Koreni (17. avgust 2011)

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

1/30

::. Skenirano

::. Navigaci ja

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Peat sudbine

Ulazak u pucanj

Ovih dana, ini se, politikascena u Srbiji se lagano

zahuktava. Stranke i

pojedinci se guraju na"startnoj liniji", pokuavajuida tu zauzmu to bolju

poziciju. Mada, jo niko ne zna tano kad e startnipitolj da oglasi "trku" za novi "ciklus" vlasti.

17.8.2011. Opirnije...

Malo nade za nae inenjere

N k j i di

Srbija - zemlja krize

Pogledaj dom svojanele

Srbija je zemlja krize. Kad svi

u krizu ulaze mi iz nje

ponosno izlazimo, ili je

obrnuto. To sada ni sam bog

ne zna, ili moda zna

premijer Mirko Cvetkovi. Ma, ne zna ni onsamo se pravi da neto radi i zna. Saziva h

sednice Vlade, kako bismo se suoili sanadolazeom krizom.

17.8.2011. Op

D k ti
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/vracanje-srpskog-jezika-u-crnogorske-skole.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

2/30

svoje vreme, da se drui sa

prijateljima, da sprema

omiljenu hranu, da li bi vam

palo na pamet da je to Vrnjaka Banja i restoran

"zvunog" imena Srbija.17.8.2011. Opirnije...

Drugi piu: Novi Standard

ta nam otkrivasporazum ootvaranju"ambasada"Vojvodine u Briselu

U kontekstu "prijateljske"

poruke diplomate iz Berlina

treba znati da put Vojvodine u Brisel moe da bude

put bez povratka.

17.8.2011. Opirnije...

u manastire zbog svoje intelektualne radoz

obrazovanja, kulturnih sadraja, odmora, re

zabave radi.

17.8.2011. Op

Otvoreno pismo iz dijaspore

Jesi li ovek Borise,ili samopredsednik?

"Trebinje, Trebinje, kad me

vidi ....." neki kau "poljubi

me" a neki opet neto drugo,

mnogo ee. Tako i danaskad krenete put Kosova i Metohije, moete

rei "Jarinje, Jarinje, kad me vidi j... me". Jnaj..asmo zbog Jarinja, ni krivi ni duni, ali

uvek, svima runi.

10.8.2011. Op

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

3/30

Progr

Program manife

filmova u kojimapozorine predst

i "P t k t

::. Skenirano

::. Navigaci ja

"Dani Bate Stojkovia" u Vrnjakoj Banji

Velikani velikanu u ast

Ako se upitate gde bi jedan velikan eleo da provodi svoje vreme, da se drui sa prijateljima, da

sprema omiljenu hranu, da li bi vam palo na pamet da je to Vrnjaka Banja i restoran "zvunog" imSrbija.

Jer, sve to je srpsko - zvui, pa tako i ime restorana, ali i ime velikana u iju ast smo seBeograda, ispred zgrade Pinka, uputili ka Vrnjakoj Banji. Ne radi odmora, ve da bi mu ovelikom Danilu Stojkoviu, oboavanom, retko osporavanom, oveku gromadi, gospodinu.da imaju stila, da budu gospoda, pre svega, ljudi. I...nauio ih je, dokazali su to svojim dol"Dana Bate Stojkovia" u najpoznatijoj banji Srbije.

Nikola Dami, glumac i lan "Kluba prijatelja Bate Stojkovia", bio jejedan od organizatora, rekli bi "deko za sve". Moda zvui kao floskula,ali bukvalno je bilo tako. Popularni Dama, potrudio se da svi novinari

budu doekani kako valja i smeteni u Batin omiljeni hotel "Zvezda". U

t h t l j i b 108 B ti b B ti j l B ti i

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

4/30

bez nervoze, ispunjavali su elje mladoj publici. A publike je bilo mnogo, jer je banja krcat

dobre zabave, pozorita i filma, dobrih koncerata.

Nama je ipak bilo najbolje u "Srbiji", Stojkovievom omiljenom restoranu, uz jagodinsko pivdomau lozu. Jo kad je orkestar zasvirao jednu od Batinih omiljenih "udna jada od Mos"seljaki sevdah", kako rekoe nae kolege iz graanske Vojvodine, bilo je neizbeno. Znmi smo samo pratili njegove tragove.

Ljiljana Stjepanovi -Seanje na Batu ne bledi

Put oko sveta - predstava koja je odue

Zorica Dragojevi

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

5/30

P d

::. Skenirano

::. Navigaci ja

"Rasrbljavanje" Crne Gore

Stvaranje novog identiteta

Ovog leta u Crnoj Gori donete su mnoge vane odluke koje bi, u budunosti, mogle odluujue utic

na izgradnju njenog novog identiteta. Odnos nae "elite" prema tim deavanjima jo je jedan u nizu

dokaza o njenoj neozbiljnosti i neodgovornosti.

Kada su, pre vie od dvadeset godina, neki od danas istaknutih ideologa nezavisne CrneGore doli na vlast, poele su se deavati, do tada, nezamislive stvari. Jer, za razliku od s

nisu libili da otvoreno govore o istorijskim vezama izmedju Crne Gore i Srbije. Stalno su s

Karaora, govorili o "dva oka u jednoj glavi", organizovali mitinge, pojavljivali se na prosl

dogadjaja (poput obeleavanja 600 godina Kosovske bitke 1989. godine u Crnoj Gori), sk

Ostalo je zabeleeno kako je, sa jednog od tih skupova, sa najvieg mesta porueno "da

odrei svog crnogorskog imena i srpskog prezimena". Drugim reima, jedan od dananjih

Gore, poruivao je tada da su oni svesni svoje posebnosti, ali i svojih, srpskih korena. Bilo

1945. godine, neko tako neto izjavi.

D t i t j " l " d ij J C G j t di

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

6/30

drave. Sa njihovim brojem se manipulie tokom po

na "sumnjiv element" (posprdno nazvan "posrbice"),

i onemoguava napredovanje u dravnoj slubi, takoinovnicima" u Crnoj Gori ima svega sedam osam odsto Srba...

To ukazuje da se odluke i procesi koji se u Crnoj Gori sada deavaju od ogromnog znaa

odnosno, da se upravo sada vodi velika bitka koja lako moe odluiti kojim e putem ona

dugoronom periodu, biti njen identitet. Drugim reima, hoe li srpski identitet, ili barem sr

identiteta Crne Gore biti ouvan ili trajno izgubljen.

Stoga se, sa pravom, moe postaviti pitanje kako se zvanina Srbija (odnosno vlast u Beo

ovim temama. Pravilnije reeno, zato vlast u Srbiji, na sva ova deavanja upadljivo ut

i tk l t S biji k d i bl i t j ili d

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

7/30

- Seljci ustju sm Uskrs, stv

pletene korpe, igod ue u crkvu

ostvi zumbul ilcvee. Uskoro je

lj di d t k

::. Skeni rano

::. Navigacija

Ameriki ntropolog o srpskom selu

Memoari ponosnog naroda

Mldi posltdiplomc Kolumbij univerzitet Doel Mrtin Hlpern stigo je zjedno s suprugom uselo Orc, u leto 1953. godine, s zdtkom d obvi nuno istrivnje n terenu.

- J sm td imo 24, moj suprug 22 godine. Kkvu vrednost mogu imti zpn

tko mldih ljudi, strnc, z srpsku istoriju, z mkr jednu skromnu fusnotu u njenhronologiji i tumenju zpiso je mnogo ksnije Hlpern.

N Odeljenju zntropologiju Kolumbij univerzitet Hlpern je idoktoriro n temu "Drutvene i kulturne promene u srpskom selu".Disertcij je posluil ko osnov z knjigu "Srpsko selo", prvi putobjvljenu n engleskom jeziku 1958. godine. Drugo, dopunjeno izdnje,izlo je 1967. godine. N srpski jezik, meutim, ovo delo prevedeno jetek 2006. godine i objvljeno u izdnju Srpskog genelokog centr.

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

8/30

Srpski Oraac oarao amerikanca

meriki ntropolog.

Znjnu pnju brni pr Hlpern posvetio je i izuvnju drutvene orgnizcije um

- U Orcu nije mogue d neko ivsebe rdi; porodic, dominstvo, rosutinskog znj z opstnk svTermini "dominstvo" i "porodic" nsinjv suprug i suprug s deco

sstvljeno od ljudi koji zjedno iveprivreivnju, koji su obino njbliZdrugu sinjvju njmnje dve idominstvu i s zjednikim privre1953. godine postojo smo jedn ibil je to zdrug Dimitrijevi od 22dv odvojen dominstv, udljenod drugog, li uz zjedniku zemlju, Proseno dominstvo u Orcu, u tvee i sloenije od seoskih domins

Americi.

Metnim Orc posle dominstv njvniju drutvenu grupu predstvlj rod ili "vizrz. Rod ini grup dominstv s zjednikim pretkom, prezimenom i slvom. Pripsvojih srodnikih vez

- Svki orki seljk je u stnju d nbroji sv dominstv koj pripdju njegovomimenu domin svke kue. U veini slujev je u stnju d imenuje lnove svih tih poneto o svkom od njih, k i ko ive u udljenijim delovim sel. Prosen seljk znosm genercij unzd, i to npmet. Mnogi od njih su u st nju, d iskljuivo po se

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

9/30

tkoe, vrir i

preko 176 cm. Oiznenujue, k

neto mnje odove ljude od njih

dkle od stnovnjviim u Evro

- Ul ze u nju i izlze iz nje kd i kko je kome volj, tek d seprekrste i d celivju ikonu. Ku d njihove nvike (ne)poseivnjcrkve potiu iz turskih vremen, kd je crkv bilo mlo, po umm idleko od sel, tko d su ih ljudi poseiv li, uglvnom, o velikimprznicim. Ovo, ujedno, objnjv i zto je dom posto glvniceremonijlni centr.

Crkv je im l njvniju ulogu u odrvnju ncion lne svesti tokom godin turske vl

- Sdnji orki pop je iz Crne Gore. Njegove stvove potuju i esto od njeg tre svetenik imo jo vei uticj; on, uitelj i predsednik seoske optine su bili ti koji su, po usmervli mesnu politiku.

U emu bi se, po miljenju merikog ntropolog, uz rezervu prem svkom uoptvnsstojti nek osobenost, differentia specifica ljudi s kojim je n prvom studijskom borgodinu dn, i ksnije se, nstvljjui istrivnj, mnogo put u Srbiju (li i tdn

- Imjui u vidu mogue mne uoptvnj, i uzimjui u obzir pojedinne rzlike, sm

posebne odlike koje moemo d smtrmo osobinm kko Orn, tko u njveoj mse, u njirem smislu, o rkoj ljubvi prem svojoj zemlji i svom nrodu, o ivoj i otvored ovek mor d rdi d bi opsto.

Konkretizujui npred nvedeno, Hlpern nvodi d je "smo drnje Orn usprvnproizlzi smo iz vojne obuke, ve tkoe iz uverenj d ovek ne sme ni pred kim d sovdnji mukrc im vojniko iskustvo (esto dvostruko, nekd i trostruko), i to je oprecim n koje su tko ponosni: i smi su, poput njih, pomogli stvrnje drve, borili snezvisnost.

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

10/30

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Drugi piu: Novi Standard

ta nam otkriva sporazum o otvaranju "ambasada" Vojvodine uBriselu

U kontekstu "prijateljske" poruke diplomate iz Berlina treba znati da put Vojvodine u Brisel moe da

bude put bez povratka.

Vlada Republike Srbije je marta 2011. godine u formi zakljuka dala saglasnost da Vlada Vojvodine moe da otvori svoju kancelariju u Briselu. Time je reim Borisa Tadia napravifrakcionakom krilu Demokratske stranke u Vojvodini, koje predvodi Bojan Pajti. 1) Osim ustupak i Nenadu anku 2) (LSV), koji je svoju podrku Vladi u parlamentu uslovio otvaraVojvodine u Briselu. anak je novembra 2009. godine odrao sastanak sa premijerom Srbkoji je tom prilikom prihvatio amandman LSV na Nacrt zakona o nadlenostima AP Vojvoddaje mogunost da otvori svoju kancelariju u Briselu 3).

Prema najavama koje stiu od predstavnika Vlade AP Vojvodine, u toku su administrativn"selidbu" u Brisel, gde je u oktobru planirano da predstavnitvo otpone sa radom. Da ova

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

11/30

(lan 5.). Status predstavnika AP Vojvodine u misiji bie regulisan prema odgovarajuim mkonvencijama, vaeim propisima i diplomatskom praksom (lan 6.).

Na obrazloeni zahtev predstavnika AP Vojvodine ministar spoljnih poslova RS e razmotodobriti izdavanje diplomatskih pasoa predstavnicima AP Vojvodine za vreme njihovog raJedino to predstavnik AP Vojvodine ne moe da obavlja je funkcija otpravnika poslova mima dravljanstvo drave prijema (lan 8). A trajanje rada predstavnika AP Vojvodine u msa zakonom i propisima kojima se reguliu spoljni poslovi (lan 9).

Kada je re o obimu poslova predstavnika AP Vojvodine, on obavlja "poslove iz svoje nadvaeim propisima RS i AP Vojvodine, kao i ostale poslove po nalogu efa misije" (lan 1Vojvodine e iz svog delokruga poslova uestvovati u pregovorima, manifestacijama, razgdogaajima koje vodi ef misije (lan 10). Inae AP Vojvodina ostvaruje svoju nadlenostpredstavnicima u misiji, u vezi sa pitanjima iz njihove nadlenosti, a u skladu sa zakonomposlovi i odgovarajuim odlukama AP Vojvodine. Takoe, predstavnici AP Vojvodine, ukolzahteva mogu uz saglasnost efa misije koristiti zatiene vidove komunikacije sa MSP (

"UTEDA" ZA BUDET Predstavnik AP Vojvodine ima sva prava i dunosti diplomatakojima se ureuju spoljni poslovi i svoja prava iz radnog odnosa ne ostvaruje u MSP (lan

misije moe protiv predstavnika AP Vojvodine da pokrene pitanje disciplinske odgovornostdiscipline i propusta u obavljanju svojih radnih obaveza (lan 12). Iz tih razloga ili iz drugipredstavnik AP Vojvodine e na zahtev MSP privremeno zavriti svoj rad u misiji i bie po

Predstavnici AP Vojvodine u Briselu samostalno sprovode kancelarijsko i materijalno-finanpotrebe (lan 13). A na zahtev AP Vojvodine misija e otvoriti poseban raun u lokalnoj bMSP obavetava AP Vojvodinu (lan 14). Predstavnici AP Vojvodine sve transakcije (uplaraunom, samostalno obavljaju i MSP, odnosno misija, ne snose bili kakvu odgovornost zapomenutog rauna (lan 14.). Takoe, sve trokove posebnog rauna, ukljuujui i bankaVojvodina (lan 14).

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

12/30

najvie obradovala stranka Nenada anka (LSV), koja je ocenila da je takvo predstavnitvbude otvoreno mnogo ranije po uzoru na vie od 300 evropskih regija koje su takoe prisu

Da li se srpska AP Vojvodina moe svrstati u isti ko sa vie od 300 evropskih regija i da severne pokrajne dati legitimitet zapadnim silama da dovre zapoeto, pokazae godine k"sledea je Vojvodina" nekadanji ambasador Nemake u Srbiji Andreas Cobel, jo poetnagovestio je ta se priprema naoj dravi ukoliko ne prizna nezavisnost Kosova i Metohij

Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo bi Srbiju i onda bi moglo da bude otvoreno pitanje

Srbiji. To nije pretnja, to je analiza...", rekao je tada Cobel i dodao da bi, ukoliko Srbija bu

"Maarska mogla da insistira na Vojvodini". Dakle, u kontekstu "prijateljeske" poruke diploda put Vojvodine u Brisel moe da bude put bez povratka.

Napomene:

1) Bojan Pajti je odlukom Skuptine AP Vojvodina izabran na funkciju predsednika Izvrnnovembra 2004. godine a na istu funkciju je reizabran 23. jula 2008. godine. Po usvajanju

Izvrno vee je preimenovano u Vladu AP Vojvodine. Pajti je od 2004. godine potpredsei vai za lidera krila DS u AP Vojvodini koji kreira i vodi politiku stranke nezavisno od cent

proteklom periodu u javnosti se vie puta spekulisali da bi upravo Pajti mogao da naprav

vojvoansko krilo DS privoli k sebi. Delimino zbog toga predsednik DS i predsednik Srbijustupke Pajtiu, esto na tetu dravnih i nacionalnih interesa Republike Srbije.

2) Nenad anak je predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) koja, zajedno sa Deini Vladu AP Vojvodine i Vladu Republike Srbije. U Skuptini AP Vojvodine, kao i u Skupima po pet poslanika. Bez glasova poslanika LSV u Skuptini Srbije reim Borisa Tadia nveinu, to anku ostavlja dovoljno prostora za ucene i postavljanje ultimatuma.

3) Izvor: List LSV "Slobodna Vojvodina", (http://www.slobodnavojvodina.com).
http://www.slobodnavojvodina.com/http://www.slobodnavojvodina.com/

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

13/30

::. Skeni rano

::. Navigacija

Malo nade za nae inenjere

Nemakoj privredi hitno potrebni inenjeri ali ne srpski strunja

TUTGART- Sudei po napisima nemake tampe koji se baziraju na informacijama Udruenjanemakih poslodavaca, nemaka privreda prosto vapi za inenjerima svih strunih profila. Neki srpmediji su preneli napise iz nemake tampe o namerama nemake vlade, da ljudima iz takozvanihdeficitarnih zanimanja, koji dolaze van Evropske unije, pojednostave mogunost dobijanja dozvolarad i boravak.

Zaista, u oglasima u dnevnoj i strunoj tampi najea je potranja ba za inenjerima.

Razlog je jednostavan - nemaka prikrizu, radi punom parom i odlino zasvetskom tritu je enormna, tako dapod hitno, kako bi bar donekle ispot

rokove isporuke maina, automobila ubrzanim tempom primaju novu stru

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

14/30

Postavite na

pomenutog i dokaz o njegovom znanju jezika, zatrai dozvolu rada za tog pojedinca. A to

koji poslodavci, ako nau ljude iz drugih lanica EU, rado izbegavaju. Znai, poetne, buanse za zaposlenje naih strunjaka u nemakoj privredi, bar za sada, su minimalne.

P. Rakoevi

17.8.2011.
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

15/30

::. Skeni rano

::. Navigacija

Peat sudbine

Ulazak u pucanj

Ovih dana, ini se, politika scena u Srbiji se lagano zahuktava. Stranke i pojedinci se guraju na"startnoj liniji", pokuavajui da tu zauzmu to bolju poziciju. Mada, jo niko ne zna tano kad e stpitolj da oglasi "trku" za novi "ciklus" vlasti.

Stranke, i pojedinci u srpskim strankama, poeli su da se nadmeu oko toga ko e koga vda ocrni i ispljuje. A takvo pljuvanje i zavrtanje uiju posledica je silne brige za budunost nemogue zaraditi koji poen vika u dravi Srbiji. Ljudi su se tu navikli da sluaju sado-masvakojakih "spasitelja"; onih koji nita drugo decenijama nisu radili osim to su ukazivali nasiroti svet kako i ta ne treba raditi. Srpski politiari su, valjda, bukvalno shvatili da se ovzbog toga, dok su u opoziciji, oni "sabiraju" greke svojih politikih rivala, da bi, potom, kate greke "nepogreivo" usvojili.

Evrokosovsko dete

d idlji i "j fili "

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

16/30

predvidljive i "jasno profilisane".

ta da se, na primer, kae o DSS-u i njihovom konstantnom i dobro prepoznatljivom "patta god radili, njihov deo uea u vlasti uvek e biti otprilike isti. Narod glasa po navici, p"navika" teko oslobaaju. Danas su oni (DSS) "evroskeptici", koji su zaboravili da su, kolsvojim podmlatkom "velike uspehe" u "evroatlantskim integracijama". Takoe, teko e seozbiljan, ko e biti u stanju da se seti da su oni bili ti koji su otkrinuli vrata "nezavisnom Kpo svemu blesavom krilaticom, "vie od autonomije, manje od nezavisnosti". Kako danas upravo to: ima "vie od autonomije, a manje od nezavisnosti". Slina situacija je i sa URS

najverovatnije, uspeti da se nekako uglave u parlament. Tu su i odavno mrtvi SPO, koji e"zaslugama" Vuka Drakovia, ak i kao "koalicioni" le, umesto kovega, zauzeti neko mdalje truljenje. Neto slino deava se i sa ankovom Ligom, jer je i Nenad anak nekogse koga), a taj mu to jo deblje vraa.

Demokratsko cepanje

Kao to ve napomenusmo, Demokratska stranka je u svemu tome, ini se, najvea nepojo jasno ne vide naprsline, pa i ozbiljne pukotine, reklo bi se da DS-u sleduje veliko "sprekako tu da spremi, videe se. Odavno je jasno da vojvoansko krilo te stranke ima svoju "neprikosnovenog efa, Bojana Pajtia. Nedavno otvaranje predstavnitva Vojvodine u Bristo neko gledao, demonstracija sile vojvoanskog premijera. Vojvodina polako i sigurno preprerogative. Kurs koji "Vojvoani" danas zauzimaju neizbeno vodi ka separatizmu, koji jese svojevremeno desilo sa Crnom Gorom u Jugoslaviji i kasnije u Zajednici Srbije i Crne Gse lagano uvodi kao ime nekakve posebne etnike pripadnosti. Ono to nam danas izgledsutra ve moe da postane realnost. Uostalom, mnogo toga "nemogueg" desilo se u posna naim prostorima, da bismo smeli da zatvaramo oi i pravimo se da ne vidimo ono to

jasno ocrtava.

prilog

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

17/30

prilog.

Milosrdna Angela

Mogue je da e Angela ponuditi Srbiji da u zamenu za priznanje Kosmeta dobije kandidaEvropskoj uniji. Ali, ak ni to ne mora da se desi. Predsednik Srbije je toliko u akama ev"duebrinika", da nema nikakvog zbora da ovaj nee prihvatiti ba sve to se od njega buse sigurno najvie traiti, poto nema od koga drugoga; jer je Boris uzurpirao sva ovlaemu po Ustavu nikako ne pripadaju. Bespredmetno je da se uopte govori o bilo emu pozMerkel i njenih "67 hajduka" mogli da donesu Srbiji. Ako je Ketrin Eton uspela da "ubediona ispie rezoluciju kojom e se odrei Kosmeta, onda samo moemo da pretpostavimo "ponudi" Angela Milosrdna. Moda da, onako, na "brzaka", ispie ne rezoluciju, nego i ustnavodno, dola kao gost. Zapravo, poseta Angele Merkel je poetak kraja Srbije. I to ne sKosova. Od dobre volje Merkelove zavisie da li e sutra Bojan Pajti, uz (ili iz) anka, dostvaranje nove granice na Balkanu, one za koju Gvido veli da vie nije mogua. Ili je moguse takva granica povue u telu teko ranjene Srbije. Ne samo da Srbija vie "nee ratovatzbog ega i ni zbog koga ljutiti.

Gradonaelnik za predsednika

Upravo ovih dana srpska "elita" proetala "evroatlantskim" mostom, koji je, kako predsednpredsednik Zapadnobalkanije od Triglava do eveelije) maltene ree, "vaniji za Region Srbiju". Most je, kau graditeljsko udo, a predsednik Regiona jo vee je. Ipak, da sve nbilo) tako crno i da Srbija mora da igra onako kako joj Evroatlantiani sviraju, pojavio se nbudi nadu da se "Srbija vie saginjati nee".

Naime, sve je tu, izgleda, vezano s gorepomenutom predizbornom trkom, koja, kako vidimstanju u kome se danas Srbija realno nalazi. Ili, da sve ne bi izgledalo krajnje beznaden

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

18/30

Privredna ko

Privredna komor

nije realno oek

poteena nega

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Srbija - zemlja krize

Pogledaj dom svoj anele

Srbija je zemlja krize. Kad svi u krizu ulaze mi iz nje ponosno izlazimo, ili je obrnuto. To sada ni sa

bog ne zna, ili moda zna premijer Mirko Cvetkovi. Ma, ne zna ni on sigurno, samo se pravi da neradi i zna. Saziva hitne sednice Vlade, kako bismo se suoili sa nadolazeom krizom.

I stvarno ne znam sad o emu se tu radi, pa zar dotini gospodin nije rekao da smo miuspeno prebrodili krizu, da smo ostali na nogama. Izgleda da su noge poele ponovo daklecaju samo noge Mirka Cvetkovia, zbog nerada njegovog kabineta i situacije u kojoj sepreporuuju izvoz i rad, naa Vlada pomae tajkunima kako bi se odrali i kako sluajno n

O onom s i romanom, s i t nom i neb itnom de lu na roda

razgovarali smo sa sociologom Duanom Janjiem.

-Srbija i Jugoslavija su praktino od 1986. godine u stalnoj krizi. Akouzmemo u obzir devedesete godine, ratne godine, godine sankcija, pa u

Srbiji hiperinflacije, onda ovo to se najavljuje kao kriza graanima doe

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

19/30

Za izvlaenje iz krize potreban nam je program, koji bi liio na ameriki, a

postoji. Ni ameriki, ni srpski.

- Potreban nam je program koji bi liio na ameriki "nju dil". Ta vrsta "nju dila" za Srbiju posa regijom, znai sa Balkanom, kao i sa meunarodnom zajednicom. U praktinom smislumora da se postavi takva politika volja i nova Vlada koja bi dola, jer se od postojee nibi postigla konsenzus o kljunim takama ekonomije koju treba investirati. To su u sluajuenergetika, infrastruktura. Kad je u pitanju drava, tu je u pitanju smanjenje dravnog apa

agencija. Taj novac mora da se raspodeljuje kao u ekoj, preko dravnog preduzea. Toi drugih kredita, a sada se preko agencija rasipa i slui za korupciju konstatovao je ugle

Kada je u pitanju BIA, Janji smatra da je potrebna potpuna reorganizacij

- Potrebna je reforma obavetajne zajednice, jasna podela izmeu vojnog i drugog sektorparlamentarnu kontrolu, a ne pod kontrolu jednog oveka efa drave.

Jo jedan od us lova za prevaz i laen je kr ize je i smanjen je bro ja pos lan ika

- Srbija mora da smanji broj parlamentaraca, mora da ukine predsedniki sistem i da uvedobjedinjena vlada, moe da usvoji program izlaska iz krize. S druge strane za meunarodkojima su interesi ekonomski razvoj imaju svoje predstavnike ovde. Nemaka bi, kao veliksvog posebnog predstavnika za Balkan. Moram da naglasim da je komunikacija sa Stejt D

da je to opasno za nas. Poeljno je da Nemaka i Britanija imaju svoje predstavnike, jer ofunkcioniu. To mora da se pobolja, jer ti odnosi ne funkcioniu kako treba ni u Evropsk

Balkanu.

Kada b i do lo do usag laavan ja sa EU, Srbi ja ne b i v ie dob i ja la novac, ko

graani ni ne znaju na ta.

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

20/30

::. Skeni rano

::. Navigacija

Verski turizam

Ekologija due

Najbitniji, sutinski pokreta istinskog religioznog oveka koji postaje turista je duhovna lepota poniznost, strpljenje, posveenost, da na svom hodoau manastiru spozna oseaj mira, ljubavi,lepote i svede raune sam sa sobom, a religijski turisti ateisti odlaze u manastire zbog svojeintelektualne radoznalosti, obrazovanja, kulturnih sadraja, odmora, rekreacije i zabave radi.

Manastir je mesto susreta sa bogom, utoite i skrovite, istorija, umetnost stvaranja, kultuivljenja, rada, duhovnosti, urbane arhitektonske strukture, ambijent unutranjeg prostora itanije blagostanja

Ljudi savremenog doba ispoljavaju interes za upoznavanjem kulturne batine svog i drugipotreba oveka razvija svest o potrebi brige za ouvanjem i zatitom vrednih istorijskih spkontekstu, manastiri kao znaajni istorijski kulturni i umetniki svedoci jednog perioda istorzauzimaju znaajno mesto meu spomenicima kulture. Od davnina je poznato da su nai atraktivni, pre svega, za inostrane goste. Nalaze se u prelepom prirodnom okruenju, a isponude i proizvode domae radinosti: med, rakiju, vino, kuvani paradaiz, ajvar, pekmez, n

unutranjeg prostora i emocionalnog doivljaja - blagostanja - religiozni turisti se ispoveda

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

21/30

unutranjeg prostora i emocionalnog doivljaja blagostanja religiozni turisti se ispovedabogosluenjima. A religijski turisti odlaze u manastire zbog svoje intelektualne radoznalostobrazovanja i kulturnih sadraja: arhitekture, bogoslubenih tekstova, dela primenjene umekripti sa motima znamenitih ljudi, bogosluenja, liturgije. Bitan motiv hodoasnika verskoglepota poniznost, strpljenje, posveenost. Najbitniji, sutinski pokreta istinski religioznogturista, je da na svom hodoau manastiru spozna oseaj mira, ljubavi, lepote i svede raDoiveti manastir znai upoznati se, videti, ispovediti se, uti tiinu, osetiti, probati, nauitiproduhoviti se, doiveti blagostanje! Ono to jo podrazumeva savremeni turizam, a to nne radi, je duhovno obuavanje posetilaca. Uglavnom im se prezentiraju istorijski fakti o m

i objanjava arhitektura - objanjava prof. Tomka.

Sveta gora Panonskog mora

U jednom nadahnutom tekstu o znaaju frukogorskih manastira u istoriji srpskog naroda naveo je rei Monteskijea:"Da su sreni narodi koji imaju dosadnu istoriju"i Lamartina koji toliko uzbudljivom da je treba opevati, a ne opisivati"tezakljuuje da: "Sudbina frukogorskih je podigao potvruje osnovanost ovih izreka",jer: "Samim svojim postojanjem frukogoi vrlo znaajni izvori za istoriju Srba u Ugarskoj, Turskoj, Habsburkoj monarhiji i Jugoslavdrave na ovom prostoru); kao takvi, pripadaju ukupnoj batini srpskog naroda, a doprinoodnosa Srba sa susedima, pa i nekim udaljenim zemljama". U istom stilu istakao je njihovsvetu: "U uvalama lepolike Fruke gore, bogate darovima prirode, i ovek se vekovima iskduha, to se najbolje vidi u brojnim manastirima, zbog kojih neki pisci Frukogorje nazivajuAtoske i Sinajske..."

U njoj se danas nalazi sedamnaest pravoslavnih manastira, od oko trideset, koliko se pombroju, duhovnim i kulturnim vrednostima u potpunosti pripada sazveu monakih zajednicsvim frukogorskim manastirima su monake zajednice ija je svakodnevica ispunjena mobogosluenjima i razliitim bogougodnim delima u skladu sa strogim pravilima monakog posebnim naglaskom na ouvanju tradicije, vere i onih vrednosti koje svedoe o kontinuite

Nemanja, Sveti Sava, Stefan Prvovenani, Vladislav, Stefan Deanski, Milutin, knez Laza

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

22/30

Nemanja, Sveti Sava, Stefan Prvovenani, Vladislav, Stefan Deanski, Milutin, knez LazaMeutim, posetilac manastira Kruedola ugledae na stubovima u naosu crkve likove prorBrankovia, i uoie da su slikani u poznovizantijskom stilu. Odista, to su delovi ouvanog

Tako je na simbolian nain u ivopisu manastira Kruedola povuena razvojna nit koja spkultova srpskih vladara - tradicionalnog iz 1545, i novog, baroknog, iz 1750. Re je, daklepovezivanju kultova Nemanjia i sremskih Brankovia, o istorijskom kontinuitetu - od srpskdo politikog poloaja Srba u Podunavlju. O tome se, u veku prosveenosti, veoma brinulnjegovih Brankovia poneo je, i rairio po celom srpstvu, barokni bakrorez proslavljenog Z

bakroresca, kaligrafa, pesnika, istoriara i pisca raznih naunih i popularnih sastava. To jeKruedol, izuzetne veliine (64,4 x 99,8 cm), a Orfelin ga je izradio u Beu, po narudbinigospodara Georgija Popovia. Na njemu je prikazana iroka panorama manastira: crkva, bate, ume i kruedolski prnjavor. U uglovima su, u pravougaonim okrivima, likovi Branko

Kruedol je posedovao najvredniju riznicu od svih frukogorskih manastira. Dragocenosti sosnivanja do XX veka - ikone, slike, rukopisi, okovana jevanelja, odede, svete sasude, rkao i pokustvo i stilski nametaj kralja Milana (raen u pariskoj radionici Viktora Emona) -Drugog svetskog rata. Neposredno uoi rata stareina manastira Kruedola arhimandrit Sdeo umetnikih i kulturno-istorijskih dragocenosti sabrao u 20 sanduka i poloio ih u manasu upale u manastir i svih 20 sanduka odnele u Zagreb. Komisija zagrebakog Muzeja zamanastiru od 5. do 9. septembra 1941. i preuzela izvestan broj sakralnih predmeta iz crkvsalona i knjige. Sa kruedolskog ikonostasa uzete su ikone Deizisnog ina, a predstavnik ponovu, prof. Stjepan Gotvald, poneo je za svoju ustanovu kristalni polijelej iz crkve. Onozagrebakog muzeja preostalo u manastiru, uniteno je i sasvim razvueno tokom okupacvraenih relikvija pohranjen je u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, a deo je izloen u obnzbirci. U posleratnoj obnovi, Zavod za zatitu spomenika kulture Vojvodine, na osnovu detprojekata, obnovio je crkvu i konake, konzervirao i restaurirao zidno slikarstvo, ikonostas,

Pojanje

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

23/30

Madona de l Saso se nalazi iznad Lokarna, na mestu gde ima najvie sunanih sati u cje podignut u ast Device Marije, 1480. godine. Danas je muzej s ogromnom kolekcijom.

Sveto mesto na sojenicima, Ngapeaung u Burmi, izdignuto je od tla jer se to ostrvce 1850. godine. Dom je mnogim Budama i makama koje vebaju da se propinju kroz obru

Meu najlepima manastirima je i jedan srpski. I to ne neki od poznatijih ve Gradac ! Globtroterima se ovo nae zdanje iz 13. veka dopalo zbog ukrtanja stilova. Gotski eleme

autentinu Raku kolu. to nije sluajno uraeno. Gradac je svedoanstvo u kamenu o vsrednjevekovna Srbija spajala sa zapadnom Evropom.

Naravno da je Meteo r ima , "lebdeim manastirima", mesto u svakom izboru. To je grupasazidani uz pomo kanapa i ekrka, na vrhovima glatkih stena.

Oltar od zlata i poloaj na planini Montserat, preporuuju manastirDevice od MontserataKataloniji.

Zapamtite ako nekada poete u Popa Taungaka la t svetilite u Burmi, ponesite dostamonasi. Duinom puta postoji 777 stepenica kojima se penje do ulaza u manastir pred koskidanje arapa. Ukoliko nemate viak hrane, raunajte na to da e vam monasi ukrasti toStatue 37 Mahagiri Duhova ovu krau e mirno posmatrati, jer nije greh kada gladan krad

Plav i manast i r na Dn jepru , u Kijevu, obnovljen je 1999. godine. Sruen je 1934. godnaletnitvu. Obnovljena mu je i prozrana, nebeska boja zidova i zlatne kupole.

Dragan Peji

17.8.2011.
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

24/30

::. Skeni rano

::. Navigacija

Otvoreno pismo iz dijaspore

Jesi li ovek Borise, ili samo predsednik?

"Trebinje, Trebinje, kad me vidi ....." neki kau "poljubi me" a neki opet neto drugo, mnogo eeTako i danas kad krenete put Kosova i Metohije, moete slobodno rei "Jarinje, Jarinje, kad me vidme". Jer, umalo naj..asmo zbog Jarinja, ni krivi ni duni, ali opet, i uvek, svima runi.

Zbog te krivice i duga, o kom niko u vedskoj nije eleo da prozbori koju, javio se gospodNikola Jani svojim otvorenim pismom. Jer, i njemu je dolo preko glave, da ne kaemo odrugo. Zbog neprospavanih noi, zbog dece koja e se jednog dana moda zastideti svojineveselnika na barikadama kod Jarinja i Brnjaka, zbog istine o Srbiji i Srbima, zbog buduporoda, najzad je odluio da progovori. Ono to je napisao, i to e pisati u nastavcima o

jo jedna istina koju smo godinama preutkivali. A Nikola Jani ima dokaze za svaku napiModa e se neki ljudi zbog ovog pisma zacrveneti, ukoliko imaju obraza, naravno. Modon, ali to nije toliko bitno, koliko je bitno da istina najzad bude reena.

Po tovani pred...... Srbije... i os tali!

Dugo smo se ja u ogledalu, i ja ispred ogledala, gledali utei. ekao sam da jedan od na

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

25/30

toga onaj prvi (znai ja u ogledalu) kae meni ispred ogledala: "Veliko si ti ubre, Nikola! ubradima! Zato ne progovori istinu o deavanjima meu dijasporom, o politiarima, o (rasejanja i o medijima i u dijaspori i u matici? O "cenjenim i potovanim", koji su potovanlini ego zadovoljavali preutkivanjem istine i irenjem lai? to su pred javnost Srbije godlae", koje su doprinele da hiljade ljudi ostanu proterani, ponieni, gladni...! Ima dokaze, i memorisao, i uva ih kod prijatelja u vie gradova i u vedskoj, i u Srbiji, sa kojima si odta je dobro za na narod a ta sramno za te, "nae" ljude. Zar ti Nikola...???"

"Prestani!" viknuo sam ispred ogledala. "Zar ne shvata da se dosta od toga deavalo pre"A sada se kao ne deava?" pita ovaj to je likom ostao u ogledalu, a glasom se na momakustini ugao u mojoj glavi.

"Deava se, naalost. Ali, vei deo tih gadosti se deavalo u vreme graanskog rata, kadsilovani, prebijani i proterivani sa svojih ognjita... Zato bi se neko dete danas stidelo svoroditelja, koji moda vie nije onakav kakav je bio kada se dete rodilo? Ljudi se pokaju... ostali ista..."

I tog trenutka sam odluio. Imena onih koji su priznali ta su radili godinama i koji nisu mopsihiki ili ekonomski pritisak... ne moram da objavljujem. U tim dokumentima, koja u objmojih pisanja, precrtau njihova imena. A ime onog ko danas dobija platu za posao koji (nod koristi svima, i ko zbog line privilegije i koristi teti onima kojima je teta i nepravda odime u objaviti. Da li si zadovoljan tom odlukom?"

Tiina. Nikola iz ogledala nije odgovorio. I nikada nee odgovoriti na pitanje da li mora Sr"Srbima". Da, mora sve da se napie. Mnogo je toga o emu vie ne sme da se uti. Trebnapisano. Svi smo mi "narod", a narod ine i zli i ljubomorni, zavidni i osvetoljubivi. Meu ali i oni koji imaju u izobilju a vide i uju samo ono to njima odgovara. Narod su i onakvi medija, pa i neki urednici koji se ponaaju kao bogovi, vlastodrci i robovlasnici. Takvi u d

smrtnik, i dravljanin Republike Srbije. Pa, da ponem sa pitanjima:

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

26/30

Kako se usuujete da sednete pred kameru televizije B92 i govorite suprotno onome to jobjavio pre nego to se plamen rasplamsao (slikovito reeno) na zapaljenom administrativtoj televiziji su odmah objavili, i na njihovom portalu takoe, da su Jarinje zapalili " s rpsk iusuujete da kaete kako "nije iskljueno da su paljenje Jarinja organizovali neki albanskiPritine, potpomognuti slinim krugovima (i iptarskim i srpskim) sa severa Kosova". Ej, brpravo da izvali tako neto i poljulja verodostojnost B92, kod onih malobrojnih koji im joKosovu ili o Srebrenici? Ti si izgleda, zaista, neki Bog... izvinite predsednie, nesvesno sa

srpskom znai na "ti". A svesno sam tog dana, i nekoliko dana posle tog dana, bio iznervgledali te vesti, niti ste posetili sajt B92, pa niste ni znali da je javnost ve obavetena da Kosovu, iskljuivo, deurni krivci srpski nacionalisti, "Srpski ekstremisti"!

Nije to razlog da predsednik Srbije provodi neprospavane noi, kao to ih provode Srbi naKosova i Metohije. Srbiji to ni u dep ni iz depa, jer zapadni mediji o deavanjima, tih dani informisali svoju javnost. Bar ne u vedskoj, zemlji koja je, meu prvima, priznala KosoU ovoj zemlji politiari vode rauna o svojim potencijalnim biraima, i vano im je da niko ndovodi u pitanje ni vedsku ishitrenu odluku o priznavanju, ni da li je i koliko je Kosovo dademokratsko drutvo"!?

A opet, teko ete mi poverovati kada piem da o deavanjima na Kosovu, to je dve nedudarna vest na televizijama i naslovnim stranicama tampanih novina i Internet portala u mdanas, vedski mediji nisu pisali na adekvatan nain. Tanije, deavanja u tom delu Srbije

Zato prilaem PDF fajl sa spiskom od preko 200 najvanijih vesti u svetu, od 25. do 31. junajuticajniji vedski dnevni list "Dagens Nyheter". Slian odnos prema tom problemu imaju"Dagens Nyheter" je dva puta pomenuo Kosovo. U lanku od deset redova, u kome pie dnavode se Taijevi stavovi i odluke, a u dva reda Vaa izjava da "Osuujete srpske siledtakoe piu, uglavnom, o pravu Kosova na red u svojoj dravi...

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

27/30

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Dokumenti

Kue

Po pozivu OVK svaka kua je morala biti ispranjena, predata na korienje. Niko nije smeo da se

protivi, sve je ilo u korist jednog cilja, stvaranja drave Kosovo. Ni jedna rtva nije bila zanemarljiv

organizacija je dovedena do perfekcije, bar to se papira tie.

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

28/30

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

29/30

8/4/2019 Koreni (17. avgust 2011)

30/30

Postavite na

17.8.2011.
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

Koreni (17. avgust 2011)

Documents

Transcript of Koreni (17. avgust 2011)