za održavanje likvidnosti. Na dan 31. decembra 2018. godine, obračunata obavezna rezerva u stranoj valuti iznosila je EUR 79.640 hiljada (2017. godina: EUR 74.410 hiljade). U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi, Banka je u obavezi da sredstva obavezne reverve u stranoj valuti izdvoji na posebnom računu kod Narodne banke Srbije. Iznos obračunate obavezne rezerve u stranoj valuti na depozite sa rokom dospeća do 2 godine iznosi 20%. Rezerva treba da se izdvaja na sledeći način: 38% rezerve treba da se izdvaja u dinarima i 62% rezerve se izdvaja uevrima. Stopa obavezne rezerve na depozite sa rokom dospeća do 2 godine u u domaćoj valuti iznosi 5%.



101

19. Gotovina i sredstva kod centralne banke (nastavak) Iznos obračunate obavezne rezerve u stranoj valuti na depozite sa rokom dospeća preko 2 godine iznosi 13%. Ova rezerva treba da se izdvaja na sledeći način: 30% rezerve se izdvaja u dinarima i 70% rezerve se izdvaja u evrima. U domaćoj valuti, obavezna rezerva na depozite sa rokom dospeća preko 2 godine se ne zahteva. Za potrebe izveštaja o tokovima gotovine, gotovina i gotovinski ekvivalenti čine sledeća salda sa dospećem manjim od 90 dana:

31. decembar

2018 31. decembar

2017

Gotovina i sredstva kod Centralne banke (Napomena 19) U dinarima Tekući račun 5.700.014 6.668.347 Gotovina u blagajni 1.528.679 1.097.633 U stranoj valuti Gotovina u blagajni 2.265.727 1.382.771 Ostala gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.519 2.975

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih institucija (Napomena 23) Devizini tekući račun 3.377.602 1.166.974

Ukupni tokovi gotovine 12.874.541 10.318.700

20. Založena finansijska sredstva Na dan 31. decembar 2018. godine, finansijska sredstva data u zalogu iznose RSD 1.523.992 hiljada odnose se na založene obveznice Ministarstva finansija, koja su data kao kolateral za depozite uzete od preduzeća u stečaju. Na dan 31. decembar 2017. godine, Banka je imala finansijska sredstva data u zalogu u iznosu od RSD 3.110.300 hiljada.



102

21. Potraživanja po osnovu derivata Sredstva i obaveze po osnovu derivata:

31. decembar 2018 31. decembar 2017

Fer vrednost Fer vrednost

Ugovorni/ nominalni

iznos Sredstva Obaveze

Ugovorni/ nominalni

iznos Sredstva Obaveze

Derivati koji se drže radi trgovanja Valutni svopovi 3.195.928 23 458 - - - Kamatni svopovi 19.329.255 51.442 55.669 14.451.324 11.048 13.222

Ukupno 22.525.183 51.465 56.127 14.451.324 11.048 13.222

22. Hartije od vrednosti



fer vrednosti kroz bilans

uspeha


amortizovanoj vrednosti Ukupno


namenjena trgovanju


raspoloživa za prodaju Ukupno

U dinarima

Akcije 418 - 418 418 21.812 22.230

Državne obveznice 87.775 - 87.775 311.156 13.026.503 13.337.659 currency stranoj valuti

Akcije 27.343 - 27.343 - - - Državne obveznice - 12.230.295 12.230.295 - - -

Manje korekcija ili ispravka vrednosti 182 (12.903) (12.721) 137 - 137

Hartije od vrednosti uključijući i založena finansijska sredstva 115.718 12.217.392 12.333.110 311.711 13.048.315 13.360.026

Založena finansijska sredstva (Napomena 20) - (1.523.992) (1.523.992) - (3.110.300) (3.110.300)

Ukupno 115.718 10.693.400 10.809.118 311.711 9.938.015 10.249.726



103

23. Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

31. decembar 2018

Domaće banke

Strane banke

Finansijske institucije

Narodna banka Srbije Ukupno

31. decembar 2017

Ukupno

Repo u dinarima - - - 4.501.793 4.501.793 4.501.606 Potraživanja za obračunatu kamatu 46 - - - 46 50 Depoziti u dinarima Ostali depoziti - - - - - 400.000 Depoziti u stranoj valuti - Računi inostranih banaka - 3.377.602 - - 3.377.602 1.166.974 Ostali depoziti 425.501 6.677.871 4.727 - 7.108.099 7.819.834 Ostali namenski depoziti 248.053 585.183 - - 833.236 436.022 Plasmani u dinarima - Ostali krediti - - 57.918 - 57.918 99.284 Razgraničena potraživanja za kamatu - - 338 - 338 320 Plasmani u stranoj valuti - Ostali plasmani - - 1.834 - 1.834 6.185 Razgraničena potraživanja za kamatu 1 337 6.233 - 6.571 17.239 Krediti i plasmani, bruto 673.601 10.640.993 71.050 4.501.793 15.887.437 14.447.514 Minus: Rezervisanja (233) (1.911) (72) (63) (2.279) (144.082)

Krediti i plasmani, neto 673.368 10.639.082 70.978 4.501.730 15.885.158 14.303.432



104

24. Krediti i potraživanja od komitenata

31. decembar 2018

(korigovano) 31. decembar

2017

Preduzeća Preduzetnici Fizička lica Strana lica Ostali

klijenti Ukupno Ukupno

Depoziti u dinarima Ostali namenski depoziti 31.500 - - - - 31.500 31.500 Plasmani u dinarima Potraživanja od kamata i naknada 118.003 52.523 194.331 10 151.079 515.946 802.616 Investicioni krediti 6.898.700 330.664 - - 9.204 7.238.568 3.631.070 Dozvoljena prekoračenja 206.351 68.514 867.532 - 1.534 1.143.931 1.143.030 Krediti za obrtna sredstva 31.627.298 2.071.713 - - 637 33.699.648 34.598.065 Stambeni krediti - - 17.691.823 53.719 - 17.745.542 18.559.430 Ostali krediti 9.837.120 3.774 5.614.680 - 55.869 15.511.443 15.821.214 Gotovinski krediti - - 37.728.670 - - 37.728.670 32.211.893 Potrošački krediti - - 27.906 - - 27.906 64.986 Ostali plasmani - 3 4.085 - 427 4.515 1.274.279 Razgraničenja potraživanja za kamate 59.156 7.576 247.859 78 121 314.790 328.994 Plasmani u stranoj valuti Potraživanja za kamatu i naknadu - - - - - - 19 Krediti za uvoz 6.431.905 - - - - 6.431.905 4.496.468 Ostali krediti 118.906 - - - - 118.906 139.052 Ostali plasmani 1.090.690 - - - - 1.090.690 1.713.686 Razgraničenja potraživanja za kamate 3.855 - - - - 3.855 3.279 Odloženi prihod upotrebom efektivne kamatne stope (89.304) - (55.307) - - (144.611) (155.588) Krediti i plasmani, bruto 56.334.180 2.534.767 62.321.579 53.807 218.871 121.463.204 114.663.993

Minus: Rezervisanja (1.884.865) (563.425) (2.723.264) (326) (149.173) (5.321.053) (9.332.764) Krediti i plasmani, neto 54.449.315 1.971.342 59.598.315 53.481 69.698 116.142.151 105.331.229 Banka odobrava indeksirane kredite stanovništvu po kamatnim stopama u rasponuod 2,1% do 16,5% godišnje u rasponu od 3,9% do 34,5%za kredite u dinarima. Kamatne stope za indeksirane kredite pravnim licima kretale su se u rasponu od 1,9% do 3,75% godišnje i u rasponu od 3,45% do 4,20% godišnje za kredite u dinarima.



105

25. Investicije u pridružena društva


Investicije u pridružena društva 36.075 43.681

Na dan 31. decembra 2018. godine Banka ima učešće u kapitalu ERB Leasing a.d. Beograd – u likvidaciji od 49,49% (31. decembra 2017: 49,49%).

26. Nematerijalna imovina

Nematerijalna imovina

Sredstva u pripremi Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2017. Nabavna vrednost 3.808.857 57.143 3.866.000 Ispravka vrednosti (2.019.839) - (2.019.839)

Neotpisana vrednost 1.789.018 57.143 1.846.161 Godina zavšena na dan 31. decembar 2017. Početno stanje neotpisane vrednosti 1.789.018 57.143 1.846.161 Nove nabavke - 311.615 311.615 Prenosi 250.444 (250.444) - Amortizacija (Napomena15) (203.694) - (203.694) Neotpisana vrednost 1.835.768 118.314 1.954.082 Stanje na dan 31. decembar 2017. Nabavna vrednost 4.059.301 109.122 4.168.423 Ispravka vrednosti (2.223.533) - (2.223.533)

Neotpisana vrednost 1.835.768 109.122 1.944.890 Godina zavšena na dan 31. decembar 2018. Početno stanje neotpisane vrednosti 1.835.768 109.122 1.944.890 Nove nabavke - 457.212 457.212 Prenosi 452.095 (452.095) - Amortizacija (Napomena15) (240.576) - (240.576) Neotpisana vrednost 2.047.287 114.239 2.161.526 Stanje na dan 31. decembar 2018. Nabavna vrednost 4.511.396 114.239 4.625.635 Ispravka vrednosti (2.464.109) - (2.464.109)

Neotpisana vrednost 2.047.287 114.239 2.161.526

Knjigovodstvena vrednost nematerijalne imovine ne odstupa značajno od njihove fer vrednosti.



106

27. Nekretnine, postrojenja i oprema

Zemljište i građevin-

ski objekti

Oprema i ostala osnovna

sredstva

Osnovna sredstva u

pripremi Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2017. Nabavna vrednost 4.042.824 1.447.495 56.903 5.547.222 Ispravka vrednosti (846.317) (1.047.594) - (1.893.911)

Neotpisana vrednost 3.196.507 399.901 56.903 3.653.311 Godina završena na dan 31. decembar 2017. Početno stanje neotpisane vrednosti 3.196.507 399.901 56.903 3.653.311 Nove nabavke 38.658 - 194.697 233.355 Prenosi 5.565 232.168 (237.733) - Prodaja / Otpis (99.756) (13.080) - (112.836) Amortizacija (Napomena15) (78.139) (112.539) - (190.678)

Neotpisana vrednost 3.062.835 506.450 13.867 3.583.152 Stanje na dan 31. decembar 2017. Nabavna vrednost 3.932.475 1.563.557 13.867 5.509.899 Ispravka vrednosti (869.640) (1.057.107) - (1.926.747)

Neotpisana vrednost 3.062.835 506.450 13.867 3.583.152 Godina završena na dan 31. decembar 2018. Početno stanje neotpisane vrednosti 3.062.835 506.450 13.867 3.583.152 Nove nabavke 57.319 - 305.502 362.821 Prenosi 41.366 182.706 (281.393) (57.321) Prodaja / Otpis (1.207) (7.447) - (8.654) Obezvređenje (314.241) - - (314.241)

Amortizacija (Napomena15) (71.573) (117.349) - (188.922)

Neotpisana vrednost 2.774.499 564.360 37.976 3.376.835 Stanje na dan 31. decembar 2018. Nabavna vrednost 4.018.411 1.664.119 37.976 5.720.506 Ispravka vrednosti (1.243.912) (1.099.759) - (2.343.671)

Neotpisana vrednost 2.774.499 564.360 37.976 3.376.835

Troškovi zakupnine na dan 31. decembar 2018 iznose RSD 375.997 hiljada (2017. godine: RSD 377.772 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina, uključeni su u operativne troškove (Napomena 16). Na dan 31. decembar 2018. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.



107

28. Odložena poreska sredstva i obaveze Odložena poreska sredstva i obaveze na dan 31. decembar:

(korigovano)

31. decembar 2018.

(korigovano)

31. decembar 2017.

Odložena poreska sredstva 42.805 - Odložene poreske obaveze (163.181) (132.277)

Odložena poreska sredstva

(korigovano)

31. decembar 2018.

(korigovano)

31. decembar 2017.

Početno stanje odloženih poreskih sredstava na dan 01. januar 2018 33.025 227.740 Promene tokom godine: Povećanje /(smanjenje) odloženih poreskih sredstava po osnovu privremenih razlika vezanih za rezervisanja za penzije (232) 616 Povećanje /(smanjenje) odloženih poreskih sredstava po osnovu privremenih razlika vezanih za rezervisanja po osnovu sudskih sporova (1.854) (7.688) Odložena poreska sredstva na gubitke preneta u budući period - (128.936) Odložena poreska sredstva po osnovu poreskih kredita (9.239) (58.707)

Ukupan odloženi poreski prihod/(rashod) za godinu (11.325) (194.715) Povećanje/(smanjenje) odloženih poreskih sredstava po osnovu revalorizacionih rezervi 21.105 -

Odložena poreska sredstva na dan 31. decembar 2018 42.805 33.025

Odložene poreske obaveze 31. decembar

2018. 31. decembar

2017.

Početno stanje odloženih poreskih obaveza na dan 1. januar 2018 (165.302) (169.706) Promene tokom godine: Povec anje/(smanjenje) odloženih poreskih obaveza po osnovu privremenih razlika nastalih po osnovu tretmana troškova amortizacije 3.035 2.562

Ukupan odloženi poreski prihod/(rashod) za godinu 3.035 2.562 Povec anje/(smanjenje) odloženih poreskih obaveza po osnovu aktuarskih gubitaka (914) 544 Povec anje/(smanjenje) odloženih poreskih obaveza po osnovu rezervi za AFS portfolio - 1.298

Odložene poreske obaveze na dan 31. decembar 2018 (163.181) (165.302)

U 2017. godini Banka je izvršila prebijanje odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza budući da je imala zakonsko pravo da umanji tekuće poreska sredstva u odnosu na tekuće poreske obaveze kao i odložena poreska sredstva u odnosu na odložene poreske obaveze koje se odnose na poreze na dobit koje je propisao isti poreski organ istom poreskom entitetu.



108

28. Odložena poreska sredstva i obaveze (nastavak)

Na dan 31. decembra 2018. godine i 31. decembra 2017. godine, Banka nema nepriznata odložena poreska sredstva na gubitke preneta u budući period. Odloženi poreski prihod/(rashod) nastao je po osnovu:

(korigovano)

2018 (korigovano)

2017

Amortizacije 3.035 2.562 Dugoročnih rezervisanja (2.085) (7.072) Iskorišćeni poreski krediti - (128.936) Poreski krediti (9.239) (58.707)

Ukupno (8.289) (192.153)



109

29. Ostala sredstva

31. decembar

2018

(korigovano)

31. decembar 2017

Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 40 24 Razgraničena potraživanja za avansna plaćanja 351.627 278.513 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 15.108 460.581 Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 109 109

366.884 739.227 Ostala potraživanja u dinarima Potraživanja od zaposlenih 12 177 Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 30.981 26.157 Po osnovu avansa datih za trajna ulaganja 57.180 118.896 Po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa 137 402 Prolazni i privremeni računi 28.376 (14.355) Ostala potraživanja naknada 34.727 46.464 Ostala potraživanja 48.876 116.235 Ostala potraživanja u stranoj valuti Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 919 921 Prolazni i privremeni računi 22.079 8.574 Ostala potraživanja naknada 281 5.003 Ostala potraživanja 118.508 115.509

342.076 423.983 Zalihe Sredstva stečena naplatom potraživanja - 12.415 Zalihe materijala 5.082 3.374 5.082 15.789

Ostala sredstva – bruto 714.042 1.178.999

Minus: Ispravka vrednosti potraživanja (133.228) (145.317) Minus: Ispravka vrednosti materijalnih vrednosti primljenih po osnovu naplate potraživanja - (6.232) Ostala sredstva - neto 580.814 1.027.450



110

30. Obaveze po osnovu derivata

31. decembar 2018

31. decembar 2017

Obaveze u dinarima Povećanje fer vrednosti derivata 1.188 2.174 Obaveze u stranoj valuti Povećanje fer vrednosti derivata 54.939 11.048

Ukupno (Napomena 21) 56.127 13.222

31. Neto dugovanja – usaglašavanje sa tokovima gotovine iz aktivnosti finansiranja U tabeli ispod prikazana je analiza duga i kretanja duga Banke za svaki od prikazanih perioda. Kao stavke duga prikazane su stavke koje predstavljaju aktivnosti finansiranje u izveštaju o novčanim tokovima.

Pozajmljena sredstva

Sopstvene akcije Ukupno

Neto dug na dan 1. januar 2017. 7.115.570 - 7.115.570

Prilivi gotovine 24.337.395 (500) 24.336.895

Odlivi gotovine (22.157.527) - (22.157.527)

Kursne razlike (309.521) - (309.521)

Neto dug na dan 31. decembar 2017. 8.985.917 (500) 8.985.417

Prilivi gotovine 21.657.191 - 21.657.191

Odlivi gotovine (17.890.279) (17.890.279)

Kursne razlike (27.021) - (27.021)

Neto dug na dan 31. decembar 2018. 12.725.808 - 12.725.808



111

32. Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

31. decembar 2018 31. decembar

2017

Kursne razlike

Kursne razlike

Kursne razlike

Kursne razlike

Kursne razlike

Transakcioni depoziti u dinarima 27.531 - 35.190 62.721 77.370 Transakcioni depoziti u stranoj valuti 316 6.232 614.542 621.090 11.100 Ostali depoziti i obaveze u dinarima Namenski depoziti 210 - 46 256 210 Ostali depoziti - - 255.000 255.000 190.000

Razgraničenja po kamatana i naknadama - - 1.654 1.654 1.264 Ostali depoziti i obaveze u stranoj valuti Namenski depoziti 216 - 569 785 279.619

Ostali depoziti - 236.389 96.443 332.832 59.303 Primljeni krediti 1.158.306 - 10.885.845 12.044.151 8.599.697

Razgraničenja po kamatana i naknadama 8.335 - 25.760 34.095 7.020

Ukupno 1.194.914 242.621 11.915.049 13.352.584 9.225.583

Struktura kratkoročnih zaduženja Banke na dan 31. decembra 2018. godine prikazana je u tabeli u nastavku:

Valuta 31. decembar 2018 31. decembar 2017 Nominalna

kamatna stopa

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) EUR 10.885.845 6.585.661 0,381% - 0,392%

Banca Popolare di Sondrio EUR 1.158.306 2.014.036 0,254%

Ukupno 12.044.151 8.599.697



112

33. Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima

31. decembar 2018

(korigovano) 31. decembar

2017

Javni sektor Preduzeća Preduzetnici Stanovništvo Strana lica Ostali

komitenti Ukupno Ukupno

Transakcioni depoziti u dinarima - 3.840.802 979.416 4.247.845 40.663 1.275.092 10.383.818 9.283.513 Transakcioni depoziti u dinarima - 2.910.385 93.647 21.884.248 1.113.586 167.964 26.169.830 22.934.086

Ostali depoziti i obaveze u dinarima Štedni depoziti - - - 1.199.028 7.608 - 1.206.636 949.957

Namenski depoziti - 82.864 1 31.130 1.877 - 115.872 102.071

Depoziti kao sredstvo obezbeđenja - 99.095 2.709 12.465 - - 114.269 80.661 Ostali depoziti 6.063.000 3.982.111 23.824 - - 5.393.6791 15.462.614 11.597.033

Ostale finansijske obaveze - 125 - 49.728 - 12 49.865 47.674 Kamate, provizije i naknade - 321 103 38 - - 462 299

Razgraničena kamata 197.670 4.285 61 10.182 93 20.045 232.336 36.084

Ostali depoziti i obaveze u stranoj valuti Štedni depoziti - - - 41.208.647 939.803 - 42.148.450 42.874.216 Namenski depoziti - 216.840 16.285 98.867 15.730 34.254 381.976 3.505.084

Depoziti kao sredstvo obezbeđenja - 958.584 10.200 754.247 1.852 - 1.724.883 1.269.354 Ostali depoziti 4.136 2.180.314 - - 260.701 1.225.726 3.670.877 3.363.678

Primljeni krediti 681.660 - - - - - 681.660 386.221

Ostale finansijske obaveze - - - - - 87.061 87.061 53.226 Kamate, provizije i naknade u stranoj valuti - - - 252 - - 252 264

Ragraničena kamata 447 2.160 1 94.330 6.465 2.805 106.208 133.590

Ukupno 6.946.913 14.277.886 1.126.247 69.591.007 2.388.378 8.206.638 102.537.069 96.617.011

Na depozite po viđenju preduzeća u dinarima/stranoj valuti nije obračunavana kamata tokom 2018. godine. Oročeni depoziti kompanija u dinarima nose kamatnu stopu od 2,6% do 3,7% godišnje dok oročeni depoziti preduzeća u stranoj valuti nose kamatnu stopu od 0,65% do 1,2% godišnje.

Godišnja kamatna stopa na tekuće i depozite po viđenju stanovništva iznosi do 0,5% za evre i 4,9% za dinare (ukupan saldo depozita). Za nove depozite po viđenju, kamata je 0,5% za evre i 2,4% za dinare. Kamatna stopa na oročene depozite u evrima varira od 0,1% do 1,9% dok kamatna stopa na oročene depozite u dinarima stanovništva kreće se u rasponu od 1,5% do 3,8% godišnje.

1 Depoziti kompanija u stečaju



113

33. Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima (nastavak)

Pozajmice od javnog sektora u iznosu od RSD 680.660 hiljada na dan 31. decembra 2018. godine (RSD 386.221 hiljada na dan 31. decembra 2017.) odnose se na dugoročne kredite od Evropske investicione banke (EIB) gde Banka nastupa kao posrednička banka, dok je Republika Srbija krajnji dužnik.

34. Rezervisanja

31. decembar

2018

(korigovano)

31. decembar 2017

Rezervisanja za izloženosti po vanbilansnoj aktivi 53.393 243.374 Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 37b) 105.351 117.706 Rezervisanja za penzije 39.319 40.869 Ostala rezervisanja u skladu sa zahtevima MRS 19 28.485 29.369

Ukupno 226.548 431.318

Promene ukupnih rezervisanja prikazane kao što sledi:

Rezervisanja prema MRS 19

Rezervi-sanja za penzije

Rezervi-sanja za sudske

sporove

Rezervisanja po vanbi-

lansnoj evidenciji Ukupno

Stanje na dan 01.01. 2017. 11.646 36.759 168.963 229.217 446.585 Korišćenje rezervisanja – plaćanja (7.814) (1.088) (93.777) - (102.679) Nova rezervisanja 25.537 1.574 51.145 111.377 189.633 Ukidanje rezervisanja (Napomene 10 i 11) - 3.624 (8.678) (87.974) (93.028) Neto kursne razlike - - 53 (9.246) (9.193) Stanje na dan 31.12.2017. (korigovano) 29.369 40.869 117.706 243.374 431.318 Efekat prve primene MSFI 9 - - - (36.682) (36.682) Korišćenje rezervisanja – plaćanja (20.617) (1.226) (42.848) - (64.691) Nova rezervisanja 19.733 5.772 39.870 56.492 121.867 Ukidanje rezervisanja (Napomene 10 i11) - (6.096) (9.362) (209.673) (225.131) Neto kursne razlike - - (15) (118) (133)

Stanje na dan 31.12.2018. 28.485 39.319 105.351 53.393 226.548

Kretanje obaveza za standardne obaveze za penzijsko osiguranje zaposlenih je sledec e:

2018 2017

Obaveze za otpremnine na dan 1. Januar 2018. 40.869 36.759 Plaćene naknade i troškovi uključeni u primanja zaposlenih 4.545 486 Ponovno vrednovanje priznato kroz ostali rezultat (OCI) (6.095) 3.624

Obaveze ze otpremnine na dan 31. Decembar 2018. 39.319 40.869



114

34. Rezervisanja (nastavak)

Glavne aktuarske pretpostavke upotrebljene u obračunu rezervisanja za penzije (izražena kao ponderisane prosečne vrednosti):

31. decembar 2018

31. decembar 2017

Diskontna stopa 4,70% 5,00% Povećanje procečne zarade na nacionlanom nivou 2,00%-4,25% 2,50%-4,50% Stopa inflacije 3,25% 3,50%

35. Ostale obaveze

31. decembar

2018 31. decembar

2017

Obaveze po osnovu zarada i naknada Po osnovu privremenih i povremenih poslova 5.638 6.839 Ostale obaveze prema zaposlenima 952 3.329 6.590 10.168 Ostale obaveze u dinarima Po komisionim poslovima 258 236 Po osnovu primljenih avansa 110 11.940 Prema dobavljačima 139.469 132.681 Prolazni i privremeni računi 7.574 10.210 Obaveze iz dobiti 700 700 Ostale obaveze 66.582 19.960 Obaveze po osnovu kamata i naknada 25.405 21.996 Ostale obaveze u stranoj valuti Po osnovu primljenih avansa 42.913 49.710 Prema dobavljačima 33.151 9.439 Prolazni i privremeni računi 278 95 Ostale obaveze 6.095 4.654 322.535 261.621 Porez na dodatu vrednost 59.745 54.698 Ostali porezi i doprinosi 7.385 8.427 67.130 63.125

Pasivna vremenska razgraničenja u dinarima Ostali razgraničeni rashodi 103.898 75.526 Razgraničeni prihodi od naknada 21.100 17.654 Razgraničeni prihodi od kamata - 6.742 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 57.879 388.962 Pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Ostali razgraničeni rashodi 15.185 16.009 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 406 10.136 198.468 515.029 Ukupno 594.723 849.943



115

36. Kapital Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak/dobitak ranijih godina:

(korigovano)

31. decembar 2018

(korigovano)

31. decembar 2017

Akcijski kapital i ostali kapital Akcijski kapital - obične akcije 25.422.400 25.422.400 Akcijski kapital - prioritetne akcije 4.300 4.800 Emisiona premija 6.051.999 6.051.999 Ostali kapital - 2.727

31.478.699 31.481.926 Otkupljene sopstvene akcije - (500) Rezerve banke iz dobiti i ostale rezerve 9.561.062 9.558.335

9.561.062 9.557.835 Revalorizacione rezerve Revalorizacione rezerve – HoV raspoložive za prodaju - 14.237 Aktuarski gubitak za penzione doprinose 5.368 186

5.368 14.423 Akumulirana dobit 9.242.877 7.914.950 Dobit tekuće godine 2.246.813 1.482.691

11.489.690 9.397.641 Ukupno kapital 52.534.819 50.451.825 Broj emitovanih akcija 254.267 254.272

Nominalna vrednost akcija iznosi RSD 100.000 po pojedinačnoj akciji. Zakonske I ostale rezerve u ukupnom iznosu od RSD 9.561.062 hijada uključuju: a) Rezerve iz dobiti u iznosu od RSD 533.941 hiljada su rezerve sa kojim su banke ušle u proces

spajanja i to; RSD 230.392 hiljada su rezerve Nacionalne stedionoce banke, a RSD 303.549 hiljada su rezerve EFG Eurobank a.d.

b) Rezerve iz dobiti u iznosu od RSD 9.024.394 hiljada su rezerve koje su formirane kao posebna

rezerva iz dobiti za procenjene gubitke u skladu sa odlukom Narodne banke Srbije. s tim što RSD 6.635.693 hiljada se odnosi na nedostajući iznos rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi, a RSD 2.388.702 hiljada se odnosi na nedostajući iznos rezervi za procenjene gubitke po vanbilansnoj evidenciji. Ova rezerva je formirana u periodu od 2005. do 2013. godine u skladu sa važećom regulativom.

c) Na početku 2018, godine sa pozicije akcijskog kapitala reklasifikovana je stavka u iznosu od

RSD 2.727 hiljada u rezerve iz dobiti, Ove rezerve su bile formirane u ranijem periodu kao stavka namenjena za poboljšanje uslova stanovanja u skladu sa tada važećim propisima za akcionarska društva.



116

36. Kapital (nastavak) Akcionari Banke na dan 31. decembar 2018. godine predstavljeni su u tabeli koja sledi:

Akcionar Obične

akcije % Prioritetne

akcije % Ukupne

akcije %

Eurobank Ergasias 141.868 55,80% 17 39,52% 141.885 55,80% Berberis Investments Limited 3.690 1,45% - - 3.690 1,45% ERB N,E, BV Holding Company Holland 108.666 42,75% - - 108.666 42,75% Agromerkantilija zemljoradnička zadruga - - 3 6,98% 3 0,00% AKT - - 1 2,33% 1 0,00% Bambi banat - - 3 6,98% 3 0,00% Buducnost - - 2 4,65% 2 0,00% Dunav AD - - 1 2,33% 1 0,00% Kopaonicanka ZP - - 2 4,65% 2 0,00% Saobracajni institut CIP - - 3 6,98% 3 0,00% Siemens IT solutions and service - - 2 4,65% 2 0,00% Stem - - 1 2,33% 1 0,00% TP Beogradelektro - - 6 13,94% 6 0,00% Trustex - - 1 2,33% 1 0,00% ZZ BajinaBasta - - 1 2,33% 1 0,00%

Ukupno 254.224 100,00% 43 100,00% 254.267 100,00%

Promene u broju običnih i prioritetnih akcija prikazane su u tabeli:

Obične akcija Preferencijalne

akcije

Stanje na dan 31.12.2018. 254.224 43

Stanje na dan 31.12.2017. 254.224 48

Emisija akcija i promene strukture kapitala Eurobank Banka u toku 2018. godine nije povećavala kapital. Banka je tokom 2018. godine izvršila poništenje 5 sopstvenih preferencijalnih akcija otkupljenih od bivšeg akcionara Habit Farm u stečaju u ukupnom iznosu od 500 hiljada dinara (5 akcija nominalne vrednosti 100 hiljada dinara po jednoj akciji). Emisiona premija Emisiona premija obuhvata razliku između tržišne cene akcija i njihove nominalne vrednosti. Na dan 31. decembar 2018. godine emisona premije Banke iznosila je RSD 6.051.999 hiljada (31. decembar 2017. godine: RSD 6.051.999 hiljada).



117

37. Potencijalne obaveze

a) Obaveze po osnovu operativnog lizinga Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga:

31. decembar 2018

31. decembar 2017

U periodu ne dužem od godinu dana 65.667 66.785 U periodu preko 1. ali ne duže od 5 godina - - U periodu preko 5 godina - -

Ukupno 65.667 66.785

b) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2018. godine, Banka je izdvojila rezervisanja za sudske sporove u iznosu od RSD 105.351 hiljada (na dan 31. decembar 2017. godine: RSD 117.706 hiljada). Rervisanja u iznosu RSD 94.071 hiljadu odnose se na sudske sporove u vezi sa jednostranim povećanjem kamatnih stopa u prošlosti (31. decembar 2017. godine: RSD 110.796 hiljada).

Na dan 31. decembra 2018. godine Banka je imala portfolio kredita u CHF u iznosu od RSD 11.107.261 hiljada. Do decembra 2018. godine donešene su dve drugostepene presude protiv banaka za raskid ugovora o stambenom kreditu u CHF zbog značajne promene tržišnih uslova (jačanje CHF kursa u odnosu na RSD: jedna u korist klijenta i druga u korist banke) . Obe su bile pod vanrednim pravnim lekom (revizijom) i obe su vraćene na ponovno odlučivanje. Uprkos ovim dvema presudama o raskidu ugovora, još uvek je prisutna velika neizvesnost u vezi sa odlukom viših sudova i kako c e te odluke uticati na odnos između banaka i klijenata. Rukovodstvo nastavlja da prati ovo pitanje i odlučiće o potrebi za rezervisanjema u skladu sa MRS 37, kada bude imala više informacija na raspologanju U ovom trenutku, rukovodstvo ne smatra da su moguc e negativne implikacije za Banku. Skupština Republike Srbije usvojila je 25. aprila 2019. godine Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Procenjeni efekti pomenutog Zakona obelodanjeni su u Napomeni 43.



118

37. Potencijalne obaveze (nastavak) c) Vanbilansne pozicije Vanbilansne pozicije Banke na dan 31. decembra 2018. i 31. decembra 2017. godine prikazane su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara 31. decembar

2018. 31. decembar

2017.

Vanbilansne stavke izložene kreditnom riziku: Akreditivi 11.172 57.016 Činidbene garancije 1.963.684 1.316.264 Plative garancije 9.031.550 7.502.581 Neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 19.109.432 17.790.765 Vanbilansne stavke koje nisu izložene kreditnom riziku: Ostale preuzete neopozive obaveze – obavezujuća pisma o namerama 180.174 172.453 Ostale preuzete neopozive obaveze - SPOT 1.607.735 1.875.772 Finansijska sredstva za osiguranje obaveza 1.523.992 3.110.300 Derivati 70.245.886 50.555.382 Garancije primljene za obaveze 28.719.246 28.735.590 Plasmani za transakcije u ime i za račun trećih lica 2.142.341 2.151.359 Ostale vanbilansne pozicije 187.746.079 175.571.970

Ukupno vanbilansne stavke 322.281.291 288.839.452

38. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije

Pokazatelji poslovanja

Propisani Propisani

pokazatelji 2018 pokazatelji 2017 2017

(korigovana)

Adekvatnost kapitala min 8% 28,37% min 8% 29,15% 29,58% Pokrivenost osnovnog kapitala (Tier I CAD ratio) min 6% 28,37% min 6% 29,15% 29,58% Pokrivenost osnovnog akcijskog kapitala (CET 1 ratio) min 4,5% 28,37% min 4,5% 29,15%

29,58%

Dugoročna ulaganja max 60% 8,70% max 60% 10,53% 10,47% Izloženost prema licima povezanim sa bankom max 25% 19,35% max 25% 20,77% 20,65% Zbir velikih izloženosti banke max 400% 47,59% max 400% 66,69% 66,30% Pokazatelj likvidnosti: – u prvom mesecu izveštajnog perioda min 1 1,43 min 1 1,37 1,37 – u drugom mesecu izveštajnog perioda min 1 1,42 min 1 1,52 1,52 – u poslednjem mesecu izveštajnog perioda min 1 1,48 min 1 1,46 1,46 Uži pokazatelj likvidnosti: – u prvom mesecu izveštajnog perioda min 0.7 1,12 min 0,7 1,06 1,06 – u drugom mesecu izveštajnog perioda min 0.7 0,97 min 0,7 1,18 1,18 – u poslednjem mesecu izveštajnog perioda min 0.7 0,96 min 0,7 1,07 1,07 Pokazatelj deviznog rizika max 20% 5,54 max 20% 3,71 3,71 Liquidity coverage ratio min 100% 224,63% min 100% 552,22% 552,22%

Banka je na dan 31. decembra 2017. godine imala usklađene pokazatelje sa svim zahtevima Narodne banke Srbije.



119

39. Odnosi sa povezanim licima Eurobank a.d. Beograd je ćerka-kompanija Eurobank Ergasias, koja je listiranana Atinskoj berzi. U novembru 2015. godine, nakon okončanja povećanja kapitala Eurobank Ergasias, koje su u potpunosti pokrili investitori, institucije i ostali entiteti, procenat običnih akcija s pravom glasa u vaslništvu Helenskog fonda za finansijsku stabilnost (HFSF), smanjen je sa 35,41% na 2,38%. Uprkos značajnom smanjenju procenta u vlasništvu, HFSF još uvek ima značajan uticaj na poslovanje Eurobank Ergasias. U kontekstu važećeg Zakona 3864/2010, HFSF koristi pravo glasa u Skupštini akcionara Eurobank Ergasias jedino kod odluka u vezi sa Statutom Eurobank Ergasias, uključujući odluke o povećanju ili smanjenju kapitala ili davanju odgovarajućeg ovlašćenja Upravnom odboru Eurobank Ergasias, odluke o spajanju, deljenju, konverziji, ponovnom pokretanju poslovanja, produžetku trajanja ili rasformiranju banke, prenosu imovine (uključujući prodaju ćerki firmi), ili po drugom pitanju koje zahteva većinu glasova kako je predviđeno Zakonom o privrednim društvima 2190/1920. Pored toga, Eurobank Ergasias je sklopila novi Okvirni ugovor o odnosima (RFA) sa HFSF-om dana 4. decembera 2015. godine kojim je zamenjen prethodni ugovor potpisan 26. avgusta 2014. godine, koji reguliše, između ostalog: a) korporativno upravljanje, b) plan restruktuiranja i nadzor, c) praćenje sprovođenja okvira za rešavanje NPL kredita, d) materijalne obaveze i vraćanje napuno pravo glasa, e) praćenje rizičnog profila Eurobank Ergasiasu odnosu na odobrene Strategije rizika i kapitala, f) pismenopredodobrenje HFSF-a za Strategiju rizika i kapitala Grupe, Strategiju poslovanja Grupe, politike upravljanja potraživanjima u kašnjenju, nenaplativih kredita i svake izmene, proširenje, reviziju ili odstupanje od istih, i g) obaveze i prava predstavnika HFSF-a u odboru Eurobank Ergasias. Brojni bankarski poslovi se sklapaju sa povezanim licima u normalnom toku poslovanja. Ovi poslovi uključuju zajmove, depozite i garancije.



120

39. Odnosi sa povezanim licima (nastavak)

Transakcije sa povezanim licima za godinu završenu 31. decembra 2018. godine prikazane su u tabeli u nastavku.

Eurobank Ergasias

Be-Business

Exchanges S.A

IMO Property

Investemnts

ERB Property Services

ERB Leasing

ERB IT Shared

Services

ERB New Europe

Funding BV

ERB New Europe

Holding BV

Eurobank Private bank

Luxemburg S.A

Eurobank Bulgaria

a.d

Aktiva Devizni račun 39.385 - - - - - - - - - Prihodi od kamata i rashoda 337 - 1.989 - - - - - - - Potraživanja za kamatu i naknadu po plasmanima komitenata 6.677.871 - 650.070 77 - - - - - - Ucešća u kapitalu - - - - 58.500 - - - - - Derivati 216 - - - - - - - - - Ostala potraživanja - - 16 23 17 - - - - -

Ukupno aktiva 6.717.809 - 652.075 100 58.517 - - - - - Pasiva Obaveza prema komitentima 17.347 - 676.917 4.181 97.320 - 40 45.070 216 10.495 Dobavljači 5.273 - - - - - - - - - Derivati 54.723 - - - - - - - - -

Ukupno pasiva 77.343 - 676.917 4.181 97.320 - 40 45.070 216 10.495

Prihodi Prihodi od kamata 118.172 - 16.041 - - - - - - - Prihodi kamata po osnovu derivata 3.410 - - - - - - - - - Usluge 18.070 - 239 108 81 - 4.731 - - - Ostali prihodi - - - - 1.766 - - - - -

Ukupno prihodi 139.652 - 16.280 108 1.847 - 4.731 - - -

Rashodi

Rashodi kamata 11.914 - 1.231 51 205 - - - - -

Rashodi kamata po osnovu derivata 18.393 - - - - - - - - - Rashodi naknada i provizija 274 - - 6.205 - - - - - - Usluge 47.065 3.572 5.445 5.239 - 64.974 - - - -

Ukupno rashodi 77.646 3.572 6.676 11.495 205 64.974 - - - - Vanbilans - - Garancije - - - - - - - - - -

Derivati ‘ - - - - - - - - -

Ostala vanbilansne stavke - - - 223 - - - - - -



121

39. Odnosi sa povezanim licima (nastavak) Transakcije sa povezanim licima za godinu završenu 31. decembra 2017. godine prikazane su u tabeli u nastavku.

Eurobank Ergasias

Be-Business

Exchanges S.A

IMO Property

Investemnts

ERB Property Services

ERB Leasing

ERB Asset

Fin

ERB IT Shared

Services

ERB New

Europe Funding

BV

ERB New

Europe Holding

BV

Eurobank Private

bank Luxemburg

S.A

Eurobank Bulgaria

a.d

Aktiva Devizni račun 43.794 - - - - - - - - - - Prihodi od kamata i rashoda 877 - 2.559 - - - - 4.738 - - - Potraživanja za kamatu i naknadu po plasmanima komitenata 6.397.526 - 651.600 116 - - - - - - - Ucešća u kapitalu - - - - 58.479 - - - - - - Derivati 240 - - - - - - - - - - Ostala potraživanja - - - 4 - - - - - - -

Ukupno aktiva 6.442.437 - 654.159 120 58.479 - - 4.738 - - - Pasiva Obaveza prema komitentima 195.528 - 264.666 39.319 183.650 - - 112 45.175 5.311 10.184 Dobavljači 4.317 - - - - - - - - - - Derivati 10.808 - - - - - - - - - -

Ukupno pasiva 210.653 - 264.666 39.319 183.650 - - 112 45.175 5.311 10.184

Prihodi Prihodi od kamata 69.821 - 17.079 - - - - - - - - Prihodi kamata po osnovu derivate 3.760 - - - - - - - - - - Prihodi po osnovu MtM 2.438 - - - - - - - - - - Usluge 15.020 - 310 76 118 54 - 4.848 - - 25 Ostali prihodi - - - - 1.814 - - - - - -

Ukupno prihodi 91.039 - 17.389 76 1.932 54 - 4.848 - - 25

Rashodi

Rashodi kamata 2.751 - 1.181 82 366 61 - - - - -

Rashodi kamata po osnovu derivate 23.077 - - - - - - - - - - Rashodi naknada i provizija 37.356 1.433 - 15.114 - - - - - - - Usluge 17.264 - 6.709 4.097 - - 80.512 - - - - Ostali rashodi - - - 2.080 - - - - - - -

Ukupno rashodi 80.448 1.433 7.890 21.373 366 61 80.512 - - - - Vanbilans - -

Derivati 1.331.094 - - - - - - - - - -

Ostala vanbilansne stavke - - - 184 - - - - - - -



122

39. Odnosi sa povezanim licima (nastavak)

Na dan 31. decembar 2018. godine, krediti zaposlenima iznosili su RSD 2.230.597 hiljada (31. decembar 2017. godine: RSD 2.149.311 hiljada). Krediti su odobravani u skladu sa poslovnom politikom banke, a kamatne stope se kreću od 1,7% do 4,7% za stambene kredite u evrima i od -0,6% do 2,0% za stambene kredite u švajcarskim francima, dok se kamatna stopa potrošačkih kredita kreće u rasponu od 4,9% do 14,8%. Naknade ključnom osoblju

31. decembar

2018. 31. decembar

2017.

Troškovi plata i drugih naknada 81.048 67.714

Ukupno 81.048 67.714

40. Devizni kursevi Kursevi najznačajnijih valuta koje su korišćene prilikom preračuna deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembar 2018. i 31. decembar 2017. godine prikazani su u narednoj tabeli: 31. decembar

Valuta 2018. 2017.

USD 103,3893 99,1155 EUR 118,1946 118,4727 CHF 104,9779 101,2847

41. Usaglašavanje po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima U skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu, Banka je izvršila proces usaglašavanja stanja neizmirenih obaveza i potraživanja sa svojim dužnicima i poveriocima na dan 31. oktobra 2018. godine i o tom procesu postoji verodostojna dokumentacija. Od ukupno 12.873 poslatih konfirmacia (IOS obrasci), 47 je osporeno (27 neopravdanih i 20 opravdanih). Sve sporne konfirmacije su usaglašene sa klijentima tako da nema neusaglašenih potraživanja i obaveza.

42. Upravni odbor Članovi Upravnog odbora Eurobank a.d. na dan 31. decembar 2018. godine navedeni su u sledećoj tabeli:

Predsednik Članovi

Michalakis Louis Theodoros Karakasis

Stavros Ioannou

Angelos Tsichrintzis

Anastasios Nikolaou

Michail Vlastarakis

Ivan Vujacic

Christina Andreou



123

43. Događaji nakon izveštajnog perioda

Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima Skupština Republike Srbije usvojila je 25. aprila 2019. godine Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Shodno navedenom Zakonu, banke su dužne da ponude konverziju preostalog duga indeksiranog u CHF u dug koji je indeksiran u EUR u roku od 30 dana od stupanja na snagu Zakona. Konverzija takođe predviđa 38% otpisa konvertovanog iznosa duga i primenu kamatne stope po ponudi banke koja važi do 31. marta 2019. godine za kredite indeksirane u EUR. Dužnici imaju rok od 30 dana da obaveste banku o tome da li prihvataju ponudu i da potpišu ugovor o konverziji. Ukoliko ponuda ne bude prihvaćena, postojeći ugovor ostaje na snazi. Republika Srbija se obavezala da će nadoknaditi 15% iznosa duga dobijenog konverzijom, a da banke imaju pravo na poreski kredit u iznosu od 2% od iznosa preostalog duga. Što se tiče poreskog i računovodstvenog tretmana smanjenja duga, Banka će ih evidentirati u svojim poslovnim knjigama kao poreski priznati rashod u skladu sa odredbama zakona o porezu na dobit. Na dan 31. marta 2019. godine Banka je imala stambene kredite finansirane u iznosu od RSD 11.242 miliona. Dužnici su pozitivno odgovorili na Zakon tako da se oko 91% stambenih kredita indeksiranih u CHF konvertuje u EUR. Najbolja procena Banke o visini gubitka od konverzije iznosi oko 1,6 milijardi dinara. Negativan efekat na finansijski rezultat Banke, računa se kao očekivani ukupan iznos konvertovanog duga pomnožen sa 23% (gubitak od prestanka priznavanja) umanjen za: neto otpuštanje rezervisanja, niži porez na dobit usled povećanja gubitaka i pozitivan uticaj poreskog kredita. Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda Pored obelodanjivanja u Napomeni 37 b), 2. aprila 2019. godine, Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda usvojilo je sledeće pravno shvatanje „Punovažnost valutne klauzule kod ugovora o kreditu u švajcarskim francima i konverzija“:

1. Valutna klauzula se može pravno valjano ugovoriti u cilju očuvanja jednakosti uzajamnih

davanja – tržišne vrednosti dinarskog iznosa plasiranih i vracenih kreditnih sredstava koja se utvrđuje indeksiranjem kursa evra.

2. Ništava je odredba ugovora o kreditu o indeksiranju dinarskog duga primenom kursa CHF koja nije utemeljena u pouzdanom pisanom dokazu da je banka plasirana dinarska sredstva pribavila posredstvom sopstvenog zaduženja u toj valuti i da je pre zaključenja ugovora korisniku kredita dostavila potpunu pisanu informaciju o svim poslovnim rizicima i ekonomsko-finansijskim posledicama koje c e nastati primenom takve klauzule.

3. Ugovor o kreditu proizvodi pravno dejstvo i nakon utvrđenja ništavosti klauzule o indeksaciji duga primenom kursa CHF. U tom slučaju, ugovor c e se izvršiti konverzijom uz očuvanje jednakosti uzajamnih davanja – tržišne vrednosti datog kredita utvrđene na osnovu kursa evra na dan zaključenja ugovora i isplatu kamate u visini određenoj ugovorima o kreditu iste vrste i trajanja, zaključenim sa valutnom klauzulom u evrima između istog davaoca kredita i drugih korisnika kredita čije se dugovanje utvrđuje primenom kursa evra.

4. U parničnom postupku u kome se odlučuje o pravnoj valjanosti ugovora o kreditu, odnosno ugovorne klauzule o indeksaciji duga u CHF, sud c e na predlog tužioca odrediti privremenu meru kojom se davaocu kredita zabranjuje realizacija sredstava obezbeđenja i izvršenje ugovorne obaveze korisnika kredita, ukoliko vec nije pokrenuto izvršenje radi realizacije sredstava obezbeđenja.

5. U slučaju kada je postupak izvršenja radi realizacije sredstava obezbeđenja duga iz kredita vec pokrenut, sud odnosno javni izvršitelj c e na zahtev izvršnog dužnika odložiti izvršenje bez polaganja jemstva.

Na dan 31. decembra 2018. godine, Banka nije imala nijedan sudski spor u kome je zahtvano isključivo ništavost devizne klauzule.



124

43. Događaji nakon izveštajnog perioda (nastavak) Imajući u vidu da napred pomenuto pravno shvatanje nije obavezujuće za sudove, da je ono objavljeno pre usvajanja Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima (Lex Specialis) kao i da Banka nema takvih sporova, procena rukovodstva Banke je da pomenuto pravno shvatanje neće imati uticaja na finansijsku poziciju Banke. Kvalitet kreditnog portfolija Na dan 31.12.2018. godine portfolio stambenih kredita Banke iznosi RSD 17.966.200 hiljada od čega je 63,9%, odnosno RSD 11.483.155 hiljada finansirano u CHF. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolija stambenih kredita u CHF prema klasifikaciji Banke na dan 31. decembra 2018. godine:

Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Pojedinačni Zbirni


Visoki kvalitet 6.175.146 - - - 6.175.146


Pojačani nadzor (Watch list) - 1.793.747 - - 1.793.747

Obezvređeni (Defaulted) - - - 2.201.205 2.201.205

Ukupan bruto iznos 7.488.203 1.793.747 - 2.201.205 11.483.155

Ispravka vrednosti (17.771) (19.874) - (338.661) (376.306)

Ukupan neto iznos 7.470.433 1.773.873 - 1.862.544 11.106.849

U narednoj tabeli prikazana je analiza portfolija stambenih kredita u CHF u kašnjenju na dan 31. decembra 2018. godine:

Portfolio stambenih kredita u CHF

Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

do 30 dana 7.488.203 1.635.856 878.347 10.002.407

31 do 90 dana - 157.891 232.764 390.655

91 do 180 dana - - 352.919 352.919

181 do 360 dana - - 161.811 161.811

Više od 360 dana - - 575.364 575.364

Ukupna bruto izloženost 7.488.203 1.793.747 2.201.205 11.483.155

Kumulativna ispravka vrednosti (17.771) (19.874) (338.661) (376.306)

Ukupna neto izloženost 7.470.433 1.773.873 1.862.544 11.106.849

kpmg - eurobank.rs · steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže...

Documents

Transcript of kpmg - eurobank.rs · steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže...