1

KOJI K@#!* UOP�TE ZNAMO!?

id38529500 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com

2

DaLiSuNovostiStvarne Filmovi prikazuje... Uzbudljive vesti! Da li je razvod zavr�en? Da li se duh i nauka poku�avaju vezati jo� jednom? Da li crkva i laboratorija govore istu stvar? Van maglovitih doba drevnosti potraga za bo�anskim i potraga za znanjem o univerzumu mar�irale rukom pod ruku. Drevni Sumeri Postojao je bog astronomije, bog hortikulture, bog navodnjavanja i sve�tenici u hramovima bejahu zapisivaèi i tehnolozi otkrivajuãi ova prostranstva znanja. Drevna Grèka Filozofi pita�e pitanje zasto smo mi ovde, i to razvi teoriju atoma, nebeskih kretanja i ljudske etike. Srednjovekovna Evropa Zapadna crkva se uzdigla do pozicije vrhovne moãi. Tvorac kraljeva, zemljoposednik i pravoverac istini, crkva je preuzela na sebe da budu jedan koji zna sve. Versko naèelo be�e zakon. Ipak, nauka se pomerila napred i sada izazvala ovu dogmu, da je Zemlja centar univerzuma. Kopernikus, Bruno i Galileo, svi su osetili te�ku ruku crkve. Tragedija! [NEÃE� imati drugog Boga osim mene - Evolucija-] U nemoguãnosti da i dalje odbacuje nauku crkva i nauka su podelile znanje ljudska nadstojanja. Dekart je izmislio dualizam. Crkva je imala neviðeno, nauka viðeno. I materijalizam je roðen. Jedno neprijatno primirje. Nauènici vi�e nisu bili sputani i njihova reakcija be�e osvetnièka. Sve neviðeno je fantazija, iluzija. Mi smo samo prosto male ma�ine koje se kreãu u predvidljivom mehanièkom univerzumu voðeni strogim, neizmenljivim zakonima. Crkva je uzvratila. Bezdu�ni nauènici su osuðeni na pakao! Darvin se suprotstavio. Tvorac je ni�ta, nigde. Mi smo sluèajne mutacije, prosto nosaèi DNK-ove nepopustljive potrage za jo� u besmislenom univrezumu. A u meðuvremenu i nauka i religija su udarale glavom o zid. Ako je sve mehanièno, a Bog je Sveti Stvoritelj, �ta onda mi ljudi treba da radimo? Nauka je kopala jos dublje u mrtvi univerzum i spotakla se i otkljuèala misteriju. U ão�kiãima prostora i vremena nauènici su prona�li neizmernu energiju i zaprepa�ãujuãe misterije. Misterije koje sugeri�u da smo svi spojeni, da je stvarni univerzum u osnovi nestvaran. Vreme i prostor su samo proizvod ove nematerijalnosti. I danas, odbegli nauènici se susreãu sa verskim voðama. Debate koje guraju napred randevu

3

nauke i duha se nagomilavaju. Kao �to je 20. vek razorio vrata mehanistièkom pogledu da li ãe 21. vek sru�iti èelièni zid izmeðu crkve i laboratorije? Va� izve�taè iz DaLiSuNovostiStvarne ...se odjavljuje. Zeèija rupa i koliko duboko i koliko daleko hoãemo da odemo, je ustvari koliko daleko, koliko �eli� da otkrije� svoju pravu prirodu? Alisa je oti�la u zeèju rupu gde je srela Ludog �e�ird�iju. �esird�ija je bio lud. I ideja je bila, �eli� izaãi iz zeèije rupe nakon �to si u�ao. Dakle, postoje dva nivoa nauke. Postoji - postoji ludi deo, gde ode� niz zeèju rupu, i postoji deo gde proverava� ludost svojih ideja, nasuprot rigoroznim, strogim, procesima, nalik ludaèkoj ko�ulji. Mislim da je interesantna stvar sa naukom, interesantna stvar o fizici je da je to u osnovi nov i neobièan naèin u poku�ajima da se uhvatimo u ko�tac sa svetom. Mislim da je eksperimentalni metod, koji je va�an samoj fizici, veoma drugaèiji posao od metoda otkrovenja, ili metoda meditacije ili neèega sliènog. Ne mislim da je istina da na primer pristalice, naprimer, Budizma, mogu da zamisle da promene svoja verovanja na osnovu rezultata nekih eksperimenata koje ljudi rade sa elektronima. Za�to je ovaj oèigledni jaz izmeðu crkve i nauke, ili izmeðu nauke i religije iznikao danas? Mislim da su koreni toga veoma duboki, zato �to verovatno ide unazad sve do osuda da nam neke od knjiga svetih pisama, poput Knjige Postajanja koja razmatra poèetak, ustvari govore o zaèecima ovoga sveta. Sad, u su�tini, bilo koji biblijski uèenjak ãe vam reãi ovo nije novost da Knjiga Postajanja nije bila namenjena da bude o zaèetku ovoga sveta. Ali su mnogi crkvenjaci verovali da ste u Knjizi Postajnja imali stvarne vesti u�ivo, poput CNN-a, o poèecima nastanka. I zato ste imali mnoge ljude kroz vekove, poput èuvenog Nadbiskupa Jamesa Usshera iz Irske u 1650, koji je sabrao sve godine svih patrijarha unazad i izraèunao, na svoje lièno zadovoljstvo, da se stvaranje sveta desilo 4004 godine pre na�e ere, 17. septembra u 9:00 sati ujutro. Ja mislim da mora postojati nauèno obja�njenje duhovnosti. I mislim da nije postojalo nijedno dobro sve do skoro. Za mene jedino koje ima smisla je da svest, povr�ne vrednosti, dobrota, istina, koje postoje na ovom osnovnom nivou prostor-vremenske gaometrije, mogu uticati na na�a delovanja ako smo otvoreni prema njima i povezuju nas sa drugim biãima u jedan zajednièki univerzum. KOJI K@#!* UOP�TE ZNAMO!? Koji k@#!*!? Niz zeèiju rupu. Nauka stvara prièe po kojima �ivimo i nauka nam je rekla vrlo sumornu prièu. Rekla nam je da smo mi neka vrsta genetièke gre�ke, da mi imamo gene koji nas koriste, u su�tini, da bi oni napredovali ka sledeãoj generaciji i da mi nasumièno mutiramo. Reèeno je da smo mi van na�eg univerzuma, da smo sami, da smo odvojeni i da smo mi neka vrsta usamljene gre�ke na usamljenoj planeti u usamljenom kosmosu. I to informi�e na� pogled na svet. To informi�e na� pogled na nas same. I sada shvatamo da ovaj pogled, ovaj pogled pojedinaènosti i odvojenosti, je jedna od najdestruktivnijih stvari. To je ono �to stvara sve probleme na svetu. I sada shvatamo da je taj plan paradigma pogre�na, da nismo odvojeni. Mi smo svi jedno. Svi smo zajedno. Najni�em elementu na�eg postojanja, mi smo povezani. I mi dakle, poku�avamo da prihvatimo i usvojimo koje su posledice toga?

4

�ta to svarno znaèi za mene i moj zivot? Potreban nam je novi duhovni milje. Potreban nam je novi duhovni naèin razumevanja prirode o tome �ta znaèi biti ljudsko biãe. Zato �to su stari naèini, stare mitologije, stare monarhije, kralj, Bog, nasuprot starim zakonoljubivim nauènièkim naèinima kako se sve radi, mrtvi. Trebaju biti pokopani. Potrebno nam je novo carstvo, nova vizija. I ja mislim da bi nam kvantna fizika, ako i�ta, mogla pomoãi da zakoraèimo u pravom smeru. Mislim da kljuèni aspekt ove nove paradigme, bar u medicini koja je moj mali deo, je da je svesnost stvarna i da ima uticaj. Moramo otiãi dalje od na�ih èula da stvorimo novu paradigmu. Mo�e vrlo lako biti da, ono �to se de�ava u tebi, u tvom mozgu, u tvom nervnom sistemu, u tvojoj prirodi posmatranja, je kako pamãenje radi, kako um radi. Mo�e vrlo lako biti da, �ta se de�ava tamo je neka vrsta posmatraè stvar meðuodnosa, koja zaista pravi stvari stvarnim za tebe utièuãi kako ti opa�a� i prihvata� realnost. To nije menjane stvarnosti tamo van. Zna�, ti ne menja� velike stolice ili velike kamione ili buldo�ere ili rekete koje uzleãu. Ti to ne menja�. Ne! Ali menja� kako ti preceptuje� stvari i mo�da kako ti misli� o stvarima, kako oseãa� prema stvarima, kako oseti� svet. Beskonaèna informacija, da mozak procesira u svakoj sekundi, govori nam da ima vi�e u svetu i o ovom svetu nego �to mi registrujemo. Kako god, svakog puta kada smo uronjeni u jedno iskustvo na�im èulima, gledanje, mirisanje, probanje, oseãanje, kao �to smo mi zaronjeni èulno u na�u realnost. Ne znamo ni�ta o realnosti, i sva na�a saznanja o takozvanoj stvarnosti oko nas su proèi�ãena kroz na�e organe èula. Mozak obraðuje 400 milijardi delova informacije u sekundi, ali mi smo svesni samo 2.000 tih delova. To znaèi da se realnost de�ava u mozgu sve vreme. Treba da poku�a�. Kako znam �ta radim? Ja i vaza smo jedno. Ja �ivim kroz moje oèi. Ja delujem u realnosti. Ne samo u nekom nebuloznom, ni�tavnom, dodir - oseãaj - svetu menjajuãih èega god. Ako je stvarno, onda hoãu da ga vidim. Oèi su, u nekom smislu, kamkorder, zato �to uzimaju tu informaciju i oèi je pakuju, ali one nisu. Ali one nisu stvarno u stanju da ih uoblièe u bilo �ta sve dok ti to sve ne sastavi� zajedno. Dakle, u nekom smislu, potreban je sto urednika da stvarno sastavi celu stvar, da sklopi film o tome �ta tvoj �ivot i tvoj svet ustvari predstavljaju. Ako ustanem iz kreveta ujutro, OK, i odjednom odluèim...da ozbiljno razmotrim tvrdnju koja je zasigurno istinita tvrdnja da ne znam zaista da li moje oèi rade ispravno, OK? Zato i ne znam, iako izgleda kao da postoji èvrst pod sa strane moga kreveta, mogla bi ustvari biti litica ili ne�to slièno, OK? Ako nisam u stanju da slo�im te moguãnosti u smislu verovatnoãe koju sam im dodelio, onda neãu ustati iz kreveta. Izgleda mi da sam paralizovan u bukvalnom smislu te reèi, OK? Nisam... Neãu imati nikakvu ideju kako ãu bukvalno izvesti taj korak. Definitivno je sluèaj da mi znamo da bi moje oèi mogle u osnovi da me zavaravaju u bilo kom trenutku. Imali smo iskustava ljudi ranije, podlo�nih halucinaciji. Èak iako mi nismo, ne znamo kako da doka�emo kao fundamentalnu stvar, da nas na�e oèi nikada ne obmanjuju. To je potpuno taèno. Ali, kada se odluèimo da ustanemo iz kreveta svako jutro, mi dodeljujemo verovatnoãe, razlièitim hipotezama, koje su kompatibilne sa mojim gledanjem u pod pored kreveta. Jedna hipoteza je, tu zaista postoji pod, i zato ga ja vidim. Druga hipoteza je, moje gledanje poda je halucinacija, i dole je litica. Ustajanjem iz kreveta ujutro ti odobri� jednu od tih hipoteza kao verovatniju u odnosu na drugu. Pa, ultimativna realnost, mislim, vrlo èesto zavisi u velikoj

5

meri od toga kako je osoba registruje, i �ta oni zaista misle je, da li je stvarno stvarnost na�eg sveta. Ako mozak obraðuje 400 milijardi delova informacija a mi smo svesni samo njih 2.000 onda to znaèi da se realnost de�ava u mozgu sve vreme. On je primio tu informaciju, ali opet mi je nismo integrisali. Ali ako nam je dato znanje i informacija izvan konvencionalnih, van kutije konvencionalnog, ili npr. da smo spojili kvantnu fiziku i neurofiziologiju i od mozga se tra�i da duboko razmisli, ili mi smo... od nas se tra�i da duboko razmislimo o tome i istra�imo �ta ako i moguãnosti i potencijale i pove�emo na�e znano sa na�im iskustvom onoga �to znamo, i ponavljamo iznova i iznova, mozak ãe poèeti da integri�e dve nezavisne neuromre�e i stvoriãe se nova vizija. I ta nova vizija ãe biti kao baterijska lampa i sijajuãi njom ka tih 2.000 delova informacija, koje imaju veze sa na�im telom i na�im okru�enjem i vremenom malo dalje, u mrak, ugledaãemo ne�to novo. To se zove saznanje. Ljudi me pitaju, za�to je kvantna mehanika va�na, s obzirom da je to sve to su male sitne stvarèice. I koga je briga? Postoje tri moguãa odgovora. Sa praktiène strane, nema ama ba� nikakve veze. I dalje mora� otiãi na posao, voziti kola i raditi sve ostalo. Sa druge taèke gledi�ta, ona ustvari, ona se pro�ima u sve na svetu, pogotovo u svetu elektronike. Kada ode� u supermarket i kada radi� ono skeniranje na izlazu, to je kvantno mehanièki efekat. Ali mislim da je va�an deo onaj treãi, koji je u osnovi filozofsko pitanje. Za�to su filozofi tako pasionirani u pogledu razgraðivanja pretpostavki sveta? Konaèno sam shvatio. Shvatio sam kao rezultat gledanja u kvantnu mehaniku i poredeãi je sa klasiènom mehanikom. One predstavljaju dva vrlo razlièita naèina razmi�ljanja o naèinu na koji svet radi i o tome �ta smo mi. Dakle, iz klasiène pespektive, mi smo ma�ine. A kod ma�ina nema mesta za emocionalno iskustvo. Nije bitno ako ma�ina umre. Mo�e� ubiti ma�inu. Mo�e� je baciti na otpad. Nije va�no. Ako je svet takav, onda ãe se i ljudi tako pona�ati. Ali postoji i drugi naèin razmi�ljanja o svetu. Na njega je ukazala kvantna mehanika, koja je predlo�ila da svet nije stvar nalik satnom mehanizmu, nego je vi�e kao organizam. To je visoko meðu povezana orgazmièka tvorevina neke vrste, koja se prostire kroz prostor i vreme. U takvom okru�enju, ono o èemu razmi�ljam i naèin na koji se pona�am, ima daleko veãi uticaj, ne samo na mene, veã i na ostatak sveta, nego �to bi to bilo da je svet klasièan. Dakle, sa vrlo baziène taèke gledi�ta, u kontekstu morala i etike, ono �to mislim da utièe na svet. To je mislim, u oseãaju, to je zaista kljuè za�to je promena pogleda na svet va�na. Hajde da prièamo o subatomskom svetu. A onda ãemo prièati o tome �ta nam on govori o realnosti. Prva stvar koju vam �elim reãi o subatomskom svetu je da je on potpuna fantazija stvorena od strane ludih fizièara u poku�aju da otkriju �ta se kog ðavola de�ava kad oni rade te male eksperimente. Pod malim eksperimentima, mislim na veliku energiju u malim prostorima i u malim deliãima vremena. Postane zaista luckasto u tom carstvu stvari. I tako je izmi�ljena subatomska fizika u poku�aju da se sve to re�i. Potrebna nam je nova nauka tamo dole. Zove se kvantna fizika i ona je predmet celog spektra debata i teorija, misli, oseãaja, intuicija, po pitanju ; "�ta se to zbilja dogaða?." Dake, sa jedne strane imali smo teoriju koja je sa konceptualne taèke gledi�ta, bila previ�e zamr�ena i sa druge strane, sa praktièke taèke, je bila daleko uspe�nija od svega �to smo do sada videli. Ovo je situacija koja proizvodi pritisak da sva istra�ivanja o osnovama kvantne mehanike se udaljavaju od tada. Zato �to je u jednu ruku, ovo...ovo je zaista paradoksna, zamr�ena, konceptualno zbunjujuãa teorija.

6

Sa druge strane, nemamo drugih opcija pored svega u odbacivanju ili zanemarivanju, zato �to je to najmoãniji dokazani alat za predviðanje pona�anja svih sistema koje smo ikada uzeli u na�e ruke. Univerzum je veoma èudan. Izgleda da postoje dva seta zakona koja administriraju univerzumom. U na�em svakodnevnom klasiènom svetu, prosto po na�im merilima velièine i vremena, stvari su opisane po Njutnovim zakonima kretanja koji su dati pre stotina i stotina godina. I oni odlièno rade kod bilijarskih kugli ili topovske ðuladi ili gravitacije. Meðutim, kad siðemo dole kod malih velièina, kad na primer odemo do, recimo, niovoa atoma, razlièit niz zakona preuzima primat. Ovo su kvantni zakoni, kvantna teorija, kvantna mehanika. I na tom nivou èestice mogu biti na vi�e mesta u isto vreme. Mogu se pona�ati kao talas razvuèeni prostorni i povremeni. Mogu biti meðusobno povezani na velikim rastojanjima. Mogu...biti unificirani u jedno kvantno stanje u jedan statem, voðeni samo jednom talasnom funkcijom. I granièna linija, poèetna taèka, ove zavese izmeðu klasiènog sveta i kvantnog sveta je stvarno misteriozna. Ponekad se zove kolaps talasne funkcije, zato �to je u kvantnom svetu, sve u superpoziciji i ve�estrukim moguãnostima. A u klasiènom svetu, ove vi�estruke moguãnosti izgleda da kolabiraju u jedan, definitivan izbor. Dakle, sve je na jednom odreðenom mestu. Kvantna mehanika je stvarno igra i prikaz informacija, igra i prikaz potencijalnosti, talasi informacija, talasi potencijalnih elektrona. I va�na je, reè "potencijalno." Ovo nije svet elektrona. Ovo je svet potencijalnih elektrona. Ali ti mora� postaviti pitanje, "Talasi èega zaista?" Koje se to polje talasa? Da li je to okean? Ne. To je univerzalni okean. Okean èiste potencijalnosti. Okean apstraktnog, potencijalnog postojanja. Mi to zovemo "unificirano polje," ili "superpovezano polje." I to je od èega smo mi stvoreni. Povezivost iznad svih stvari je osnovni èinilac tkanine stvarnosti. Vrlo je komplikovano obmotati va� um oko toga. Ali Erwin Schrodinger je rekao on je jedan od osnivaèa kvantne mehanike, da uveãanje, koje je ova ideja o ovoj povezivosti, nije SAMO vlasni�tvo kvantne mehanike, ono je ONO vlasni�tvo. Ono je vlasni�tvo kvantne mehanike, koje je èini vrlo vrlo èudnom. I èini se da se ne uklapa u na� obièan svet, na�e obièno iskustvo, ali, u su�tini, ono se uklapa. Svi smo uèeni u �koli da je svet saèinjen od neke stvari, materije, mase, atoma. Atomi èine molekule. Molekuli tvore materijale. I sve je napravljeno od toga. Ali, atomi su ustvari uglavnom prazni. Na primer, ako bi ova lopta bila jezgro jednog atoma, proton u atomu vodonika, na primer, tada bi elektron koji okru�uje ovo, koji bi opisao spoljne granice tog atoma, bio kod one planine tamo, grubo oko 20 milja daleko. I sve izmeðu je prazno. U stvari, univerzum je uglavnom prazan. Meðutim, kada odemo dole na skali, u prazninu konaèno doðemo do nivoa, osnovnog nivoa prostor-vremenske geometrije. Fina osnovna linija univerzuma, gde je informacija, gde je obrazac, �ema. Zove se Planck skala. I to je tkanina univerzuma. Na tom nivou, postoji informacija koja se nalazi tu od Velikog Praska. Dakle, veãina univerzuma, èak i onog od materije, je u su�tini prazna. Veãina ljudi misli da je vakuum prazan. Ali za unutra�nju samoizdr�ljivost kvantne mehanike i teorije relativiteta, zahtevano je da postoji ekvivalent od 10 do 94 grama energije mase. Svaki gram E=mc^2 vrsta energije. Sad, to je veliki broj. Ali �ta to praktièno znaèi?

7

Praktièno, ako mogu da pretpostavim da je univerzum ravan, a sve vi�e astronomskih podataka da je poprilièno ravan, ako mogu da pretpostavim da, onda ako mogu da uzmem zapreminu ili uzmem vakuum unutar jednog atoma vodonika, to je otprilike 10 do minus 23 kubna centimetra. Ako uzmem tu kolièinu vakuuma i uzmem latentnu energiju u tome, postoji hiljadu milijardi puta vi�e energije tu nego u svim masama svih zvezda i svih planeta u krugu od 20 milijardi svetlosnih godina. To je veliko, to je veliko. I ako nam svest dozvoli da kontroli�emo èak i mali fragmet toga, stvaranje Velikog Praska nije problem. Organizacije poput NASA-e, British Aerospace-a, sve poku�avaju da se pove�u na ovo neverovatno, nezamislivo veliko more energije. I oni oseãaju da ako bi mogli da se prikaèe na njega, mogli bi smo putovati u druge galaksije. Dakle oni razumeju da u praznom prostoru, postoji neverovatna energija. Najveãa osnovna ideja na koju se kvantna fizika odnosi, koja nam poma�e da ovo razumemo ili èak razmi�ljamo o ovoj novoj paradigmi, o tome da ustvari postoji to podzemlje. Mora da bude carstvo postojanja koje nikada ne mo�e biti dotaknuto ili viðeno, koje bubri u postojanje dajuãi poticaj na�em razumevanju sveta. Krutom fizikom je poku�ano shvatanje fizièke realnosti, da shvati od èega je ustvari ono napravljeno, koji su su�tinski graðevinski blokovi �ivota u osnovi svega toga �ivot, univerzum curi ti kroz prste. I doðe� do zakljuèka koji je rastuãe apstraktan. Rastuãe apstraktan dok ne doðe do carstva potpune apstrakcije. A to je ono �to unificirano polje ustvari jeste. To je èist apstraktni potencijal, èisto apstraktno postojanje, èista apstraktna samosvesna svest, koja raste u talasima vibracija, da bi omoguãila rast èesticama, ljudima, svemu �to vidimo u univerzumu. �to èini stvari nisu vi�e stvari, �ta èini stvari su ideje, koncepti, informacija. I kao �to rekoh, nikad ne dodiruje. Jo� jedna èudna èinjenica je da se objekti ustvari nikad ne dodiruju, kad vodim ovu loptu, atomi ove lopte i atomi podloge se nikada stvarno ne sretnu. Tako niko ne dodiruje ni�ta. Prva spoznaja u fizici koju imamo da vreme nije ono �to je izgledalo da jeste, je do�la sa relativno�ãu. To je bila prva spoznaja. Da vreme nije apsolutno. Ono nije apsolutni lenjir univerzuma. Da Svemoãni Bog nije rekao, "Jedna sekunda, jedna sekunda, jedna sekunda...jedan metar, jedan metar, jedan metar..." Ti si u gravitacionom polju. Tvoja glava se uistinu pomera malo veãom brzinom nego tvoja stopala. Drugi zakon termodinamike ka�e da stvari teku i kreãu se napred. Dakle, to daje strelicu kretanja vremenu. Ali u kvantnom svetu, u mikrosvetu, drugi zakon termodinamike izgleda ne dr�i vodu. I stvari mogu teãi unazad ili biti bezvremene. Osovne jednaèine fizike imaju osobinu koja se odnosi na simetriju obrnutog kretanja vremena. A simetrija obrnutog kretanja vremena ka�e da set zakona, koji su obrnuto simetrièni kretanju vremena, su zakoni koji imaju sledeãe pretpostavke. Za bilo koji proces koji je u odnosu sa tim zakonima, isti proces koji ide u nazad je u istoj saglasnosti sa tim zakonima. OK? To bi trebalo da znaèi...da mleko iskaèe iz kafe isto tako èesto koliko se i rastvara u njoj, da ljudi postaju mladolièniji isto tako èesto kao �to postaju staroizgledni, da imamo isti takav pristup vi-za-vi znjanja prema buduãnosti kao i prema pro�losti, da delujuãi sada mi bi smo trebali biti u moguãnosti da utièemo na pro�lost isto koliko mo�emo uticati i na buduãnost. Sve je to pogre�no. Sve to, �to je, dolazi u silan konflikt sa naèinom na koji mi psiholo�ki do�ivljavamo svet. Jedna od najneprijatnijih ideja jo� uvek, nasuprot èinjenici da je kvantna fizika prisutna veã dugo, je moguãnost ili smatranje da buduãnost mo�e imati uzroèno posledièan efekat na sada�njost. Verujemo da pro�lost mo�e imati uzroèno posledièan efekat na sada�njost. Dr�im loptu. Ispustim je. Ona padne. Uzrokuje, efekat, kad udari u zemlju. Ali, da li bi zemlja mogla uzrokovati efekat da ja ispustim loptu? Samo je u svesnom iskustvu da izgleda da se mi pomeramo napred u vremenu. U kvantnoj teoriji mi takoðe mo�emo iãi i unazad kroz vreme.

8

I postoje odreðene sugestije koje procesiraju u mozgu koje se odnose da se svest projektuje nazad kroz vreme. Na primer, u kasnim 1970-im neurofiziolog na kalifornijskom Univerzitetu u San Francisku, zvan Ben Libet je uradio neke veoma poznate eksperimente. Libet je ispitivao pacijente koji su imali neurohirur�ke zahvate na njihovim mozgovima sa njihovim mozgovima izlo�enim dok su bili budni. Davao im je lokalni anestetik da uspava zonu lobanje i skalpa da bi se pristupilo njihovim mozgovima, i oni su bili budni, i Ben bi prièao sa tim ljudima. Ono �to je radio, na primer, je bilo, stimulisao bi njihov mali prst i gledao u deo èulnog korteksa na drugoj strani koja se odnosila na to, bele�eãi to elektriènim putem i pitao bi pacijenta kad su on ili ona oseãali stimulans na malom prstu. On bi takoðe stimulisao i taj isti deo korteksa. Sad, pomislili bi ste, da li bi ako stimuli�ete mali prst, trajalo odreðeni period vremena da doðe do suprotne strane korteksa, tako da bi pacijent to prijavio deliã sekunde kasnije nakon same stimulacije. A kad stimuli�ete korteks direktno pacijent bi to osetio odmah. Otkrio je upravo obrnuto. Kada bi ste stimulisali mali prst, pacijent bi to osetio odmah. A kada bi stimulaisao direktno korteks, postojala je zadr�ka. Nakon slaganja svih podataka i ponavljana ovog nanovo i nanovo, Libet je do�ao do zakljuèka da je mozak nekako projektovao informaciju nazad u vreme. �to je trajalo odreðeni period vremena da doðe do èulnog korteksa, ali je mozak projektovao to nazad u vreme, tako da je svesna percepcija bila da je stimulans bio primeãen istovremeno kada se ubod stvarno desio. Postojala su odreðena istra�ivanja koja su pokazivala da kod ljudi u poèetku da bi pomerili ruku ili poèeli da govore ne�to, postoji stvarna aktivnost u odreðenim nervnim ãelijama mozga èak pre nego �to oni postanu svesni onoga �to oni poku�avaju da urade. Meni se èini da èesto radim stvari a onda kasnije odluèim �ta �elim da uradim ali sam ih ja tad veã uradio. Dakle, ono �to su nas uèili u �koli nije onako kao jeste. I na�a èula se igraju sa nama. Samo je potrebno da se zapita�. �ta je ova realnost u kojoj se mi pronalazimo? Kvantna fizika ka�e da su to sve samo talasi informacija. Da li verujem u to? Razgovori : Tako èinim svoju magiju na terenu. Da, uvek izaberem èudnovatog deèaka za poèetak. Dr. Quantum ka�e svako to ima. Svako to radi. I radi to konstantno, svaki put kada pogledamo. I evo nas, deda svih kvantnih èudesa: èuveni dupli prorez eksperiment. Da bi razumeli ovaj eksperiment, prvo moramo da vidimo kako se delovi, ili male loptice materije, pona�aju. Ako nasumièno ispaljujemo mali predmet, recimo kliker, na platno, vidimo obrazac na crnom zidu gde su pro�li kroz prorez i udarili. Sad, ako dodamo drugi prorez oèekivali bi smo da vidimo i drugu liniju dupliciranu na desnoj strani. Sad, hajde da pogledamo talase. Talasi udaraju u prorez i odbijaju se udarajuãi stra�nji zid najintenzivnije direktno u liniji proreza. Linija svetlosti na stra�njem platnu pokazuje taj intenzitet. Ovo je slièno liniji koju èine klikeri. Ali kada dodamo i drugi prorez dogaða se ne�to drugaèije. Ako se vrh jednog talasa susretne sa dnom drugog talasa, oni poni�tavaju jedan drugog. I tako sada je tu obrazac interferencije na stra�njem zidu. Mesta gde se dva vrha susreãu su sa najveãim intenzitetom, svetle linije, a tamo gde se poni�tavaju, nema nièega. Dakle, kada bacamo stvari, odnosno, materiju, kroz dva proreza dobijemo ovo : dva reda pogodaka. A sa talasima, dobijemo obrazac meðudelovanja mnogo redova. Dobro, za sada. Sad, hajdemo da kvantujemo.

9

Elektron je mali, siãusni deliã materije, kao siãu�ni kliker. Hajde da ispalimo snop kroz jedan prorez. Pona�a se isto kao kliker : jedan red. Dakle, ako ispaljujemo ove siãu�ne delove kroz dva proreza trebalo bi da dobijemo, kao kod klikera, dva reda. �ta? Obrazac meðudelovanja. Ispalili smo elektrone, siãu�ne delove materije. Ali dobijamo obrasce kao kod talasa, ne kao kod siãu�nih klikera. Kako? Kako mogu deliãi materije stvoriti obrazac meðudelovanja kao talasi? To nije logièno. Ali fizièari su pametni. Mislili su, "Mo�da se te male loptice odbijaju jedna o drugu i stvaraju obrazac." I tako su odluèili da ispaljuju elektrone jedan po jedan. Nema �anse da bi mogli da se sudaraju jedan sa drugim. Ali nakon jednog sata, isti obrazac meðudelovanja je poèeo da se pomalja. Zakljuèak je neizbe�an. Jedan elektron kreãe kao èestica, postaje talasi moguãnosti, prolazi kroz oba proreza, i meðudeluje sa samim sobom da udari o zid kao èestica. Ali matematièki, to je èak èudnije. On prolazi kroz oba proreza i ne prolazi ni kroz jedan. I prolazi kroz samo jedan i prolazi samo kroz drugi prorez. Sve ove moguãnosti su u superpoziciji jedna sa drugom. Ali fizièari su bili potpuno zavedeni ovim. Pa su se odluèili da vire i pogledaju kroz koji prorez on zapravo proðe. Postavili su ureðaj za merenje pored jednog proreza da vide kroz koji prorez je pro�ao i pustili su ga da leti. Ali je kvantni svet daleko misteriozniji nego �to su mogli i da zamisle. Kada su posmatrali, elektron se pona�ao kao mali kliker. I proizveo je obrazac od dve linije, a ne obrazac meðudelovanja sa mnogo linija. Sam èin merenja, ili posmatranja, kroz koji je prorez pro�ao, je znaèilo da je pro�ao kroz samo jedan, a ne kroz oba. Elektron je odluèio da se pona�a drugaèije kao da je bio svestan da biva posmatran. I ovde se desilo da su fizièari zakoraèili zauvek u èudan neverovatni svet, kvantnih dogaðanja. �ta je materija, klikeri ili talasi? I talasi èega? I �ta posmataè ima sa bilo èime od svega toga? Posmatraè je uru�io talasnu funkciju prosto posmatrajuãi. Mi smo uvek posmatraè. Ali ponekad se identifikujemo sa dogaðajem u tolikoj meri da èak izgubimo oseãaj za poziciju posmatraèa. Zato se materijalisti potpuno izgube i pomisle da bi smo mogli i bez posmatraèa. Fizièki podaci nam govore da je jedan predmet sam po sebi ustvari pojednostavljenje za ono �to nazivamo "tamo napolju." Posebno kada gledamo u atomske ili subatomske èestice, ili atomsku i subatomsku materiju u bilo kom obliku, ono �to otkrivamo je kako se odluèimo da gledamo u to, ili �ta izaberemo da proverimo sa tim, u stvari menja svojstva onoga za �ta se mi odluèimo da postoji tamo napolju. Da li je ovo do posmatraèa i ovo �to je tako intrigantno za razumevanje blesavog, uvrnutog sveta kvantnih èestica i onoga kako reaguju? Da li je ovo onda do posmatraèa? I èak iako mi ne mo�emo imati kvantno polje bez nauènika koji su oti�li tamo da posmatraju, i koji su to otkrivali sloj za slojem. Oni su svi posmatraèi, ali se ni jedan od njih ne sla�e zakljuèujuãi u svim taèkama polja, zato �to posmatraju polje matematièki iz razlièitih uglova percepcije. Mi ne znamo u kvantnoj mehanici kako da se pove�emo kao posmatraèi sa svetom. Mi ne znamo kako da tretiramo sebe kao posmatraèe kao jo� jedan deo fizièkog sistema koji opisujemo. Jedini naèin na koji znamo da se pona�amo prema kvantnoj mehanici je da je tradicionalno formulisano, je da dr�imo posmatraèa po strani od sistema koji opisujemo. Onog momenta kada ga ubaci� u to dobije� sve ove paradokse. I mi smo primorani

10

da ka�emo stvari u kvantnoj mehanici kao "Gledaj, knjiga radi to �to radi zbog kvantne mehanike. I ja to vidim zato �to sam tu i to vidim. I bolje bi bilo da ne poku�avate da analizirate drugi deo te reèenice u kontekstu primenjivanja kvantne mehanike u tom, zato �to ãe da se uru�i." To je razlog �to postoje dva odvojena zakona evolucije fizièih sistema, jedan koji se primenjuje kada ne gleda� u njih, i drugi koji se primenjuje kad gleda�. Ali to je ludo. Nema �anse da ãemo ikada uspeti da matematizujemo ili stavimo u matematièku formulu, sam èin u kom svesni posmatraè pronaðe odgovor. Ljudi ka�u, "Oh, merni instrumenti, snimaãe ga snimiti. I eto ga. To je na traci. Snimljeno je." Zaboravili ste jedan deo jednaèine: neko mora da pogleda traku. I dok neko ne pogleda tu traku, ona uop�te nije snimljena. Kada ne gledamo, to su talasi moguãnosti. Kada gledamo, tada su to deliãi iskustva. Èestica, o kojoj mislimo kao o èvrstoj stvari zaista postoji u takozvanoj "superpoziciji", razasutom talasu moguãih lokacija i ona je u svima njima u isto vreme. U momentu kada je proverite, ona se desi u samo jednoj od tih moguãih pozicija. Lako je stvoriti situacije gde ãe jednaèina kretanja predvideti to, recimo, talasna funkcija "psi" odreðene ko�arka�ke lopte je uniformno rasporeðena svugde po ko�arka�kom terenu. Mi nemamo pojma kako bi izgledalo to stanje. Po zakonima kvantne mehanike, to bi trebalo da bude stanje u kom gubi svaki smisao, èak i postaviti pitanje, "Gde je ko�arka�ka lopta?" To znaèi da, po zakonu kvantne mehanike, postavljanje pitanja "Gde je ko�arka�ka lopta èiji je psi ravnomerno rasporeðen po celom ko�arka�kom terenu?" je logièan ekvivalent npr. pitanju, braèno stanje broja pet. OK? Nije to da ne zna� odgovor, da ne zna� da li je broj pet o�enjen ili je ne�enja, nego da je to pitanje nekako radikalno neprikladno na prvom mestu. Broj pet nema braèni status. Nema tu �ta da se pita. I slièno, ko�arka�ka lopta èija je talasna funkcija ravnomerno rasporeðena po èitavom ko�arka�kom terenu, ne bi imala poziciju o kojoj bi se uop�te mogli raspitivati. Sad... prevara u problemu merenja je prosto ta, iako Schrodingerova jednaèina predviða pod odreðenim okolnostima, okolnostima koje u osnovi znamo kako da reprodukujemo u laboratoriji da bi ko�arka�ka lopta trebala doãi u takvo stanje, stanja gde bi prestalo da to bude bilo kakva èinjenica, bilo kakvo smisleno pitanje o tome gde su te lopte. Ali ipak, kada pogledamo na ko�arka�ki teren u takvim situacijama, mi bespogovorno vidimo ili loptu ovde ili loptu tamo, ili loptu tamo. Èinjenica da vidimo loptu na jednoj odreðenoj lokaciji nasuprot viðenju lopte u nekom nauèno fantastiènom stanju, za koje èak i ne mo�emo zamisliti kako izgleda gde prestaje da postoji pitanje o tome gde je njena lokacija. Èinjenica da je uvek vidimo u nekoj konaènoj lokaciji je izra�eno kr�enje ovih jednaèina kretanja. I tu je taèno mesto gde se pojavi problem merenja. Kada posmatra�, stvari se dogaðaju. Kada ne posmatra�, ne dogaðaju se. Superheroji koriste superpozicije sa svetom koji sadr�i potencijalne moguãe stvarnosti dok ne izaberemo. Heroji biraju ono �to �ele, da budu na mnogo mesta odjednom, da do�ivljavaju mnoge moguãnosti sve odjednom, i onda da se odluèe za jednu. Pitanje je, koliko daleko niz zeèiju rupu �eli� da ode�? Tvoj sopstveni um stvara vi�estruke moguãnosti u tvojoj podsvesti. Superpozicije moguãnosti su u tvojoj podsvesti. Hoãu reãi, mo�e� biti svestan tih moguãnosti, ali one postoje, mislim, u superpoziciji vi�estrukih moguãnosti, koje ãe se nakon nekog vremena sve kolabirati u jedan ili u drugi projekat ili plan u buduãnosti ili skovati misao ispred nje same. Dobar pogodak. Ali pra, pra, pra deda zbuckane kvantne èudnovatosti je zakaèenost. Ako simetrija obrnutog vremena uni�ti smisao vremena, onda zakaèenost slama na�e poimanje prostora. Dva objekta, dva elektrona stvorena zajedno su zakaèeni. Po�aljemo jedan na drugu stranu univerzuma. Sad, uradimo ne�to jednom i drugi reaguje istovremeno. Istovremeno. Dakle, ili informacija putuje beskonaèno brzo, ili u stvarnosti, oni su i dalje povezani. Oni su zakaèeni. I po�to je

11

sve bilo umre�eno, u trenutku Velikog Praska, to znaèi da se sve i dalje dodiruje. Prostor je samo konstrukt koji daje iluziju da postoje odvojeni objekti. Da li smo sad si�li dovoljno duboko u zeèiju rupu? Sada mo�ete videti u brojnim laboratorijama u Sjedinjenim Dr�avama objekte koji su dovoljno veliki da se mogu videti golim okom i oni su na dva mesta u isto vreme. Mo�ete ih ustvari èak i slikati. Sad, pretpostavljam da ako bi ste pokazali tu fotografiju, ljudi bi rekli, "Oh. Strava. Evo ga fini balonèiã obojenog svetla, i vidim tu je zna�, deliã toga ovde i drugi deliã, dakle ima� sliku dve taèke. �ta je tu sad strava?" Superpozicija je pre detekcija. Ono o èemu sam govorio u filmu je post detekcija. Sad, pod normalnim okolnostima jedan objekat, jednom kada je otkriven, je samo u jednoj poziciji. Ipak, postoje stanja materije, koja su sada stvorena, u kojim objekti mogu biti u vi�estrukim pozicijama istovremeno, ne samo u dve, nego u stvari, èak do 3.000 pozicija. Prvi od ovih objekata su nazvani Bose-Einsteinovim kondenzatima. I oni su jedna talasna funkcija �to znaèi da su svi oni jedna èestica, ali ipak iako su oni jedna jedina talasna funkcija, talasna funkcija ima vi�estruke pozicije. Ti ka�e�, "Pogledaj pravo u komoru. Mo�es ga videti ba� tu." "Vidim dve stvari tu." "Ne, ne. To nisu dve stvari. To je jedna stvar. To je ista stvar na dva mesta." �kakljiva stvar je to da je to i dalje jedna talasna funkcija. To nisu 3.000 odvojenih talasnih funkcija. To je jedna talasna funkcija. Dakle, to je jedna èestica. Nisam siguran da bi ljudi �irom otvorili usta zbog toga, zato �to mislim, ne mislim da ljudi uistinu veruju u to. I ne mislim da ljudi ka�u, "Ma, la�e�," ili "Oh, nauènici su zbunjeni." Mislim, da je to toliko misteriozno da èak i ne mo�es razumeti koliko je to zadivljujuãe. Jedna èestica u 3.000 razlièitih lokacija. Sad, ako bi ste da izmerite jednu od njih da li bi te�ili 1/3.000 delova? Pa, ne mo�e� izvagati jedan od njih. Za�to? Zato �to je to jedna èestica. Ona je samo. To je jedna nedeljiva èestica. Ali ako je na razlièitim mestima, ne mo�e� li postaviti vagu ispod jednog? Ne, to je neodvojivo. To nije - to je �kakljivi konceptualni dio koji...To nije 3.000 odvojenih delova. Èak iako izgleda tako? Taèno. Mo�e� na to tako gledati - ne mo�e� zaista videti onaj sa 3.000 pozicija. Mo�e� videti jednostavnije koji imaju dve ili tri ili èetiri. I mo�e� videti... mo�e� videti... To je da ga tako nazovem, ako odete ne internet videãete fotografije tih. Videãete te male taèkice koje plutaju u prostoru. To su razlièiti delovi jednog predmeta. Oni nisu razdvojivi. To nisu èetiri razlièita predmeta, ili �est razlièitih predmeta. To je jedna talasna funkcija. To je jedan predmet. To je prava glavolomka, zar ne? 'Jer kad misli� o tome, ti samo... Èekaj malo. Ne, ne, ne. Oni su ovde, ovde, ovde. Pa je tu oèigledno jedan, dva, tri. Ne, ne mo�e� odvojiti jedan od ostalih. Ako poku�a� da odvoji� jedan od drugih èitava stvar ãe prosto nestati. I tada, jo� dalje, gledali ste Zvezdane Staze i �ta sve jo�. "Beam me up, Scotty." "Beam me up, Scotty." Tako da to sve izgleda otprilike "Oh, pa, �ta to stvarno znaèi?" Ali mora� zaista stati i pomisliti �ta to znaèi. To je isti predmet i on je na dva mesta istovremeno. Ljudi zadrhte u laboratoriji, i naljute se oko neèeg i odu na ruèak i odu kuãi i �ive svoje �ivote, kao da se ni�ta bukvalno neverovatno ne de�ava, zato �to je to naèin na koji i mora� da to prihvati�. Ali ipak, tu je ta potpuno neverovatna magija koja se de�ava pravo ispred tvojih oèiju. Uzeli smo dve obiène crne kutije. Unutra je vrlo prosto elektrièno kolo sa nekoliko dioda, oscilatorom, programom, ne�to otpornika i kondenzatora. U su�tini, to je to. Umotali smo jedan u alumunijumsku foliju. I stavili u uzemljen Faradejev kavez. Drugi je postavljen na sto oko kog su sedili èetiri vrlo kvalifikovana meditatora, visoko unutar sebe organizovane individue. I oni su u�li u duboko stanje meditacije. Proèistili su okru�enje. Napravili su to u

12

osnovi svetim prostorom koristeãi svoje umno proèi�ãavajuãe procedure i njihove namere. I onda je jedan od èetvoro progovorio odreðenu nameru ka ovom ureðaju. Namera je da se utièe na odreðeni ciljani eksperiment. Moglo bi biti da se poveãa pH proèi�ãene vode za jednu celu pH jedinicu ili da se smanji vrednost pH za jednu celu pH jedinicu. Koristili smo ove ureðaje na svim tim eksperimentima i bili uspe�ni u ogromnoj meri. U meditativnim procesima nakon �to jedan izgovori odreðenu nameru, i ona je podr�ana na razne naèine od njih èetvoro na otprilike 15 minuta. I onda tako i bude. To bude ostavljeno. I onda, pomoãna namera je pokrenuta da se ure�e taj dogaðaj u taj ureðaj. Uzmemo jedan od tih ureðaja, koji ima alu foliju. Stavimo ga u meko pakovanje. Stavimo ga u FedEx pakovanje. Po�aljemo ga 2.000 milja daleko u laboratoriju koju smo koristili gore u Minesoti. I kad paket stigne tamo, on odlazi u svoj elektrièno uzemljen Faradejev kavez. Sledeãeg dana, uradimo isto i sa kontrolnim. Eksperiment teèe. I u su�tini neko izvadi ureðaj napolje, postavi ga pored eksperimenta u krugu od 15 - 30 centimetara i ukljuèi ga na odreðeno vreme. To je to. Sad, shvatili smo nakon nekog vremena da je postojao i jo� jedan faktor. Shvatili smo da se kori�ãenje ovih mi ih zovemo elektrièni ureðaji sa utisnutom namerom. Kontinualna upotreba ovog, nekako utièe na prostor, do nekog vi�eg nivoa skladnosti, i mi poènemo da dobijamo novi fenomen. To je, rad samog ureðaja. To jest, pH koji je normalan, poène da raste jednu celu pH jedinicu ako je to bilo utisnuto, ili poène da pada. Ako ode� jednu punu pH jedinicu ili dalje, ti si mrtav. Hoãu reãi, to tako znaèi za èoveka. REG ma�ine - generatori sluèajnih brojeva (random event generators) su elektronski bacaèi novèiãa. Jedna vrsta eksperimenata sa generatorima sluèajnih brojeva koja je sprovoðena mnogo, mnogo puta, stotine puta u toku pro�le èetiri dekade ili slièno, otprilike od 1960-tih, je bila sluèajni generator koji samo proizvodi sekvence sluèajnih deliãa. Nule i jedinice. Kao bacanje novèiãa. I vi bi ste prosto zamolili nekog da pritisne dugme. Ma�ina bi proizvela 200 deliãa i vi bi ste ih zamolili da prosto ka�u, "Pa, probaj da proizvede� vi�e jedan delova nego nula delova." I onda uzmete celokupno iskustvo u literaturi, sve od stotina eksperimenata koji su raðeni, mo�ete zapitati prosto pitanje: Da li je imalo veze to �to su ljudi poku�avali da to poguraju prema jedinicama ili da poguraju prema nulama? I krajnji odgovor je, da to ima veze. Da je na neki naèin, namera u korelaciji sa operacijom, sa rezultatom ovih generatora sluèajnih brojeva, kao na primer da �elite vi�e jedinica, nekako, generatori proizvedu vi�e jedinica. I kad prièaju o tome u kvantnoj fizici s obzirom da je to posve proizvoljan i sluèajan proces, ono �to ne uraèunavaju je neobièni efekat ljudske misli, ili ljudske namere. Kad je trajalo sudjenje O.J. Simpsonu, mnogo je ljudi gledalo televiziju zbog drame u sudnici koja se odvijala. I Radin je opazio da mora da postoji mnogo namera koje su se de�avale u vremenu kada je drama u sudnici bila jaka. I zaposlio je gomilu psihologa koji su pratili tu dramu u sudnici. I isto vreme Radin je izuèavao pona�anja generatora sluèajnih brojeva. Ali tada Radin je otkrio da kad god su intencije u sudnici bile jake, tada su i devijacije ovih generatora sluèajnih brojeva u odnosu na sluèajnost postajale veoma visoke. Ovo vodi prirodno da se zapitamo, da li ljudi...Da li ljudi utièu na svet realnosti koji oni vide? Mo�e� se opkladiti u to. Svako od nas utièe na realnost koju mi vidimo. Èak iako se poku�amo sakriti od toga i glumiti �rtvu, mi svi utièemo. Na�a izlo�ba u podzemnoj �eleznici nam dolazi iz Japana i od gospodina Masaru Emotoa. Gdin Emoto je postao u�asno zainteresovan u molekularnu strukturu vode i �ta na nju utièe. Sad, voda je najbolji receptor od èetiri elementa. Gdin Emoto je mislio da bi mogla reagovati na nefizièke dogaðaje. I postavio je seriju izuèavanja, primenio mentalnu stimulaciju i fotografisao je pod mikroskopom. Za jedan uzorak vode, ispustimo oko 5 kubnih centimetara

13

na svih 50 petri() sudova. Onda uzmemo tih 50 petri() sudova i zamrznemo ih u frizu na minus 25 stepeni Celzijusa na oko tri sata. Tad stavimo te smrznute uzorke u fri�ider koji je pode�en na minus pet stepeni Celzijusa, gde je veã name�ten mikroskop sa kamerom. Tu, fotografi�emo svaku od 50 vodenih kapi posebno. Prvo fotografi�emo vodu u koju nismo dodali bilo kakvu informaciju. Onda, uzmemo vodu sa informacijom i uradimo istu proceduru koju smo upravo opisali. Uzmemo ranije i kasnije fotografije i uporedimo razike. Kada smo projektovali oseãanja ljubavi i zahvalnosti vodi, ona je stvorila najlep�i kristal. U vremenima kao �to su ova, ja mislim da je voda u miru. Ova prva forografija je fotografija vode uzete sa Fujiwara brane. A ova slika je ta ista voda nakon �to je dobila blagoslov od Budistièkog Zen monaha (finiji kristali). Sad u ovoj sledeãoj seriji fotografija Gospodin Emoto otkucao je ove reèi zalepio ih na fla�e sa destilovanom vodom i ostavio ih da prenoãe. Ova prva fotografija je slika èiste, destilovane vode, osnova nje same. Ove sledeãe fotografije, su kao �to mo�ete videti, svaka drugaèija. Ovo je "Chi of Love." [ Dah �ivota ] Idemo ka "Hvala." I mo�ete videti gde je to zalepio na fla�i ovde. Sada, gdin Emoto govori o misli ili nameri, kao glavnoj sili u svemu ovome. Nauka o tome kako to stvarno utièe na molekule je nepoznata, osim molekulima vode, naravno. I zaista je zadivljujuãe kad imate na umu da je 90% na�ih tela voda. Èini da se zapita�, zar ne? Ako misli to mogu uraditi vodi, zamisli �ta na�e misli mogu uraditi nama. Jedan od najinteresantnijih eksperimenata sa generisanjem sluèajnih brojeva pojavio se kada je zaista bio van svog vremena. Neki istra�ivaèi na Princetonu i neki drugi odluèili su se da bi voleli da probaju da li mo�emo uticati na generator sluèajnih brojeva nakon �to je veã izbacio brojeve. I tako su pretvorili, umesto da imaju kompjuter sa vizualnim ekranom imali su kompjuterizovanu situaciju �to su bile audio trake. I imali su ih sa pucketanjima u levom uvetu i pucketanjima u desnom uvetu. I veã su imali snimljenu traku bez da ju je iko preslu�ao tako da je ma�ina veã zavr�ila. Stavili su je u vault, a onda su dali traku, veã snimljenu traku, uèesniku i rekli : "Odnesi kuãi. Hoãu da je preslu�ava� i hoãu da uèini� da ima vi�e klikova u levom uvetu nego u desnom uvetu, po�alji joj svoju nameru." I osoba je to uradila. Dobili su traku nazad i pustili je i gledali i motrili, i pustili su i onu iz skrovi�ta takoðe i otkrili su da su obe trake bile identiène i obe su imale vi�e levih klikova nego desnih. Dakle, �ta se de�avalo ovde? Pa, nije bilo kao �to je zami�ljano da osoba koja je bila uèesnik je zaista uticala na traku u momentu preslu�avanja trake. Negove misli i njegove intencije su se pomerile nazad niz vremensku liniju i uticale na to u momentu kada je traka stvarana. Veãina ljudi ne utièe na stvarnost na konstantan, trajuãi naèin, zato �to ne veruju da mogu. Na koji god naèin posmatramo svet oko nas je ono �to nam se vraãa. I razlog za�to mom �ivotu, na primer, nedostaje zadovoljstvo, sreãa, ispunjenje, je zato �to mom fokusu nedostaju upravo te iste stvari. Ako smo �rtve, trebali bi smo se zapitati, "Imam li ja mentalitet �rtve?" Ako se kontinualno susreãem sa nesreãom i nezgodama i tragedijom, mo�da je to zbog toga �to je moj mentalitet u su�tini na�telovan da prihvata da je ovo ono �to je �ivot, i tako se i de�ava. Sad, za�to ne mogu postiãi te stvari? U osnovi, kroz nedostatak fokusa. Proseèna osoba izgubi svoju pozornost svakih �est do deset sekundi u minuti. Kad se neko �eli fokusirati namerno onda �eli� da bude jednostranost uma. To je razlog za�to neka stara okultna uèenja uèe ljude da se fokusiraju na plamen, plamen �ibice, u su�tini da bi nauèili da dovedete svoju pa�nju u vrlo o�tar kanal, da bi gustina energije postala veãa.

14

Um je struktuiran u slojevima, isto kao �to je univerzum struktuiran u slojevima, od povr�nog do potpunog. I ako koristimo um na vrlo jednostavnom nivou obiène misli, imamo vrlo malo sile / snage. Mo�emo jedva mrdnuti i trun pra�ine preko stola bez kori�ãenja na�ih ruku. Tako slaba mo�e biti svest. Ali na najdubljem nivou svesti, svest stvara univerzume. Ali mi se uvek onda pitamo, zar mi ne kad po�elimo za sve one da mogu izleèiti dodirom i da vaskrsnu mrtve i da stvore kri�ku hleba u na�im rukama. I mi se uvek pitamo za�to mi to ne mo�emo. Ali nikada ne mo�emo pitati pitanje za koje veã unapred ne znamo odgovor. A odgovor je, zato �to ne verujemo da to mo�emo, i to se kosi sa na�om agendom na�ih liènih ovisnosti koje nas defini�u. Nikada nismo imali dovoljno vremena da brinemo o bilo kom drugom osim o na�im emotivnim ovisnostima i potrebama. Za�to smo ovde? Ako misli to mogu uraditi vodi, zamisli �ta na�e misli mogu uraditi nama samima. Pomisao o tome od èega su napravljene misli. Postoji li tvar koja èini misao? Ovo je san �to sanjam. Isto kao �to u snu ti sanja�, razlièiti likovi mogu izniãi i doãi pred tebe i prièati s tobom i sresti te. Moguãe je doãi do drugog nivoa snevanja gde mo�e� postati svaki od likova koje sanja�. Mo�emo iãi unazad i unapred kroz vreme. Vreme je relativno. Ono ide unazad kroz vreme. A onda napred kroz vreme. Vreme nije apsolutno. Informacija. Simetrija obrnutog toka vremena. Naravno da mo�emo iãi nazad i napred kroz vreme. Da li sve realnosti u kvantnom polju postoje u isto vreme? Stvarni dogaðaj iskustva. Bukvalno postoje razlièiti svetovi u kojima �ivimo. Postoji mikroskopski svet koji vidimo. Postoji svet van na�ih ãelija. Postoji svet van na�ih atoma. Svet na�eg poèetka i jezgra. Ovo su sve potpuno razlièiti svetovi. Imaju spostveni jezik. Imaju sopstvenu matematiku. Nisu samo manji. Svaki je potpuno razlièit, ali su komplementarni. Zato �to sam ja moji atomi, ali ja sam i moje ãelije. Ja sam takoðe moja mikroskopska fiziologija. Sve je to istina. Postoje samo razlièiti nivoi istine. Najdublji nivo istine otkriven naukom i filozofijom je fundamentalna istina o jedinstvu. Na najdubljem subnuklearnom nivou na�e realnosti vi i ja smo bukvalno jedno... jedno... jedno. Ovo je postepeno vodilo ka nekim idejama da postoji nevidljiva veza izmeðu svega. Fizièari su ovome dali ime. Oni to zovu "zakaèenost, umre�enost." Kako je to Ajn�tajn predstavio, on nije verovao da kvantna mehanika mo�e biti istinita, zato �to je to zahtevalo da postoji neka sumnjiva akcija u daljini. To je bio njegov izraz. Ono �to je mislio je da kad imamo na� uobièajeni oseãaj o tome �ta predstavlja tkaninu stvarnosti, izgleda da su ova dva mesta potpuno u prostoru, odvojena su i nikad se neãe dva sresti. Ali u stvari, to nije istina. Na nekom dubljem nivou koji ne mo�emo sagledati na�im oèima veoma jasno, dva mesta u prostoru su isto. Ona su kolocirana, (za)jedno postoje. Dakle, ako to zamislimo zdravog razuma, na naèin na koji zdrav razum znaèi �ta vam va�a èula ka�u o svetu, ako je to naèin po kom je svet konstruisan, onda stvari kao vidovito i mistièno iskustvo nemaju nikakvog smisla, zato �to sva poenta vidovitog i mistiènog iskustva koja ih èini èudnim, je oseãaj da postoji nekakva veza sa onim �to se de�ava u tvojoj glavi i sa stvarima drugde, drugde u prostoru i u vremenu. Dakle, ono �to omoguãava ovakav pogled kvantne mehanike, je naèin na koji mo�emo uoblièiti i smestiti ova èudna iskustva. I on ga prepakuje iz nekako magiène informacije koja mi ulazi u glavu od signala ili neke vrste sila u drugaèiji pogled, koji je na naèin koji ima�, da, jeste ovde, ali je takoðe i razasut kroz prostor i vreme. I kad sam u moguãnosti da dobijem telepatsku informaciju od nekog udaljenog, to nije zbog toga sto sam nekako skoknuo do tamo i uzeo je, veã zato �to je na nekom dubokom nivou moja glava i glava neke druge osobe kolocirana. Postajemo umre�eni sve vreme dok

15

telepatski komuniciramo. Ta iskustva su tako jaka. Bukvalno mogu proèitati tvoje misli. Ako postanem zakaèen sa tobom. I takve stvari se dogaðaju. Postoje eksperimenti raðeni na daljinu. Postoje èak i sada eksperimenti da kad gleda� munje ili fle�eve svetlosti i tvoj mo�dani potencijal pokupi potpis tih fle�eva svetlosti, �to se zove "pobuðujuãi potencijal" koji mo�e biti izmeren EEG ma�inom povezanom za tvoj mozak. A ja sedim ovde. Nema fle�eva svetlosti. Ne mogu te videti. Ali, ipak, moj mo�dani potencijal, zato �to sam u korelaciji sa tobom u kontekstu namere. Imam nameru da direktno komuniciram sa tvojim iskustvima. Ta namera proizvodi kod mene daje mi moguãnost imanja simultanog sliènog potencijala u mom mozgu. To je prvo radio Jacobo Grinberg na Mexicom univerzitetu, i sada je ponovio Peter Fenwick u Londonu. Dan bi trebao da bude zora. Trebao bi da bude poèetak velike misli. Probudim se ujutro, i ja svesno kreiram svoj dan naèin na koji �elim da se dogodi. Sad, ponekad, zato �to moj um proverava sve stvari koje moram uraditi, potrebno mi je malo vremena da se sve slegne i da doðem do momenta gde ja stvarno, sa namerom kreiram svoj dan. Ali evo je stvar. Kada stvaram svoj dan, i niotkud, male stvari se dogode koje su toliko neobja�njive. Ja znam da su one rezultat procesa moje kreacije. I �to vi�e to radim vi�e gradim neuromre�u u mom mozgu, u kojoj prihvatam da je to moguãe daje mi moã i podstrek da to uradim sledeãeg dana. I mi svi stvaramo svoje realnosti i mi to radimo jer mi smo posmatraè. Mi smo svi sopstveni posmatraèi na�e sopstvene realnosti. I svaka od na�ih inividualnih svesnosti stvara na�u individualnu realnost na najzaèuðujuãi naèin. Moj sin, Evan, fizièar, ka�e da je to jedna dodatna stvar. Ako se ja dr�im jedne realnosti, a neko drugi se dr�i druge realnosti. Hoãu da ka�em, danas popodne je Super Bowl (finale amerièkog fudbala). I realnost koje se dr�e Eaglesi je drugaèija od realnosti koje se dr�e Patriote. I samo jedna od tih realnosti ãe biti stvarna realnost. Tako, ti ima malo additive, i tu su interference obrasci. Ako dr�imo kvantnu fiziku i razumevanje veoma jednostavno za prostu osobu da na�e posmatranje ima direktan uticaj na nas svet. Ja mislim da ako sve ovo dr�imo na jednostavnom nivou, onda bi ljudi mogli otpoèeti da se bave poèetkom ve�banja ve�tine posmatranja. Vidite, subatomski svet reaguje na na�e posmatranje, ali proseèna osoba izgubi svoju pozornost svakih �est do deset sekundi u minuti. Dakle, to ne ostavlja mnogo prostora za nas period pozornosti. Pa kako mo�e veoma veliko jemèiti na nekoga ko nema moguãnost da se èak fokusira i koncentri�e? Mo�da smo samo lo�i posmatraèi. Mo�da nismo ovladali ve�tinom posmatranja i mo�da to jeste ve�tina. A mo�da smo toliko ovisni o spoljnom svetu i toliko ovisni o stimulansima i reagovanjima spoljnog sveta, da mozak poèinje da funkcioni�e iz pozicije reakcije umesto iz pozicije kreacije. Ako nam je dato odgovarajuãe znaje i odgovarajuãe razumevanje i ako su nam date odgovarajuãe instrukcije, trebali bi smo poèeti opa�ati merljivu povratnu informaciju u na�em �ivotu. Ako ulo�i� napor da sedne� i osmisli� novi zivot, i uèini� to najva�nijom stvari, i provede� vreme svakoga dana hraneãi to kao �to ba�tovan hrani seme, ti ães proizvesti plodove.

16

Mi pokreãemo holodek. Mi, kolektivno. Ono je tu. Ima takvu fleksibilnost da sve �to mo�e� zamisliti, ono ãe stvoriti. I ti sazna�. Mislim, tvoja intencija èini da se stvori ova stvar, jednom kada si dovoljno svestan. Da, i �ta je onda svesnost? �ta je svesnost? Pa, svesnost je stvar koju je jako te�ko definisati. �ta je svesnost? Odakle dolazi? Ljudi poku�avaju da objasne svesnost i poku�avaju da otkriju �ta je to ustvari, �ta to znaèi za nas kao ljudska biãa, za�to je uop�te imamo. Jednostavan naèin obja�njenja je da to ima veze sa budno�ãu i posebno, svesnosti samog sebe. To je kako, barem mi, kao ljudska biãa, imamo samosvesnost, tako da kad pogledamo u ogledalo, mi prepoznamo da gledamo nas same a ne neku drugu osobu ili �ivotinju. I da li mislite da ãe to nauka bolje razumeti nego da �onglira sa vruãim krompirom zvanim svesnost, tu ima toliko mnogo kultno religiozne ustajale magije zakaèene za to? Svest je izostavljena iz jednaèina fizike u su�tini, kao i iz kvantne fizike, zbog vrlo jednostavnog razloga : Lak�e je raditi stvari tako. Svest (svesnost). Imamo veãu muku defini�uãi je. Za mene, svesnost je nusproizvod duha na ulasku u gustinu stvari. Ali mi imamo dug, dug put razvoja, pre nego �to doðemo do faze kada to bude imalo smisla za nas da zapitamo pitanje : Da li ãemo znati Boga? Veãina ljudi zami�lja Boga kao veliku figuru na nebu sa belom bradom, koji nadzire ljudsku rasu iz visina. Oni nas vide ovde na Zemlji kao u nekoj vrsti neutranog terena za testiranje gde nas je Bog smestio neko vreme, i Bog nas gleda odozgo, bele�eãi rezultat na svom laptopu, shodno tome da li se mi pona�amo po njegovim zamislima, ili ukoliko ga "vreðamo," kako je to reèeno. Apsolutno neèuvena ideja. Kako bi smo mi mogli uvrediti Boga onu vrstu Boga u koju ljudi veruju? Kako bi to moglo uop�te biti njemu va�no? Kako bi to iznad svega imalo veze, da bi on mogao pronaãi tako ozbiljnu situaciju, da bi nas mogao osuditi na veènost patnje? Ovo su bizarne (nastrane) ideje. Ali, oèito, dobro se dr�e na strahovima i ogranièenjima i nesigurnostima ljudi, �to je razlog za�to religija mo�e biti kori�ãena tako efikasno, bilo namerno ili drugaèije, na tim nesigurnostima. Ljudi stanu u red i vrstu vrlo spremno kad im se preti ovim kosmièkim reèenicama veèite kazne. Kako smo sa Deset Zapovesti uop�te mogli stvoriti um, koji bi mogao prema�iti prostor i vreme? Ne, mi smo previ�e zauzeti proveravanjem stanje na�ih emocija da bi smo ikada sanjali o beskonaènim moguãnostima. I mozda je to glavna zavera. Iako su mo�da date osobe mogle odavno odbaciti zamke religije, oni i dalje �ive u kalupima religije. A da èak i ne znaju to, ali njihova cela koncepcija o tome kako funkcioni�e realnost, je sva stvorena kalupima religije. Dakle, dok to ne izbacite iz svog sistema, ne mo�ete nikad postiãi napredak iz perspektive evolucije. Jedan od problema sa organizovanim religijama je taj da postoji taj oseãaj odvojenosti, da je jedino dobro biti protestant, ili za ljude koji su katolici da su jedini ljudi koji poznaju pravi put. I ja sad mislim da, na�e trenutno razumevanje kvantne fizike je ovo razumevanje potpune

17

jedinstvenosti. I to da moramo rafinisati na�u duhovnost iz oseãaja jedinstvenosti. Ovo je su�tinsko putovanje duhovnosti kad postavimo pitanje, "Za�to se oseãam odvojenim sve vreme?" Kad govorimo o Bogu uvek prizovemo ideju bradatog starca koji sedi u oblaku, koji sudi, posmatra, ka�njava, nagraðuje ili izdaje nareðenja. Jednom kada si na tom putu, tada si potpuno van puta duhovne evolucije i razvoja. Najveãa molba od svih molbi za ljude koji ne �ele da odrastu, ali �ele da se veliki roditelj na nebesima brine o njima, je pitati Isusa da to uradi za njih. Samo ako dam svoje poverenje Isusu, on ãe me spasiti od mojih grehova i brinuãe o meni i sve ãe biti dobro. Pa, Isus ne mo�e pojesti moj ruèak umesto mene, i Isus se ne mo�e roditi umesto mene. I niti me Isus mo�e spasiti. Zato �to ono o èemu mi u su�tini prièamo u stvarnom kontekstu, nije biti spa�en od bilo koga Boga ili neèeg drugog. Svi mi govorimo o liènoj evoluciji. Jedini razlog za�to postoji ovisnost o religiji je neki naèin izlaska iz gre�ke. Da li to umanjuje velièinu Boga? Ne. To ustvari otvara barikadu i omoguãava Bogu da bude veèan, apsolutan. Zakoni koji su nam dati su isti zakoni kao oni dati ljudima na Siriusu [zvezda udaljena 8,6 svetlosnih godina]. Dati nam od ljudi u Rose Univezumu, [anticko mesto, mesto gde sanjamo] ili u "R" Univerzumu. Znate, i vas Hubble teleskop je konaèno video galaksije neizmerljive lepote, koje u na�im srcima i u na�im mislima mi �elimo zauzeti. Uzbudljivo je susresti se sa biãima uzvi�enijih umova ili ni�ih umova. I gde se to zavr�ava? Ne zavr�ava se. Ne zavr�ava se. Ne �elimo da prihvatimo odgovornost. Ne �elimo da prihvatimo na�u velièinu. Tako da je vrlo lako za bilo koji sistem razmi�ljanja, religiozni ili neki drugi, koji naiðe usput vrlo je lako da igra na tu kartu, da igra na na�e nesigurnosti da nas uveri da je sve dobro, i da ãemo svi biti zbrinuti. Mi se u to umotavamo. Tako, nemojte kriviti religiju. Krivite na�e sopstvene nesigurnosti koje su dozvolile religiji da buja i koje su omoguãile toliko razlièitih sistema razmi�ljanja, koji obesna�uju to napredovanje kroz ljudsku istoriju. Zato ne mo�emo izaãi iz toga. Do�ivljavanje neèega u sada�njem vremenu, �to je okidaè, neèemu �to je za nas nabijeno emocijama. Tako, sada, mi smo postali èak i vi�e odvojeni iz realnosti koja stvarno jeste. Nov san, kao munje i gromovi u na�oj glavi, i njeni elektrièni udari kroz na�e sinaptièko nebo u zemlju na�eg postojanja stvara hemijsku kaskadu u na�em telu, koja priprema na�e telo za izazov, postizanje, slasnog iskustva emotivno. Ali neãemo imati nikakvog izazova, odista, neãemo imati nikakvo "u�ivanje", ako prvo nismo imali taj hologram i te hemikalije koje su nas uèinile, i radije, promenile nas od zastra�ene jedinke u neustra�ive celine u potrazi za snom. Frontalni re�anj je krunsko dostignuãe ljudskog mozga. Frontalni re�anj, ovaj frontalni re�anj nam omoguãava "raspoznavanje" da promenimo na�e misli. Kroz radnju nervnog sistema, i specifièan naèi na koji to implementira kvantni efekt vrlo specifièan, odreðen naèin, ne uobièajen, ne zbunjujuãi, ne neprecizan, tako da apsolutno otvara vrata za to da slobodna volja postoji kao moguãnost, �to ne kr�i moderna nauèna neèela.

18

I to je trajno...do jedne granice sa ljudskom subjektivnom impresijom da mi imamo slobodnu volju, �to nas odvaja od svih drugih vrsta to je proporcija na�eg frontalnog re�nja i ostatka mozga. Frontalni re�anj je oblast mozga koja je odgovorna za èvrstu nameru, za dono�enje odluka, za regulisanje pona�anja, za inspiraciju. To je sedi�te onoga �to nas uslovljava da uzimamo informacije iz na�e okoline i procesiramo ih i pohranjujemo u na�em mozgu da bi smo donosili odluke ili birali, koje su drugaèije od odluka i izbora koje smo èinili u pro�losti. Mozak je saèinjen od siãu�nih nervnih ãelija koje se zovu neuroni. Neuroni imaju siãu�ne ogranke koji strèe i spajaju se sa drugim neuronima èineãi neuromre�u. Svako mesto gde su spojeni je integrisano u na�u misao ili seãanje. Sad, mozak stvara sve svoje koncepte po zakonima asocijativne memorije. Na primer, ideje, misli ili oseãanja su sva konstruisana ili meðupovezana u ovoj neuromre�i i sva imaju moguãu vezu jedno sa drugim. Koncept oseãanja ljubavi, na primer, je pohranjen u ovoj silnoj neuromre�i. Ali mi gradimo koncept ljubavi od mnogo razlièitih ideja. Neki ljudi imaju ljubav povezanu sa razoèaranjem. I kad misle o ljubavi, oni do�ivljavaju seãanje na bol, tugu, ljutnju, i èak bes. Bes mo�e biti povezan sa povredom, koja mo�e biti povezana sa odreðenom osobom, koja je opet povezana sa ljubavlju. Na svako posmatranje se mo�e gledati kao na kvantno merenje. Ovo kvantno merenje proizvodi seãanje. Mi uvek osetimo ne�to nakon odbleska u ogledalu seãanja. Ovaj odblesak u ogledalu seãanja je taj koji nam daje oseãaj "sopstvenosti" - ko ja jesam. Mozak ne poznaje razliku izmeðu onoga �to vidi u svom okru�enju i onoga èega se seãa, zato �to se tada iniciraju isti specifièni delovi neuromre�e. Znamo fiziolo�ki da se nervne ãelije koje zajedno reaguju zajedno i povezuju. Ako ne�to uobièavate opet i ponovo, te nervne ãelije imaju dugoroèan odnos. Ako budete ljuti svakog dana, ako budete iznervirani svakog dana, ako patite svakog dana, ako pravite razloge za sprovoðenje sebe u �rtvu u svom �ivotu, vi prepisujete i dodatno integri�ete svoju neuromre�u, i ta neuromre�a sada ima dugoroèan odnos sa svim onim drugim nervnim ãelijama koje se zovu identitet. Takoðe znamo da nervne ãelije koje vi�e ne saraðuju i ne ostaju povezane. One gube svoju dugoroènu povezanost, zato �to svaki put kada prekinemo proces misli koji proizvodi hemijsku reakciju, svaki put kad ga prekinemo, te nervne ãelije koje su povezane jedna sa drugom, poèinju da prekidaju dugoroènu vezu. Ako uobièavamo na�e mentalne ve�be i na�om ve�tinom postanemo sposobni da to radimo, desiãe se da ãe odreðeni spojevi u mozgu rasti kao rezultat na�eg napora. Postaãe lak�e da radimo to, drugim reèima. Ako prihvatimo tu ideju, ona ãe nam omoguãiti da odemo nazad sledeãeg dana i uradimo to sa vi�e sigurnosti i vi�e prihvatanja. To u su�tini nije drugaèije od molitve. Vidite, ne postoji religiozni tekst koji ka�e da misao nije va�na. Ne postoji religiozni tekst koji ne ka�e da na tvoju molitvu ili tvoju nameru Bog ne bi trebao odgovoriti. Ali obja�njavanje toga kako se to de�ava je sve o èemu je kvantna fizika i posmatraè. Ali opet, kada misao uèinimo stvarnijom od bilo èega drugog na� mozak je dizajniran da to uradi. Frontalni re�anj, sa svojim ogromnim prostorom je oltar na koji mi smestimo na�u misao, i on nam daje dozvolu da zadr�imo misao u du�em periodu vremena, i smanjuje volumen spoljnih stimulansa. Mi gubimo pojam o vremenu i prostoru. To je momenat kada zagazimo u kvantno polje. To je momenat kada èinimo da misao postane stvarnija od bilo èega drugog. Mi smo fizièki, hemijski emocionalna, ljudska biãa. To nije lo�a stvar. To samo postaje ogranièavajuãe kada nastavimo pristupati tim istim emocijama i tim istim stavovima na dnevnoj bazi i odemo nigde u kontekstu na�e promene ili

19

evolucije na�eg �ivota. Kako mo�emo reãi da smo �iveli ispunjeno svakog dana prosto do�ivljavajuãi iste emocije o kojima smo ovisni svakog dana? Ono �to u stvari govorimo je, "Moram da ponovo potvrdim ko sam i �ta je moja liènost, "Moram uraditi ovo. Moram otiãi ovamo. Moram biti to." Majstor je poprilièno drugaèija maèka. To je onaj koji prepoznaje dan kao moguãnost u vremenu, da stvori avenije realnosti i neroðenih emocija neroðenih realnosti, da dan postaje posemenjavanje beskonaènih sutra�njica. Postoji deo mozga koji se zove hipotalamus, i hipotalamus je kao mala mini fabrika. I na tom se mestu sklapaju odreðene hemikalije koje su u skladu sa odreðenim emocijama koje do�ivljavamo. Te odreðene hemikalije se zovu peptidi. To su kratke sekvence aminokiselina. Telo je u su�tini forma ugljenika, koja èini 20 razliètih aminokiselina sve u svemu koje èine njegovu fizièku strukturu. U hipotalamusu, uzimamo kratke lance proteina koje nazivamo peptidima, i sklapamo ih u odreðene neuropeptide ili neuro hormone, koje odgovaraju emotivnim stanjima koje oseãamo na dnevnoj bazi. Tako postoje hemikalije za bes, i postoje hemikalije za tugu, i postoje hemikalije za to kada smo odluèili da budemo �rtve. Postoje hemikalije za po�udom. Postoji hemikalija koja se poklapa sa svakim emotivnim stanjem koje do�ivljavamo. I trenutak kada do�ivljavamo to emotivno stanje u na�em telu ili u na�em mozgu, hipotalamus ãe odmah sklopiti peptide. Tada ih otpu�ta kroz sluzoko�u u krvotok. Trenutak kada ga pusti u krvotok ono naðe svoj put u razlièite centre ili razlièite delove tela. Svaka pojedinaèna ãelija u telu ima te receptore na svojoj povr�ini. Jedna ãelija mo�e imati hiljade receptora nagomilanih na povr�ini, koji kao da se otvaraju ka spoljnom svetu. I kad se peptid pristane na ãeliju on bukvalno, poput kljuèa koji ulazi u bravu, sedne na povr�inu receptora i zakaèi se za njega i kao da pomeri receptor kao da zvono na vratima zvoni, �alje signal u ãeliju. Ono �to se de�ava u odraslom dobu je da veãina nas koja je imala kvar (gre�ku) usput funkcioni�emo na emotivno odvojenom mestu, ili funkcioni�emo kao da je danas juèe. Promena u sebi dakle znaèi, da moramo napustiti starog sebe. To znaèi da moramo ostaviti iza nas na� stari identitet na nekoliko momenata i poèeti nagaðati ko bi smo mogli biti. Promeniti se znaèi prilagoditi na�e pona�anje dovoljno da to bude trajno. Na�a iskustva boje ono �to znamo. Dakle, nema potpuno objektivnog uzdizanja nad bilo èim. Zato �to na�e uzdizanje iznad bilo èega ima veze sa na�im prethodnim iskustvima i na�im emocijama. U svemu tome postoji emotivna te�ina. Krenuli smo od emocija kao da su duhovne, nematerijalne stvari i do�li do stvari koje èak nisu ni stvari do stvarnih molekula sa molekulatnim te�inama i peptida sa sekvencama i strukturama. Nauka sada zna da hipotalamus stvara neuropeptide i ti neuropeptidi su jake hemikalije. Pa, evo prièe o peptidu i ãeliji. Peptidi pronaðu receptore i pristanu na njih i ostanu zakaèeni. Onda odu, i onda opet dolaze. I dok su tu, oni menjaju ãeliju. Receptor koji ima peptid koji sedi na njemu pokreãe celu lepezu biohemijskih dogaðaja, od kojih neki menjaju nukleus same ãelije. Svaka ãelija je potpuno �iva i svaka ãelija ima svest, pogotovo ako defini�emo svest i svesnost kao taèku pogleda jednog posmatraèa. Postoji uvek perspektiva same ãelije. Ãelija zna gde se nalazi. Ãelija zna kuda ide. Ãelija zna koje proteine proizvodi. Ãelija zna da li je na putu da se podeli ili je po programu da prestane sa deljenjem. U stvari, ãelija je najmanja jedinica svesnosti u na�em telu. Gladna sam! Ãelije urlaju mozgu, govoreãi... Gladna! "Nismo dobile na� fiks danas." I ona ãe poèeti slati utiske mozgu.

20

Hej! Gladna sam. I mozak ãe poèeti da stvara izmi�ljeno. To ãe zvuèati kao glasovi u na�oj glavi. Gladan sam! Da pomislimo o razlogu za�to bi smo trebali biti depresivni. Da, Gladan sam! Razmislite o razlogu za�to bi smo trebali biti zbunjeni. Razmislite o razlogu za na�u sopstvenu patnju. I telo ãe govoriti mozgu da ne dobija svoju hemijsku potrebu, hemijske potrebe ãe se javiti. I tako ãe se mozak tada aktivirati i poèeti pretragu po na�im ranijim situacijama. Daaa. I munjevite slike ka na�em frontalnom re�nju. Oo, daaa! Osvojili smo celi servirni tanjir! Daaa, samo tovari! Samo tovari! Izvrsno! Oo, daaa! Pa, moja definicija ovisnosti je ne�to veoma prosto. Ne�to �to ne mo�e� da zaustavi�. Dovodimo sebe u situacije koje ãe ispuniti biohemijska zapomaganja ãelija na�eg tela stvarajuãi situaciju koja odgovara na�im hemijskim potrebama. Uvek se de�ava meni! Svakog dana! Za�to ba� meni? Dakle moja definicija u stvari znaèi da ako ne mo�e� kontrolisati svoje emotivno stanje, mora da si ovisan o njemu. Oh, ovo upropa�tava sve! Da li su ljudi koji su spremi da dele na�e emotivne potrebe, na�a oseãanja, �ta god da su, bilo da su seksualna. Bilo da su iz pozicije �rtrve "Jadna ja. Jadna ja." Za�to ja? Bilo da su oseãaj moãi. Tebi treba neko da te kontroli�e. Zabava, zabava, zabava. I ti se oseãa� kao da si glavni. Nemoj da umaèe� svoj dopola pojedeni �kamp nazad u koktel sos. Kosi se ti i tvoji tripovi sa zdravljem! Umoèiãu i moje dupe u koktel sos ako mi se bude htelo doðavola! �ta je realnost? �ta je realnost? �ta je realnost? Kako da znamo da je to stvarnost? �ta je stvarna stvarnost? Uzeli su laboratorijske �ivotinje, i zakaèili su elektrode sa odreðenim delovim njihovog mozga koji proizvode te neuropeptide. A ti neuropeptidi su tako jake hemikalije da, s obzirom na èinjenicu da su trenirali �ivotinju u laboratoriji, da pritisne polugu i oslobodi hemikaliju, da oslobodi te neuropeptide, ona ãe izabrati da se oslobodi i osvrnuãe se na neuropeptide vi�e nego na glad, vi�e nego na seks, vi�e nego na �eð, vi�e nego na san. U stvari, �ivotinja je i�la do granice fizièke iscrpljenosti i sru�ila se pre nego bi se pobrinula za svoje fizièko stanje. I to je zaista ono �to stres èini na�em telu. Mi postanemo toliko ovisni o stresu u na�im �ivotima, da ne mo�emo napustiti na� posao, iako nas ne zadovoljava. Ne mo�emo prekinuti na� odnos iako nas ne zadovoljava. Ne mo�emo birati, zato �to stimulansi i

21

reakcije proizvode hemiju koja zasenjuje na�e izbore. I nismo ni�ta drugaèiji od psa koji nema moguãnost da pravi izbore, zbog svog manjeg frontalnog re�nja. I kako bilo ko mo�e zaista reãi da je zaljubljen u odreðenu osobu, na primer? Oni su samo zaljubljeni u svoja oèekivanja emocija o kojima su ovisni. Zato �to bi ista osoba mogla ispasti iz liste omiljenih veã sledeãe nedelje ne uklapajuãi se. Svako je tajno avanturista. Svako voli avanturu. U pitanju je samo prvi korak. I jednom kada imaju momenat of insight, taj momenat of insight nosi frekvenciju. Nosi poruku. Ãelije u telu su o�ivljene moguãnosãu. O�ivljene su nepoznatim potencijalima. O�ivljene su buduãom istorijom ili buduãom �ansom koja mo�e biti niz zeèiju rupu jo� malo dalje. I ako dozvole sebi da iskuse nepriliku i frku i misticizam, i moguãnost, da kad izaðu iz zeèije rupe budu druga osoba, oni su druga osoba. I sad idu nazad u svoj svijet, i zato �to su obradili informaciju i ostavili svoje otiske cipela u umu i u mozgu, njihova percepcija svjeta vi�e nikada neãe biti ista. Kako mo�emo reãi da smo �iveli u potpunosti svaki dan prosto do�ivljavajuãi iste emocije o kojima smo ovisni svakog dana? Gospodar je prilicno drugacija vrsta macke. To je onaj koji vidi dan kao �ansu u vremenu da stvara avenije realnosti i emocije koje su neroðene, da dan postane bezgraniène sutra�njice. Da, to je psihosomatska mre�a, i da, neki od nas, znate, posebno adolescentni deèaci su pod kontrolom ni�ih centara. Oko nema kontrolu nad molekulima emocija. Ono je vi�e ne �elim reãi u milosti emocija. Ali ovi èesti pokreti oka koji nam poma�u da odluèimo na �ta da se fokusiramo su mediated u srednjem mozgu, i tu mo�es postaviti koordinate opijatnih receptora i receptore za mnoge druge peptide. Dakle, jo� jednom odluèujuãa komanda za potragu koja se de�ava, se odnosi na pronala�enje odreðenog emotivnog stanja. �ta je sa ljudima ovisnim o seksu? Ustvari, seks sam po sebi je izum koji nam omoguãava da vidimo u buduãnost. Mislite malo o tome. Ali sve poèinje u ãeliji. I ko izdaje nareðenja ãelijama? Nareðenja dolaze iz neuromre�e u na�em mozgu, i bazirana su na iskustvima i informaciji koju smo pohranili tamo, i bazirana su na iskustvima i informaciji koju smo pohranili tamo. Koristimo samo jednu kutiju re�enja za na� �ivot koja uzrokuju da se pojavi hemija. Dakle, u nameri da promenimo na�u hemiju mi bukvalno moramo promeniti neuromre�u, �to bi znaèilo da moramo promeniti na� identitet, na�u liènost, �to znaèi da bi smo morali promeniti na� stav, ili promeniti naèin na koji se ukljuèujemo u na�e okru�enje. I svaki put kada nastavimo da budemo ista osoba i nastavimo da do�ivljavamo iste stavove, sve �to radimo je ojaèavanje nas samih sa istim identitetom. Jednom sam napravila malu �alu u �enskom zatvoru. One su sve heroinski ovisnici. I tako �to sam im obja�njavala da one imaju receptore za heroin, i da �to vi�e heroina uzmu, njihova moguãnost da stvore svoje liène unutra�nje endorfine, njihov lièni unutra�nji heroin prosto poèinje da opada i njihovi receptori postaju manje osetljivi, ili ih je u stvari manje. Dakle, to su te stvarne promene. Onda ova nova informacija o tome kako se stvara manje mo�danih ãelija tako da ljudi postanu nekako. U svim ovisnostima oni postaju zaglavljeni u starim obrascma. Mentalni �ivot osobe postane dominiran bolom, tako da je sve �to opa�aju i

22

prihvataju obojeno bolom. I ponekad, svaki naèin na koji reaguju i sve �to urade postaje sve u vezi sa njihovim bolom. Jedna od stvari o receptorima je da, se oni menjaju u svojoj osetljivosti. Ako je dati receptor za datu drogu ili unutra�nji poriv bombardovan dugo vremena i na intenzivan naèin, on ãe se bukvalno skupiti. Biãe ih manje, ili ãe biti povezani na takav naèin da ãe se desintetizovati ili postati manje kontrolisani. I tako ãe ista kolièina droge ili unutra�njeg poriva izazvati mnogo manji odgovor. Ne! Ne! Ako bombardujemo ãeliju istim stavom i istom hemijom iznova i iznova na dnevnoj bazi. Kad ta ãelija odluèi da se deli, kad stvori sestru ãeliju ili ãerku ãeliju, ta sledeãa ãelija ãe imati vi�e mesta za receptore za te odreðene emocionalne neuropeptide i manje receptorskih mesta za vitamine, minerale, hranljivu materiju, razmenu teènosti, ili èak otpu�tanja otpadnih proizvoda i toksina. Sad, svo starenje je rezultat neodgovarajuãe produkcije proteina. �ta se de�ava kad starimo? Na�a ko�a gubi elastiènost. Pa, elastin je protein. �ta se de�ava sa na�im enzimima? Ne varimo vi�e teko dobro. �ta se de�ava sa na�im �ivotnim sokovima? To su proteini koji postaju krti i kruti. �ta se de�ava sa na�im kostima? Postaju tanke. I svo starenje je rezultat nepravilne proizvodnje proteina. Tako, pojavljuje se pitanje da li je zaista va�no �ta jedemo? I da li ishrana zaista ima efekat ako ãelija uop�te nema receptorska mesta nakon 20 godina emocionalnog nasilja da uop�te ne mo�e da primi ili pusti unutra hranjive materije koje su potrebne za njeno zdravlje? Ako znamo misli jedne osobe najbolje ãemo ih znati po njihovim ovisnostima, njihovim kontinualnim, kroz 24 sata u kontinuumu onoga kakve emocije pokazuju u svojim telima, znaãemo njihove misli. Mi se nikad, ikad-ne reinkarniramo u "Volim-te-tako-mnogo" ljude. Mi se uvek reinkarniramo u situacije onoga zbog èega mi mrzimo sebe. Mrzim te! Idiote! Odvratna si! Pogledaj se! Ru�na si! Ti ne vredi� ni�ta! Ti stari�! Mrzim te! Zapita� se, zar ne? Ako misli to mogu da urade vodi, zamisli �ta misli mogu da urade nama. Niko nikad nije do�ao, i ikad ti dao dovoljno, inteligentnog znanja o tvom divnom tebi, kako mo�e� raditi iznutra napolje. Za�to ima� ovisnosti? Zato �to nema� ni�ta bolje. Nisi sanjao ni o èemu boljem zato �to te niko nikad nije nauèio da sanja� o neèemu boljem. Postoji podatak da kad su ljudi ovisni o, bilo kokainu, heroinu, nikotinu, alkoholu svi oni izgleda dele vlasni�tvo nad blokiranjem rasta novih mo�danih ãelija. I opet mo�e se potpuno povratiti jednom kada je uzimanje droge zaustavljeno.

23

Ako ne vidite zamke, morate proãi kroz sranja dok ne budete videli zamke. Zato �to ako ne vidi� to je tvoja jedina ma�ina za uèenje. To je tvoj jedini put da poène� da razumeva� ne�to novo. Tako...univerzum donosi te stvari pred tvoja vrata i postoji uèenje u njima za tebe, ako si voljan da se ogleda� u njima i voljan da misli� dalje od rigidnog mo�danog stelunga. Kada govorim o "mi" nestajanju. Ne mislim da mi fizièki nestajemo. Ono �to mislim je da se mi izmestimo iz oblasti mozga, koji se odnose na na�u liènost. A �to ima veze sa na�im asocijacijama ka ljudima, na�im asocijacijama ka mestima, na�im asocijacijama prema stvarima i vremenima i dogaðajima. Mi ne postojimo u asocijativnim centrima u na�em mozgu koji ponovo potvrðuju na� identitet i reafirmi�e na�u liènost. Mi sad imamo nauku da potvrdi �ta na�e misli rade i kako one èine na�e telo slabim. Mnogo naucnika koji zaista istra�uju ovo, sa bihejvijoralnom kinesiologijom i na druge naèine, pokazuju da na�e misli èine na�e telo slabim. I misli u priliènoj meri èine tvoju stvarnost. One stvaraju ono �to ães misliti o sebi. Ako si debela, ali misli� da si lepa, biãe� lepa. Ali veãina �ena su...mi se poredimo sve vreme sa nemoguãim slikama od Barbike do modela, i tako mi mislimo da je sva na�a vrednost u tome kako izgledamo i kako ãe nas drugi ljudi primetiti. Mi smo uvek u potrazi za nemoguãim standardima. Ono �to je povezano sa njihovim liènim emocionalnim ovisnostima su filmovi i drame i vesti i svi mediji, i to je tako divno danas u obezbeðivanju tih iskustava ljudima bez njihove potrebe da budu tamo. Ali ipak... Ali ipak to ne defini�e ljudsku velièinu. Oni su tako hipnotisani svojim okru�enjem, kroz medije, kroz televiziju, kroz ljude koji �ive i stvaraju ideale, da se svako bori da postane, ono �to niko ustvari postati ne mo�e, u okvirima fizièke pojave i definicijama lepote i vrednosti, koje su iluzije, kojima se veãina ljudi predaje i �ivi svoj zivot u "mediokritetsitini". I mogu �iveti taj �ivot i du�a mo�e da nikad... I mo�e se desiti da njihova �elja zaista nikad ne izaðe na povr�inu. Tako oni mogu �eleti da budu ne�to drugo. Ali ako izroni na povr�inu, i oni se zapitaju postoji li ne�to vi�e, ili za�to sam ja ovde, koja je svrha �ivota, kuda ja idem, �ta se dogaða kada umrem, i oni poènu da pitaju ta pitanja, oni poèinju da flertuju i poèinju da imaju interakciju sa oseãajem da oni mo�da pro�ivljavaju nervni slom. U stvarnosti, ono �to oni rade je da se njihovi stari koncepti o tome kako su videli svoje �ivote i svet poèinju raspadati. To je razlog �to vrlo malo ljudi uèine ovo putovanje zato �to je duboko uznemirujuãi. Svi modeli po kojima smo �iveli moraju biti razbijeni svi od kojih se moramo osloboditi u tom smislu. I ponekad tu je i jedan neugodan period izmeðu komfora koji smo poznavali ranije i pravog stanja komfora kada smo gospodari na�eg biãa, koji sledi nakon tog intervala haosa. Veãina ljudi, kad upadnu u haos, odustanu od nade i odu nazad u staru, pogre�nu sigurnost. Oni uspeju da �ive razuman �ivot i oni doðu do toga da umru u nekoj vrsti mira, ali nisu napredovali u duhovnom smislu ni malo u tom eksperimentu koji mi zovemo �ivot. Mi smo na potpuno novoj teritoriji u na�em mozgu, i zato �to smo na posve novoj teritoriji, mi privezujemo na� mozak bukvalno spajamo ga na nov naèin. Tada, nas to u osnovi menja od iznutra ka spolja. Ako promenim moj um, da li ãu promeniti svoje izbore? Ako promenim izbore, da li ãe se moj �ivot promeniti?

24

Za�to ne mogu da se promenim? O èemu sam ovisan? �ta ãu izgubiti od toga za �ta sam hemijski vezan? I za koju osobu, mesto, vreme ili dogaðaj ja imam hemijsku povezanost, koju ne �elim da izgubim, zato �to ãu mo�da osetiti hemijsko povlaèenje od toga. Otud, ljudska drama. Ovaj �ivot je samo strana u jednoj ogromnoj knjizi u kojoj ãemo mi uvek biti oni �to jesmo. Ali uvek sa nerazluèivom probadajuãom ambicioznom potragom, potragom koja nas vodi od muène samo-reflekcije, samo-mr�nje, i u samo-kreaciju novih snova. I mi smo ambiciozni bogovi. Ovo je jedina planeta u Mleènom putu koja ima stanovni�tvo koje je zaronilo u enormnu podlo�nost religiji. Znate li za�to je to tako? To je zato �to su ljudi postavili ispravno i pogre�no. Ja jesam rekao da nema ispravnog i pogre�nog. Da li to znaèi da je sve-za-d�aba? Apsolutno ne. Problem koji ja imam sa ispravnim i pogre�nim su te kategorije nije u tome �to ja �elim sve-za-d�aba, nego �to ispravno i pogre�no ne dose�e dovoljno daleko. Oni nisu nikad zgre�ili. Oni nikada nisu zgre�ili - gre�ili, da. Vanmoralne konfrontacije sa dru�tvom. Ali to je njihova nedaãa. Zato su ovde. Da gre�e, da uèe, da istra�uju. I koriste mudrost tog iskustva da stvore jo� veãe snove. Nema niko ko bele�i podatke gore. Podaci su ovde, i ja ãu morati da se suoèim sa njima. To je daleko bolnije nego Bog na nebesima koji skuplja podatke. Dakle, svako ko se sprema na putovanje prosvetljenosti ãe biti apsolutno nepogre�iv u svemu �to oni urade. Da li je to zbog straha od prokletstva? Ne. Ili zbog kazne bo�ije? Ili zato �to sam zgre�io i �to nemam opro�taj? Ne, ne, ne. Mislim, ovo su sve izgovori koji nas dr�e dalje od stvarnog problema. Stvarno osve�ãena osoba ãe videti da svako delovanje ima svoju reakciju sa kojom se moram suoèiti. I ako sam mudar, neãu raditi razne stvari koje ãe uzrokovati se sa tim moram suoèiti i re�iti to i izbalansirati to u svojoj du�i kasnije. To je stvarni kriterijum. To da bi Bog, ili fundamentalni nivo realnosti, zavisno od toga kako to ljudi opisuju. Zaista mislim, teoretski, trebao biti svugde. To je ne�to... Taèno kako bi se to manifestovalo, ili kako bi se Bog prikazao u svetu, je jo� vi�e komplikovano pitanje, ali mislim, da zasigurno iz vi�e tradicionalno religiozne perspektive ljudi su na neki naèin pobegli od Boga kao osobe. Desilo se veliko pomeranje od Boga odozgo, ili tamo negde, ili u tome - gde bilo prema Bogu u nama. I to je pobolj�anje, ali mi ne �elimo da stvorimo neku ideju koja, da Bog unutar nas, a opet biti odvojen, �to veãina ljudi misli. Oni misle da je Bog u nama kao u nekim od onih filmova o vanzemaljcima, znate, gde neko biãe provali iz mojih grudi. Bog nije u nama na taj glupi naèin. �ta to znaèi je, da u Bogu mi �ivimo, pokreãemo i imamo na�e biãe da smo mi sami, u stvari, bo�anski. Kakav je odnos izmeðu mene bo�anskog i tebe bo�anskog? Nema odnosa zato �to jeste samo jedno bo�ansko. U nama oboma. Svi ljudi su bo�anski ljudi. Nije li ironièno da bi svi rekli da je ovo glas ðavola? Ili da je ovo svetogrðe? Ako je ovo svetogrdje, onda ono �to je obeãano svima je "pro�etost" sa Bogom koja je nerazdvojiva. Znanje omoguãava mozgu da poène da biva povezan. I poèeãemo uviðati ono

25

�to je uvek postojalo. Ali zato �to �ivimo u tim rutinama, automatizovanim programima, nismo u moguãnosti da vidimo, zato �to mi procesiramo na� um na osnovu poznatog. Uèiti znanje znaèi da mi uèimo nove stvari. A uèiti nove stvari znaèi da mi sakupljamo informacije i stvaramo povezanost sada da bi smo poèeli da razvijamo osetljivost da bi smo videli stvari po prvi put. Postoji ogroman potencijal da promenimo naèine pona�anja i karakteristiène obrasce u koje smo upali. U stvari, ako ste slu�ali i èitali i zapamtili bilo �ta od ovoga �to sam rekao, va�a fiziologija je drugaèija od one koja je bila pre toga. To je ne�to �to je Eric Kandel, skora�nji dobitnik Nobelove nagrade za medicinu i nauku, rekao vrlo elokventno u govoru, da je osnovna memorija prekodirana va�a genetièka struktira je promenjena. I dok bi smo ranije prièali o nervnom sistemu, kao o vrlo rigidnoj stvari koja nije imala mnogo kapaciteta za promenu, mi sada znamo da na mnogim nivoima, to nije taèno. I u stvari, postoji ogromna kolièina plastiènosti, koja u osnovi znaèi moguãnost promene na nivou nervnog sistema. I ako pogledate strukturu ljudskog mozga detaljno, vidite da je u stvari specifièno dizajniran, pa�ljivo projektovan da iskusi sjedinjavajuãe polje da iskusi jedinstvo �ivota. Svi smo mi povezani. Hoãu reãi, ja mislim da je najosnovnija stvar to da smo mi povezani istim energetskim poljem. Mi plivamo u moru svetlosti u su�tini, koje je polje nulte taèke. I ja ka�em, prva stvar, koju morate uraditi, morate se udaljiti od cele ideje odvojenosti. Zato �to je odvojenost najveãi problem sveta danas. Uzmete ovu predstavu umre�enog univezuma, i primenite na ljudsko iskustvo, jer i ljudsko iskustvo je deo univerzuma takoðe. I onda ka�ete, "Pa, hajde da pretpostavimo da je iskustvo umre�eno, onda, kako bi se manifestovalo?" I onda mo�emo poèeti prolaziti kroz naèine na koje bi se to moglo manifestovati. Ako postoji povezanost sa drugim umom, mi to nazivamo telepatijom. Ako postoji povezanost sa nekim drugim objektom negde drugde, to bi smo nazvali vidovnja�tvom. Ako postoji povezanost u kojoj se desi da prerastemo vreme, to bi smo nazvali predznanjem. Ako postoji povezanost u kojoj se na neki naèin moja namera ispolji u svetu, mogli bi smo je nazvati psihokinezom, ili udaljenim leèenjem ili ne�to slièno. Tako mo�ete iãi kroz listu od verovatno 12 vrsta psihièkih iskustava koja su dobila nazive kroz godine, kao telepatija. Ali ovo je zapravo samo vrh ledenog brega. Ljudi pitaju, "Za�to si tako zainteresovan za Planckovu skalu, "vrlo ultimativno malu kad govorimo o duhovnosti? Jer je duhovnost oèigledno tu napolju. Ona je svugde." I odgovor je da, jeste, Planckova skala je ultimativno mala, ali je takoðe svugde. Gde god da ode�, eto je. I zato �to je holografska, ona se ponavlja u razlièitim velièinama kao fraktali kroz univerzum. Rekao bih da ono �to je kvantna fizika u 20. stoleãu, �ta god da ãe biti novo spajanje nauke i duhovnosti, to ãe obele�iti 21. stoleãe. Mi svi stvaramo buduãnost. Mi svi stvaramo ono �to je van nas. Niko od nas nije nevin u tom smislu. Ako postoji ne�to napolju �to nam se ne sviða, ne mo�emo se zaista samo okrenuti od toga, jer smo mi sauèesnici u stvaranju ovako ili onako. I mi moramo uraditi prave stvari, u poku�aju da buduãnost bude najbolja za sve nas. Mi smo prièali do sada o slobodi u na�em liènom �ivotu i kvantnoj fizici, o tome da oslobaðamo i oslobaðamo i oslobaðamo na�u realnost ka ultimativnim realnostima. Da, naravno da one postoje. Ali nakon �to smo njih postigli, �ta tada? �ta je sledeãe? Kada napravimo to pomeranje od mene ka jednom?

26

Kada smo mi podsvesni um? Kada smo mi znanje jednog, transpersonalnog sebe? Kada poène� da uviða� �ta je tvoja prava priroda, tada vi�e nema pitanja i vi�e nema odgovora. I tada je samo iznenadno shvatanje. Sada si se vratio iz zeèije rupe i poèinje� se pona�ati u ovom svetu iluzije i èuda i magije, sa tim razumevanjem da nikada neãe� umreti, i da se nikada nisi rodio. Izbor po svesnosti van ovih moguãih dogaðaja, stvarni dogaðaj iskustva nadolazi. I tako, po prvi put, nauka se susreãe sa slobodnom voljom. Svest je slobodna, jer nema matematièkog opisa subjekta, samo objekti mogu biti opisani matematièki, i samo do granice da su oni moguãnosti. Vrhovno pitanje i dalje ostaje : Ko je onaj koji bira? Da li sve realnosti postoje u isto vreme? Da li postoji moguãnost da svi potencijali postoje jedni pored drugih? Dobrodo�li u Ravnu zemlju, svet od samo dve dimenzije. Samo napred i nazad, levo i desno. U ovom svetu, ne postoji gore i ne postoji dole. I rekoh Reju, "Gde je Dotty?" On reèe, "Pa, Ona je napolju u Liniji." I ja rekoh, "Pa." Odakle je to? Koji k... je ta stvar? U ovom svetu, dvodimenzionalna biãa koja �ive ovde nemaju predstavu o trodimenzionalnim predmetima. Ovi dvodimenzionalni Ravnozemljani ne razumeju �ta je kocka, sfere, kupe, ili vas lièno. Iz njihove 2-D perspektive moj 3-D prst izgleda otprilike ovako /. Strah od nepoznatog, ili bolje reèeno, jos uvek ne-znanog? To je slagalica. Ako vidimo samo ono �to znamo, kako onda iko ikada vidi bilo �ta novo, neznano? Kako onda ikad izaðemo iz na�e kutije? Zdravo, mali kru�iãu. Ne boj se. Ko je to rekao? Gde si ti? Ovo je uvek zeznuto za objasniti. Ja sam u drugoj dimenziji, drugom prostoru. Ja sam iznad tebe. Ne, nikad, nikad ne govori tu reè. Koju reè? "I" reè. Iznad? Zabranjena je. Pa, �ta ti misli� da to znaèi? Ne znam, i ne �elim da znam. Mo�es biti strogo ka�njen ako koristi� tu reè. Da li si ti duh? Nadam se da nisam. Ja samo imam drugaèiju perspektivu od tvoje. Ja mogu videti stvari na naèin na koji ti jo� uvek ne mo�e�. Ma nemoj? Kao �ta na primer? Pa, dobro. Ima� sef sakriven u tvojoj ostavi. A u njemu ima� 12 novèiãa, testament i paso�. Kako si to znao? �ta si ti? Da li si ti bog? Pa, ne vi�e od tebe. Vidi�, po�to sam ja iznad tebe u treãoj dimenziji, ja mogu videti unutar stvari u tvom svetu.

27

Treãa dimenzija? Ti si blesav duh. Postoje samo dve. Gledaj. Dakle, ako bih ja hteo da dotaknem unutra�njost tvog stomaka, kako bih to mogao uraditi? Pa, morao bi da proseèe� kroz moju ko�u. U suprotnom, nemoguãe je. Stani, stani. Da li si spreman za vi�e? Vi�e èega? Dimenzija. Oh. Pravaca. Ne, da, ali... Ali pravaca nema vi�e? �ta ãe se desiti sa mnom? �ta ãu postati? Morao bi postati da bi znao. OK. Izvrsno. Nisam nikad znao. Nije li sme�no? Ono èega se najvi�e bojimo je ono �to nas najvi�e uzbuðuje. To ima efekat na stvaranje sluèajnosti njihovih x-osa i ni�ta interesantno se nije desilo sa njima nakon toga. OK. Dobro. To je lak naèin da se izazove smeh ovde. Tako ih ne mo�e� pitati za njihovo mi�ljenje jer zna� �ta ãe ti oni reãi. "Poèinje� da se pona�a� drugaèije. Vi�e si mi se sviðao onako." I to je odlièan znak da vam se de�ava promena. Ipak, mo�e� to i izmeniti, ako bi morao, ipak, zar ne bi? Grèki filozof, Tales, je govorio o tome kako se kroz vodu, duh mo�e materijalizovati. I ja verujem da ako �elimo da svet bude u miru mi moramo naãi vodu sa mirom. Ja uèim o kvantnoj fizici. Ponekad je predajem. Napisao sam knjigu o kvantnoj fizici i mnoge knjige koje razja�njavaju znaèenje kvantne fizike. Nakon mog Ph.D. na Harvardu, oti�ao sam na CERN, evropsku laboratoriju za istra�ivanje èestica, ali mo�da sam najvi�e poznat po otkriãu sada veã slavne N=1 lokalno supersimetriène obrnute SU(5) Velike Zajednièkopoljno Polje Teorije [Grand Unified Field Theory]. Nemojte napraviti gre�ku i misliti da je nauèna zajednica ustvari nauèna. Dve stvari. Prva, hoãu da zahvalim Davidu za zdrav skepticizam, je va�an, i neobiène tvrdnje zahtevaju neobiène dokaze. Sad, problem je u tome �to se ljudi koji brane konvencionalni pristup svesnosti, mozak jednako um jednako kompjuter pona�aju kao da imaju dokaz a mi ne. A sve �to imaju je...Koje stvaraju neuromre�e na prvom mestu. Koje su �ta? Um. �ta je um? Um - hvala. Ovo se naziva bo�anskom intervencijom. Odozgo. Ali on ima stope od gline. Ukljuèila sam se u ovo zato �to je moj dokaz Ne, idemo iz poèetka. Idi nazad u vreme. Mogu otiãi nazad i popraviti to. OK. Tako je. Mo�e�.

28

OK. Zovem se Lynne McTaggart. Autor sam knjige koja se zove Polje. Ja sam Dr. Daniel Monti. Ja sam fizièar sa specijalnim obukama iz psihijatrije i ljudskog pona�anja. Ja sam stalni predavaè na Jefferson Medicinskom koled�u. Èuo sam da neki ljudi ka�u da je svest ovo divno vlasni�tvo u univerzumu, koje ima naroèitu naklonost ka ljudskom mozgu. Ako je to taèno, onda svest ima oko kilogram i po i izgleda pomalo kao sivi karfiol. Vreme je za �ou, ka�em malo o sebi. Vidite lampica treperi? Ovo se de�ava kad god ja govorim. Èudne stvari se de�avaju. OK. U redu. Pa...Gledajte. Kada ga dr�im, ostaje upaljeno. �ta to znaèi? U redu. Oh. To je OK. Mo�da Bog hoãe da se sretnem s tobom. Zdravo. U stvari, uradili smo ovo na konferenciji, kada smo pitali ljude... koliko ljudi imaju neki unutra�nji oseãaj itd. I 80% ljudi to ka�e. A onda mi ka�emo, "Meðu vama koji ste vrlo skeptièni prema nekonvencionalnim tvrdnjama, koliko od vas misleãi sada na 30% publike koja ne veruje u bilo �ta od ovoga koliki broj od vas narode je imalo interesantne unutra�nje oseãaje za koje se ispostavilo da su taèni?" 80 procenata. Dakle, kada su ljudi skeptièni o neobiènim stvarima, to je potpuno razumljivo zato �to postoje sve vrste besmislica tamo napolju. Ali kada donesete te fenomene u laboratoriju i iskljuèite sve uobièajene naèine kojima bi ste mogli to da razumete, ispostavi se da one imaju tu psiho komponentu. Evo nas kako u stvari filmujemo velike mislioce. Svako u ovoj sobi je veliki mislilac, sada kada smo ih naveli da razmi�ljaju. �tos je uvek u tome, zar ne? Ti verovatno ima� vi�e da ka�e� o ovome. Ne. Izvini za to. To je u redu. Multiple personality disorder ima da ka�e o stanju svesnosti? I drugo je, �ta vas je navelo da �elite da postanete fizièar u pedesetoj? OK. Pa, pretpostavljam multiple personality disorder. Ja sam ustvari �eleo da postanem fizièar kad sam imao èetiri godine, verovali ili ne. Kako postajemo sve vi�e unutar sebe organizovani, OK, ispoljiãemo kvalitete tih dubljih nivoa dole niz zeèiju rupu. I tako mi postajemo duhovni gospodar kada mo�emo uticati na stvari sa hiljada milja daleko. Tako ako poènemo da gledamo na to sve, èini mi se da je jedini put iz ovoga koji ja razumem je da postoji inteligentno prisustvo. Postoji neka vrsta "jedno-umlja" kako je to zovem, ili Bog ako hoãete da to nazovete tako. Promi�ljajte o tome malèice. Savr�eno. �ta sam rekao? �ta ãete da uradite sa tim? Griz! Odgrizli ste parèe iz nièega!!